pravo spoljne trgovine dr. sinisa varga 2006

5/13/2018 Pravo Spoljne Trgovine Dr. Sinisa Varga 2006

1/64

D r S in isa V arg a

PRAVOSPOLJNE TRGOVINE

N ov i S a d, 2 00 6.


2/64

D r S in is a V a rg a II SADRZAJP R AV O S PO L JN E T RGO V IN E Q .EO 1 7

GLAVA I OPSTA RAZMATRANJA 0 PST . 7lzdavac:P ri vr ed na a ka de m ija , N ov i S ad ODSEK 1. Po jam , isto rijsk i razvo j i o dnos PST prema drugim granama prava 71. Po jam prava spo ljne trgovine 7

2. Mesto prava s po ljne trgovine u pravnom sistemu 8- odnos PST prema meduna rodnom javnom pravu 9- odnos PST prema naciona lnom zakonodavstvu 9

ODSEK 2. lzvo ri prava spoljne trgovine 101. Meduna rodne konvencije kao izvo r p rava PST 102. Domad propis i kao i zvo ri Prava spo ljne trgovine 11ODSEK 3. Sub jekti p rava spo ljne t rgovine 121. Drzava k ao sub jekai: p rava s po ljne trgovine 12

- d rzava s aspekta a u to rite ta vlasti ' _ 12- ca rinska un ija 13

2. Meauna rodne o rganizacije aktivne na po lju prava spoJjne trgovine 13a ) GATI-W TO - Opstt sp ora zu m a ca rin am a i t rg ovin i -Sve tska trgovinska o rgan izacija , _.. 14b ) O RGANIZAC IJA-UJEDINJEN IH N AC IJA " 15

- Ekonomsko-socija ln i savet " 16- UNCTAD ' 17- Meduna rodne finansijske o rgan izacije 18

Medunarodna banka z a obnovu i razvo j ( lBRD ) 19Meouna rodn i mone ta rn i fond (MMF) '" .. , 19Meouna rodna finansijska korpo racija (lFC) 20Meduna rodno ud ruzen je za razvo j (IDA) 20

c) OECD , , 21d ) Evropska un ija 21

N astanak Evropske un ije 21 Organ i Evropskih za jedn ica 26

Evropski pa rlamen t .. ' " 27- Save t _ _ 27- Kom isija _ _ _ _. __ _ 29- Sud pravde _ 30- Finansijsk i sud 33- Ekonomski i socija ln i kom itet " 33- Reg iona ln i kom ite t 34

Korice:C ab a N em e t

L e k tu r a i k o re k tu r a :m r L id ij a M u st ed a na g ic

Stampa :A lf ag ra f- NS , N o vi S a d

T ir a z: 5 00ISBN 86-84613 -49-X

CIP- KaTanon"3a4~ja Yny6n"'Ka4",j~E", ,5I lwOTeKaMamlle cpncxe. i - lOBI I Cal l339.5(075.8)BAP rA . CIIHItWaP ra vo s po lj ne t rg ov in e / S in is a V ar ga . - N ov i S ad :

P r iv r edna a k adem ij a. 2006 ( No vi S a d: A lf ag ra f- NS ). -1 24 s tr .; 2 4 emTira'l: SO~.ISBN 86-84613-49- Xa) CnOJbHa nOllWH1KaCOBISS.5R - ID 216371975

2

J. . . . . . ,.J~

J"1~JJ:

;_ JJ~]

. !

I~ !. , 0 0 1 J

3


3/64

- Evropska investiciona banka 34- Ombudsman 34

3. Privredne organizacije kao subjekti prava spoljne trgovine 35Pravni rezirru tretmana stranih privrednih organizacija ; 36Poslovanje domadh preduzeca sa inostranstvom 37

- pravni poloza] domaCih privrednih organizacija u inostranstvu 38- osnivanje novog iii ulaganje u vee pos to i e ce o reduze ce u i nostranstvu 39- predstavnistva iposlovne jedlnke u inostrantvu 40

Poslovanje inostranih privrednih organizacija na trzistu dornace drzave 40- strana ulaganja 40oblki stranih ulaganja 41posebni oblici stranih ulaganja 42

- ogranci i preds tavn is tva stranih lica 434. Fizicka lica kao subjekti prava spoljne trgovine 43

poslovi sa investicionim i f ondovima za dobrovoljno penzijsko osiguranje 62 kreditni poslovi sa inostranstvom 62 depozitni poslovi : 63 placanja po osnovu ugovora 0osiguranju ..................................... 63 j ednostrani prenosi sredstava p la ca oja - licni i fizicki prenosi 646. Zastltne mere i devizna kontrola 64OEO II 65

GLAVA III OeVIZNO POSLOVANJEI KREDITNI OONOS. SA INOSTRANSTVOM .............. 55

1. Pojam i subjekti deviznog poslovanja i kreditnih odnosa sa inostranstvom 552. Devizno trziste 573. Platni promet stranim sredstvima placanja 584. Tekud poslovi 595. Kapitalni poslovi 60 direktne investicije rezidenata i nerezidenata 60 ulaganja u nekretnine 61 poslovi sa hartijama od vrednosti. 61

GLAVA I OPSTI POJMOVI CARINSKOG PRAVA ....................... 671. Pcjarn carina '" 672. Vrste carina 69a) Carine prema pravcu kretanja robe 69b) Carine prema svrsi koja se njirna ostvaruje 70c) Cari ne prema nacinu odre1ivanja visine carinske obaveze 71d) Cari ne prema n adnu propi si vanj a . . , 72e) Car ine prema ostvarivanju zasnte 72

- vrste diferencijalnih carina 733. Carinsko podruqe 744.Cari nsko - poqranknl pojas 755. Carinski putevi " 766. Carinska roba 767.S iobodne car inske zone 778. Carinski nadzor " 779. Carinska sluzba 7810 . Carinski dug 7911. Carinske povlastice 8212. Obavezujuca i o p st a o b av e st en j a 83Obavezujuca obavestenja " 84Obavestenje 0 svrstavanju robe po carinskoj tarifi 84Obavestenje 0 poreklu robe 85

- izdavanje Uverenja 0dornacern poreklu robe EUR. 1 86- Izdavanj e Uverenja 0 dornacern poreklu robe na obrascu Form A 87- deklaracija izvoznika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . 87

Opsta obaves ten ja : . : : : : 8813. Carinska vrednost 88Pojam i elementi carinske vrednosti " .. 88

- Metodi utvrdivanja CV 90Deklaracija 0CV robe 92

- Primeri utvrdivanja carinske vrednosti. 92

GLAVA II SPOUNOTRGOVINSKO POSLOVANJE ..... 44Pojam spoljnotrgovinskog prometa 44Pravni okviri i postupak pri obavljanju poslova uvoza i i zvoza roba i u sluga 4SOqrankenja spoljnotrgovinskog prometa 47

- kolklnska oqranker[a 47- dozvole 48mere zastlte 48

an t idampinske mere 49kompenzatorne dazbine 49uslovi i nadleznost za uvodenje antidampinskihi kompenzatornih dazbina 50mere zastite od prekomernog uvoza 53kol ic insko ograni cenj e uvoza kao mera zas ti teod prekomernog uvoza 54

mere zastite ravnoteze platnog bilansa S4

GLAVi\ II CARINSKA TARIFA .................. " 944 5


4/64

1. Pojam carinske tarife 942. Nomenklature za svrstavanje robe u carinskim tarifama 943. Struktura nornenkiature za svrstavanje carinske robe

prema srpskoj carinskoj tarifi , 954. Osnovna pravila zaprimenjivanje carinsketarife u pogledu

svrstavanja robe u carinskim ispravama 965. Carinske stope 986. Carinski tarifni stay 99GLAVA III CARINSKI POSTUPAK ... 101ODSEK 1. POJAM I VRSTECARINSKOGPOSTUPKA 1011. Pojam carinskog postupka '" 1012. Carinski postupak u zeleznkkorn saobracaju " , , 1013. Carinski postupak u drumskom saobracaju - , 1034. Carinski postupak u saobracaju vazdusnom saobracaju 103

- carinski postupak 5 prtljagom koji nije prispeo sa putnikom , 105- snabdevanje vazduhoplova u medunarodnom saobraca]u '" 105- posrupak 5 rezervnim delovima za vazduhoplove 106

5. Carinski postupak u recnorn saobracaju 1076. Carinski postuoak u postanskorn saobracaju 108ODSEK 2. POSEBNICARINSKIPOSTUPC!. 1101. Zajednkke odredbe 1102. Postupak tranzita 110

posebne odredbe za postupak tranzita , 1113. Postupak carinskog skladistenja 1114. Postupak aktivnog oplemenjivanja 113S. Postupak prerade pod carinskom kontrolom 1156. Postuoak pnvremenoq uvoza , 1157. Postupak pasivnog oplemenjivanja 116ODSEK 3. POSTUPAKCARINJENJAUVOZNEROBE 1181. Prijavljivanje robe carinskom organu : 1182. Podnosenje sazete deklaracije 1183. Podnosenle Jedinstvene carinske isprave (JCI) 1194. Pcdnosenje deklaracije 0carinskoj vrednosti 1195. Prihvatanje Jedinstvene carinske isprave 1206. Pregled carinske robe 1207. Obracun uvoznih dazbina 1218. Naplata carinskog duga ' 121ODSEK 4. MEREZA ZASTITUPRAVAINTELEKTUALNESVOJINENA GRANICI , 122OOSEK S.IZVOZ CARINSKEROBE , 123ODSEK 6. CARINSKIPOSTUP.A.K PUTNI(:KOMPROMETU , 123

6

DEO III G LA VA I OPSTA RAZMATRANJA

o PRAVU SPOLJNETRGOVINEO DS EK 1. P OJA M,IS TO RJJ SK I R AZ VO ) I O O NO S P RA VA

S PO LJN E T RG OV IN E P RE MA D RU GIMP RA VN IM G RA NA MA IO BL AS TlM A

1. P OJ AM PRA V A S POLJ NE T RGOVIN EPravospoljne trgovine je grana prava koja sadrii pravne norme kojima seureduje prav-

ni poloza] subjekata spoljnotrgovinskog prometa i pravni odnosi lzrnedu organa drzavneuprave i dornadh i stranih, pravnih i f iz lckih l ica u vezi sa medunarodnom razmenomroba iusluga.Pravo spoljne trgovine se pojavljuje jos u starom veku uporedo sapojavom ddave imedunarodne trgovine. Jedan od prvlh pravnih oblika uredema spoljnotrgovinskog po-slovanja su bile carine koje su vladarima starovekovnih drzava sluti le radi prikupljanjajavnih prihoda. One su sve do druge polovine XIX veka osta le i najvazniji pravni obllkuredenja spoljnotrgovinskih odnosa od srrane drzave, lzuzimajud povremene i razno-

7 c j;


5/64

rit.

i f

vrsne intervencije drzava u sferu spoljnotrgovinskih odnosa ukljucujuci i oruzane akcijeradi naplate kredita ad zemalja duznlka,' Od kraja XIXveka, sa pojacanorn imervenciiomdrzave u privredne odnose, jaca ipravo spoljne trgovine koje se oformljuje kao qranaprava, satkana ad rnnostva imperativnih pravnih normi koj ima su se ureoivali brojnisegmenti spoljnotrgovinskog poslovanja koji se, osim u oblasti carinskog prava, sire i udruge oblasti kao sto su:pravni poloza] subjekata spoljnotrgovinskog poslovanja, deviznipravni rezirn, kreditni odnosi sainostranstvom i dr, Takoje pravo spoljne trgovine postalarazvijena i izuzetno kornpleksna grana prava koju cini rnnostvo pravnih normi sadrZanihu brojnim zakonima, podzakonsk im opst irn akt ima i drugim propis ima i za c iju je pri -menu anqazovano vise drzavnih organa nadleznlh za poslove drzavne uprave, U drugojpolovini XXveka razvoj prava spoljne trgovine otlsao je korak dal je u smislu osnivanjaregionalnih ekonomskih organizacija poput Evropske (ekonomske) zajednice iii EFTA,kaoi u smislu osnivanja univerzalne rnedunarodne trgovinske organizacije u okviru koje seureduju osnovni principi funkcionisanja razmene roba i usluga na rnedunarodnom nivou.Procesi globalizacije i l iberalizacije svetske trgovine su neminovno uticali na pravni po-lozaj i znaca] Svetske trgovinske organizacije, a samim tim i na razvoj prava spoljne trgo-vine. Pravo spoljne trgovine je stoga dinarnicna grana prava koja se neprestano razvija imenja, pa taka ad pravnika koj ise baveovom granom prava,kako u teori ji taka i u praksi,zahteva konstantno pracenje kako dornaceq zakonodavstva u ovoj oblasti taka i prome-na u rnedunarodnirn spoljnotrgovinskim odnosima.Pravo spoljne trgovine kao nastavno-naucna disciplina koja se proucava na Privrednoj

akademiji u Novom Sadu sesastoji izopste; i posebnog dela. U opstern delu serazrna-traju: pojam, odnos prava spoijne trgovine prema drugim qranarna prava, izvori pravaspoljne trgovine i pravni polozaj subjekata prava spoijne trgovine i to posebno: drzave,rnedunarodnih organizacija, privrednih organizacija i fiziekih Iica. U posebnorn delu serazmatraju posebni spoljnotrgovinsko-pfavni rezimi kao sto je pravni refirn obavljanjaspoljnotrgovinskih poslova, carinski rezlm, devizni rezirn, pravni rezirn spoljnotrgovinskihkreditnih odnosa i dr. U okviru posebnog dela narodti naglasak ce biti stavljen na razrna-tranju carinsko-pravnog rezlrna,

O DN OS P RA VA S PO UN f T R GO VIN E P RE MA M EfJU NA RO DN DM JA VN OM P RA VUU pravnoj nauci postoje misljenja da je pravo spoljne trgovine deo medunarodnoq

javnog prava. Ova misljenje je tacno samo ukoliko se misli na izvesna pravi la rneduna-rodnog javnogprava koja predstavl jaju okvir i neophodnu pretpostavku za postojanjeprava spoljne trgovine, odnosno za nastanak spoljno-trgovinskih odnosa kao predmetaregulisanja prava spoljne trgovine. U tom smislu mozemo govoriti da rnedunarocno jav-no pravo predstavlja izvorno pravo za pravo spoljne trgovine. Mnogi izvori prava spoljnetrgovine potku iz rnedunarodnoq javnog prava i po pravi lu nastaju na ist i nadn kao i tapravila. Obkno se rnedunarodne konvencije kao pisani izvori prava spoljne trqovine od-nose na obe pravne discipline. Medunrn, iakose neke pravne teorije usvojene i primenje-ne u medunarodnom pravu shodno pri rnenjuju i u pravu spoljne trgovine, izrnedu ovihdvaju grana prava postoje razlike koje se pre svega ticu sadrzine. odnosno predmeta re-gul isanja. Medunarodno javno pravo requl ise medunarodne odnose uopste - odnosesuvereniteta prema suverenitetu, dok pravo spoljne trgovine requhse samo rnedunarod-ne ekonomske odnose u delu spoljnotrgovinskog prometa, paje one prema tome znat-no uze, ali istovremeno i specijalnije jer regulise neposredne, konkretne pravne odnosekoji nastaju povodom realizacije poslova rnedunarodne razmene roba i usluga.lako je odnos izmedu medunarodnog javnog prava i prava spol jne t rgovine preva-

shodno odnos opsteq prava prema posebnom, ove dve grane prava se uzajamno do-punjuju i oboqacuju, Tako su izvesna pravila medunarodnog javnog prava neposrednapretpostavka za nastanak rnedunarodnih trgovinskih odnosa i za primenu prava spoljnetrgovine, a i obratno, izvesna pravi la i obicaji u medunarodnoj trgovinskoj razmeni uti -cu na razvoj pojedinih insti tuta rnedunarodnoq javnog prava.Spedtican je u tom svetlupravni polozaj drzave kao subjekta medunarodnog javnog prava sjedne i prava spoljnetrgovine sdruge strane. Sveveca liberalizacija trgovine, ali i drugih vidova medunarodnihekonomskih odnosa, kao i globalizacija svetskog trzista, uticu na sve rede pozivanje drza-va na svoj imperium u medunarodnim trgovinskim odnosirna, kao i na svoj javni poredaku regulisanju pojedinih instituta prava spoljne trgovine.

2. M ESTO PR AV A SPO LJN E T RGO VIN E U PR AV NOM SISTE MU O DN OS P RA VA S PO UN f T RG OV IN E P RfM A N AC IO NA LN OM Z AK ON OD AV ST VUPravo spoljne trgovine je grana unutrasnjeq prava, mada je cine i izvori prava meduna-

rodnog karaktera, odnosno konvencije koje senakon ratifikacije primenjuju u dornacemprav~?m sistemu kao lex specialis. 5 obzirom na drustveno-ekonomsks odnose kojereguhse, pravo s~oljne trgovine je posebno bllsko povezano sa meaunarodnim javnimpravom, tako da ce posebno biti obradene relacije prava spoljne trgovine prema rnedc-narodnom javnom pravu ali i prema nacionalnom zakonodavstvu (unurrasnjem pravu).) . Ka da z em lj a d ui ni k n ij e b il a u s ta nj u d a v ra ti k re di t, z em lj a p ov er il ac j e o nd a o sv aj al a tu z em lj u d a b io be zb ed ii a n ap la ru d ug ov a z a s vo je k ap it ai is te " ( Po po v, D or oe i S ta nk ov lc , F ua da : Po / i ti c k a e k onom i ja N ov i S ad1992, 170.). '

Pravne norme i pravila dornaceq zakonodavstva predstavljaju osnov postojanja pravaspoljne trgovine. Ova pravila domacsq prava sujavno-pravnoq karaktera. U stvari, pravili-ma dornaceq prava sepre svega odreduje mera ucescadornace drzave i privredno-prav-nih subjekata koji senalaze pod njenirn suverenitetom u medunarodnim trgovinskim cd-nosima, kao i pravne pretpostavke stupan]a u rnedunarodne trgovinske odnose. U rnedu-narodnom trgovinskom prometu, dornace privredne i druge organizacije mogu stupati urnedunarodne trgovinske odnose jedino ako ispunjavaju uslove propisane irnperativnirnpropisima domaceq zakonodavstva. Prema tome domaCim zakonodavstvom se privred-nirn subjektlma odreduju okviri za zasnivanje rnedunarodnih trgovinskih odnosa i isto-

8 9


6/64

vremeno uspostavljaju pravni instrumenti za regulisanje i usrneravan]e medunarodnih tr-govinskih odnosa privrednih subjekata. Narocito je u tom smislu bitno pomenuti deviznoi carinsko zakonodavstvo, dve grane prava koje s~drze odredbe administrativno-pravneprirode i obavezne suza sveucesnike u medunarodnim trgovinskim transakcijama. Istogsu karaktera - ius c oge ns - i one odredbe dornaceq prava koje set ieu pravnog statusasubjekata privrednog prava 5tO upuco]e na povezanost privrednog prava i prava spolj-ne trgovine u oblasti statusnog prava.Medutim, povezanost privrednog i prava spoljnetrgovine posto ji i u oblasti poslova robnog prometa s obzirom da seza obavljanje ovihposlova sainostranstvom moraju ispuniti posebni uslovi propisani normama pravaspolj-ne trgovine. Pravo spoljne trgovine je, osimsa privrednim pravorn, narodto povezano saupravnim pravom ito kako u organizaciono-pravnom rakoi u procesno-pravnom smislu.U organizaciono-pravnom smislu povezanost upravnog i prava spoljne trgovine seogle-da u einjenici da sudrzavni organi nadlezni zasprovodenje prava spoljne trqovlne organiuprave, a da je postupak primene prava spoljne trgovine upravni postupak. Po pravilu supropisani posebni upravni postupci radi primene prava spoljne trgovine, mada se kaosupsidijerna primenjuju pravila opsteq upravnog postupka.

OOSEK 2 .1 ZV O RI P R AV A S PO LJ NE T RG O VfN E

1. MEflUNARODNE KONVENCIJE KAO IZVOR PRAVA SPOLJNETRGOVINEUnifikacija prava u oblasti medunarodnih trgovinskih odnosa pccin je jos krajem XIX

veka, ali svoj puni procvat dozivljava u danasnje vreme zakljucenjern brojnih dvostranih ivisestranih, univerzalnih i regional nih medunarodnih ugovora. Prednost unifikacije putemmedunarodnih konvencija sasto ji seu tome 5tOsenjima mogu derogirat i eak i prinudnipropisi nacionalnog zakonodavstva, davanjem primata medunarodnom ugovoru koji jepropisno rat if ikovan u odnosu na nacionaln i zakon, tako da se medunarodnim konven-cijama mogu u unutrasn]e pravo inkorporirati pravne norme medunarodnog karakterakoje stranke ne bi mogle menjati ugovorima robnog prometa.Medunarodne konvencije seizraduju na inicijativu i u okviru (pod pokroviteljstvom) me-

dunarodnih organizacija. Proces izrade medunarodne konvencije je dug, spor i cesto veo-ma slozen,Da bi tekst medunarodne konvencije mogao biti efikasno i kvalitetno sadnjenobicno senjegova izrada poverava manjoj grupi strucnlaka koja senaziva radnom iii ek-spertskorn. Ova grupa srrucnjaka proucava razna pravna i druga pitanja vezana za izradunacrta medunarodne konvencije. Kadadovoljno prouo svapitanja vezana za izradu nacrtamedunarodne konvencije, a pre nego sto sesaeininacrt medunarodne konvencije, racnagrupa seizjasnjava po dva osnovna pitanja: a)da Ii razlike u propisima i praksi pojedinihzemalja predstavljaju prepreke za uspesno obavljanje medunarodnih trgovinskih poslova iako je odgovor potvrdan, b)da Iije prepreke rnoquce otkloniti putem medunarodne kon-10

vendje. Ukoliko razlike u nacionalnim zakonodavstvima nisu suvtse velike i nepremostiveu smislu da ne posto je izgledi dajedan rnedunarodni tekst bude prihvat lj iv za sve iii barza vednu, pristupa se pisanju nacrta medunarodne konvencije. Kada se nacrt rneduna-rodne konvencije sacini, pravilo je da setakavtekst dostavlja drzavarna sazahtevom da gaprouce i dostave svoje primedbe. Odgovori koje drzave dostave u vezi sanacrtima rnedu-narodnih konvencija dostavljaju semedunarodnoj organizaciji kojaje zahtev u tom smisluuputila, Odgovori se analiziraju, analiticki obraduju i sluze kaoosnov za poboljsanje nacrtapre njegovog iznosenla na medunarodnu konferenciju iii se prllazu uz nacrte medunarod-nih konvenci ja dab i mogl i da sekoriste pr il ikom n jihovog usvajanja. .Radi usvajanja rnedunarodnih konvencija sazivaju se medunarodne (diplomatske) kon-

ferencije. Konvencija se usvaja potpisivanjem od strane predstavnika drzava prisutnih nadiplomatskoj konferenciji. Jednom usvojena konvencija stupa na snagu kadaje ratiriku-je samom konvencijom odreden broj drzava, Onda kada drzava ratifikuje medunarodnukonvenciju, i pod uslovom da je takvu konvenciju rat if ikovalo onoliko drzava koliko jepotrebno da bi konvencija stupila na snagu, takva konvencija postaje, naosnovu akta kojidonosi nadlezni drzavru organ (kod nas je to zakon), propis pune pravne snage u unu-trasnjem pravu. odnosno zakonodavni akt inkorporiran u dornace zakonodavstvo kao lexspec ia / is koji kao takav ima prednost u odnosu na druge zakone unutrasnjeq prava.

2. DOMACI PROPISI KAO IZVOR PRAVA SPOLJNE TRGOVINE5 pravom seistiee da se pravo spoljne trgovine regulise propisima dornaceq prava zbog

toga sto se tim propisima odreduju uslovi poslovanja privrednih i drugih subjekata u ino-stranstvu i inostranih u dornaco] zemlji, kao i dornase] autonomije volje ugovornih stranakojaim omoqucava da svoje trgovinske odnose na medunarodnom planu regulisu na na-ein koji im najbolje odgovara. Pravospoljne trqovine je regulisano pravnim normama ko-gentne pravne prirode. Od pravnih propisa imperativnog karaktera kaoizvori prava spolj-ne trgovine znacajni suzakoni i podzakonski opsti akti kojima se ureduju materije: spolj-notrgovinskog poslovanja (Zakon 0 spoljnotrgovinskom poslovanju, 51.glasnik R.5rbije101/05), uiaganja stranog kapitala (Zakon 0 stranirn ulaganjima, 51.list 5RJ3/2002)2 ikoncesija (Zakon 0 koncesjarna, 51.glasnik R.Srbije 55/2003), carina (Carinski zakon, 51.glasnik R . Srbije 73/2003 i Zakon 0carinskoj tarifi, 51.glasnik R . 5rbije 62/2005) i slobodnihcarinskih zona (Zakon 0 slobodnim zonama, SI.glasnik R . 5rbije 62/2006), deviznog po-slovanja i kreditnih odnosa sa inostranstvom (Zakon 0deviznom poslovanju, 51.gla-snik R . 5rbije 6212002), finansiranja iosiguranja spoljnotrgovinskih poslova (Zakono fondu za osiguranje i finansiranje spoljnotrgovinskih poslova, 51.ist SRJbr.3/2002) i tomeslkno, Znacajan izvor pravajesu i tehnickl propisi, odnosno poslovni i proizvodni standardi,i tehnickl normativi eijaje prirnena obezbedena drzavrirn monopolom fiziekeprinude.

- _ . ,,,

2 U v r em e p re da je u dz bemk a n a s ta rn pu u s ku p~ tin sk oj p ro ce du ri s e n a la zi o p re dl og n ov og z ak on a 0 stranimu la ga nj im a. : '

--,:,1 1


7/64

i' 'i ODSEK 3. S UB JE KT f P RA VA S PO LJ NE T RG O VIN E1. DRZAVA KAO SUBJEKAT PRAVA SPOLJNE TRGOVINEo drzavi kao subjektu prava spoljne trgovine govorimo s aspekta raztklnh oblika uce-

seadrzave u trgovinsko-pravnim odnosima u medunarodnom prometu robe i usluga. U .prvom redu, drzava ucestvuje u medunarodnim ekonomskim odnosima u svojstvu no-sioca suverenih ovlaseenja kao subjekt medunarodnog javnog prava. Sdruge strane dr-zavasama stupa u razne trgovinske odnose, bilo sadrugim drzavarna, bilo saprivrednimorganizacijama iii drugim subjektima prava spoljne trgovine.

D RZ AV A S AS PE KT A A UT OR IT ET A V LA ST I

Gledano s aspekta autoriteta vlasti, drzava ornoqucuje stvaranje pravnih okvira, odno-sno ekonomskih i pravnih institucija i uslovaza njihovo nesmetano funkcionisanje, neop-hodnih za nastanak medunarodnih trgovinskih odnosa u koje ce stupati spoljnotrgovinskeorganizacije i drugi subjekti prava spoljne trgovine. Svojom akttvnoscu drzava stvara neop-hodne uslove u rnedudrzavnim odnosima za privredne aktivnosti svojih privredno-pravnihsubjekata. Driava se u ovom domenu jednostavno ne rnoze distandrati od svojih privred-nika. Popravilu ona ne samo da daje inicijativu, nego raznim merama ekonomske politikepodstke i pornaze razvitak delatnosti dornadh privrednih organizacija na rnedunarodnornplanu. Prisvemu tome, drzava stice prava ali preuzima i obaveze i odgovornosti.U statkkom smislu je za drzavu kao subjekta prava spoljne trgovine, posmatranu s as-

pekta autoriteta vlasti, kljucno pitanje njenog ekonomskog suvereniteta. U okviru svojeekonomske suverenosti, drzava reguli5e nizznacajnih privrednih pitanja kao 5tOje npr. pi-tanje novca i sredstava placania, Ovde dolazi i pitanje ekonomskog i fiskalnog imunitetapojedinih grupa pravnih subjekata. Uopste ekonomska suverenost drzave bi znadla ne-otudivo pravo svake drzave da dozvoli potpuno iii delirnkno uspostavljanje trgovinskihodnosa sa inostranstvom.U dlnarnickorn smislu drzava se kao nosilac opstih interesa nacionalne ekonomije

ukliucuje u opste ekonomske odnose izrnedu drzava. NajeesCipravni akti kojima nastajurnedunarodni ekonomski odnosi u kojima je subjekt drzava jesu medunarodne konven-cije. U savremenim uslovima, ugovorima se regulisu najrazliCitije grupe drustvenih od-nosa i to u prvom redu pol it iekih i vojnih ali i ekonomskih, naucruh, kul turnih, ekoloskihi dr. Ovim ugovorima drzave preuzimaju obaveze i t ime dobrovoljno oqranicavaju svoj(ekonomski) suverenitet u korist rnerlunarodne zajednice. Ugovorni medunarodni odnosisujedna grupa opstlh ekonomskih odnosa u koje drzava stupa kao nosilac imperiuma,odnosno jayne vlasti i suverenosti. Druga grupa opsnh ekonomskih odnosa i obaveza zadrzavu nastaje u slueajevima prouzrokovanja stete. U takvim slucaievirna drzavaje duznada ukloni stetne posledice koje je svojlrn postupcima, merama iii aktima, bilo einjenjem12

i ii nednjenjern, izazvala. I treca grupa tzv, neredovnih opstih ekonomskih odnosa u kojedrzava stupa saspekta autoriteta vlasti jesu odnosi koji proisticu izupotrebe oruzane sile,ratnih i drugih dejstava, eije su posledice ekonomske represalije, restrikcije, kontribucije,rekvizicije, sekvestar, reparacije, embargo. Sve ove mere su u sustln' ekonomskog karak-tera i u krajnjoj l inij i pogadaju drzavu i njene privredne subjekte tako sto se ocrnocu ovihmera vrsi transfer vrednosti izjedne zemlje u drugu.

C A RI NS K E U N IJ EPod carinskom uni jom se podrazumeva poseban ugovorni odnos u kome sedriaveugovornice odrlcu svoje spoljne trqovlnsko-polltkke individualnosti u korist novostvo-

rene zajednice. Prve carinske unije osnivaju nernacke drzavice u prvim decenijama XIXveka. Poceloje kada je 1819.i 1822.godine Pruskacarinski prlsajedinila nekoliko nernackihdrzavica da bi se svi,u meduvremenu stvoreni, carinski savezisjedinil i 1833.godine u ne-maeki Colferajn (Zollverein) koji je obuhvatao 18drzava sa23 miliona stanovnika.'U tarinskim unijama se utvrduje zajednicka carinskastopa za uvoz robe iz rrecih zemalja,

odnosno zemalja nedanica, dok se u rnedusobno i trgovini carine iii u potpunosti ukidaju iiiznatno suzavaju.U slueaju kada sernedusobne carine ukidaju postoji tzv. carinskaasimilacijai stvaranjejedinstvenog carinskog podruqa. Carinskaunija je obkno olicena u zaiednkkorncarinskomtelu (npr.Visokavlast, Saveti dr.) koji donosi i menja tarifu carinskeunje i zakljueujeugovore u ime carinskeunije iii takve ugovore odobrava. Evropskaunija je, izrnedu ostalog,carinskaunija,no 0 Evropskojuniji,nastankui organima Evropskeunije bice vise red U okvirupoglavlja 0 rnedunarodoirn organizacijama kaosubjektima prava spoljne trgovine s obziromdaje Evropskaunija speohcna rnedunarodna organizacijasa supranacionalnim obeleZjima.

2. M E)U NA RO DN E O RG AN IZ ACIJE A KT IV NE N A PO LJU PR AV AS PO L JNE TRGOV INE

Nagli razvoj proizvodnih snaga, u prvo vreme industrijske proizvodnje, a onda prevo-znih sredstava iuopste saobracajne infrastrukture, doveli su do stvaranja globalnog trzi-sta iprevazilazenja nacionalnih granica kada je rec 0 trgovini. Razvoj rnasinstva, gradevin-sketehnike, automatike, telekomunikacija, e!ektronike i uopste informacionih tehnologijaje samo ubrzalo globalizaciju svetske privrede. Sve ove procese pratilo je stvaranje drus-tvenih organizacija na medunarodnom nivou tako.da danas postoji mnostvo rneduna-rodnih organizacija aktivnih u najrazlioti jrn oblastima drustvenih delatnosti. Za potrebeovog predmeta skoncentnsacerno se na najvaznije medunarodne organizacije aktivnena polju prava spoljne trgovine.

lDurov ic , Radomir : Me r fu n a ro d n o p n vt e dn o p ra v o , Beograd 1991,46.13


8/64

GATT -WTOWTO je s ve ts ka trg ovin sk a o rg an iz ac ija . P re te ca W TO je O ps tl s po ra zu m 0 carinama

i trg ovin i (G Am ko ji je stup io n a sn ag u 0 1. j an ua ra 1948. godine. GAD je zasnovan nap ri nc ip im a Po ve lj e 0 m ed un aro dn o] trg ovin sk oj o rg an iz ac iji k oja , ia ko u sv oje na n a ko n-f er en cij i u H av an i 1948. g od in e ( pa s e z at o z ov e H av an sk a p ov el ja ), n ij e b ila r ati fi ko va nata ko d a d o form ira nja ove o rga niza cije ta da n ije d oslo , Iz tog ra zlo ga je G AD u p oce t-ku za rn ls lie n k ao p rivre me ni in stru me nt k oji b i d elo va o d o s tu pa nja n a sn ag u H av an skep ov elje , p re tvo re n p oste pe no o d v ise stra no q rn ed un aro dn oq u go vo ra u rn ed un aro dn uo rg an iz ac ij u. J ug os la vi ja j e p ri st up il a G AT I- u 2 6. j un a 1 96 6. g od in e.

WTO j e o sn o va n 1. januara 1995. g o di ne k a o r ez ul ta t U ru g va js ke r un d e p re g ov o ra ( za p oc et e1986. g o di ne ), u s pe s no o ko n ca n e n a m in is ta rs ko j k o nf er en ci ji u M a ra ke su , M a ro k o,1994. go -d in e, k ad a j e u sv oj en a d ek la ra ci ja ( De kl ar ac ij a iz M ar ak e5 a) k oj om je WTO u te me lj en a k aorn ed un aro dn a o rg an iz acija . D elo kru g W TO je siri n eg o G AD z bo g to ga s to o sim trg ovin ei nd us tr ij sk im p ro iz vo di ma i c ar in a WTO o bu hv at a r eg ul is an je tr go vin e u sl ug am a ( te le ko mu -n ik ac ij e i b an ka rs tv o) i p ra vi ma i nte le kt ua ln e s vo ji ne . S ed iS te W TO je u Z en ev i i C in i j e146z em al ja d an ic a. O si m z em al ja d an ic a p os to je i d r za ve p os rn at ra d' k oje s u d uz ne d a n ak on5g o di na p ro ve d en ih u s ta tu su p o sr na tr ac a p o kr en u p re g ov or e0 p ri st up a nj u u d a ns tv o wio .

R ad WTO s e z a sn iv a n a p ri nc ip im a n ed is kr im in ac ije ( pr in ci pi n aj po vl as ce ni je n ac ij e i n a-c io na ln og t re tm a na ) i li be ra li za cij e t rg ov in e, p od st ic an ja k on ku re nc ij e i d od at ne p or no dn e ra zv ij en im z eml ja m a.D el ov an je W TO j e u sm er en o n a: s tv ar an je o tv or en og i r av no pr av no g s is te ma tr go vin sk ihp ra vi la , p ro g re si vn u l ib e ra li za c ij u t rg o vi ne , e li mi na ci ju c a ri ns ki h i n e ca ri ns ki h p re p re ka t rg o -v in i ro ba ma i u slu ga ma , u kla nja nje sv ih obl'ka p ro te kd o ni st ic ki h m e ra i d is kr im in a to rn ihtre tm an a u rn ed un aro dn irn trg ovin sk im o dn osim a, in te gra ciju n era zvije nih i z em alja u ra -z vo ju , k ao i t ra nz ic io nih z em a lj a u m u lt il at er aln i t rg ov in sk i s is te m i tr an sp ar en tn os t tr go v-i ns ko g m u lt il at er aln og s is te ma , a , ra di p os tiz an ja o dr zl vo q r as ta i r az vi tk a, o ps te d ob ro bi ti ,l ib e ra ln o g t rg o vi ns ko g o kr uz en ja ib ol je s ar ad nj e u v od en ju s ve ts ke e ko no m sk e p ol it ik e,O r ga n i WTO s u: m in is ta rs ka k o nf er en ci ja , g la v no v ec e i s ek re ta ri ja t.N aj zn ac aj ni ji o rg an WTO j e m in is ta rs ka k on fe re nc ij a k oja s e s as ta je n aj ma nj e j ed an pu t u

d ye g od in e i cin e je p re dsta vn ic i d rz av a danka, c a ri ns ki h u n ij a i n e za vi sn ih c ar in sk ih t er i-to rija . O dluke d on osi ko nse nzu sorn ' i o ne su o bave zu juce za d rza ve d an ice . D o sad a jeo dr za no v is e m in is ta rs ki h k on fe re nc ija i t o u : S in ga pu ru 1996. g od in e, Z en ev i - S va jc ar sk a,1998, g od in e; S ije tlu - U SA , 1 99 9. g od in e; D oh i - K ata r, 2 00 1. g od in e; K an ku nu - M eks ik o,2003 . g o d in e . :.Glavno vece je organ W TO ko je od lucuie 0 re kud rn p ita njim a W TO u ra zdo blju

iz me du m in is ta rsk ih ko nfe re nc ija . G la vn o v ec e s e sa sto ji iz d va ve ca , a to s u:- V ece z a re sa va nje sp oro va i

4 O si m d ri av a, s ta tu s p os rn at ra ca im a i s ed am m ed un ar od ni h o rg an iz ac ij a i t o: U N, U NGAD , W B I MF F AOW IPO I O E e D . ' , ,5 l ak o j e u W TO m og uc e o dl uc iv an je v ec in or n g la so va , t o d o s ad a n ij e b i lo p ra kt ik ov an o.14

- V ec e z a p ra ce nl e t rg ov in sk ih p oll ti ka ,Vece za r~ savan j.e sporo~ a se sasto ji iz :Panela strulnjaka za reiavanje sporova i

taJbenog veca , a Vece za pracenje trgovinskih politika s e s as to ji i z tr i v ec a i to : Veceza trgovinu robom, Veceza trgovinu usJugama iVeceza trgovinu pravima inteJektualnesvojine: U o kv ir u =za trg ovinu ro bom po sto ji 11 o dbo ra ko ji p okriva ju soe dficn atr go va ck a p cd ru qa , p a t ak o r az li ku ie rn o o db or e z a: 1 ) p o lj op ri vr ed u, 2 ) p ri st up t rz is tir na :3 ) p r im en u. ~a ~ it ar ni h i f it o~ a ni ta mi h m er a; 4 ) t e ks ti l i o de cu : 5 ) t e hn ic ke p re pr ek e t rg ov in i;6 ) s u b ve n o ]e I k or np en za ci on e m er e; 7 ) i nv es ti ci on e m er e v ez an e z a t rg ov in u; 8 ) z as ti tn ei a ~ tid am pin g m ere ; 9 ) p os tu pke za d op usta n]e u vo za i p ra vila 0 p or ek lu r ob e; 1 0) i ns pe -k ci lu p re t ra ns po rta i ll ) d rz av na t rg ov in sk a p re du ze ca . V ec e z a t rg ov in u u sl ug am a sadrzr ad ne g ru pe z a p ro fe si on al ne u slu ge , p ra vi la t rg ov in e u sl ug am a i s pe ci fic ne o ba ve ze .S e kr et ar ij at WTO p ru z a tehnkku p or no c v ed rn a, o db or im a i z a o dr za va nj e m in is ta rs kih

k on fe re ~ Cij .a . T a~ o a. e j e z ad uz en z a o rg an iz ov an je p ru za nja t eh ni ck e p om oc i z em lja m au r az vo ju Ip ru za nje p ravn e p orn od u trg ovinskim sp oro vim a. S ekreta rija t W TO pru zak on su lt an t~ ku p or no c . ~I ad am a d rz av a k oj e z ele d a p ri st up e WTO. S as to ji s e i z: k an ce la rij eG la vn o g d i re k to r a (ko] se bira n a za se da nju G lavn og ve ca W TO sa m an dato m o d ce tirig od in e) i c et ir i k an ce la rij e z am en ik a g la vn og d ir ek to ra .

O sn ovn e fu nkc ije W TO s u d a: a dm in istrira u v ez i sa W TO trg ov in skim sp ora zu mim ap re ds ta vl ja f or um z a t rg ov in sk e p re go vo re , r es av a t rg ov in sk e n es po ra zu me , v rs irnonitor-i ng n ac i. on aln ih t rg ov in sk ih p oli tik a, p ru za t eh ni ck u p or no c z em lj am a u r az vo ju i s ar aa uj es a d ru q ir n r ne d un a rc d nim o rg a ni za c ij am a .W TO j e ~ e a. un ar od n,a o rg an iz ac ij a a kt iv no anqazovana n a l ib e ra li za ci ji s ve ts ke t rg o vi -n e kro z u kid an ]e u vo zn ih c arin a i d ru gih b arije ra s lo bo dn om p ro to ku ro be i u slu ga . T im e

j,e s~ vo r:n u tis ak.o te sn oj p ov ez an os ti a ktivn osti W TO i g lo ba liz acije sv ets ke p riv re de ,s ~o iza ziv a n eq an vn e re ak cije u z em lja ma tzv . tre ce q sv eta je r n asto ja nja za u kid an je c a-n ~a i d ru gih zasntruh .m era d orn ace p riv re de d ov od i u n era vn op ra va n p olo za ] d orn acep nv r:.d no -p ra vn e s ub je kte u o dn osu n a p riv re dn e o rg an iz acije iz ra zvije nih z em alja , an aro oto u o dn os u n a m ultin ac io na ln e k om pa nije .

O R G AN lZ A C1 JA U J ED I NJ EN I H N A C IJ A(Ekonomsko-socijalni savet ~UN,UNaAD i mec1unarodne finansijske organizacijeJ. Or ga niZ ~c ija u je din je nih n ac ija je o sn ov an a k ad a je 2 6. ju na 1945. godine u San Fran -

c is ku p ot pi sa na P ov elj a U je di nj en ih n ac ij a. "Cll] O rg an iz ac ij e U N j e o dr za nj e r ne du na ro d-~ og m ira i b ezb ed no sti, ra zvija nje p rija te ljs kih o dn os a m ed u d rza va rn a u z p os to va o]e n a-: ela r av ~ op ra vn os ti i r es av an je rnedunarodnth p ro ble m a e ko no m sk e, s oc ij aln e, k ult um eIh u rn a ni ta rn e p ri ro d e.

6 K on fe re nc ij a u S an F ra nc is ku j e p oc el a 2 5, a pr il a 1 94 5. g o di ne i n a n jo j j e u ce st vo va lo 5 0 d rz av a r ne du k oji ma iJugoslavija. P9velja je stupila na snagu 24.oktobra 1945. godine. '

15


9/64

,-,.-,_ ,

G la vn i o rg an i O UN s u: G en er aln a s ku ps tin a, S ave t b ez be dn osti, E ko no ms ki i so cija ln isaver, S ta ra te lj sk i s av et , M e au na ro dn i s ud p ra vd e iS ek re ta ri ja t. l ak o s u f or ma l n o r av no -pravni rnedu o rg an im a O UN, i zu ze v Medunarodnoq su da p ra vd e k oji je p otp un o n ez avi-san, posto] h ije ra rh ijs ki o dn os . T ak a s u starateljski i E k on oms ko -s o ci ja ln i s a ve t potdnleniG enera lno j skupstin i i postupaju po n jen im upu tstvim a, a po izvesn im pitan jim a i pou pu ts tv im a S av eta b ez be dn os ti. .O dn os izrn ed u G en era ln e sk up stin e i S av eta b ez be d-n os ti se z as niva n a s tro go j p od eli nadleznosti, a li je S av etu b ezb ed no sti d ata veca vlastp o p it an ju odrazavanja mira i bezbednosti, S ek re ta ri ja t je a dm in is tr at iv ni o rg an s vi h o r-g an a U je di nj en ih n ac ij a. M o ze rn o o tu da red d a G e ne ra ln a s ku ps tin a i S av et b ez be dn os tip re d st av lj aj u d va c e nt ra polttickoq i p ra vn og s is te ma u je di nj en ih n ac ija "?

E ko nom sko m pro ble ma tiko m u o kviru O UN b ave se : E ko no mski i so cija ln i sa vet, U N-C TA D i p oje din e s pe cija lizo va ne a ge ncije p op ut O rg an iza cije za is hra nu i p oljo privre du(F AO ), M eo un aro dn i fo nd z a p oljo privre dn i ra zv oj (lF AD ), O rg an iz acija U Nza industr i jsk ira zvo j i rnedunarodne fin an sijs ke o rg an iza cije (M ea un aro dn a b an ka z a o bn ov u irazvojM ea un aro dn i m one ta rn i fo nd , M ed un arod na fin an sijska ko rp oracija i M edu na ro dnou dru ze nje za ra zv oj), U n as ta vk u c e v is e re Ci b iti a E ko no msk om i s oc ija ln om s ave tu , U N-C TA D-u i rnedunarodnirn f in a n si js k im o rg an i za c ij ama.

E ko n om sk o-s oc ija ln i s av et D UNE ko no m sk o- so cij al ni s av et je o rg an O UN k oj i o dr az av a s ve st o sn iv ac a a ve o rg an iz ac ij e

d a o drza nie m ira u s ve tu za visi u mn og om e a d re sa va nja e ko no ms kih i s ocija ln ih p ro ble -ma drzava danka, E ko no ms ko -s oc ij aln i s av et i ma S 4 drzave danke ko je se b ira ju na trig od in e i to sva ke go d in e p o n jih 1 8. L la no ve E ko no msko -so cija lno g sa ve ta bira G en e-ra ln a s ku ps tin a. S ave t s e s as ta je d va p uta g od is nje n a re do vn im z ase da njim a. V an re dn aza se da nja se m ogu od za ti na za hte v G ene ra ln e sku pstin e, S aveta b ezb ed no sti i sa mihdanova E ko no ms ko -s ocija ln og sa ve ta . U o kviru E ko no msk o-so cija ln og sa ve ta O UN fo r-m ira ne su : r eg io na ln e e ko no msk e k om is ije ifunkcionalno-tehnkke k om is ij e . Po s to j e cetinr eg io na in e k om is ij e it o: E ko no m sk a k om is ij a z a E vr op u ( EC E) , Ek on om sk a k om is ij a z aLa -t in sk u Am er ik u ( EC ll A) , E ko no m sk a k om is ij a z a A zij u i P ac if ik ( ES C AP ) i E ko no ms ka k om is i-ja z a A fr ik u ( EC A) . F un kc lo na ln o- te hn ic ke k om is ij e p ok ri va ju p oj ed in e s ek to re .

C ilje vi p rivre dn e i s oc ija ln e s ar ad nje G UN s u: a ) p ob oljs an je ziv otn ih u slo va , p un a z a-p os le nje i p riv re dn i i drustveni n ap re da k i ra zv oj; b ) resavanje rnedunarodnih privrednih,d ru stv en ih , z dra vs tv en ih i s ro dn ih p ro ble ma ; c) sv eo ps te p os to va nie i u va za va nje p ra vaco ve ka ka o i o sn ov nih s lo bo da za sv e, b ez o bz ira n a p ol, ra su , j ez ik iii ve ru . R ad i o stva ri-va nja o vih cilje va E ko no msk o-so cija ln i s ave t rn oz e d a vrs i iii p od stk e p ro uc av an le p oje -d in ih p rivre dnih i so cija ln ih p itan ja i d a on da iii p o njim a cin i p re po ru ke ko je se u sva ja juvednorn g la s ov a p ri su tn ih danova S av et a i i ma ju k ar ak te r s ug es ti je iii p ri pr em i n a cr te

, A vr am ov , Sm il ja i K re ca , M il en ko : Me a un a ro d no j a vn o p ta v o, Beog ra d 1 99 3, 1 38 .16

k on ve ncij~ ~ oje o n? a p od no si n a o do bre nje G en era ln oj sk up stin i. E ko no msk o-so cija ln is a ve t m a ze Id a s az iv a r ne du na ro dn e k on fe re nc ij e p o p it an ji ma iz s vo je n ad le zn os n,S ma tra s:? a i p ore d p oz itiv nih re zu lta ta ko ji se n e m og u o sp oriti E ko no msk o-so cija ln i

saver, zarnis ljen k a o c en tr al na koordinuajuca in stitu cija z a e ko no ms ku sa ra dn ju u sv etun ije is pu nio o ce kiva oja i n ije o dg ovo rio p osta vlje nim za da cim a n a e ko no ms ko m p la nu ," ap og oto vo u p og le du re de fin isa nja e ko no ms kih o dn os a izrn ed u ra zv ije nih i n era zv iie nihz em al ja i e ko no ms ko g r az vo ja treceq sveta, sto je bio je da n o d ra zlo ga za s az iva njs k on -fe rencije za trgovinu i razvo j. .

UNCTAD

U NC TA D - K on fe re ncija U je din je nih n acija za trg ov in u i r az vo j (U N Co nfe re nc e o n T ra -d e a n d D ev elo pm e n t) je in stitu cija k oja u m eh an iz mu U N. i m a speofican s ta tu s, a d e lu jen ag os no vu s me rn ic a G en er al ne S ku p. st in e k ro zs is tem n ef or ma ln ih g ru pa d rzava (A , B, C,D ). N asta nak U NC TA D-a se povezuje s a p o tr eb om postojecorn s kra ja S O-tih i pocet-ko m 6 0-tih g od in a XX ve ka za o drZ ava nje m m ed un aro dn e k on fe re nc ije a trg ov in i r ad i:u sp os ta vlja nja ra vn op ra vn ijih e ko no msk ih o dn osa n a s ve ts ko m n ivo u i izg ra dn je n ov ogm ed un aro dn og e ko no ms ko g p ore tka . P om en uta p otre ba je sv oj fo rm aln i izraz d obila uD ek la ra ciji p .rv e ko nfe re nc ije n esv rs ta nih ze ma lja o drz an e 1 96 1. g od in e u B eo gra du . N aXVI zasedan iu Genera lne skupstine U N, d ec em bra 1 96 1. g od in e, o va id eja je pretocena uR e~ ?lu ciju ~ d e~ ad i ra zvo ja , a G en era ln i se kre ta r U N je d ob io z ad ata k d aotpocne konsul-taoje o . s ~~ lv an Ju m ea un ar od n: k o~ fe re nC ij e a t rg ov in i. P rv amedunarodna konferencijao t rg ov l.n l J e s az va na 1 96 4. qodine I a d ta da p osto ji ka o in stitu cija ko ja d elu je kro z s vo jeorgane I to :

1 . Ko n fe r en c ij u daruca,2. O db or z a t rg ov in u ira zv oj i3. Sekretarija t.N a jv az ni ji o rg an U N CT AD- a j e K on fe re nc ij a drzava daruca k oju c in e s ve drzave daruce,

Ko nf er en c ij a c la n ic a s e odrzava svake cetiri qodlne."K o~ fe re ncija cla nica bira O db or za trg ovin u i ra zvo j, sa sta vljen o d 6 8darova, ko ji s e

s a st a J~ s v ak e g od in e obezbedujud ko ntin uite t u ra du K on fe re nc ije k ojo j je i o dg ov ora n.U okvn u O db ora za trgo vinu i ra zvoj po sto ji sed am gla vnih o db ora ito :

O db or z a p ri vr ed nu s ar ad nj u,- Odbor za brodarstvo,

Od bo r z a i nd u st ri js ku proizvodnju,- Odbo r za sirovine ,

aA vr amov , Sm il ja i K re ca , M il en ko : N av . d el o, B e og ra d 1 99 3, 1 73 .' Gr up e A ( af ro -a zi js ke z em lj e b e z J a p an a , a uk lj ucu juC i nasu zeml ju ) i g ru pa ( ( la tin sk a Ame ri ka i K ar ib i) c in etzv. g ru pu 7 7r ;o dn os no g ru pu z em ~ lj a u r az vo ju ( (a ri e. S la vk o; V ii us , J e iena; $ ogorov, S t evan; 8u roev, Dusanka;Me a un a ro d no p n vr e dn o p ra v o, Novi Sad 1 99 6, 18).~ Kon fe re nc ij a UNCTAD -a o dr za na 2 00 4. g od in e IJ S ao P ao lu u B ra zil u b il a je j ed an ae sta p o r ed u.

17


10/64

Odbor za tinansije,- Odbor za prenos tehnologije i

Odbor za preferencijale.Sekretar ij at obavl ja administ ra ti vne poslove i pruza tehnkku pomoc u organizovanju

Konf er encije i u r adu Odbora, glavnih odbor a, pododbor a i radnih gr upa.C il j UNCTAD-a je res truktur iran je medunarodne t rgovine u interesu zemal ja u razvoju,

os tvar ivanje p ravedn ih i s tabi ln ih cena s irov ina, olaksanje trgovi ne i r azvoj a zemalj a u ra-zvoju k roz olaksan pristup t r z i s t ima razvijenih zemalja. Ops t i sistem preferenci jala, kao iprinc ip i so! idarnost i i saradnje rnedu zeml jama u razvo ju , usvojeni su u okv iru UNCTAD-a.Pod pokrovi te lj stvom UNCTAD-a odrzane su i dye konferencije UN 0 rest ri kt iv nim po -s lovnim postupcima, s to je rezu lt iralo usvajanjem Rezo luci je Gene ra lne skups tine UN br.35/63 od 05. decembra 1980. godi ne, kojom su utvrdeni UN principi i pr avil a konkur enci-je.l1

M ED U NA R OD N E F lN A NS IJ SK E O R GA N IZ AC IJ ESvetska banka za obnovu i razvoj i Medunarodni rnonetar ru fond - dye naj vazni je me-

dunarodne f inansi js ke o rganizaci je - osnovane su na konferenc ij i od rzano ] u B re tonvud-su, S jedinjene Orzave , jula 1944 . god ine. Jugos lavi ja je b il a jedan od 44 ucesnika porne-nute kon ferenci je na kojoj su usvojen i statut i Banke i Fonda, p ravosnaz rn od 27.decembra1945. godine. S ta tus spec ijal izovanih agenc ija OUN su dob ile 1947. god ine. P reds tavl ja juposebne pravne licnosti , a ugovor i koj e zakljucuj u sa dr zavarna clani cama reguli sani sumedunarodnim javnim pravom. Clanstvo u Banci je uslovljeno danstvorn u Fondu, aist up i z F onda, po pr avil u, aut omat ski znao i istup iz clanstva u Banci. Banka i Fond imajugotovo jednoobraznu o rgan izac ionu st rukturu. Obe o rganizac ije ima ju : Skupst inu quver -nera i I zv rsni odbo r. Banka ima predsedn ika, a Fond di rektora. Najvi si organ je Skups tinaguvernera koju cine po jedan predstavnik drzave danice i njegov zamenik. Imenuju ihdrzave danke, a po pravilu su to guverneri centralnih banaka. Skupstlna guvernera sesast aj e jed nom godiSnj e, dok lzvrsru odbor, zaduzen za opst e vodenj e poslova, zasedas ta lno. Lini ga dvadese t tzv . i zv rsn ih d irek to ra od koj ih su petor ica p redstavnici S jedinje-ni h Dr zava, Velike Br itanije, Francuske, Ki ne i I ndi je. Odluke se donose vednom glasova st im s to b ro j glasova , drzave c lan ice zavisi od upisanog kapi tala. Tako svaka d rzava dankaBanke za obnovu i razvoj ima 250 glasova i jos po jedan glas za svaku akciju u njenomposedu.Generalno, delokrug Banke se odnosi na pr oizvodnu del at nost, a del okrug Fonda na

f inansijske tr ansakcije. Medut im, post o su pr oi zvodnja r oba i pr uzan]e usl uga s jedne istabilnost naci onalne valute s druge st rane r nedusobno usl ov/j eni, to se aktivnosti ovihdva ju medunarodnih f inansi jskih organ izac ija upotpun ju ju .

11 The Set of Mul ti la te ra ll y Agreed Equ itab le Princ ip les and Rules for the Con trol o f Res tr ic ti ve Bus inessPractices.18

Meaunarodna banka za obnovu i razvoj ( lBRD)Ciljevi Banke za obnovu i razvoj su: 1} pomaganje u obnovi i razvoju drzava danica,

o laksavajud invest iran je kapi ta la u p ro iz vodne svrhe i pods ti canje razvoja proizvodnihr noqucnost i i kori scenj a pr irodni h bogat st ava u manje razvij enim zemlj ama; 2) podst l-canje pr ivat nih invest ici ja u lnostr anstvu kroz davanje jemstva ii i ucesce u zajmovima id rug im vrstama pr ivatnih invest ic ij a; 3 } zamena p ri va tn ih invest ic ij a kroz obezbeden jenovcani h sredst ava za proizvodne svrhe onda kada privatni kapital nije pristupacan podpr ihvat! jivim uslovima; 4) pomaganj e, planski i na duzl rok, ravnomernog razvij anja me-dunarodne trgovine i odrzavanje ravnoteze u bilansima placania 5) pomaganje u po-sleratnom periodu, postepenom prelasku sa r at ne na mirnodopsku pr ivredu. ImajuCi uv idu navedeno , Banka deluje kao za jmodavac, garan t, o rgan izator p ri vrednih poduhvata,save todavac , te kao posrednik u spo rov ima t inansi js ke p ri rode izmedu d rzava dan ica.Krediti se daju pod komercijalnim uslovima drzavarna danicarna, a od 1968. godine i

javno- i priva tno-pravnim kolek tivi te tima (federa ln im jed in icama, preduzecirna idr.). Onosto je bitno to je da i onda, kada strana ugovornica nije drzava vee preduzece iii nekidrugi subj ekt, drzava, u koj oj je registrovan taj subj ekt i gde se nalazi njegovo sedi st e,odnosno u ci jem se sast avu subjekt koji je ugovor na strana nalazi, gar ant uj e za dug be-zusl ovno i to ne samo kao jemac, vee kao primarni duznik,

Meifunarodni monetarni fond (IMFJCi ljevi medunarodnoq monetar nog f onda su: 1) r azvijanje medunar odne monetarne

saradn je , 2) o laksavan]e si renja i ravnomernog razvi janja meduna rodne t rgovine kako b ise na t aj naCi n dopri nelo razvoju i odrzavanlu visokog stepena zaposlenosti i realnog do-hotka; 3) dopri nos stabilnost i kurseva valuta i spr ecavanje utakmice u obaranj u kur sevavaluta; 4 } pomagan je zavodenja mul ti la te ra lnog sistema p laeanja medu d rzavarna dani -cama i ot kl anjanje deviznih cqr snicen] a koja koce razvoj svet ske tr govine; 5) st avlj anjedrzavama dankama na raspolaganje sredstava Fonda kako bi ispravi le neurevnotezenostsvog bilansa placanja, a da pri tome ne pribegnu merama stetnirn po nacionalno iii me-dunarodno blagostanje.Fond odrzava stalan kon takt sa d rzava rna dan lcarna , p ruza tehnkku pornoc, odrzava

povremena savetovanja i s impozi jume 0aktue ln im monetarnim problemima.Svaka drzava u Fond unosi ulog cija se visina utvdu]e na bazi nacionalnog dohotka,

z la tn ih reze rvi i obima t rqovacke razmene.Od 1969 . qodine '" prihvacen je nov st andard vr ednost i i nov obracunski sistem bazi -

ran na spec ijalnim p ravima vucen ja (Special Drawind Rights) c ime je u oblas ti f inansi jskihobracuna na medunarodnom nivou umanj ena funkcij a zl at a i amerkkoq dol ar a. "Vr ed-nost Speci jalnog prava vucenja zasnovana je na korpi od 16 valuta koja se mer i svako-

" Ve za no z a i t me ne S ta tu ta MMF - a a d 2 8. j u la 1 96 9. g a d in e ( Av rama v, Sm il ja i K re ca , M il en ka : N av . d e lo , 1 95 ).19


11/64

dnevno ... a 0vrednosti Specijalnog prava vucenia lzvestava sesvaki dan osim ponedelj-ka u finansijskoj stampi".13De!atnost Fonda se bazira na cinjenicida je jedna od pretpostavki efikasnog funkci-

onisanja medunarodnog monetarnog sistema i svetske trgovine stabilnost nacionalnihvaluta, koja se ne postize automatskim propisivanjem pariteta valuta, vee posredno usmislu da paritet valuta drzave danlce mogu menjati samo uz prethodno savetovanje saFondom, cirne se ipak narnecu izvesna oqranicenja unutrasn]e nadleznosn drzava, Osimtoga od 1978.godine se ne primenjuje sistem cvrstoq kursa,jer su utvrdeni principi s i-stema kurseva, unutar kojih drzava rnoze da usmerava svoju finansijsku politiku, vodedracuna da t ime ne stvor i neopravdane prednost i i ne nanese s tetu drug im drZavamadanicarna.

Meaunarodna finansijska korporacija ( I Fe)Medunarodna finansijska korporacija je formirana 1956.godine na inicijativu Svetske

banke za obnovu i razvoj . Korporac ija je zasebna pravna li cnos t, a li j e dans tvo u Kor-poracij i uslovljeno danstvom u Banci. lzvrsni odbor Bankeje istovremeno izvrsni odborKorporacije. Delatnost Korporacije se sastoji u direktnom finansiranju privatnih pravnihsubjekata kroz fleksibilniji mehanizam u odnosu na mehanizam Svetske banke, u prvomredu u smislu izostanka uslovljavanja odobrenja kredita drzavnorn garancijom. Prioritetkod odobravanja imaju privatna preduzeca iz zemal ja u razvoju. Kredi ti se odobravajudo 50% vrednosti investicionog ulaganja. Korporacija mace posluje kao velika poslovnarazvojna banka na komercijalnim principima. Jugoslavija je clan Korporacije postala 30.juna 1968.qodine,"Meaunarodno udruienje za razvoj (IDA)

I '

Udruzenje je osnovano 1960. godine na inici jativu Svetske banke za obnovu i razvoj.Udruzenje je posebna pravna lknost, ali je cianstvo u Udruzenju uslovljeno danstvom uBanci.Predsednik Banke je istovremeno predsednik Udruzenja. Osim toga Banka iUdru-zenje.irnaju zajednicku administraciju. Cil j Udruzenja je da podstake ekonomski razvoj iooveca produktivnost u manje razvijenim zemljama kroz obezbedlvanje finansijskih sred-stava, pod uslovima koji su povoljnij i u odnosu na uslove pod kojima Banka obezbedujekredite, cirne je platni bilans drzava danica manje opterecen nego sto je to sluca]kod ko-

r - '>3 Ca rie , S lavko; V i lu s , Je lena; Sogo rov , S t evan; Du rdev , Dusanka ; Me a un a ro d no p ri v re d no p ro v o, N ov i S ad 1 99 6,3 01 . U is to m d el u s e, n a str, 3 57 ,n av od i d a j e S pe ci ja ln o p ra vo v uc en ja u ve de no n a o s no vu s po ra zuma ( Ia ni caMMF -a o d 1 . VI I 1 97 1. g od in e, a d a s uM o nt re al sk i p ro to ko ll ( iz vo ri p ra va z a r ne du na ro dr u p re vo z r ob e, p ut ni kai p rt lj ag a u v az du sn om sao br ac aj u) i z 1 97 5. g o di ne b il i p rv i r ne du na ro dn t s po ra zumi u k oj im a s u p rime nj en aspec i ja lna p rava vucen ja ,14\510,418.20

mercijalnih kredita. Krediti se odobravaju bez karnate ," saniskom provizi jom i sarokomvracanja do 50.godina. Jugoslavija je postala clan Udruzenja 26. oktobra 1960.godine.II!,iIIII![

1;Ii1!II[IIfIII!II

D E C O

Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD)je osnovana 16. aprtla 1948. go-dine od strane evropskih zemalja korisnica ekonomske pornoci Sjedinjenih Drzava (tzv,Marsalov pian). Formalni naziv organizacije je tada glasio .Orqanizaciia za evropsku eko-nomsku saradnju", a u njoj su Kanada i Sjedinjene Drzave imale svojstvo pridruzenih da-nova sve do reorganizacije koja je usledila 14. decembra 1960. godine. Organizacija jezasnovana na bazi dobrovoljne saradnje i dejstvuje metodom multi lateralne koordinacijenacionalnih ekonomskih planova suverenih drzava po osnovnim pitanjima ekonomskepolitike, tako da podseca na trajnu ekonomsku konferenciiu, Cil j OECD-a je: pospesiva-nje ekonomskog razvoja, otklanjanje prepreka koje koce slobodnu razmenu (Iiberalizacijatrgovine) i prosiren]e svetske trgovine na bazi rnultllateralnosti," OECD cine: Australija,Austrija, Belgija, Kanada, Ceska,Danska, Evropske zajednice, Francuska, Nemacka, Grcka.Maaarska,Island,Irska,Italija,Japan, Koreja, Luksemburg, Meksiko, Holandija, Novi Zeland,Norveska, Poljska, Portugalija, Slovacka, Sparuja, Svedska, Svajcarska, Turska, UjedinjenoKraljevstvo i Sjedinjene Drzave.OECD nije u strogom smislu reci ni regionalna ni univerzalna rnedunarodna organi-

zacija. OECD deluje putem: Saveta kojeg cine predstavnic i svih drzava clanica i koj i do-nosi odluke jednoglasno, izvrinoq komiteta od sedam danova, mada u njegovorn radurnogu ucestvovati i d ruge drzave kada se raspravl ja pi tanje od interesa za te drzave ispecijalizovanih teJapoput Platne unije, Produktne agencije, Savetaza ishranu i poljopri-vredu, Konferencije za transport, Agencije za nuklearnu energiju, Globalnog forurna zakonkurenciju, dakle kojatela nemaju svojstvo pravnog subjekta, vee deluju u okvirirna ipod autoritetorn OECD-a,iako su osnovana posebnim rnedunarodnim ugovorom.

E VR O PS K A U N UANastanak Evropske unijeU osnovi nastanka i pocetka procesa evropske integraci je su evropski pokreti s jedne i

teske ekonornske pri like i s lozeni pohtkki odnosi u Evropi nakon Drugog sverskog rata sdruge strane.Aktivnost evropskih pokreta predstavlja ideolosku pripremu evropskih integracija.Prvi savremeni pokret koji je zastupao ideju evropskog ujedinjenja nastao je 1923.go-

dil le konstituisanjem PanEvropske unije. Osnivac pokreta je bio austrijski kosmopolita1S lsto, 419.16 Avramov ,Sm il ja i K reca , M i lenko : M e au na ro dn o j av no p ro vo , Beo gr ad 1 99 3, 21 2. i 2 13 .

21


12/64

q ro f C ou de nh ov e-C ale rq i" k oji je id eju P an ev ro pe ra zra dio u P an ev ro psk om m an ife stup o u zo ru n a: $ v ajc ar sk u k on fe de ra cij u i z1848 . g od in e. N er na ck o C ar st vo n as ta lo u je di nje -n jem 1871. g od in e i p re s ve ga S je di nje ne A rn er ic ke D rZ av e. P an ev ro ps ki m a ni fe st j e o bj av -Ijen 1924. g od in e. a u svo je n je n a p rvo m K on gre su o vo g p okreta o drza no rn u B ecu1926 .g od in e. In sp iris an id eja ma P an ev ro psk og p ok re ta i n je go v o oc as nl p re ds ed nik A ris tid B ri-j an . m in is ta r s po ljn ih p os lo va F ra nc us ke . j e 1929. g od in e p re d sk up stin orn O ru stva n aro dau Z en ev i, k ao p re ds ta vn ik F ra ncu sk e. o drz ao g ovo r u ko je m je a pe lo va o n a n ar od e E vro ped a of or m e ne ku vrstu fe de ra ln e ve ze , 5 tO j e b io prvi zva nicn i p re dlo g je dn e vla de u sm e-r en n a r ea li za c ij u i de je 0 n en as il no m i ns ti tu ci on ain om p ov ez iv an ju s vi h e vr op sk ih c rz av a in ar od a. Z ad uz en a d a p re ciz ira o va j p re dlo g, fra nc usk a vla da je u m aju1930 . g od in e o bj a-v i la Memo ran dum 0 o rg an iz ac ij i r ez ir na f ed er aln e E vr op sk e u ni je , s to u je dn o p re ds ta vl jaI prvo zvankno p om in ja nje te rm in a Evropska unija u nekom fo rm al nom drzavnom do-k um e nt u. P ro je ka t ( po zn at k ao :.prcjekat B ri ja n" ) n ij e r ea li zo va n i z v is e r az lo ga o d k oj ih s un aj zn ac aj ni ji: u sp on H it le ra i u op st e s ir en je f as is ti ck e i de ol og ij e n a e vr op sk om k on ti ne nt ui v el ik a e ko no m sk a k riz a 1929-1933 . g od in e. Z an im ljiv o je d a je je din a e vro psk a v la da k ojaj e b ez re ze rv no p od rz al a M e mo ra nd um b il a t ad as ni a j ug os lo ve ns ka v la da .

J ed an o d p rv ih i n ajz na ca jn ijih tv ora ca id eje 0 s tva ra nju e vro ps ke sa ve zn e d rza ve o r-g an iz ov an e n a p ri nc ip im a f ed er ali zm a , tzrnecu d va s ve ts ka r at a, b io j e Z iv oji n Perk, pro-fe so r P ra vrio g fa ku lte ta u B eo gra du . P ro fe so r P eric (in ac e s ko lo va o n a S orb on i) je u s vo -jim ra do vim a ka o sto su : fvropski driavni savez iii Savezne evropske driave i s l . r a zr a d iod rz av no -p ra vr u k on ce pt E vro ps ke za je dn ice k akv u d an as p oz na je mo , a s to je n je go vime vr op sk im s av re m en ic im a t ad a iz gl ed alo k ao u to pij a.P erio d n ep osre dn o n ako n D ru go g sve tsko g rata rn oze mo o zn ad ti ka o p erio d cve ta -n ja evro pskih p okre ta . U to m p erio du d ola zi d o u rn no za vao ja e vro pskih p okre ta m ed uK ojim a se rn oz e iz vrs itl k la sifik acija p o n ek olik o krite riju ma . V od ed e vro psk i p ok re ti ko n-s ti tu is u s e t ok om 1946 . i 1947. g od in e. P or ed o bn av lja nja P an Ev ro psk e u nije o sn ov an e suE vr op sk a p ar la m en ta rn a u nij a i E vr op sk a u ni ja f ed er al is ta ( UE F ). O v i p ok re ti s u n ad ah nu tin ad na ci on aln om i de lo gi jo m i p ri pa da ju , ka te go ri ji c is to e vr op sk ih o rg an iz ac ij a" . P ar al el nosa o vim s e o ko e vro ps ko g id ea la o ku plja ju p ro mo tiv ne g ru pe s tra na ck oq o pre de lje njap op ut: S oc ija lis tkk oq p ok re ta z a sje din je ne d rza ve E vro pe (Mouvement Socia/iste pourl es Etats - Uni s d 'Europe - MSEUE) iii N ov e m ed un arc dn e e kip e (Nouvel les Equipes Inter-nati onales - Nf l) ko ja je z a ra zlik u o d so cija lis tie kih v id en ja z asn ov an a n a p ro gra mu d e-m o ~r is ca ns ke o ri je nt ac ije . N a i ni cij at iv u P o l v an Z ela nd a o sn ov an a j e1947. g od in e E vr op -s ka I lg a z a e ko no m sk u s ar ad nj u (Ugue europeenne de coopera tion economique - LfeE).

P ?tre ba d a s e k oo rd in ira d elo va nje b ro jn ih i ra zllc itih e vr op sk ih p ok re ta k ak o b i n jih ov a~ k Cl Ja u p ro m ov is an ju e vr op sk e i de je b il a e fi ka sn ija j m ed lo a za o sn iv an je S je din je nih d r-z av a E vro pe i fo rm ira nje S av eta E vro pe d at u g ov oru ko ji je b rita ns ki p re mije r o drz ao 19 .septembra 1946 . g od in e u C ir ih u, doveli s u d o o dria va nja k on gr es a p rlp re rn ne no q o d s tra -n e K oo rd in ac io no g k om it et a p ok re ta z a e vr op sk o j ed in st vo k oj i j e o ku pio s le de ce e vr op sk ep o kr et e: UEF (Brugmans), O d bo r z a u je di nj en u E vr op u (Certil), LECE (van Zeland), FrancuskiIJ (itati: Kudenof-Kaljari.22

s av et z a u je din je nu E vr op u (Dotri), NE I (Bise) i E vr op sk u p ar la m en ta rn u u nij u (Koudenho-ve-Ka/ergi). K on gre s je o drza n u H agu o d 07 . do 10 . maja 1948 . g od in e a n a n jem u je u sta -n ov lje n E vr op sk i p ok re t u je din je nj a ( tr an sf or ma ci ja M e au na ro dn og k om it et a z a k oo rd in ad -j u p o kr et a z a e vr op s ko j ed in st vo ), u s vo je n e s u t ri r ez o lu ci je ( po li ti ck a , e k on om sk o- so c ij al nai k ul tu rn a r ez ol uc ij a) i p os ta vl je n z ah te v d a s e s a zo ve e vr op sk a s ku ps ti na k oja b i s e s a st oj al ao d d an ov a p ar la m en at a p oj ed in ih e vr op sk ih z em a lj a. O ve i ni ci ja ti ve s u o dl uc uiu ce u ti ca len a o sn iv an je S av et a E vr op e i d on os en je e vr op sk e K on ve nc ij e0 z as ti ti I ju d sk ih p ra v a i o sn o v-n ih s lo b od a . S ta tu t 0 f or mir an ju S av et a E vr op e j e p ot pis an u L on do nu 5. maja 1949. god ine .S ed ls te S av et a E vr op e je u S tr az bu ru , a d rz av e o sn iv ad s u b il e: B el gi ja , D a ns ka , F ra nc us ka ,V e li ka B r it an ij a, l rs ka , I ta li ja , L u ks em b u rg , N o rv es ka , H o la n di ja i $ v e ds ka . E v ro p sk a k on v en ci jao z as ti tl I ju ds ki h p ra va i o sn ov nih s lo bo da d on et a j e 4 . n ov em b ra 1950 . g od in e u R im u.

E ko no ms ka s itu ac ija je u E vro pi n ak on D ru go g s ve tsk og ra ta b ila iz uze tn o te sk a, P us to -se nje i ra za ra nje to ko m ra ta je b ilo to lik ih ra zm era d a e vr op sk u p riv re du n ije b ilo rn oq uc eo bn ov iti s op stv en im sn ag am a i klasrcntrn m eto da ma . K ako n ije dn a e vro ps ka d rza va n ijeb ila sp oso bn a d a sa mosta ln o re si svo je e ko no mske p ro ble me iz la z se vid eo u e ko no m-s ko m p ov ez iv an ju z as no va no m n a i de ji e vr op sk og j ed in st va . M e du ti m, s lo ze nipolitkki od -n os i, e ko no ms ko i v oj no j ac an ie S je di nje ni h Arnerkkih Drzava, izvoz s o ci ja li zm a u S re d nj ui Iuqo is tocnu E vr op u, k on fr on ta cij a n a li ni ji I st ok - Z ap ad , h la dn i r at , b lo ka da B er li na . . . do -p rin eli s u d a s e e vro ps ki p ro ble m p os ta vi u p rv om re du k ao p olltic ki p ro ble m, p a te k z atimk ao e ko no m sk i. D ak le i p or ed n as us ne p ot re be z a e ko no ms ki m p ov ez iv an je m , o po ra vk omi p re va zil az en je rn e ko no m sk ih t es ko ca , u E vr op i j e e ko no m sk om p re th od il o vojno-politkkcp ov ez iv an je i b lo ko vs ka p od el a. T ak o j e 17 .marta 1948 . g od in e u B ris elu p otp isa n U go vo ro o sn iv an ju Z ap ad no Ev ro ps ke u ni je ( ZE U )1 8z rn ed u F ra nc us ke , V e! ik e B rit an ij e i z em a lj a B e-n e lu ks a ( po zn a t k a o B ri se ls ki p a kt ) 0 p ed ese to go di5 nje m s ave zu p ro tiv o ru za nih n ap ad a uE vr op i i 0 e ko nomskoj , s o ci ja l n oj i v oj no j s ar ad nj i. V rh un ac v oj no g p ov ez iv an ja i i de ol os kesuprotnosti zradlo je o sn iv an je N A TO -a (North Atlantic Treaty Organisation)19 i Va rsavskogpakta,"

18 ZEU p re ds ta vl ja o db ramb en u k om po ne nt u E vr op sk e u ni je i s re ds tv o j ac an ja e vr op sk og o sl on ca A tl am sk ogp ak ta , a u f un kc ij i o st va ri va nj a z aj ed ni ck e s po lj ne i b ez be dn os ne p ol it ik e EU, k a ko j e r eg ul is an o c l. 1 7. ( ex d.J. 7 .)U go vo ra a E vr op sk oj u ni ji . D ek la ra oj om a ZEU p nl oz en or n u zU g ov or i zM a st ri ht a 1 99 2. F in al nim a kt omKon fe re nc ij e i D ek la ra ci jom a ZEU ,U g ov or om i zAm s te rd ar na , F in al nim a kt om .19 NATOp a kt j e o sn ov an 4 . a p ri la 1 94 9. g o di ne . O sn lv ad s av ez a s u b i le s le de ce z em lj e: S AD , K a na da , F ra nc us ka ,Ve li ka B r it an ij a, d r ia ve Bene lu ksa (Belgi ja . Ho landi ja i Luksembu rg ) , No rveska, Danska, Po rt uga li ja , I sl and iI ta li ja . S ev er no -a tl an ts kom p ak tu s u 1 95 2. g od in e p ri st up il i G rc ka i Iu rska, 1955 . Nemacka , a 1982 . $pan ij a.G od in e 1 99 9. N ATOsu c in il e 1 9 d ri av a danka, Po red nab rojan ih t o su :Ceska , Mada rska i Po lj ska . Navedenop rema : S tepanov, Radivo j i Despo tovk, I jub ii a ; v ropsk a un ij a , nast anak, i n st it uc ij "e , p ravo , NATO,Nov i Sad2 00 2. 1 29 /1 30 . S ev er oa tl an ts ki s av ez s a S i ov en ij om . B ug ar sk om , Rumun ij om , E st on ij om , L et on ij om , l it va ni jom iS lo va ck om 2 00 4. g od in e b ro ji u ku pn o 2 6 c la ni ca20 Va rsavsk i pak t j e b i la vojno-polltkka o rgan izaci ja f orm irana 14 .maja 1955 .god ine u Va rsavi pot pi s ivanjemUgovo ra a p ri ja te lj s tvu, sa radn ji i u zajamnoj po rnod izmedu A lban ij e . Buga rske , Po lj ske , SSSR-a.Mada rske,Rumuni je , Cehoslo vacke i DR Ne rnacke , P rot oko l 0 u ki da nj u P ak ta j e p ot pi sa n u B ud lr np es ti 2 S. f e br ua ra 1 99 1.godine. ?

23


13/64

.' . . . . .;

Ekonom ski prob lem i su ipak, kad-tad , m ora li da izb iju u prvi p lan . U vrem e obnovera to m ra zru se ne E vro pe i re aliza cije tz v. M ars alo vo g p la na (a rn erk ki p ro gra m d on ac ja ),u ga lj i c el ik s u p os ta li iz uz etn o trazena ro ba. D a b i se ornoqudo slo bo d~ n p rom et u glja ice lika i n jih ova d ostu pn ost o no me ko me su u d ato m tre nu tku potrebni, R ob er t S um a n,m in is ta r s po lj nih p os lo va F ra nc us ke , je 9 . m a ja 1 95 0. g od in e predlofio d a F ra ncu ska i S RNernacka fo rm ir aju Z aje dn ic u z a e ks plo ata ciju u glja i c elik a (tzv .Surnanova d e kl ar ac ij a i ii$ u ma no v p ia n) . $ u ma no va d ek la ra ci ja j e d ob ila podrsku f ra n c u sk o g p re ds e d ni k a Sar l a deG ola i n er na ck oq k an ce la ra K on ra da A de na ue ra s to je re zu ltira lo p otp is iva nje m U go vo rao o sn iva nju E vro pske za je dn ice za u ga lj i ce lik - tzv. M on ta na un ija ( T r e a t y e s t ab li s hi ngE uro pe an C oa l a nd S te el C om m un ity, E CS C Tre aty). U go vo r je 18 . a priia 1 95 1. g o din e uP a ri zu ( P ar is ki s po ra z um ) p o tp is a lo sest z ema lj a : F r a nc u sk a , i ta l ij a , Nernacka i t ri z em ljeB en elu ks a (B elg ija , H ola nd ija i L uk se mb urg ). u go vo r je stupio na snagu 23 . ju la 1952.g od in e. S am o s e te ks t u go vo ra n ap is an n a fra ncu sk om je zik u s ma tra autentknirn, ECSCdobija ovlascenia d a s ir ok o requllse d va v eo m a znacejna s e kt o ra p r iv re d e drzava clanica_ p ro izvo dn ju u glja i ce lika P ore d o sta lih srvar i , nje n zad ata k je d a d an lc ar na q ar an tu -je sn ab de va nje u gljem i cetlkorn, r e g ul iSe c e n e, poboljsava u slo ve z iv ota i ra da ra dn ika ,un ap re du je ra zm en u i in ve stic ije , ka o i d a p orn aze o vim in du strija ma d a o stva re b itn astru ktu rn a p rila go da va nja ka ko b i m og le d a pra te u slo ve n a sve tsko m trzistu Posto jeugovor po tp isan na rok od 50. god ina , na osnovu cl. 1. Proto k ola , uz U govor iz N ice0f in a ns ij sk im po sl ed ic am a i st ek a u g ov o ra 0 ECSC i lstrazivackoq fonda za uga lj i celik, svaa ktiva i pas iva ( im ov in a i o ba ve ze ) E CS C.za te cen a n a d an 2 3. ju la 2 00 2. g od in e, p re no ses e n a E vr op sk u z aj ed ni cu 2 4. j u la 2 00 2. g od in e.P o sl e p oz it iv ni h is ku st av a s a f u nk cio ni sa nje m ECSC i o hr ab re ni p os ti gn ut im r ez ul ta ti mam in is tri sp oljn ih p os lo va .se sto rice " s u 1 -2 . j un a 1 95 5. g od in e u M es in i d on eli O dlu ku 0f or mi ra nj u e vr op sk e e ko no m sk e i nt eg ra ci je . Z ad at ak d a n ap ra vi p la n d al je g e ko no m sk ogin te grisa nja p overen je K om ite tu n a cije m ce lu je b io P ol-H en ri S pa k( P au l- He n ry S p a-ak ) . N are dn e 1 95 6. g od in e je ka o re zu lta t ra da K om ite ta p od n etl zv es ta ] k ak o bi posluzloka o o sn ov a za p re go vo re k oji s u re zu ltir ali p otp is iva nje m u go vo ra 0 o s ni va n ju E v ro p sk ee k on om sk e z aj ed n ic e (T re a ty e st ab li sh in g I ur op ee n E c on o m ic C om m u n it y, E E C Trea ty )i E vr op sk e z aj ed ni ce z a a to rn sk u e ne rg ij u ( Tr ea ty e st ab li sh in g E ur op ea n A to m ic E n e rg y,E AEC T r e a ty ) i ii EUROATOM .21Spo ra z um i su po tp isan i u R im u, 25 . m arta 1957. g od ine ip ozn ati su ka o R im ski u go vori iii O sn iva cki sp ora zu mi. S po razu mi su stu pili n a sn ag u 1.j an ua ra 1 95 8. g od in e i zm e du s e st d r za v a , izvornih osnlvaca ; Be lgi je , F r a nc u s ke , Ho lan d i je ,I ta li je , L uk se m bu rg a i F ra nc us ke . N a ko n t og a Z aje dn ic a j e n ek ol ik o puta prosinvana Naj-p re s u j o j 1 97 3. g od in e prtstupile: Ve li ka B ri ta n ij a, I rs ka i D a ns ka ; 1 9 81 .' go d in e Grcka; 1986.god ine : Spanija i P or tu ga li ja i 1 99 5. g od in e: A us tr ij a, F in sk a i S ve ds ka .Buduo d a je osno-v an a k ao o tv ore na o rg an iz ac ija p ro ce s n je no g p ro siriva nja n ije o ko nc an . N a s am itu E U uA ti ni j e 16 . a pr il a 2 00 3. g od in e d es et z em a lja p ot pis al o s po ra zu m 0 p rije mu u E U.Drzave

1

11 EUROATOMp r ed vi da s ar ad nj u n a p l an u m ir no do ps ke u po tr eb e n uk le ar ne e ne rg ij e i u t om p ra vc uu st an ov lj en j e e fi ka sa n s is tem k on tr ol e. M ed ut im , d ri av e u go vo rn ic e z ad rz al e s u p un u s lo bo du k or is ce nj an uk le ar ne e ne rg ij e u c il iu n ao ru za nl a i n a t om p la nu EUROATOMn ema p ra vo u vi da n it i k on tr ol e.24

k oje s u n a o sn ov u to g sp ora zu ma 1 . m aja 2 00 4. g od in e p os ta le c la nic e E vro ps ke u nije s u;L e to n i ja , L i tv a n ij a , Es to n i ja , Po l js k a,Ceska, Slovacka, S io ve n ij a, M a d ar sk a, K ip a r i M a lt aYTekstovi R imskih ugovo ra su sacin jen i na svim sluzben lm jezicima osn ivaca -

nernackorn, fra nc us ko m, ita lija ns ko m i h ola nd sko m i s vi s e s ma tra ju autentknirn i j ed -n ak e p ra vn e s na ge .S to s e o rg a na E v ro p sk ih z a je d ni ca ne e za s va ku o d n ov ih z aje dn ic a o bra zo va ni s u p ose -b an s av et i p ose bn a k om isija , a li s u s ve tri Z aje dn ic e im ale is ti p arla me nt i su d. S tv ara njeje din stv en og p arla me nta i s ud a z a s ve tri Z aje dn ic e re aliz ov an o je p os eb nim u go vo ro m,Konvencijom 0 n e kim o rg a nima zajedruckirn za E vro psk e za je dn ice , k oji je stu pio n asna-gu isto g d an a ka da i u go vo ri 0 EC i EUROATOM.

K ak o je b ilo i n elo qk no i n ep ra ktlc no d a d va n ajzn ac ajn ija o rg an a E vro psk ih z aje dn i-ca (S avet i K om isija ) b ud u u tro stru ce na , to je u B rise lu 8 . a prila 1 96 5. g od in e p otp isa n, a1 . ju la 1 96 7. g od in e je stu pio na sn ag u, U go vo r 0 objedin javanju (sluzbero p oz na t k aoUgovo r 0 s tv ar an ju j ed in st ve no g S av et a i j ed in st ve ne K om is ij e E vr op sk ih z aj ed ni ca ) ko -jim je o d tri stvo re na je dn a K om isija , a od tri s ave ra je da n S av et .

Izuzev p r os ir en j a, va zne p ro me ne u to ku razvoja Ev rops k ih z a je d n ic a u cin je ne s u Prvimi D ru gi m u go vo ro m 0 b ud ze tu , 1 97 0. i 1 97 5. g o din e k ao i J ed in stv en im e vro ps kim a kto rnko ji je p otp isa n u L ukse mb urg u 1 7-1 8. fe bru ara 1 98 6. g od in e, a ko ji s tu pio je n a sn ag u1 . ju la 1 98 7. g od in e. P ro sire nje e ko no msk ih i u vo de nje n ov ih politkkih c ilje va je p rvi p ut. oz ak on je no " J ed in st ve ni m e vr op sk im a kt om . U e ko no m sk om s mis lu J ed in st ve ni m e vr op -s ki m a kt om j e p re dv id en o u sp os ta vl ja nj e unu t ra snie ; trz ista d o k ra ja 1 99 2. g od in e, d ok jeu p olitic ko rn s mis lu u ve de na .e vro psk a p olltic ka sa ra dn ja " ka o p re te ca b ud uce p olitlc keu nije . A kto m su p ro sire ne i n ek e n ad le zn os ti Z aje dn ic e d av an je m v ec ih p ra va E vr op sk omparlamentu.

E vro ps ka u nija je o sn ov an a 7 . fe bru ara 1 99 2. g o din e k ad a je u M astrih tu , m alo m m es tuu u nu tr as nj os ti H o la nd ij e, p ot pis an U g ov or 0 Ev ro p sk o j u n ij i (T re a ty o n E ur ope a n U n io n ).U go vo r je s tu pio n a s na gu 1 . no ve mb ra 1 99 3. g od in e.O sn iv an je E vro psk e u nije je o be le zilo n ov u e ta pu u p ro ce su e vro ps ke in te gra cije k oja

j e z ap oc el a s tv ar an je m E vr op sk e z aj ed ni ce , u z p od se ca nje n a i st or ijs ki z na ca j o ko nc an jap od ele e vro psko g ko ntin en ta i n a po tre bu da se u sp osta ve cvrste o sn ove za izg ra dn jubuduce Evrope.

I p o re d to ga sto E vr op sk oj u ni ji n ij e p ri zn at o s vo js tv o p ra vn og l ic a, on a rasoolaze jedin-s tve nim in stitu cio na ln im o kv iro m s to z na d d a s e u s kla de no st i k on tin uite t a ktivn os ti p re -d uz etih ra di o stv are nja n je nih c ilje va o sig ur ava a ktiv no sc u o rg an a E vro ps kih z aje dn ic a iE vro ps ko g sa ve ta k ao i postovanjern r az vi je n ih p ra vn ih i ns ti tu ta Z a je d ni ce .N a jz na ca jn ij e p ro rn en e U go vo ra 0 o sn iva nju E EZ o dn ose se n a stvara nje e ko no mske im on eta rn e u nije i uvodenje prava qradanstva/drzavljanstva Un ij e. S tv a ra n je e ko n om s keu nije i e vro psk e m on eta rn e u nije im a n aj ve d z na ce ] je r p re ds ta vl ja o sn ov u d al je g r az vo jain te gra cije . U go vo ro m iz M as trih ta u sta no vlje no je p ra vo g ra da ns tva U nije . G ra da nin U ni-je je s va ko lic e ko je im a drzavljanstvo n eke o d d rza va c lan ica .21 E vr op sk u u ni ju o d 2 7 d r ia va c in e Rumun ij a i B ug ar sk a ( 01 .0 1. 2 00 7. ).

25

r:I


14/64

Ugovo rom 0 E vro psko j u niji zvrse ne su i d ru ge izm en e p op ut p ro sire nja o vla sce njaEvropskog pa rlam en ta u procesu donosen ja pravn ih propisa EU , s to uz od redbe 0z aje dn ic ko j s po ljn oj i b ez be dn os no j polltkl i 0 polic ijskoj i p ra vo su dn oj sa ra dn ji uk rl vl cn ir n s tv ar im a u no si z na ca jn e p ro m en e k on ce pt ua ln e p ri ro de i e ko no m sk u in te gr ac i-j u b it no d op un ju je politkkirn e le me ntim a. T o j e u os ta lo m i b io ra zlo g 5 tO j e E EZ i f o rm al-n o p re im e no va na u : . E vr op sk a z aj ed ni ca ".

Ugovo r 0 E vr op sk oj u niji je p ra vn i a kt ko ji s ad rz i o dr ed be 0 e ko no m sk im i p ol lt ic ki mo bl ic im a e vr op sk e in te gr ac ij e. E ko no ms ki o bl ic i e vr op sk e in te gr ac ij e s u E vr op sk e z aj ed ni-c e, a politkki o blici in te gr acije s u za je dn ick a sp oljn a i b ez be dn osn a p olitik a i s ara dn ja uo bla sti p ra vo su da i u nu tra sn jih p os lo va . O sn ov na ra zlik a iz rn ed u o vih d va ju o blik a e vro p-s ke in te gra cije (iz uz im aju ci p riro du p om en utih o blik a: e ko no msk u ipolitkkul je u tomes to s u E vro ps ke z aje dn ic e k re ira ne k ao in stitu cije n ad na cio na ln og ka ra kte ra d ok su d ru gad va s tu ba E U u d om en u rn ed uv la dln e s ara dn je .T re ca z na ce jn a in stitu cio na ln a r efo rm a e vro psk ih in te gr acija je iz vr se na U go vo ro m iz

A rn st er da rn a= o iz me ni U go vo ra 0Ev ro p sk o j u n ij i i U g o vo ra 0o s ni va n ju E v ro p sk ih z a je d -n ic a. U go vo r j e z ak lj uc en u Am st er da m u 2. oktobra 1997. god ine .O ko nc an je p ro ce sa p rip re ma in stitu cija E vro ps ke u nije za d elo va nje u p ro sire no j U niji

tzvrseno je Ugovo rom iz N ice (OJ C 8012001), ko ji je stu pio n a sn ag u 1. februara 2003.god ine .God ine 2004 . u svo je n je U sta v E vro pske u nije ( O J C 31 0 od 16 . 1 2 .2004 ) n a o sn ov u

kje g je E vro pska u nija tre ba lo d a ste kn e sta tu s p ra vn og lica . U sta v E vrop ske u nije m e-d utirn n ije p rih va ce n n a re fe re nd um im a u F ra ncu sko j i H ola nd iji ta ko d a n ije stu pio n asnagu .

D an as je E vro ps ka u nija n ajra zvije nija i n ajz na ca jn ija e ko no ms ka i p olltic ka g ru pa cijan a s ve tu . P re dsta vlja v is ok o in te gris an i h om og en izo va n p ro sto r ( a n e s am o trg ovin sk i iiie ko no m sk i b lo k) s a v i so ki m n iv oo m r ne du so bn e l ib er ali za cij e ( kr et an je I ju di , r ob a, k ap it a-la i u slu ga ) i p ov eza no sti u sv im o bla stim a.

Organi Evropskih zaiedniar'P rem a s ta vu 1. c la na 7 . ( ex (I. 4 ) U g o vo ra 0 o s ni va n ju E v ro p sk e z a je d ni ce o st va ri va n je

z ad at ak a p ov er en ih Z aj ed nic i o be zb ed uj u:- E vro ps ki p arla me nt,- Save t,- K om isija ,

nOJ C 340/1997, 10 . 11 . 19 97 . p . 1 45 -173 .24 N az iv p et og d el a U go vo ra 0 osnivan ju Ev ropske za jednice, od 189. (ex (I. 137) do 280. (ex (I. 209A) (lana,je : .Orqaru Zs jednke" Pet i d eo s ad ri i d va n as lo va : , Od re db e 0o rg an im a " i J in an si js ke o dr ed be '. P rv i n as lo vs ad ri i p et g la va i to : , Or ga ni ", . Za je dn ic ke o dr ed be z a v is e o r ga na ", . Ek on om s ki i s oc ij al ni k om it et ', . Re gi on al niko rn i te t " i . Evropska in ves ti c iona banka ".26

- Sud pravde ,- F in an sijs ki s ud ,P re ma sta vu 2 . i stog d an a; .S ave tu i K om isiji po rn azu E ko no mski i so cija ln i kom ite t i

R eg io na ln i k or nit et , k oj i i ma ju s av et od av nu u lo qu "Ugovo rom 0 o sn iv an ju E vr op sk e z aj ed ni ce p re dv id en o je o sn iv an je E vr op sk og s is te ma

c en tr al n ih b an ak a " ES C S', E vr op sk e c en tr al ne b an ke . EC S " ( cl . 8 . ( ex c l. 4 A) ) i E vr op sk e i n-v es ti ci on e b an ke ( cl . 9 . ( ex c l. 4 B) ).

Evrooski parlamentEv ro ps ki pa r lamen t (European Parliament) je predstavnkko te lo n aro da iz d rz av a u je di-

n je nih u Z aje dn ic u. E vro psk i p arla me nt n e r no ze im ati v is e o d73 2 po sl an ik a . P o sl an ic i s e z aE vro ps ki p arla me nt b ira ju n a o ps tim n ep os re dn im izb orim a s a m a nd ato m o d 5 g od in a.

P rv i n ep os re dn i i zb or i z a E vr op sk i p ar la m en t s u o dr za ni 7-10 juna 1979. god ine .Clanov i E vro ps ko g p arla me nta s ed e p re ma s t r anackoj a n e n ac io na ln oj p ri pa dn os ti ,

o dn osn o u dru zu ju se u n ad nacio na ln e politkke f ra k ci je . T a ko n p r. s o ci ja ld em ok ra ts kep ar ti je i b ri ta ns ki l ab ur is ti c in e e vr op sk e s oc ij ali st e. D e mo hr is ca ns ke s tr an ke i d ru ge k on -z er va tiv ne s tr an ke d em o kr at sk e o ri je nt ac ij e c in e E vr op sk u n ar od nu s tr an ku , d okpolitkkug ru pu z el en ih s ao nja va ju p os la ni ci i z n a ci on aln ih e ko lo sk ih p ar tij a.

I z s vo ji h r ed ov a E vr op sk i p ar la m en t b ir a p re ds ed ni ka i p re ds ed ni st vo , C la no vi p re ds ed -n is tva E vro ps ko g p arla me nta b ira ju s e n a 2 ,5 g od in e.N ajv azn ija o vla sc en ja E vro psk og p arla me nta c in e: politkko p ra vo , k on tro ln o p ra vo ,za ko no da vn o p ra vo , b ud ze tsko p ra vo i sa ve to da vn o pra vo . O vla sce nla E vro psko g p ar-lam en ta su m nogo uza od on ih ko je im aju zakonodavna te la d rzava , no s d ruge stra -n e, cin je nica je d a s u s va ko m in stitu cio na ln om re fo rm om E vro psk ih z aje dn ic a o vla sc en ap ar la m en ta p ro slr iv an a, n ar od to u o bl as ti z ak on od av ni h i ng er en ci ja .

N a e din bu rsk om e vro ps ko m sa mitu o drz an orn 11-12. decembra 1992. g od in e d on es e-n a j e o dlu ka p re ma ko jo j E vr op sk i p ar la me nt s vo ja re do vn a z ase da nja i b ud ze ts ke ra sp ra -ve o drz av a u S tra zb ur u, a o sta la p le na rn a z as ed an ja u B ris elu g de z as ed aju s ta ln i o db orik oji o ba vlja ju s va ko dn ev ni p arla me nta rn i p osa o i p rip re ma ju o drz av aru e p le na rn ih d eb a-t ao S e diS te g en er al no g s ek re ta rij at a E vr op sk og p ar la m en ta n al az i s e u L uk se m bu rg u.

S vo ja re do vn a g od is nja z as ed an ja E vro ps ki p arla me nt z ap ocin je s va ko g d ru go g u to rk au m artu , a va nre dn o za se da nje seodrzava na zah tev vedne danova pa rlam en ta kao i naz a ht ev K om is ij e i ii S a ve ta .

S a ve t E U (Council of the European Union) s e n az iv a i S av eto m m in ista ra iz ra zlo ga s tog a c in e p re ds ta vn ic i s vi h d rz av a c lanka n a n iv ou m in is ta ra , o vla sc en lh d a o ba ve zu sv ojuvladu.

27

i


15/64

\..-~

; t.-, Kadase razmatraju opsta pitanja drzave daruce ce obicno predstavljati ministri inostra-nih poslova; ostali ministri ce odlaziti na sednice na kojima se raspravljaju specijalizovanapitanja. Sastanci ministara inostranih poslova se cesto nazivaju .opstt Saver', a 0 sastanci-ma astalih ministara sezbirno govori kao 0: .sektorskirn', .specijalizovanim' iii .tehnlckirn"savetima. a pojedlnecno kao 0 .polioprlvrednorn savetu" .finansfskom savetu' itd.Ministri u Briselu. gde se nalazi sedlste Saveta.borave u kratkim vremenskim periodima.

Kakobi se obezbedio kontinuitet u radu Saveta obrazovan je Komitet stalnih predstav-nika drzava daruca, skraceno COREPER.Stalni predstavnici su ambasadori drzava clanicapri Zajednici. COREPERse sastaje na dva nivoa ito: COREPER za tehnicka pitanja. kojegcine zamenici stalnih predstavnika i COREPERI.sastalnim predstavnicima koji sesastajupovodom vaznijih politkkih pitanja. U mehanizmu Saveta COREPERma veoma vaznuulogu. Presvega COREPERpriprema rad Saveta. Svapitanja 0 koj ima treba da odlud Sa-vet najpre se razmatraju u COREPER-uukoliko se postigne opsta saglasnost to pitanje sestavl ja na dec A dnevnog reda Savetana kojem cebi ti usvojeno bez rasprave.Savet ima svoj generalni sekretarijat. sastalnim osobljem. kojim rukovodi generalni se-

kretar. Podeljen je na generalne dlrektorate, a ima i sopstvenu pravnu sluzbu,Najznacajnija ovlascenia Saveta se nalaze u sferi zakonodavstva. Savet je ovlascen da

donosi pravne propise zbog cega se smatra zakonodavnim organom EUs t im s to semora naglasiti da zakonodavnoj delatnosti participira i Evropski parlarnent, mada najvedbroj propisa ECdonosi sam Savet. Pravi lo je da Savet odluke donosi vednorn glasovasvojih danova. Kada Savet usvaja odluku kvalifikovanom vecinorn, clan Saveta rnoze tra-zit i potvrdu da drzave dantce, koje cine kvalifikovanu vecinu, predstavljaju najmanje 62%ukupnog stanovnistva Unije. Ukoliko sepokaze da ovaj uslov nije ispunjen. odluka 0kojojje rec senece usvojiti.Osim zakonodavnih ovlasceo]a Savet obezbeduje uskladivanje opstih ekonomskih

politika drzava danka, u ime Evropske unije zakljucuje medunarodne ugovore, sa parla-mentom deli budzetska ovlascenla itd.Funkciju predsedavaiuceq Saveta naizrnenkno vrsi svaka drzava danica u trajanju od

sest meseci.25Savet EUnije isto sto i Evropski savet..Evropski savet okuplja sefove drzava iii vlada dr-

zava danka kao i predsednika Komisije. Njih prate ministri zaduzeni za inostrane poslovedrzava danka i clan Komisije. Evropski savet se sastaje najmanje dva puta godiSnje podpredsednistvom sefa drzave iii vlade drzave danke koja predsedava Savetorn?". .Evrop-ski savet donosi samo opste pol itkke odluke?' i nataj nacln ostvaruje zadatak koj i mu jepostavl jen. a to je: da daje neophodan podsticaj zarazvoj Uni je i da utvrduje opste pol i-ticke smernice. Evropski savet je prvi put pravno priznat i pravno regulisan Jedinstvenimevropskim aktom. Na osnovu Deklaracije 0 sedlstu Evropskog saveta prikljucene uz Ugo-

L ..

; ( ,: . . . . - - .. . ,~

i-.. _II

21 0. 203. (ex (I. 146) Ugovora 0 osn i van ju Ev ropske za jedni ce .16 (I. 4 . ( e x c l. D ) s t . 2 . U go vo ra 0 Evropskoj uni ji .27 Hart!ey, Trevor: Osnovi p ra v a E v ropsk e z o j edn i c e . Beogr ad 1 98 8. 2 1.28

vor iz Nice, kada Unija bude imala 18cianica svi sastanci Evropskog saveta ce seodrzavanu Briselu.

KomisiiaKomisija (European Commission) sesastoji ad 20 danova koj i moraju bit i drzavliani dr-

zava danka i to tako da najmanje jedan drzavljanln svake drzave clanice mora bit i c lanKomisije. ali najvise dva dana Komisije mogu biti drzavljani iste drzave.28 Kada prva Ko-misija preuzme duznost posle 01.januara 2005. godine cl. 213.st.}, Ugovora oosnivanjuEvropskezajednice ce se promeniti tako da ce glasiti:.C lanovt Komisije ce se izabrati na osnovu njihove opste strucnosti i njihova samostal-

nost mora biti van svake sumnje.Komisiju cine predstavnici (po jedan) svih drzava danica.Savet rnoze menjati broj danova Komisijejednoglasnom odlukom".Kada Unija bude imala 27 danica na osnovu cl. 4. Protokola 0 prosirenju Evropske unije

zakljucenorn uz Uqovor iz Nice. broj danova Komisije odredice Savet jednoglasnom od-lukom. Taj broj ce u svakom slucaju bit i manji od broja drzava. dantca, pa ce seclanoviKomisije birati na osnovu sistema rotacije zasnovancm na nacelu jednakosti.Izbor predsednlka" i drugih clanova Komisije kao kolektivnog tela podleze postupku

dobijanja saglasnosti od Evropskog parlamenta. Posle dobijanja saglasnosti od Evrop-skog parlamenta. predsednika i clanove Komisije zajednicki imenuju vlade drzava dani-ca.30, odnosno Savet (nakon izmena naosnovu Ugovora lzNice) navreme od 5 godina uzrnoqucnost obnavljanja mandata.~eoma !e v.az~o na~~asiti~a cianovi Komisije ni u kom smislu nisu predstavnici svojih

drzava. Pnvrsenju svolih duznosti oni ne smeju trazi ti nit i primati uputstva od bilo kojevl.~de~Iidru~og t~la i ~op~te semoraju uzdrzavati od svake radnje koja nije u skladu sanlihovim duznostirna sto, izrnedu ostaloq, znad da clanovi Komisije ne mogu zavremet~ajanja.manda~a biti anqazovani na bilo kojoj placeno] iii neplaceno], profesionalnoj ak-t ivnosn, Sasvoje strane sve drzave clanice seobavezuju da nece pokusavatl da utku nac!anove Komisije u izvrsavanju njihovih zadataka i poslova.Poslovi se rnedu komesarima rasporeduju tako da svaki ima svoj .resor. U poslu sva-

kom komesaru pornaze kabinet koga cini grupa sluzbenika koje on l lcno imenuje i ne-

18 (I. 213. (ex d. 157.) s t .1. Ugovora 0 osni van ju Ev ropske zaj edn i ce .19 Dos ad as nj i p re ds e. ?n iC i e vr op sk e Kom is ij e s u b il i: N emac - Wal te r H al ls te in ( 19 58 -1 96 7) ; B el gi ja na c - J ea nR ey (1 96 7- 1~ 7 0) ; I td il Ja n - F ra nc o Mal lf at ti ( 19 70 -1 97 2) ; H ol an oa ni n - 5 ic co Man sh ol t ( 19 7 2) ; F ra nc uz - F ra nc oi s-X av ie r O rt oh ( 19 73 -1 97 7) ; B ri ta na c - R oy J en ki ns ( 19 77 -1 98 1) ; L uk sembur ia ni n - Gas to n T ho rn ( 19 81 -1 98 5) ;F rancuz - . ~aq .ues. _De lo res (1985 -: .1994 ) ; l .uk semburzanl n - J acques Sant er (1995 .. ,1999 ) [S tepanov, Radi vo j iuesoo rov ic , LJub ls a : E vr op sk o u n lj O. n o st a na k . i n si it uc ij e , p ro v o. N A TO ; N ov i S ad 2 00 2. 1 14 .1 .O d 1 99 9- 20 04 , ' ep re ds ed ni k K om is ij e b io I ta li ja n R omano P ro di d ok j e s ad as nj i p re ds ed ni k K om is ij e P or tu qa la c Z oz e Manoe lB ar oz o ,)0 (I. 214. (ex1cL 158) s t. 2 . Ugovo ra 0osni van ju Ev ropske zaj edn ic e .

2 9


16/64

posredno sumu odgovorni. Sef kabineta ima vaznu ulogu kao komesarova .desna ruka"Sefovi kabineta svih clanova Komisije redovno se sastaju radi usaglasavanja aktivnosti ipripreme sastanaka Komisije. Ukoliko oni postignu saglasnost po nekom pitanju, njihovuodluku ce Komisija usvojiti bez rasprave. Komisijaje podeljena na odeljenja koja se nazi-vaju generalni direktorati. Svakim generalnim direktoratom rukovodi generalni direktorkoji je odgovoran odqovarajucem komesaru. Generalni direktorati su podeljeni na direk-torate kojima rukovode direktori, a ovi pak naodeljenja kojima rukovode sefovl odeljenja.Postoje i specijalizovane sluzbe, Jedna od njih je pravna sluzba koja daje pravne savetesvim generalnim direktorima ipredstavlja Komisiju u pravnim postupcima.Komisija podnosi predloge Savetu ministara i posle usvajanja propisa stara se0 njiho-voj primeni i osiqurava oostovanle Ugovora.Sediste Komisije je u Briselu.

SudpravdeSud pravde (Court of justice of the European Communities) sadnjava po jedan sudija

izsvake drzave danice" kojima pornaze osam opstlh pravobranilaca." Sudije i opstl pra-vobranioci se biraju medu licima cijaje nezavisnost izvan svake sumnje i koji ispunjavajusve uslove za lzbor na najvlse pravosudne funkcije u svojim drZavama iii su lstaknutl prav-nici priznate strucnosu Postavljaju sezajednkklm sporazumom vlada drzava clanica naperiod od sestgodina. Sudije ne mogu obavljati politkke iii upravne funkcije niti sebavitidrugim zanimanjem bilo to proti tabi lo i ii ne, izuzev ako Savet, izuzetno, tako nesto neodobri. Svake tri godine se vrsi dellmicna zamena sudija i opstih pravobranilaca. Sudijeuzivaju imunitet od sudskog postupka. Duznost pravobranioca, koji postupa potpunonezavisno i nepristrasno, je da javno predstavi obrazlozene zavrsne predloge 0 pred-metima koji, u skladu sastatutom Suda pravde, zahtevaju njegovo ucesce, Naizrnenknoseimenuje osam, odnosno sedam sudija i cetirt pravobranilaca. Dozvoljeno je ponovnoimenovanje sudija i opstih pravobranilaca cij i je mandat istekao. Iz svojih redova sudijebiraju na period od tri godine predsednika Suda koj i rnoze bit i ponovo biran. Funkcijapredsednika Suda je da rukovodi pravosudnim i administrat ivnim poslovima i da pred-sedava sednicama Velikog veca Suda. Sud pravde imenuje sekretara i donosi svoj pravil-nik koji kvalitikovanom veeinom glasova odobrava Savet.Sudije, pravobranioci i sekretarSudamoraju imati boraviste u mestu gde je sedlste Suda.Sud pravde zaseda u vecu i ii u ve li kom vecu, a kada je to navedeno u st

pravo spoljne trgovine dr. sinisa varga 2006

Documents