1. NACIONALNI PRAVNI IZVORI U OBLASTI ZATITE RADNE I IVOTNE SREDINETo su opti akti koji sadre opte pravne norme iz oblasti radne i ivotne sredine iz kojih proistiu i pojedinani pravni akti i pojedinane pravne norme. Ovo znai da e se opti pravni akti primenjivati uvek na sve pravne situacije i na sve sluajeve ime se svi subjekti dovode u isti pravni poloaj i na taj nain stvara pravnu sigurnost za sve.Postoje medjunarodni i nacionalni pravni izvori, a kod nacionalnih dve vrste i to dravni i nedravni. Dravni su ustav, zakoni i podzakonski akti. Nedravni su pravni akti lokalne samouprave i autonomne pokrajine, kolektivni ugovori, opti akti i ugovori o radu.

2. USTAV KAO IZVOR PRAVNE ZATITETo je najvii pravni akt jedne drave. Usvaja se po posebnom postupku i na dva mogua naina: referendumom; od strane parlamenta.U Srbiji, ustav je usvojen 30.9.2006.god. u skuptini Srbije, a potvrdjen na referendumu koji je odran 28. i 29.10.2006.god. da bi narodna skuptina donela odluku o proglaenju ustava 8.11.2006.god., zbog ega se u javnosti ovaj ustav naziva Mitrovdanski ustav.Ustav sadri osnovna i najvanija pitanja dravnog, drutvenog i ekonomskog uredjenja drave, kao i osnovna gradjanska prava i slobode, i pitanja funkcionisanja dravne vlasti. Za zatitu radnika i gradjana u oblasti radne i ivotne sredine, najznaajnije su sledee ustavne odredbe:1) zagarantovano pravo na rad i socijalnu sigurnost;2) pravo na potovanje dostojanstva oveka na radu;3) pravo na bezbedne i zdrave uslove rada;4) pravo na zatitu na radu;5) pravo na ogranieno radno vreme, dnevni, nedeljni i godinji odmor;6) pravo na posebnu zatitu ena, omladine i invalida;7) pravo na sindikalno organizovanje i na trajk;8) pravo na penziono i zdravstveno-socijalno osiguranje.Ustav je posredni izvor prava. On se direktno ne primenjuje, ve se njegove odredbe razradjuju kroz zakone i podzakonske akte. Svi pravni akti nie pravne snage od ustava moraju da budu u saglasnosti sa ustavom.Ako to nije sluaj, moe se pokrenuti postupak ustavnosti i zakonitosti pred ustavnim sudom Srbije i u tom postupku je mogue ponititi ili ukinuti pravni akt koji nije u skladu sa ustavom.

3. ZAKON KAO IZVOR PRAVNE ZATITEOn sadri opte pravne norme kojima se uredjuju prava i obaveze svih subjekata u nekoj oblasti. Zakone donosi parlament, kao najvii zakonodavni organ neke drave. Zakon je u sutini najznaajniji pravni izvor jer se primenjuje direktno i mora biti u skladu sa ustavom, a svi drugi akti u skladu sa ovim.Nacrt zakona utvrdjuje nadleno ministarstvo, a predlog vlada. Pre donoenja je mogue organizovati javnu raspavu. Posle donoenja zakon se alje na proglaenje predsedniku republike i posle njegovog ukaza objavljuje u Slubenom glasniku. Stupa na snagu 8 dana posle objavljivanja. U oblasti zatite radne i ivotne sredine doneti su zakon o radu, zakon o ivotnoj sredini i niz posebnih zakona, kao npr.zakon o vodama, vazduhu..

4. UREDBA KAO IZVOR PRAVNE ZATITETo je vrsta podzakonskih akata, koja u skuptini ima zakonsku snagu. Donosi je republika vlada u situacijama kada je sluio da se hitno uredi neka materija i traje do donoenja zakona kojim bi skuptinski trebalo regulisati tu materiju.

5. PODZAKONSKI AKTI KAO IZVOR PRAVNE ZATITEOvi akti se donose u cilju konkretizacije nekih zakonskih reenja kojima se praktino razradjuje zakon, da bi se mogao primeniti. Ove akte donosi ministar na osnovu ovlaenja i zakona u obliku naredbe, uputstava i dr.

6. POJAM, PREDMET I VRSTE KOLEKTIVNIH UGOVORAReguliu pitanja koja nisu uredjena zakonom, ali zakon upuuje da se reguliu ovim ugovorima. Njihova specifinost je u tome to mogu obezbediti vea prava i povoljnije uslove za zaposlene nego to je to regulisano zakonom.Kolektivni ugovor je sporazum izmedju sindikata i poslodavaca kojima se reguliu osnovna prava, obaveze i odgovornosti zaposlenih i poslodavaca. Ovi ugovori imaju normativni pravni i obligacioni deo.Prvi je opteg karaktera, a drugi predstavlja ugovor izmedju posebnih kategorija. U skladu sa tim postoji obavezni i fakultativni deo kolektivnog ugovora. Obavezni sadri norme koje se moraju uneti u ugovore, jer to proistie iz zakona. A fakultativni ine norme o kojima se ugovorne strane dogovaraju.Postoje 3 vrste kolektivnih ugovora:1) Opti kolektivni ugovor. Opti vai za celu teritoriju republike. Primenjuje se na sve zaposlene i sve poslodavce. Zakljuuju ga reprezentativni sindikati i unije poslodavaca na nivou drave.2) Posebni kolektivni ugovor. Posebni imaju ue dejstvo i mogu se zakljuiti za posebnu teritoriju, za posebnu oblast rada, za posebne kategorije zaposlenih i poslodavaca. Posebni ugovor za oblast rada zakljuuje se za odredjenu granu ili oblast rada. Posebni ugovor za odredjenu teritoriju zakljuuje se za autonomnu pokrajinu, optinu ili grad. Poseban ugovor za posebnu kategoriju poslodavaca zakljuuje se za javna preduzea i ustanove koje obavljaju delatnost od javnog interesa. Posebni ugovori za posebnu kategoriju rada za samostalne umetnike i sportske radnike.3) Kolektivni ugovor kod poslodavca. Donose se izmedju poslodavaca kao pojedinca i reprezentativnih sindikata radnika koji kod svega rade.

7. PRIMENA KOLEKTIVNIH UGOVORAPrimenjuje se po pravilu danom stupanja na snagu, po pravilu se odnosi na radnike i poslodavce koji su potpisali kolektivni ugovor, moraju biti u skladu sa zakonom, ali mogu predvideti vea prava nego to doputa zakon, ako sluajno ustanovljava manja prava, primenjuje se zakon. Hijerarhijski, na najviem nivou je opti, pa posebni, pa kolektivni ugovor kod poslodavaca.

8. OPTI AKTIOptim aktom se uredjuju odnosi u oblasti rada, bezbednosti rada i zatite zdravlja. On obavezuje poslodavca i sve koje rade kod njega, sadri pravne norme koje na opti nain uredjuju odnose, poslodavca i radnika.Postoje dve vrste optih akata, i to:1) Kao pravilnik o radu, i2) Kao pravilnik o organizaciji i sistematizaciji poslova.Opti akt donosi poslodavac, odnosno njegov organ. Pravilnik o radu donosi upravni odbor ili direktor ako nema upravnog odbora. Pravilnik o organizaciji donosi direktor. Ovi akti moraju da budu u skladu sa pravnim aktima vie pravne snage.Ako kod poslodavca radi manje od 5 radnika, nije obavezno donoenje ovih akata. Ako radi do 10 radnika, poslodavac nije obavezan da donese pravilnik o bezbednosti i zdravlju na radu. Pa se u takvim sluajevima ova pitanja reguliu pojedinanim ugovorima o radu izmedju poslodavca i radnika. U svakom sluaju optim aktima se mogu predvideti povoljnija prava nego to to sadre tzv. vii pravni akti. Specifinost pravilnika o sistematizaciji poslova je u tome to on sadri neke posebne uslove rada za svako radno mesto, kao to su godine starosti ili vrsta strune spreme.

9. UGOVOR O RADUTo je pojedinani pravni akt koji zakljuuje poslodavac sa radnikom, njime se konkretno uredjuju osnovna prava, obaveze i odgovornosti poslodavca i svakog radnika pojedinano. On je pravni akt najnie pravne snage, koji mora biti uskladjen sa pravilnikom o sistematizaciji poslova, kolektivnim ugovorima i zakonom. On moe sadrati i povoljnije uslove od ovih akata, njime se zasniva i prestaje radni odnos.

10. OSNOVNA PRAVA I OBAVEZE ZAPOSLENIHOsnovna prava zaposlenih su: pravo na zaradu; pravo na bezbednost na radu; pravo na zatitu zdravlja; pravo na zdravstveno, socijalno i penzijsko osiguranje; pravo na sindikalno organizovanje; pravo na trajk; pravo na posebnu zatitu mladih, trudnica i porodilja, i invalida.Osnovne obaveze zaposlenih su: savesno i odgovorno obavljanje radnih zadataka; pridravanje organizacije rada i potovanje uslova rada; efikasno obavljanje radnih zadataka.

11. OSNOVNA PRAVA I OBAVEZE POSLODAVACAOve obaveze su: isplata zarada zaposlenima, obezbedjivanje bezbednih uslova rada, omoguavanje prava na trajk zaposlenom i obezbedjivanje ostvarivanja svih odredbi iz ugovora o radu.

12. POJAM RADNOG ODNOSA I USLOVI ZA NjEGOVO ZASNIVANjERadni odnos je pravni odnos koji uspostavljaju zaposleni i poslodavac. I on se uspostavlja ugovorom o radu kao najosnovnijim pravnim aktom. To je dobrovoljni odnos jer svako ima slobodu odluivanja da li e i s kim e zasnivati radni odnos. Subjekti radnog odnosa su zaposleni i poslodavac. Zaposleni je fiziko lice a poslodavac moe biti, domae ili strano, fiziko ili pravno lice. Radni odnos ine osnovna prava, obaveze i odgovornosti zaposlenog i poslodavca koja se uredjuju ugovorom o radu, u skladu sa aktima vie pravne snage. Da bi neko lice zasnivalo radni odnos potrebno je da se ispune opti i posebni delovi.Opte uslove mora da ispuni svako lice, 2 su opta uslova:1) Najmanje 15 godina starosti;2) Opta, zdravstvena sposobnost.Posebni uslovi su utvrdjeni ili posebnim zakonima ili pravilnikom o sistematizaciji poslova i odnose se na strunu spremu, radno iskustvo, posebne psihofizike sposobnosti i sl.

13. VRSTE RADNOG ODNOSAPostoje 8 vrste radnih odnosa:1) Radni odnos na neodredjeno vreme to je osnovni oblik radnog odnosa jer njegovo trajanje nije unapred odredjeno;2) Radni odnos na neodredjeno vreme to je odnos ije je trajanje unapred odredjeno. Zasniva se u 2 sluaja:a) Za poslove ije je trajanje vremenski ogranieno, kao to su sezonski poslovi ili privremeno poveanje obima posla i najdue traju 12 meseci;b) Radni odnos radi zamene privremenog odsutnog radnika, kada se zasniva od povratka tog radnika to zavisi od razloga odsutnosti, npr. bolest, bolovanje;3) Radni odnos kada je ugovoren probni rad pri emu probni rad traje najdue 6 meseci i ako je on uspean, radnik zasniva radni odnos na neodredjeno vreme, a ako ne, neuspean radni odnos prestaje;4) Radni odnos za obavljanje poslova sa poveanim rizikom to predstavlja da moraju biti ispunjeni posebni delovi koji se odnose na zdravstvenu sposobnost zaposlenog;5) Radni odnos sa nepunim radnim vremenom to znai da je radno vreme krae od punog radnog vremena zbog manjeg obima posla, pa se neka prava, npr. na zaradu ostvaruju srazmerno provedenom vremenu na radu;6) Radni odnos za obavljanje poslova van prostorija poslodavca to znai da radnik ne obavlja poslove u poslovnim prostorijama poslodavca, ve najee kod svoje kue, a u ime i za raun poslodavca;7) Radni odnos sa kunim pomonim osobljem to predstavlja obavljanje poslova u domainstvu, a najee su to poslovi odravanja stambenih objekata i uvanja dece;8) Radni odnos sa pripravnikom to znai zasnivanje radnog odnosa koji po prvi put poinje da radi, pripravniki sta traje najdue godinu dana i ako ga uspeno poloi zasniva radni odnos na neodredjeno vreme.

14. RADNO VREMETo je vreme koje zaposleni provede na radu. Duina radnog vremena je odredjena zakonom o radu i iznosi 5 radnih dana u nedelji.Prema trajanju, postoji 5 kategorija radnog vremena:1) Puno radno vreme iznosi 40h nedeljno, rasporedjeni u 5 radnih dana po 8h. Izuzetno, moe se skratiti na 36h nedeljno;2) Nepotpuno radno vreme je krae od punog zbog manjeg obima posla, a najvei broj prava je srazmeran vremenu provedenom na radu;3) Skraeno radno vreme to podrazumeva rad na naroito tekim i rizinim poslovima. Radno vreme se u ovom sluaju skrauje najvie 10h nedeljno, ali se prava radnika ostvaruju u punom obimu;4) Prekovremeni rad je rad koji se obavla posle punog radnog vremena u toku dana u izuzetnim sluajevima kada postoji mogunost velikih posledica posle vie sile ili ako dodje do iznenadnog poveanja obima posla. Moe da traje najvie 4h dnevno, ali najvie 8h nedeljno i zabranjen je za neke kategorije zaposlenih;5) Noni rad je rad koji se obavlja u vremenu od 22h do 6h i on se ne moe obavljati due od jedne radne nedelje u kontinuitetu.

15. ODMORIPostoje nekoliko vrsta odmora:1) Odmor u toku dnevnog rada koji traje 30 minuta, ali moe trajati 15 minuta, odnosno 45 minuta, ako se radi 4-6h, odnosno due od 10h;2) Dnevni odmor se koristi izmedju dva uzastopna radna dana i traje 12h najmanje;3) Nedeljni odmor se koristi izmedju dve uzastopne radne nedelje, najee se koristi nedeljom i traje 24h najmanje;4) Godinji odmor traje najmanje 20 radnih rana nakon 6 meseci rada, moe se koristiti jednokratno u toku kalendarske godine ili iz dva dela s tim to se drugi deo mora iskoristiti do 30.6. naredne godine.

16. OPTA ZATITA ZAPOSLENIH; ZATITA OMLADINE; ZATITA ENA; ZATITA INVALIDAOpta zatita.Ovom zatitom su obuhvaene mere koje svaki zaposleni mora da potuje a svaki poslodavac da obezbedi, da se ne bi ugrozila bezbednost i zdravlje zaposlenog. Mora biti obezbedjena svim zaposlenima i te mere se donose na lina svojstva zaposlenog.Zatita omladine podrazumeva zatitu zaposlenih koji su mladji od 18 godina a koji imaju izmedju 18 i 21 godina, pa postoje ogranienja ili zabrane u pogledu njihovog rada. Mladji od 18 godina ne mogu da obavljaju naroito teak fiziki rad, zatim rad pod zemljom, vodom ili na velikoj visini, rad koji je izloen tetnom zraenju i sl. A za njih je zabranjen prekovremeni rad i nou. Zaposleni izmedju 18 i 21 godina, mogu da rade ove izloene poslove samo ako imaju dozvolu zdravstvenog nadlenog organa.Zatita ena podrazumeva zatitu zaposlene ene za vreme trudnoe posle porodjaja i radi nege deteta. U prvih 32 nedelja trudnoe eni je zabranjeno da radi prekovremeno i nou ako to procenjuje nadleni zdravstveni organ a u poslednjih 8 nedelja trudnoe, postoji potpuna zabrana ovog rada. ena ima pravo da odsustvuje sa rada zbog porodjaja i trudnoe koje moe da pone da koristi najranije 45 dana a obavezno 28 dana pre termina odredjenog za porodjaj. I ovo odsustvo traje 3 meseca posle porodjaja. Posle ovog porodinog odsustva majka ima pravo na odsustvo radi nege deteta godinu dana, a za tree i naredno dete 2 godine.Zatita invalida. Podrazumeva posebnu zatitu dve kategorije zaposlenih:1) Invalida rada;2) Radnika kome preti nastanak invalidnosti u toj fazi se mora obezbediti posao preostaloj radnoj sposobnosti i u drugom sluaju potrebno je obezbediti drugi odgovarajui posao koji spreava mogui nastanak invalidnosti.

17. ZARADA I NAKNADA ZARADEZaposleni ima pravo na zaradu za period kada radi i u skladu sa vremenom koje provede na radu. Zarada se odredjuje na osnovu osnovice i koeficijenta. Za odredjeni posao uz uveanje za tzv. minuli rad. to predstavlja tzv. radni stan odnosno godine provedene na radu. Zarada moe da bude i uveana u sluaju prekovremenog rada, rada nou i za dravne praznike. Svaki zaposleni po zakonima prava na tzv. minimalnu zaradu koja se utvrdjuje indentino za celu republiku. U nekim sluajevima zaposleni ima pravo na naknadu zarada, iji j iznos razliit i koja se utvrdjuju na razliite naine. Uglavnom se za osnovicu obrauna ovih naknada uzima period od tri prethodna meseca, pre nastanka konkretne situacije. A iznos te naknade se kree obino do 65% od plate. Situacije povodom kojih se obraunava naknada zarade su:1) Kada se ostvaruje zbog praznika ili godinjeg odmora;2) U sluaju privremene spreenosti za rad;3) Kada se desi povreda na radu;4) Kada dodje do prekida rada nekom naredbom organa van institucije gde zaposleni radi.

18. ODGOVORNOST ZAPOSLENOG ZA TETU KOJU PROUZROKUJE POSLODAVCU; ODGOVORNOST POSLODAVCA ZA TETU KOJU PRETRPI ZAPOSLENI; ODGOVORNOST ZA TETU KOJU ZAPOSLENI PROUZROKUJE TREEM LICUUkoliko se desi neka teta, onda postoji obaveza da se ona nadoknadi, a ko e je nadoknaditi zavisi od prethodno utvrdjene odgovornosti. Postoje 3 vrste takve odgovornosti:1) Odgovornost zaposlenog za tetu koju prouzrokuje poslodavcu;2) Odgovornost poslodavca za tetu koju pretrpi zaposleni;3) Odgovornost za tetu koju zaposleni prouzrokuje treem licu.Zaposleni je odgovoran ako je izazvao tetu poslodavcu samo u dva sluaja:a) Ako je to uradio namerno;b) Ako je to uradio krajnjom nepanjom.Dakle ovde se radi o tome da u vezi sa radom postoji svest ili namera da se neto uini odnosno da ne postoji ni minimalna panja kako se ne bi izazvala teta. Dakle, u ovim sluajevima naknada tete vri zaposleni jer ju je i on izazvao. U situaciji kada vie zaposlenih izazovu tetu postoje dve situacije:1) Ako se tako moe utvrditi svaki zaposleni i on odgovara za deo tete koju je on izazvao;2) Ako se ne moe utvrditi pojedinani udeo svakog zaposlenog u nastajanju tete onda je svi nadoknadjuju u jednakim delovima.Postoji i jedna specifina situacija a to je ako je teta nastala vrenjem nekog krivinog dela. Postoji tzv. solidarna odgovornost, to znai da poslodavac u startu moe da nadoknadi celu tetu do bilo kog poinioca ali kasnije u postupku se vri razgranienje u pogledu odgovornosti. Ukoliko tetu pretpi zaposleni na radu onda naknadu tete zaposlenog mora da nadoknadi poslodavac. Postoje dve vrste te tete:1) Materijalna i2) Nematerijalna.U prvom sluaju radi se o nekoj vrsti proputene dobiti, a u drugom sluaju se radi o ugroavanju linosti zaposlenog. A to se odnosi na stres, strah, pretrpljeni fiziki i duhovni bol. Ukoliko zaposleni nije zadovoljan visinom utvrdjene tete onda on moe svoje pravo da ostvari u sudu u tzv. parnikom postupku. I konano postoji mogunost da zaposleni u vezi sa radom uini neku tetu treem licu i u tom sluaju odgovornost za tu tetu nosi poslodavac. Kada se desi ovaj sluaj postoji pretpostavka o odgovornosti poslodavca, pa se oteeno lice moe odmah direktno obratiti poslodavcu da bi mu se nadoknadila teta. U ovoj situaciji poslodavac moe traiti refundaciju sredstava koje plati oteenom kod zaposlenog koji je poinio tetu.

19. OSTVARIVANjA I ZATITA PRAVA ZAPOSLENIHO pojedinanim pravima, obavezama i odgovornost zaposlenog odluuje poslodavac na osnovu optih akata i ugovora o radu sa zaposlenima gde je sve ovo predvidjeno. Kada je re o pravnom licu o tome odluuje direktor ili lice koje ono ovlasti, ako je re o privatnom vlasniku onda o tome odluuje sam preduzetnik. Mogue je da se spor izmedju poslodavca i zaposlenog reava sporazumno, putem tzv. arbitranse. Arbitra koji odluuje u sporu odredjuje same stranke sporazumno i njegova je odluka konana, bez prava albe. Ukoliko je zaposleni nezadovoljan odlukom poslodavca on moe pokrenuti sudski spor u roku od 3 meseca od dobijanja reenja a nadleni sud mora odluiti u roku od 6 meseci od pokretanja spora. Da bi se omoguilo ostvarivanje prava zaposlenog mora se doneti reenje u pisanoj formi koja se uruuje zaposlenom.

20. NAKNADA TETE POJAM I VRSTE

1) PREDMET I SADRINA ZAKONA O BEZBEDNOSTI I ZDRAVLjU NA RADUZakon o bezbednosti i zdravlju na radu predstavlja sistemski zakon u ovoj oblasti. Predmet zakonskog uredjivanja je sprovodjenje i unapredjivanje bezbednosti i zdravlja na radu. Sprovodjenje bezbednosti i zdravlja na radu u smislu Zakona podrazumeva obezbedjivanje bezbednih usloa rada i zatitu zdravlja svih lica koja uestvuju u radnom procesu kao i lica koja se zateknu u radnoj okolini to znai a su obuhvaena sva lica koja su izloena riziku na radu i u radnoj okolini. Zakonom su uredjena prava, obavete i odgovornosti poslodavaca i zaposlenih u sprovodjenju mera i preduzimanju aktivnosti propisanih ovim zakonom i dr. propisima, nadlenosti subjekata u oblasti bezbednosti i zatite zdravlja na radu i odredjene kazne za prekraje zakonskih normi.U sistemu bezbednosti i zatite zdravlja na radu uspostavljenu su instrumenti i mehanizmi koji uskladjuju delovanje svih subjekata i povezuju njihove aktivnosti na svim nivoima. Pravne norme koje odredjuju pravila ponaanja su prevashodno preventivnog karaktera. Cilj je da se primenom odgovarajuih mera sprei nastanak povreda na radu, profesionalnih bolesti i bolesti u vezi sa radom. I ne samo da se spreava njihov nastanak, nego i da se unapredjuje bezbednost i zdravlje na radu to stvara obaveze za sve subjekte a naroito za poslodavce da uvode bezbednije tehnologije i nove mere zatite kako bi eliminisali rizike i poboljali uslove rada.Prava, obaveze i odgovornosti uredjeni Zakonom predtavljaju osnovu za preventivno delovanje u oblasti bezbednosti i zatite zdravlja na radu kako bi se: eliminisali ili smanjili rizici; povealo angaovanje poslodavca; omoguilo uee zaposlenih i njihovih predstavnika; obezbedilo efikasno organizovanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu i delovanje slube medicine rada; proirila prava zaposlenih u sistemu bezbednosti i zatite zdravlja na radu; proirila preventivna zdravstvena zatita.

2) LICA KOJA IMAJU PRAVO NA BEZBEDNOST I ZATITU ZDRAVLjA NA RADUPravo na bezbednost i zatitu zdravlja na radu zagarantovano je po osnovu rada iz radnog odnosa to znai da ga ostvaruju svi zaposleni. Tendencija je u svetu rada da se ovo pravo obezbedi i drugim licima koja su pri obavljanju odredjenih poslova i aktivnosti izloena rizicima. Time je ustanovljen pravni osnov za njihovo izjednaavanje sa zaposlenima u pogledu primene preventivnih mera zatite kao i u pogledu ostvarivanja drugih prava za sluaj povrede na radu i profesionalne bolesti.Zaposleni sa pravom na bezbednost i zdravlje na radu prema ovom Zakonu je domae ili strano fiziko lice u radnom odnosu kod poslodavca kao i lice koje po bilo kom osnovu obavlja rad ili se osposobljava za rad kod poslodavca. Znai ovo pravo ostvaruju sva lica koja su u radnom odnosu, nezavisno od vrste radnog odnosa-na neodredjeno ili odredjeno vreme, na probnom radu, sa punim ili nepunim radnim vremenom, na pripravnikom stau i dr., kao i lica koja nisu u radnom odnosu ali obavljaju rad za poslodavca po drugom osnovu, npr., privremene i povremene poslove, volontiranja i dr. jer je cilj da se ostvare bezbedni uslovi rada pri obavljanju svih poslova.To su: Uenici i studenti na obaveznom proizvodnom radu, profesionalnoj praksi ili praktinoj nastavi (kabineti, laboratorije...); Lica koja se nalaze na strunom osposobljavanju, prekvalifikacije ili dokvalifikacije; Lica na profesionalnoj rehabilitaciji; Lica koja se nalaze na izdravanju kazne zatvora dok rade u privrednoj jedinici Zavoda za izvravanje kazne zatvora i na drugom mestu rada; Lica na dobrovoljnim i javnim radovima organizovanim u optem interesu, radnim akcijama i takmienjima u vezi sa radom; Lica koja se zateknu u radnoj okolini radi obavljanja odredjenih poslova ako je o prisustvu obaveten poslodavac.

3) PREVENTIVNE MERE KOD ZATITE NA RADUPreventivne mere primenjuju se u cilju uspostavljanja naina rada i uslova rada u kojima su eliminisane opasnosti i tetnosti, ili se njihov uticaj na zaposlene svodi na najmanju moguu meru. S obzirom da su u procesima rada prisutni izvori opasnosti i tetnosti koji uzrokuju razliite rizike, bezbednost i zdravlje na radu se obezbedjuju primenom raznoh mera tehnikih, organizacionih, zdravstvenih, obrazovnih, ergonomskih, socijalnih i dr. koje odgovaraju konkretnim uslovima rada. Primena preventivnih mera je od izuzetnog znaaja za elimisanje ili smanjenje rizika na izvoru, mestu nastanka.Sa ovog stanovita posebno se istie znaaj primene preventivnih mera na objektima, sredstvima za rad, sredstvima i opremi line zatite na radu, u tehnolokim procesima jer se planiraju i projektuju u zavisnosti od namene objekta, sredstava i procesa i ''ugradjuju'' pri izgradnji, proizvodnji i uspostavljanju procesa tako da se njihova sigurnost ostvaruje pre poetka rada i korienja od strane zaposlenih.Imajui u vidu znaaj blagovremene primene preventivnih mera za zatitu zaposlenih, Zakon je predvideo njihovu primenu u postupku: Projektovanje, izgradnje, korienja i odravanja objekata namenjenih za radne i pomone prostorije i za rad na otvorenom prostoru, i tehnolokih procesa rada sa pripadajuom opremom za rad; Proizvodnje, pakovanja, prevoza, skladitenja, upotrebe i unitavanja opasnih materija; Projektovanja, proizvodnje i korienja sredstava i opreme za linu zatitu na radu; Obrazovanja, vaspitanja i osposobljavanja u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu.Konkretne mere koje se primenjuju u ovim postupcima propisuju se podzakonskim aktima.

4) OBAVEZE I ODGOVORNOSTI POSLODAVACA U VEZI ZATITE NA RADUPoslodavac je nosilac svih obaveza u stvaranju bezbednih uslova rada i ouvanju zdravlja zaposlenih i po funkciji je odgovoran za primenu zakona i dr. propisa. Opta obaveza poslodavca prema Zakonu o bezbednosti i zdravlju na radu je da zaposlenom obezbedi rad na radnom mestu i u uslovima u kojima su sprovedene mere bezbednosti i zatite zdravlja na radu, odnosno da prilikom organizovanja rada i radnog procesa obezbedi preventivne mere i da za njihovu primenu izdvoji potrebna finansijska sredstva. Pri tome poslodavac je duan da radni proces i uslove rada prilagodjava telesnim i psihikim mogunostima zaposlenog i da mu pri korienju ne ugroavaju bezbednost i zdravlje zaposlenog.Prilikom preuzimanja preventivnih mera moraju se potovati osnovna naela bezbednosti i zdravlja na radu, a to su: Izbegavanje rizika; Procena rizika koji se ne mogu izbei; Otklanjanje rizika na njihovom izvoru primenom savremenih tehnikih reenja; Prilagodjavanje rada i radnog mesta zaposlenom; Zamena opasnih tehnolokih procesa i metoda rada bezopasnim ili manje opasnim; Odgovarajue osposobljavanje za bezbedan rad i izdavanje uputstava za rad na bezbedan nain.U tom cilju poslodavac ima posebne obaveze u pogledu uredjivanja prava i obaveza zaposlenih, procene rizika, osposobljavanja radnika za bezbedan rad, pruanja mogunosti za ostvarivanje prava zaposlenih, obavljanja strunih poslova zatite na radu, informisanja zaposlenih i preduzimanja drugih preventivnih mera.

5) PROCENA RIZIKA NA RADUKada se govori o riziku na radu podrazumeva se rizik koji se javlja na radnom mestu, koji ugroava ivot i zdravlje zaposlenog pri obavljanju poslova svog zanimanja, pa se takav rizik definie kao profesionalni rizik. Rizici mogu biti razliiti po vrsti i intenzitetu, te je neophodno u svakom konkretnom sluaju izvriti identifikaciju i odrediti stepen mogueg uticaja na zaposlenog. To se utvrdjuje u postupku procene rizika za svako radno mesto.Procena rizika predstavlja najznaajniju obavezu poslodavca. Vri se pre poetka rada, u toku rada kao i u svakom sluaju kada zbog izmena uslova rada moe doi do pojave novog rizika ili promene stepena utvrdjenog rizika. Na osnovu utvrdjenog i procenjenog rizika odredjuju se mere i postupci za njihovo otklanjanje ili smanjenje.Poslodavac je obavezan da donese akt o proceni rizika u pisanoj formi. Akt sadri podatke o utvrdjenom stanju procenjenom riziku, radnim mestima sa poveanim rizikom, kao i odredjene mere zatite. Aktom o proceni rizika, na osnovu ocene slube medicine rada, odredjuju se zdravstveni uslovi koje zaposleni mora da ispuni da bi mogao da obavlja poslove na radnom mestu sa poveanim rizikom.Blii uslovi, nain i postupak procene rizika odredjeni su posebnim Pravilnikom o nainu i postupku procene rizika na radnom mestu i u radnoj okolini.

6) RADNA MESTA SA POVEANIM RIZIKOMPod radnim mestima sa poveanim rizikom podrazumevaju se radna mesta na kojima i pored primenjenih mera postoji poveani rizik usled tetnosti i opasnosti kojima je izloen u procesu rada.Radna mesta sa poveanim rizikom utvrdjuju se aktom o proceni rizika na osnovu prethodnih merenja, pregleda, ispitivanja i analize uslova rada i procene rizika, koji ne moe da se otkloni primenom mera bezbednosti i zatite zdravlja na radu.S obzirom na poveani rizik od povredjivanja i profesionalnog oboljenja, zaposleni moe da radi na radnom mestu sa poveanim rizikom samo ako ispunjava posebne uslove koji se utvrdjuju u zavisnosti od vrste rizika i stepena ugroenosti ivota i zdravlja na radu.Zaposleni se, u cilju utvrdjivanja zdravstvenog stanja, pre rasporedjivanja na radno mesto sa poveanim rizikom, upuuje na prethodni lekarski pregled, a u toku rada na periodine preglede.

7) ORGANIZOVANjE POSLOVA BEZBEDNOSTI I ZATITE ZDRAVLjA NA RADUOve poslove moe da obavlja lice koje ima poloen struni ispit predvidjen Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu. Poslodavac je obavezan da organizuje obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu u skladu sa Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu. A Zakon mu daje tri mogunosti: Da sam obavlja ove poslove; Da odredi jednog ili vie svojih zaposlenih ili Da angauje pravno lice ili preduzetnika sa licencom za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu.Poslodavac se opredeljuje za nain organizovanja ovih poslova u zavisnosti od: tehnolokog procesa, organizacije, prirode i obima procesa rada, broja zaposlenih, broja radnih smena, procenjenih rizika, broja lokacijski odvojenih jedinica, vrste delatnosti.Za prvu mogunost, da sam obavlja poslove bezbednosti i zdravlja na radu, poslodavac moe da se opredeli u delatnostima koje po prirodi nisu rizine i ako ima 10 zaposlenih. Poslodavac ne mora da ima poloen struni ispit da bi obavljao ove poslove.Druga mogunost je da poslodavac za obavljanje ovih poslova odredi jednog ili vie zaposlenih kao lice za bezbednost i zdravlje na radu. U ovom sluaju odredjeno lice mora da poloi struni ispit.I trea mogunost je da poslodavac angauje pravno lice ili preduzetnika sa licencom za obavljanje poslova bezbednosti i zatite zdravlja na radu.Istovremeno poslodavac je obavezan da angauje slubu medicine rada za poslove utvrdjene Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu. Pored prethodnih i periodinih pregleda, sluba medicine rada se bavi mnogim preventivnim aktivnostima. Angauje se u postupku procene rizika na radnom mestu. Vri edukaciju zaposlenih za preventivnu zdravstvenu zatitu.U obavljanju propisanih poslova, sluba medicine rada neposredno saradjjuje sa licem za bezbednost i zdravlje na radu i drugim strunim slubama kod poslodavca.Poslodavac je obavezan da slubi medicine rada, licu za bezbednost i zdravlje na radu, pravnom licu ili preduzetniku koje angauje za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu obezbedi pristup svim potrebnim podacima, samostalnost u radu i prethodno upoznavanje sa tehnolokim procesom, rizicima u procesu rada i merama za njihovo otklanjanje.

8) OSPOSOBLjAVANjE ZAPOSLENIH ZA BEZBEDAN RADPoslodavac je obavezan da zaposlenog upozna sa svim vrstama rizika na poslovima koje obavlja i sa konkretnim merama bezbednosti i zatite zdravlja na radu u skladu sa aktom o proceni rizika. Osposobljavanje se obavlja pri zasnivanju radnog odnosa, premetaju na druge poslove, uvodjenju novih tehnologija i novih sredstava za rad kao i prilikom promene procesa rada jer se u ovim sluajevima menjaju uslovi rada i zahtevi u pogledu bezbednosti i zatite zdravlja na radu.Osposobljavanje mora da bude prilagodjeno specifinostima radnog mesta. Vri se teorijski i praktino, a provera teorijske i praktine osposobljenosti se obavlja na radnom mestu te se tako u najneposrednije utvrdjuje da li je zaposleni usvojio dovoljno znanja da bi mogao bezbedno da obavlja proverene poslove. Osposobljavanje vri lice za bezbednost i zdravlje na radu kod poslodavca ili pravno lice odnosno preduzetnik sa licencom koji je angaovan za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu.Na radnim mestima sa poveanim rizikom uvodi se periodina provera osposobljenosti. Na ovaj nain je obezbedjeno obnavljanje i inovacija znanja i vetina za bezbedan rad u uslovima u kojima postoji vea ugroenost zdravlja zaposlenog.Dodatno osposobljavanje se obavlja putem obavetavanja, uputstava ili instrukcija u pisanoj formi. Osposobljanje se vri tako to se daje detaljno objanjenje, uputstvo, savet, nalog kako zaposleni da se ponaa da bi bezbedno obavljao rad na svom radnom mestu. Takva obavetenja, uputstva i instrukcije po pravilu se u pisanoj formi dostavljaju neposredno zaposlenom ili se istiu na vidno mesto u prostoriji gde se rad obavlja.Usmena uputstva se daju samo u izuzetnim sluajevima kada zaposlenom preti neposredna opasnost po ivot i zdravlje.Posebne kategorije zaposlenih dobijaju pisano obavetenje o rezultatima procene rizika i merama za njihovo otklanjanje, dok se ostali zaposleni upoznaju usmeno.

9) OBAVEZE POSLODAVCA PREMA INSPEKCIJI RADAPoslodavac je duan da saradjuje sa inspekcijom rada, organizacijama zdravstvenog, penzijskog i invalidskog osiguranja, sindikatom, osiguravajuim drutvima, organizacijama poslodavaca i sa drugim subjektima u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, da ispunjava obaveze utvrdjene zakonom i da postupa po njihovim nalozima.Pre svega, poslodavac je duan, da najmanje 8 dana pre poetka rada, nadlenu inspekciju rada izvesti o poetku rada, radu odvojene jedinice i promeni tehnolokog postupka kojim se menjaju uslovi rada. Nadlenoj inspekciji rada i nadlenom organu za unutranje poslove, poslodavac je duan da odmah, a najkasnije u roku od 24 asa od nastanka, prijavi svaku smrtnu, kolektivnu ili teku povredu na radu, povredu na radu zbog koje zaposleni nije sposoban za rad vie od 3 uzastopna radna dana kao i opasnu pojavu koja bi mogla da ugrozi bezbednost i zdravlje na radu. Takodje je duan da u roku od 3 uzastopna radna dana od dana saznanja prijavi nadlenoj inspekciji rada profesionalno oboljenje, odnosno oboljenje u vezi sa radom zaposlenog.Na zahtev inspekcije rada poslodavac je duan da dostavi izvetaj o bezbednosti i zdravlju na radu i sprovedenim merama.Organizacijama nadlenim za zdravstveno, penzijsko i invalidsko osiguranje, poslodavac je duan da dostavi izvetaj o povredi na radu, profesionalnoj bolesti i bolesti u vezi sa radom.Poslodavac je duan da zaposlene osigura za sluaj povrede na radu, profesionalne bolesti i bolesti u vezi sa radom kako bi im obezbedio naknadu tete.Otuda je i utvrdjena posebna obaveza da vodi i uva evidencije o: Radnim mestima sa poveanim rizikom; Zaposlenima rasporedjenim na radna mesta sa poveanim rizikom i lekarskim pregledima zaposlenih rasporedjenih na ta radna mesta; Povredama na radu, profesionalnim oboljenjima i bolestima u vezi sa radom; Zaposlenim osposobljenim za bezbedan i zdrav rad; Opasnim materijama koje koristi u toku rada; Izvrenim ispitivanjima radne okoline; Izvrenim pregledima i ispitivanjima opreme za rad i sredstvima i opreme za linu zatitu na radu; Prijavama povreda na radu; Profesionalnih bolesti i bolesti u vezi sa radom koje dostavlja inspekciji rada.10) PRAVA I OBAVEZE ZAPOSLENIH PRI ZATITI NA RADUZaposleni ima znaajnu ulogu u ostvarivanju bezbednih uslova rada i ouvanju zdravlja na radu jer kao uesnik u radnom procesu neposredno primenjuje mere na radnom mestu te u manjoj ili veoj meri utie na nivo bezbednosti i zdravlja na radu.Da se zaposleni pre poetka rada upozna sa merama bezbednosti i zatite zdravlja na radnom mestu i da se osposobljavanja za njihovo sprovodjenje. Pravo na prethodne i periodine preglede predstavlja istovremeno i obavezu zaposlenog koji obavlja poslove na radnom mestu sa poveanim rizikom.Zaposleni ima pravo da poslodavcu daje predloge, primedbe i obavetenja o pitanjima bezbednosti i zdravlja na radu to je podsticajni faktor za njegovo aktivno ukljuivanje u reavanje problema i poboljanje uslova rada.Zaposleni ima pravo i da odbije da radi ukoliko su mu ivot i zdravlje na radu ozbiljno ugroeni zbog nedostataka ili neprimenjivanja propisanih mera, kao i pravo da se obrati inspekciji rada ako smatra da poslodavac nije preduzeo potrebne mere za otklanjanje utvrdjenih nedostataka, odnosno ako smatra da mu je povredjeno neko od prava iz radnog odnosa.Zakonske obaveze zaposlenog u pogledu bezbednosti i zdravlja na radu odnose se na negovo ponaanje na radu i odnos prema sredstvima za rad i opremi i sredstvima line zatite. Tako je zaposleni duan da primenjuje propisane mere za bezbedan i zdrav rad, da namenski koristi sredstva za rad i opasne materije, da paljivo rukuje sredstvima i opremom za linu zatitu. Zaposleni je duan da opremu i sredstva koja koristi kao i radno mesto pregleda pre poetka rada i pre naputanja mesta samog rada kako bi utvrdio samoispravnost, odnosno, kako bi u sluaju nekih nedostataka ili drugih nepravilnosti obavestio poslodavca. 11) PRAVO ZAPOSLENOG DA ODBIJE DA RADI Ako mu preti neposredna opasnost po ivot i zdravlje zbog toga sto nisu sprovedene propisane mere za bezbednost i zdravlje na radnom mestu sve dok se te mere ne obezbede; Ako mu poslodavac nije obezbedio propisani lekarski pregled ili ako se na lekarskom pregledu utvrdi da ne ispunjava propisane uslove za rad na radnom mestu sa poveanim rizikom; Ako u toku osposobljavanja za rad nije upoznat sa svim vrstama rizika i merama za njihovo otklanjanje; Due od punog radnom vremena odnosno nou, ako bi, prema oceni slube medicine rada, takav rad mogao da pogora njegovo zdravstveno stanje i Na sredstva za rad na kojem nisu primenjene propisane mere bezbednosti. 12) ODBOR ZA BEZBEDNOST I ZDRAVLjE NA RADUPravo zaposlenih da izaberu jednog ili vie predstavnika za bezbednost i zdravlje na radu koji e ih zastupati u odnosima sa poslodavcem omoguuje uee u odluivanju odredjenih aktivnosti u ovoj oblasti.Sam predstavnik zaposlenih zastupa interese zaposlenih koji ga nisu izabrali i ini sponu u odnosima izmedju zaposlenih i poslodavaca.Najmanje 3 predstavnika obrazuju odbor za bezbednost i zdravlje na radu i u taj odbor ima i predstavnika poslodavaca. Poslodavac koji ima 50 ili vie zaposlenih imenuje najmanje jednog svog predstavnika za lana odnora. Broj predstavnika zaposlenih mora biti vei od predstavnika poslodavaca jer su primarni interesi zaposlenih.Predstavnik zaposlenih ima vie mogucnosti delovanja: Da poslodavcu daje predloge o svim pitanjima koja se odnose na bezbednost i zdravlje na radu; Da zahteva od poslodavca da preduzme mere za otklanjanje rizika i Da zahteva nadzor od strane inspekcije rada ako smatra da poslodavac ne sprovodi odgovarajue mere.Poslodavac je duan da odboru omogui uvid u sve akte kao i uee u razmatranju pitanja koja se odnose na bezbednost i zdravlje na radu, da ga upozna sa nalazima i preduzetim merama inspekcije rada...

13) NADZOR U OBLASTI RADANadzor vri ministarstvo koje je nadleno za rad i bezbednost i zdravlje na radu preko samih inspektora rada. Sam taj nadzor se sprovodi preko Republikog inspektora rada i on se ostvaruje putem kontrole ovih zakona, propisa donetih na osnovu ovih zakona, tehnikih i drugih mera koja se odnose na bezbednost i zdravlje na radu, ugovora o radu i optih akata.Inspektor ima pravo i dunost da preduzima radnje kojima se reguliu bezbednost i zdravlje na radu (higijena radne sredine, proizvodnja, promet...) i nastupa preventivno (kada daje obavetenje i savete o bezbednosti i zdravlje na radu) i represivno (kada nalae preduzimanje mera i radnji za otklanjanje utvrdjenih nedostataka i rizika).Prilikom kontrole poslodavac je duan da saradjuje sa inspektorom rada, da mu omogui ulazak u objekte u svako doba dana kada ima zaposlenih na radu...

14) INSPEKCIJA RADAKad utvrdi povredu propisa, odnosno i povredu prava iz radnog odnosa i da nisu preduzete odgovarajue mere bezbednosti i zatite zdravlja na radu, inspektor rada ima ovlaenje da svojim reenjem naloi: Otklanjanje povrede propisa ostavljajui rok u kome e se ispraviti utvrdjene nepravilnosti; Preduzimanje mera i radnji za otklanjanje uzroka koji su izazvali povrede ili opasnost po bezbednost i zdravlje na radu ili da obavee poslodavca na donoenje programa o postupnom otklanjanju nedostataka ako su potrebna vea investiciona ulaganja i ako ivot i zdravlje zaposlenih nisu tee ugroeni; Zabranu rada na radnom mestu za vreme trajanja okolnosti koje ugroavaju bezbednost i zdravlje na radu u sluajevima utvrdjenim zakonom.Nezavisno od naloenih mera, inspektor rada e nadlenom sudiji za prekraje podneti zahtev za pokretanje prekrajnog postupka kad utvrdi da je povredom zakona i drugih propisa uinjen prekraj, a nadlenom tuiocu prijavu o sumnji da je uinjeno krivino delo kad u postupku nadzora dodje do takvog saznanja.