nasledjena pitanja spoljne politike

Spoljna politika, mo�da vi�e ne-go bilo koja druga politika u Sr-biji, optereæena je problemimakoje je za sobom ostavio Milo-

�eviæ. Problemi kao �to su Hag, Koso-vo, i odnosi Srbije i Crne Gore u sklo-pu pridru�ivanja Evropskoj uniji izazi-vaju duboke podele u domaæoj javno-sti. Institut D�eferson se odluèio daovim temema priðe iz jednog akadem-skog ugla i poku�a da odgovori koje in-telektualne tradicije stoje iza te podele.

Institut je zamolio Iva Viskoviæa, pro-fesora Fakulteta politièkih nauka, iAleksandra Simiæa, savetnika u kabinetupremijera Srbije, da napi�u tekst u komeæe dati svoje poglede na spoljnu politikuuop�te, kao i na gorepomenute proble-me. Tekstovi su predstavljali povod zadiskusiju koja je u obliku okruglog stolaodr�ana 24. decembra 2004. godine.

Diskusija je pokazala da postoje naj-manje dva pristupa spoljnoj politici. Pr-vi poèiva na racionalnoj i liberalnoj ori-jentaciji, dok se drugi u formulaciji cilje-va poziva na intelektualnu tradiciju de-vetnaestovekovnog romantizma po ko-joj su ciljevi spoljne politike vi�e poduticajem emocija.

Uoèeno je kako se taj rascep u spolj-noj politici provlaèi kroz sve pojedinaè-ne teme o kojima je bilo reèi. Sa stanovi-�ta romantièarske pozicije mo�e se tvr-diti kako, iznad svega, postoje emotivnirazlozi za ostanak Kosova u Srbiji. Saove pozicije nije moguæe dosledno od-govoriti na pitanje, koje se èesto posta-vlja iz racionalnog ugla, �ta bi se desiloukoliko bi se taj cilj spoljne politike - po-vratak Kosova pod suverenitet Srbije - upotpunosti ostvario. Da li vlada Srbijeima strategiju za ovakav ishod spoljnepolitike koju vodi? Èini se da ona samane bi imala kapaciteta da sprovede ovaj

svoj cilj u delo èak iako bi se on ostvario,pa se postavlja pitanje zbog èega ondauop�te insistira na njemu?

Pitanje saradnje sa Ha�kim tribuna-lom takoðe se èesto u javnosti tretirakao pitanje saradnje sa sudom koji imapolitièki karakter i nedostatke u prav-nim procedurama. Otuda jedan deo po-litièke elite odbija saradnju sa Hagom, adana�nja vlada zagovara delimiènu, a nepotpunu saradnju. Vlada pretpostavljadelimiènu saradnju èak i principu legali-zma, jer uporno kr�i legislativu koja jeobavezuje na potpunu saradnju.

Neadekvatan karakter Suda samo jeprividno glavni razlog �to romantièariodbijaju saradnju. U tom odbijanju seèesto prenebregava da je pitanje sarad-nje izvedeno pitanje. Ha�ki tribunal jeuspostavljen, jer domaæe sudstvo zema-lja u kojima se vodio rat u periodu 1991-1999. nije bilo sposobno da samostalnoprocesuira ratne zloèine. Pitanje sarad-nje sa Ha�kim tribunalom jeste jednounutarnje pitanje, i njegov karakter udobroj meri proizlazi iz èinjenice da ve-liki deo srpske politièke elite nije sposo-ban da se suoèi sa ratnim zloèinima ko-je su èinili Srbi. Pravo pitanje, koje po-stavljaju liberali, nije da li treba saraðiva-ti sa Hagom, nego �ta Srbija treba dauradi povodom pitanja ratnih zloèina,odnosno da li je spremna da se suoèi satom èinjenicom i sudi osumnjièenima.

Zagovornici liberalno i racionalnoorijentisane spoljne politike vide dr�av-nu zajednicu Srbije i Crne Gore kaosredstvo u br�oj integraciji dr�ava èlani-ca sa Evropskom unijom, �to je i bionjen prvobitni cilj. Obe dr�ave veæ sudosta vremena potro�ile na usvajanjezakona koji se ne po�tuju i uspostavlja-nje aran�mana koji ne funkcioni�u. Davlade Srbije i Crne Gore nisu bile pri-

morane da se dogovaraju oko Beograd-skog sporazuma, Ustavne povelje i Ak-cionog plana, Studija o izvodljivosti binajverovatnije veæ bila gotova, a mo�dabi bili zavr�eni i pregovori o Ugovoru opridru�ivanju i stabilizaciji. Raspad dis-funkcionalne dr�avne zajednice je otudaprihvatljiv iz jednog liberalnog i racio-nalnog ugla.

Romantièari, meðutim, u dr�avnojzajednici vide ne�to vi�e od sredstvakoje omoguæuje br�u integraciju sa EU.U njoj oni vide moguænost da dva brat-ska naroda �ive zajedno. (Jedan deo ro-mantièara, èiji predstavnici nisu prisu-stvovali okruglom stolu, ide toliko dale-ko da direktno negira posebnost crno-gorske nacije.) Otuda nije èudo da upr-kos èinjenici da se Dr�avna zajednicapretvorila u prepreku br�oj integraciji,tradicionalisti (koji danas dominiraju uvladi Srbije) ne prestaju da insistiraju nanjenom oèuvanju. Poenta je upravo utome da je tradicionalistima evropskaintegracija od manjeg znaèaja ili da suprema njoj indiferentni, �to je jedanuèesnik u diskusiji na okruglom stolu,za koga bi se moglo reæi da pripada tra-dicionalno-romantièarskoj struji, eks-plicitno naglasio.

Ovaj poslednji zakljuèak je od velikogznaèaja za diskusiju o spoljnoj politiciSrbije, kao i op�tem politièkom kursuna kome se Srbija i nalazi nakon prome-na iz 2000. godine. Rasprava o spoljnojpolitici pokazala je, u stvari, su�tinskerazlike u shvatanju nacionalnog intere-sa. Iako je te�ko oèekivati da dve �kolemi�ljenja u na�oj spoljnoj politici naðuzajednièke taèke, mo�da se mo�e tvrdi-ti kako æe dalje napredovanje Srbije kaEvropskoj uniji vremenom omoguæitismanjivanje razlika meðu njima.

Du�an Pavloviæ

Nasleðena pitanja spoljne politike: liberalna i romantièarska tradicija 3

Nasleðena pitanja spoljne politike: liberalna i romanticarska tradicija

^

Povesti raspravu o spoljnoj po-litici Srbije i Crne Gore danasiole ozbiljniji analitièar oveoblasti ne mo�e drugaèije ne-

go poèev�i pitanjem: da li to op�te po-stoji? Nije, èak, potrebno da je u pita-nju ozbiljan analitièar, jer i tzv. obiènigraðani, iole zainteresovani za politièkapitanja, sve èe�æe slu�aju ili èitaju da sebilo u zemlji, bilo u inostranstvu - no-sioci najodgovornijih funkcija u oblastiodnosa s inostranstvom meðusobnospore da li je ono �to neko od njih iz-javi ili, u najslu�benijoj formi, izgovoriza govornicom znaèajnih meðunarod-nih foruma zaista deo, stav, onoga �tose u svim normalnim dr�avama nazivaspoljna politika zemlje. Proteklih godi-nu i po dana bilo je puno, a po utisku inajdobronamernijeg posmatraèa veæ iprevi�e, izjava - posebno od stranepredstavnika crnogorske diplomatije -da to �to se stranim sagovornicima go-vori u ime dr�avne zajednice nije (i)stav �njihove� politike.

Da li je takvo stanje odraz neèegobjektivnog ili, prosto, sukoba politiè-kih volja predstavnika dominantnih, asuprotstavljenih, politièkih opcija u dr-�avama èlanicama ovog �entiteta� kognazivamo Dr�avna zajednica Srbija i Cr-na Gora? Na�alost, odgovor na to pita-nje, a daljom analizom æu ga elaborirati,mora da bude potvrdan i ispred i posleonog �ili�.

UzrociObjektivni uzroci su, barem, dvojaki:

prvo, problemi u procesu kreiranja i re-alizacije spoljne politike dr�avne zajedni-ce (SCG) i, drugo, odreðene, nimalo ne-bitne, razlike u primarnim interesima, pai viðenju naèina kako da se ostvare, iz-meðu politièkih elita Srbije i Crne Gore.�to se tièe procesa kreiranja spoljne po-litike SCG, mo�e se reæi da je njegovnormativni model, s jedne strane, pre-

komplikovan u odnosu na prirodu spolj-ne politike, a, s druge, nedosledan i ne-doreèen. Nije lako zakljuèiti da li je toplod realne situacije u kojoj je Ustavnapovelja nastajala, odnosno neminovno-sti da se velika veæina ustavnih re�enja,pa i ona koja odreðuju tok politièkihprocesa, dosegnu putem, ponekad i na-metnutog, kompromisa (ali u vidu pri-hvatanja nekakvog �srednjeg re�enja�, ane kompromisa kao napu�tanja suèelje-nih �rovovskih pozicija� u cilju postiza-nja logiènog i doslednog modela), ili jeto, kao �to neki analitièari govore, na-merno uraðeno. Postoje èak i oni pozna-vaoci ove problematike koji otvoreno iz-ra�avaju sumnju da je u pitanju nekom-petentnost tvoraca Ustavne povelje, sjedne, i namerna nedoreèenost radi mo-guænosti kasnijeg interpretiranja zapisa-nog po sopstvenom viðenju, s drugestrane. Najgore od svega je, ipak, da seni taj i takav normativni model u praksi(jo� uvek) ne ostvaruje, odnosno da real-ni tokovi kreiranja spoljne politike odu-daraju od normativno predviðenih.

Po èemu je normativni model kreira-nja spoljne politike SCG prekompliko-van i nedosledan? Prvenstveno po tome�to je zami�ljen ne kao model uticaja dr-�ava èlanica na stvaranje spoljne politike(kao �to je bilo u SFRJ ili u SRJ), negokao, de facto, model koordinacije (veæutvrðenih) spoljnih politika dr�ava èlani-ca. Naravno, prvi komentar koji se mno-gima nameæe posle èitanja prethodne re-èenice je: pa to je neminovno, jer se neradi o spoljnoj politici zajednièke (�save-zne�) dr�ave, nego o spoljnoj politici dr-�avne zajednice. Ali, nije ba� posve takoi �na drugi pogled�. Jer, za razliku odklasiènog oblika �saveza (nezavisnih) dr-�ava� poput ZND - a SCG, barem sude-æi prema zalaganjima u Crnoj Gori daona to (tek) postane, ipak nije definisanakao �savez dr�ava� - ili specifiènog obli-ka nadnacionalne integracije poput EU,

gde je (jo� uvek, mada EU to poku�avaprevaziæi) moguæe govoriti o spoljnojpolitici kao zajednièkoj funkciji, a ne je-dinstvenoj politici, spoljna politika usvim ostalim sluèajevima pretpostavlja�po sebi� da je jedna, ili je, praktièno,nema. To pokazuje praksa svih postoje-æih, pa i slo�enih, dr�ava.

Dalje, iako se u nekim odredbamanajva�nijih normativnih akata koji regu-li�u ovu materiju govori o �politici Srbi-je i Crne Gore� (gde bi, po logiènojpretpostavci, trebalo da spada i spoljnapolitika), a u drugima se uop�teno go-vori o �zajednièkoj politici�, dosta je la-ko uoèljivo da se istovetan model utvr-ðivanja i ostvarivanja ne primenjuje nasve oblasti politike dr�avne zajednice,pa èak i na one koje, neretko, spadaju uspoljnu politiku u �irem smislu, nego jeupravo spoljna politika tu �vi�e ravno-pravna� od ostalih. Ali, za razliku odonih oblasti koje ili imaju poseban mo-del konsensualnog odluèivanja uz uèe-�æe predstavnika dr�ava èlanica (oblastodbrane) ili nemaju preciznije definisanmodel politièkog odluèivanja (ostaleoblasti), kad je u pitanju spoljna politikaeksplicitno se predviða koordinacija ilineposredna saradnja kao naèin stvara-nja politike. Dakle, u oblasti spoljne po-litike u u�em smislu izrièito se tra�i ilikoordinacija ili zajednièko uèe�æe u nje-nom kreiranju, pa èak i ostvarivanju.Koliko je to slo�en model odluèivanja uoblasti koja èesto tra�i brzo, pa ipromptno, reagovanje, èak i u sluèaju danema bitnijih politièkih razlika meðuonima èije interese i stavove treba koor-diniranjem objediniti u jedinstven stav,nije potrebno detaljnije elaborirati.

Pogrešan modelIpak, najveæi je problem, po mom mi-

�ljenju, �to i tako zami�ljen model nijedo kraja osmi�ljen i izveden, a posebno�to je u praksi, zbog objektivno razlièite

4 Nasleðena pitanja spoljne politike: liberalna i romantièarska tradicija

IVO VISKOVIĆ

Izmeðu �elja (graðana) i realnosti (politike)Normativni model kreiranja spoljne politike Srbije i Crne Gore je prekomplikovan i nedosledan - Problemsu�tinski le�i u razlièitim spoljnopolitièkim ciljevima kao posledici, ponekad i potpuno, razlièitih interesa -Meðunarodne pozicije Srbije i Crne Gore ne mogu vi�e nikada da budu onakve kakve su bile u vreme biv�e SFRJ

situacije u dve dr�ave èlanice, te�koostvarljiv. Umesto da se precizno razra-di mehanizme koordinacije, jer je nedo-voljno jasno �ta je èije i pravo i obavezai jer se u raznim aktima spominju i kon-kretni organi (vlade) i �nadle�ni organidr�ava èlanica� (bez preciziranja koutvrðuje tu �nadle�nost�), normativnimodel, naroèito sama Ustavna povelja,uglavnom insistira na jednoj vrsti �ka-drovske paritetne ravnopravnosti�, kojaje prvenstveno locirana u organe izvr�a-vanja spoljne politike. Uz to, Ustavnapovelja predviða i veæ èuvene oblike�predstavljanja dr�ava èlanica� u pred-stavni�tvima SCG u najva�nijim meðu-narodnim organizacijama �na paritetnojosnovi, putem rotacije� ili zastupljenostu DKP-ima �uz saglasnost nadle�nihorgana dr�ava èlanica�. Naravno da seniko ko se smatra demokratski orijenti-sanim graðaninom, pa ni ja, ne protivipotrebi adekvatne, pa i ravnopravne, ka-drovske zastupljenosti iz obe dr�ave èla-nice, ali je pitanje da li je ba� to bilo po-trebno tako precizno normirati krozUstavnu povelju, dok su neka mnogo

znaèajnija pitanja ostala nedoreèena, ne-precizna ili nedosledna. O efektu koji toizaziva u javnom mnjenju - u vidu revol-ta na pona�anje koje veæina graðana tu-maèi kao podelu sinekura, a ne zalaga-nje za ravnopravno, ali i efikasno, utvr-ðivanje i ostvarivanje spoljne politike -ovom prilikom ne bih raspravljao.

S druge strane, ostala je nedovoljnoosmi�ljena i normativno nepreciziranaèitava jedna oblast odnosa sa inostran-stvom, izuzetno osetljiva za slo�ene dr-�ave, pa i na�u dr�avnu zajednicu. Radise o vr�enju poslova iz oblasti spoljnepolitike u �irem smislu, ili meðunarodnesaradnje, kako se ponekad to naziva, ko-ji nisu u nadle�nosti dr�avne zajednicenego dr�ava èlanica (npr. u oblasti kul-ture, obrazovanja, nauke i sl.). Iako su unekim drugim odredbama (npr. po pita-nju èlanstva u meðunarodnim organiza-cijama) ispravljene ranije nepreciznostiili �pravne praznine�, u pogledu reguli-sanja �odr�avanja meðunarodnih odno-sa� dr�ava èlanica kao da se oti�lo koraknazad. Sada je to utvrðeno kao pravo dase takvi poslovi (ukljuèujuæi i nedovolj-

no precizirano pravo zakljuèivanja me-ðunarodnih sporazuma i otvaranjapredstavni�tava u drugim dr�avama) vr-�e �ako to nije u suprotnosti sa nadle-�nostima Srbije i Crne Gore i interesi-ma druge dr�ave èlanice� (dok je ranijeu ustavima stajalo �ako nije u suprotno-sti s utvrðenom spoljnom politikom ze-mlje�). I dok se �utvrðenu spoljnu poli-tiku zemlje� ranije ipak moglo koliko-toliko identifikovati, sada se postavljapitanje ko je nadle�an i po kojoj proce-duri da utvrðuje �ta jeste a �ta nije u su-protnosti sa �interesima druge dr�aveèlanice�. Èinjenica je da ��ivot tra�i svo-je�, odnosno da se neka pitanja napro-sto moraju re�avati, ali je u veæini sluèa-jeva manje u pitanju nemoguænost da sebilo izmeðu organa dve dr�ave èlaniceili s organima dr�avne zajednice dogo-vori o odreðenom pitanju, a mnogo vi-�e nespremnost da se o interesima dru-ge dr�ave èlanice i poku�a razmi�ljati.

Obe dr�ave èlanice nisu prihvatile nislièan, ili èak istovetan, stav o �nadle-�nim organima� za oblast spoljne poli-tike na svom nivou. Tako, za razliku odCrne Gore, Srbija ne samo da ima mno-go nepreciznije odreðene nadle�nostisvojih dr�avnih organa u oblasti spoljnepolitike (u �irem smislu), nego nema niministarstvo neposredno nadle�no za tuoblast. �to je jo� gore, diplomate pore-klom iz Srbije, kao i po broju stanovni-ka mnogo veæe dr�ave èlanice, nesum-njivo èine znaèajnu veæinu u Ministar-stvu inostranih poslova SCG, a i samministar je iz Srbije, zbog èega Ministar-stvo neki politièari u Crnoj Gori, pa isam crnogorski ministar spoljnih poslo-va, tretiraju, pa èak i javno nazivaju,�srpskim ministarstvom�. S druge stra-ne, pak, u samoj Srbiji prisutno je dvo-struko nezadovoljstvo u odnosu na Mi-nistarstvo spoljnih poslova SCG. Zna-èajan broj i politièkih liènosti i graðanaljut je �to Srbija snosi celokupni tro�ak


Ivo Visković: Spoljna politika u raskoraku

U oblasti spoljne politike uužem smislu izričito se tražiili koordinacija ili zajedničkoučešće u njenom kreiranju,pa čak i ostvarivanju

za rad MSP, koji oni smatraju ionako vi-sokim, ukljuèujuæi i sve tro�kove zapredstavnike Crne Gore i u Ministar-stvu i u onim DKP-ima gde su njihovikadrovi rasporeðeni �podelom� dogo-vorenom 2003. godine. Drugi, madamalobrojniji, ljuti su �to, po njima, i samministar i Ministarstvo nedovoljno za-stupaju �srpske� stavove, odnosnosmatraju da se u MSP stvara i vodispoljna politika na koju Srbija kao dr�a-va èlanica ne utièe preko svojih najvi�ihorgana, nego prvenstveno preko samogministra, koji je, po takvim mi�ljenjima,previ�e autonoman u stavovima i nastu-pima i nedovoljno tra�i stav Srbije kaodr�ave. Zato nije èudo �to se u internimrazgovorima (èe�æe), ali i u javnim na-stupima (istina, reðe) zagovara neop-hodnost da (i) Srbija oformi sopstvenoministarstvo inostranih poslova. Doda lise tome i sada�nje objektivno prisutnepolitièke razlike izmeðu nosilaca najvi-�ih funkcija u organima nadle�nim zaspoljnu politiku i meðunarodnu sarad-nju Republike Srbije, onda je zalaganjeza takvo re�enje dosta politièki shvatlji-vo, jer polazi od pretpostavke da bi MIPSrbije bio svojevrsni �objedinjujuæi cen-tar� spoljnopolitièkih interesa Srbije,mada to ne mora de se u praksi i dogo-di (jer zavisi od re�enja �internog� mo-dela u samoj Srbiji).

Takvo re�enje, tj. stvaranje MIP-a Srbi-je, bilo bi ne samo logièno, nego i nemi-novno ako se prihvati stav o spoljnoj po-litici SCG kao �zajednièkoj�, a ne �jed-noj�, politici, jer bi Srbija, u tom sluèaju,bila zaista hendikepirana nemanjem od-govarajuæe institucije koja bi radila jedanveoma slo�en i struèan posao u njenominteresu i istovremenim znaèajnim plaæa-njem za rad sliène institucije na nivouSCG, koja pod odreðenim okolnostimamo�e, ali pod drugima i ne mora, da radii u njenom stvarnom interesu. Prevladali, pak, (za �to su sada �anse, izgleda, sve

manje) stav o potrebi �jedne� spoljnepolitike SCG, onda bi organi dr�ava èla-nica trebali da imaju manju, a ministar-stva i Savet ministara SCG bitnu ulogu uprocesu, ali uz obavezno formiranje or-ganizacionih jedinica unutar svih njih zakontinuiranu i intenzivnu saradnju sa or-ganima i Srbije i Crne Gore. No, tada seotvara i pitanje uloge Skup�tine Srbije iCrne Gore u kreiranju (a ne, kao sada,uglavnom u realizaciji) spoljne politikeSCG, jer bi u tom sluèaju - ne samo radilegitimnosti spoljne politike - bilo neop-hodno i da parlament bude zaista parla-ment, a ne uglavnom institucija za izgla-savanje zakona bez kojih se ne mo�e(�parlament po nu�di�).

Linija podela�to se tièe politièkih razlika meðu vla-

dajuæim politièkim elitama u Crnoj Go-ri i Srbiji i insistiranja na njima, ne mo-�e se a ne reæi da su one veæ toliko vi-dljive i u oblasti spoljne politike, da jesve vi�e pitanje da li je �jedna� spoljnapolitika - èak i pod pretpostavkom stva-ranja i funkcionisanja adekvatnih insti-tucija - uop�te moguæa. Istine radi, tre-ba otvoreno reæi da je u tome odgovor-nost ipak, mada ne u svakom pitanjupodjednako, podeljena, iako u javnostiposve dominira uverenje da je glavni,ako ne i jedini, krivac crnogorska vlada-juæa opcija. Tome posebno doprinosinjihovo, za javnost, tvrdokorno istraja-vanje na �svojoj� politici i otvoreno is-poljavana spremnosti, pa i u kontaktimasa strancima, da onde gde postoje razli-ke ni ne poku�avaju da ih - radi eventu-alnih zajednièkih interesa ili, prosto,�mira u kuæi� - prikriju ili minimiziraju,nego beskompromisno zagovaraju svo-ju opciju, tra�eæi, �tavi�e, i podr�ku stra-nih predstavnika za nju. Da je problemsamo u uobièajenim razlikama, odno-sno u razlièitim pogledima na naèin ilitempo ostvarivanja odreðenih ciljeva,

on bi bio i relativno lako, ili barem pu-no lak�e, re�iv. No, problem su�tinski le-�i u razlièitim spoljnopolitièkim ciljevi-ma kao posledici, ponekad i potpuno,razlièitih interesa. A komplikuje se izbog èinjenice da �linija podela� ne po-stoji samo izmeðu vladajuæih politièkihopcija u Crnoj Gori i Srbiji, nego i unu-tar svake od njih, ali - zbog razlièite pri-rode politièkog grupisanja i polarizova-nja - na takav naèin da sada nema goto-vo nikakvih dodirnih interesa ni meðuvladajuæima u obe dr�ave èlanice, nimeðu opozicionim snagama, a ni �una-krsno� meðu njima.

Èime se mo�e najevidentnije ilustro-vati razlièitost interesa i ciljeva? Uzmi-mo za primer �bitni� ili �strate�ki� de-klarisani spoljnopolitièki cilj obe dr�aveèlanice - pristupanje evropskoj/evroa-tlantskoj integraciji. Veæ i ova �kosa cr-ta� ukazuje na znaèajne razlike: vladaju-æa elita u Srbiji gotovo iskljuèivo govorio evropskim, a vladajuæe snage u CrnojGori o evroatlantskim integracijama.Da terminolo�ka razlika nije sluèajna ida direktno odra�ava razlièitost shvata-nja i o trendovima u koje se treba uklju-èiti, i o kljuènim akterima na koje se tre-ba osloniti, ne treba, valjda, obja�njavatiikome ko se imalo bavi meðunarodnimodnosima i na�om spoljnom politikom.Ipak, zbog poèetne teze ove rasprave,treba istaæi da u osnovi toga le�e razlièi-ti, pa i bitno razlièiti, interesi dominant-nih aktera na obe strane, jer jedna stra-na u sada�njoj situaciji Evropsku unijuoèito shvata kao glavnog saveznika zaodr�anje SCG kao ostvarenje jednog odsvojih ciljeva, dok druga strana EU do-�ivljava kao partnera nesklonog da po-dr�i, posebno odmah, njene krajnje ci-ljeve, ili, pak, kao meðunarodnog akterakoji je tome manje sklon od nekog dru-gog znaèajnog aktera.

U tom smislu i samo pristupanje EUne pokazuje se kao, barem za neposred-


Sada se postavlja pitanje koje nadležan i po kojojproceduri da utvrđuje štajeste a šta nije u suprotnostisa „interesima druge državečlanice“

Za razliku od Crne Gore,Srbija ne samo da ima mnogonepreciznije određenenadležnosti svojih državnihorgana u oblasti spoljnepolitike (u širem smislu),nego nema ni ministarstvoneposredno nadležno za tuoblast

nu buduænost, primaran cilj �sam po se-bi�, nego kao izvedeni cilj, kao modalnavrednost za ostvarenje �interesa svih in-teresa i cilja svih ciljeva� vladajuæih, ali inajveæeg dela opozicionih politièkihsnaga obe dr�ave èlanice - konaènog de-finisanja sopstvene dr�ave (u geograf-sko-politièkom i politièkom vidu). I tuse interesi praktièno dijametralno razli-kuju. Za Srbiju je, radi ostvarenja nje-nog interesa da oèuva teritorijalnu celo-vitost, po shvatanju vrlo ubedljive veæi-ne, neophodno da oèuva i �zajednièku�dr�avu s Crnom Gorom. Za veæinski(mada je, i pored prividno optimistièkihnajava pojedinih zastupnika osamosta-ljivanja, neizvesno koliko veæinski) deoCrne Gore najva�niji interes iskazuje seu te�nji za sticanjem pune samostalnostii meðunarodno priznate nezavisnosti.

Priroda i ogranièeni obim ove raspra-ve prisiljavaju me da svesno potpuno iz-begnem ili limitiram razmatranje vi�eva�nih aspekata ovog pitanja. Ipak, neo-phodno je da ka�em barem ne�to o dvaaspekta: o dominantno unutra�njepoli-tièkom osnovu ovih, spoljnopolitièkih,ciljeva i o pitanju koliko su realni, odno-sno realno ostvarljivi.

Prvu tvrdnju (o dominantno unutra-�njepolitièkom znaèaju ovog pitanja) ni-je posebno te�ko dokazati, jer je posveevidentno da sada vladajuæe politièkesnage u obe dr�ave èlanice legitimitetsvog vr�enja vlasti zasnivaju prevashod-no na tome, mada se u ovom pogledusituacija u Crnoj Gori i Srbiji, ipak, raz-likuje. I na spoljnopolitièkom planu jedo�lo do, posebno po naèinu pona�a-nja, razlièitog ispoljavanja ovog interesa� crnogorska vlast vrlo gorljivo zagova-ra nezavisnost na unutra�njem, a ne�tomanje otvoreno na meðunarodnomplanu, ali je na ovom drugom ipak po-pustljivija i sklonija prihvatanju kom-promisa, jer, oèito, procenjuje da je tu,posebno u odnosima s Evropskom uni-

jom, ona objektivno �u manjini�, odno-sno da ne mo�e raèunati na ubeðenostpredstavnika �meðunarodne zajednice�da iza toga stoji neprikosnovena veæinacrnogorskih graðana i njihovu popu-stljivost zbog toga. Vlast u Srbiji, pak,uporno i vrlo èvrsto zagovara �ostajanjeKosova i Metohije u Srbiji�, raèunajuæina gotovo nesumnjiv utisak da iza togastoji vi�e nego ubedljiva veæina njenihgraðana i oèekujuæi da predstavnici naj-va�nijih meðunarodnih aktera to uva�e.Stoga crnogorski politièari poku�avajuda �igraju na razlike�, odnosno tra�e, zasebe povoljne, �pukotine� u stavovimanajuticajnijih aktera, a srpski politièari�igraju na principijelnost�, boreæi se,istovremeno, da meðunarodni akteri,posebno neki, ne poka�u razlike u sta-vovima povodom toga (koje bi, narav-no, iskoristila �druga strana�).

Za obe vladajuæe elite, ipak, karakteri-stièna je gotovo identièna reakcija nanedovoljno uva�avanje njihovih interesai zahteva od strane �meðunarodne za-jednice�. Oni to do�ivljavaju kao ne-pravdu od strane �moænika�, a ne kaoobjektivnu razliku u proceni, ne tolikopolaznih interesa koliko politièkih i dru-gih posledica ostvarenja tih ciljeva. I tudolazimo na mo�da i kljuèno pitanje: dali su prioritetni ciljevi i u Srbiji i u CrnojGori postavljeni posve realno, odnosnoda li su, racionalno i precizno, proraèu-nate sve (politièke, ali i socijalne, eko-nomske, meðunarodne...) konsekvencenjihovog eventualnog ostvarenja? I naj-dobronamerniji analitièari se boje da bimeðu moguæim politièkim posledicamarealizacije tih ciljeva bio i revan�izam, sjedne, odnosno revolt, s druge strane, iznaèajna, ako ne i dramatièna, unutra-�nja nestabilnost za du�e vreme. Onipesimistièniji predviðaju, umerenije ilio�trije, unutra�nje konflikte (u CrnojGori meðu samim njenim graðanima, uSrbiji izmeðu Srba i Albanaca). Demo-

grafske posledice bi takoðe bile znaèaj-ne, mada nejednako predvidljive - u Sr-biji bi nesumnjivo do�lo do promeneodnosa broja stanovnika srpskog i dru-gog porekla, dok se za Crnu Goru nemo�e decidirano ustvrditi da li bi sada-�nji trend smanjenja broja onih koji seoseæaju i deklari�u kao Crnogorci (a veæsada su, treba li i podseæati, jedina dr�a-va u kojoj tzv. matièni narod ne èini ap-solutnu veæinu) bio nastavljen ili preo-krenut. Ni ekonomske konsekvence neizgledaju mi, posebno u sluèaju Srbije,posve �iskalkulisane�. Za Crnu Gorupostoje poznata strahovanja da li bi bilaekonomski samoodr�iva. Za Srbiju seto ne postavlja u tako otvorenom obli-ku, ali se - berem kao znak intelektualneodgovornosti - i javno mora postavitipitanje da li su, posebno zbog te�keekonomske situacije u kojoj se Srbija iinaèe nalazi, analizirani problemi i naðe-ni realni izvori pokrivanja tro�kova usluèaju ostanka Kosova u Srbiji, odno-sno da li taj ostanak znaèi i samoodr�ivopstanak. Podaci da je samo Evropskabanka za obnovu i razvoj od 1999. go-dine vi�e ulo�ila u KiM nego u Srbiju,Crnu Goru i Makedoniju zajedno, a daje stanje tamo i danas ovakvo kakvo je-ste (nepokrenuta realna privredna aktiv-nost, èak 70-postotna /!?!/ stopa neza-poslenosti, posve niska produktivnost,op�ti haos u izvr�avanju obaveza i sl.),


Da li su, posebno zbog teškeekonomske situacije u kojojse Srbija i inače nalazi,analizirani problemi i nađenirealni izvori pokrivanjatroškova u slučaju ostankaKosova u Srbiji

moraju da pokrenu i pitanje: da li, u slu-èaju da sutra neko, pojednostavljeno,ka�e �Hoæete Kosovo? Pa, evo vam gai brinite o njemu!�, Srbija zaista mo�eda to izdr�i? Da li se i mo�e i sme, i naosnovu èega, raèunati na to da bi i utom sluèaju EU ili �ira meðunarodnazajednica prihvatila da plati (povelik)�raèun�? Da li bi nas to - u smislu mo-guænosti dostizanja potrebnog nivoaekonomske razvijenosti - pribli�ilo iliudaljilo od �Evrope�?

Nevolja je i u tome �to, koliko mi jepoznato, vladajuæe elite, posebno u Sr-biji, nemaju precizno razraðenu �vari-jantu B�, tj. odgovor na pitanje ��ta akou svojim nastojanjima ne uspemo?� Zacrnogorsku vlast se stièe utisak da to,barem indirektno, èini, odnosno da je usluèaju neuspeha u nastojanjima za pu-nim osamostaljenjem i meðunarodnimpriznanjem, barem deklarativno, sprem-na da nastavi �po sada�njem�. Za vlastu Srbiji izgleda da je, delom i zbog �iro-ke i programski raznovrsne koalicije ko-ja ju tvori, manje spremna da pru�i de-cidiran odgovor na to pitanje. Ona kaoda prepu�ta (ili je to mo�da pogre�anutisak, odnosno dozvoljavam da se do-gaða i mimo nje, kao reakcija na neèi-njenje vlasti) da istaknuti pojedinci ilineke nevladine organizacije �javno raz-mi�ljaju�, odnosno tra�e alternativne ci-ljeve. Najgora od svih moguænosti bi bi-la eventualna potvrda sumnji onih �pro-fesionalnih skeptika� koji, interno, za-stupaju stav da, u su�tini, i vladajuæe i �i-re, dru�tvene, elite u obe dr�ave èlanicezapravo znaju �ta je realno moguæe, alito - zbog politièkih pozicija koje su za-stupale u borbi za vlast i pretpostavlje-nih reakcija javnog mnjenja - ne smejujavno ni da ka�u ni da èine, nego svesnoprepu�taju �meðunarodnom èiniocu�da odluèi, da bi tako skinule odgovor-nost sa sebe. Ako bi to bilo, u osnovi,taèno, predstavljalo bi, mo�da, vid poli-

tièkog �lukavstva uma�, odnosno naèinpoznat u politièkom pona�anju, ali u ne-kim normalnijim situacijama. Problemje u tome �to smo svi mi - i u Srbiji i uCrnoj Gori - u tako ozbiljnoj situaciji daje takvo pona�anje mo�da (real)politièkishvatljivo, ali je, zbog moguæih posledi-ca, zapravo neprihvatljivo (i to ne samomoralno neprihvatljivo).

Daleko je EUKakva je situacija u pogledu pristupa-

nja Evropskoj uniji kao deklarisanomprimarnom interesu i mimo prethodnopominjanog problema? Oèito je da uobe dr�ave èlanice samo pristupanjeipak nije top priority issue. U prilogovoj tvrdnji nesumnjivo govori èinjeni-ca da u obe (mada iz razlièitih razloga)nije postignut op�ti dru�tveni konsen-zus o tome, a bez toga, �to potvrðujedosada�nja praksa, nema stvarnog treti-ranja ovog pitanja kao apsolutno strate-�kog i neupitnog, bez obzira na èinjeni-cu ko danas vr�i ili æe sutra vr�iti vlast. Idok se u Crnoj Gori mo�da i radi samoo taktièkim razlikama, u Srbiji je oèi-gledno u pitanju postojanje su�tinskihrazlika (�to se videlo i prilikom nedav-nog usvajanja rezolucije u Narodnojskup�tini). Neko æe mo�da reæi da je upitanju zapravo razlika u shvatanju uslo-va pod kojima se �eli uæi, a ne i razli-ka(e) u pogledu samog pristupanja EU.No, u ovom sluèaju to �ne dr�i vodu�,odnosno ispunjavanje uslova je su�tin-ska, a ne formalna, pretpostavka pristu-panja Uniji i ne dozvoljava tvrdnje po-put �Mi jesmo za pristupanje, ali neovako�. Po pitanju pristupanja EU, go-tovo bukvalno, va�i izreka �Uzmi iliostavi!�, odnosno dr�ava pristupnicamo�e, praktièno, da postavljene joj �za-datke� prihvati ili ne prihvati u celini (�upaketu�) i ima minimalne �anse da i�tabitnije u njima izmeni, a nekmoli da ne-ke od njih ne prihvati.

U tom pogledu vladajuæa strukturaCrne Gore ipak je (zbog nemanja inter-nih problema u odnosu na ispunjavanjeobaveza prema Ha�kom tribunalu) uprednosti, ali ni ona ne ostavlja utisakda bi bila spremna da �rtvuje svoje pri-marne ciljeve radi �ulaska u Evropu�. Sdruge strane, u politièkim krugovimaSrbije kao da je �ire rasprostranjenouverenje da sa pristupanjem ne treba�uriti �jer se ionako ne mo�e brzo do-goditi�, pa imamo i dovoljno vremena imanevarskog prostora da proces pristu-panja prilagoðavamo �na�im� interesi-ma. Zagovornici takvog pristupa kao danemaju u vidu iskustvo Turske - ona je-ste �èekala� èak 45 godina da doðe u si-tuaciju da konaèno poène pregovore opristupanju, ali je to, i po priznanju tur-skih analitièara i politièara, bilo posledi-ca sopstvene (ne)odgovornosti, odno-sno praktièno izgubljenog, decenijamamerenog, vremena. Da li smo mi u situ-aciji da sebi (vi�e) smemo da dozvolimotakav �luksuz�? Ali, istovremeno, da lismo i u situaciji da se barem po ovompitanju ostvari i �unutarnji� konsenzusu dr�avama èlanicama SCG i stvarnistrate�ki dogovor meðu njima (kojiukljuèuje i ciljeve i modalitete)? Ili, da liæe eventualno, lak�e ili br�e, postizanjekonsenzusa u jednoj od dr�ava èlanicastimulirati slièan proces u drugoj ili pro-dubljivati razlike meðu njima? Drugimreèima, i po pitanju koje apsolutno do-minantna veæina struènjaka smatra zai-sta primarnim interesom graðana i Srbi-je i Crne Gore - �to bi u normalnim si-tuacijama trebalo da rezultira i njegovim


Značajan broj i političkihličnosti i građana ljut je štoSrbija snosi celokupni trošakza rad MSP, koji oni smatrajuionako visokim, uključujući isve troškove za predstavnikeCrne Gore

stvarnim pretvaranjem u strate�ki spolj-nopolitièki cilj dr�ave/dr�avne zajedni-ce - suoèeni smo s jo� puno, objektivnihi subjektivnih, razlika i dilema i nije izve-sno da æe one lako, a posebno ne i brzo,biti prevaziðene.

Sledeæa specifiènost koja karakteri�ena� trenutni meðunarodni polo�aj je iz-razito �defanzivna� pozicija, odnosno,da upotrebim jedan �ahovski termin,�igranje u iznudici�. Jo� u potpunostineprevaziðen polo�aj nasleðen iz Milo-�eviæevih vremena i dugo, èak nedopu-stivo dugo, trajuæa praksa da se vlast uSrbiji dvoumi da li da izvr�imo sve ne-prijatne obaveze koje, istina, jeste nasle-dila, ali koje - u skladu s meðunarodnimpravom - ni�ta manje ne obavezuju njunego su obavezivale one koji su nas unjih �uvalili�, èine da u odnosima s na-ma trenutno najznaèajnijim partnerimane mo�emo da radimo gotovo ni�tadrugo, nego ili da ispunimo �ta oni odnas tra�e, ili èekamo praktièno meðuna-rodno �hibernirani�. Da zemlje nije uovako te�koj situaciji u kakvoj jeste, ta�hibernacija� ne bi bila ne�to tragièno(jer i mnoge druge zemlje, ali u punopovoljnijoj unutra�njoj situaciji, jesuprolazile ili danas prolaze kroz sliène fa-ze nemanja moguænosti za voðenje ak-tivne politike), ali za nas je svaki dodat-no izgubljeni dan dodatna muka, po�toSrbija i Crna Gora, a posebno Srbija, vi-�e ne smeju sebi da dozvole nova �gu-bljenja koraka�, jer je, meðu ostalima, zanas i vreme kritièan resurs. Odsustvodirektnih sankcija u takvoj situaciji sa-mo je prividno, jer smo svakim izgublje-nim danom, svakom nedobijenom ma-terijalnom pomoæi ili izgubljenom po-dr�kom novi korak dalje od pobolj�anjasituacije u zemlji i ulaska u fazu trajnogi stabilnog prevazila�enja izuzetno te-�kih unutra�njih prilika. Verovatno je,barem po mom mi�ljenju, najgore to �toi oni na vlasti koji poku�avaju da �kupe

vreme� i odlo�e za koji dan ono �to jepred njih postavljeno kao �domaæi za-datak�, èine to ne iz ubeðenja da je mo-guæe �izvuæi se� od nepopularnih, alineminovnih politièkih poteza, nego ilizbog davanja prioriteta sopstvenimubeðenjima nad realnostima na�eg po-lo�aja, ili zbog pogre�ne kalkulacije otaktièkim opcijama koje su nam raspo-lo�ive. Izruèenje svih optu�enih Ha-�kom tribunalu nesumnjivo nije ni prija-tan, ni politièki potez koji bi ikome do-neo popularnost bilo koje vrste. Ali tojeste ona �knedla� koju se mora progu-tati da bi tek nakon toga moglo da seudahne punim pluæima i zato je jedinaprava solucija - progutati je �to pre (na-ravno, ne tako trapavo i da �politièkiudavi� one koji je budu morali proguta-ti). To bi na meðunarodnom planuomoguæilo da konaèno uðemo u fazuvoðenja aktivne politike, odnosno i daili ne�to i sami iniciramo, ili, u sluèajuinicijativa drugih prema nama, tra�imood njih kontraustupke sa realnim izgle-dima da ih, manje ili vi�e, i dobijemo.Ne uèine li vladajuæi krugovi uskoro ne-�to takvo, bojim se da æemo se kao ze-mlja i narod sledeæe godine naæi u vrlote�koj situaciji �borbe na (najmanje) dvafronta�, jer je sve vidljivije da se razvojsituacije odvija tako da je posve realnooèekivati da se u 2005. tra�enja re�enjavezanih za nas veoma ubrzaju i da neæebiti nimalo svejedno da li æemo pitanjau takvoj situaciji re�avati jedno po jed-no, uz razumevanje na�ih interesa, sa-radnju, pa i odreðenu podr�ku najuticaj-nijih zemalja, ili praktièno simultano, abez dovoljno razumevanja, saradnje ipodr�ke velikih, u boljem, odnosno uznjihovo pona�anje protivno na�im inte-resima, u gorem sluèaju.

Konaèno, razre�enje odnosa s velikimsilama stvorilo bi i situaciju u kojoj biSrbija i Crna Gora do�la u situaciju da,posle dugog perioda, mo�e da (re)defi-

ni�e svoju spoljnopolitièku strategiju itaktiku i prilagodi ih meðunarodnoj po-ziciji zemlje. One, naravno, ne mogu vi-�e nikada da budu onakve kakve su bileu vreme biv�e SFRJ, ali ne smeju vi�e ni-kada ni da budu onakve kakve su bile uvreme Milo�eviæevog re�ima. Srbija iCrna Gora æe jo� dugo imati potrebu da�to pa�ljivije izbalansira i aktivno razvi-ja saradnju s najuticajnijim akterima sa-vremenih meðunarodnih odnosa, ali æestvarno aktivnu ulogu moæi da ima uonim okvirima u kojima njena realnamoæ, komparirana s drugima, zaista ne-�to predstavlja, a to je region jugoistoè-ne Evrope. SCG u regionu jeste znaèa-jan èinilac, pa svoje mesto u novimstrukturama koje jo� uvek nastaju trebada tra�i prvenstveno tu, a potom i �ire.Svakako, promenio se i karakter intere-sa koje æe Srbija i Crna Gora morati daprimarno ostvaruju na meðunarodnomplanu i posve nerealno je oèekivati ne-kakvu veliku politièku ulogu. Kao i dru-ge male zemlje, i mi æemo morati daspoljnu politiku, i to vrlo brzo, defini�e-mo i organizujemo kao direktnu funkci-ju ostvarenja prvenstveno ekonomskih,razvojnih i socijalnih interesa, zatimbezbednosnih u �irem smislu, a tek po-tom kao �visoku politiku�.

No, previ�e je jo� u SCG dubokih po-litièkih nesporazuma i nedostatka poli-tièke mudrosti i dr�avni�tva kod veæinepolitièkih lidera i najuticajnijih politièkihsnaga i nije posve izvesno da æemo (po-sebno uskoro) imati: spoljnu politiku, ane spoljne politike; ozbiljno promi�ljenealternative i definisane strate�ke ciljeve,a ne deklarativna opredeljenja; prostudi-rane i dogovorene taktike realizacije, ane jednostrane i, neretko, ad hoc po-stupke i pona�anja u meðunarodnimodnosima. Bojim se da æe zato izmeðustvarnih potreba i �elja graðana i realno-sti (spoljne) politike u SCG jo� nekovreme biti znaèajan raskorak.


Stvaranje MIP-a Srbije bilo bine samo logično, nego ineminovno ako se prihvatistav o spoljnoj politici SCGkao „zajedničkoj“, a ne„jednoj“

Vladajuća elita u Srbiji gotovoisključivo govori o evropskim,a vladajuće snage u CrnojGori o evroatlantskimintegracijama

Poku�aæu da izlo�im neka pita-nja koja predstavljaju osnovneprobleme dr�ave i njenog me-sta u meðunarodnom okru�e-

nju. Pri tome, zbog na�ih specifiènostito moram odmah da ka�em, pod dr�a-vom posmatram kako dr�avnu zajedni-cu Srbija i Crna Gora, tako i RepublikuSrbiju. Kada se posmatra spoljna poli-tika ona se, kod nas, ne mo�e ni feno-menolo�ki odvojiti od unutra�nje. Tose ne odnosi samo na pitanja funkcio-nisanja dr�avne zajednice i njenog op-stanka ili Kosova i Metohije. Na pri-mer ha�ko pitanje, koje bi trebalo dabude spoljnopolitièki problem parexellance, nosi takav potencijal unutra-�njih politièkih sporova i dilema, da jeu toku sve èetiri godine od poraza Slo-bodana Milo�eviæa, bilo razlog �esto-kih sukoba novih vlasti. Takva simbio-za spoljnopolitièkih pitanja i problemasa unutra�njim, govori o dubljoj krizidru�tva i dilemi da li dr�ava - kao neu-tralna sfera javnog dobra i op�treg in-teresa - uop�te postoji. U svakom slu-èaju, njena politièka moæ je pod veli-kim isku�enjima, ne samo u odnosu nadruge dr�ave u regionu Balkana i celojEvropi. Ta moæ je osporena i u odno-su na sopstvene graðane. Zato, na sa-mom poèetku, �elim da ka�em da bezdefinisanja dr�ave i njenog sna�enja,makar u vrlo ogranièenoj sferi, ni jed-no od pitanja spoljne politike neæe mo-æi da bude dugotrajnije re�eno.

Uključivanje u Evroatlantske integracije

Strategija odbrane dr�avne zajedniceSrbija i Crna Gora je, posle polugodi-�njih otvorenih politièkih sporenja,usvojena tek sredinom novembra ovegodine. Tim skup�tinskim dokumen-tom je �potvrðeno opredeljenje dr�avaèlanica i dr�avne zajednice za èlanstvo umeðunarodnim bezbednosnim struktu-

rama, prvenstveno za prikljuèenje Pro-gramu �Partnerstvo za mir� Severnoa-tlantskog saveza kao i drugim evrop-skim i evroatlantskim integracijama�.�tavi�e, pristupanje evroatlantskim inte-gracijama, Evropskoj uniji i drugim me-ðunarodnim organizacijama i instituci-jama naznaèeno je kao jedan od �vital-nih bezbednosnih i odbrambenih inte-resa�. U konaènoj verziji teksta, posledugotrajnih meðupartijskih pregovora,eventualno prikljuèenje NATO savezu,je ostavljeno za konaèan sud �demo-kratske volje graðana�. O tome, kao �toje javnosti poznato, postoje razlike me-ðu politièkim strankama. Usvojenomformulacijom je, mo�da privremeno,ipak pobedila opcija koja, u skladu sa is-kustvom evropskih, ali i nekih susednihdr�ava, za èlanstvo u NATO paktupredviða referendum. Ovo je vi�e negorazumljivo s obzirom da se radi o voj-nom savezu koji je 1999. godine vodioagresivni rat protiv na�e zemlje, dodu�esa ogranièenim vojnim i politièkim cilje-vima. Smatram da æe racionalni razgo-vor o pitanju ulaska u NATO savez bitimoguæ tek po�to se prepozna politikatog saveza u najznaèajnijim isku�enjimakoja èekaju Srbiju i Crnu Goru. Tu æere�avanje problema Kosova i Metohije,posebno opstanka i bezbednosti Srba,sigurno biti jedno od najva�nijih. NA-TO savez je odgovoran za bezbednost iosnove poretka u ju�noj pokrajini. I topo sopstvenoj �elji. Do sada on taj ispitnije polo�io, ako, kao kriterijum, prihva-timo efikasnu garanciju osnovnih ljud-skih prava svih na Kosmetu i povratakraseljenih Srba. U martovskom nasilju,osim vojske SAD, ostale trupe èlanicaNATO-a, nisu pokazale neophodnuèvrstinu da se odupru nasilju.

Strategija odbrane, kao strate�ki do-kument odbrambene ali i spoljne politi-ke, nagala�ava da su u savremenim me-ðunarodnim odnosima, koje karakteri�e

sve intenzivniji proces globalizacije,�tradicionalni koncepti bezbednosti iodbrane postali prevaziðeni�. Takvakonstatacija stoji i pored èinjenice kojase u Strategiji odbrane izrièito navodi dasu �problemi evropske bezbednosti naj-izra�eniji u regionu Jugoistoène Evro-pe�, te da je ona i dodatno ugro�ena�nasleðenom nestabilno�æu i problemi-ma u vezi sa tranzicijom�. Iako priznajeda je geopolitièko i geostrategijskookru�enje Srbije i Crne Gore (odnosnodr�ava èlanica, jer Strategija odbrane dr-�avnu zajednicu ne posmatra, niti je po-minje, van njenih konstituenata) slo�e-no zbog �aktuelnih i potencijalnih kri-za�, i da sledstveno tome �u odreðenimokolnostima mo�e nepovoljno da utièena njihovu bezbednost�, ipak se u skla-du sa preovlaðujuæim diskursom oce-njuje da je bezbednost Srbije i Crne Go-re znaèajno pobolj�ana u odnosu na po-slednju deceniju 20. veka.

Veæina ovih pitanja je su�tinski neo-dvojiva od definisanja dr�avnih institu-cija kojima ona treba da slu�i kao�osnovni element� odbrane. To, drugimreèima, znaèi da bez stvarnog funkcio-nisanja institucija dr�avne zajednice injihovog postepenog dograðivanja, si-stem odbrane i bezbednosti, kao i pri-bli�avanje evropskim, odnosno evroa-tlantskim bezbednosnim strukturama,nije moguæe. Osim kao politièka retori-ka koja njenim nosiocima treba samozarad dnevnopolitièkih potreba i krat-koroènih interesa. I to bez obzira �tonajva�niji organi NATO pakta i njego-vog programa �Partnerstvo za mir� kaorazloge navode sasvim drugu stvar: pro-nala�enje i ekstradiciju osumnjièenih zaratne zloèine poèinjene u ratovima po-sle nasilnog raspada SFRJ.

Postavljam i sebi i drugima pitanje:za�to glavni faktori u evroatlanskoj po-litici istrajavaju na uslovima koji nemajunikakve dodirne taèke sa njihovim pro-


ALEKSANDAR SIMIĆ

Dileme spoljne politike u nedovr�enoj dr�aviSpoljna politika se u nas ne mo�e ni fenomenolo�ki odvojiti od unutra�nje - Za�to se ukljuèivanje u Partnerstvoza mir uslovljava ispunjavanjem obaveza prema Ha�kom tribunalu - Nere�en kosmetski problem odgovaraonima koji �ele nesigurnu Evropu -Ove godine poèinje zavr�na faza u mnogim va�nim poslovima na Balkanu

klamovanim geostrate�kim interesomda SCG, kao uostalom i Bosna i Herce-govina, (tj. srpski entitet u njoj - Repu-blika Srpska) postanu èlanovi, za poèe-tak, �Partnerstva za mir�, ako ne i sa-mog NATO-a ? Jer u racionalnom ipragmatiènom izboru izmeðu dva cilja(�to je filosofski okvir politièkog, ali isvakog drugog pona�anja Zapada), odkojih je jedan zaokru�ivanje evroatlan-skog prostora preostalim balkanskimdr�avama, a drugi, tvrdo istrajavanje namoralnim i pravnim razlozima pronala-�enja i ekstradicije biv�ih politièara i voj-nih komandanata optu�enih za ratnezloèine od strane jednog ad hoc suda,mislim da dileme u stvari i nema. I toposebno ako se zna da ti tra�eni politi-èari i vojni komandanti veæ odavno ne-maju nikakav stvarni uticaj na politièki ijavni �ivot. Dilema, ipak, ne samo dapostoji, nego je i odgovor na nju krajnjenesvakida�nji: Zapad �eli ispunjenje�meðunarodne pravde�, èak i po cenugeopolitièkog pro�irenja. Ili mo�da tajizbor i razlozi koji ga opredeljuju i nisutako oèigledni? U svakom sluèaju ovim

dolazimo do Meðunarodnog kriviènogsuda za ratne zloèine na prostoru biv�eSFRJ, �to je puni pravni naziv kontro-verznog ad hoc tribunala UN sa kojimse svaka spoljna politika u na�oj zemlji,veæ godinama, susreæe kao sa nepremo-stivom realno�æu.

Haški tribunalNa poèetku valja podsetiti da je ovaj

ad hoc organ osnovao Savet bezbedno-sti pozivajuæi se na Glavu VII PoveljeUN i njenu obaveznost. Ta glava Poveljeje po mnogima i najva�nija u sistemuUN kreiranom posle Drugog svetskograta i tragiènog iskustva koji je on osta-vio èoveèanstvu. Ona svoju obaveznost,tj. supremaciju nad unutra�njim pravnimporetkom i suverenitetom dr�ava, bazirana univerzalnoj i najvi�oj vrednosti celogèoveèanstva - svetskom miru. Zato seona i odnosi na dogaðaje koji naru�ava-ju svetski mir ili predstavljaju pretnju mi-ru. O tome odluku donosi Savet bez-bednosti kao organ èiji je zadatak da bdinad svetskim mirom. Savet bezbednostije takav sud doneo povodom ratnih

konflikata koji su nastali raspadom SFRJi u Rezoluciji 827 iz 1993. je predvideoformiranje specijalnog suda sa ciljem dasudi svim odgovornim licima za uèinje-na te�ka kr�enja meðunarodnog prava unavedenim ratovima. Pozivajuæi se napravno naèelo da niko ko je odgovoranza kr�enje prava ne mo�e izmaæi sankci-ji, odnosno da se svakoj �rtvi moraobezbediti pravda, ovaj vanredni sud, jena nepristrasan i fer naèin trebalo da pri-menjuje pravo. Problem je nastao, ili je,kako su to mnogi uèeni pravnici tvrdili,od poèetka i postojao, zato �to taj sud,sudskom procedurom, primenom prav-nih naèela i pozitivnih meðunarodnihpropisa, u stvari omoguæava ostvarivanjepolitièkih ciljeva. U meðunarodnom po-retku, koji jo� uvek ima mnoge karakte-ristike anarhiènosti, takva uloga organakoji te�i da bude nepristrasan sud, nemo�e da slu�i ideji vladavine prava i po-�tovanja meðunarodnog zakona. Meðu-narodni napori da se uspostavi stalni kri-vièni sud sa op�tom supsidijernom nad-le�no�æu, ne daju potpune rezultate jervojnièki najsna�nije svetske sile ne �eleda svoje graðane podvrgnu njegovojnadle�nosti. To pitanje zadire u slo�eneodnose nacionalnog suvereniteta i naci-onalnog interesa i civilizacijske potrebeda se najopasnija krivièna dela ne samomeðunarodno sankcioni�u, veæ i njihovipoèinioci gone.

U dosada�njim, redovnim i vanred-nim izve�tajima predsednika i glavne tu-�iteljice Tribunala Savetu bezbednostiocena saradnje Srbije i Crne Gore saTribunalom bila je vi�e nego nepovolj-na. Fraza da ona �skoro da i ne postojiu svim glavnim segmentima�, posebnou hvatanju i predaji optu�enih, prati na-�e vlasti tokom cele 2004. godine. Ka-rakteristièno je da je ta nesaradnja, pre-ma reèima same gospoðe Del Ponte,�postala preovlaðujuæa posle decembar-skih parlamentarnih izbora�, odr�anih u


Aleksandar Simić: Da li će Evropa imatiinteresa i snage da sada zaustavidezintegraciju Balkana?

Srbiji krajem pro�le godine. I dalje, pre-ma njenim navodima, ma koliko inaèenezadovoljavajuæa i te�ka, ta saradnja je,pre tog perioda, ipak bila �znaèajna�.Time je, van svih dobrih diplomatskihobièaja, Ujedinjenim nacijama i svetskojjavnosti saop�teno: prethodne DOS-ovske vlade u Srbiji su, u osnovi, zado-voljavale kriterijume onih sna�nih me-ðunarodnih èinilaca èiji je glavna tu�ite-ljica reprezent, dok Ko�tunicina vladato nije. Glavni tu�ilac, gospoða DelPonte, uspeva da odr�i svoju kontro-verznost kada razloge za svoje navodenailazi u unutra�njoj politièkoj situaciji uSrbiji. I u ovom sluèaju se potvrðujeistina s poèetka teksta, da je unutra�njapolitika samo deo spoljne ili obrnuto,kako hoæete.

Poðimo od èinjenica: obaveze Srbije iCrne Gore prema Tribunalu (prete�noSrbije, mada odnos crnogorskih vlastiprema nekim navodima da se RadovanKarad�iæ povremeno �pojavljuje� u Cr-noj Gori i na granici sa RepublikomSrpskom, najbla�e reèeno, nije dovoljnouverljiv) obuhvataju tri glavna segmen-ta: omoguæavanje pristupa dokumenti-ma i drugim podacima neophodnih tu-�ila�tvu za rad, oslobaðanje svedoka odèuvanja slu�benih, vojnih i dr�avnih taj-ni i, na kraju, ali svakako ne i najmanje

va�no, ekstradiciju optu�enih da bi pri-sustvovali suðenjima. Prva dva segmen-ta saradnje su vi�e nego zadovoljavaju-æa, mereno objektivnim kriterijumima.Svedoka koji nisu osloboðeni èuvanjatajni nema, a dokumenta se Tu�ila�tvupredaju, iako su tra�ena u obimu u ko-me ni od jedne suverene dr�ave dosadnisu zahtevana. Sam Sud je vi�e putadoneo odluku da su zahtevi Tu�ila�tvaneprecizni i vi�e nego ekstenzivni, kao ida ne postoji meðunarodnopravna oba-veza dr�ave da celu arhivu pojedinih dr-�avnih organa dostavlja Tu�ila�tvu. Uovom momentu ostavljamo na stranupravni prigovor: o kakvoj je to pravo-sna�noj optu�nici uop�te reè, ako se do-kumenta koja treba da potkrepe dokazeda je neko kriv, tra�e naknadno, èesto ikada je pretres veæ otpoèeo?

Problem je, meðutim, kao �to svi zna-mo sa treæim oblikom saradnje: zahte-vom za hap�enjem i predajom (uobièa-jeni ideolo�ki novogovor za stari pravniinstitut ekstradicije) optu�enih za kojese smatra da su na teritoriji Srbije. Zah-tevi SAD i EU su u tom pogledu jasni:vlasti SCG, preciznije Vlada Srbije presvih, moraju pokazati volju i spremnostda uhapse optu�ene. Po�to te volje ne-ma, jer su dvojica vojnih i jedan policij-ski general na slobodi i slobodno se kre-æu, SCG mora èekati sa svojim zahtevi-ma za dalji proces pribli�avanja EU, taè-nije sa pozitivnim zavr�etkom Studijeizvodljivosti za buduæi Sporazum o sta-bilizaciji i pridru�ivanju, kao i na puno-pravni prijem u Program �Partnerstvoza mir�. Dalje ovakva logika direktnoutièe na unutra�nje odnose u dr�avnojzajednici; po�to je Srbija ta koja ne �elida upotrebi nasilje prema svojim oficiri-ma, Crna Gora niti treba, niti �eli da bu-de �talac� druge, nekooperativne, èlani-ce dr�avne zajednice. Tako se ideologijaseparatizma, koja po imanentnoj logicistvari ne mo�e ni�ta imati sa evropskom

filosofijom sporazumevanja i zajedni-�tva (integracija), pretvara u politièkidiskurs koji godi evroatlantskim inte-gracijama. A time Ha�ki tribunal jo� jed-nom postaje par exellance unutra�njepolitièko pitanje, ustvari element koji nanajdirektniji naèin utièe na postojanje isame dr�ave. To nije trebalo da budenjegova uloga kada je u Savetu bezbed-nosti osnivan. Ustvari, glavna politièkafunkcija Tribunala trebala je da budemeðuetnièko i meðudr�avno pomirenjeizmeðu naroda i dr�ava �estoko posva-ðanih u toku i posle nasilnog raspadaSFRJ, a ne moguæa unutra�nja destabili-zacija novonastalih dr�ava. Ipak nekimsvojim postupcima, pre svega onim nje-govog tu�ila�tva, Ha�ki tribunal kao daje vi�e radio na ovom potonjem, negona onom �to mu je Rezolucijom 827stavljeno u zadatak.

Srpska vlada prema Tribunalu ima ja-san stav: ne ulazeæi u vi�e nego kontro-verzan naèin njegovog osnivanja i man-data, obaveze koje on nameæe se prizna-ju i Vlada �eli da ih, u dobroj veri, ispu-njava. Ne �eli se, meðutim, da ispunja-vanje tih obaveza dovede do nestabilno-sti same Srbije i preko nje, dr�avne za-jednice. Zato se svako moguæe nasilje,pa i ono prilikom hap�enja, treba izbeæi.Vlada neæe ponavljanje dogaðaja koji sukarakterisali protivustavno i nezakonitoizruèenje Milo�eviæa, kontroverznohap�enje optu�enih iz Republike Srp-ske, koje je umalo dovelo do potencijal-nih nemira zbog pobune specijalne po-licijske jedinice, nerede prilikom hap�e-nja pukovnika �ljivanèanina itd. Isto ta-ko, Vlada ne �eli da se ha�ka sudnica,suðenje ili presude biv�im èelnicima Sr-bije, SRJ ili Republike Srpske, koriste zaosporavanje legitimnog prava Srbije nadnjenom ju�nom pokrajinom ili za naru-�avanje legitimiteta Republike Srpske.Takoðe, sporovi koje su BiH i Hrvatskapokrenule pred Meðunarodnim sudom


Bez definisanja države injenog snaženja, makar u vrloograničenoj sferi, ni jedno odpitanja spoljne politike nećemoći da bude dugotrajnijerešeno

pravde protiv SRJ i koji bi mogli da do-vedu do osude Srbije i Crne Gore zaagresiju i genocid, kao i plaæanje te�kihreparacija, imaju prioritet u odnosu naha�ka suðenja i zahteve Tu�ila�tva zapredaju dokumenta. Taj prioritet je po-litièki, ali i pravni.

Vlada dr�i da bi trebalo po�tovati ele-mentarnu logiku, koja sama po sebi na-meæe prioritete: samo dr�ava mo�e po-�tovati meðunarodne obaveze, ako seona dovede u pitanje, onda neæe imatiko da te obaveze izvr�i. U tom smisluproklamovana je politika tzv. dobrovolj-ne predaje. Ona �eli da modelom, koji jeu osnovi uspeo da Hrvatsku dovede upoziciju da se njena saradnja sa Tribu-nalom oceni kao zadovoljavajuæa, ispu-ni zahteve Zapada. �to se Hrvatske tièe,to ne iskljuèuje jo� uvek �tvrdu� pozici-ju SAD povodom sluèaja generala Go-tovine, ali joj je zato po�lo za rukom dautvrdi datum poèetka pregovora sa EU.Naravno da se model ne mo�e u svemupreslikati, jer su obaveze Srbije neupo-redive veæe. Dodatni problem je i deojavnog mnjenja, kao i stanje u celomdru�tvu. Neophodan konsenzus da seneprijatne i te�ke obaveze moraju ispu-njavati uz �to manje politièke sukobe,dru�tvene i moralne potrese, ne postojiu dovoljnoj meri. Vladin predlog zako-na o pomoæi porodicama ha�kih optu-�enika i zatvorenika, po�to je dobioneophodnu veæinu u srpskom parla-mentu, u delu �reformistièke javnosti�je doèekan na no�. Da stvar bude para-doksalnija, Ustavni sud Srbije je hitnomprivremenom merom obustavio njego-vu primenu. To ne bi bilo èudno daUstavni sud postupa tako hitno i u dru-gim stvarima. Na primer, ustavnost sa-mog Zakona o saradnji sa Ha�kim tri-bunalom, taj sud jo� nije ocenio, iako jepostupak o tome pokrenut u maju2002. Ovaj poslednji zakon sadr�i od-redbu koja je prima faciae suprotna èla-

nu 47. Ustava Srbije koja zabranjujeekstradiciju dr�avljana Srbije. Umesto�to se srpsko dru�tvo iscrpljuje u poli-tièki neproduktivnoj i su�tinski la�nojdilemi: ko je za osudu, a ko hoæe da pri-krije evidentne zloèine kojih je bilo, kao�to ih ima u svakom ratu, posebnoonom graðanskom, Vlada �eli da spro-vodi pragmatiènu politiku sa najmanjeneprijatnim posledicama, uz principijel-nu za�titu dr�avnih interesa. To podra-zumeva da se o ha�kom pitanju, i narav-no o svim politièkim implikacijama ko-je ono proizvodi, odnosimo kao o dr-�avnom i nacionalnom problemu kojine bi trebalo da bude predmet o�trih inepomirljivih unutra�njih sporenja. Barne sa intenzitetom kakav on postoji da-nas. Jer, ve�taèka i u osnovi primitivnapodela na pro-ha�ki i anti-ha�ki lobi sa-mo zamagljuje re�avanje stvari, ali i tekako doprinosi politièkoj nestabilnosti ineravnote�i u Srbiji i dr�avnoj zajednici.Ona, po mom mi�ljenju, su�tinski neodgovara ni celom regionu koji zbog to-ga trpi posledice.

Oèigledno je da je pred nama vremeu kome se ha�ki zahtevi moraju br�e is-punjavati. Oni su pojaèani poslednjim,meðusobno usklaðenim, potezima Vi-sokog predstavnika u BiH, SAD i EUprema Republici Srpskoj, ali i samoj Sr-biji. Sledeæa godina je godina otpoèinja-nja zavr�ne faze u mnogim va�nim po-slovima na Balkanu. SAD i EU �ele daha�ke argumente za te poslove maksi-malno upotrebe. U ispunjavanju ha�kihzahteva neæemo imati mnogo alternati-ve. Pod pretpostavkom da se i ha�ko tu-�ila�tvo, u poslednjim danima u kojimajo� mo�e da podi�e nove optu�nice, dr-�i ar�ina koje je samo davno proklamo-valo: da se ne obazire na politièke ilidruge javne funkcije liènosti koje optu-�uje. Naravno da se ovo odnosi na neo-phodnost podizanja optu�nice protivupravo izabranog predsednika privre-

mene kosovske vlade. Zauzvrat, valjapodsetiti da Vlada nikada nije izjavila dau ispunjavanju ha�kih obaveze neæe ko-ristiti prerogative koji svakoj dr�avi sto-je na raspolaganju. Sa pominjanjemoèekivanja da æe Ha�ki tribunal optu�itinovoizabranog premijera privremenekosmetske vlade, dolazimo do vi�egodi-�njeg najte�eg isku�enja na�e spoljnepolitike.

Kosovo i MetohijaPozivajuæi se na �pravo na preventiv-

ne udare� u izuzetnim situacijama i vanmandata koji daje Savet bezbednosti naosnovu Glave VII Povelje, NATO sa-vez predvoðen SAD, vr�io je selektivnevazdu�ne napade po vojnim i policij-skim snagama SRJ. Kada oni nisu dali�eljene rezultate, tj. povlaèenje vojske ipolicije sa Kosova i Metohije, bombar-dovani su i civilni ciljevi, a poèeli su dase ozbiljno razraðuju planovi kopnenograta. Bombardovanje je prestalo pristan-kom Milo�eviæa da se na�e snage povu-ku sa Kosmeta i usvajanjem plana koji jevratio Ujedinjene nacije u igru. Usvoje-na je pomenuta rezolucije Saveta bez-bednosti kojom je uspostavljen mandatUN nad srpskom ju�nom pokrajinom,uz garancije teritorijalnog integriteta isuvereniteta SRJ. Rezolucija je predvide-la da æe meðunarodna uprava na Ko-smetu garantovati sva ljudska prava, po-vratak izbeglica, demokratske procese,multietnièko dru�tvo i da æe Pokrajinau�ivati �su�tinsku autonomiju� u okviruSRJ (sada Srbija i Crna Gora), u obimuo kome æe to odluèiti Savet bezbednostiprema odreðenim kriterijumima. Jedanod njih, pomenut jo� i ugovorom izRambujea, treba da bude i izra�ena vo-lja stanovnika. Obim i karakter buduæe�su�tinske autonomije�, koji pomenutarezolucija samo neodreðeno nagove�ta-va, ono je �to se u dnevno-politièkom idiplomatskom reèniku odavno odoma-


Racionalni razgovor o pitanjuulaska u NATO savez će bitimoguć tek pošto se prepoznapolitika tog saveza unajznačajnijim iskušenjimakoja čekaju Srbiju i Crnu Goru

Vlada neće ponavljanjedogađaja koji su karakterisaliprotivustavno i nezakonitoizručenje Miloševića,kontroverzno hapšenjeoptuženih iz RepublikeSrpske, nerede prilikomhapšenja pukovnikaŠljivančanina itd.

æilo kao pitanje �konaènog statusa� ( fi-nal settlement) KiM. Samo takvo tuma-èenje je moguæe ako se i na Srbiju i SCGprimenjuje princip nepromenljivosti dr-�avnih granica, koji je po�tovan prili-kom priznavanja dr�ava nastalih raspa-dom SFRJ.

Martovski pogrom nad Srbima i dru-gim manjinama, bez obzira �to je poka-zao duboku etnièku netoleranciju ko-smetskih Albanaca prema drugim etniè-kim zajednicama i mr�nju prema Srbi-ma, nije skrenuo meðunarodnu misijusa glavnog smera koji na puzajuæi naèintreba da dovede do nezavisnosti KiM.Beogradu se ne priznaje legitimno i le-galno pravo da uèestvuje u pregovorimao novim institucijama i garancijama zaSrbe i ostale manjine, u skladu sa princi-pom �autonomije unutar autonomije�koji je predviðen u Planu Vlade Srbije.Umesto toga se u okviru UNMIK-a iprivremenih kosovskih institucija praviplan novih institucionalnih aran�manaza �efikasniju lokalnu upravu�, kao je-dan od standarda. U njemu svoj glasmogu da daju kosmetski Srbi, a Beo-grad samo posredno preko njih. Vladinplan ima sasvim drugi cilj od napredopisane puzajuæe nezavisnosti; on jerazradio strukture i mehanizme u koji-ma se mogu oèuvati vrednosti i ciljeviRezolucije 1244 (multietnièko i multi-kulturno dru�tvo sa efektivnim po�to-vanjem ljudskih prava, povratkom rase-ljenih i vladavinom zakona), bez �elje dase izja�njava o �statusu�. Plan je prviznak aktivne politike Beograda prema,do tada u svemu zapu�tenom, kosmet-skom problemu. Znaèajno je da protivnjega nije upotrebljen niti jedan razlo-�an argument od strane bilo kog ozbilj-nog meðunarodnog faktora. Jedini ar-gument, u obliku pitanja, koji sam liènoèuo bio je: �Zar ste toliko naivni, da mi-slite da æemo dozvoliti novu RepublikuSrpsku?�. Kosmetski Albanci su narav-

no osporavali njegova re�enja iz prostograzloga �to ga predla�e, za njih �nelegi-timni Beograd�. Inaèe, teza o tome daje Beograd �izgubio legitimitet da upra-vlja Kosmetom�, navodno zbog naèinana koji je to sprovodio Milo�eviæ tokomdevedesetih i tokom rata 1999. godine,predstavlja moralni osnov za podr�kumeðunarodnih lobista zahtevu kosmet-skih Albanaca za nezavisno�æu. Ponovi-æu, uloga nekih ha�kih optu�nica i suðe-nja, u razvijanju i konaènom opravdava-nju te teze, nikako nije mala.

Neizlazak Srba na oktobarske izborepokazao je da njihove stavove legitimnojedino mo�e da zastupa Srbija i dr�avnazajednica. Samo pod okriljem Beogradamo�e da se naðe i minimum saglasnostikosmetskih Srba. Zato je zahtev za rav-nopravnim uèe�æem Srbije i dr�avne za-jednice u svim predstojeæim razgovori-ma o Kosmetu od principijelne i su�tin-ske va�nosti. Paralela izmeðu sudbineSrba iz Krajine i Srba s Kosova i Meto-hije - koju je lansirao predsednik SrbijeBoris Tadiæ - jednostavno nije moguæa,jer su ovi drugi dr�avljani Srbije i samimtim Beograd mora da bude ukljuèen usvemu kad se re�ava njihova sudbina.Osim ako se nikakva pravila ne budupo�tovala, �to, kada se o Kosovu i Me-tohiji radi, ne bi bilo prvi put.

Politièki procesi koji su sledili posleegzistencijalne odluke Srba da na okto-barskim izborima ne uèestvuju, a sa èimnisu mnogo veze imale politièke porukedobijene od SPC ili Vlade Srbije, dovelisu do zao�travanja. Politièka elita ko-smetskih Albanaca je za predsednikaprivremene vlade dovela osobu sa debe-lim kriminalnim dosijeom steèenim ubi-janjem i nasiljem. Argumenti za prego-varanje, u takvom sluèaju, kao da presu-�uju. Ali se zato otvara idealno polje zameðunarodnu pravdu i njenu zvaniènoproklamovanu nepristrasnost. Sama èi-njenica da je Haradinaj dobio u privre-

menom parlamentu vi�e glasova od Ru-gove, ne mo�e lako biti zaboravljena.

�elim da se osvrnem na neke stavovekoji se pojavljuju u na�oj javnosti o te-�kom kosmetskom problemu. Jedan odnjih je da treba �pobeæi� od problemaKosova i Metohije, jer se sa njim, kaonarod, vi�e ne mo�emo nositi. Mislimda se takva ideja krije iza pretpostavkeda æe Srbi i Srbija uæi u evropske inte-gracije, a da Albanci ili bar kosmetskiAlbanci, to neæe nikad ili da æe vrlo te-�ko postati èlanovi �evropske porodi-ce�. Smatram da je takav stav pogre�an:vi�e sam sklon mi�ljenju da æe ili ceoBalkan uæi u Evropsku uniju ili æe nanjemu postojeæi problemi eskalirati uznesagledive dezintegracije, promenegranica i stvaranje novih kvazi dr�ava. Utom smislu je istina da nere�en kosmet-ski problem geostrate�ki odgovara oni-ma koji �ele nesigurnu Evropu.

Mislim isto tako da nije moguæ planMiroljuba Labusa o skoroj meðunarod-noj konferenciji koja bi re�ila pitanjeKosmeta. O tome ne postoji saglasnostSAD i EU, ali ni ostalih zainteresovanihaktera. Polo�aj dr�avne zajednice nijestabilan i nama ne odgovara takva me-ðunarodna konferencija, bar ne u ovomtrenutku.

Ideja o evropskom protektoratu naKosovu i Metohiji jo� uvek nije realnazato �to je ne podr�avaju kljuèni evrop-ski èinioci. Evropa se nalazi u fazi kom-pleksnih promena, usvajanja prvogUstava, teritorijalnog i brojèanog pro�i-renja, tek preuzetim mandatom odr�a-nja bezbednosti u BiH. Dogovor o pre-stanka rata 1999. godine postignut jepod okriljem Ujedinjenih nacija i èistopravno gledano, na� interes je da svakljuèna statusna pitanja ostanu vezanaza svetsku organizaciju.Isto tako, nesmatram da je moguæa ideja o re�avanjutzv. kosmetskog èvora �razumnim po-mirenjem dva prava - srpskog i alban-


Vlada ne želi da se haškasudnica, suđenje ili presudebivšim čelnicima Srbije, SRJili Republike Srpske, koristeza osporavanje legitimnogprava Srbije nad njenomjužnom pokrajinom ili zanarušavanje legitimitetaRepublike Srpske

Jedini argument, u oblikupitanja, koji sam lično čuo bioje: „Zar ste toliko naivni damislite da ćemo dozvoliti novuRepubliku Srpsku?“

skog� i konsekvencom koja iz tog po-mirenja sledi - podelom Pokrajine. Makoliko intelektualno i moralno pozdra-vljam takve ideje, jer u sebi sadr�e hvalevredno zalaganje za mirno okonèanjevekovnog sukoba Srba i Albanaca, logi-ka politike, ali i istorije tome nije sklona.

Vidljiva je te�nja nekih meðunarod-nih èinilaca, za sada na ni�im nivoimakreiranja politike, da se Srbija isku�avapovodom konaènog status Kosova iMetohije. Navodi se da je potrebno daon bude �to pre re�en, da bi Regionimao precizne zadatke i utvrðenu satni-cu u procesu prijema svih njegovih de-lova u Evropsku uniju. Taj argument seèuje i povodom nefunkcionisanja dr-�avne zajednice i slovi kao racionalanargument za dr�avnu suverenost i neza-visnost Crne Gore. Tako dolazimo doèetvrtog pitanja spoljne (unutra�nje) po-litike.

Državna zajednica i put u EUSavremeno meðunarodno pravo, ali

jo� i vi�e sposobnost integrisanja dr�avau EU, zahtevaju relativno èiste javno-pravne oblike. Zbog toga �to EU imatendenciju da svoje nadnacionalnestrukture pretvori u stabilne oblike, èvr-�æe od nekada�njih konfederacija, èlano-vi takve unije mogu da budu samo sta-bilne i funkcionalne dr�ave. Beograd-skim kompromisom i Ustavnom pove-ljom proiza�lom iz njega, dr�avna zajed-nica Srbija i Crna Gora to nije. Zato smosvedoci da, skoro dve godine od svogosnivanja, ta tvorevina jedva da i funkci-oni�e. Ne �eleæi da se upu�tam u �ireobrazlaganje uzroka za�to je kompromisbio tako jalov, �elim da napomenem daje Beograd bio su�tinski hendikepiranzbog duboke podele koja je od sredine2001. godine nastupila u nekada�njemDOS-u. Vladajuæi vrh Crne Gore je tupodelu iskoristio �to je omoguæilo dapostignuti kompromis ne sadr�i odgo-

vor na najva�nije pitanje. I u toku radana samom tekstu Ustavne povelje, od-govor na pomenuto pitanje je odlo�en.Sa jedne strane je dr�avna zajednicaoznaèena kao jedini subjekt meðunarod-nog prava, ali je sa druge strane njen le-gitimitet ostao sporan. S obzirom da jeinstitucionalni skelet dr�avne zajedniceskroman, ona je legitimitet mogla dastekne samo demokratskim izboromsvojih institucija. Ali, upravo je naèin iz-bora Skup�tine dr�avne zajednice ostaopredmet spora: oni koji se zala�u za op-stanak zajednice ne vide za to moguæ-nost, osim da izbori za poslanike buduneposredni; oni drugi, kojima je na umudr�avna nezavisnost i samostalnost Cr-ne Gore, ali i Srbije, smatraju da je dovo-ljan legitimitet dr�avne zajednice steèendelegiranjem poslanika iz parlamenatadr�ava èlanica. Za ove druge, dr�avnazajednica je samo tranziciona tvorevinakoja neæe izdr�ati probno vreme od trigodine. Po njima, tranzitornost dr�avnezajednice se iscrpljuje u �u reformi Voj-ske�, ekstradiciji ha�kih optu�enika,uèvr�æivanju �reformske opcije� u Srbijiitd. Takvom karakteru dr�avne zajedni-ce dovoljna je njena legitimacija kao ob-lika koji ubrzava saradnju sa Ha�kim tri-bunalom i time priprema put ka evrop-skim integracijama. To, meðutim, nepredstavlja �elju onih koji smatraju daSrbija i Crna Gora imaju mnogo vi�e za-jednièkog i da to prete�e nad separati-stièkom ideologijom, ma koliko ona bilazaodenuta u diskurs modernih i evrop-skih integracionih procesa.

Argument koji vladajuæa koalicija uSrbiji istièe je da politika koja preko ve-�taèkih procesa stvara poseban identi-tet, uz nasilje prema tradiciji i istoriji, nemo�e biti u saglasnosti sa racionalnimciljevima i vrednostima evropskog zbli-�avanja i zajedni�tva. I dalje, kako jestvarno moguæa kultura pregovaranja,kao i po�tovanja dogovorenog, koja ka-

rakteri�e formu postojanja evropskihinstitucija, a da ona u isto vreme ne po-stoji izmeðu objektivno bliskih Beogra-da i Podgorice? Krajnje pojednostavlje-no ova dilema se mo�e izraziti i slede-æim pitanjem: za�to bi se vi�evekovnabliskost nasilno raskidala, da bi se zatim,skoro i uporedo, u �irem okviru, ponov-no uspostavljala? Zvanièni Beograd za-to odgovornost za sprovoðenje dogo-vora �eli da prebaci na Brisel. Po�to EUnije samo bila èinilac koji je su�tinskiuticao na dola�enje do kompromisa,veæ je preuzela i garanciju da æe dogo-voreno biti ispo�tovano, ona mora daka�e zadnju reè - hoæe li se Ustavna po-velja po�tovati ili ne! U konkretnom slu-èaju to znaèi - da li æe neposrednih izbo-ra za Skup�tinu zajednice biti u vremekoje je Poveljom odreðeno?

Da li æe EU ispo�tovati pozitivnopravni propis, koji je i sama kreirala, nau�trb politièke buduænosti Mila Ðuka-noviæa? Da li æe poku�ati da spase duhintegracija na prostoru biv�e SFRJ kojije zbog dezintegracija i zapao u ratnesukobe? Da li su sve posledice krvavograspada SFRJ jo� poznate i sagledane ida li je taj proces rastakanja dovr�en?Da li æe on biti zavr�en tek kada se i Dr-�avna zajednica raspadne po republiè-kim ili mo�da pokrajinskim �avovima?

Evropska unija je nastala kao odgovorna krizu evropskih nacionalnih dr�ava.Neki procesi na Balkanu kao da fatalnokasne za Evropom. Nacionalne dr�ave una�em regionu tek poku�avaju da steknu�ire priznaje i sna�niji legitimitet. Sa BiH,Makedonijom, SCG ukljuèujuæi i Ko-smet to te�ko ide. Evropa nije uspela dajednu neuspelu integraciju na Balkanuspase 1991. Da li æe imati interesa i sna-ge da dezintegracije danas zaustavi?(Tekst predstavlja skraæenu verzijuuvodnika predstavljanog na okruglomstolu o spoljnoj politici odr�anog 24. de-cembra 2004. godine.)


Neizlazak Srba na oktobarskeizbore pokazao je da njihovestavove legitimno jedinomože da zastupa Srbija idržavna zajednica

Jedan od problema s kojim smo sesusreli odmah nakon 2000. godi-ne jeste neprihvatanje, od stranekljuènih politièara, èinjenice da

smo iz èetiri rata koja su voðena iza�likao zemlja koja je ratove izgubila i odkoje se oèekuje da se u skladu s tim po-na�a, odnosno da sve druge partnere unajbli�em susedstvu prepozna, mo�dane kao sile pobednice, ali svakako kaoone koji su bili na strani onoga ko je teratove dobio. S obzirom na neprihvata-nje te èinjenice, mi smo upali u jednudrugu gre�ku - poverovali smo da je èi-njenica mirnih promena, nakon izborau septembru, a naroèito posle petook-tobarskih dogaðaja, toliko va�na zadruge u meðunarodnoj zajednici damo�emo èak i ucenjivati sa te pozicije.To je i�lo toliko daleko da su nekikljuèni politièari nudili ostavku ukolikose nastavi pritisak da saraðujemo saTribunalom u Hagu. A stvarnost je bi-la takva da je previ�e ekonomskih i po-litièkih interesa ulo�eno u arhitekturuBalkana koja je postignuta do 2000.godine, a u kojoj je Srbija praktièno bi-la jedna crna rupa, da bi sada sve topreko noæi moglo da bude promenjenoi to samo zato �to je do�lo do mirnesmene vlasti u Beogradu. Od Srbije seoèekivalo vi�e, ne samo nova vlada, veæpotpuno nova politika koja bi Srbijumogla da smesti u tu novu arhitekturu.

Zbog toga je donet èitav niz odlukakoje nisu bile u skladu sa politièkom si-tuacijom u kojoj se zemlja nalazila, tj. neuzimajuæi u obzir ni Evropsku uniju niSAD. U takvim okolnostima mi smo uMinistarstvu spoljnih poslova probalida defini�emo spoljnopolitièke priorite-te tako da nam prvi cilj bude da uðemou Evropsku uniju, dok su tek ponekigovorili o ulasku u NATO i Partnerstvoza mir. Drugi cilj je trebalo da bude re-gionalna politika, tj. unapreðenje odno-sa sa susedima a treæi da imamo izbalan-

siran, uravnote�en odnos sa velikim si-lama, pri tom navodeæi da imamo u vi-du prvo Evropsku uniju, zatim SAD, azatim ostale zemlje èlanice grupe osamnajrazvijenijih i tek kao poslednji ciljspoljne politike definisali smo nastoja-nje da unapredimo odnose sa drugimzemljama, u Aziji, Africi i Ju�noj Ame-rici. Ovi ciljevi su formalno predoèenitada�njem saveznom parlamentu u eks-pozeu ministra spoljnih poslova.

Èetiri teme do dana dana�njeg optere-æuju na�u poziciju. One, u stvari, one-moguæavaju definisanje spoljne politike.Prva tema je nu�nost saradnje sa sudomu Hagu. Druga je definisanje odnosa Sr-bije sa Crnom Gorom, treæa je statusKosova i èetvrta tema je dono�enje no-vog ustava Srbije, èime æe se tek stvoritiuslovi za definisanje spoljne politike.

Povratak MiloševićaKada je u pitanju saradnja sa sudom u

Hagu, prethodna vlada, koju je pre sve-ga obele�ila energija premijera Ðinðiæa,uhapsila je ili ohrabrila da se predaju Tri-bunalu 22 èoveka i oni su danas u Hagu.Na�alost, do�lo je do podele demokrat-skog bloka koja je probudila sve animo-zitete koji postoje kod graðana, i to namje praktièno vratilo politiku i teme kojesu dominirale u vreme Milo�eviæa. Te te-me su: Srbi u Bosni, Srbi u Hrvatskoj,Srbi na Kosovu, Hag. Kao rezultat ima-mo poveæanje prostora za politiku i po-litièare iz Milo�eviæevog perioda i znat-no slabljenje demokratskog bloka. Prvastvar koju bi ova vlada, na poèetku 2005.godine, u tom kontekstu trebalo da ura-di jeste da dovr�i saradnju sa sudom uHagu. Koliko god to bilo neprijatno i te-�ko, ona proces u Hagu mora da ostaviiza sebe. To bi stvorilo uslove da se sadrugaèije pozicije razgovara o temamakoje dolaze, a to su odnosi unutar dr�av-ne zajednice, i jo� va�nije, Kosovo. Na-cionalno je neodgovorno da se u razgo-

vore o Kosovu i njegovom statusu, ula-zi bez podr�ke Brisela i Va�ingtona, a Sr-bija se danas nalazi upravo u toj poziciji.Mi tu podr�ku danas nemamo i bez njeæemo uæi u razgovore o konaènom sta-tusu Kosova upravo zbog toga �to ovavlada ne prihvata èinjenicu da se od nasoèekuje da najpre okonèamo saradnju sasudom u Hagu hap�enjem i izruèenjemoptu�enih.

Kada je reè o formiranju dr�avne za-jednice, dozvolite da ka�em da su posto-jala dva razloga za�to je ona formiranatakva kakva je. Prvi je bio da se zaustavidalje raspadanje dr�ava na Balkanu dokse ne defini�e status Kosova. Drugi raz-log za formiranje dr�avne zajednice bioje oèuvanje vlasti u rukama Mila Ðuka-noviæa, jer crnogorska opozicija za me-ðunarodnu zajednicu nije predstavljalaprihvatljivu politièku alternativu. Dr�av-na zajednica je ta dva cilja ostvarila. I odnje ne treba oèekivati ni�ta vi�e od ono-ga �to je pru�ila. Niko u celokupnoj me-ðunarodnoj javnosti ne sumnja u ovuocenu, niko ne shvata ovakvu dr�avnuzajednicu kao buduænost Srba, Crnogo-raca i ostalih koji �ive na ovom prostoruu narednih nekoliko decenija. Ono �tose oèekuje jeste da se tokom 2005, od-nosno do kraja 2006. godine u potpuno-sti defini�e da li æe biti zajednièke dr�aveili æe doæi do razdvajanja. To æe biti osta-vljeno, pre svega, politièarima Srbije iCrne Gore da razre�e, a ukoliko ne bu-du u stanju, verujem da æe doæi inicijati-va da se to sa strane razre�i do kraja2006. godine, da bi se u 2007. godinuu�lo sa potpuno jasnim statusom.

Kada je u pitanju Kosovo, nas oèeku-je da u narednih godinu dana, ne vi�e oddve, budemo uèesnici u dijalogu koji bitrebalo da, ne do kraja defini�e statusKosova, ali da bar ustanovi temelje no-vog statusa Kosova. U ovom trenutkuse oèekuje da æe to biti bilateralni razgo-vori, razgovori u kojima æe kljuènu ulo-


GORAN SVILANOVIĆ

Èetiri temeNacionalno je neodgovornoda se u razgovore o Kosovu injegovom statusu ulazi bezpodrške Brisela i Vašingtona,a Srbija se tačno tu danasnalazi

gu pored vlade Srbije i vlade Kosovaimati jo� i predstavnici Kontakt grupe,ali ne bih iskljuèio da u jednom trenut-ku mo�e doæi do meðunarodne konfe-rencije kakvu sam predlagao jo� 2001.godine, a koju je skoro predlo�io Miro-ljub Labus. �to se tièe te konferencije, jamogu samo da ponovim Labusove ar-gumente da je razvoj dogaðaja u Srbijitakav da mo�e da se desi da mi ne bu-demo za stolom kada se bude razgova-ralo o Kosovu. Odluka da se Srbi pozo-vu da ne izaðu na izbore - mogu da pri-hvatim argumentaciju koju je gospodinSimiæ izneo, da je to nekakva odluka izstomaka, jer su ljudi koji �ive na Koso-vu frustrirani po�to su u prethodna dvaizborna kruga njihova oèekivanja ostalaneispunjena - u su�tini predstavlja poru-ku Srbima sa Kosova da ne prihvate tajpolitièki prostor kao svoj i Pri�tinu kaocentar bilo kakvog odluèivanja o njiho-voj politièkoj sudbini. Odbijanje uèe�æau tom politièkom procesu, ohrabreno izBeograda, mo�e da dovede do toga daBeograd ne bude za stolom kada se bu-de razgovaralo o statusu Kosova. �ta vi-�e, rekao bih da smo mi trenutno u situ-aciji da se od nas oèekuje da budemo zastolom, ali se ne oèekuje da uèestvuje-mo o odluèivanju. Koliko ja znam, iz-gleda da vi�e niko nema ni oèekivanjaniti interesovanje za to ko u ime Beo-grada govori. Da li je to levica, desnica,da li su demokrati, ili nisu demokrati, toje prestalo da bude tema. To nije dobroi zato treba da imamo nove izbore i no-vu vladu. Od èetiri aktera, koji bi treba-lo da imaju kljuènu ulogu, kada se raz-govara o Kosovu, tri imaju puni novimandat. To je nova Evropska komisija,to je nova-stara administracija u Va�ing-tonu i nova vlada na Kosovu. Samo èe-tvrti akter, Beograd, to nema. Zato namtrebaju novi izbori, da bi imali novu vla-du koja æe sa punim legitimitetom uèe-stvovati u procesima koji su pred nama.

Èini mi se da æe u prvoj fazi, koja æemo�da trajati godinu dana, glavna temabiti usmerena ka tome da Kosovo po-stane nezavisno od Srbije, a ne da sedefini�e njegov suverenitet i politièkistatus u meðunarodno-pravnom smi-slu. Kad ka�em nezavisno od Srbije toznaèi da se od Beograda oèekuje spisakonoga �to tra�i za Srbe. U tom smislu jeplan koji je Vlada Srbije predlo�ila aNarodna Skup�tina usvojila bio dobarkorak, jer je zasnovan na ideji da seomoguæi Srbima da ostanu tamo i teksa ostvarenjem tog cilja da se eventual-no razgovara o statusu. Ideja o vremen-skom razmaku izmeðu razgovora o de-centralizaciji i razgovora o statusu, me-ðutim, nije prihvaæena. Ono �to je pri-hvaæeno u ovom trenutku jeste da Srbi-ja ka�e �ta tra�i za Srbe na Kosovu usmislu obrazovanja, zdravstva, polici-je... Postoji politièka volja da to bude is-punjeno, ali ne vi�e finansirano od Be-ograda, veæ od Brisela kroz vladu Ko-sova. To govori o ideji da se Kosovo te-ritorijalno i politièki pripremi za nekubuduæu meðunarodno-pravnu samo-stalnost. U prilog ovome ide i odlukaEU od pre dve godine da Kosovo iz-dvoji iz pregovora o pridru�ivanju i sta-bilizaciji koje vodi SCG.

Nemoćna EvropaDa li æe Evropa uspeti da saèuva tvo-

revinu koju je formirala? Potpuno pri-hvatam da Evropska unija deli odgo-vornost sa domaæim akterima, kada je upitanju zajednica Srbija i Crna Gora, alibih vas podsetio na na�e zajednièko is-kustvo da Evropa nije bila u stanju dasaèuva prethodnu zajednicu, da je i tadaodluèujuæa bila odluka SAD da bom-barduju bosanske Srbe, da trojicu poli-tièkih voða privedu u Dejton da potpi-�u Sporazum i da time okonèaju rat ikonaèno da bombarduju Srbiju zbogKosova. Videli ste podeljenost koja je

vladala unutar Evropske unije u pogle-du intervencije u Iraku. Konaèno, mi uSrbiji i Crnoj Gori dolazimo do zakljuè-ka da od Evropske unije oèekujemo vi-�e nego �to je ona u stanju da pru�i uovom trenutku. Njen kapacitet jo� uveknije takav da mo�e da defini�e kohe-rentnu spoljnu politiku, a jo� te�e da jekonzistentno sprovode sve èlanice za-jedno, jer se praktièno jo� ne zna gde sunjene granice. EU jo� nije dala konaèanodgovor na svoja èetiri kljuèna pitanja:odnos sa Rusijom; interes u centralnojAziji i Kavkazu; integracija Balkana i,èetvrto, Turska. Dok ne da odgovore nata pitanja i ne defini�e svoje granice,Evropa te�ko da æe moæi da bude samo-stalan akter u kreiranju geopolitièke ma-pe Balkana.

Pred nama su dve kljuène godine itrebalo bi da imamo vi�e politièke hra-brosti nego �to smo je imali u prethod-ne èetiri: da dovr�imo saradnju sa su-dom u Hagu, da tra�imo mesto za sto-lom, koje nam je sve dalje, kada je u pi-tanju razgovor o statusu Kosova i daubrzano, zajedno sa Crnom Gorom, re-�avamo status dr�avne zajednice. Tektada æemo moæi da defini�emo iznovasvoje spoljnopolitièke prioritete, imajuæiu vidu to da li je dr�ava Srbija samostal-na ili u nekakvoj zajednici. U svakomsluèaju, meðutim, opet æe prioriteti bitiEvropska unija i NATO, stalno unapre-ðenje odnosa sa susedima, èvr�æe part-nerstvo sa Va�ingtonom, a kada su u pi-tanju drugi na politièkoj mapi, to je G8.Tu bih samo skrenuo pa�nju da ne bitrebalo imati prevelika oèekivanja odUjedinjenih nacija. Kad to ka�em imamu vidu jedan politièki dogaðaj koji jepro�ao gotovo nezapa�eno a od ogrom-ne je va�nosti. Reè je o tome da je Kinapo prvi put uèestvovala na sastanku G8�to uveliko dovodi u pitanje buduænostUjedinjenih nacija i njihov stvarni geo-politièki uticaj.


GoranSvilanović:Pred nama sudve ključnegodine

Prvi razlog za formiranjedržavne zajednice bio je da sezaustavi dalje raspadanjedržava na Balkanu dok se nedefiniše status Kosova

Na�a spoljna politika, gotovoisto koliko i na�a unutra�njapolitika, optereæena je predra-sudama iz prethodnih re�ima.

Iz Milo�eviæevog, ali ne samo Milo�evi-æevog, nego i Titovog. Gotovo da ni-smo uspeli da pronaðemo ni jednuoblast u spoljnoj politici, gde bismosvoju poziciju, ili pogled na svet, uspelida defini�emo na neki su�tinski druga-èiji naèin, nego �to je to bilo u Milo�e-viæevo vreme. Bilo je i danas govora dau na�oj javnosti poslednjih godinamnogo drastiènijih primera tih predu-beðenja o kojima govorim. Evo jednogprimera, neæu mnogo da ih reðam. Mi-slimo, recimo, da mi imamo pravo datumaèimo meðunarodne dokumente,dokumente koje donosi Savet bezbed-nosti Ujedinjenih nacija, onako kako ihmi vidimo, bez obzira na to kako ih tu-maèi neko drugi, a pogotovu kako ihtumaèi onaj organ koji ih je doneo. Za-mislimo da s punim pravom mi mo�e-mo ravnopravno da diskutujemo iliosporavamo, ili da nameæemo to tuma-èenje meðunarodnih dokumenata ona-ko kako ih mi vidimo. Na jednoj strani,reæi æemo da je protivreèan naèin i te-melj, na osnovu kojeg je doneta Rezo-lucija Saveta bezbednosti o formiranjuHa�kog tribunala, a s druge starne æe-mo tumaèiti Rezoluciju 1244 onako ka-ko odgovara na�im, ili pretpostavljenimna�im interesima na Kosovu i Metohiji.

Drugi primer koji se provlaèi ovdeveæ decenijama jeste da je moguæe pro-naæi neki jaz izmeðu Evrope i Amerikei da u tom procepu mi ne�to mo�emoda iskoristimo, navijajuæi na jednu ilidrugu stranu i da tu mo�emo ne�to daproturimo od, opet, na�ih pretposta-vljenih interesa. Treæi primer tog Milo-�eviæevog nasleða jeste da zajednica Sr-bija i Crna Gora mora da bude oèuvanana svaki naèin, jer je to nekakav nacio-nalni cilj, mada niko ne ume sasvim ra-

cionalno da ga defini�e, ili da su Koso-vo i Metohija sastavni deo Srbije a timei dr�avne zajednice. Realnost, na �alost,ide protiv takvih predrasuda. Ali, ta pre-dubeðenja, nisu samo Milo�eviæeva, po-stoje i ona titoistièka. Ona se ne vide ta-ko jasno kao ova Milo�eviæeva, zato �tosu starija po svom nastanku, ali se videu politièkom mentalitetu. Vrlo te�ko semirimo s tim da Jugoslavije vi�e nema. Ipretpostavljamo da je to bila neka vred-nost sama po sebi i da sada neko nosiodgovornost za to �to nje vi�e nema, jerje on navodno uèestvovao u njenomstvaranju, pa po�to je to vrednost samapo sebi, on sada stoji pred nekom isto-rijskom odgovorno�æu za�to je vi�e ne-ma. Ili, recimo, da mi pripadamo nekomistoènom zami�ljenom svetu, ili ne-za-padnom svetu, jer veæ niko ne koristi iz-raz istoèni, ali vi znate na �ta mislim, ida je na� istorijski put, pogotovu u mo-dernom dobu, bio u nekoj ravnote�i iz-meðu Istoka i Zapada. Ne samo �to toistorijski nije taèno, nego je i veomaopasna predrasuda u dana�njem vreme-nu. Jedna od tih titoistièkih predrasudaje i ova da je nama, posle raspada Jugo-slavije, trebalo da bude bli�a Hrvatskanego Bugarska, bli�e Slovenija negoGrèka, iako se samim pogledom na ma-pu sasvim jasno vidi da je geografskipolo�aj Srbije u odnosu na Jugoslavijusasvim drugaèiji. Da je Srbija dok nijenastala Jugoslavija imala jednu spoljnupolitiku, a kada je nastala Jugoslavija, sa-svim drugu.

Iz tih predrasuda proistièe nekolikoveoma va�nih posledica po na� meðu-narodni status. Prva je ta �to smo svetuposlali poruku da se nismo mnogoodvojili od Milo�eviæeve politike i dapraktièno, u mentalitetu, a onda u eks-plikaciji, veoma podseæamo na njegoveargumente. Drugo, politika koju je vo-dio Milo�eviæ nije karakteristièna samoza njega, nego je u dobroj meri karakte-

ristièna i za dana�nju generaciju srpskepolitièke elite.

Treæe, mo�da najgore od svega, jesteda lekciju iz pro�losti nismo nauèili. Ve-liki svet se - na osnovu svog istorijskogiskustva trebalo je to da nauèimo, ali iz-gleda da nismo - prema slabijim narodi-ma i dr�avama koji iskazuju svoje veli-ke pretenzije pona�a slièno vaspitaèu upopravnom domu. Mi smo �estoko ka-�njeni za politiku koju je vodio Milo�e-viæ, ali nikako da poka�emo da smo tulekciju nauèili. U buduænosti æe biti jo�drastiènijih takvih primera. Ja sam sigu-ran da je izbor Ramu�a Haradinaja od-govor na politiku koju vodi Beograd.Bilo je tamo kandidata koji su mogli da

MILAN ST. PROTIĆ

Teret predrasuda

Lično mišljenjeMoje lièno mi�ljenje o Ha�kom tri-

bunalu, kao i mi�ljenje svih nas kojisedimo ovde potpuno je irelevantno.Kao �to je potpuno irelevantno mi-�ljenje vlasti. Ha�ki sud je èinjenica,njega je osnovao Savet bezbednosti imi svi zajedno mo�emo da dubimo natrepavicama. Mo�emo da mu prona-ðemo sve moguæe pravnièke zamerke,mislite da æe to u svetu neko da uva�i.Mislite da æe to neko da uzme kaoozbiljan argumenat? Da na osnovu to-ga mi mo�emo ravnopravno da disku-tujemo o utemeljenosti Ha�kog tribu-nala. To jedino mo�e da misli KostaÈavo�ki i niko drugi. Ko je u svetuozbiljno hteo na tu temu da razgova-ra? Mogu oni meðusobno da razgova-raju, ali s nama da razgovaraju kakofunkcioni�e Ha�ki tribunal, to neæe.Naravno, meðusobno mogu. Pogoto-vu mogu u nekim intelektualnim ipravnièkim krugovima da razgovara-ju, ali da li to ima nekog efekta na nji-hovu politiku. Nema nikakvog!

(Milan St. Protiæ)


budu izabrani i koji bi bili mnogo pri-hvatljiviji Beogradu. Oèito je da izaovoga stoji NATO. Ja èak idem tolikodaleko da mislim da postoji namera utome da se Stani�iæ i Simatoviæ vrate uBeograd, jer oni su mnogo veæi pro-blem za ovu zemlju nego �to su bitniHa�kom tribunalu. Sama èinjenica da jevlada Srbije dala garanciju za takve lju-de da se brane sa slobode, i da se topredstavlja kao neki uspeh u odnosimas Ha�kim tribunalom, �alje jednu va�nuporuku i unutra i spolja, �alje poruku dasu nama veoma va�ni ti ljudi koji su bi-li nosioci najopasnijih delova Milo�evi-æeve vlasti. Za jednu ozbiljnu i moder-nu spoljnu politiku potrebno je, kaouslov nad svim uslovima, da se oslobo-dimo tih predrasuda ali, naravno, ni tonije dovoljno. To je samo uslov bez ko-ga se ne mo�e.

Sledeæe �to bi bilo neophodno, a �tonikako ne uspevamo da uradimo za sveove decenije, to je da poku�amo da sa-gledamo kako drugi vide nas i kako dru-gi procenjuju politiku koju vodimo. Jer,bez toga, ako gledamo samo iz sopstve-ne prizme, sopstvene interese, vrlo te�koæemo da ih ostvarimo. Kako nas drugivide i kako formiraju politiku prema na-ma, ili jo� bolje, ogoljenije reèeno, �ta bi-smo mi radili da smo na njihovom me-stu, u odnosu na nekoga kao �to smo mi- takav pristup jeste dokaz, ne samo na-cionalne zrelosti, nego jedne ozbiljnespoljne politike. Time æu da zavr�im.Opet æu da dam jedan primer, koji mo-�da deluje �okantno, ali je vrlo blizu isti-ni. Veliki zapadni svet nas vidi kao malekolonijaliste. Ono �to su te zemlje pro-�le, to �to su bile velike imperije, velikakolonijalna carstva, pa su morali da sepomire s tim da tih kolonijalnih carstavavi�e nema, da su mala primitivna pleme-na u Africi i Aziji formirala svoje meðu-narodno priznate i nezavisne dr�ave, ko-je su u meðunarodnim institucijama rav-

ne velikim, veoma emancipovanim, uti-cajnim, bogatim i moænim, ako je, dakle,tako bilo u njihovom sluèaju, kako to daonda jedna mala dr�ava i nacija �eli dadominira nad drugima. Ja ne ka�em da jatako mislim, ali znam da postoje vrlo va-�ni ljudi u svetskoj javnosti koji tako mi-sle o nama. Ono �to mi znamo iz sop-stvene istorije, onako kako mi na nju gle-damo, u pogledu teritorijalnog zaokru�i-vanja, kako se obièno ka�e - srpskogkulturnog ili nacionalnog prostora - uodnosima sa svetom je potpuno irele-vantno. Isto onako kao �to je irelevant-no to �to je za mene Gavrilo Princip na-cionalni heroj, jer u svetskoj javnosti onje mnogo vi�e obele�en kao jedan od pr-vih svetskih politièkih terorista i ja s tomèinjenicom uvek moram da se suoèim.Dakle, da bismo imali ozbiljnu i moder-nu spoljnu politiku, o ovim èiniocimamoramo da vodimo raèuna.

Na kraju, kad je reè o nacionalnim pri-oritetima, koje smo ovde nabrojali, mine mo�emo da raèunamo da æe se sviostvariti, i nikada se svi neæe ostvariti.Moramo da biramo. Ako istovremenoinsistiramo na svim, izgubiæemo sve.Ako ka�emo da je za saradnju sa Ha-�kim tribunalom na� uslov da ta saradnjabude dvosmerna, a time komplikujemosvoje odnose s meðunarodnom zajedni-com, moramo da znamo da æemo za tomorati da platimo odreðenu cenu. Da liæe to da bude u Republici Srpskoj, naKosovu ili u odnosima s Crnom Go-rom, videæemo. Dakle, ne�to æemo mo-rati da �rtvujemo da bismo ne�to drugodobili, inaèe æemo izgubiti sve.

Milan St. Protić: Nismo naučili lekciju

Mentalitet i nacionalni interesAko je ne�to problem mentaliteta,

onda je to dugotrajan problem, jer sementalitet ne mo�e brzo promeniti.Ako su u pitanju predrasude, ni one sene mogu brzo ispraviti. Ja se potpunosla�em da Srbi u 20. veku imaju ozbilj-ne predrasude, poèev od kraljevine,posebno u vreme titoizma, kao i uvreme Milo�eviæa. Ako je izvor tihpredrasuda u mentalitetu, bojim se dasmo u velikom problemu i da æemo tobiti u celom 21. stoleæu, ako ne i dalje.Jer, mentalitet je proces dugog istorij-skog trajanja, te�ko promenljiv i iz to-ga se ne mo�emo lako izvuæi.

Meðutim, mislim da se iza prièe omentalitetu krije nacionalni interesmoderne srpske dr�ave. Ja ne ka�emda je on u potpunosti takav kakav jepostojao dvadesetih-tridesetih godina19. veka, ali ako traje 200 godina, ondaon veæ sam po sebi ima neku vrednost.To �to je on do�iveo neuspeh na kraju20. veka ne znaèi da je u potpunostipogre�an. S druge strane, ne znaèi daje sve u potpunosti vezano za mentali-tet. Dakle, ja bih naglasio da postojine�to �to je nacionalni interes moder-ne srpske dr�ave, kada se ona obnovi-la, u osnovi èega je bio interes da sviSrbi na Balkanu �ive zajedno, gde nisupodrazumevani samo Srbi pravoslavci,nego Srbi koji govore srpskim jezi-kom; to nije interes koji je u potpuno-sti vezan samo za mentalitet i politièkiu potpunosti osuðen na neuspeh.

(Aleksandar Simiæ)

Kad je reč o nacionalnimprioritetima, ne možemo daračunamo da će se sviostvariti, i nikada se svi nećeostvariti. Moramo da biramomeđu njima


Oèijoj spoljnoj politici mi govo-rimo, da li o spoljnoj politicitakozvane zajednièke dr�ave,koja je nefunkcionalna i polu-

postojeæa ili nepostojeæa, ili govorimoo po�eljnoj spoljnoj politici Srbije. Ja,naravno, hoæu da govorim o po�eljnojspoljnoj politici Srbije, jer mislim da jeto jedino �to je odr�ivo na dugi rok i oèemu treba da se razmi�lja.

Profesor Viskoviæ postavlja pitanje -da li uop�te postoji spoljna politika. Mojstav je da mi, u stvari, nemamo spoljnupolitiku, pogotovu Srbija nema spoljnupolitiku, ako pod spoljnom politikompodrazumevamo ono �to se defini�ekao nekakav koherentan sklop, kao ne-ka koherentna strategija koja podrazu-meva i ciljeve, i prioritete, nekakve akci-

one planove, èini ne�to duboko osmi-�ljeno za dugi niz godina unapred.

Tu�na je èinjenica da mi nemamospoljnu politiku. Za mene je jo� mno-go tu�nija èinjenica da nema ni svestio tome.Mislim na vrh Srbije i pod timeu u�em smislu podrazumevam èetiri-pet politièara u poslednje èetiri godine,a u �irem smislu 50-60 ili stotinak po-litièara, koji su po logici svog polo�ajazadu�eni, obavezni i odgovorni da ma-kar razmi�ljaju na te teme delikatno iozbiljno.

U osmi�ljavanju i sprovoðenju spolj-ne politike, nema nikakve akcije u po-slednje dve godine, a u celini, ako govo-rimo o dru�tvenom i dr�avnom razvoju,nema voðstva. Mi oseæamo da u ovojdr�avi nema voðstva. Mi stalno reaguje-

mo na ono �to se od nas tra�i, kako ukrupnim razvojnim dr�avnim pitanjima,tako i u ovim raznim pojedinaènim, mi-slim na ovih èetiri-pet stvari koje su po-menute: Hag, Kosovo, Crna Gora itd.

Meðutim, èak i da postoji ta svestkod politièara, pretpostavimo da se od-jednom svi dogovore �ta da se radi, minemamo instrumentarijum da se tosprovede, nemamo aparaturu. Na�a ad-ministracija je nasleðena u ultrakata-strofalnom stanju 5. oktobra. Vrlo ma-lo se uradilo da se ta administracijaupodobi zemlji koja kao siroma�na,bankrotirana i rasturena zemlja zapoèi-nje proces tranzicije. Nije se, zaista,mnogo uradilo da se u diplomatskomaparatu napravi nova organizacionastruktura, novi raspored departmana,direkcija, funkcija itd, zatim da se topove�e odgovarajuæim modernim pro-cedurama. Na�a diplomatija funkcioni-�u po modelima iz sredine pro�log ve-ka. Naravno, ono �to bi trebalo da jenoseæa stvar, to je odgovarajuæi perso-nal. Da bismo imali odgovarajuæi per-sonal, moramo da imamo odgovarajuæekriterijume. Ono malo kriterijuma �toimamo iz pedesetih, �ezdesetih i se-damdesetih godina se ne po�tuje, a dane pominjem da je potrebno da se stva-raju novi kriterijumi. Ne�to malo seuradilo u vezi s tim do kraja mandatagospodina Svilanoviæa, meðutim, i tomalo �to je uraðeno sa novim rukovod-stvom potpuno je poni�teno i obesmi-�ljeno. Ne mogu vi�e ni da pretposta-vim da sada�nji diplomatski aparat mo-�e da se reformi�e. Iz svih tih razloganameæe se zakljuèak da je neophodnoda vrh Srbije pod hitno hitno doneseodluku da se formira Ministarstvospoljnih poslova. Ali ne da se formiraonako kako se to radi u Srbiji, od danasdo sutra, nego da odgovarajuæa ekipaznalaca, iz zemlje i iz inostranstva, na-pravi elaborat o tome kako æe izgledati

MILAN PAJEVIĆ

Naopaka energija

Sud protiv sudaPostoji primer iz Meðunarodnog su-

da pravde u Hagu koji je, po mom mi-�ljenju, veoma interesantan. Na to seukazivalo dugo i ne znam koliko bi bi-lo korisno za nas da odustanemo odtu�be protiv NATO, koja svakako nijeimala nikakvih izgleda pred Meðuna-rodnim sudom pravde, zato �to smopodigli tu�bu zbog genocida, �to jestvarno bilo preterano, ali nismo pri-stali na povlaèenje tu�be i do�lo je dopovoljnog ishoda za nas. U tome namnisu pomogle zemlje NATO, jer su sveone, poput Velike Britanije, Francuske,Holandije, SAD, izdvojile mi�ljenja, tj.bile su za to da nam se ne odobri onajosnov za odbijanje nadle�nosti sudakoji je nama jedino odgovarao. Ipak, uzpomoæ glasova novih sudija Meðuna-rodnog suda pravde, kao �to su sudijeiz Venecuele, Brazila i Slovaèke, posti-gli smo ovo re�enje. Hoæu da ka�em dasu sudije Meðunarodnog suda pravdestvarno nezavisne i ne odluèuju onako

kako njihove dr�avne politike nala�u.Mislim da je ovo jedan od primera gdese isplati boriti se kada je èovek u pra-vu. Mi smo mala zemlja i ne mo�emoda vodimo svoju politiku tako da in-ventari�emo �ta se od nas tra�i u Brise-lu i Va�ingtonu.

Ivo Viskoviæ: U vezi sa Meðunarod-nim sudom pravde, nemam razloga dasumnjam u nezavisnost tih sudija, alida postavimo sada otvoreno pitanje: dali bi do ovako lake i brze presude do�loda ona nije odgovarala i nama i NA-TO-u. Da je njihov stav bio suprotanna�em, nisam ba� ubeðen da bi presu-da tog suda bila ba� u na�u korist. Na-ravno, ona nama koristi i zbog toga �tomo�emo na osnovu nje obarati ono�to nama ne odgovara. Koristiæe, na-ravno, i onima koje smo mi tu�ili i to jebio zajednièki interes pa nije ni bilo te-�ko da se do toga doðe. Nije meðuna-rodni sud, kao sudska ustanova, potpu-no osloboðen uticaja politike. Tu ne bitrebalo da imamo iluzije.

Više energije je uloženo odstrane vrhunskih političara uSrbiji i Crnoj Gori, da seodapinju otrovne streleprema Haškom tribunalu inaročito Karli del Ponte, negoka Slobodanu Miloševiću


to ministarstvo spoljnih poslova, �ta æesve u sebe da ukljuèi.

Hteo bih i u vezi sa Hagom da ka�emne�to. Gospodin Simiæ, a ja bih rekao iveæina u Srbiji, uz Hag vezuje pitanjenacionalnog interesa i pitanje stabilnostidr�ave, dru�tva itd. Ja sebe pitam �ta jenacionalni interes Srbije u vezi sa Ha-gom i, uop�te, u vezi sa svim ostalimpitanjima, kada su bilo koje vrste krimi-nalaca u pitanju.

Nacionalni interes Srbije, po meni,jeste da svi oni za koje se sumnja da supoèinili zloèine, �to pre negde odgova-raju. Po�to je na�a dr�ava pokazala danije u stanju da organizuje pravosudnisistem tako da se sudi ovde - èetiri go-dine se prièa o tome da treba da se su-di ovde, vrlo kasno je i na jedvite jadepoèelo da se sudi jednoj grupi, ali to jemanje va�no - za mene je nacionalni in-teres da se �to pre ra�èisti s tim ko jesteèinio ratne zloèine a ko nije i da ti ljudi�to pre ugledaju bilo koji sud, znaèi dase �to pre naðu u Hagu. A pre toga jenacionalni interes da se po�tuje zakon.Ako postoji Zakon koji striktno ka�e�ta treba da se radi, onda on treba da sepo�tuje, bez ikakvih politièkih, ili bilokakvih drugih obrazlo�enja. Tokom2001. godine je uèinjeno sve da se tajzakona �to kasnije donese. Ta godina jepro�la u mrcvarenju da li nam treba za-kon, ili nam ne treba zakon. Kada jereèno da treba zakon, pro�lo je jo� se-dam-osam meseci da se taj zakon usvo-ji, a kada je usvojen, onda su oni koji suga najvi�e tra�ili, postavili pitanje da litreba da ga po�tujemo ili da ga ne po-�tujemo, i onda smo se pozivali na po-gre�ne nacionalne interese, do ovih po-slednjih izjava, od pre tri-èetiri meseca,da saradnja sa Hagom ugro�ava stabil-nost zemlje itd. Dakle, ista ona argu-mentacija koja dolazi od onih koji jeodavno trebalo da budu pred sudovimai u zatvorima.

Jo� jedna stvar koja me opseda od pr-vih oktobarskih dana - vi�e energije jeulo�eno od strane vrhunskih politièara uSrbiji i Crnoj Gori, da se odapinju otrov-ne strele prema Ha�kom tribunalu i naro-èito Karli del Ponte, nego ka SlobodanuMilo�eviæu, zbog njegovih liènih i zloèinanjegove zloèinaèke bande, �to je potpunosme�no, da ne ka�em nenormalno. Jo�mnogo vi�e od toga, stvarana je atmosfe-ra u Srbiji, delimièno u Crnoj Gori, da netreba saraðivati sa Hagom i da je mnogova�nije �to je Slobodan Milo�eviæ Srbin,nego �to je kriminalac, ili se pretpostavljada je odgovoran za kriminalne radnje.Naravno, to ne ka�em samo za njega, tose odnosi na tu njegovu zaista zloèinaèkubandu. Ne samo ratno-zloèinaèku nego ipolitièko-zloèinaèku koja, na �alost, nemo�e da bude suðena zbog politièkih,medijskih i ostalih zloèina.

Dakle, uop�te nije stvorena atmosfe-ra, u kojoj je normalno da ljudi koji suosumnjièeni za zloèine treba da idu ta-mo gde im je mesto, znaèi, u Hag ilipred domaæe sudove, nego je stvaranaatmosfera da je, eto, u na�em nacional-nom interesu da mi èuvamo te na�e zlo-èince, zato �to su oni, eto, na�i. Kao �toznate, ne samo tokom devedesetih negoi posle 2000, u nacionalne heroje se pro-movi�u ljudi koji po svim moguæimzdravim kriterijumima trebalo je da bu-du odavno osuðeni i da robijaju dugo-trajne kazne.

Dakle, cela nenormalna atmosfera jestvarana od prvih oktobarskih dana2000, pa je tako bilo moguæe da vamosumnjièeni za ratne zloèine doðu na li-ste za glasanje na pro�lim izborima, ilida ti ljudi mirno daju intervjue, da izno-se svoje moralne i svemoguæe druge po-glede na svet, dru�tvo, politiku itd. Stvo-rena je jedna zaista nenormalna atmos-fera i za tu nenormalnu atmosferu ne-ma ko drugi da se optu�i nego vodeæipolitièari i mediji.


Milan Pajević:Nema nisvesti o tomeda nemamospoljnupolitiku

Kosovo: Cilj?Aleksandar Simiæ: Ja u mom radu

nisam poku�avao da odgovorim na pi-tanje koji je status Kosova u Srbiji, ni-ti vlada u ovom trenutku na to pitanje�eli da odgovori. Profesor Viskoviæ jeu svom radu postavio pitanje o mo-guænosti da Kosovo stvarno bude uSrbiji, sa svim implikacijama - demo-grafskim, ekonomskim, politièkim itd.To, u ovom trenutku, nije na dnev-nom redu. Mi o tome mo�emo razgo-varati, ali ka�em da nije na dnevnomredu. Mislim da nije realno da Kosovobude u sastavu Srbije na naèin na kojije bilo pre 1999. godine, ali kako bimoglo da bude, o tome bi moglo da serazgovara. Mislim, meðutim, da uovom trenutku za to ne postoje realnepretpostavke.

Ivi Viskoviæ: To je dosta znaèajnopitanje. Mo�da vlada zaista ne posta-vlja to pitanje, ali ka�ite da li u javno-sti iko ima utisak da to nije na�a ideja.Ceo politièki �ivot u Srbiji se zasnivana toj ideji, na toj pogre�noj pretpo-stavci, da je cilj da Kosovo ostane uSrbiji. Pitajte bilo kog graðanina, na-pravite anketu, ako 90 odsto ljudi neka�e da je to na� cilj, onda sam ja u du-bokoj zabludi.

Aleksandar Simiæ: Ja nisam rekao dato nije na� cilj, ja sam samo rekao dase vlada u ovom trenutku o tome neizja�njava. Vlada u ovom trenutku ne�eli da se izja�njava kao da ne shvatarealnost. Ali kada je reè o tom pitanju,to je u svakom sluèaju politika vlade imislim da o tome manje-vi�e postojikonsenzus.

Nacionalni interes da se štopre raščisti s tim ko jestečinio ratne zločine a ko nije

Èini mi se da se debata o Ha-�kom tribunalu, re�avanju sta-tusa Kosova i dr�avnoj zajed-nici vodi jo� uvek na jednom

revolucionarnom zanosu iz vremenaDOS-a. Svi mi u ovoj dana�njoj raspra-vi govorimo u terminima stvaranja at-mosfere za saradnju sa sudom, o naci-onalnim interesima u odnosu sa meðu-narodnim sudom, zanemarujuæi pri-tom potrebu da malo hladnokrvnijerazmotrimo sva ta pitanja, a najpre pi-tanje saradnje sa Ha�kim tribunalom sapravnièke taèke gledi�ta. Sa taèke gledi-�ta razmi�ljanja o elementarnim intui-cijama o pravednosti.

U javnosti se danas stalno spekuli�eda vlada Srbije sprovodi nekakvu poli-tiku opstrukcije saradnje s Ha�kim tri-bunalom, zbog toga �to se citira naci-onalni interes. Ja nemam takav utisak.Ja imam utisak - kao neko ko je na sa-mom poèetku u javnosti vrlo o�tro za-stupao stavove da je neophodna sarad-nja sa Ha�kim tribunalom, onda kadasu mnogi analitièari tvrdili suprotno -da neka iskustva u vezi sa radom Ha-�kog tribunala i na�om saradnjom snjim, otvaraju vrlo ozbiljna pitanja sataèke gledi�ta intuicije o pravednosti.Pogledajte pravnièke, a ne politièkerazloge.

Za�to Vojislav �e�elj ne bi bio pu�tenda se brani sa slobode? Da li zato �to jeon destruktivan politièki faktor u Srbiji?Da li je to razlog za Ha�ki tribunal. �e-�elj ispunjava sve formalne kriterijumeda bude pu�ten da se brani sa slobode.Èim je saznao da je optu�en, on se sampredao. Vlada je dala garancije za njego-vo pu�tanje i nema indicija da æe on bi-lo koga da zastra�uje, napada, ubija, itd.Nije reè o tome da li mi volimo Milo�e-viæa i da li je na�a negativna energijausmerena na njega, ili Karlu del Ponte.Reè je o tome kako teèe proces protivMilo�eviæa. Po oceni uglednih pravnika

u svetu, taj proces, sa taèke gledi�ta tu-�ila�tva, deluje prilièno sme�no.

Ha�ki tribunal, strukturno-pravnièkiposmatrano, pati od vrlo ozbiljnihstrukturnih problema. To ne znaèi dami nemamo obavezu da s njim saraðu-jemo. Ali, to znaèi da u pregovorima omodalitetima saradnje moramo imati uvidu i te neke elementarne intuicije ko-je, uostalom, deli i na� narod. Znaèi, jo�od vremena DOS-a i diplomatije koju jeformirao DOS, u ovoj zemlji postojitendencija da se kljuèna pitanja diplo-matije i spoljne politike dogovaraju nanekom kvaziekspertskom nivou, bezuzimanja u obzir baze. Otud se posta-vlja pitanje na osnovu èije podr�ke miuop�te govorimo o tim stvarima.

Kada govorimo o Hagu, kada govori-mo o Kosovu, kada govorimo o dr�av-noj zajednici, uvek moramo da se pita-mo u èije ime mi govorimo. To je pita-nje politike, nije samo akademsko pita-nje. Znaèi, stvorena je atmosfera u kojojje bilo moguæe da se u odnosu tehno-kratskih modaliteta saradnje sa meðuna-rodnom zajednicom formuli�u vrloozbiljni politièki predlozi koji su kasnijepadali na testu podr�ke javnosti. To sevidelo na izborima. Ako javnost smatrada postoje problemi u saradnji sa Ha-�kim tribunalom i ako javnost sna�nostoji iza stavova srpske vlade, a ja imamutisak da je to sluèaj, onda to moramouzeti u obzir i ne mo�emo samo govo-riti �ta bi bilo oportuno sa na�e taèkegledi�ta kao struènjaka. Znaèi, postojijedna klima u dru�tvu koja nije bez raz-loga. Treba se pitati o razlozima za stva-ranje te klime. Ja ne tvrdim ovde da tre-ba usporavati saradnju sa Ha�kim tribu-nalom, naprotiv, smatram da je ona po-trebna, ali kada sedimo za stolom i kadarazgovaramo o tim stvarima, normalnoje da imamo jedinstven stav. Realno gle-dano, savremena situacija u na�im od-nosima sa meðunarodnom zajednicom

jeste ono �to bi narod nazvao nadgor-njavanjem. To je situacija uzajamnih pri-tisaka koji moraju uzajamno da se od-meravaju i da se na neki naèin nalazi op-timalno re�enje. Potrebno je malo smi-renja, potrebno je malo èekanja i malostrpljenja. Ja mislim da nama èekanje uovom trenutku ide u prilog.

Nasuprot tome, svedoci smo ogrom-nog nekritièkog pritiska na javnost u Sr-biji. Polazi se valjda od toga da æe nekamnogo puta ponovljena stvar biti pri-hvaæena kao istinita. Vrlo je opasno ra-èunati na to, prosto zbog toga �to posto-ji jedno kolektivno rezonovanje u naro-du, kolektivno iskustvo koje stvara im-presivan otpor »iz stomaka«, kako je ne-ko rekao, na metode nametanja odreðe-nih reèi-zujalica koje su trenutno popu-larne u diplomatskim pregovorima.


ALEKSANDAR FATIĆ

Nadgornjavanje

Poraz?Mislim da je vrlo znaèajno ovo �to je

Svilanoviæ govorio. Ja negde mogu daverujem da smo mi izgubili sva èetirirata i da nas tako tretiraju. Pravni doku-menti koji su sankcionisali prestanaktih ratova to ne govore. Pozicija vlade imoja pozicija kao pravnika jeste da tre-ba po�tovati ono �to u tim pravnim do-kumentima pi�e. U Dejtonskom spora-zumu to nigde ne pi�e. U Dejtonskomsporazumu èak pi�e da je SRJ garantstabilnosti Bosne i Hercegovine, da jeSRJ ravnopravan uèesnik tog meðuna-rodnog ugovora, da je SRJ jedan od ak-tera koji eventualno mo�e uèestvovati upromeni tog dejtonskog sporazuma, aDejtonski sporazum nigde nije ni na-govestio da je SRJ, ili Republika Srpska,pora�ena strana u tom ratu.

Aleksandar Fatić:Klima u društvu koja

nije bez razloga

Po�to je do sada izno�ena samopozicija Srbije, ja æu poku�atida raspravu jo� malo zakom-plikujem izno�enjem nekih

stavova koji su karakteristièni za pozi-ciju Crne Gore. Prvo, mislim da uovom trenutku spoljna politika dr�av-ne zajednice praktièno ne postoji. Izvi�e razloga, ali pre svega zato �to suinteresi dr�ava èlanica u mnogo èemupotpuno razlièiti. Zbog toga se veomaèesto, kada se interesi dr�ava èlanicarazmatraju i obja�njavaju pred nekimmeðunarodnim faktorima, te�ko dolazido nekih objektivnih pozicija i objek-tivnih razja�njenja. Kao �to je pome-nuto u uvodnom izlaganju, mi imamokadrovsku podjelu u Ministarstvuspoljnih poslova. To je samo odraz èi-njenice da dr�ave-èlanice nisu sigurneda je Ministarstvo spoljnih poslovasposobno da predstavi njihove intere-se. Jer, ako neki diplomata Srbije i Cr-ne Gore u inostranstvu govori o situa-ciji u na�oj zemlji i onda se o situaciji

za Kosovo izjasni kao o albanskom se-paratizmu, a potom na pitanje o CrnojGori ka�e da se radi o crnogorskomseparatizmu koji za cilj ima obezbeði-vanje politièke buduænosti Mila Ðuka-noviæa, mislim da to nije zastupanjestava koji je prihvatljiv za jednu dr�a-vu-èlanicu.

Mislim da Ministarstvo spoljnih po-slova i èitava struktura na�e spoljne po-litike u ovom trenutku nisu dobri.Osnovni nedostatak je nepostojanje mi-nistarstva spoljnih poslova Srbije zbogèega Ministarstvo spoljnih poslova dr-�avne zajednice koordinira spoljnu poli-tiku Srbije. Otud neminovno dolazi dosituacije da crnogorsko ministarstvospoljnih poslova nije dovoljno ukljuèe-no u rad saveznog Ministarstva. Samimtim ono ne mo�e da bude koordinatorspoljne politike izmeðu dr�ava-èlanica,nego mo�e da bude samo mesto nekihpolitièkih razgovora.

Pomenuto je ovde nekoliko razlogaza formiranje dr�avne zajednice. Sa ne-kima bih se slo�io, sa nekima ne bih.Slo�io bih se da je to re�enje predsta-vljalo potrebu za jedan prelazni period,za odreðeno vrijeme dok se ne vidi �taæe biti sa Kosovom i Metohijom. S dru-ge strane, ne bih se slo�io da je to po-moglo oèuvanju bilo koje ili bilo èije po-litièke pozicije. S druge strane, mislimda je formiranje dr�avne zajednice po-stiglo drugi cilj - smirivanje tenzija. Mi-slim da danas bezbjednosna pitanjaimaju mnogo ni�i potencijal, kako u od-nosima izmeðu Srbije i Crne Gore, takoi unutar Crne Gore.

�to se tièe legitimiteta dr�avne zajed-nice i insistiranja na stavu da bi on jedi-no mogao da se obezbijedi kroz odr�a-vanje direktnih izbora, to ne bih mogaoda prihvatim iz poznatih razloga koje netreba dalje da elaboriram. Mislim da dr-�avna zajednica na najbolji naèin mo�eda se postavi prema dr�avama-èlanica-

ma tako �to æe proizvesti neki rezultat,pogotovu na spoljnopolitièkom planu.

Nije dobro ni za nas ovdje kada poli-tika ne odgovara evropskim institucija-ma, kada se èuje izjava da Evropa odlu-èuje o nama. Mislim da se to ni njima nesviða. Pravi potez bi bio da se poka�eodgovornost i sposobnost da se proble-mi re�avaju samostalno i da se na taj na-èin demonstrira da je moguæe postiæineko rije�enje i da je moguæe dogovori-ti se o neèemu.

Kada sam veæ na tom polju spoljno-politièkih pitanja koja su bitna za nas,mislim na ona èetiri koja su ovde pome-nuta, smatram da je najjednostavnijepostiæi dogovor o buduæim odnosimaSrbije i Crne Gore. To bi bio prvi put una�em regionu da se sporazumom po-stigne dogovor, da su dr�ave-èlanice za-�titile svoje interese i da su se pokazalekao odgovorne. Period u kome funkci-oni�e dr�avna zajednica trebalo bi isko-ristiti da se pronaðu stvari koje nam i je-su zajednièke, koje bismo mogli daafirmi�emo, a ne toliko insistirati na raz-likama koje ne doprinose bilo kome.

Mi mo�emo da se odupiremo stavo-vima meðunarodne zajednice, to nije ni-kakav problem, ali mislim da su u dr�a-vi u kojoj �ivimo danas mnogi probleminastali zbog tog na�eg suprotstavljanja.Volio bih da, ako veæ treba da se odupi-remo neèemu, neko ka�e koja je alterna-tiva i �ta se dobija tim odupiranjem.Znaèi, ako treba da se odupiremo, veza-no za Hag ili u nekim pitanjima vezanimza Kosovo, oko partnerstva za mir, inte-gracije u NATO, dobro, ali dajte da vi-dimo koja je druga opcija, jer a prioriodupiranje i neprihvatanje nekih stavo-va ne donosi nikakve koristi.


DAMIR DAVIDOVIĆ

Crnogorsko oko

Rezolucija 1244 to takoðe ne govori.I Kumanovski sporazum, po mompravnom razumevanju, ne govori o to-me da je Srbija izgubila taj rat. Rezolu-cija 225 o tome ne govori, ona je dvo-smislena, najbla�e reèeno. Verovatno jenamerno tako stipulisana od stranepravnika Ujedinjenih nacija, ali ona negovori o tome da je to akt kapitulacije.

Realizovanje spoljne politike za kojuse vi�e-manje zala�emo, nala�e da izdokumenata koji imaju pozitivno prav-no va�enje, izvuèemo najvi�e �to mo-�emo, ali da ih ne prihvatimo kao do-kumente koji svedoèe o na�em porazui da novi zahtevi, koji se na osnovu njihprema nama upuæuju, moraju sa na�estrane �to br�e i �to ekspeditivnije dabudu realizovani.

(Aleksandar Simiæ)

Damir Davidović: Nije dobro da Evropaodlučuje o nama

Na�a spoljna politika koju, za-pravo �elimo nazvati »spolj-nom politikom«, kao sistemne postoji, niti mo�e da po-

stoji dok se prethodno ne odgovori nanekoliko kljuènih pitanja sa kojima sekao zemlja suoèavamo, o èemu je ovdeveæ bilo dosta reèi.

Na�alost, posle jednog relativnogkratkog perioda tra�enja izlaza iz takvogstanja, opet se nalazimo u stanju auti-zma. Ova dr�ava, Srbija i Crna Gora, neopa�a na najbolji naèin realnu situacijuu kojoj deluje i, shodno tome, nije u sta-nju da na realan naèin defini�e svojespoljnopolitièke ciljeve i interese, kao ninaèine, odnosno, sredstva pomoæu ko-jih æe tu svoju spoljnu politiku definisa-ti. Ja sla�em sa gospodinom Protiæemkad govori o predrasudama, ali èini mise da jedna od stvari koja tu negde pro-vejava, ali je do sada jo� nismo jasno re-kli, koja nedostaje u bilo kom pitanjukoje smo ovde danas otvorili, poèev odHaga, preko Evropske unije, do odnosaSrbije i Crne Gore, jeste za mene kljuè-no pitanje politièkog konsenzusa. Nenacionalnog, veæ politièkog konsenzusa,konsenzusa politièkih snaga o ovim pi-tanjima.

Kako, meðutim, pristupamo nekomod ovih pitanja. Ako saradnju sa Ha-�kim tribunalom posmatramo kao na�umeðunarodno-pravnu obavezu, �to sa-radnja s Ha�kim tribunalom i jeste, on-da je to relativno jednostavna stvar. Onase mora pominjati neprestano, zato �toova zemlja jednog dana mora nauèiti dapostoje obaveze koje se moraju ispunja-vati, od kojih ne mo�ete be�ati, u jed-nom momentu morate stati na njih reèi:ovo moramo da uradimo, pa ma kolikoto ko�talo.

Mi nemamo jasnu i preciznu analizukoliko bi ko�talo izruèenje tri generalavojske i policije Ha�kom tribunalu.Znaèi, koliko bi nereda to izazvalo, ko-

liko politièkih potresa, tako da svakaprièa o tome kao o opasnosti za nacio-nalni interes je, zapravo, spekulacija. Tonije zasnovano na realnim èinjenicama.Imamo primere da kada je tako ne�toraðeno u prethodnim godinama, uz ma-nje nerede, koje èak ne bih nazvala nineredima, veliki i znaèajni politièki po-tresi, ako izuzmemo, naravno, rascepDOS-a nakon izruèenja Slobodana Mi-lo�eviæa, nisu ni nastali, a u narodu setakav potres nije ni osetio.

Da se vratim na jedan od na�ih kljuè-nih spoljnopolitièkih ciljeva, a tièe seEvropske unije. Mi se trenutno nalazi-mo u situaciji takozvanog dvostrukog,paralelnog koloseka, koji ne nala�e po-trebu ekonomske harmonizacije Srbije iCrne Gore, uva�ava se realnost da nijepotrebna takva ekonomska harmoniza-cija izmeðu dve èlanice dr�avne zajedni-ce. Ostaju neka politièka pitanja koja su

jo� uvek na nivou dr�avne zajednice. Davas podsetim, rezultat ovakvog paralel-nog koloseka treba da bude jedinstvenisporazum o stabilizaciji i pridru�ivanjukoji æe imati dva ekonomska aneksa ko-ja se odnose na trgovinu. Za sada, narav-no, èitava prièa jo� uvek nema potpunodefinisanu sadr�inu. Prièa o dvostrukomkoloseku o evropskoj integraciji za Srbi-ju i Crnu Goru zavisi od Srbije i CrneGore. Dakle, u ovom momentu se nala-zimo u situaciji da Brisel od nas èeka dapredlo�imo sadr�inu ovog procesa. Tonam se do sada nije de�avalo. Ja se na-dam da æemo ovu priliku iskoristiti, iakonisam ba� veliki optimista. A nisam op-timista -poku�avam da zatvorim krugonim �to sam poèela - zbog nepostoja-nja jasnog politièkog konsenzusa omnogim pitanjima, pa i o Evropskojuniji. Za Uniju, kao �to reèe neko, ne po-stoji »ali«. Ili ste za pribli�avanje Evrop-skoj uniji ili, naravno, imate drugu opci-ju. Ta opcija je da se ne pribli�avamoEvropskoj uniji. Na nama je da izabere-mo hoæemo li u Evropsku uniju, ili ne.Ali, ako hoæemo, onda se precizno zna�ta u tom cilju treba uraditi.


TANJA MIŠČEVIĆ

Nema �ali�

Tanja Miščević: Izručenje Miloševića nijeizazvalo nikakav potres

(Sa)radnjaVelike sile su se uvek, pa i danas se

pona�aju onako kako procenjuju dazaslu�uju oni na koje se njihova poli-tika odnosi. Najeklatantniji primer jedono�enje zakona o saradnji s Ha-�kim tribunalom. Ako predsednikSRJ, koji je na izborima pobedio Mi-lo�eviæa, ode u Va�ington i ka�e izrièi-to da bez zakona ne mo�emo da sara-ðujemo s Hagom, jer smo dugo �iveliu zemlji u kojoj su vladali nesloboda,bezakonje itd. a oni vam ka�u - u re-du mi neæemo da ulazimo u va�e unu-tra�nje pitanje da li vam treba zakon iline, ako vam treba zakon vi donesitetaj zakon. A onda taj zakon propadne

Svaka priča o izručenju trigenerala Haškom tribunalukao o opasnosti za nacionalniinteres je, zapravo,spekulacija

Mislim da pitanje Haga ovdene mo�e da se svede na pi-tanje da li treba da saraðuje-mo s tim sudom, bez obzi-

ra �to on ima mnogo manjkavosti. Pr-vo pitanje s kojim treba da se suoèimo,iz koga proizlazi koncept saradnje, ne-saradnje i op�ti pristup ratnim zloèini-ma, jeste �ta mi uop�te mislimo o rat-nim zloèinima i kakav mi imamo pri-stup tome. Da li smatramo da oni kojisu osumnjièeni, za koje postoji osnova-na sumnja da su poèinili ratne zloèine,treba da budu ka�njeni ili ne. Ako sma-tramo da treba da budu ka�njeni, ondatreba da nalazimo naèine na koje trebada budu ka�njeni. Ako to nije sud uHagu, onda to mo�e da bude, recimo,sud u Srbiji.

Ja æu ponoviti, mislim da je to malopre gospodin Pajeviæ rekao, da uprkostome �to mnogi govore da mi jesmosposobni i da treba da sudimo onimakoji su osumnjièeni - sem nekih sitnihriba, jer oni procesi koji su sada poèeliodnose se na sitne ribe - na tome nikoni�ta ne radi. Dakle, to je pitanje s kojimmi treba da se suoèimo i ja mislim da je-

dan deo politièke elite s tim pitanjemuop�te nije suoèen. Od jednog brojapolitièara na pitanje �ta se desilo u Sre-brenici, na primer, neæete dobiti jasanodgovor.

To je prvo pitanje s kojim treba da sesuoèimo, i odakle te kvalifikacije �ta mitreba da èinimo sa takvim institucijamakao �to je sud u Hagu i kakav treba od-nos da imamo sa njima. Odatle ondasledi i pitanje da li mi treba da saraðuje-mo i na koji naèin. Dakle, to su sve pot-pitanja koja proizlaze iz prvog pitanja.

�to se tièe odnosa Srbije i Crne Gore,ja mislim da prethodno treba da se zapi-tamo kako uop�te shvatamo identitet,pravo na posebnost i pravo na dr�avu.Da li smatramo da svaki narod ima pra-vo, da li smatramo da ja kao pojedinacimam pravo da sebe defini�em? Ja sma-tram da tako treba da vidimo stvari.Ako ljudi u Crnoj Gori smatraju da suoni Crnogorci i da je to ne�to posebnoi drugaèije od Srba i iz toga sledi da onikao Crnogorci moraju da imaju sop-stvenu dr�avu, koja je suverena u odno-su na dr�avu Srbiju, to je ne�to �to mimoramo da prihvatimo.

Na pitanje koje Aleksandar Simiæ po-stavlja u svom tekstu: za�to bismo se misada odvajali da bismo se ponovo spaja-li, odgovor je: zato �to tako druga stra-na hoæe. Ako Crna Gora posle desetgodina, kada budemo u�li u Evropskuuniju, bude �elela da se ponovo spoji-mo, neka tako bude. Naravno, to jo�uvek ne znaèi da Srbija nema neke legi-timne interese da se pita o tome na kojinaèin treba da se obavi eventualna sece-sija Crne Gore - koja je, ja mislim, pro-sto neizbe�na - ali to su iskljuèivo bez-bednosna pitanja.

S obzirom na to da je Crna Gora ve-oma podeljena u pogledu odvajanja odSrbije, s obzirom na to da je momental-no veoma tanka veæina u korist otce-pljenja i suverenosti i s obzirom na to

da nakon referenduma mo�e da prois-tekne neka vrsta sukoba, s obzirom datamo postoji veoma velika manjina kojazna da bude prilièno agresivna, kao �toje bilo nakon predsednièkih izbora1998. godine, kada je Momir Bulatoviæizgubio izbore, takav bezbednosni pro-blem ima nekog uticaja i na Srbiju, pa sobzirom na to, Srbija ima neki legitimaninteres da ne�to ka�e i o procesu dezin-tegracije dr�avne zajednice Srbije i CrneGore. Ali, to je pitanje bezbednosti, a nepitanje u vezi s tim ko su Crnogorci i daoni ne shvataju �ta su u stvari i da zbogtoga njima ne mo�emo da dozvolimoda se otcepe.

Dr�avna zajednica je potpuno iracio-nalna tvorevina, vidimo kako funkcioni-�e, zbog èega usporava na�u integracijusa Evropskom uniju. Mi bismo studijuo izvodljivosti imali pre godinu dana dase Srbija i Crna Gora nisu natezale okonovog ustava, Povelje, oko Akcionogplana itd. Proces asocijacije bi sigurnoveæ poèeo i mo�da bi veæ bili zavr�eni tipregovori. Dakle, racionalnost pridru�i-vanja Evropskoj uniji ovde trpi zbogiracionalnog stava da Srbi i Crnogorciimaju neke su�tinske veze meðu sobom.

�to se tièe Kosova, zaista bih zapitaosve, ponovio bih ono �to je profesor Vi-skoviæ rekao: �ta se dogaða, ako ispuni-mo na� cilj, cilj koji Vlada Srbije ima, dase Kosovo vrati u Srbiju. �ta se u tomtrenutku de�ava? Da li vlada ima plan zaizvr�avanje takvog scenarija, s obziromda joj je to cilj?


DUŠAN PAVLOVIĆ

Srebrenica,kljuèno pitanje

Dušan Pavlović: Šta mi uopšte mislimo oratnim zločinima?

u parlamentu, a predsednik ne uradini�ta da taj zakon bude izglasan, nitiuðe u parlament, niti se obrati poslani-cima. Na kraju, kad se ipak donese tajzakon, on se ne primenjuje, ka�e se: e,sada neæemo da primenjujemo taj za-kon, nego æemo u Hag da �aljemo sa-mo one koji se dobrovoljno predaju.�ta mislite da æe da zakljuèi neko konas gleda sa strane, nego da smo neis-kreni. Dakle, svet vidi sasvim jasno dami hoæemo tu da vrdamo. Vidi tomnogo bolje nego �to mi to mo�emoi da zamislimo. I naravno da æe ondaprema nama da koristi isto takva ili jo�gora sredstva, jer je njihova moæ veæanego �to je na�a. (Milan St. Protiæ)

�elela bih da izlo�im tri primed-be. Prvo, po mom sudu, osnov-ni izazov u spoljnoj politici je dautvrdimo da li se na�a strategija

svodi samo na izbor izmeðu dve opci-je: sukoba sa svetom ili pristanak nastatus vazalstva. Ima li manevarskogprostora izmeðu ta dva ekstrema? Akonema, tada je rasprava bespredmetna, aishodi jasni. U tom sluèaju, po�to je su-kob sa svetom, na svu sreæu, definitiv-no odbaèen, preostaje samo da svojuneautonomnu poziciju pretvorimo upo�eljnu nacionalnu strategiju. To bibilo stanovi�te politièkog pragmati-zma. Drugaèiji odgovor bi znaèio dauprkos na�oj nemoæi i zavisnosti trebaistra�ivati pod kojim uslovima je veæistepen autonomije, veæi uticaj na vlasti-ti polo�aj moguæ, s obzirom da prirodaspoljnih uslovljavanja nije jednoznaè-na. Neka uslovljavanja su saglasna na-�im vlastitim te�njama, dok druga npr.vode teritorijalnoj liliputanizaciji.

Drugo, kada je reè o Hagu, nesaradnjase èesto obja�njava na�om vizantijskomnespremno�æu da izvr�avamo meðuna-rodne obaveze ili na�om identifikacijomsa ratnim zloèincima, njihovom odbra-

nom. Saradnja se posmatra kao jedno-stavan nalog, gube se iz vida mnogo-brojni primeri dvostrukih standarda, ko-ji pokazuju da je i meðunarodno pravoèesto u slu�bi sile ili partikularnih intere-sa, kao i nedoslednosti samoga suda.Da je Ha�ki sud postigao uverljivuobjektivnost, unutra�nji otpor bi bio be-znaèajan, i ha�ki sud se ne bi pretvorio ujo� jednu znaèajnu osu unutra�njeg ras-kola. Da su se u Hagu, pored srpskihèelnika, na�li Alija Izetbegoviæ, EjubGaniæ, Haris Silajd�iæ, i Franjo Tuðman,Gojko �u�ak, Janko Bobetko, TomislavMerèep, kao i Ha�im Taèi, Ramu� Hara-dinaj..., problem Ha�kog tribunala u Sr-biji gotovo ne bi postojao, a rad suda binedvosmisleno bio u prilog stvarnomsuoèavanju sa vlastitom odgovorno�æu.

U tekstu gospodina Simiæa pomenutje primer da æe se Sadamu Huseinu su-diti u Iraku, kao neka vrsta presedana ilirazlike u odnosu na ono �to se nama de-silo. Tome treba dodati da su Ujedinje-ne nacije odluèile da osnuju slièan sud iza Sijera Leone, ali u Sijera Leoneu, i tosa obrazlo�enjem da su pouèene isku-stvom sa Ha�kim tribunalom. Istovre-meno, tu�iteljka Karla del Ponte, na pri-

medbe politièkih i sudskih predstavnikaRuande, morala je taj polo�aj da napustii sada se jedan deo tih procesa vodi udomaæim sudovima Ruande. Tih neko-liko sluèajeva pokazuju, da i u sada�njimuslovima, kritièke refleksije nad isku-stvima sa Hagom nisu suvi�ne niti una-pred nedelotvorne.

Treæa primedba je podstaknuta samimuvodnim izlaganjima. Imam utisak da izrada profesora Viskoviæa sledi da sunam zahtevi ha�kog suda knedla kojugutamo te�ko i nevoljno, ali da sa ispu-njenjem tih zahteva sledi kraj uslovljava-njima i konaèan boljitak; dok iz rada ko-lege Simiæa proizlazi da æemo nekimsvojim razlo�nom obja�njenjem vlastitepolitike lanac uslovljavanja takoðe preki-nuti. Takva oèekivanja odudaraju od lo-gike uslovljavanja koju smo do sada is-kusili. Po mom sudu malo je verovatnoda su sada�nja uslovljavanja i poslednja.Zbog toga, smatram da je od strate�keva�nosti razmi�ljati kako da se iz te ma-trice, logike uslovljavanja izaðe. To pomom mi�ljenju, iznad svega, pretposta-vlja unutra�nji politièki konsenzus kojiukljuèuje i realistièku spoznaju vi�eznaè-nog karaktera globalnog poretka.

RADMILA NAKARADA

Dvostruki standardi

Radmila Nakarada:Kako izaći iz logike

uslovljavanja

Stanišić&SimatovićMilan St. Protiæ: Ako Vlada Srbije da-

je garancije za dva najopasnija èoveka izMilo�eviæevog vremena, kakva je to po-ruka. �ta to onda znaèi? To znaèi da ov-da�nju vlast interesuje sudbina tih ljudi,da nas zanima da oni imaju tu blagodetda budu na slobodi dok im ne poène su-ðenje. Znaèi da je interes ove vlasti datakva dva èoveka vrati u ovu zemlju i dase ovda�nja vlast stara o njima. Kakva jeto poruka? Kakva je to poruka, ne samostrancima, nego kakva je to poruka do-maæoj javnosti?

Ljiljana Smajloviæ: Mada va�im za �e-stokog kritièara Ha�kog tribunala u jav-

nosti, ja bolje mislim o Ha�kom tribuna-lu nego gospodin Protiæ. Gospodin Pro-tiæ misli da je pu�tanje gospodina JoviceStani�iæa i gospodina Franka Simatoviæaneka vrsta zavere protiv nas, da nam senapakosti. Ja mislim da to nije taèno.Treba imati jake razloge da se neko kojo� nije osuðen dr�i u zatvoru toliko du-go, a da mu suðenje nije ni na vidiku.

Takoðe mi se èini da kada bih ja misli-la da je to sud koji hoæe da nam napako-sti tako �to nam �alje ljude koji bi moglida nam naprave ovde probleme, èini mise da bi bila du�nost gospodina Protiæada se zala�e protiv saradnje sa takvimsudom.

Aleksandar Fatiæ: Pre nego �to su Si-matoviæ i Stani�iæ pu�teni bile su tri se-sije Tribunala na kojima su prezento-vane garancije, samo je jedna bilaotvorena za javnost i na njoj su pred-stavljene garancije dr�ave, a dve su bi-le zatvorene za javnost i ni dan-danasse ne zna ko je za pomenutu dvojicugarantovao. Razgovarajte sa advokati-ma koji danas brane ljude koji se nala-ze u �eveningenu i videæete kako sveto funkcioni�e i ko je i sa èijim paso�i-ma poseæivao Stani�iæa i Simatoviæa.Tu je bilo mnogih struktura koje su najedan potpuno nepo�eljan naèin staleiza njihovog pu�tanja.


nasledjena pitanja spoljne politike

Documents