neobnovljivi izvori energije - etf bg.pdf

7/24/2019 Neobnovljivi izvori energije - ETF Bg.pdf

1/20

11

NEOBNOVLJIVINEOBNOVLJIVI IZVORIIZVORI

ENERGIJEENERGIJE


2/20

22

PodelaPodelaFosilna gorivaFosilna goriva

UgaljUgalj

NaftaNafta

UljniUljni krljici i bitumenozni pesakkrljici i bitumenozni pesak

Prirodni gasPrirodni gas

Nukleana energijaNukleana energija


3/20

33

UgaljUgalj-- porekloporeklo

Ugalj je biljnog porekla, nastao u doba karbona (Ugalj je biljnog porekla, nastao u doba karbona (itavitavperiod dobio naziv po ugljeniku)period dobio naziv po ugljeniku) Sedimentnog je poreklaSedimentnog je porekla Nastao fosilizacijom dNastao fosilizacijom dinovskih papratnjainovskih papratnjaa pod visokima pod visokim

temperaturama i visokim pritiskom, pod anaerobnimtemperaturama i visokim pritiskom, pod anaerobnimuslovimauslovima Nastao u tadaNastao u tadanjim ogromnim monjim ogromnim movarama, kojevarama, koje susu

prirodno obezebeivale anaerobne uslove oborenimprirodno obezebeivale anaerobne uslove oborenimstablima papratnjastablima papratnjaaa

Tipovi uglja se meusobom razlikuju po koncetracijiTipovi uglja se meusobom razlikuju po koncetracijiugljenika,ugljenika, to zavisi od njihove starosti i uslova nastajanjato zavisi od njihove starosti i uslova nastajanja(temperature i pritiska)(temperature i pritiska)

Lignit je ugalj sa najmanjim procentom ugljenika, dok suLignit je ugalj sa najmanjim procentom ugljenika, dok su

kameni i antracit sa najvekameni i antracit sa najveom koncentracijomom koncentracijom


4/20

44

Rezerve ugljaRezerve uglja Naslage uglja su ogromna,Naslage uglja su ogromna,

prostrana nalaziprostrana nalazita, 10 putata, 10 puta

vevea od nafte i gasa zajednoa od nafte i gasa zajedno Njegovi slojevi mogu biti i doNjegovi slojevi mogu biti i do

100 m visoki, i prostirati se na100 m visoki, i prostirati se nadesetinama ili hiljadama kmdesetinama ili hiljadama km22

Ukupna koliUkupna koliina se procenjujeina se procenjujena oko 10 triliona (10na oko 10 triliona (101212))metrimetrikih tkih t

Kada bismo mogli daKada bismo mogli daiskoristimo svu ovu koliiskoristimo svu ovu koliinu poinu po

trenutnoj potrotrenutnoj potronji, imali bismonji, imali bismouglja za nekoliko hiljadauglja za nekoliko hiljadagodinagodina

DostupneDostupne kolikoliine uglja poine uglja posadasadanjoj potronjoj potronji su dovoljnenji su dovoljneza narednih 200 godinaza narednih 200 godina

PoznatePoznate rezerve surezerve suindentifikovane, ali nisuindentifikovane, ali nisuprecizno mapiraneprecizno mapirane

DokazaneDokazane rezerve surezerve sumapirane, izmerene imapirane, izmerene iekonomski isplativeekonomski isplative

KonaKonanene rezerve ukljurezerve ukljuujuuju

poznata i nepoznata nalazipoznata i nepoznata nalazitata


5/20

55

Raspored zaliha ugljaRaspored zaliha uglja Severna Amerika, Evropa iSeverna Amerika, Evropa i

Azija imaju viAzija imaju vie od 90%e od 90%svetskog ugljasvetskog uglja

Pet drPet drava (SAD, Rusija, Kina,ava (SAD, Rusija, Kina,Indija i Australija) imaju 3/4Indija i Australija) imaju 3/4zalihazaliha

Antartik ima velike rezerveAntartik ima velike rezerveuglja, ali njegova eksploatacijauglja, ali njegova eksploatacija

nosi velike rizike ponosi velike rizike po ivotnuivotnusredinusredinu

Afrika, Bliski Istok, Centralna iAfrika, Bliski Istok, Centralna iJuJuna Amerika su siromana Amerika su siromanene

ovim energentomovim energentom Kina i Indija planiraju znaKina i Indija planiraju znaajnoajno

povepoveanje potroanje potronje ugljanje ugljanarednih godinanarednih godina


6/20

66

Raspored zaliha neobnovljivihRaspored zaliha neobnovljivihizvora energijeizvora energije


7/20

77

Dobijanje elektriDobijanje elektrine energije izne energije izugljauglja


8/20

88

ZagaivanjeZagaivanje ivotne sredineivotne sredine Kopanjem ugljaKopanjem uglja

(rudarenjem)(rudarenjem)

Spaljivanjem ugljaSpaljivanjem uglja


9/20

99

Zgaivanje atmosfereZgaivanje atmosfere Sagorevanjem uglja se oslobaa mnogo toksiSagorevanjem uglja se oslobaa mnogo toksinih gasovanih gasova

ukljuukljuujuujui i radioaktivne supstancei i radioaktivne supstance U provinciji Ginzou u Kini ugalj ima arsena u koncentracijiU provinciji Ginzou u Kini ugalj ima arsena u koncentraciji

od 35000 ppmod 35000 ppm

Sumpor je maseno proseSumpor je maseno proseno zastupljen u uglju sa okono zastupljen u uglju sa oko

10% i10% iako se ne odstrani sagorevanjem se oslobaa uako se ne odstrani sagorevanjem se oslobaa uobliku oksidaobliku oksida

Ista sudbina je sa azotovim jedinjenjima koja su prisutnaIsta sudbina je sa azotovim jedinjenjima koja su prisutnau ugljuu uglju

Emisije gasova sagorevanjem uglja su glavni izvorEmisije gasova sagorevanjem uglja su glavni izvorzagaenja atmosfere i gasova koji pojazagaenja atmosfere i gasova koji pojaavaju efekatavaju efekatstaklene bastaklene batete


10/20

1010

SADSAD najvenajvei zagaivai zagaiva SAD svake godine sagoreSAD svake godine sagore

900 mil t uglja900 mil t uglja Time oslobode 18 milTime oslobode 18 mil

metrimetrikih tona SOkih tona SO22, 5 mil, 5 milmetrimetrikih t NOkih t NOxx, 4 mil, 4 milmetrimetrikih tkih t estica, 600000estica, 600000

metrimetrikih t ugljovodonikakih t ugljovodonika(uklju(ukljuujuujui CO) i blizu 100i CO) i blizu 100mil metrimil metrikih t COkih t CO22

To je oko 3/4 SOTo je oko 3/4 SO22, 1/3 NO, 1/3 NOxx i oko polovine COi oko polovine CO

22 kojekoje

emituje industrija u SADemituje industrija u SAD Ugalj je glavni uzroUgalj je glavni uzroniknik

kiselih kikiselih kia u mnogima u mnogimdelovima SAD (i sveta)delovima SAD (i sveta)


11/20

1111

NaftaNafta Kao i ugalj, nafta je derivat nastao fosilizacijim delovaKao i ugalj, nafta je derivat nastao fosilizacijim delova ivihivih

organizamaorganizama

Za razliku od ugljaZa razliku od uglja,, ononaajeje ivotinjskog poreklaivotinjskog porekla Nafta je nastala od uljnih kapljica zooplanktonskihNafta je nastala od uljnih kapljica zooplanktonskih

organizama koji suorganizama koji su iveli u morimaiveli u morima

Planktonska kiPlanktonska kia ovih organizama je nataloa ovih organizama je nataloila ove uljneila ove uljne

kapljice na dnu mora i okeana, gde je u uslovima visokekapljice na dnu mora i okeana, gde je u uslovima visoketemperature i pritiska, procesom fosilizacija nastala naftatemperature i pritiska, procesom fosilizacija nastala nafta

Naslage nafte su u zemljinoj kori pohranjene kao sedimentiNaslage nafte su u zemljinoj kori pohranjene kao sedimentisa razlisa razliitom koncentracijom nafte, gasa i drugih primesaitom koncentracijom nafte, gasa i drugih primesa

Sirova nafta predstavlja smesu teSirova nafta predstavlja smesu tenih ugljovodonika inih ugljovodonika idrugih pratedrugih prateih primesaih primesa

Po pravilu prati je prirodni gas koji se obiPo pravilu prati je prirodni gas koji se obino nalazi nano nalazi na

povrpovrini nalaziini nalazita i pod pritiskom jeta i pod pritiskom je


12/20

1212

Eksploatacija nafteEksploatacija nafte Koncentracija nafte i njenihKoncentracija nafte i njenih

primesa zavisi od njene geoloprimesa zavisi od njene geolokekestarostistarosti

Neki depoi nafte i katrana suNeki depoi nafte i katrana suzarobljeni uzarobljeni u kriljcima i peskukriljcima i pesku

Nafta i gas seNafta i gas se esto akumulirajuesto akumulirajuispod slojevaispod slojeva kriljca i drugihkriljca i drugihnepropusnih sedimenatanepropusnih sedimenata

Naftni depozit najNaftni depozit najeee nijee nijeupljina (peupljina (peina) u kori zemlje,ina) u kori zemlje,

veve sese eee nalazi u oblikue nalazi u oblikukapljica ili filma koji prokapljica ili filma koji proima nekiima nekiporozni prostor ili slojporozni prostor ili sloj

Zato crpljenje nafteZato crpljenje nafte esto izgledaesto izgledakao isisavanje tekao isisavanje tenosti iznosti iz

sunerasunera (na po(na poetku je lako, alietku je lako, alikasnije sve tekasnije sve tee i tee i tee)e) NajNajeee se iz naslaga iskoristie se iz naslaga iskoristi

svega 30svega 30--40% zaliha40% zaliha Sekundarnim tehnikama ovajSekundarnim tehnikama ovaj

procenat moprocenat moe biti povee biti povean, alian, alinikada ne prelazi 50%nikada ne prelazi 50%


13/20

1313

Zalihe nafteZalihe nafte Ukupne svetske zalihe su procenjena na 4 trilionaUkupne svetske zalihe su procenjena na 4 triliona

barelabarela Do sada je iskoriDo sada je iskorieno 456 mld barelaeno 456 mld barela 2003. godine dostupne svetske rezerve su2003. godine dostupne svetske rezerve su

procenjene na oko 1 trilion barelaprocenjene na oko 1 trilion barela Ako se nastavi trend dosadaAko se nastavi trend dosadanje potronje potronje od okonje od oko

25 mld barela godi25 mld barela godinje ove zalihe bi bile dovoljnenje ove zalihe bi bile dovoljneza narednih 40 godinaza narednih 40 godina

Procenjuje se daProcenjuje se da e dodantnih 8e dodantnih 800 ml00 mld barela bitid barela bitipronaenopronaeno, ili da, ili da e neke od poznatih zaliha zboge neke od poznatih zaliha zbogcene ovog energenta biti isplative za koricene ovog energenta biti isplative za korienje (ienje (ipostati dostupne)postati dostupne)


14/20

1414

Izvori i rezerve nafte u svetuIzvori i rezerve nafte u svetu NajveNajvea nalazia nalazita nafte od 250ta nafte od 250

mld barela ima Saudijska Arabija.mld barela ima Saudijska Arabija.To je 1/4 svetskih rezerviTo je 1/4 svetskih rezervi

Kuvajt ima 10% rezervi (velikaKuvajt ima 10% rezervi (velika

kolikoliina uniina unitena tokom ratatena tokom rata1990. preko 5 mld barela)1990. preko 5 mld barela) Zemlje Bliskog Istoka zajednoZemlje Bliskog Istoka zajedno

imaju 2/3 svetskih zaliha siroveimaju 2/3 svetskih zaliha sirovenaftenafte

Pretpostavalj se da u odnosu naPretpostavalj se da u odnosu naove poznate rezerve u regionuove poznate rezerve u regionuKaspijskog mora leKaspijskog mora lei joi jo oko 200oko 200mld barealamld barealaneotkrivenih/procenjenih rezervineotkrivenih/procenjenih rezervisirove nafte, najvisirove nafte, najvie na podrue na podrujuju

AzerbejdAzerbejdana i Kazahstanaana i Kazahstana Kina godiKina godinje povenje poveava potroava potronjunju

nafte za oko 10%nafte za oko 10% AzijaAzija e u bliskoj budue u bliskoj budunostinosti

uvoziti polovinu nafte iz zemaljauvoziti polovinu nafte iz zemalja

OPECOPEC--aa


15/20

1515

Izvori i rezerve nafte u SADIzvori i rezerve nafte u SAD

Procenjene zalihe iznose 200 mld barela (kao u Aziji)Procenjene zalihe iznose 200 mld barela (kao u Aziji) Do 1947. SAD su bile vodeDo 1947. SAD su bile vodei izvozniki izvoznik Do 1998. uvoze 10 mil barela dnevno (polovina potroDo 1998. uvoze 10 mil barela dnevno (polovina potronje)nje)

Do 70Do 70--tih godina protih godina prolog veka glavni dobavljalog veka glavni dobavljai su bili Meksiko ii su bili Meksiko iVenecuela, danas BliskoistoVenecuela, danas Bliskoistone zemlje (dominantno Sudijskane zemlje (dominantno SudijskaArabija i Kuvajt)Arabija i Kuvajt)

Do sada su iskoristile 40% zaliha sirove nafteDo sada su iskoristile 40% zaliha sirove nafte Od preostalih 120 mld barela, 58 je vezano (ova nafta je skupljaOd preostalih 120 mld barela, 58 je vezano (ova nafta je skuplja

za eksploataciju)za eksploataciju) Po danaPo dananjoj stopi potronjoj stopi potronje, svoje nafte imaju samo za narednihnje, svoje nafte imaju samo za narednih

10 godina10 godina NajveNajvee netaknute zalihe se nalaze na prostoru Arctic Nationale netaknute zalihe se nalaze na prostoru Arctic National

Wildlife Refuge u severoistoWildlife Refuge u severoistonom delu Aljaskenom delu Aljaske Ispod obalske linije ovog rezervata namenjenog oIspod obalske linije ovog rezervata namenjenog ouvanju 130000uvanju 130000

losova, lelosova, lei 16 mld barela netaknute sirove naftei 16 mld barela netaknute sirove nafte To je danas predmet jedne od najveTo je danas predmet jedne od najveih nacionalnih debataih nacionalnih debata

izmeu energetiizmeu energetiara i ekologaara i ekologa


16/20

1616

Bituminozni pesak i uljniBituminozni pesak i uljni kriljcikriljci Konvencionalne zalihe nafteKonvencionalne zalihe nafte

ne ukljune ukljuuju ove dveuju ove dvekategorijekategorije

One bi mogle udvostruOne bi mogle udvostruitiiti

ukupne rezerve nafte (akoukupne rezerve nafte (akonjihova eksploatacijanjihova eksploatacijapostane socijalno,postane socijalno,ekonomski i sredinskiekonomski i sredinskiprihvatljiva)prihvatljiva)

Kanada (pokrajina Alberta)Kanada (pokrajina Alberta)raspolaraspolae sa 270 mld me sa 270 mld m22

bituminoznog peska.bituminoznog peska.Koncentracija nafte u ovomKoncentracija nafte u ovombituminoznom pesku je 40bituminoznom pesku je 40

puta veputa vea nego u susednoja nego u susednojAljasciAljasci AlbertaAlberta e izvoziti 2 mile izvoziti 2 mil

barelbarelaa nafte dnevno u SADnafte dnevno u SADimeime e Kanada postatie Kanada postati

glavni dobavljaglavni dobavlja


17/20

1717

ZgaivanjeZgaivanje ivotne sredineivotne sredineeksploatacijom uljniheksploatacijom uljnih kriljacakriljaca

Proizvodnja 125000 barela nafteProizvodnja 125000 barela naftednevno stvori 15 mil mdnevno stvori 15 mil m22

toksitoksinog otpada i iskoristinog otpada i iskoristimilijarde litara vode godimilijarde litara vode godinjenje UljniUljni kriljci su fino glanulisanikriljci su fino glanulisani

sedimenti sa velikom primesomsedimenti sa velikom primesomorganske materije zvaneorganske materije zvanekerogenkerogen..

Na 460Na 460C kerogen se topi, i takoC kerogen se topi, i takomomoe biti ekstrahovan ize biti ekstrahovan izsedimentne stenesedimentne stene

Kopa se klasiKopa se klasinim nanim nainimainimarudarenjarudarenja

Pri tome se troPri tome se troi ogromnai ogromnakolikoliina vode, iina vode, ioslobaa se velikaoslobaa se velikakolikoliina polutanaina polutanatta u vazduh,a u vazduh,vodu i zemljivodu i zemljitete


18/20

1818

Prirodni gasPrirodni gas Prirodni gas je uobiPrirodni gas je uobiajeniajeni

paratilac nafteparatilac nafte ijim jeijim jerazlaganjem i nastaorazlaganjem i nastao

Lako se koristi, jeftin je, iLako se koristi, jeftin je, idobro i goridobro i gori

Komplikovan za transport iKomplikovan za transport iskladiskladitenjetenje

Emituje duplo manje COEmituje duplo manje CO22

uuodnosu na istu koliodnosu na istu koliinu ugljainu uglja

U udaljenim naftnimU udaljenim naftnimbubuotinama se spaljujeotinama se spaljuje(komplikovan i skup transport)(komplikovan i skup transport)

Svetska Banka procenjuje daSvetska Banka procenjuje dase ovako izgubi oko 100 mldse ovako izgubi oko 100 mldmm33 gasa (1.5 puta vegasa (1.5 puta veaakolikoliina od one koji potroina od one koji potroii

Afrika)Afrika)


19/20

1919

Izvori i rezerve prirodnog gasaIzvori i rezerve prirodnog gasa NajveNajvee rezerve prirodnoge rezerve prirodnog

gasa se nalaze na teritorijigasa se nalaze na teritoriji

republika bivrepublika biveg SSSReg SSSR--aa Australija i JuAustralija i Juna Amerikana Amerika

siromasiromane ovim energentomne ovim energentom

Ukupna koliUkupna koliina prirodnogina prirodnoggasa se procenjuje na 10000gasa se procenjuje na 10000triliona fttriliona ft33, a trenutno poznate, a trenutno poznaterezerve 5500 triliona ftrezerve 5500 triliona ft33

Duplo se manje troDuplo se manje troi od nafte ii od nafte iprocene su daprocene su da e ga biti ue ga biti u

narednih 60 godinanarednih 60 godina Kao i nafte, velike rezerve seKao i nafte, velike rezerve se

nalaze u Arctic Nationalnalaze u Arctic NationalWildlife Refuge na AljasciWildlife Refuge na Aljasci


20/20

2020

Nekonvencionalni izvori gasaNekonvencionalni izvori gasa Metan je uobiMetan je uobiajen pratilacajen pratilac

podzemnih naslaga ugljapodzemnih naslaga uglja

U nekim od ovih naslaga seU nekim od ovih naslaga senalaze velike kolinalaze velike koliine ovogine ovoggasagasa

Vaenje ovog gasa je dalekoVaenje ovog gasa je dalekojeftinije u odnosu na klasijeftinije u odnosu na klasinene

depozite gasa ili naftedepozite gasa ili nafte Eksploatacija metana iz okolineEksploatacija metana iz okoline

rudnika uglja nosi velikurudnika uglja nosi velikuopasnost po zagaivanje jer jeopasnost po zagaivanje jer jeveoma optereveoma optereen solima ien solima idrugim mineralimadrugim mineralima

Metan se moMetan se moe dobiti i ize dobiti i izbiomasebiomase

Metanov hiMetanov hiddrat na Arktiku irat na Arktiku idubokim sedimentima okeanadubokim sedimentima okeana

Metanov hiMetanov hiddrat predstavljarat predstavljabalonbaloniie metana zarobljene ue metana zarobljene ukristalnoj rekristalnoj reetki smrznuteetki smrznute

vode (leda)vode (leda) Poznato je do sada preko 50Poznato je do sada preko 50

ovih nalaziovih nalazitata Pretpostavlja se da sadrPretpostavlja se da sadree

10000 gigatona ugljenika, ili10000 gigatona ugljenika, ili

duplo viduplo vie od konvencionalnihe od konvencionalnihfosilnih gorivafosilnih goriva Mogao bi da se koristi kaoMogao bi da se koristi kao

energent (Japan veenergent (Japan ve pravipraviplanove za eksploataciju)planove za eksploataciju)

Usled globalnog zagrevanjaUsled globalnog zagrevanjaovaj metan bi mogao daovaj metan bi mogao dapopone da se oslobaa une da se oslobaa u emuemulelei velika opasnost jer on imai velika opasnost jer on ima10 puta ve10 puta vei efekat (GHE) odi efekat (GHE) odCOCO

22

neobnovljivi izvori energije - etf bg.pdf

Documents