UUNNIIVVEERRZZIITTEETT CCRRNNEE GGOORREE

INSTITUT ZA BIOLOGIJU MORA – KOTOR

           

Nastavak istraživanja morskih pećina i staništa za

morske medvedice (rt Platamuni - rt Voluica)

Vesna Mačić, Aliki Panou, Dušan Varda i Branislav Lazarević 

Ovaj projekat je finansirao Jugopetrol AD Kotor

Decembar, 2014.g. 

 

UUNNIIVVEERRZZIITTEETT CCRRNNEE GGOORREE

INSTITUT ZA BIOLOGIJU MORA – KOTOR

              

Nastavak istraživanja morskih pećina i staništa za morske medvedice (rt Platamuni - rt Voluica)

Vesna Mačić1, Aliki Panou2, Dušan Varda3 i Branislav Lazarević1 

1Institut za biologiju mora, Kotor, Crna Gora, E‐mail: vmacic@ibmk.org 

2NVO Archipelagos ‐ environment and development, Kifissia, Grčka 

3NVO MedCEM Mediteranski centar za ekološki monitoring, Sutomore, Crna Gora 

Ovaj projekat je finansirao Jugopetrol AD Kotor 

 

Decembar, 2014.g. 

2 

 

SADRŽAJ  

 

UVOD .................................................................................................................................................. 3 

MATERIJALI I METODE ........................................................................................................................ 4 

1. Obilazak obale za inventarizaciju morskih pećina i lokacija potencijalnih staništa za           morske medvedice, na potezu od rta Voluica (opština Bar) do rta Platamuni (opština Kotor) .. 5 

2. Procjena kvaliteta ekološkog stanja na osnovu mapiranja algi –CARLIT metod ......................... 5 

3. Obilazak lokacija koje su u prethodnom istraživanju okarakterisane kao potencijalna      staništa za morske medvedice (oblast rt Arza – rt Platamuni) ................................................... 8 

REZULTATI ........................................................................................................................................... 8 

1. Obilazak obale za inventarizaciju morskih pećina i lokacija potencijalnih staništa za morske medvedice, na potezu od rta Voluica (opština Bar) do rta Platamuni (opština Kotor) ............... 8 

2. Procjena kvaliteta ekološkog stanja na osnovu mapiranja algi –CARLIT metod ....................... 40 

3. Obilazak lokacija koje su u prethodnom istraživanju okarakterisane kao potencijalna staništa za morske medvedice (oblast rt Arza – rt Platamuni) ............................................................... 42 

ZAKLJUČCI ......................................................................................................................................... 43 

Prilozi ................................................................................................................................................ 44 

 

 

3 

 

 

 

UVOD  

Zahvaljujući dragocjenoj donaciji Jugopetrola AD Kotor tokom septembra 2013. g. je  sistematski  analizirana  crnogorska  obala  od  rta  Arza  do  rta  Platamuni  da  bi  se:  (a) registrovale  morske  pećine  kao  važno  i  ugroženo  stanište  i  (b)  da  bi  se  registrovalo prisustvo/odsustvo    ugrožene  vrste, morske medvedice  – Monachus monachus. Oblast istraživanja  je  uključila  područje  planirano  za  kreiranje  budućeg  zaštićenog  područja  u moru  Platamuni,  koje  se  planira  na  području  od  rta  Žukovac  do  rta  Platamuni. Ovakvo istraživanje  je  u  Crnoj  Gori  urađeno  po  prvi  put  i  ostvareno  je  u  saradnji  Instituta  za biologiju mora Kotor, Univerziteta Crne Gore,  sa  lokalnom NVO MedCEM  (Mediteranski centar  za  eklološki  monitoring)  i  ekspertom  za  morske  medvedice  iz  Grčke  NVO "Archipelagos ‐ environment and development". 

Na  istraživanom  području  ukupno  je  registrovano  45  lokacija.  Od  toga  na  11 lokacija je u unutrašnjosti pećine (ili procjepa) registrovana mala plaža pa time ove lokacije mogu  služiti  kao  privremeno  stanište  za morske medvedice.  Nije  nađen  nikakav  znak prisustva ovog morskog  sisara, ali  treba  imati na umu da  samo  jedno  istraživanje  teško može  potvrditi  njihovo  prisustvo  čak  i  u  oblastima  za  koje  se  zna  da  postoje  stabilne populacije. 

  Osim  toga,  odštampali  smo  2600  informativnih  brošura  o morskim  pećinama  i morskim medvedicama koje su podijeljene u školama okolnih opština. 

  Zahvaljujući  novoj  donaciji  Jugopetrola  AD  Kotor  u  2014.g.  smo  nastavili istraživanje  sa  ciljevima da:  (a)  registrujemo morske pećine na dijelu obale  koji  još nije istraživan u tom smislu, tj. od rta Platamuni (Opština Kotor) do rta Voluica (Opština Bar), (b) da  registrujemo distribuciju  i  tip  zajednica algi na  stjenovitoj podlozi u površinskom sloju  što  se  koristi  za  izračunavanje  indeksa  kvaliteta morske  vode  i  (c)  da  ponovimo istraživanje na  lokacijama koje  su u prošlogodišnjem  istraživanju u području  rt Arza  ‐  rt Platamuni, okarakterisane kao potencijalne  lokacije za morske medvedice  (jer uglavnom samo učestalija istraživanja mogu potvrditi njihovo prisustvo) (Slika 1). 

4 

 

 

Slika 1.           Oblast istraživana u 2013.g. i ponovnog obilaska nekih lokacija u 2014.g. 

     Obalst ovogodišnjeg mapiranja pećina i potencijalnih staništa za morske     

     medvedice 

     Osim prethodne dvije oblasti ovo je dodatno područje za mapiranje algi 

     Oblast planirana za ZPM Katič 

 

MATERIJALIIMETODE 

  Istraživanje  je  sprovedeno  tokom  maja  2014.g.  od  strane  istog  tima  kao  u prošlogodišnjem  istraživanju,  tj.  Dr.  Vesna  Mačić  i  Branislav  Lazarević  iz  Instituta  za biologiju mora,  Univerziteta  Crne  Gore  sa  dva  gostujuća  eksperta:  iz  Grčke  ekspert  za morske medvedice ‐ Aliki Panou, iz NVO Archipelagos ‐ environment and development,  i član lokalne NVOMed CEM aktivan u programima za zaštitu mora Dušan Varda. 

  Terenski  rad  je  planiran  za  period  prije  intenzivne  ljetnje  sezone  jer  turističke aktivnosti mogu uplašiti eventualno prisutne morske medvedice, a takođe i zajednice algi su u maksimalnoj  fazi rasta što  je preporučljivo za njihovo mapiranje. Za  terenski rad se koristio  gumenjak,  GPS,  ronilačka  oprema,  podvodni  foto‐aparati,  plastične  posude  za uzorkovanje i karte obalnog područja. Terenski rad je trajao 8 dana a obrada sakupljenog materijala i laboratorijski rad 20 dana. 

  Kao  što  je  bilo  naznačeno  u  predlogu  našeg  projekta,  rad  je  bio  podijeljen  u  3 tematske cjeline. 

5 

 

1.Obilazakobalezainventarizacijumorskihpećinailokacijapotencijalnihstaništazamorskemedvedice,napotezuodrtaVoluica(opštinaBar)dortaPlatamuni(opštinaKotor) 

  Ovaj dio  istraživanja  je obavljen ronjenjem na dah. Tim  istraživača  je ušao u svaki otvor  u  stijenama  koji  je  bio  vidljiv  sa  morske  površine,  evidentirano  je  eventualno prisustvo plaže unutar pećine, te eventualno prisustvo zaštićenih vrsta. Za sve registrovane pećine  (ili  procjepe)  su  registrovani  sledeći  osnovni  podaci:  naziv  lokaliteta,  geografske koordinate, približne dimenzije (u metrima),  izloženost, morfološke karakteristike pećine, karakteristični živi organizmi unutar i isperd pećine, datum obilaska i eventualna dodatna opažanja. Lokacije su naknadno mapirane u programu QuantumGIS. 

  Napominjemo da  je prema Zakonu o  zaštiti prirode  (Sl.  list br. 51/08)  speleološki objekat prirodno formirana podzemna šupljina u karbonatnim stijenama duža od 5 metara u koju može ući čovijek, a dimenzije ulaza su manje od dubine  ili dužine objekta (pećine, jame, ponori  i dr.). Ova definicija  je drugačija, tj. nema dimenzija u sadašnjem Zakonu o zaštiti prirode br. 62/13, ali za potrebe ove studije mi smo se pridržavali definicije iz zakona 2008.g. Takođe napominjemo da je sredinom 2014.g. donesen Pravilnik o sadržaju, načinu uspostavljanja  i  vođenju  katastra  speleoloških  objekata  (br.  09‐166/6),  pa  bi  u  nekom narednom periodu podatke iz ovog i prethodnog istraživanja trebalo selektovati i uobličiti u format kakav se traži za uspostavljanje katastra speleoloških objekata. 

 

 

2.Procjenakvalitetaekološkogstanjanaosnovumapiranjaalgi–CARLITmetod 

  Za procjenu kvaliteta ekološkog stanja primijenio se metod CARLIT tako što je bila namjera  da  se mapiraju  zajednice  algi  na  potezu  od  rta  Arza  do  rta  Voluice.  Da  bi  se pravilno izračunao indeks kvaliteta morske vode ovim metodom trebalo bi utvrditi granice "vodenog  tijela"  i  završiti mapiranje  na  južnom  dijelu  obale.  Ipak, mi  smo  uspjeli  da produžimo  terenski  rad  za mapiranje  algi do  kraja Opštine Bar  tj. do ostrva  Stari Ulcinj (Slika 2).  S obzirom da je ovo prvi pokušaj procjene ekološkog stanja prema preporukama EU Direktive o  vodama neophodna  je provjera  i eventualna  kalibracija metode  za naše uslove što će vjerovatno biti predmet nekih daljih istraživanja. 

6 

 

 

Slika 2. Područje od rta Arza do o. Stari Ulcinj gdje su mapirane alge za CARLIT metod 

  Kartografija zajednica stjenovitih obala (CARLIT) je metodologija koja je u skladu sa EU  Direktivom  o  vodama  i  široko  je  primjenljiva  u  zapadnom  Mediteranu.  Ovaj nedestruktivni metod se zasniva na mapiranju  tipa  i dužine obale koja  je okarakterisana određenom  zajednicom  gornjeg  litorala    (Ballesteros  et  al.  2007;  Nikolić  et  al.  2013). Metoda  CARLIT  je  bila  primijenjena  na  osnovu  generalne  procedure  koju  je  opisao Ballesteros  i  sar.  (2007)  i  prema  malim  modifikacijama  koje  je  za  Jadransko  more preporučio Nikolić sa sar. (2013).  

 

EQ = indeks ekološkog kvaliteta Li = dužina obale koju zauzima zajednica i SLi = stepen osjetljivosti zajednice i  

  U Tabeli 1.  su predstavljeni  različiti  tipovi zajednica koje smo mapirali  i kojima  je dat određen “nivo osjetljivosti” u rasponu od 1 do 20. Kao što  je predloženo za sjevero‐zapadno Sredozemlje najveće vrijednosti osjetljivosti su date zajednicama algi Cystoseira, srednje vrijednosti  su date  za degradirane  zajednice ovih algi  te  fotofilne alge,  zatim  za mušulje a najmanje vrijednosti  su date  za veoma degradirana naselja koja  se uglavnom sastoje  od  zelenih  algi  i  /ili  cijanobakterija.  Najkarakterističnija  vrsta  Cystoseira  je  C. amentacea var. spicata, koja formira lako uočljive pojaseve u samom nivou plime i osjeke na  stjenovitim  obalama  veoma  izloženim  talasanju.  Da  bi  se  olakšao  terenski  rad, zajednice  ove  alge  su  podijeljene  u  tri  kategorije  i  to:  neprekidan  pojas  algi,  velike grupacije  i  rijetke male grupe  ili pojedinačni primjerci. Za vrstu Cystoseira  compressa  je 

7 

 

data  niža  vrijednost  osjeljivosti  jer  je  poznato  da  ova  vrsta  znatno  bolje  trpi  zagađenje (Nikolić et al., 2013). 

 

Tip zajednice  Stepen osjetljivosti 

Trotoar Lithophyllum byssoides  20Neprekidni pojas C. amentacea var. spicata 20Velike grupacije C. amentacea var. spicata 15Male grpe ili pojedinačno C. amentacea var. spicata 10Cystoseira compressa  12Fotofilne alge  10Corallina officinalis 8Mušulje  6Ulvales  3Cijanobakterije  1Tabela 1. Tip mapiranih zajednica i stepen osjetljivosti 

 

  Uspostavljanje  i  gustina  zajednica  makroalgi  su  veoma  zavisne  od  obalne geomorfologije, tako da je i ta vrsta varijabilnosti uzeta u obzir kako bi se na pravilan način tumačio  antropogeni  uticaj  (Ercegović,  1964;  Ballesteros,  1992).  Prema  originalnom CARLIT metodu (Ballesteros et al., 2007), analizirane su brojne karakteristike obale, ali za Jadransku  obalu  prema  Nikoliću  i  sar.  (2013)  analizirana  su  2  parametra:  obalna morfologija i nagib, tako da je to uzeto u obziri i u ovom istraživanju (Tabela 2). Osim toga, referentne  vrijednosti  (Tabela  3)  uzete  su  iz  istog  rada  koji  se  odnosi  na  srednji  dio Jadranskog mora. 

 

Geomorfološke kategorije 

Obalna morfologija Visoka obala Niska obala Blokovi 

Nagib obale  Horizontalno (0–30◦) Sub‐vertikalno (30–60◦) Vertikalno (60–90◦) Natkriveno 

Tabela 2. Geomorfološke kategorije obale za CARLIT metod 

 

 

8 

 

Tip obale  Referntna ekološka vrijednost (EQref) 

Visoka obala Visoka obala Visoka obala Visoka obala 

Horizontalno (0–30◦)Sub‐vertikalno (30–60◦)Vertikalno (60–90◦) Natkriveno 

2017,55 12,96 10 

Niska obala Niska obala Niska obala Niska obala 

Horizontalno (0–30◦)Sub‐vertikalno (30–60◦)Vertikalno (60–90◦) Natkriveno 

19,0217,72 14,62 9,66 

Blokovi    12,76Tabela 3. Referentne vrijednosti 

 

 

3.Obilazaklokacijakojesuuprethodnomistraživanjuokarakterisanekaopotencijalnastaništazamorskemedvedice(oblastrtArza–rtPlatamuni) 

Ponovo smo obišli 11 pećina koje su na potezu rt Arza – rt Platamuni okarakterisane kao potencijalno stanište za morske medvedice  jer najčešće samo učestaliji obilazak njihovih staništa može potvrditi prisustvo ove vrste. 

REZULTATI

1.Obilazakobalezainventarizacijumorskihpećinailokacijapotencijalnihstaništazamorskemedvedice,napotezuodrtaVoluica(opštinaBar)dortaPlatamuni(opštinaKotor) Nakon terenskog rada sakupljeni podaci su organizovani u tabele i sve istraživane lokacije su mapirane u programu QuantumGIS. U istraživanom području od rta Platamuni do rta Voluica registrovali smo 16 pećina i 14 rupa/procjepa. Ukupno je registrovano 30 lokacija i njihov raspored je prikazan na Slici 2. Tokom istraživanja zabilježeno je prisustvo nekoliko zaštićenih vrsta, pa to doprinosi opštem znanju o njihovom rasprostranjenju i ističe ekološku važnost ovog područja. Od svih vrsta registrovanih u pećinama ili u neposrednoj blizini, ističemo sledeće zaštićene vrste:

9 

 

(a) Alge i morske trave: Lithophyllum byssoides, Cystoseira amentacea, Posidonia oceanica, Cymodocea nodosa (b) Mekušci: Lithophaga lithophaga (c) Sunđeri: Geodia cydonium (d) Biljke: Euphorbia dendroides (e) Ptice: Alcedo atthis (vodomar) (f) Slijepi miševi (Miniopterus schreibersii) (na području rt Arza-rt Platamuni) Podaci za sve evidentirane lokacije na području od rta Voluica do rta Platamuni su predstavljene u odvojenim tabelama za svaku pojedinačno.

Slika 2. Pećine i procjepi u istraživanom području

10 

 

Br. 1 Lokacija: rt Ratac

Foto: Aliki Panou

Koordinate N 42º 07' 27.07'' E 19º 03' 41.29''

Dimenzije 1,5m širina x 1m visina x 6m dužina (dubina morske vode 1m; visina unutra1m)

Izloženost Jugo-zapad

Morfološke karakteristike

Nakon ulaza pećina je zakrivljena u pravcu jugo-istoka. Morsko dno je šljunkovito.

Živi svijet U blizini ulaza u pećinu su masivna naselja alge Corallina officinalis i mušulja (Mytilus galloprovincialis) sa mnogo više prilepaka (Patella sp.) ka unutrašnjosti pećine. Dominantni, ali rijetki makroŽivi svijet su sunđeri. Iznad nivoa mora na zidovima pećine su brojne crvene inkrustrirane alge.

Napomene U blizini stijena gdje se nalazi ova pećina sa desne strane (gledano sa mora) je nudistička plaža, dok je sa lijeve strane turistički kompleks tako da antropogeni uticaj može biti značajan.

Datum obilaska 26. 05. 2014.

Ispred pećine Obilna naselja zaštićene vrste algi Cystoseira amentacea. Takođe veoma gusta naselja alge Corallina officinalis i mušulja Mytilus galloprovincialis, sa nešto manje priljepaka Patella sp.

11 

 

Br. 2 Lokacija: Golo brdo

Foto: Vesna Mačić

Koordinate N 42º 08' 08.73'' E 19º 02' 42.62'' Dimenzije 2m širina x 2m visina x 10m dužina (dubina morske vode 1,5m;

visina iznad morske vode 7m) Izloženost jug Morfološke karakteristike

U unutrašnjosti pećina je zakrivljena skoro 90� u pravcu jugoistoka. Na dnu pećine je šljunak.

Živi svijet Vrlo oskudno, malo priljepaka Patella sp. i inkrustrirane alge. Napomene / Datum obilaska 26. 05. 2014. Ispred pećine Obilna naselja zaštićene vrste algi Cystoseira amentacea. Takođe

vrlo gusta naselja alge Corallina officinalis i mušulja Mytilus galloprovincialis.Na klifovima iznad pećine ima malo Euphorbia dendroides.

12 

 

Br. 3. Lokacija: Golo brdo (kod ispusta)

Foto: Aliki Panou

Koordinate N 42º 08' 12.65'' E 19º 02' 17.66'' Dimenzije 1m širina x 1m visina x 1(2)m dužina Izloženost jug Morfološke karakteristike

Četiri vrlo male rupe sa malim šljunkovitim plažicama

Živi svijet Nije analizirano Napomene / Datum obilaska 26. 05. 2014. Ispred pećine Na klifovima iznad pećine ima malo Euphorbia dendroides.

13 

 

Br. 4. Lokacija: Štrbine

Foto: Vesna Mačić

Koordinate N 42º 08' 13.25'' E 19º 02' 00.06'' Dimenzije 1,5m širina x 4m visina x 12m dužina (dubina morske vode 1m;

visina iznad morske vode 6m; šljunkovita plaža 2m x 2m) Izloženost jug Morfološke karakteristike

Pećina je u obliku jednostavnog kanala koji se završava malom šljunkovitom plažom. Na dnu je takođe nešto krupniji šljunak.

Živi svijet Vrlo oskudno. Inkrustrirane alge, sunđeri i balanusi Napomene Potencijalno stanište za morske medvedice. Datum obilaska 26. 05. 2014. Ispred pećine Nešto malo Dictiotales i Cystoseira amentacea u manjim grupicama.

Na klifovima iznad pećine ima malo Euphorbia dendroides.

14 

 

Br. 5. Lokacija: Crni rt (u. Perazića potok)

Foto: Vesna Mačić

Koordinate N 42º 08' 20.8'' E 19º 00' 30.4'' Dimenzije 2m širina x 4m visina x 2m dužina (visina unutra 1,5m) Izloženost zapad Morfološke karakteristike

Natkrivena rupa, šljunkovita plaža

Živi svijet Nije analizirano Napomene U blizini su 4 male rupe koje zajedno čine zonu potencijalnog

staništa za odmaranje morskih medvedica. Datum obilaska 26. 05. 2014. Ispred pećine Šljunak i veće kamenje sa fotofilnim algama, dok je u dubljem dijelu

morska trava Posidonia oceanica.

15 

 

Br. 6. Lokacija: Crni rt (u. Perazića potok2)

Foto: Vesna Mačić

Koordinate N 42º 08' 36.33'' E 19º 00' 21.94'' Dimenzije 6m širina x 2m visina x 7m dužina (šljunkovita plaža 4x3m) Izloženost zapad Morfološke karakteristike

Natkrivena rupa koja u unutrašnjosti ima šljunkovitu plažu, sa oko 30º nagiba.

Živi svijet Ništa primijećeno od makro-organizama. Napomene Potencijalna lokacija za kraći boravak morskih medvedica. Datum obilaska 26. 05. 2014. Ispred pećine Nije analizirano

16 

 

Br. 7. Lokacija: rt Sapavica

Foto: Vesna Mačić

Koordinate N 42º 09' 07.59'' E 19º 00' 09.88'' Dimenzije 4m širina x 3m visina x 11m dužina (šljunkovita plaža 2 x 1m) Izloženost zapad Morfološke karakteristike

Natkrivena rupa. Veće kamenje je ispod morske površine. Na samom kraju pećine je mala šljunkovita plaža gdje je krupniji šljunak u dnu plaže.

Živi svijet Rijetki priljepci (Patella sp.) i vrlo rijetki ostali makro-organizmi Napomene Potencijalna lokacija za kraći boravak morskih medvedica. Datum obilaska 26. 05. 2014. Ispred pećine Rijetke fotofilne alge

17 

 

Br. 8. Lokacija: rt Sapavica2

Foto: Vesna Mačić

Koordinate N 42º 09' 09.96'' E 19º 00' 09.50'' Dimenzije 4m širina x 3m visina x 11m dužina (šljunkovita plaža 2x1,5m) Izloženost zapad Morfološke karakteristike

Zidovi pećine su jednostavni a na dnu je šljunak.

Živi svijet Svi zidovi pećine u blizini ulaza su pokriveni gustim naseljima alge Acetabularia acetabulum. Ka unutrašnjosti pećine ima nešto malo priljepaka i balanusa.

Napomene Potencijalna lokacija za kraći boravak morskih medvedica. Datum obilaska 26. 05. 2014. Ispred pećine Cystoseira amentacea u manjim grupama i manji broj drugih algi

18 

 

Br. 9. Lokacija: rt Sapavica 3

Foto: Vesna Mačić

Koordinate N 42º 09' 09.96'' E 19º 00' 09.50'' Dimenzije 0,4 širina x 3m visina x 11m dužina Izloženost zapad Morfološke karakteristike

Zidovi su jednostavni a na morskom dnu je šljunak sa pojedinim većim kamenjem.

Živi svijet Balanusi, inkrustrirane alge, mali broj sunđera, uglavnom Spirastrella cunctatrix; Chondrosia reniformis.

Napomene / Datum obilaska 26. 05. 2014. Ispred pećine Šljunak, a na većem kamenju ima fotofilnih algi.

19 

 

Br. 10. Lokacija: u. Pećin

Foto: Vesna Mačić

Koordinate N 42º 09' 42.48'' E 18º 59' 26.93'' Dimenzije 0,4m širina x 3m visina x 11m dužina Izloženost Sjevero-zapad Morfološke karakteristike

Uzak cjevast prostor sa zidovima koji imaju male pećinske ukrase. Na morskom dnu je pijesak.

Živi svijet Inkrustrirane alge i nešto malo sunđera, a vrlo malo drugih makro-organizama.

Napomene / Datum obilaska 26. 05. 2014. Ispred pećine Nije analizirano

20 

 

Br. 11. Lokacija: u. Pećin 2

Foto: Vesna Mačić

Koordinate N 42º 09' 38.48'' E 18º 59' 28.64'' Dimenzije 1m širina x1m visina x10m dužina Izloženost Sjevero-zapad Morfološke karakteristike

Uski kanal sa nešto malo šljunka na dnu

Živi svijet Vrlo oskudno, nekoliko malih sunđera, inkrustrirane alge i balanusi. Napomene / Datum obilaska 26. 05. 2014. Ispred pećine Nije analizirano

21 

 

Br. 12. Lokacija: rt Stolac

Foto: Vesna Mačić

Koordinate N 42º 09' 46.66'' E 18º 59' 06.65'' Dimenzije 5m širina x 7m visina x 10m Izloženost Jugo-istok Morfološke karakteristike

Širok ulaz, bez nekih posebnih morfo-karakteristika

Živi svijet Apogon imperbis, Actinia equina, inkrustrirana Cnidaria (u budućnosti provjeriti vrstu), blizu ulaza dosta balanusa i različite vrste sunđera

Napomene / Datum obilaska 26. 05. 2014. Ispred pećine Barren-degradirana stjenovita podloga

22 

 

Br. 13. Lokacija: u. Stolac

Foto: Vesna Mačić

Koordinate N 42º 09' 54.53'' E 18º 59' 04.32'' Dimenzije 5m širina x 5m visina x 4m dužina (natkrivena rupa) Izloženost istok Morfološke karakteristike

Nadkrioveno sa plažom. Plaža je pješčana u zoni linije mora dok je u pozadini plaže krupnije kamenje i dosta čvrstog otpada.

Živi svijet Nije analizirano Napomene U unutrašnjosti pećine su golubovi, a ispred je primijećen soko. Datum obilaska 26. 05. 2014. Ispred pećine Šljunak bez uočljivih makro-organizama

23 

 

Br. 14. Lokacija: u. Stolac 2

Foto: Vesna Mačić

Koordinate N 42º 09' 54.24'' E 18º 59' 03.67'' Dimenzije 3m širina x 5m visina x 17m dužina Izloženost istok Morfološke karakteristike

Vertikalni zidovi su uglavnom glatki. Na dnu je “golo” kamenje različite veličine sa malim pješčanim površinama među njima.

Živi svijet Najbrojniji su hidroidi mada ih nema mnogo. Neuobičajeno je bilo prisustvo murine (Muraena helena) i zaštićene vrste sunđera Geodia cydonium.

Napomene / Datum obilaska 26. 05. 2014. Ispred pećine Nije analizirano

24 

 

Br. 15. Lokacija: u. Stolac 3

Foto: Vesna Mačić

Koordinate N 42º 09' 55.96'' E 18º 59' 01.94'' Dimenzije 3m širina x 3m visina x 5m dužina Izloženost zapad Morfološke karakteristike

Ulaz kao da ima dva otvora ali je zapravo jednostavna šupljina

Živi svijet Na zidovima pećine ima vrlo malo obraštaja. Najbrojniji organizmi su sunđeri.

Napomene / Datum obilaska 26. 05. 2014. Ispred pećine Uglavnom pješčano i šljunkovito dno.

25 

 

Br. 16. Lokacija: Lučica

Foto: Vesna Mačić

Koordinate N 42º 12' 01.67'' E 18º 56' 51.18''

Dimenzije 1,5m širina x 1(4) m visina x 6m dužina (dubina morske vode 2m, visina iznad morske vode 5m)

Izloženost jug

Morfološke karakteristike Sam ulaz se sastoji od podijeljenog otvora.

Živi svijet Na zidovima pećine mnogo sunđera, u blizini ulaza mnogibalanusi i rijetke alge.

Napomene /

Datum obilaska 26. 05. 2014.

Ispred pećine Fotofilne alge, uglavnom Dyctiotales.

26 

 

Br. 17. Lokacija: rt Skočiđevojka

Foto: Vesna Mačić

Koordinate N 42º 13' 17.18'' E 18º 54' 19.85'' Dimenzije 7m širina x 4m visina x 4m dužina (dubina morske vode je 2-3m a

visina iznad vode 4m) Izloženost zapad Morfološke karakteristike

Stijene su glatke, bez specifičnih oblika.

Živi svijet Sunđeri su veoma brojni na zidovima Napomene U blizini pećine na morskom dnu ima mrtve sitne ribe što je

vjerovatno posledica ilegalnog korištenja dinamita. Datum obilaska 27. 05. 2014. Ispred pećine Gusta Corallina officinalis, i malo Lithophyllum byssoides.

27 

 

Br. 18. Lokacija: rt Skočiđevojka 2

Foto: Vesna Mačić

Koordinate N 42º 13' 23.38'' E 18º 54' 18.64'' Dimenzije 0,5m širina x 0,5m visina x 4m dužina (dubina vode 1-2m) Izloženost zapad Morfološke karakteristike

Jednostavni zidovi

Živi svijet Na ulazu u pećinu mali trotoar sa brojnim inkrustriranim crvenim algama a u unutrašnjosti rupe ima sunđera ali nisu brojni.

Napomene / Datum obilaska 27. 05. 2014. Ispred pećine Lijepo razvijeni trotoar, brojna naselja Corallina officinalys i malo

Lithopyillum byssoides.

28 

 

Br. 19. Lokacija: u. Slana luka

Foto: Vesna Mačić

Koordinate N 42º 14' 13.17'' E 18º 53' 54.08'' Dimenzije 4m širina x 6m visina x 10m dužina Izloženost jug Morfološke karakteristike

Masivne stijene kreiraju veliki procjep sa nagibom oko 60� kako iznad tako i ispod vode

Živi svijet Mnogo različitih organizama što je vjerovatno posledica dobre osvijetljenosti. Najzastupljenije su alge Corallina officinalis, Laurencia sp., Dictiotales, Colpomenia sinuosa, malo Lithophyllum byssoides. Od životinja najbrojnije su barnacles i mušulje Mytillus galoprovincialis.

Napomene Ima dosta plutajućeg čvrstog otpada Datum obilaska 27. 05. 2014. Ispred pećine Dio stijena je barren-degradirana stjenovita podloga a ima i fotofilnih

algi.

29 

 

Br. 20. Lokacija: u. Tričin zalaz (Debeli rt)

Foto: Vesna Mačić

Koordinate N 42º 14' 24.77'' E 18º 53' 54.11'' Dimenzije 7m širina x 3m visina x 10m dužina (šljunkovita plaža 1,5m x 2m) Izloženost sjever Morfološke karakteristike

Ulaz je podijeljen na dva dijela iznad nivoa morske vode, ali ispod nivoa mora ulaz je jedinstven.

Živi svijet Vrlo oskudno, balanusi Patella sp., nešto sunđera, inkrustrirane alge Napomene U unutrašnjosti pećine na plaži je čvrsti otpad iz mora Datum obilaska 27. 05. 2014. Ispred pećine Šljunak i veće kamenje, a ispred samog ulaza ima metalnog čvrstog

otpada.

30 

 

Br. 21. Lokacija: Sveti Stefan

Foto: Vesna Mačić

Koordinate N 42º 15' 09.20'' E 18º 53' 45.62'' Dimenzije 2m širina x 0,5m visina x 3m dužina Izloženost zapad Morfološke karakteristike

Natkrivena rupa sa pješčanom plažom a prolazom je povezana sa dvije slične plažice.

Živi svijet Nije analizirano Napomene Potencijalno je mjesto za kraće zadržavanje morskih medvedica ali je

antropogeni uticaj veoma intenzivan zbog turističkih aktivnosti i naselja.

Datum obilaska 27. 05. 2014. Ispred pećine Pijesak i šljunak

31 

 

Br. 22. Lokacija: Miločer

Foto: Vesna Mačić

Koordinate N 42º 16' 14.21'' E 18º 53' 20.79'' Dimenzije 1,5m širina x 1m visina x 4m dužina Izloženost Jugo-zapad Morfološke karakteristike

Mala rupa glatkih zidova

Živi svijet Inkrustrirane alge su prisutne na zidovima a drugi organizmi nisu bili uočljivi

Napomene / Datum obilaska 27. 05. 2014. Ispred pećine Šljunak i barren (degradirana stjenovita podloga)

32 

 

Br. 23. Lokacija: Miločer 2

Foto: Vesna Mačić

Koordinate N 42º 16' 10.78'' E 18º 53' 29.30'' Dimenzije 2m širina x 2m visina x 3m dužina Izloženost Jugo-zapad Morfološke karakteristike

Natkrivena rupa

Živi svijet Nije analizirano Napomene / Datum obilaska 27. 05. 2014. Ispred pećine Nije analizirano

33 

 

Br. 24. Lokacija: Rafailovići

Foto: Dušan Varda

Koordinate N 42º 16' 35.23'' E 18º 52' 53.46'' Dimenzije 2m širina x 4m visina x 3m dužina (šljunkovita plaža 2 m x 2m) Izloženost istok Morfološke karakteristike

Veoma otvoreno ka otvorenom moru

Živi svijet Nije analizirano Napomene Intenzivan antropogeni uticaj Datum obilaska 27. 05. 2014. Ispred pećine Nije analizirano

34 

 

Br. 25. Lokacija: Zavala

Foto: Vesna Mačić

Koordinate N 42º 16' 50.16'' E 18º 51' 26.51'' Dimenzije 1m širina x 2m visina x 2m dužina (unutra paralelno sa obalom je

10m dužina) Izloženost zapad Morfološke karakteristike

Procjep koji se nakon ulaza zakrivljuje za 90º pa je dužina kanala paralelno sa obalom oko 10m

Živi svijet Sunđeri su veoma brojni a ima i nešto inkrustrirani algi Napomene Intenzivan antropogeni uticaj Datum obilaska 27. 05. 2014. Ispred pećine Nešto dalje od procjepa ima malih naselja morske trave Cymodocea

nodosa.

35 

 

Br. 26. Lokacija: Sv. Nikola

Foto: Vesna Mačić

Koordinate N 42º 15' 49.42'' E 18º 51' 25.39'' Dimenzije 4m širina x 6m visina x 12m dužina Izloženost jug Morfološke karakteristike

Veliki procjep koji na desnoj strani ima mali procjep koji se možda dalje nastavlja. Na dnu je pijesak i šljunak.

Živi svijet Organizmi su mnogo brojniji u malom kanalu na lijevoj strani (gledano sa mora). Možda ima Cladocora caespitosa, (treba bolje provjeriti), balanusi, sunđeri, hidroidi.

Napomene / Datum obilaska 27. 05. 2014. Ispred pećine Nije analizirano

36 

 

Br. 27. Lokacija: rt Mogren (ispod tunela)

Foto: Vesna Mačić

Koordinate N 42º 16' 24.98'' E 18º 49' 44.33'' Dimenzije 1,5m širina x 7m visina x 6m dužina Izloženost Jugo-istok Morfološke karakteristike

Veliki procjep sa većim dijelom iznad nivo morske vode.

Živi svijet Na ulazu je veliki trotoar sa brojnim naseljima Corallina officinalis i drugim fotofilnim vrstama. Ima malo Lithophyllum byssoides.

Napomene / Datum obilaska 27. 05. 2014. Ispred pećine Barren (degradirana stjenovita podloga) i stijene

37 

 

Br. 28. Lokacija: Vrančeva sika

Foto: Vesna Mačić

Koordinate N 42º 16' 33.80'' E 18º 49' 31.69'' Dimenzije 6m širina x 7m visina x 30m dužina Izloženost Jug (zapad) Morfološke karakteristike

Veliki ulaz je sa južne strane. Na lijevoj strani (gledano sa mora) je drugi ulaz dok su sa desne strane dva kanala. Ova dva kanala su zakrivljena i manje-više paralelna a spajaju se ispred malog, trećeg ulaza. U blizini ovog ulaza je mala pješčana plaža, a u pozadini je oštro kamenje i izgleda kao relativno skoro odronjeno.

Živi svijet Nije mnogo analizirinao ali izgleda i ne mnogo raznovrsno osimbalanusa i sunđera.

Napomene Potencijalno dobra lokacija za kraći boravak morske medvedice Datum obilaska 27. 05. 2014. Ispred pećine Nije analizirano

38 

 

Br. 29. Lokacija: Vrančeva sika 2

Foto: Vesna Mačić

Koordinate N 42º 16' 34.58'' E 18º 49' 31.64'' Dimenzije 1m širina x 4m visina x 4m dužina Izloženost sjever Morfološke karakteristike

Natkrivene stijene sa otvorima

Živi svijet Nije analizirano Napomene / Datum obilaska 27. 05. 2014. Ispred pećine Nije analizirano

39 

 

Br. 30. Lokacija: u. Podrupice (kod Platamuna)

Foto: Vesna Mačić

Koordinate N 42º 16' 35.92'' E 18º 47' 06.95'' Dimenzije 1m širina x 2m visina x 4m dužina Izloženost Sjevero-istok Morfološke karakteristike

Jednostavan otvor sa dubinom morske vode do 2m

Živi svijet Vrlo oskudno Napomene / Datum obilaska 27. 05. 2014. Ispred pećine Barren (degradirana stjenovita podlaga) i nešto malo piješčane

podloge.

40 

 

2.Procjenakvalitetaekološkogstanjanaosnovumapiranjaalgi–CARLITmetod Na ukupnoj obalnoj liniji od rta Arza na sjeveru do ostrva Stari Ulcinj na jugu su mapirane zajednice algi na čvrstoj podlozi u nivou morske provršine. Rezultati mapiranja ovih zajednica su prikazani na Sliakma 3, 4, 5. Izuzetno je zadovoljavajuća velika distribucija algi roda Cystoseira koje se smatraju za klimaks zajednice na čvrstim podlogama i indikator su čiste vode, te dobrog ekološkog stanja. U južnijim dijelovima crnogorske obale ima više lokacija sa degradiranim staništem i lošijim ekološkim stanjem, što pokazuje veća distribucija naselja zelenih algi, mušulja i cijanobakterija. Ipak u najvećem broju slučajeva radi se o relativno novoizgrađenim djelovima obale, dok je u manjem broju slučajava to posledica lošeg kvaliteta same morske vode.

Slika 3. Distribucija naselja alge Cystoseira amentacea (● neprekidni pojas; ● velike grupacije; ● pojedinačni primjerci)

Slika 4. Distribucija naselja alge ● Cystoseira compressa i ● fotofilnih algi

41 

 

Slika 5. Distribucija naselja ● mušulja, ● zelenih algi, ● cijanobakterija Indeks kvaliteta ekološkog stanja pokazuje da je u opštini Budva kvalitet dobar, dok je u ostalim opštinama (na otvorenom moru), tj. u herceg Novom, Tivtu, Kotoru i Baru kvalitet morske vode veoma dobar (Grafik 1).

Grafik 1. CARLIT indek kvaliteta ekološkog stanja (EQR) za područje od rta Arza do ostrva Stari Ulcinj

42 

 

3.Obilazaklokacijakojesuuprethodnomistraživanjuokarakterisanekaopotencijalnastaništazamorskemedvedice(oblastrtArza–rtPlatamuni) 

  Na Slici 6    su predstavljene  lokacije pećina  i procjepa koji  su okarakrterisani kao potencijalno pogodno  stanište  za morske medvedice pa  smo ove  lokacije ponovo obišli tokom maja  2014.  Nije  potvrđeno  prisustvo morske medvedice.  Ronjenjem  sa  SCUBA opremom u uvali Tijesna  luka ustanovljen  je podvodni kanal u dužini od 29m, širine 3m, koji se završava vazdušnim džepom 1 x 3m, visine iznad nivoa mora 3m. 

 

Slika 6. Lokacije okarakterisane kao potencijalno stanište za morske medvedice koje su ponovo istraživane u maju 2014.g. Osim toga u pećinama Plava špilja, Niska pećina i Bigova kompleks su konstatovane brojne kolonije slijepog miša Miniopterus schreibersii (za determinaciju vrste zahvaljujemo g-đi Emanueli Rossi, NVO Avanguardie, Salento, Italija).

43 

 

ZAKLJUČCI 

  Na području od rta Platamuni do rta Voluica opisano  je 30  lokacija od kojih se 16 mogu okarakterisati  kao pećine. Najveća na ovom području  je Vrančeva  sika  (u blizini Budve)  koja  se karakteriše sa 3 ulaza.   Od  lokacija koje bi potencijalno mogle biti stanište za morske medvedice izdvojili  smo 8  lokacija. Kada govorimo o zaštićenim vrstama na ovom  istraživanom području  su registrovane 4 morske  i  jedna  kopnena biljna  vrsta, dvije  vrste beskičmenjaka  i  jedna  zaštićena vrsta  ptica. Vrsta  slijepog miša Miniopterus  schreibersii    je  ove  godine  konstatovana  u  velikom broju na tri  lokacije u oblasti prošlogodišnjeg  istraživanja (od rt Arza do rta Platamuni), a tragovi eventualnog prisustva morske medvedice nisu nađeni. 

   Mapiranje algi za CARLIT metod i ocijenjivanje ekološkog stanja pokazalo je dobro stanje za Opštinu Budva, dok  je ekološko stanje veoma dobro za analizirane djelove Opština Herceg Novi, Tivat i Kotor, te Opštinu Bar. U zavisnosti od buduće definicije vodenih tijela prema EU Direktivi o vodama, ova metoda bi se uz manje kalibracije mogla koristiti za monitoring ekološkog stanja. 

  Tokom istraživanja i kasnije tokom obrade podataka, u sredstvima javnog informisanja smo u  više  navrata  govorili  o  važnosti  istraživanja morskih  pećina  i  zaštićenih  vrsta,  te  potrebi  za monitoringom morskog ekosistema. Takođe smo tokom 2014.g. učestvovali na dva međunarodna simpozijuma  (28th Annual Conference of European Cetacean Society, Liege, Belgium, 5th to 9th, April 2014.  i  1st Mediterranean  Symposium on  the  conservation of  the dark habitats, Portorož, Slovenia, 31 October 2014) i prezentovali naš prošlogodišnji rad tako da su rezultati tog istraživanja dostupni široj naučnoj javnosti. 

  Nadamo  se  da  će  i  ovogodišnji  rezultati  uskoro  biti  prezentovani  naučnoj  i  stručnoj javnosti, te da ćemo  i na taj način opravdati povjerenje koje nam  je Jugopetrol AD Kotor ukazalo prihvatajući da po drugi put finasira naša  istraživanja  i ovom prilikom  im se  još  jednom najljepše zahvaljujemo. 

44 

 

Prilozi 

10:01 | 29. maj 2014. Nastavak istraživanja morskih pećina od rta Platamuni do rta Voluice

foto: V.Mačić dr Vesna Mačić U Crnoj Gori još uvijek nema zaštićenog područja u moru, iako je u toku ili su završeni neki projekti kojima je cilj stvaranje zaštićenog područja (u okolini Petrovca i na području Donjeg Grblja), pa je jasno da je neophodno detaljnije izučiti ova područja i ustanoviti prisustvo važnih staništa i vrsta kako bi se obezbijedila njihova dalja zaštita prema domaćoj i EU legislativi. Ovo je za Skala radio izjavila dr Vesna Mačić, naučna radnica u kotorskom Institutu za biologiju mora. Zahvaljujući donaciji Jugopetrola AD Kotor u 2013. godini je sproveden projekat “Istraživanje budućeg zaštićenog područja u moru Platamuni i susjednog poluostrva Luštica, sa posebnom pažnjom na morske pećine kao potencijalno stanište za ugroženog sredozemnog tuljana”. Institut za biologiju mora je zajedno sa kolegama iz grčke NVO Archipelagos i crnogorske NVO MedCEM tokom septembra prošle godine sproveo istraživanja morskih pećina u pomenutoj oblasti i po prvi put je stvorena evidencija ovih specifičnih staništa koja su inače jedno od prioritentih staništa prema EU Direktivi o staništima i važe za lokacije sa jedinstvenim i visokim biodiverzitetom neophodne i za opstanak tuljana (zaštićene vrste najrijeđeg morskog sisara u Sredozemlju). U cilju podizanja svijesti o važnosti morskih pećina i zaštićene vrste morskih sisara – tuljana, urađene su i brošure koje su podijeljene u školama opština Kotor, Tivat i Herceg Novi u kojima se nalazi istraživano područje. Izvještaji na našem i engleskom jeziku su predati nadležnim institucijama, a rezultati ovog projekta su predstavljeni i na 28. Konferenciji Evropskog društva morskih sisara koji je održan od 7. do 9. aprila, u Liježu, Belgija. Zahvaljujući novoj donaciji Jugopetrola AD Kotor u toku je nastavak istraživanja morskih pećina. Ovih dana istražujemo područje na potezu od rta Platamuni do rta Voluice, a planiran je i obilazak nekih od najznačajnijih pećina koje smo istraživali prošle godine na području Luštice i Donjeg Grblja. I ove godine je, uz Institut za biologiju mora u ovo istraživanje uljučena Aliki Panou iz grčke NVO Archipelagos, kao i Dušan Varda iz crnogorske NVO MedCEM. Nakon završetka terenskog rada i obrade podataka široj javnosti će biti prezentirani rezultati, a izvještaji će kao i prošle godine biti dostavljeni nadležnim institucijama i objavljeni u naučnim časopisima, kazala je dr Mačić uz iskrenu zahvalnost Jugopetrolu AD Kotor na povjerenju i ovoj vrijednoj donaciji.

     FOTO: Vesna Mačić; foto: A. Panou http://skalaradio.com/2014/05/29/nastavak‐istrazivanja‐morskih‐pecina‐od‐rta‐platamuni‐do‐rta‐voluice/

45 

 

 

ISTRAŽIVANJE OD PLATAMUNA DO VOLUJICE

Autor Radio Kotor 29.05.2014

Institut za biologiju mora u Kotoru i ove godine je za svoje istraživačke projekte dobio donaciju kotorskog „Jugopetrola” a.d. „Ovo preduzeće nas je i prošle godine podržalo u izučavanju morskih pećina od rta Arza do rta Platamuni jer su te pećine stanište koje je, prema Evropskoj direktivi o staništima, jedno od prioritetnih zbog svog biodiverziteta, specifičnih organizama koji tu žive i zbog činjenice da morske medvjedice kao zaštićena vrsta u njima uglavnom borave. Ova staništa su dosta ugrožena ekspanzijom gradnje na samoj obali” – rekla je Radio Kotoru dr Vesna Mačić iz istraživačkog tima u kome su još Aliki Panou iz grčke NVO „Arhipelagos” i Dušan Varda iz crnogorske NVO „MedCEM”. Po njenim riječima, kod Platamuna je predviđeno da se kreira zaštićeno područje u moru. „Ove godine istražujemo prostor od Platamuna do rta Volujica kod Bara, a posjetićemo i neke pećine na Luštici koje smo ranije markirali” – rekla nam je Vesna Mačić. Kako je kazala, Institut veliku zahvalnost duguje „Jugopetrolu” koji je prepoznao značaj istraživanja mora na našem području.

http://radiokotor.info/mn/index.php?option=com_content&task=view&id=21072&Itemid=1 

 

 

Objavljeno: Četvrtak, 29 Maj, 2014 - 17:35 Izvor: CdM

Nastavlja se istraživanje morskih pećina Komentari (0) A A A

Kotorski Institut za biologiju nastavio je istraživanje morskih pećina, a trenutno proučava područje

od rta Platamuni do rta Volujice, saopštila je predstavnica Instituta Vesna Mačić.

FOTO: Skala radio

On je kazala da je istraživanje nastavljeno zahvaljujući novoj donaciji Jugopetrola.

46 

 

"Ovih dana istražujemo područje na potezu od rta Platamuni do rta Volujice, planiran je i obilazak

nekih od najznačajnijih pećina koje smo istraživali prošle godine na području Luštice i Donjeg

Grblja“, rekla je Mačić za agenciju MINA.

Prema njenim riječima, kao i prethodnih, i ove godine uz Institut za biologiju mora u ovo

istraživanje uljučena je Aliki Panou iz grčke nevladina organizacija Archipelagos, kao i Dušan Varda

iz crnogorske NVO MedCEM.

Mačić je navela da će rezultati biti prezentovani nakon završetka terenskog rada i obrade podataka,

a izvještaji će kao i prošle godine biti dostavljeni nadležnim institucijama i objavljeni u naučnim

časopisima.

Ona je podsjetila da u Crnoj Gori još nema zaštićenog područja u moru ZPM, iako je u toku, ili su

završeni neki od projekata kojima je u okolini Petrovca i na području Donjeg Grblja njegovo

stvaranje cilj.

"Zato je jasno da je neophodno detaljnije izučiti ova područja i ustanoviti prisustvo važnih staništa i

vrsta kako bi se obezbijedila njihova dalja zaštita prema domaćoj i EU legislativi”, kazala je Mačić.

Prošle godine je, kako je dodala, zahvaljujući donaciji Jugopetrola, sproveden projekat Istraživanje

budućeg zaštićenog područja u moru Platamuni i susjednog poluostrva Luštica sa posebnom

pažnjom na morske pećine kao potencijalno stanište za ugroženog sredozemnog tuljana.

"Institut za biologiju mora je zajedno sa kolegama iz grčke NVO Archipelagos i crnogorske NVO

MedCEM septembra prošle godine sproveo istraživanja morskih pećina u toj oblasti i prvi put je

stvorena evidencija ovih specifičnih staništa koja su jedno od prioritentih staništa prema direktivi

Evropske unije“, navela je Mačić.

Ona je kazala, da su u cilju podizanja svijesti o važnosti morskih pećina i zaštićene vrste morskih

sisara - tuljana, urađene brošure koje su podijeljene u školama opština Kotor, Tivat i Herceg Novi u

kojima se nalazi i istraživano područje.

"Ivještaji na našem i engleskom jeziku su predati nadležnim institucijama, a rezultati ovog projekta

su predstavljeni i na 28. Konferenciji Evropskog društva morskih sisara koji je održan 7-9 Aprila, u

Liježu, Belgija”, navela je Mačić.

http://www.cdm.me/turizam/nastavlja‐se‐istrazivanje‐morskih‐pecina 

 

47 

 

 

"NEAŽURAN" 3.11.2014 18:48

Mačić: Univerzitet spor u rješavanju statusa saradnika „U sekciji za koraligen predstavljen je rad koji smo radili sa kolegama iz Italije”, kazala je ona

95PREGLEDA

FOTO: BORIS PEJOVIĆAUTOR: Mina Univerzitet Crne Gore (UCG)neažuran je u rješavanju naučnog statusa saradnika na toj instituciji, ocijenila je

Vesna Mačić sa Instituta za biologiju mora.

Mačić je, u saopštenju dostavljenom agenciji MINA, objasnila da se radi o saradnicima Instituta koji su

završili doktorske disertacije, ali njihovo imenovanje u naučno zvanje još nije obavljeno.

„Čudi sporost UCG u riješavanju naučnog statusa nekih naših saradnika, koji su bez izbora u naučno zvanje,

pa time sljedećeg mjeseca praktično ostaju bez posla”, ocijenila je ona.

Mačić je saopštila i da je u Portorožu u Sloveniji učestvovala na petodnevnom simpozijumu o očuvanju

glavnih sredozemnih habitata, na kom se, kako je navela, Institut za biologiju mora predstavio sa dva naučna

rada. „U sekciji za koraligen predstavljen je rad koji smo radili sa kolegama iz Italije”, kazala je ona.

Tu je predstavljena, kako je objasnila, metoda mapiranja biocenoza morskog dna primijenjena u Kotorskom i

Risanskom zalivu i italijanskom zaštićenom području u moru. Predstavljen je i rad "Doprinos poznavanju

morskih pećina na potezu od rta Arza do rta Platamuni", koje je Institut sproveo krajem prošle godine

zahvaljujući donaciji Jugopetrola Kotor. Mačić je kazala da je istraživanje morskih pećina ove godine

nastavljeno zahvaljujući novoj donaciji.

Za prezentaciju morskih pećina Institut je dobio nagradu za najbolji poster.

„To dodatno potvrđuje vrijednost naučnog rada koji se sprovodi u Institutu za biologiju mora”, navela je

Mačić.

http://www.vijesti.me/vijesti/macic‐univerzitet‐spor‐u‐rjesavanju‐statusa‐saradnika‐803511 

48 

 

 

Kategorija: Vijesti

DR MAČIĆ: SPOROST UNIVERZITETA U RJEŠAVANJU NAUČNOG STATUSA Objavljeno 04 11 2014

Dr Vesna Mačić sa Instituta za biologiju mora prozvala je Univerzitet Crne Gore zbog sporosti u rješavanju naučnog statusa saradnika ove naučne instutucije sa sjedištem u Kotoru. U saopštenju proslijeđenom Radio Kotoru Mačić navodi da je riječ o saradnicima Instituta koji duži period posjeduju završene doktorske disertacije. „Čudi sporost Univerziteta Crne Gore u rješavanju naučnog statusa nekih naših saradnika, koji su bez izbora u naučno zvanje pa time sljedećeg mjeseca praktično ostaju bez posla", ocijenila je Mačić. Ona je protekle sedmice od 27.-31. oktobra u Portorožu učestvovala na petodnevnom simpozijumu o očuvanju glavnih sredozemnih habitata. „Na simpozijumu je uzelo učešće oko 150 naučnih radnika iz zemalja Sredozemlja čiji je rad bio podijeljen u tri sekcije, a to su: morska vegetacija, koraligen i tamna staništa.Institut za biologiju mora je učestvovao na ovom simpozijumu sa dva naučna rada. U sekciji za koraligen je predstavljen rad koji smo radili sa kolegama iz Italije. Tu je predstavljena metoda mapiranja biocenoza morskog dna koja je bila primijenjena u Kotorskom i Risanskom zalivu i italijanskom zaštićenom području u moru (ZPM) "Secche di Tor Paterno" u okviru projekta MedMPAnet koji je vodio RAC SPA centar iz Tunisa (Regionalni centar za zaštićena područja u Moru koji djeluje u okviru Barselonske konvencije)", kazala je Mačić.

Osim mapiranja Mačić ističe da su kao specifikum, ne samo Boke Kotorske nego i Sredozemlja, predstavljene biocenoze korala Savalia savalia (narodni naziv je lažni crni koral ili žuti koral). U Bokokotorskom zalivu naseljava lokacije u blizini vrulja. „Kod Dražin vrta i Strpa živi na dubinama od 15-ak metara što za sada nije poznato ni za jedno drugo mjesto u Sredozemlju", kazala je Mačić. Ona je naznačila da je pomenuto istraživanje zainteresovalo naučne radnike iz drugih zemalja „što puža nadu u cilju očuvanja tih lokacija u Boki i uopšte boljoj zaštiti mora". Drugi rad koji je bio predstavljen na pomenutom kongresu je Doprinos poznavanju morskih pećina na potezu od rta Arza do rta Platamuni, koje je Institut sproveo krajem prošle godine zahvaljujući donaciji Jugopetrola AD Kotor. Ove godine istraživanje morskih pećina nastavljeno je zahvaljujući novoj donaciji. „Vjerovatno će tokom sljedećeg mjeseca biti upriličena i zvanična prezentacija ovogodišnjih rezultata kako bi se Jugopetrolu AD Kotor još jednom zahvalili na ovim dragocjenim donacijama", kazala je Mačić. Za pomenutu prezentaciju morskih pećina Institut je dobio nagradu za najbolji poster. „To dodatno potvrđuje vrijednost naučnog rada koji se sprovodi u Institutu za biologiju mora", navela je Mačić.  

 

http://www.radiokotor.info/radio/index.php/78‐lokalne‐vijesti/1854‐dr‐macic‐sporost‐univerziteta‐u‐rjesavanju‐naucnog‐statusa 

 

 

49 

 

 

NAUČNICI KOTORSKOG INSTITUTA NA KONGRESU U SLOVENIJI

4.11.2014 14:29

Veliko interesovanje za korale i morske pećine

Institut za biologiju mora je učestvovao na ovom simpozijumu sa dva naučna rada, od kojih se jedan odnosio na istraživanje crnih, odnosno žutih korala u podmorju Boke 117PREGLEDA

Sa skupa u Portorožu 

FOTO: INSTITUT ZA BIOLOGIJU MORA KOTORAUTOR: Siniša Luković 

       

 

Naučnici Instituta za biologiju mora iz Kotora predstavili su dva svoja naučna rada na petodnevnom

međunarodnom simpozijumu o očuvanju sredozemnih habitat, a koji je prošle nedjelje održan u Portorožu u

Sloveniji.

Ovaj skup okupio je oko 150 naučnih radnika iz zemalja Sredozemlja a rad simpozijuma bio je podijeljen u

tri sekcije - morska vegetacija, koraligen i tamna staništa.

 

50 

 

Institut za biologiju mora je učestvovao na ovom simpozijumu sa dva naučna rada, od kojih se jedan odnosio

na istraživanje crnih, odnosno žutih korala u podmorju Boke.

"U sekciji za koraligen je predstavljen rad koji smo radili sa kolegama iz Italije - metoda mapiranja bioceno-

za morskog dna koja je bila primijenjena u Kotorsko-Risanskom zalivu i italijanskom zaštićenom području u

moru "Secche di Tor Paterno" u okviru projekta MedMPAnet koji je vodio RAC SPA centar iz Tunisa. Osim

samog mapiranja važno je napomenuti da su, kao specifikum ne samo Boke Kotorske nego i Sredozemlja,

predstavljene biocenoze korala Savalia savalia (narodni naziv je lažni crni koral ili žuti koral) koji u našem

zalivu naseljava lokacije u blizini vrulja, a kod Dražin Vrta i Strpa živi na dubinama od 15-tak metara što za

sada nije poznato za nijedno drugo mjesto u Sredozemlju. Osim što je ovo zainteresovalo naučne radnike iz

drugih zemalja nadamo se da će doprinijeti i očuvanju tih lokacija u našem zalivu i uopšte boljoj zaštiti mo-

ra", kazala je tim povodom dr Vesna Mačić iz Kotorskog Instituta.

Drugi naučni rad iz Kotora koji je predstavljen na kongresu u Portorožu je "Doprinos poz-navanju morskih pećina na potezu od rta Arza do rta Platamuni".

To istraživanje je Institut sproveo krajem prošle godine zahvaljujući donaciji "Jugopetro-la" AD Kotor, a ove godine je istraživanje morskih pećina i nastavljeno zahvaljujući novoj donaciji.

Morske pećine veoma su vrijedna i specifična staništa u kojima žive posebne biljne i životinjske vrste, a neke od tih pećina koje u sebi imaju i malo žalo, mogu biti i stanište izuzetno rijetke i zaštićene vrste morskih sisara – sredozemne medvjedice, kako se naziva ta vrsta tuljana.

"Za prezentaciju morskih pećina dobili smo nagradu za najbolji poster, što dodatno potvrđuje vrijednost naučnog rada koji se sprovodi u Institutu za biologiju mora, a nažalost, ujedno i čudi sporost Univerziteta Crne Gore, u riješavanju naučnog statusa nekih naših saradnika koji su već duži period sa završenim doktorskim disertacijama, ali bez iz-bora u naučno zvanje pa time sledećeg mjeseca praktično ostaju bez posla", istakla je dr Vesna Mačić koja je vodila ovo istraživanje.

http://www.vijesti.me/vijesti/veliko‐interesovanje‐za‐korale‐i‐morske‐pecine‐803636 

 

 

51 

 

Naučnici kotorskog Instituta za biologiju mora u Portorožu – Veliko interesovanje za korale i morske pećine Vijesti  04/11/2014 14:49

Naučnici kotorsog Instituta za biologiju mora imali zapažen nastup na međunarodnom kongersu u Sloveniji

Naučnici Instituta za biologiju mora iz Kotora predstavili su dva svoja naučna rada na petodnevnom međunarodnom simpozijumu o očuvanju sredozemnih habitat, a koji je prošle nedjelje održan u Portorožu u Sloveniji. Ovaj skup okupio je oko 150 naučnih radnika iz zemalja Sredozemlja a rad simpozijuma bio je podijeljen u tri sekcije -morska vegetacija, koraligen i tamna staništa.

Institut za biologiju mora je učestvovao na ovom simpozijumu sa dva naučna rada, od kojih se jedan odnosio na istraživanje crnih, odnosno žutih korala u podmorju Boke.

“U sekciji za koraligen je predstavljen rad koji smo radili sa kolegama iz Italije -metoda mapiranja biocenoza morskog dna koja je bila primijenjena u Kotorsko-Risanskom zalivu i italijanskom zaštićenom području u moru “Secche di Tor Paterno” u okviru projekta MedMPAnet koji je vodio RAC SPA centar iz Tunisa. Osim samog mapiranja važno je napomenuti da su, kao specifikum ne samo Boke Kotorske nego i Sredozemlja, predstavljene biocenoze korala Savalia savalia (narodni naziv je lažni crni koral ili žuti koral) koji u našem zalivu naseljava lokacije u blizini vrulja, a kod Dražin Vrta i Strpa živi na dubinama od 15-tak metara što za sada nije poznato za nijedno drugo mjesto u Sredozemlju. Osim što je ovo zainteresovalo naučne radnike iz drugih zemalja nadamo se da će doprinijeti i očuvanju tih lokacija u našem zalivu i uopšte boljoj zaštiti mora.”- kazala je tim povodom danas dr Vesna Mačić iz Kotorskog Instituta.

Drugi naučni rad iz Kotora koji je predstavljen na kongresu u Portorožu je “Doprinos poznavanju morskih pećina na potezu od rta Arza do rta Platamuni”. To istraživanje je Institut sproveo krajem prošle godine zahvaljujući donaciji “Jugopetrola” AD Kotor, a ove godine je istraživanje morskih pećina i nastavljeno zahvaljujući novoj donaciji. Morske pećine veoma su vrijedna i specifična staništa u kojima žive posebne biljne i životinjske vrste, a neke od tih pećina koje u sebi imaju i malo žalo, mogu biti i stanište izuzetno rijetke i zaštićene vrste morskih sisara – sredozemne medvjedice, kako se naziva ta vrsta tuljana.

“Za prezentaciju morskih pećina dobili smo nagradu za najbolji poster, što dodatno potvrđuje vrijednost naučnog rada koji se sprovodi u Institutu za biologiju mora, a nažalost, ujedno i čudi sporost Univerziteta Crne Gore, u riješavanju naučnog statusa nekih naših saradnika koji su već duži period sa završenim doktorskim disertacijama, ali bez izbora u naučno zvanje pa time sledećeg mjeseca praktično ostaju bez posla.”- istakla je dr Vesna Mačić koja je vodila ovo istraživanje.

AUTOR SINIŠA LUKOVIĆ

http://www.bokanews.me/vijesti/naucnici‐kotorsog‐instituta‐za‐biologiju‐mora‐u‐portorozu‐veliko‐interesovanje‐za‐korale‐morske‐pecine/ 

52 

 

H HABITAT AVAILABILTY FOR THE

MEDITERRANEAN MONK SEAL MONACHUS MONACHUS IN MONTENEGRO

53 

 

uigi Bundone,1,2 Dušan3 Varda and Vesna Mačić4 (1) Archipelagos ‐ environment and development (NGO), Strofiliou str. 26, GR‐145 61 Kifissia/Athens, Greece (2) Università Ca' Foscari, Dipartimento di Scienze Ambientali Informatica e Statistica, Dorsoduro 2137, 30123 Venice, Italy