nekoliko aktuelnih pitanja iz oblasti zaŠtite drŽavine · ugovor o održavanju tehničkog...

57

Dr Nenad Tešić*

NEKOLIKO AKTUELNIH PITANJA IZ OBLASTI ZAŠTITE DRŽAVINE**

U poslednjih nekoliko meseci pažnju autora privuklo je mnoštvo sudskih odluka koje u fokus stavljaju posed (državinu) i njenu zaštitu. Pored toga, čest predmet interesovanja sudova u Republici Srbiji bio je i način na koji državina može biti uznemirena, koja faktička vlast uživa pravnu zaštitu, a koja ne i da li samo ona radnja koja je protivpravna može predstavljati smetanje državine? Autor naročito analizira otvorena pitanja u nekoliko posesornih sporova koji još uvek nisu pravnosnažno okončani. Upravo iz tog razloga, ovom prilikom je izostalo navođenje brojeva „predmeta“ o kojima je reč, kako to inače nalažu pravila citiranja u naučnim člancima ovog tipa. Ipak, autor drži da to nikako ne može biti „brana“ u osvrtu na pravna pitanja koja su u takvim postupcima otvorena. Za ovu priliku odabrane su neke dileme koje su se činile naročito aktuelnim.Autor se tako pita može li se u sporu „radi državine“ raspravljati o zah-tevu za naknadu štete? Može li uspostavljanje faktičke vlasti na nekom objektu kupovinom u stečajnom postupku biti čin smetanja poseda? Da li je pravo na državinu koje zakonodavac pominje u čl. 81 Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa neko posebno subjektivno pravo koje u petitornom sporu uživa sudsku zaštitu prema svim trećim licima ili je „pravo na državinu“ generični pojam za ovlašćenje držanja utemeljeno u nekom stvarnom pravu?U tom kontekstu, autor pokušava pronaći i odgovore na pitanja: ko je pasivno legitimisan u posesornom sporu, da li se tužba zbog smetanja poseda može podići isključivo protiv lica koje je neposredno preduzelo radnju smetanja ili se može tužiti i lice po čijem nalogu je izvršeno sme-tanje, odnosno lice u čiju korist je izvršeno smetanje?

* Autor je docent Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, [email protected].

** Ovaj rad je nastao kao plod istraživanja u okviru projekta Pravnog fakulta-ta Univerziteta u Beogradu: „Razvoj pravnog sistema Srbije i harmonizacija s pravom EU (pravni, ekonomski, politički i sociološki aspekti)“.

UDK 347.251(497.11) ; 347.131.4(497.11)

Nenad Tešić

58

Ključne reči: Državina (posed). – Posedovna volja. – Posesorni spor. – Protivpravnost. – Pravo na državinu. – Beati possiden-tes.1

1. UVOD

1.1. Faktička vlast i posedovna voljaPitanje zaštite faktičke vlasti je čest predmet porodičnih i sused-

skih „svađa“ pa samim tim i sudskih postupaka u Republici Srbiji. U tom kontekstu, naši sudovi su zauzimali stavove o različitim pravnim pitanjima. Na primer, kod pojma državine se prihvata tzv. moderna (objektivna) koncepcija državine po kojoj je državina stvari faktička vlast na stvari i nije potrebna volja držaoca da stvar drži kao svoju. Državina uživa zašitu i ako neko lice stvar drži za sebe (pro se), ali i za nekog drugog (pro alio).2 „Ipak, državina se sastoji u ostvarivanju ne-kog interesa, ekonomskog ili drugog, pa je stoga za postojanje državine stvari potrebna opšta, prirodna volja držaoca da stvar drži radi ostvari-vanja tog interesa.“3 Ova „posedovna volja“ animus possidendi držaoca je, po pravilu, na neki način ispoljena (manifestovana). Na primer, „na mogućnost državinske zaštite ne utiče činjenica da je kritičnog dana prostor bio prazan odnosno da tužilac nije držao nikakve stvari niti obavljao neku delatnost u istom, već je za ispunjenje uslova za postoja-nje poslednje nesmetane državine dovoljno da je upravo tužilac sporni lokal zatvorio sa spoljne strane, obezbedio ga od daljeg prljanja i uni-štavanja zaključavanjem,4 te da se ključ nalazio kod njega.“5 Državinska volja može dakle biti ispoljena kroz faktičke, ali i pravne radnje kao

1 (Horatius, Carm. 4, 9, 45) – Blaženi posednici, (Posednik je i faktički i pravno u povoljnijem položaju od neposednika). A. Romac, Latinske pravne izreke Za-greb 1982, 480.

2 Suprotno ovome, u rimskom pravu, pretor je pružao interdiktsku zaštitu samo licu koje je pored faktičke vlasti imalo i volju da stvar drži kao svoju (animus rem sibi habendi). Vid: Ž. Bujuklić, Rimsko privatno pravo, Beograd 2011, 222.

3 Savezni sud, Gzs. 33/94 od 9.2.1995. godine, Privrednik br. 171, Paragraf Lex.4 Posed implicira mogućnost isključenja trećih iz zahvata u stvar. N. Gavella,

Posjed stvari i prava, Zagreb 1990, 24.5 Rešenje Privrednog apelacionog suda, Pž. 2313/2013 od 28.3.2013. godine –

Sudska praksa privrednih sudova – Bilten br. 4/2013, Paragraf Lex.

Nekoliko aktuelnih pitanja iz oblasti zaštite državine

59

što je zaključenje ugovora. Tako u jednom slučaju sud ukazuje da „za ocenu o tome da li je samim zaključenjem ugovora o konstituisanju prava stvarne službenosti puta titular ovog prava istovremeno postao i držalac prava nije od značaja da li je faktički vršio ovlašćenja iz sadr-žine ovoga prava u periodu od zaključenja ugovora do dana učinjenog smetanja, ako za to nije imao stvarne potrebe.“6 U nekim situacijama posedovna volja se pojavljuje kao odlučujući i dovoljan uslov za drža-vinu. Za postojanje faktičke vlasti nije nužna stalna prostorna pove-zanost držaoca sa istom stvari, već je dovoljna volja držaoca da stvar drži (tzv. državina stanja).7 U tom svetlu, „držalac ne gubi državinu na stanu kada se iz određenih razloga preseli u drugo mesto, pošto je u stanu ostavio deo svojih stvari i zadržao ključeve koje je poverio su-setki za slučaj da se zbog nekih kvarova mora ući u stan, čime on nije preneo državinu stana na susetku“.8 Državina se ne gubi ni ako je drža-lac privremeno sprečen da vrši faktičku vlast nezavisno od svoje volje (tzv. državina u mirovanju).9 Shodno tome, držalac prostorija ne gubi državinu na istima ako zbog lošeg stanja prostorija nije u mogućnosti da iste koristi.10 Ako se pristup po kome primat daje posedovnoj volji,11

6 Rešenje Okružnog suda u Valjevu, Gž. 1279/2004 od 18.11.2004. godine, Para-graf Lex.

7 „A iz samih dokaza jasno proizilazi da je tužilac na pomenuti način zaključio ugovor o održavanju tehničkog obezbeđenja objekta, isti zaključao i na ulaznu kapiju stavio katanac, nakon čega je otišao u inostranstvo, pa jasno proizilazi da se tužilac nalazio u jednom trajnijem prostornom odnosu prema navedenoj imovini i na taj način je manifestovana njegova državina“ Rešenje Višeg suda u Čačku, Gž. 1318/2010 od 5.1.2011. godine, Paragraf Lex.

8 Rešenje Okružnog suda u Zrenjaninu Gž. broj 503/00 od 29.9.2000. godine. „Neposredni posed mora, barem za onoga ko ima u tome pravni interes, biti vanjski vidljiv. Pritom će redovno biti dovoljno da bude zametljivo postojanje nečije vlasti, a neće biti nužno da bude vidljivo koja je osoba posednik.“ N. Gavella, op. cit. fn. 4, 24.

9 „Naime, kako je tužilja na mestu stare ograde izgradila novu ogradu, nesporno se zaključuje da je imala volju da i dalje faktički vrši vlast na spornom delu parcele, što znači da tužilac na tom delu nije mogao steći državinu, pa sa-mim tim ne bi mogao ni da traži zaštitu.“ Rešenje Višeg suda u Kraljevu, Gž. 221/2012 od 9.3.2012. godine, Paragraf Lex.

10 Rešenje Privrednog apelacionog suda, Pž. 11204/2012 od 3.1.2013. godine. Pa-ragraf Lex.

11 U rimskom pravu jednom stečena državina se mogla zadržati, i ako se izgubi faktička vlast samom voljom (possessio solo animo retinetur) na primer (gos-podar ostaje držalac roba u bekstvu) u postklasičnom pravu je to prošireno

Nenad Tešić

60

a ne faktičkoj vlasti sprovede do kraja onda je moguće imati državinu i na vazdužnom prostoru iznad zemljišta. Tako u jednoj odluci sud za-paža da „državina parcele nije samo državina površine zemljišta koje se može koristiti, već i vazdušni prostor iznad tog zemljišta do dozvoljene sigurnosne visine do koje je moguće podizanje građevinskog objekta. Držalac parcele pribavljene za izgradnju građevinskog objekta, bez ob-zira što objekat još nije sagrađen, ima pravo na zaštitu državine ako ga neko postavljanjem kabla niskonaponske mreže unutar granične vertikale u tome ometa“.12 Dakle, volja držaoca animus u savremenom pravu ima bitno drugačiji značenje nego u rimskom pravu, ali je, sada shvaćena kao posedovna volja (animus possidendi) i dalje od naročitog značaja za razlikovanje državine od detencije koja takođe podrazumeva faktičku vlast, ali bez adekvatne posedovne volje.13 Državinsku zaštitu uživa kako neposredna, tako i posredna državina.14 „Posredni držalac uživa sudsku zaštitu državine i u odnosu na neposrednog držaoca15 i u odnosu na treće lice prema poslednjem stanju državine zasnovane pravnim poslom sa neposrednim držaocem, pri čemu nije od utica-ja punovažnost pravnog posla o zasnivanju državine, kao ni okolnost da je treće lice smetalo posrednu državinu uz saglasnost neposrednog držaoca. S tim što se poslednje stanje državine kod neposredne drža-vine dokazuje radnjama, a poslednje stanje državine posrednog držao-ca pravnim poslom koji definiše obim i sadržaj njegove državine. Ako su se taj obim i sadržaj izmenili, posredna državina je uznemiravana. Posredni držalac će pozivanjem na pravni posao dokazivati samo svoju

da se faktička vlast mogla steći solo animo. Vid: M. Milošević, Rimsko pravo, Beograd 2011, 237.

12 Rešenje Vrhovnog suda Srbije, Gzz. 152/2002 od 20.11.2003. godine, Paragraf Lex.

13 Tako u jednoj odluci sud zapaža da izvođač građevinskih radova na nepokret-nosti koji po osnovu ugovora o građenju izvodi radove nije postao neposredni držalac te nepokretnosti, nego detentor iste, jer vrši faktičku vlast na stvari za investitora i pod nadzorom investitora. Savezni sud, Gzs. 30/96 od 28.11.1996. godine, Privrednik br. 171, Paragraf Lex.

14 Da li je stvar u posrednoj ili neposrednoj državini nije od uticaja na pravo na državinsku zaštitu. Rešenje Okružnog suda u Novom Sadu, Gž 1138/2006 od 9.3.2006. godine, Paragraf Lex.

15 „Pravo na podizanje posesorne tužbe u vezi sa smetanjem državine ima lice koje je neposredni držalac stvari, pa i prema posrednom držaocu, uko-liko ga ometa u mirnoj državini.“ Rešenje Privrednog apelacionog suda, Pž. 13112/2010 od 3.11.2010. godine, Paragraf Lex.


61

posrednu državinu i njeno uznemiravanje.“ 16 Drugim rečima, u nekim slučajevima kada aprehenzione radnje preduzima samo neposredni dr-žalac, posredni držalac takođe ima mogućnost državinske zaštite pu-tem tužbe za smetanje. Ovo proizilazi iz njegove posedovne volje jasno iskazane kroz odgovarajući ugovor o zakupu, posluzi, ostavi... Važi i obrnuto, po zahtevu za predaju stvari, osim neposrednog držaoca stva-ri, uvek je pasivno legitimisan i posredni držalac, kao lice koje faktičku vlast na stvari vrši preko drugoga.17 Državinsku zaštitu uživa i sudr-žalac, s tim što u slučajevima kada se utvrdi „smetanje sudržavine od strane sudržaoca to za posledicu ne može imati obavezu predaje stvari u isključivu državinu, već samo obavezu da se omogući sudržavina“.18

2. SMETANJE DRŽAVINE

2.1. Načini smetanjaSrpski sudovi su zauzimali stav i u pogledu različitih načina na

koji faktička vlast nekog lica može biti napadnuta. Pritom se u praksi pojavljuju različiti kriterijumi za ocenu kada se radnja tuženog smatra dovoljnim uznemiravanjem državine za usvajanje tužbenog zahteva. Tako je, prema stanovištu ovih sudova, između ostalog, smetanje drža-vine moguće i verbalnom pretnjom.19 U jednoj odluci sud naglašava da obična zabrana korišćenja nužnog prolaza ne predstavlja akt smetanja poseda, ali da se u izuzetnim slučajevima smetanje može izvršiti i ver-balno kada se titularu prava uputi ozbiljna pretnja (stavljanje u izgled budućeg zla titularu prava ili članovima njegove porodice ili imovini) i na taj način izrekne zabrana daljeg korišćenja prava.20 Smetanje drža-

16 Zaključak br. 2/85 sa Savetovanja građanskih i građansko-privrednih odeljenja Saveznog suda, republičkih i pokrajinskih vrhovnih sudova i Vrhovnog vojnog suda od 16.5.1985. godine, Privrednik br. 171, Paragraf Lex.

17 Presuda Višeg trgovinskog suda, Pž. 4932/2006 od 20.12.2006. godine, Para-graf Lex.


19 Rešenje Okružnog suda u Beogradu Gž. broj 8459/96 od 16.10.1996. godine, Paragraf Lex.

20 Rešenje Okružnog suda u Požarevcu Gž. broj 1386/95 od 15.11.1995. godine, Paragraf Lex. Međutim, „ako je tužilac prolazio spornim putem koji se pruža preko parcele tuženika uz odobrenje tuženika, pa mu tuženik zabrani prolaz,

Nenad Tešić

62

vine postoji i kada se verbalnim putem držaocu prava ili stvari stavlja u izgled napad na njegovo telo, ali i na njegovu čast i ugled.21 S druge strane, sud negira mogućnost da državinska zaštita bude preventiv-na, već se naglašava da je ona, po prirodi stvari, reaktivna. Sledstveno tome, buduća (pretpostavljena) radnja tuženog ne može predstavljati čin smetanja, već je nužno da je smetanje već nastupilo.22

2.2. Svest o posledicama smetanja

U nekim slučajevim sud uzima u obzir i nameru za smetanje, tako prvostepeni sud pravilno zaključuje da na strani tuženih nije bilo namere da nastanu posledice uznemiravanja niti da izvrše akt smetanja poseda prema tužiocima kojima ni obim ni kvalitet državine nisu bitno suženi, a i trajali su vrlo kratko vreme.23 „Smetanje poseda podrazume-va svesno postupanje. Tako sud nalazi da nema smetanja poseda u si-tuaciji kada krava – vlasništvo tužene, uđe u baštu tužioca i pričini mu štetu. Svako oštećenje tuđe imovine nije ujedno i smetanje poseda, jer ono u sebi mora nositi još i znakove svesnog zadiranja u tuđi posed“.24

nema akta smetanja državine, pa se tužbeni zahtev tužioca ima odbiti.“ Re-šenje Okružnog suda u Čačku, Gž. 516/2003 od 27.5.2003. godine, Paragraf Lex.

21 „Tuženi je izvršio pritisak na volju tužilje tako što je izazvao strah od buduće opasnosti koja će se desiti kako tužilji, tako i njenom maloletnom sinu. Ova buduća opasnost se odnosila na čast i ugled tužilje. Stoga je ponašanje tuženog odlučujuće i ozbiljno uticalo na volju tužilje da napusti predmetni stan. Presu-da Okružnog suda u Požarevcu, Gž. 1207/2002 od 27.12.2002. godine – Bilten sudske prakse Vrhovnog suda Srbije, br. 1/2003 – str. 78, Paragraf Lex.

22 Pogrešno je stanovište, prvostepenog sud koji nalazi da je tuženi iskop zemlja-nih radova vršio u nameri da zida porodičnu zgradu i onemogući tužioca da koristi prolaz preko poslužnog dobra, čime buduću radnju uzima kao smeta-nje poseda. Odluka Vrhovnog suda Srbije Gzz. broj 62/93 od 12.3.1993. godi-ne, Paragraf Lex.

23 „Kada je dokazima utvrđeno da je tuženik nehotično bagerom naneo zemlju i šut na neznatni deo parcele tužioca koji su bili u njegovom posedu, pa time na opisani način nije bitno nastupilo suženje obima i kvaliteta državine, tada se tužbeni zahtev tužioca ima odbiti kao neosnovan.“ Rešenje Okružnog suda u Čačku, Gž. 1093/2007 od 27.6.2007. godine, Paragraf Lex.

24 Pošto toga nema, nema ni pružanja posedovne zaštite, a to još ne znači da se isključuje pravo tužioca da traži naknadu štete, pod pretpostavkom da se utvr-di njegova odgovornost za nastanak štete. Rešenje Okružnog suda u Kosovskoj Mitrovici Gž. broj 63/96 od 18.3.1996. god., Paragraf Lex.


63

2.3. ProtivpravnostPoslednje stanje mirne državine je, po pravilu, jedina relevantna

okolnost za odluku o pružanju državinske zaštite. U jednom slučaju, na primer, „tuženi je smetao tužilju u posedu dela garaže pretvorene u stan, na taj način što je isekao električni kabl preko koga se ta prostori-ja snabdevala električnom energijom.“25 U sličnoj situaciji, sud zaklju-čuje da je tuženi smetao tužilju u mirnoj državini predmetnog objekta na taj način što je kao vlasnik električnog brojila, podneo zahtev da mu se isključi električna energija u objektu, čime je tužilju smetao u državini prava korišćenja električne energije u predmetnom objektu.26 Međutim, u nekim slučajevima sudovi ispravno primećuju da uzima-nje u obzir samo poslednje mirne državine nije dovoljno, te da se kao uslov za ispravno presuđenje u takvim sporovima mora uvesti još kri-terijuma. Pre svega, mora se voditi računa o tome da li je radnja tuže-nog protivpravna. Protivpravnost izostaje ako je radnja tuženog zasno-vana na zakonu. Tako u jednom slučaju sud naglašava da „u radnjama tuženog kojima je obustavljena električna energija tužioca nema pro-tivpravnosti, s obzirom na samovlasno prisvajanje električne energije od strane tužioca, pa ne postoji smetanje državine tužioca, već vršenje faktičke vlasti koju tuženi ima na električnom brojilu i elektroenerget-skoj mreži.“27 Jednako rezonovanje imamo i u situaciji, ako tužena elek-trodistribucija isključi isporuku električne energije tužiocu zato što on nije imao elektroenergetsku saglasnost, tada je tuženi postupao u okvi-ru svojih zakonskih ovlašćenja, te se takve radnje ne mogu pravno kva-lifikovati kao čin smetanja poseda, jer su učinjene upravo u izvršavanju zakona.28 Mora se dakle voditi računa o tome da li je isključenje struje izvršeno u okviru vršenja javnih ovlašćenja ustanovljenih zakonom...29

25 Rešenje Okružnog suda u Beogradu Gž. br. 55/97 od 25.2.1997. godine, Para-graf Lex.

26 Kako je tužilja bila u poslednjem stanju državine predmetne nepokretnosti na osnovu ugovora o zakupu zaključenog sa tuženim i kako je ista smetana u dr-žavini predmetnog poslovnog objekta, na taj način što je po zahtevu vlasnika brojila, ovde tuženog, nadležna služba poslovni objekat isključila sa napajanja električne energije, Rešenje Višeg suda u Požarevcu, Gž. 463/2013 od 6.6.2013. godine, Paragraf Lex.

27 Rešenje Višeg suda u Užicu, Gž. 398/2010 od 23.3.2010. godine, Paragraf Lex.28 Rešenje Vrhovnog suda Srbije Gzz. br. 8/97 od 11.11.1997. god, Paragraf Lex.29 Ako je pak isto izvršeno prekoračenjem vršenja javnih ovlašćenja u tom slu-

čaju bi navedena radnja isključenja predstavljala smetanje dotadašnje drža-

Nenad Tešić

64

„Ukoliko bi se u postupku utvrdilo da je isključenje iz mreže izvršeno suprotno zakonu i podzakonskim aktima, u tom slučajevima korisnik koji je protivpravno isključen imao bi pravo na državinsku zaštitu.“30 Drugim rečima, nije dovoljno samo da neko lice svoju radnju zasniva na opštem zakonskom ovlašćenju neophodno je da lice koje se poziva na zakonito postupanje u potpunosti primenilo propisane procedure za takve slučajeve. Ovo iz razloga što je“isključenje električne energi-je, koje izvrši elektrodistribucija, zbog neplaćanja, protivpravno ako se, pri tome, ne poštuje postupak koji podrazumeva prethodno upozore-nje korisnika.“31 Obaveštenje dužnika se mora izvesti u skladu sa pro-pisanom procedurom. „Sud je, u postupku utvrdio da je do navedenog isključenja došlo usled nepostupanja vlasnika navedene nepokretnosti po presudi kojom je on obavezan da tuženom na ime duga za ispo-ručenu električnu energiju isplati dosuđeni iznos, što je dalje uslovilo opominjanje vlasnika od strane tuženog da će pogoni biti isključeni sa električne mreže, a potom, po isteku ostavljenog roka i do isključenja i obustave isporuke električne energije. Imajući u vidu navedeno, tj. da je tuženi isključenje električne energije izvršio pod uslovima i na način

vine. Odgovor Višeg trgovinskog suda na postavljeno pitanje sa savetovanja trgovinskih sudova Republike Srbije održanog na Zlatiboru u vremenu od 24. do 27. juna 2003. godine, utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove održanoj dana 10. oktobra 2003. godine – Sudska praksa trgovinskih sudova – Časopis za privredno pravo, br. 3/2003 – str. 5), Paragraf Lex.

30 Odgovori na pitanja privrednih sudova koji su usvojeni na sednicama Odelje-nja Privrednog apelacionog suda održanim 8. i 22.11.2011. godine – Sudska praksa privrednih sudova – Bilten br. 4/2011, Paragraf Lex.

31 „Tuženi javno preduzeće koje, shodno Zakonu, ima ovlašćenja da, uz poštova-nje zakonom i odlukom predviđene procedure, u slučaju neplaćanja električne energije, korisniku energije isključi dovod iste. Stoga element protivpravnosti u navedenoj situaciji, a koji element je pri ponašanju tuženog neophodan da bi se moglo konstatovati smetanje poseda, pri nespornoj činjenici isključenja električne energije, zavisio je od utvrđenja da li je pri isključenju iste tuženi postupao u skladu sa Zakonom, odnosno da li je poštovao određenu procedu-ru predviđenu Odlukom, koja je podrazumevala i potrebu prethodnog upo-zorenja tužioca, kao potrošača, da će mu električna energija biti isključena za slučaj da ne izmiri nastala dugovanja. Kako je prvostepeni sud utvrdio da je tuženi tužiocu dostavio samo račun, a ne i obaveštenje daće ga isključiti u slu-čaju neplaćanja istog u naknadno određenom roku, to je pravilno zaključio da tuženi nije ispoštovao zakonom predviđenu proceduru da bi mogao koristiti svoja ovlašćenja za isključenje električne energije, a što navedeno isključenje čini protivpravnim.“ Rešenje Privrednog apelacionog suda, Pž. 10914/2011(1) od 29.12.2011. godine, Paragraf Lex.


65

regulisan odredbama Zakona o energetici, to u njegovom postupanju nema protivpravnosti, a što je uslov da bi se moglo utvrditi smetanje poseda.“32 Ukratko, tamo gde zakon dozvoljava oduzimanje ili uznemi-ravanje državine, držalac ne uživa državinsku zaštitu.33

U ovom svetlu, smetanja poseda nema ni kada se radnja tuže-nog zasniva na odluci državnog organa. „Ne postoji smetanje državine kada neko na osnovu ovlašćenja ili naloga državnog organa zahvati u državinu drugog lica i protiv njegove volje“.34 Tako na primer „nema čina smetanja državine u radnji koja se sastoji u rušenju bespravno po-dignutog građevinskog objekta po rešenju nadležnog upravnog organa, pa se ne može zahtevati ni ponovna gradnja srušenog objekta.“35

Nema dakle protivpravnosti, kao osnovnog uslova za zaštitu dr-žavine, pa ni akta smetanja poseda, kada se radnja tuženog zasniva na odluci koja je konačna i koja ima svojstva pravnosnažnosti i izvršno-sti.36 Ipak, odluka upravnog organa u nekim slučajevima ne isključuje protivpravnost. Sud u jednom slučaju naglašava da „za ocenu o protiv-pravnosti radova na nepokretnosti koji prelaze okvir redovnog uprav-ljanja stvarju, izvedenih bez saglasnosti svih suvlasnika, u parnici radi smetanja državine, nema značaja okolnost da je upravni organ odobrio izvođenje radova,“... Ovo iz razloga što se smatra da je „radnja tuženih protivpravna jer za izvođenje spornih radova nije postojala potrebna

32 Rešenje Privrednog apelacionog suda, Pž. 10915/2010 od 12.5.2011. godine – Sudska praksa privrednih sudova – Bilten br. 1/2012, Paragraf Lex.

33 Rešenje Višeg trgovinskog suda, Pž. 8669/2003 od 11.3.2004. godine, Paragraf Lex.

34 Rešenje Višeg trgovinskog suda, Pž. 8669/2003 od 11.3.2004. godine, Paragraf Lex.

35 „Ne može zahtevati u parnici za smetanje državine da se izvrši povraćaj u pređašnje stanje odnosno da se tuženi obaveže da porušeni objekat ponovo izgradi, jer se radi o bespravno podignutom objektu, te se ne može zahtevati ponovno gradnja bespravno srušenog objekta, jer je to u protivnosti sa uprav-nim propisima.“ Rešenje Okružnog suda u Kraljevu, Gž. 787/92 od 8.7.1992. godine, Paragraf Lex.

36 „Na osnovu navedenih činjenica, a sve ceneći u vezi sa propisima Srpske pra-voslavne crkve, Uredbom o unutrašnjem i spoljašnjem monaškom životu, Ustava SPC, prvostepeni sud zaključuje da postupci sveštenika koji su odre-đeni da izvrše navedene odluke episkopa Ž. a kojima je izvršeno udaljenje tu-žilja iz manastira, nemaju obeležja protivpravnosti, tako da tužbeni zahtev za smetanje državine nije osnovan“ Rešenje Višeg suda u Čačku, Gž. 398/2013 od 29.5.2013. godine, Paragraf Lex.

Nenad Tešić

66

saglasnost svih suvlasnika, a odobrenje upravnog organa za izvođenje radova ne može obavezivati tužioce jer se na njih, kao suvlasnike, akt upravnog organa nije ni odnosio.“ 37

Ne postoji smetanje ni ako je tuženi bio dužan da preduzme određenu radnju, na primer, kako bi otklonio opasnost po ljude i imo-vinu. Tako u jednom slučaju sud ispravno zapaža da „nema protivprav-nosti kod isključenja električne energije od strane tuženog, obzirom da je tuženi, kao vlasnik poslovnog prostora, bio dužan da na osnovu datog nalaza stručne ustanove isključi iz interne električne mreže deo zakupljenog prostora koji koristi tuženi, zbog nepouzdanosti instalaci-ja u predmetnom ormariću, kako bi se otklonila potencijalna opasnost za ljude i imovinu.“38

Pristanak tužioca takođe lišava radnju tuženog elementa protiv-pravnosti.39 U jednoj takvoj situaciji, pravilno je prvostepeni sud odbio tužbeni zahtev tužilje, s obzirom da je tuženi uveden u posed sporne nepokretnosti od strane nadležnog sudskog organa na legalan način, na osnovu ugovora, odnosno poravnanja, pa samim tim nema smeta-nja poseda, pošto čin smetanja nije protivpravan.40

2.4. Osnovanost preduzete radnjeSud, po pravilu, ne ulazi u osnovanost preduzete radnje koja

uznemirava imoaca stvari ili prava, pa na primer, zatvaranje vodovodne instalacije, tako da se obustavlja dotok vode u vikendicu tužilje, kvalifi-kuje kao čin smetanja državine.41 Ipak, u nekim slučajevima, kao uslov


38 Rešenje Privrednog apelacionog suda, Pž. 6913/2013 od 9.10.2013. godine, Pa-ragraf Lex.

39 U teoriji se kao razlozi koji iskučuju protivpravnost smetanja državine pored pristanka tužioca, navode i nužna odbrana, stanje nužde, službena radnja, su-sedski odnosi. V. Vodinelić, Promene stvarnog prava u Srbiji, Beograd 2004, 69.

40 Rešenje Drugog opštinskog suda u Beogradu P broj 4080/94 od 7.3.1995. i rešenje Okružnog suda u Beogradu Gž. broj 7016/95 od 14.9.1995. god., Para-graf Lex.

41 „Ukoliko je tužilja, time što je koristila vodu preko zajedničkog vodomera, prouzrokovala troškove koje nije isplatila, tužena je ovlašćena da svoje even-tualno potraživanje prema tužilji ostvaruje u sudskom postupku, a nema ovla-šćenje da obustavi dotok vode u vikendicu tužilje iz razloga što čin zatvaranja


67

za državinsku zaštitu se zahteva da je smetanje državine neosnovano. „Da bi postojalo sprečavanje ili ometanje u vršenju stvarne službeno-sti potrebno je da je ovo ometanje neosnovano. Stoga neće postojati ometanje tužioca u korišćenju službenosti korišćenja vode iz bunara tuženog ako je tuženi kao vlasnik poslužnog dobra bio primoran da u vreme nestašice vode isključuje hidrofor, da ne bi došlo do pregoreva-nja motora, pa je i sam kao i tužilac morao da se snabdeva vodom kod trećih lica“.42 Čini se da bi u ovakvim situacijama umesto da ulazi u ra-spravu o osnovanosti radnje tuženog, sud više morao da vodi računa o tome da li se prema opštim pravilima građanskog prava tužilac postu-pao u nuždi i da li takvo stanje radnjama tuženog eventualno oduzima svojstvo protivpravnosti.

2.5. Ustaljenost (mirnoća) posedaDržavinsku zaštitu uživa samo miran (spokojan) posed.43 Pritom

je na tužiocu teret dokazivanja da je on bio u poslednjoj mirnoj dr-žavini.44 „Držalac nema pravo na zaštitu od smetanja državine ukoli-

vode – vodovodne instalacije predstavlja čin smetanja poseda jer se tim činom menja dotadašnje posedovno stanje.“ Rešenje Okružnog suda u Novom Sadu, Gž. 7455/2006 od 18.1.2007. godine, Paragraf Lex.

42 „Na osnovu nalaza i mišljenja veštaka vodoprivrednog inženjera, utvrđeno je da u slučaju veće potrošnje vode može doći do uvlačenja vazduha u hidroforu i do pregorevanja motora, pa je tuženi iz tog razloga isključivao hidrofor u vre-me nestašice vode, kada je dolazilo do snižavanja nivoa vode u bunaru i kada je pretila opasnost da zbog usisavanja vazduha dođe do pregorevanja motora hidrofora. Zbog toga je isključivao struju iz tehnički opravdanih razloga, a u to vreme ni sam nije mogao da koristi vodu iz predmetnog bunara. Prema ovako utvrđenom činjeničnom stanju pravilno su nižestepeni sudovi utvrdili da se ovde ne radi o ometanju službenosti u smislu čl. 57. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, jer da bi postojalo sprečavanje ili ometanje u vršenju stvarne službenosti, potrebno je da je ovo ometanje neosnovano, a činjenice ukazuju da je tuženi bio primoran da u vreme nestašice vode isključuje hidro-for da ne bi došlo do pregorevanja motora pa je i sam kao i tužilac morao da se snabdeva vodom kod komšija, odnosno trećih lica.“ Presuda Vrhovnog suda Srbije Rev. broj 3920/98 od 18.8.1998. god., Paragraf Lex.

43 Štiti se svaki posed koji je poslednji, efektivan i miran. „A miran je svaki posed koji druga strana nema pravo suzbiti, odnosno oduzeti putem samopomoći.“ No nakon što prestane pravo na samopomoć licu od koga je posed viciozno stečen državina se i prema njemu umiruje. N. Gavella, op. cit. fn. 4, 106–107.

44 U sporu o smetanju poseda, na tužiocu je teret dokazivanja da je on bio u po-slednjoj mirnoj državini i da je tuženi izvršio akt smetanja. Sud će zahtev kojeg

Nenad Tešić

68

ko sud utvrdi da je tuženi radnje koje je tužilac u tužbenom zahtevu okvalifikovao kao smetanje državine preduzeo koristeći se pravom na samopomoć.“45 Po istom principu, „lice koje je državinu steklo zlou-potrebom poverenja nema prava na državinsku zaštitu. Vlasnik stvari, kao posredni držalac, može preduzeti mere samopomoći protiv ova-kvog lica.“46 Pritom je važno naglasiti, da držalac koji iskoristi pravo na dozvoljenu samopomoć nema istovremeno i pravo na sudsku zaštitu od smetanja državine. Ako nema ponovnog smetanja, u slučaju pod-nošenja tužbe sud će odbiti tužbeni zahtev.47 Po napred naavedenom kriterijumu pružanja zaštite samo mirnoj državini zaštitu ne uživa ni ona faktička vlast lica koja je privremena i zavisi od odobrenja držaoca. „Ako je tužilac prolazio spornim putem koji se pruža preko parcele tuženika uz odobrenje tuženika, pa mu tuženik zabrani prolaz, nema akta smetanja državine, pa se tužbeni zahtev tužioca ima odbiti“.48

Ustaljenost (mirnoća) poseda se uzima u obzir i u specifičnoj situaciji kada je kad je neko lice steklo državinu izvršenjem privremene mere. Tako „državina stečena izvršenjem privremene mere iz athezi-onog postupka, ne uživa sudsku zaštitu u odnosu na dužnika iz pri-

ne prate relevantni dokazi o ovim činjenicama oceniti kao neosnovan. Rešenje Privrednog apelacionog suda, Pž. 9976/2012 od 22.11.2012. godine, Paragraf Lex.

45 Na osnovu navedenog, prvostepeni sud je našao da je tuženi uklanjanjem elek-troprovodnika postavljenog preko njegove parcele, u okviru roka od 30 dana od saznanja za postavljanje kabla, iskoristio pravo na samopomoć. Rešenje Vi-šeg suda u Valjevu, Gž. 195/2010 od 11.2.2010. godine, Paragraf Lex.

46 Rešenje Višeg trgovinskog suda, Pž. 7884/2005 od 28.12.2005. godine, Para-graf Lex.

47 „U postupku pred prvostepenim sudom utvrđeno je da su tužioci bili u dr-žavini prava službenosti prolaza spornim pravcem preko parcele tužene, i da je tužena na dan 22.5.2004. godine postavila prepreke, kako je to navedeno u izreci prvostepenog rešenja. Istog dana tužioci su sve postavljene prepreke uklonili i nakon toga nastavili da prolaze spornim pravcem, pri čemu tužena posle toga nije postavljala nove prepreke.“ Rešenje Okružnog suda u Valjevu, Gž. 477/2005 od 25.3.2005. godine, Paragraf Lex.

48 „Sud je dokazima utvrdio da je tužilac bio u posedu spornog puta. Takođe je istim dokazima utvrđeno da je spornim putem tužilac prolazio uz odobrenje tuženika ili njegovog oca. Pri takvom stanju stvari, pravilna je odluka suda kada je odbio tužbeni zahtev tužioca kao neosnovan jer je utvrđeno da na opisani način tužilac nije bio u faktičkom i mirnom posedu spornog puta.“ Rešenje Okružnog suda u Čačku, Gž. 516/2003 od 27.5.2003. godine, Paragraf Lex.


69

vremene mere, u slučaju oduzimanja državine posle izvršenja privre-mene mere, ukoliko privremena mera nije opravdana blagovremenom tužbom.“49

2.6. Podobnost imovinskog dobra za državinsku zaštituNeke materijalna dobra po svojoj prirodi ili svrsi koja im je do-

deljena nisu podobna za uspostavljanje državine, pa samim tim ni za državinsku zaštitu. Na primer „parking mesto“ shvaćeno kao garažni prostor je, po pravilu, predmet državinske zaštite, „kada je putničko motorno vozilo parkirano u više navrata u kratkim vremenskim in-tervalima na tuđem garažnom prostoru tada je izvršen akt smetanja državine u korišćenju garažnog prostora.50 Međutim, u situaciji kada je parking mesto javno dobro, sudovi zaključuju da, „se ne bi moglo uzeti da je tužilja u posedu tog mesta za parkiranje, budući da je isključeno sticanje takvog prava na javnim dobrima, koja su u državnoj svojini i opštoj upotrebi, pa sud ne bi mogao pružiti zaštitu tužilji po tužbi zbog smetanja državine zbog toga što je tuženi na to mesto postavio svoj automobil.“51 Sličnu logiku sud primenjuje i kod „grobnog mesta“. „Kada je lice izvršilo smetanje državine sužavanjem grobnog mesta na seoskom groblju, tada će se po tužbi za smetanje državine opštinski sud oglasiti stvarno nenadležnim, jer se radi o sporu iz nadležnosti upravnih organa.“52 Drugim rečima, javno dobro je stvar u opštoj upo-trebi i ne može biti predmet poseda niti mu se može pružiti državinska zaštita, osim u slučajevima kada je faktički ili odlukom nadležnog or-


50 „Tačno je da tuženi svoja vozila ne ostavljaju duže parkirana na spornom pro-storu, ali i takvo njihovo kraće zadržavanje, kada su odnosi stranaka poreme-ćeni, predstavlja smetnju za tužioca da se svojim garažnim prostorom nesme-tano koristi.“ Rešenje Okružnog suda u Užicu, Gž. 1109/2005 od 27.1.2006. godine, Paragraf Lex.

51 Rešenje Okružnog suda u Novom Sadu, Gž. 1217/2006 od 9.3.2006. godine, Paragraf Lex.

52 Grobno mesto supruga tužilje je vidno izdvojeno i oivičeno, a tuženi su rado-ve izvodili na slobodnom prostoru, pa ukoliko tom prilikom nisu ispoštovali odredbe Zakona o sahranjivanju i grobljima na seoskim grobljima nije u nad-ležnosti suda da sporni odnos rešava, već organ koji upravlja grobljem, dakle radi se o sporu iz nadležnosti upravnih organa.“ Rešenje Okružnog suda u Užicu, Gž. 89/2006 od 30.1.2006. godine, Paragraf Lex.

Nenad Tešić

70

gana, izgubilo to svojstvo.53 Međutim, svojstvo javnog dobra mora biti nesporno i nije dovoljna samo nečija tvrdnja da je određeno materijal-no dobro javno. Na primer, „bunar koji je izgrađen od strane fizičkih lica za svoje potrebe ne predstavlja dobro od opšteg interesa, tako da svaki sudržalac ima pravo na zaštitu od uznemiravanja ili oduzimanja državine.“54

Iako nemaju svojstvo javnog dobra, neke stvari uopšte nisu po-dobne za državinu, Na primer, „niko ne može imati državinu telefon-skog broja, odnosno telefonskog priključka niti uživati državinsku za-štitu na telefonskom priključku sa navedenim brojem.“55 S druge strane, neka materijalna dobra su podobne za državinsku zaštitu iako na njima kao takvim, pojedinačno ne može postojati svojina. U jednom slučaju, tužilja je u dogovoru sa tuženom koristila jednu malu sobu u stanu, a preostali deo stana tužena je koristila sa drugom ćerkom. Tužena je bez dogovora sa tužiljom izdala sobu podstanarki i time je onemogućila fizički da uđe u sobu i koristi je kao držalac. Prvostepeni sud je pravil-

53 Izuzetak predstavlja situacija kad takva stvar prestane biti javno dobro, odno-sno stvar u opštoj upotrebi, a to može da se desi u slučaju odluke nadležnog organa ili faktičkim gubitkom tog svojstva, o čemu se može zaključivati na-ročito iz trajanja mirnog poseda, za koju situaciju bi bila moguća posedovna zaštita u parnici zbog smetanja poseda. „Međutim, u ovom sporu ne radi se o navedenim izuzecima. Ovo stoga što je odlukom nadležnog organa tužiocu odobreno privremeno, za vreme od oko četiri meseca, postavljanje letnje bašte na trotoaru ulice ispred ugostiteljskog objekta, a to ne znači da je to zemljište prestalo biti, pogotovo ne trajno, ulicom odnosno trotoarom, te da bi s tim u vezi bila moguća njegova posedovna zaštita“. Rešenje Vrhovnog suda Srbije, Gzz. 78/2002 od 18.7.2002. godine, Paragraf Lex.

54 „Prema utvrđenom činjeničnom stanju sporni bunar su izgradila fizička lica, meštani zaseoka „Č“ za svoje potrebe. Kao se radi o vodnom objektu koji je u upotrebi od strane određenog broja fizičkih lica, i isti se nalazi na kp. br. 5187/3 KO D., koja je u privatnoj svojini, to isti ne predstavlja javno dobro u smislu Zakona, već predstavlja zakonom predviđeni izuzetak od pravila da su vodni objekti dobra od opšteg interesa. Radi se o bunaru koji je izgrađen od strane fizičkih lica, namenjen za upotrebu meštana jednog zaseoka, i isti nije javno vodno dobro, niti dobro u opštoj upotrebi, već vodno dobro izgrađeno za potrebe fizičkih lica. S druge strane, pitanje vlasništva na spornom bunaru nije od uticaja na raspravljanje po predmetnoj tužbi jer se radi o tužbi za sme-tanje poseda.“ Rešenje Višeg suda u Nišu, 3 Gž.145/2011 od 11.2.2011. godine, Paragraf Lex.

55 Rešenje Okružnog suda u Užicu, Gž. 633/2008 od 17.3.2008. godine, Paragraf Lex.


71

no usvojio tužbeni zahtev, nalazeći da je tužilja bila držalac predmetne sobe i da ju je tužena onemogućila u korišćenju iste.“ 56

2.7. Mogućnost restitucije i njen značaj za tužiocaPrilikom odlučivanja o tužbenom zahtevu za smetanje državine

sudovi vode računa i mogućnosti uspostavljanja pređašnjeg stanja dr-žavine. U tom svetlu, takav tužbeni zahtev može biti odbijen ako uspo-stavljanje pređašnjeg stanja nije moguće zbog stvarnih ili pravnih ra-zloga. Na primer, „ako tuženik ne može da uspostavi pređašnje stanje tako što će tužiočev kiosk vratiti na pređašnje mesto, na javnu površinu, zbog toga što bi to bilo suprotno odluci upravnog organa, tužbeni zah-tev ne bi bio osnovan,“57 ili, „ako je posle smetanja državine tužiočeva nepokretnost eksproprisana i predata tuženom kao korisniku ekspro-prijacije, sud će odbiti tužbeni zahtev za smetanje državine, jer uspo-stavljanje pređašnjeg stanja nije moguće iz pravnih razloga.58 Dodatno i u onim slučajevima kada je uspostavljanje pređašnjeg stanja moguće mora se voditi računa o svrsi i značaju takve restitucije. Uspostavljanje pređašnjeg stanja nije opravdano ako bi ono za držaoca imalo mali značaj. „U sporu zbog smetanja državine sud može odbiti zahtev za uspostavljanje pređašnjeg stanja, ako nađe da okolnosti slučaja, a na-ročito savesnost stranaka i minorni značaj restitucije za tužioca koja bi za tuženog bila preterano teška, to opravdavaju. prilikom odlučivanja o restituciji u sporovima zbog smetanja državine, mora voditi računa i o opštem pravilu po kome su građanska prava priznata subjektima da ih koriste, ali ne i da ih zloupotrebljavaju“.59 Ovome se može pristupiti i iz ugla postojanja pravnog interesa da se utvrdi smetanje. Tako u jed-

56 Rešenje Okružnog suda u Beogradu Gž. broj 8461/96 od 30.10.1996. god., Pa-ragraf Lex.


58 „Sud će odbiti zahtev za smetanje državine ukoliko uspostavljanje pređašnjeg stanja nije moguće iz pravnih ili stvarnih razloga, pa kako je u međuvremenu prestalo pravo svojine tužilaca i predmetna nepokretnost predata tuženom kao korisniku eksproprijacije.“ Rešenje Okružnog suda u Valjevu, Gž. 1136/2006 od 28.6.2006. godine, Paragraf Lex.

59 Vrhovni sud Srbije, Gzz-6/96 od 25.3.1997.godine – Bilten pravne prakse Repu-bličkog javnog tužilaštva Srbije iz oblasti građanskopravne zaštite zakonitosti za 1997. godinu – str. 46, Paragraf Lex.

Nenad Tešić

72

nom slučaju sud naglašava da „ne postoji pravni interes da se utvrdi smetanje državine u situaciji kada je restitucija izvršena, a tužbom nije traženo da sud izrekne zabranu budućeg uznemiravanja.“60

3. OTVORENA PITANJA

3.1. Dva konkretna slučajaIpak, u pogledu nekih pitanja vezanih za zaštitu državine, sudovi

još uvek lutaju pa su teorijske rasprave s tim u vezi naročito dobrodošle.

3.1.1. Raspravljaje pravnih pitanja u sporu „radi državine“U izreci jedne prvostepene presude suda u Beogradu kaže da se

predmetni spor vodi „radi državine i naknade štete“. U prvom stavu izreke ove presude stoji „utvrđuje se pravo na državinu tužioca na ze-mljištu pod objektom – kućom ... pa se obezuje tuženi da izmesti obje-kat – kuću ... i tako ispražnjenu parcelu od lica i stvari preda tužiocu na slobodno korišćenje i raspolaganje“. U drugom stavu ove presude se „obavezuje tuženi da tužiocu na ime naknade štete plati iznos od .... dinara.“ Ovakva formulacija izreke prvostepene presude otvara najma-nje dva pitanja. Prvo, da li se u sporu „radi državine“ mogu raspravljati pravna pitanja, a naročito da li se tuženi može obavezati na naknadu štete? I drugo, da li je „pravo na državinu“ neko posebno subjektivno građansko pravo koje u petitornom sporu uživa sudsku zaštitu prema svim trećim licima.

3.1.1.1. Da li se u sporu „radi državine“ tuženi može obvezati na naknadu štete?

Parnica zbog smetanja državine pokreće se kada dođe do neo-vlašćenog smetanja (uznemiravanja ili oduzimanja poseda).61 Posed je

60 „Pravni interes da se u sudskom postupku utvrdi da je izvršeno smetanje po-stoji samo u situacijama kada restitucija nije moguća, a od utvrđenja činjenice da je smetanje izvršeno zavisi ostvarenje daljih tužiočevih prava. Međutim, u predmetnoj situaciji to nije slučaj, obzirom da je u trenutku podnošenja tužbe tužilac bio u državini predmetnog poslovnog prostora za koji je tražio da se utvrdi da je smetanje izvršeno od strane tuženog, odnosno restitucija je već bila izvršena pre nego što je tužba podneta, a istom nije traženo da sud izrekne zabranu budućeg uznemiravanja.“ Rešenje Privrednog apelacionog suda, Pž. 8905/2013 od 4.12.2013. godine, Paragraf Lex.

61 A. Jakšić, Građansko procesno pravo, Beograd 2009, 623.


73

dakle smetan kada je oduzet ili uznemiren.62 Činom smetanja poseda se samovlasno menja postojeće posedovno stanje. Često se državina i svojina poklapaju, ali to i ne mora biti slučaj. Tako da u nekim situaci-jama i onaj koji ima pravo na državinu mora da se povuče pred onim koji ima faktičku državinu.63 Državina se štiti u posebnom postupku u kome sud ne ulazi u pravna pitanja. Shodno čl. 448, st. 1 Zakona o parničnom postupku, „raspravljanje o tužbi zbog smetanja državine ograničiće se samo na pretresanje i dokazivanje činjenica poslednjeg stanja državine i nastalog smetanja. Isključeno je pretresanje o pravu na državinu, o pravnom osnovu, savesnosti ili nesavesnosti državine ili o zahtevima za naknadu štete. Dakle, raspravljanje u državinskoj par-nici je sumarno i upravo iz tog razloga državinska zaštita se smatra prethodnicom svojinske zaštite. Sud će u državinskom sporu pretresati i raspraviti samo one činjenice koje se odnose na poslednje stanje dr-žavine i na nastalo smetanje.“64 „Ako je podignuta tužba za povraćaj stvari sud će se ograničiti na ispitivanje da li je tuženi zaista oduzeo stvar tužiocu i da li je pre toga tužilac imao mirnu državinu.“65 Drugim rečima, „tužbe za zaštitu poseda su u našem pravu strogo posesornog karaktera. Za pokretanje ovog postupka irelevantno je kakvo svojstvo ima držalac i kako je stekao državinu.66 Povodom tužbe zbog smetanja poseda raspravlja se samo o dva pitanja: poslednjem stanju državine i nastalom smetanju.67 U slučaju oduzimanja stvari dakle kada je tuži-lac deposediran, sud će narediti vraćanje poseda. Svrha sudske zaštite sastoji se u uspostavljanju onog posedovnog stanja koje je postojalo pre smetanja.68 Zato je posesorna zaštita samo privremena i povlači se pred odlukom suda u kojoj se raspravljalo o pravu na stvari (petitorium absorbet possessorium).

U pogledu drugog dela ovog pitanja da li se u sporu „radi drža-vine“ sud može obvezati tuženog da nadknadi štetu. Odgovor je već dat u prethodnom izlaganju, ali u tom smislu možemo ukazati i na relevantnu sudsku praksu u tom pogledu. „U smislu čl. 79 Zakona o

62 N. Gavella, op. cit. fn. 4, 108.63 L. Marković, „O pojmu državine“, Arhiv za pravne i društvene nauke 1–2/2006,

589.64 A. Jakšić, op. cit. fn. 61, 625.65 O. Staković u O. Stanković, M. Orlić, Stvarno pravo, Beograd 1990, 50.66 A. Jakšić, op. cit. fn. 61, 624.67 S. Krneta, Enciklopedija imovinskog prava, I-III Tom drugi, 1034.68 Ibid, 1035.

Nenad Tešić

74

osnovnim svojinsko-pravnim odnosima, propisano je da se odlukom o zahtevu za zaštitu od smetanja državine određuje zabrana daljeg uzne-miravanja državine pod pretnjom novčane kazne, odnosno vraćanja oduzete državine, kao i druge mere potrebne za zaštitu od daljeg sme-tanja. Prema tome, iz ove zakonske odredbe proizlazi da nije spojivo da se u ovim sporovima jednovremeno odlučuje i o zahtevu za naknadu štete“.69 U sličnoj pravnoj situaciji Viši sud ispravno ukazuje na nemo-gućnost spajanja posesornog i petitornog zahteva „Prvostepeni sud nije mogao spojiti posesorni zahtev sa petitornim zahtevom. Kada se radi o isticanju više tužbenih zahteva u jednoj tužbi onda je to moguće učiniti samo pod uslovima iz Zakona o parničnom postupku, a to da je isti sud stvarno nadležan za svaki od istaknutih zahteva i da je za sve zahteve određena ista vrsta postupka. U konkretnom slučaju ti uslovi nisu ispunjeni jer postupak zbog smetanja poseda je poseban parnični postupak, a petitorna zaštita se ostvaruje po odredbama opšteg par-ničnog postupka. Zbog toga što se radi o dva različita postupka koji su normirani različitim odredbama ovi zahtevi se ne mogu spojiti u jednoj tužbi niti se može o njima raspravljati u istoj parnici. U posesor-noj parnici se donosi rešenje, a u petitornoj parnici se donosi presuda. Rok za žalbu kod posesorne parnice je osam dana, a rok za žalbu kod petitorne parnice je 15 dana. Kod posesorne parnice sud može i po službenoj dužnosti doneti privremenu meru, a protiv ovog rešenja nije dozvoljena žalba“.70

3.1.1.2. Da li je „pravo na državinu“ neko posebnosubjektivno pravo?

Drugo pitanje koje nameće izreka citirane prvostepene presude tiče se pomenutog prava na državinu, odnosno da li je pravo na dr-žavinu neko posebno subjektivno građansko pravo koje uživa sudsku zaštitu u petitornom sporu prema svim trećim licima? Na ovom mestu je važno primetiti da pozivanje na „pravo na državinu“ nije izolovan slučaj u našoj sudskoj praksi, Tako u jednoj spornoj situaciji sud za-ključuje sledeće: „Kada tužilac tužbenim zahtevom traži da mu tuže-

69 „Međutim, to ne sprečava oštećeno lice da u posebnoj parnici traži naknadu štete od učinioca smetanja, pod pretpostavkom da se utvrdi njegova odgovor-nost za nastanak štete.“ Rešenje Okružnog suda u Kosovskoj Mitrovici Gž. broj 63/96 od 18.3.1996. god. Paragraf Lex.

70 Presuda Okružnog suda u Novom Sadu, Gž. 3884/2004 od 13.1.2005. godine. Paragraf Lex.


75

nik omogući nesmetano korišćenje vode sa izvora i da mu se zabrani buduće uznemiravanje tužioca, tada se ne radi o tužbi za smetanje dr-žavine već o tužbi kojom se traži sudska zaštita državine po osnovu prava na državinu za koju ne važi rok za podnošenje tužbe za smetanje poseda.71 Smatramo takvo rezonovanje sudova pogrešnim. Ovo iz ra-zloga što se do odgovora na pitanje šta se krije iza formulacije pravo na državinu relativno lako dolazi proučavanjem odnosa čl. 77 ZOSPO i čl. 81 ZOSPO. Prema čl. 77 ZOSPO, sudska zaštita od uznemiravanja, odnosno oduzimanja državine može se tražiti u roku od 30 dana od dana saznanja za smetanje i učinioca, a najkasnije u roku od godinu dana od nastalog smetanja (spor zbog smetanja državine). Prema čl. 81 ZOSPO, nezavisno od spora zbog smetanja državine (član 77) može se tražiti sudska zaštita državine po osnovu prava na državinu. Ovim zakonskim rešenjem zakonodavac samo ukazuje na princip da istekom prekulzivnog roka za podnošenje tužbe iz čl. 77 ZOSPO – za zaštitu državine koja nije pravo nego pravno zaštićena faktička vlast, titular nekog prava nije lišen mogućnosti da zaštiti svoje subjektivno građan-sko pravo u petitornom sporu, na primer – svojinu. Tako shodno čl. 37 ZOSPO, vlasnik može tužbom zahtevati od držaoca povraćaj indi-vidualno određene stvari. Dakle, ne postoji neko posebno subjektivno pravo – pravo na državinu, nego se tačno zna koja su prava koja se po Zakonu o osnovama svojinsko pravnih odnosa mogu štititi kao stvarna prava: svojina, stvarne službenosti, zaloga... Hipoteka, na primer, jeste stvarno pravo, ali ne donosi hipotekarnom poveriocu pravo na državi-nu. U konkretnom sporu iz koga potiče analizirana izreka prvostepene presude, dilema je da li zakupodavac ima pravo na povraćaj predmet zakupa – zamljište na kome se nalazi objekat kuća tip „106“. U pitanju je dakle pravo zakupca da mu bude vraćena stvar koju je dao u za-kup. Ova nedoumica se očigledno ne može rešiti primenom Zakona o osnovama svojinsko pravnih odnosa, već se u pogledu zakupa pri-menjuje Zakon o obligacionim odnosima. Shodno čl. 585 Zakona o obligacionim odnosima, zakupac je dužan čuvati zakupljenu stvar i po prestanku zakupa vratiti je neoštećenu. Drugim rečima, obaveza vraća-

71 Iz iznetih činjenica, po nalaženju ovog suda proizilazi da tužbeni traži sudsku zaštitu državine po osnovu prava na državinu, u smislu člana 81. Zakona, u kom sporu se ne primenjuju prekluzivni rokovi za podnošenje tužbe iz člana 77. Zakona, pa se ne može prihvatiti zaključak prvostepenog suda da je tuž-ba u ovom sporu podneta neblagovremeno.“ Rešenje Okružnog suda u Užicu, Gž. 2109/2006 od 7.6.2007. godine, Paragraf Lex.

Nenad Tešić

76

nja predmeta zakupa je ugovorna obaveza koja tereti zakupca, kao što je to i plaćanje zakupnine. Ako zakupac iz nekog razloga, na primer, propast stvari usled njegove krivice ili neke druge skrivljene okolnosti ne može da vrati predmet zakupa odgovara zakupodavcu za naknadu štete, kao što mu odgovara i za naknadu štete usped zadocnjenja u vra-ćanju predmeta zakupa.72Da rezimiramo pravo zakupodavca iz čl. 585 ZOO na povraćaj stvari koja je predmet zakupa je obligacionopravne (relativne) prirode i može se ostvariti samo prema zakupcu. Ovo nije nikakvo pravo na državinu koje deluje erga omnes jer pravo na državi-nu kao zasebno subjektivno pravo i ne postoji. Drugim rečima, obave-ze iz ugovora o zakupu između zakupodavca „J“ d.o.o., i zakupca „ŠS a.d.“ ne mogu obvezivati neko treće lice kao što je „P“ d.o.o. iz I. koje nije ugovorna strana u takvom ugovoru. Ovo naročito što je tuženi „P“ d.o.o. svoje pravo na objektu stekao orginarno na javnoj prodaji u ste-čaju bez bilo kakvog tereta. Samim tim tuženi je orginarno stekao i faktičku vlast – državinu na pripadajućem gradskom građevinskom ze-mljištu neophodnom za upotrebu ovog objekta. Ovim se ni na koji na-čin ne dira u pravo tužioca „J“ d.o.o. da u petitornom sporu primenom čl. 37 ZOSPO dokaže svoje subjektivno pravo, na primer svojinu koja deluje prema svim trećim licima i tako ostvari sudsku zaštitu u odnosu na neposrednog držaoca „P“ d.o.o.. Drugim rečima, mišljenja smo da u takvim i sličnim sporovima „radi državine“ sud mora jasno da se razluči, da li je u pitanju tužba po kojoj se vodi posesorni spor ili tužba kojom je pokrenut petitorni spor, kao i da zakupodavac kao tužilac ne može ostvariti povraćaj predmeta zakupa državinskom tužbom ako je tuženi – kupac nepokretnosti u stečaju faktičku vlast na zemljištu koje je predmet tužbenog zahteva stekao orginarno po samom zakonu. Ovo iz razloga što u radnjama tuženog u takvom slučaju nema elemenata protivpravnosti.

3.1.2. Sticanje državine kupovinom u stečajnom postupkuU pomenutoj parnici se postavilo još jedno delikatno pitanje na

koje u nama dostupnoj sudskoj praksi nismo pronašli odgovor, da li kupac kuće u stečajnom postupku stiče državinu na zemljištu neop-hodnom za redovnu upotrebu kuće, odnosno može li njegova faktička vlast na takvom zemljištu biti protivpravna. Smatramo da se u pogle-du ocene svojstva „protivpravnosti“ radnje koju tužilac karakteriše kao

72 S. Perović, Obligaciono pravo, Beograd 1990, 687.


77

smetanje poseda moraju uzeti u obzir relevantne odredbe Zakona o stečaju.73 U ovom Zakonu se kaže: „Kada kupac isplati cenu, na kup-ca se prenosi pravo svojine na kupljenoj imovini bez obzira na ranije upise i bez tereta, kao i bez ikakvih obaveza nastalih pre izvršene ku-poprodaje, uključujući i poreske obaveze i obaveze prema privrednim subjektima pružaocima usluga od opšteg interesa koje se odnose na kupljenu imovinu. Ako je nepokretnost upisana u katastar nepokret-nosti, stečajni sudija će rešenjem konstatovati da je prodaja izvršena i naložiti po pravnosnažnosti rešenja odgovarajućem registru upis pra-va svojine i brisanje tereta nastalih pre izvršene prodaje, odnosno upis drugih prava. Shodno tome, u slučaju kupovine na javnoj prodaji u stečaju kupac stiče više prava od onih koja je imao „dužnik u stečaju“. Ovo je izuzetak od pravila da niko ne može preneti na drugoga više prava nego što sam ima koji se može objasniti tako da kupac nepo-kretnosti u stečajnom postupku ne izvodi svoje pravo svojine iz prava prethodnika, već je njegovo pravo zasnovano na odluci suda, odnosno samom zakonu. Drugim rečima, sticanje objekta kuće tip „106“ je za kupca nepokretnosti „P“ d.o.o. iz I. orginarno, pa se ni državina kupca nepokretnosti u pogledu ovog objekta na adresi C. bb, odnosno pripa-dajućem zamljištu pod ovim objektom ne zasniva na volji prethodnika. Ovde je dakle reč o neposrednom izvornom sticanju državine. Pravno i faktički je nemoguće da neko lice orginarno u skladu sa zakonom ste-kne svojinu na objektu, a da ne stekne državinu na zemljištu na kome se ovaj objekat nalazi. Ovo naročito vodeći računa o pravilu accessori-um sequitur principali. Iako u našem pravu nije dosledno primenjivan princip superficies solo cedit, po kome sve ono što je u čvrstoj faktičkoj vezi sa zemljištem pripada vlasniku zamljišta, iz razloga što je gradsko građevinsko zemljište bilo u javnoj svojini, nikada nije bilo sporno da su kuća i zemljište neophodno za njenu redovnu upotrebu u posedov-nom smislu jedinstvena celina.

3.2. Izvršna isprava i smetanje posedaU jednom takođe aktuelnom postupku pred sudom se otvorilo

pitanje, da li je ispražnjenje predmetne nepokretnosti preduzeto s po-zivom na izvršnu ispravu koja nije podobna za izvršenje čin smetanja

73 Čl. 133 st. 12 Zakona o stečaju, Sl. glasnik RS, br. 104/2009, 99/2011 – dr. za-kon i 71/2012 – odluka US.

Nenad Tešić

78

poseda? Pored toga, otvorena je i dilema može li lice koga je sudski izvršitelj uveo u posed biti pasivno legitimisano u sporu zbog smetanja državine?

3.2.1. Činjenično stanjeNa osnovu uvida u Rešenje o izvršenju posl. br... od 11.11.2008

godine utvrđeno je da ono glasi: „Na osnovu Presude Trgovinskog suda u Beogradu br. ... od 21. 11. 2007 godine određuje se izvršenje iseljenjem izvršnog dužnika „O“ d.o.o. iz B sa svim licima i stvarima iz poslovnog prostora u ulici B, površine 3.558 m2 u prizemlju na I i II spratu, kao i poslovnog prostora u ul. B na trećem spratu površine 645 m2 od strane službenog lica, te predajom poslovnog poslovnog prosto-ra izvršnom poveriocu na slobodno raspolaganje i upravljanje.“

Na osnovu uvida u zapisnik o iseljenju od 23.9.2011 utvrđeno je da je sudski izvšitelj M. Š. postupao po instrukcijama izvršnog poveri-oca tako u ovom zapisniku između ostalog stoji: „poverilac ukazuje na ulaz glavni u objektu“. Potom se u nastavku zapisnika dodaje da se „u dogovoru sa poveriocem vrata opet zaključavaju (cilindar zamenjen)“.

U zapisniku se takođe navodi da se „izvršni poverilac ostavlja u posedu prostora sa promenjenom ulaznom bravom i njegovim obezbe-đenjem koje ostaje da čuva objekat“.

3.2.2. Pravna situacijaParnica zbog smetanja državine pokreće se kada dođe do neo-

vlašćenog smetanja (uznemiravanja ili oduzimanja poseda).74 Činom smetanja poseda samovlasno se menja postojeće posedovno stanje. Državina se štiti u posebnom postupku u kome sud ne ulazi u pravna pitanja. Tako da u nekim situacijama i onaj koji ima pravo na državinu mora da se povuče pred onim koji ima samo faktičku vlast.75 Ovo zato što je „raspravljanje u državinskoj parnici ograničeno. Sud će pretre-sati i raspraviti samo one činjenice koje se odnose na poslednje stanje državine i na nastalo smetanje.“76 „Ako je podignuta tužba za povraćaj stvari sud će se ograničiti na ispitivanje da li je tuženi zaista oduzeo

74 A. Jakšić, op. cit. fn. 61, 623.75 L. Marković, „O pojmu državine“, Arhiv za pravne i društvene nauke 1–2/2006,

589.76 A. Jakšić, op. cit. fn. 61, 625.


79

stvar tužiocu i da li je pre toga tužilac imao mirnu državinu.“77 Za po-kretanje ovog postupka irelevantno je kakvo svojstvo ima držalac i kako je stekao državinu.78 U slučaju oduzimanja poseda dakle kada je tužilac deposediran sud će narediti vraćanje poseda. Svrha sudske zaštite sa-stoji se u uspostavljanju pređašnjeg posedovnog stanja.79 „Pravo na dr-žavinsku zaštitu nema jedino držalac koji je državinu stekao vis, clam, precario, i to samo prema licu koje je odmah povratilo državinu u roku za samopomoć – „exeptio vitiosae possessionis ab adversario“.80 „Prema ostalim licima i takav držalac ima pravo na državinsku zaštitu.“81 Ipak, „sudovi u mnogim presudama uslovljavaju tužiočev uspeh u državin-skom sporu zahtevom da je smetanje odnosno oduzimanje državine protivpravno.

3.2.3. Mogući odgovoriIz pregleda sudske prakse videli smo da oduzimanje stva-

ri na osnovu odluke državnog organa, po pravilu, nije protivpravno. Međutim, čini se da je teza po kojoj radnja državnog organa per se ne može biti protivpravna pravno prilično opasna, jer bi njeno prihvatanje bez izuzetka, u stvari, značilo ukidanje posesornih sporova kao speci-fične procedure u kojoj se u principu ne raspravljaju pravna pitanja.82 U kontekstu navedenog činjeničnog stanja i prirode izvršnog postupka,83 treba imati na umu da je bitan elemenat svake izvršne isprave navođe-nje izvršnog dužnika. „S obzirom na značaj izvršnog postupka za imo-vinu i ličnost stranaka i učesnika, u izvršnoj ispravi uvek mora tačno da se navede u čiju korist, protiv koga i na čemu se sprovodi izvršenje.“84

77 O. Staković, op. cit. fn. 65, 50.78 A. Jakšić, op.cit. fn. 61, 624.79 S. Krneta, op. cit. fn. 67, 1035.80 O prigovoru manljivosti, mogućnosti nakndane ofanzivne samopomoći u na-

šem pravu i potrebi da se subjektivni rok za naknadnu samopomoć skrati sa sadašnjih 30 dana za polovinu njegove sadašnje dužine. V. Vodinelić, op. cit. 68.

81 A. Jakšić, op.cit. fn. 61, 624.82 O. Stanković, op. cit. fn. 65, 51.83 Pravo na državinu i postojanje smetanja poseda su materijalno-pravna pita-

nja i ne rešavaju se u izvršnom postupku. Rešenje Višeg trgovinskog suda, Iž. 392/2009 od 26.2.2009. godine – Sudska praksa trgovinskih sudova – Bilten br. 2/2009.

84 A. Jakšić, op. cit. fn. 61, 810.

Nenad Tešić

80

Shodno tome, izvršna isprava je podobna za izvršenje ako su u njoj na-značeni izvršni poverilac i izvršni dužnik, predmet, vrsta i obim ispu-njenja obaveze.85 Izvršenje se dakle sprovodi protiv izvršnog dužnika koji je kao takav označen u izvršnoj ispravi. Prof. Mihajlo Dika, u delu svog sistemskog dela posvećenog izvršenju, koji nosi naslov „lica pro-tiv kojih se izvršenje sprovodi“ za izvršenje radi ispražnjenja i predaje nepokretnosti kaže: „Protiv osoba koje imaju samostalno pravo kori-šćenja nekretnine neovisno o pravu ovršenika, ovrha na temelju ovršne isprave ne bi se mogla provesti.“86

Preduzimanje radnje ispražnjenja i oduzimanja nepokretnosti je učinjeno u skladu sa zakonom samo ako je sprovedeno u skladu sa sadržinom izvršne isprave. Ovo između ostalog znači da izvršenje ne može biti preduzeto u korist lica koje u izvršnoj ispravi nije označeno kao izvršni poverilac. Ipak, to je moguće pod određenim uslovima.

Izvršenje se određuje i sprovodi i na predlog i u korist lica koje u izvršnoj ispravi nije označeno kao izvršni poverilac, ako ono javnom ili u skladu sa zakonom overenom ispravom dokaže da je potraživanje na njega preneto ili da je na njega na drugi način prešlo pre ili u toku postupka, a ako to nije moguće, prenos ili prelaz potraživanja dokazuje se pravnosnažnom, odnosno konačnom odlukom donetom u parnič-nom, prekršajnom ili upravnom postupku.87 U slučaju prenosa ili pre-laza potraživanja sa izvršnog poverioca na treće lice nakon donošenja rešenja o izvršenju, sticalac stupa na mesto izvršnog poverioca.88 Na predlog sticaoca koji javnom ili po zakonu overenom ispravom dokaže da je potraživanje na njega preneseno ili prešlo, sud odnosno izvrši-telj zaključkom utvrđuje da je sticalac stupio na mesto ranijeg izvršnog poverioca.89S druge strane, ovo pravilo znači i to da izvršenja nije do-pušteno protiv lica koje u izvršnoj ispravi nije označeno kao dužnik. Odredba stava 1. čl. 23 ZIO, shodno se primenjuje i u slučaju izvršenja protiv lica koje u izvršnoj ispravi nije označeno kao dužnik. Dok se odredbe st. 3. i 4, čl. 23 ZIO shodno primenjuju i u slučaju prenosa ili prelaza obaveze, odnosno predmeta izvršenja sa izvršnog dužnika na treće lice nakon donošenja rešenja o izvršenju.

85 N. Bodiroga, Teorija izvršnog postupka, Beograd 2012, 162.86 M. Dika, Opće građansko ovršno pravo, Zagreb godina, 689.87 Čl. 23, st. 1, ZIO.88 Čl. 23, st. 3 ZIO.89 Čl. 23, st. 4 ZIO.


81

Tužilac u ovoj pravnoj stvari „P“ d.o.o. nije pravni sledbenik pri-vrednog društva „O“ d.o.o. u likvidaciji, niti svoje pravo svojine izvo-di iz prava izvršnog dužnika, već od svog pravnog prethodnika I.A., a ova od svojih pravnih prethodnika pokojnih P. J., S. J. i V. J. na osno-vu Rešenja o nasleđivanju Petog opštinskog suda u Beogradu III O.br. .... Kako u ovom slučaju nije ni došlo do prenosa ili prelaza obaveze, odnosno predmeta izvršenja sa izvršnog dužnika na tužioca kao treće lice, već tužilac svoje pravo svojine izvodi iz prava I. A. nisu ispunjeni uslovi koje Zakon o izvršenju i obezbeđenju propisuje za dopuštenost izvršenja protiv lica koje u izvršnoj ispravi nije označeno kao dužnik niti uslovi po kojim sticalac stupa na mesto izvršnog dužnika u slučaju prenosa ili prelaza obaveze, odnosno predmeta izvršenja sa izvršnog dužnika na treće lice nakon donošenja rešenja o izvršenju.

3.2.4. Ko je pasivno legitimisan kod državinske tužbeTragajući za odgovorom na drugo pitanje koje je nametnuto u

pomenutoj parnici, može li lice koga je sudski izvršitelj uveo u posed biti pasivno legitimisano u sporu zbog smetanja državine, Sud staje na stanoviše da je „pasivno legitimisan u postupku zaštite državine lice koje je preduzelo radnju oduzimanja državine neposredno, kao i lice koje je po normama o građanskopravnoj odgovornosti može odgova-rati za radnju lica koje je izvršilo smetanje (poslodavac, roditelj),“ te da „evenutalno prekoračenje izvršenja ispražnjenjem i predajom nepo-kretnosti za koju nije naloženo izvršnom dužniku da je isprazni od lica i stvari ne predstavljaju odgovornost tuženog, jer tuženi ne može biti odgovoran za radnje sudskog izvršitelja po pravilima građanskoprav-ne odgovornosti.“ Smatramo da takvo rezonovanje suda predstavlja pogrešnu primenu materijalnog prava. Ovo iz razloga što se u teoriji stvarnog prava čini nespornim stanovište koje kaže: „Tužba zbog sme-tanja poseda može se podići ne samo protiv onoga ko je lično izvršio smetanje poseda, već i protiv nalogodavca, kao i protiv onog u čiju ko-rist je smetanje izvršeno.“90 S tim što bi se ovo pravilo analogno nega-tornoj tužbi moglo proširiti, tako da bi pasivno legitimisano u državin-skom sporu moglo biti i lice bez čijeg je naloga vršeno uznemiravanje, a koje je kasnije takvu radnju odobrilo, ili prihvatilo korist ostvarenu radnjom oduzimanja, odnosno smetanja.91

90 S. Krneta, op. cit. fn. 67, 1034.91 Tako i u uporednom pravu. „and the person benefiting from this infringe-

ment“. Vid. J. Pisulinski, Kamil Zaradkiewicz, „National report on the Tran-

Nenad Tešić

82

Tako je i u sudskoj praksi, pa sud u jednom slučaju ističe da bi „tuženi mogao biti učinilac akta smetanja poseda iako nije neposred-no izvršio oranje, ukoliko se u postupku dokaže da je on izdao nalog za takvu radnju.“92 Drugim rečima, sudija koji u državinskom sporu u kome nije dopušteno raspravljanje pravnih pitanja uvodi raspravu o pi-tanju građanskopravne odgovornosti grubo greši iz razloga što tuženi u takvom slučaju nije tužen za naknadu štete. Shodno tome, ne postavlja se pitanje, može li tuženi izvršni poverilac odgovarati za delikt sudskog izvršitelja, nego je izvršni poverilac tužen zato što svojim nezakonitom posedom smeta vršenje faktičke vlasti na predmetnoj nepokretnosti njenom knjižnom vlasniku.

„Između oduzimanja stvari, odnosno državine i smetanja (ome-tanja, uznemiravanja) nije moguće povući odsečnu razliku, a sa gledišta državinske zaštite to nije ni potrebno.“93 Smetanje državine je čin koji uspostavlja novo izmenjeno posedovno stanje – faktička vlast dotadaš-njeg posednika nestaje, ili se smanjuje – biva ograničena, a ujedno se uspostavlja nova faktička vlast onoga koji je preduzeo čin smetanja (ili u čiju je korist taj čin preduzet).“94

Ko je pasivno legitimisan u ovom sporu jasno je i iz tužbenog zahteva kojim se od tuženog zahteva da tužiocu vrati u posed odu-zetu predmetnu nepokretnost (interdictum recuperande possessionis). Tuženi je lišen državine i zahteva restituciju. Takav tužbeni zahtev se prirodno ne može postaviti u odnosu na nekog ko je samo bio detentor (kao što je sudski izvršitelj) i nikada i nije imao predmetnu nepokret-nost u državini. Povraćaj u pređašnje stanje je moguć samo ako tuženi napusti predmetnu nepokretnost i ona bude predata tužiocu. Da bi de-tencija bila državina, mora detencija ne samo imati – corpus – nego i hteti držati – animus.95 Detentor dakle nema državinsku volju.96 U tom kontekstu je sudski izvršitelj samo pomoćnik koji radnju oduzimanja

sfer of Movables in Poland“, W. Faber, B. Lurger (eds.), National Reports on the Transfer of Movables in Europe, 4/2011,France, Belgium, Bulgaria, Poland, Portugal, 2011, 502.

92 Odluka Okružnog suda u Požarevcu Gž. broj 206/93 od 24.2.1993. godine, Pa-ragraf Lex.

93 O. Stanković, op. cit. fn. 65, 48.94 N. Gavella, op. cit. fn. 4, 109.95 Uporediti: G. Niketić, O pravnome karakteru državine, Arhiv za pravne i druš-

tvene nauke 1–2/2006, 702.96 D. Stojanović, Stvarno pravo, Kragujevac 1998, 21.


83

ne preduzima kao svoju, već kao tuđu. S obzirom da je on radnju odu-zimanja preduzeo u interesu nekoga drugog lica njegova faktička vlast se može okarakterisati samo kao detencija (pridržništvo). Tuženi grad B je taj koja uživa koristi od tako stvorenog stanja po je shodno tome on kao lice u čiju korist je smetanje izvršeno pasivno legitimisan u dr-žavinskom sporu. Ovo zato što se pomoćnik u posedovanju može sma-trati samo „oruđem posednika“.97 „Onaj ko nešto čini, a da to ne želi ili koji to čini za drugoga, taj ne izvršava nikakvu vlast, ili barem ne izvršava nikakvu svoju, nego samo tuđu vlast.“98Sve pravne posledice koje proističu iz takve državine stvari nastupaju u ličnosti gospodara ove radnje, dakle onoga u čijem interesu je oduzimanje preduzeto.

4. ZAKLJUČAK

Iz analizirane sudske prakse autor izvlači nekoliko osnovnih po-uka za pravnu nauku, ali i srpske sudove koje mogu biti od koristi u njihovom budućem odlučivanju. U izuzetnim slučajevima tuženi može izvršiti smetanje državine i verbalno ako je držaocu stvari ili prava upućena ozbiljna pretnju (njemu ili članovima njegove porodice ili u pogledu njihove imovine), odnosno tako što se držaocu prava ili stvari zapreti napadom na njegovu čast i ugled. S druge strane, sud negira mogućnost da državinska zaštita bude preventivna, upravo suprot-no, naglašava se da je ovaj oblik zaštite, po prirodi stvari, reaktivan. Sledstveno tome, buduća (pretpostavljena) radnja tuženog ne može predstavljati čin smetanja, već je nužno da je smetanje već nastupilo.

Sudovi u državinskom sporu uzimaju u obzir i nameru tuženog. Ovo iz razloga što smetanje poseda podrazumeva svesno postupanje.

Sudsku zaštitu uživa miran (spokojan) posed, utemeljen pre sve-ga na posedovnoj volji držaoca, odgovarajuće sadržine, koja je adekvat-no ispoljena kroz pravne ili faktičke radnje držaoca. Iako se u drža-vinskom sporu ne raspravljaju pravna pitanja, mora se voditi računa o tome da li je radnja tuženog zasnovana na zakonu, odluci državnog organa ili pristanku držaoca (tužioca), odnosno da li je radnja tuženog protivpravna.

97 P. Radošević, „Posjedovna volja“, Zbornik PFR, (1991) v. 29, br 1142 (2008), 1142.

98 N. Gavella, op. cit. fn. 4, 25.

Nenad Tešić

84

Sud u državinskom sporu mora napraviti procenu o tome da li uspostavljanje pređašnjeg stanja pravno i faktički moguće. A u onim slučajevima kada je uspostavljanje pređašnjeg stanja moguće važno je obratiti pažnju na svrhu i značaj takve restitucije. U sporu zbog sme-tanja državine, sud može odbiti zahtev za uspostavljanje pređašnjeg stanja, ako nađe da okolnosti slučaja, a naročito savesnost stranaka i neznatni značaj restitucije za tužioca, koja bi za tuženog bila preterano teška, to opravdavaju.

U sporu „radi državine“, sud mora jasno da razluči, da li je u pitanju tužba po kojoj se vodi posesorni spor ili tužba kojom je pokre-nut petitorni spor. Ovo zato što čl. 81 Zakona o osnovama svojinsko pravnih odnosa, ne uvodi neko posebno subjektivno pravo – „pravo na državinu“, nego se tačno zna koja se prava mogu štititi u petitornom sporu kao stvarna prava: svojina, stvarne službenosti, zaloga...

Kod odgovora na pitanja može li lice koga je sudski izvršitelj uveo u posed biti pasivno legitimisano u sporu zbog smetanja državi-ne, autor odgovara da to što je državni organ ima u ruci izvršnu ispra-vu još uvek ne znači da radnja izvršenja koja je naložena u toj ispra-vi zakonita erga omnes. Naprotiv radnja izvršenja se nalaže u odnosu izvršnog dužnika – tačno određeno lice naznačeno u izvršnoj ispravi. Dakle nije nužno svaka radnja sudskog izvršitelja zakonita već samo ona radnja preduzeta na osnovu izvršne isprave podobne za izvršenje u odnosu na izvršnog dužnika. Izvršenje se određuje na predlog lica kome po izvršnoj ispravi potraživanje pripada, a protiv lica kome je tom ispravom izrečena odgovarajuća obaveza.99 Interesi celine i princip poštovanja reda i zakonitosti nalažu da se spreči samovlasna promena imovinskih odnosa. Državina u savremenom pravu ima ne samo pu-blicitetnu funkciju, tako što se za posed vezuje pretpostavka o svojini, već ona ima i zaštitnu (odbrambenu) funciju, tj uživa samostalnu i od subjektivnog prava nezavisnu zaštitu. Samo tako shvaćena posesorna zaštita predstavlja efikasno sredstvo za odbranu mira i pravne sigurno-sti. Rezonovanje po kome državni organ ne može preduzeti radnju koja predstavlja smetanje državine bi, s jedne strane, značilo da je osnov prava sila, a s druge strane poništava razliku između uloge države kada ona nastupa kao vlasnik i ravnopravni učesnik u prometu (dominium), u odnosu na ono postupanje kada država nastupa sa pozicija vlasti (im-perium).

99 B. Poznić, Građansko procesno pravo, Beograd 1995, 366.


85

Dr Nenad Tešić

CURRENT ISSUES IN THE AREA OFPOSSESSORY PROTECTION

SummaryDuring the past few months, the author was attracted by the mul-

titude of court decisions that focus on the possession and its protec-tion. In addition, frequent subject of the courts’ interest in the Republic of Serbia was the way in which the posssession might be infringed, which factual power enjoys the legal protection and which does not, and whether only the unlawful action could be considered as a distur-bance of possession.

In this context, the author seeks to answer different questions. Whether the court in dispute „for possession“ may consider damage compensation claim? If the „right to possession“ being mentioned by legislator in Art. 81 of the Serbian Law on Property is a particular sub-jective right that enjoys a separate legal protection in petitory litiga-tion, or the „right to possession“ is generic phrase for legal entitlement to hold based on specific real right.

The author also attempts to find answers to few additional ques-tions: Who may be sued, in possessory dispute, whether the posses-sory action may be raised only against the person who undertook the infringement of possession, or one may sue the person by whose order the interference was made, or the person for whose benefit the illicit disturbance of possession was done?

From the analyzed judicial practice, author extracts several basic lessons for legal doctrine, as well as for Serbian Courts’ future deci-sion-making. Infringement of possession can be made verbally, if the possessor or his family members were seriously threatened upon their life or property, or their honor and reputation. On the other side, the possessory protection cannot be preventive. Just the opposite, it is em-phasized that this type of legal protection is reactive, by its very nature. Consequently, the future (potential, assumed) action cannot consti-tute an infringement of possession, It is crucial that the interference to holder’s factual power has already occurred.

Nenad Tešić

86

In the possessory dispute, the Court must take into account the intention of the intruder. The reason is that disturbance of possession necessary involves a conscious action by the intruder.

Judicial protection is guaranteed only to a peaceful (calm) pos-session, based primarily on the holder’s possessory intention of the rel-evant content, adequately expressed through the (legal and/or factual) acts. Although, the legal issues cannot be discussed in the possessory dispute, the court must bear in mind if the defendant’s act is based upon law, or the public authorities’ decision or consent of the plaintiff (holder), i.e. whether the defendant’s act is unlawful.

In possessory dispute, the court will carefully assess if the recov-ery of the previous possessory state is legally and practically possible. And in those cases where the restoration of the possession is feasible, the court must pay attention to the purpose and significance of such restitution. In possessory dispute, the court will deny the request for such restitution, if it finds that the circumstances of the case justify it, in particular diligence of the parties, minor importance of restitution for the plaintiff, and severity of the restitution for the defendant.

Key words: Possession. – Factual Control. – Intetion to possess. – Pos-sessory Dispute – Petitory Objections. – Absence of Illicit Conduct. – Right to Possession.

nekoliko aktuelnih pitanja iz oblasti zaŠtite drŽavine · ugovor o održavanju tehničkog...

Documents