Niki Fren

DRUGA SMRT

by voki

2

Dvaput sam umrla. Prvi put sam elela da umrem. Mislila sam o smrti kao o mestu gde

bol prestaje, gde strah konano nestaje. Drugi put nisam elela da umrem. Uprkos bolu i uprkos strahu,

napokon sam zakljuila daje ivot onakav kakav bi trebalo da bude: haotian, euforian, zamoran,divan, paeniki ivot sa svim svojim grekama i tugama; sa svim svojim iznenadnim i nepredvidivim deliima radosti zbog kojih sklapate oi i mislite: Sauvaj ovo, seaj se ovog. Seanja mogu da vas prenesu dalje. Ples u tami; izlazak sunca; etnja kroz grad, probijanje kroz masu; radost susreta sa sopstvenim osmehom. Spasla si me kada vie nisam mogla sama sebe da spasem. Nala si me kada sam bila izgubljena.

Nisam elela da umrem, ali neko drugi je to eleo. Svojski su se potrudili da me ubiju. Ja sam osoba koju ljudi ili vole ili mrze. Ponekad je teko uoiti razliku izmeu ovo dvoje. ak i sada, kada je sve gotovo i kada mogu da se osvrnem na to kao na pejza kroz koji sam prola, postoje stvari koje su ostale skrivene, za mene izgubljene tajne.

Umiranje vas vodi na drugo mesto. Sami prekoraujete granicu i tamo vas ne eka niko. Imala sam esnaest godina kada mi je umro otac. Seam se prolenog popodneva kada je sahranjen. Moja majka je pokuala da mi obue crninu, ali moj otac je oduvek mrzeo crno pa sam navukla svoju ruiastu haljinu, namazala dreavocrveni karmin i obula cipele s visokim potpeticama koje su tonule u meku zemlju. Htela sam da izgledam kao bludnica, kao drolja. Kapke sam obojila plavom senkom. Seam se kada je svetenik rekao - Pepeo pepelu, zemlja zemlji" - kako su ljudi poeli da plau i grle jedni druge. Znala sam da od mene oekuju da zaplaem kako bi me zagrlili i uteili, ali moj otac je mrzeo uplakane ljude. Oduvekje voleo da svetu pokazujemo kako smo sreni. Tako sam se tokom cele slube smekala i, zbog naina na koji su me svi gledali, ak sam se i malo kikotala. Dok su ga sputali u zemlju, moja majka je na njegov koveg spustila jednu belu ruu, kao to dolikuje. Skinula sam narukvice s ruke i bacila ih u raku tako da je na nekoliko sekundi sve liilo na paganski ukop nego na dostojanstvenu englesku sahranu. Jedna od narukvica se pokidala i arene, plastine

by voki

3

perle zakotrljale su se po jeftinom drvenom poklopcu, zveckajui mom ocu u lice.

Tada sam mislila da u poludeti od usamljenosti i besa iako to nikada nisam priznala jer nisam mogla da naem prave rei. Deset godina sam pokuavala da mu se vratim. U stanjima oaja, ljubavi, gaenja, ushienosti, prkosa i osvete.

Dvaput sam umrla. Samo dvaput. Razmiljala sam kako bi uz sve to manijakalno gladovanje mogla da dobijem neto vie od toga.

I sada su tu. Ljudi koji su me voleli i mrzeli, koji su me eleli ivu i koji su me eleli mrtvu, koji su pokuali da me spasu i koji su me oslobodili. Svi izgledaju sreno. Zure jedni u druge, dre se za ruke; neki se ljube. Sigurna sam da jedni drugima obeavaju neto u ivotu koji im predstoji. Veliko i tajanstveno putovanje. Samo jedna osoba nedostaje.

by voki

4

Prvo umiranje

by voki

5

Prvo poglavlje Privlai me opasnost", kae on. Oduvek je bilo tako. ta mogu da

vam donesem?" Za trenutak razmiljam. Sredi se, Holi. Prolo je sat vremena otkad

smo Meg i ja izale s posla, ali ja se i dalje puim. Kljuam. Jednom sam imala prijatelja koji je radio kao glumac. Rekao mi je kako mu posle svake predstave treba sat vremena da se sabere, to je u neku ruku problem ukoliko se zavesa spusti u deset i trideset a vi nemate nikakvu ambiciju da se priklonite ostatku sveta. Uglavnom se dobro slagao sa ostalim glumcima jer su to bili samo ljudi koji u jedanaest ure na veeru i svakog radnog dana spavaju do podne.

Jedna moja prijateljica sa koleda je atletiarka na duge staze. Impresivna je. Umalo da dospe na Olimpijske igre. Tri brzo i daleko samo da bi uposlila svoje telo. Pretrava ozbiljne razdaljine i neretko bira strme uzbrdice. Posle toga joj je teko da vrati telo u normalu pa zbog toga nastavlja da tri i tri, ne bi li se smirila. Na kraju privija led na miie i zglobove kako bi ih rashladila. Mogla bih to da probam. Ponekad imam elju da umoim celu glavu u bure s ledom.

To nije teka odluka", nastavlja on. Meg je ve naruila belo vino." Molim?" pitam. Za trenutak zaboravljam gde se nalazim. Moram da se osvrnem oko

sebe i podsetim se. Napolju je predivno jesenje popodne i bata kafia u Sohou je prepuna. Izgleda kao da e leto trajati veno i kao da zima nikada nee doi, niti e kia ikada padati. Oranicama van grada potrebna je kia, rena korita su presuila, usevi su na ivici propasti, ali u Londonu vlada atmosfera kao na Mediteranu.

ta e da popije?" Naruujem belo vino i vodu. Zatim sputam ruku na Megino rame i

apuem joj na uho: Jesi li priala sa Deborom?" Neprijatno joj je. Dakle nije. Ne jo", tiho uzvraa ona. Moramo o tome da razgovaramo. Sutra, moe?" Gazirana ili negazirana?" pita konobar. esmovaa", odgovaram. Prvo i osnovno, Meg, pre svega ostalog." U redu", pristaje ona. Onda u devet sati."

by voki

6

Gledam je dok posmatra stranca koji ulazi u kafi. Ima fino, iskreno lice: Kako li se zove? Tod, tako je. Svi smo ranije mugnuli s posla. Za nama je naporan dan. Upali smo kao grupa ali smo se brzo utopili u masu gostiju. Vidim poznata lica oko sebe. Uglavnom su to srenici koji su uspeli da pobegnu s posla. Tod je klijent koji je dolazio da proveri nau ponudu i koji je izaao zajedno s nama. Sada pokuava da narui pie za prepunim ankom. To mu ne polazi za rukom jer ankerka jednog od gostiju optuuje da je nepristojan. Oproteno joj je - lii na Indoneanku - a i nepristojni gost se samo ali da mu je dala pogreno pie. Teko joj je da ga razume. Gledaj me kad ti se obraam", breca se on.

Utom se Tod vraa nosei pie za Meg i mene, i pivo za sebe. Nisu hteli da mi sipaju vodu iz esme", izvinjava mi se. Flairana je."

Uzimam gutljaj. Znai, voli opasnost?" izazivam ga. Iz tvojih usta zvui glupo, ali izgleda da je tako." Tod nastavlja da nam pria o odmoru s kojeg se nedavno vratio.

Ponosan je na sebe. Sa grupom prijatelja odluio je da se odmetne u opasne sportove diljem june Afrike. Sputali su se niz brzake u Zambiji, vozili kanuom pored nilskih konja u Bocvani, iskusili bandi-damping u Kejptaunu, i ronili u vodama prepunim belih ajkula.

Zvui fantastino" kae Meg. Mislim da ne bih imala petlju za tako neto."

Uzbudljivo je", nastavlja on. I uasavajue, istovremeno. Mislim da mi se vie svia u retrospektivi."

Je li neko stradao tokom ronjenja?" pitam. Ili smo u kavezima", pojanjava on, i nismo videli nijednu ajkulu." ,,U kavezima?" pravim grimasu. Mislila sam da voli opasnost." Tod deluje zbunjeno. ali se?" kae mi. Voleo bih da te vidim

kako skae sa visine od hiljadu stopa sa elastinim konopcem kao jedinom zatitom."

Smejem se, ali se nadam da ne zvuim zlobno. Zar nisi proitao nau brouru?" pitam. ,,I mi organizujemo bandi-damping. Nudimo i razne druge rizike ali i osiguranje. Kaem ti daje manje opasno nego prelazak preko ulice."

Adrenalin ti jednako skae", primeuje Tod. Adrenalin moe da kupi u apoteci", odgovaram. Ba me zanima

hoe li se uvrediti ili nasmejati?

by voki

7

Tod pomirljivo slee ramenima i smeka se. Dobro, ta je za tebe opasnost?"

Razmiljam za trenutak. Prave stvari, kada su vane. Potraga za neeksplodiranim minama i njihovo deaktiviranje. Deaktiviranje mina - ali ne u Britaniji. Moda u Rusiji ili zemljama Treeg sveta."

A ta te najvie plai?" Mnogo toga. Kraa, nasilje, visina, komari. Skoro sve u vezi s

mojim poslom. Poraz. Javno obraanje." Tod se smeje. Ne verujem ti" kae. Ono danas je bila dobra

prezentacija." Odsekla sam se od straha. Uvek imam tremu." Znai, slae se sa mnom. Voli izazove." Odmahujem glavom. Tvoj bandi-damping i vonja kanuom

pored nilskih konja bili su u brouri. Unapred si znao ta te eka." Iza sebe ujem mete i okreem se. Jedan od gostiju se opet svaa sa ankerkom ali ovoga puta bunije nego pre. Ona pokuava da se raspravi s njim ali je na ivici suza.

,,A ti, Meg?" pita Tod, gledajui u nju. Meg mu se stidljivo smeka i otvara usta ali joj upadam u re.

Hoe da kae da voli rizik?" pitam ga. Da." Adrenalin?" Valjda." Dokai." Holi!" nervozno me opominje Meg. Todov pogled leti s mene na nju. Primeujem u njima traak

uzbuenja, ali i nervozu. ta se deava? Kako to misli?" Vidi onog tipa za ankom, onog to se svaa sa ankerkom?"

pitam ga. Da?" Misli li daje nasilan?" Verovatno. Da." Idi i kai mu da prestane i da se izvini zbog svog ponaanja." Tod pokuava jo neto da izusti ali poinjem da kaljem pa strpljivo

eka da zavrim. Ne budi luda" naposletku mi kae. Plai se da e te udariti?" provociram. Mislila sam da te opasnost

privlai." Todovo lice poprima grublji izraz. Ovo vie nije smeno. I vie mu

nisam draga. To je samo razmetanje", kae on.

by voki

8

Znai, plai se." Naravno da se plaim." Ako se plai, onda e taj oseaj odagnati samo ako to uradi.

Poput ronjenja sa ajkulama. Ali bez kaveza." Neka, hvala." Sputam svoju au na sto. ,,U redu", odluno kaem. Onda u ja to

da uradim." Nemoj, Holi..." uglas uzvikuju Meg i Tod. To je jedino ohrabrenje koje mi je potrebno. Prilazim mukarcu za

ankom. Na sebi ima odelo. Zapravo, svi mukarci u kafiu nose odela. Rekla bih da ima oko tridesetak godina, poeo je da elavi, naroito na vrhu glave. Lice mu je rumeno od vruine, ili moda od gneva. Sa stolice mi se nije inilo da je toliko krupan. Sako mu je neobino zategnut na irokim pleima. I nisam primetila da je u drutvu jo jednog mukarca. I dalje neto govori ankerki, neto prilino nerazumljivo.

ta se ovde deava?" pitam. Okree se, uplaen i besan. Ko si sad ti, jebote?" sike on.

Moraete da se izvinite ovoj eni", mirno mu kaem. Molim?" ,,S ljudima se tako ne razgovara. Moraete da joj se izvinite."

Odjebi." Izgovara to s posebnim naglaskom na j i pravi jedva primetnu pauzu

kao da su to dve rei. Zar misli da e me time oterati? Ili da u zaplakati? Podiem njegovu au sa anka i njenim sadrajem mu zapljuskujem lice, drei je na samo par centimetara od njegove brade. Bilo bi dobro napomenuti da u kafiu najednom vlada muk, scena slina onoj u starim vestern filmovima, iako nas primeuju samo gosti oko nas. ovek sputa pogled na au, kao da pokuava da vidi vor svoje olabavljene kravate. Na licu mu itam misli: Je li ova ena luda? Hoe li sada da mi razbije au o glavu? Zbog ega? Dok moje misli teku u prilino slinom smeru: Ako se uvredio i izvikao na sirotu ankerku samo zato to mu je sipala pogreno pie, ta li e meni da uradi posle ove fizike pretnje? Trebalo je da mislim, kao to je Tod verovatno imao u vidu, da je ovaj ovek moda upravo izaao iz zatvora. Moda je odsluio kaznu zbog nasilja. I moda mu je specijalnost zlostavljanje ena. Nita od toga mi nije palo na pamet. Gledam ga u oi i oseam kako mi pulsira ila na vratu. Obuzima me

by voki

9

neprijatan oseaj neizvesnosti. ta li e se dogoditi u narednih pet sekundi?

A onda se njegovo lice smekava i iri u osmeh. U redu", mirno kae i neobino paljivo uzima au iz moje ruke, kao da bi svakog asa mogla da eksplodira. Sputa je na ank i kae, Pod jednim uslovom."

A to je?" Da vas astim piem." Otvaram usta da kaem NE i okreem se da pogledam u Toda.

Nema ga, ba kao ni Meg. Pitam se u kom trenutku su napustili scenu. Jesu li pobegli ne elei da vide ta e se desiti? Ili tek poto su videli ta se desilo? Sleem ramenima. Moe", odgovaram.

Primeujem da mu je ponaanje krajnje dentlmensko. Rukom poziva nervoznu ankerku, klimajui glavom ka meni. Ova dama - kako se zovete?"

Holi Kraus", odgovaram. Gospoica Holi Kraus mi kae da sam bio grub prema vama i zbog

toga se izvinjavam. U neku ruku, mislim daje u pravu. Zato mi je veoma ao." ena zbunjeno gleda as u mene, as u njega. Ne verujem da sasvim razume o emu se radi. Mukarac, po imenu Dim, naruuje dupli din-tonik za mene i jo jedan za sebe.

iveli", kae on. I samo da se zna, ovo je prokleto loa ankerka." Ispijam svoje pie i on mi naruuje jo jedno. Posle toga, dogaaji se

ubrzavaju. Kao da sam na velikoj iari i ne prestajem da se penjem i penjem. U trenutku kada podignem au do Dimove brade, dostiem najveu taku gde za trenutak zastajem, a onda poinjem da se sputam sve veom brzinom. Kafi poinje da poprima atmosferu urke na kojoj poznajem veinu gostiju, ili bar elim da ih poznajem, ili oni ele da poznaju mene. askam sa Dimom i njegovim prijateljima kojima je cela epizoda sa aom bila neizmerno zabavna, zbog ega je stalno prepriavaju, zadirkujui ga.

Priam sa ovekom koji je radio u firmi preko puta nae i kada s nekolicinom prijatelja krene iz kafia sa namerom da veera u oblinjem privatnom klubu, poziva me i ja pristajem. Sve se odvija brzinom fotografskih snimaka, poput trenutaka osvetljenih blicem. Klub se nalazi u zgradi iz osamnaestog veka, iznutra pokrivenoj izbledelom lamperijom i brodskim podovima. Kada padne vee, sve deluje oputeno i dostino. Jedan od mukaraca za naim stolom je

by voki

10

direktor kluba pa mu je doputeno da se egai sa konobarom i na-ruuje nam specijalitete samo da bismo ih probali. Uputa se u dug i uan razgovor sa enom koja radi neto nedefinisano u filmskoj ili izdavakoj industriji, ali kasnije ne mogu da se setim nijednog segmenta njihove prie. Jedino ega se seam je da me je ona na ra-stanku poljubila u usta tako da sam osetila ukus njenog rua.

Neko predlae odlazak na ples. Kae da je nedavno otvorena nova diskoteka, nedaleko od kluba, i da bi bilo dobro daje posetimo. Gledam na sat i shvatam da je prola pono; konstatujem da sam s ovim ljudima jo od pet po podne. Ali to je sada manje vano.

Odlazimo svi zajedno, grupa od deset tulumdija koji se do pre par sati nisu ni poznavali. Dok koraamo, neko me grli oko ramena i poinje da mi peva na panskom ili portugalskom. Ima predivan, dubok glas koji bruji u tihoj jesenjoj noi. Diem glavu i gledam u zvezde. arobno sijaju i tako su blizu. Kada bih podigla ruku, ini mi se da bih ih dodirnula. I ja neto pevam, ne seam se ta, ali mi se ostali pridruuju. Svi su nasmejani i zagrljeni. Cigarete nam svetlucaju u tami.

Uskoro opet izbijamo na uliice nedaleko od naih firmi. Seam se kako mi prolazi kroz glavu kako sam napravila ceo krug, ali se oseam bolje nego kada sam izala s posla. Pleem s mukarcem koji mi je pevao na panskom i s nekim ko je rekao da se zove Dej. Kada uem u enski toalet, neko mi nudi crtu kokaina.

Diskoteka je mala ali dupke puna. Crnac toplog pogleda miluje mi kosu i kae mi da sam predivna. ena, mislim da se zove Dulija, prilazi mi i kae da bi elela da krene kui i kako ne bi bilo loe da s njom podelim trokove taksija, pre nego to se neto desi, osim ako ne elim da se neto desi, jer e se onda to i desiti. Iz nekog razloga ne bih volela da se vee zavri. Neu da upalim svetio. Lepo mije. Ponovo pleem, oseajui se tako lako na nogama, skoro kao da letim, sve dok mi znoj ne oblije lice i ne zapeka oi, kvasei mi kosu i lepei mi koulju za telo.

Tada odlazim. Dej je uz mene, mislim, a moda i peva. Tu je i ena sa zapanjujue crnom kosom koja mirie na indijski parfem i ostali ljudi koji su za mene samo siluete u tami. Napolju je prijatno i svee. Punim plua vazduhom i oseam kako mi se znoj sui na koi. Sedamo pored reke, duboke i crne. ujemo talase koji zapljuskuju obalu. elim da zaplivam, da se prepustim tamnim strujama koje e

by voki

11

me odneti u more gde me niko ne moe pratiti. U reku bacam aku punu kovanica, iako nijedna ne stie do vode, i svima kaem da zamisle elju.

,,A ta ti eli, Holi?" elim da ova no traje veno." Stavljam cigaretu u usta i neko se naginje ka meni, nudei mi vatru.

Neko drugi mi je vadi iz usta i dri je dok me ljubi i ja mu uzvraam poljubac, uvlaei prste u njegovu kosu, a onda me jo neko ljubi po vratu i zabacujem glavu, putajui ga da to ini. Svi me vole i ja ih sve volim. Svi su neni i oi im se cakle. Rekoh, svet je arobniji nego to znamo. Ustajem i trim preko mosta. Sa svakim korakom oseam da moda nikada neu opet dotai zemlju. Za sobom ujem bat sopstvenih koraka a potom zvuk jo neijih koraka koji me prate ali ne mogu da me sustignu. Moji noni prijatelji me dozivaju, huei poput sovuljaga. Holi, Holi!" Smejem se. Mimo mene tutnji automobil, obasjavajui me farovima i putajui me da trim dalje.

Zastajem da povratim dah, nedaleko od niza prodavnica, i tu me pronalaze. Njih dvojica, mislim. A moda i ne. Jedan me grabi za ramena i priljubljuje uza zid, govorei da me je konano uhvatio i da me vie nikada nee pustiti. Kae mi da sam divlja ali da i on moe da bude divlji. Podie ciglu. Ruka mu je iznad glave, nekoliko centimetara od mene, i vidim kako cigla leti kroz vazduh. ujem prasak razbijenog stakla i vidim kako se piramida od limenki rui sa svoje police. Za trenutak izgleda kao da emo zakoraiti u drugi svet gde u moi da budem neka sasvim nova osoba. Nova, odmorna i cela.

A onda se oglaava alarm, zagluujui pisak koji kao da dopire iz drugog pravca. On me hvata za ruku i uzvikuje: Tri."

Trimo zajedno. Mislim da nas je troje, ili moda nas je, ipak, samo dvoje. Koraci su nam ujednaeni. Ne znam zato ne prestajemo da trimo ali znam da smo uskoro u taksiju koji juria praznim ulicama, pored mranih kua i prodavnica sa metalnim zastorima. Maka pretrava drum, zastajui pod jarkim ulinim svetlom, i sledeeg trenutka nestaje u osenenom vrtu preko puta.

Posle toga slede dogaaji kojih se istovremeno seam i ne seam, poput neeg to se desilo nekom drugom, u filmu ili u snu koji znate da sanjate ali iz kojeg ne moete da se probudite. Ili, bolje, poput neeg to mi se dogodilo ali kada sam bila neko drugi. Bila sam ja ali

by voki

12

nisam bila ja. Bila sam nasmejana ena koja se s njim popela do zvezda; ena koja stoji u sobi na spratu sa jednom priguenom lampom u uglu, starom sofom pretrpanom jastuiima i tirkiznom papigom u kavezu koji visi sa tavanice. Da li papiga zaista pilji u nju svojim znalakim oima ili je to udna halucinacija koju doivljava u groznici veeri? ena gleda kroz prozor u krovove kua i uspavane vrtove koje nikada pre nije videla.

Zaboga, gde sam?" pita ona, putajui da joj sako s ramena padne na pod, iako ne eli da zna odgovor. Ko si ti, do avola?" opet pita ona iako ne eli da zna. Nije joj vano. Ali on se ipak smeje i navlai zavese i pali cigaretu, ili moda doint, i dodaje joj. Ona osea kako joj uzbuenje pulsira duboko u venama i seda na sofu, zavaljujui se u jastuie. Potom izuva cipele i bose noge skuplja pod sebe.

ta emo sada?" pita ona iako dobro zna ta sledi. Otkopava dugme na svojoj koulji, oseajui njegov pogled na sebi. Papagaj je takoe gleda, isputajui neartikulisane krike. Pijana je od neeg providnog i jakog, i osea kako joj se vrelina iri telom sve dok joj ne istopi najdublje jezgro. Odnekud dopire tiha muzika ali njoj se ini daje to samo u njenoj glavi. Ne moe da dokui razliku izmeu ritma svojih oseaja i ritma pesme. Sve se sjedinjuje sa svaim.

Nakratko je sama u sobi. Muzika ne prestaje da svira. A onda vie nije sama. Ni ja vie nisam sama. Leim na leima, oseajui se meko poput reke pored koje smo sedeli. Putam ga da mi zadigne suknju. Sa meke sofe padamo na tvrdi pod. Prsti mu posluju oko dugmia na bluzi. Ako sklopim oi, iza kapaka mi seva i ini se da e ceo taj neobini svet, nad kojim nemam nikakvu kontrolu, eksplodirati u mojoj glavi. Zato otvorenim oima gledam u taj svet iako ne znam ta vidim. Pukotine na tavanici, nogar od stolice, zid na nekoliko centimetara od sebe, lice koje se nadvija nad moje, titraj usana. Oseam krv i prelazim jezikom preko usana. Moja krv: dobro je. Tepih mi grebe kou: dobro je. Grubi prsti na mojoj ruci, na mom telu, zarivaju se u mene. To sam ja i nisam ja; ja i ta druga ena koja skida svoju bluzu dok se dugmii kotrljaju po podu. Sputa se na krevet, rasipajui kosu po jastuku; nepoznate ruke joj skidaju grudnjak; muko telo se pripija uz njeno. Ona konano sklapa oi, uranjajui u bletavi svet pun neobinih oblika, vritavih boja i preteih senki.

Ovo je tako udno", kae ona. Nemoj da prestaje", kaem ja

by voki

13

Drugo poglavlje Neto me golica po obrazu. Muva mi gmie ka uglu usana. Ne

otvarajui oi zamahujem rukom i teram je. ujem kako odlee dalje. I bez gledanja mogu da zakljuim daje to ona debela, letnja muva, puna krvi i izmeta. Kada bih je ubila, verovatno bi ostavila tamnoljubiastu fleku.

Ne pomeram se ali znam da neto nije u redu. Uspevam da prokiljim na jedno oko, uprkos bolnom probadanju u glavi. Su-vim jezikom oblizujem usne. Oteene su i popucale. U ustima mi je ogavan ukus: ustajao, dimljiv i prljav.

Sve oko mene najednom gubi boju. Jednim okom piljim kroz polutamu ka vratima sa ije kuke visi pohabana siva odea. Skreem pogled ulevo i vidim prigueni odblesak zore koja se probija kroz tanke zavese. Zadravam dah, trudei se da ostanem savreno mirna. Pored sebe ujem zvuk ravnomernog disanja. Sklapam oko i nastavljam da leim dok ne ieznu i poslednji tragovi sna. Trenutak je da se konano suoim sa ovim danom i sa sobom. Dodirujem svoje lice, utrnulo i neosetljivo poput maske. Brojim u sebi do pedeset, a zatim otvaram oba oka. Paljivo pomeram glavu, oseajui kako mi bol pulsira u elu, irei se ka slepoonicama.

Postepeno prepoznajem predmete oko sebe. Leim na levoj strani branog kreveta, pod bledim jorganom sa velikim prorezom u obliku slova L u sredini. Visoko na zidu je etvrtasti, zamraeni prozor. Pod njim stoji trim-bicikl preko kojeg su prebaene farmerke i grudnjak. Na podu pored njega lei sportska torba sa reketom za skvo na vrhu. Ormar je otvoren, otkrivajui nekoliko mukih koulja na vealicama. Gomila asopisa lei u uglu i tik uz nju oborena flaa vina. Vrh patike viri ispod kreveta i pored nje papirna maramica zguvana u lopticu. Pepeljara, na nekoliko centimetara od mog lica, prepuna je pikavaca koji se presipaju preko vrha i prljaju par mukih bokserica. Na digitalnom satu svetle zelene brojke 4:46.

Dok se pridiem u sedei poloaj, na aravu vidim krvave mrlje koje podseaju na slikarske boje, briljivo nanesene kistom. Zurim

by voki

14

ispred sebe, zatim oprezno sputam noge na pod. Ustajem i oseam kako mi tlo izmie pod nogama. Nareujem sebi da ne gledam una-okolo, ali mi neka nevidljiva sila odvlai pogled i ne mogu a da se ne osvrnem iza sebe. Prvo to zapaam su dlakave noge koje vire ispod jorgana. Pomeram pogled i vidim raupanu gustu kosu, zatim ruku prebaenu preko oiju i blago otvorena usta. To je to. Opet okreem glavu i nastavljam da zurim ispred sebe. Ne znam ko je ovek u krevetu. Ne elim da znam. Nevano je.

Beika mi je puna. Vuem se ka vratima i polako ih otvaram, grei se kada zakripe. Pod nogama oseam hladne, gole daske i preko puta vidim druga vrata. Paljivo ih otvaram. Ali to nije kupatilo koje sam oekivala. Soba ima tepih i krevet u kojem se neko mekolji, zatim podie glavu i mrmlja neto nerazgovetno, oigledno jo u dubokom snu. Zatvaram vrata. Povraa mi se.

Konano pronalazim malo kupatilo i drhtavo sedam na WC solju. Moje hladno, ukoeno telo kao da ne pripada meni i potreban mi je nadljudski napor da opet ustanem i vratim se u dnevnu sobu. Tamo me zapahnjuje vonj znojavih tela, piva i dima iz nonog kluba. Prostorija je prepuna odee - njegove i moje. Sto je pomeren u stranu i na njemu stoje polomljena olja i jo jedna pepeljara prepuna pikavaca; zguvane limenke od piva kotrljaju mi se pod nogama i flaa viskija lei odgurnuta u stranu. Na zidu visi slika ivih boja i pored nje je crvena mrlja. Na podu lei neto to lii na zrno itarice. U naletu seanja diem glavu i iznad njega vidim kavez sa papagajem koji visi sa tavanice.

Podiem svoju suknju sa sofe, dok bluzu pronalazim zguvanu u uglu sobe. Pocepana je ispod pazuha i preostalo joj je samo jedno dugme. Jednu cipelu vadim ispod stola, potpetica joj je oguljena. Posle nervozne potrage drugu pronalazim u hodniku ispred kupatila. Zadravam dah kada ponovo uem u spavau sobu i sa trim-bicikla podiem svoj grudnjak. Smrdim na alkohol verovatno na viski. Pod stopalom oseam neto ljigavo, podiem nogu i vidim iskorien kondom. Odlepljujem ga sa tabana i bacam nazad na pod.

Ne mogu da naem gaice. Sputam se na pod i virim ispod kreveta, zatim ih traim po hodniku ali bez uspeha. Moram da pobegnem odavde pre nego to se mukarac ili osoba u drugoj sobi - ili ptica, to je najvanije - ne probude i zateknu me tu. Oblaim grudnjak, suknju i pocepanu bluzu ije krajeve vezujem oko struka. Obuvam cipele i

by voki

15

preko svega navlaim sako, jedan od onih glupih sakoa koji sa jednim dekorativnim dugmetom jedva uspeva da sakrije haos ispod njega. udim za flanelskom pi-amom, istom posteljinom, opranim zubima, istim udovima... Torba, gde mi je torba? Nalazim je pored ulaznih vrata sa sadrajem istresenim na gomilu. Ubacujem sve nazad, otvaram vrata i tiho ih zatvaram za sobom. urno silazim niz stepenice i izlazim napolje na sivu ulicu gde me konano sustie umor. Za trenutak zastajem da uhvatim dah.

Gde sam to? Koraam do kraja ulice i itam njeno ime. Avenija Nortingli SE7.

Gde je to? Kuda da krenem da bih bilo gde stigla? Moj sat -nekim udom jo na mojoj ruci - govori mi da je 5:10. Gledam levo i desno, nadajui se da e niotkuda naii taksi i pokupiti me. Potom duboko uzdiem i kreem peice niz ulicu. Dugo mi treba da preem bilo koju razdaljinu; sve deluje tako daleko. Jutro je hladno pre svitanja i zgreno koraam ulicom pored neosvetljenih kua.

Napokon izbijam na drum sa prodavnicama i jednom trafikom koja se upravo otvara. Saginjem se pod polupodignutu reetku i prilazim oveku iza pulta. On die pogled sa novina koje uredno slae i iznenaeno me gleda. ta...?" muca. Opljakani ste?"

Molim vas, moete li da mi kaete gde je najblia stanica metroa?" Pogled mu poprima neto to lii na gaenje. Podiem ruku da

stegnem sako jae oko sebe, trudei se da delujem oputeno. Oko pola milje u tom pravcu."

Kupujem flau vode i pakovanje maramica. Sa dna torbe vadim sitni i plaam.

Hvala", kaem, ali on samo pilji u mene. Pokuavam da se osmehnem ali me lice ne slua. Usta su mi previe kruta da bi se pomerila.

udni ljudi putuju metroom u zoru. Ljudi koji se teturaju kui na kraju neprospavane noi, meajui se s radnim ljudima koji poinju svoj dan, jo krmeljavi i pospani.

Dok ekam da stigne prvi voz, u stanicu ulazi mladi s prediv-nim dugim dredovima i poinje da svira usnu harmoniku. elim da mu dam neto sitnine ali on kae da nije prosjak, samo lutajui muziar, to me baca u jo vei oaj. Naposletku mu dajem paklicu cigareta i on mi ljubi ruku. Nadlanica mi je izgrebana a nokti prljavi.

by voki

16

Kada uem u voz, sipam vodu na maramicu i njom briem lice. Makara, krv. Trudim se da odmerim svoj odraz u prozoru ali vidim samo bledi, zamagljeni lik. Par puta provlaim etku kroz kosu i presedam na Nordern lajn, pravac Arvej.

U deset do est, sa oseajem trijumfa, stiem do svojih tamno-zelenih vrata. Kao da sam se popela na vrh planine, pretravi prethodno maraton. Otvaram vrata s duplom bravom i ulazim u hodnik. Sputam torbu na pod pored metalnih merdevina i kanti neotvorene farbe za zidove. Izuvam cipele i ulazim u kuhinju gde pijem dve ae vode zaredom. Napolju je tmurno i bez vetra. Drvo u dvoritu jedva da se pomera. Skidam bluzu i bacam je u kantu za ubre, vadei prethodno limenke i omot od kafe kako bih je njima zamaskirala.

Stepenice deluju tako strmo ali se penjem na sprat. unjam se u kupatilo i skidam ostatak odee, ubacujui ga na dno korpe sa prljavim veom. Gledam se u ogledalu, guei vrisak koji mi se skuplja u grlu. Ono to vidim je izbeena, umrljana, krvava ena oteenih usana i crvenih oiju sa ptijim gnezdom umesto kose. Liim na neto to je izbacila poplava, ekajui da bude odneseno na deponiju.

Tuiram se najtoplijom vodom koju mogu da podnesem, zatim jo toplijom, oseajui kako mi vrelina pri kou, prodirui do sri kostiju. Kosu penuam sve dok me koa na glavi ne zaboli. Sapunjam telo i trljam ga najgrublje to mogu, skidajui s njega ceo sloj koe ne bih li je to pre obnovila, dekontaminirala. Zube perem sve dok mi desni ne prokrvare. Ispiram grlo. Nanosim kremu na lice, losion na telo, dezodorans ispod pazuha.

Odlazim u spavau sobu gde kroz zavese vidim da je zora prerasla u dan. Digitalni sat pokazuje 6:11. Nametam ga da zvoni u 7:10, kao i obino, zatim se uvlaim pod jorgan i omotavam ruke oko kolena.

Holi?" mrmlja arli. Koliko je sati?" . Spavaj. Sve je u redu." Dok padam u san, shvatam da sam zaboravila da stavim burmu.

by voki

17

Tree poglavlje

Holi, Holi, doneo sam ti kafu. Sedam i dvadeset je." Jedan trenutak leim, zaklanjajui rukom oi od jutarnjeg svetla.

Noge su mi teke, usta suva, glava mi pulsira i grlo me boli. Ne mogu da se suoim sa danom; ne mogu da se suoim sa arlijem.

Holi", zove me opet. Sklanjam ruku i uspevam da otvorim oi, gledajui u njegovo lepo

lice i braon oi u kojima ne vidim ni trunku gaenja ili iznenaenja. Dobro jutro, arli. Poranio si."

Deluje toplo i smireno, na njegov uobiajen, neobrijan, kuni nain. Radi kod kue pa ne mora da oblai odelo i svakodnevno izlazi u svet kao ja. Ne mora da stoji pred ogledalom i minka se. Nasmei se, Holi, nasmei se, nareujem sebi. arli na sebi ima stari sivi kuni mantil i oker majicu s kragnom.

Pridiem se na laktove i uzimam gutljaj kafe. Gorka je, topla i crna. Sino si zaginula?" pita on. Beskrajna no, veruj mi." Nisam te

uo kada si dola." Spavao si. Boe, koliko je sati? Verovatno nisam ula alarm. Evo,

odmah silazim." Sklapam oi i sluam ga kako odlazi. Par sati sam nepovezanu

spavala i sada imam tri minuta da se opet pretvorim u osobu koja e se praviti da je normalna, kao da se nita nije dogodilo.

Zbacujem sa sebe jorgan i pokuavam da se prisetim dogaaja iz prethodne noi. Oigledno nisam bila sva svoja. Imam utisak da me je neko vrlo vesto udario u glavu, zadavi mi povede koje na tdu nee ostaviti tragove. S naporom diem. Kaljem kao da me je plima izbacila na obalu. Razmiljam o eni iz prethodne noi - o sebi - koja se smeje, flertuje i raskalano prihvata svaki izazov. Ne, ne 'raskalano', udno prihvata svaki izazov. ivot i duu zabave. Sada je ta ena samo isceena, odbaena krpa. Razmiljam o sebi n toj sobi, u tom krevetu, s tim mukarcem - ko god on bio.

Tako je to s ljubavlju i seksom: ljudi piu pesme, snimaju filmove dok mi fantaziramo o tome i svi to elimo ili bar sanjamo o tome. A onda kada se desi, kada izaete iz kluba i skinete odeu, dobijate

by voki

18

bubuljiava lea i uflekanu posteljinu u nekom ogavnom stanu negde u predgrau Londona, gde nikada pre niste bili, s ljigavim, iskorienim kondomom na podu od kojeg vam se povraa. Bavim se milju da siem u kuhinju, sednem preko puta arlija i ispriam mu sve to se dogodilo prethodne noi dok je on mirno spavao u naem krevetu. ista glupost, besprimerna, runa i besmislena. Zamiljam njegov izraz lica kada bih to uinila i grim se na krevetu. Glasno stenjem u polutami sobe, zgroena onim to sam uinila. Kada bih samo mogla da vratim vreme i odem iz kafia zajedno sa Meg, ostavljajui buku, svetio i smeh, i vratim se kui svom muu, nevino legnem u krevet i sklupam se u istoj posteljini pored njega, i probudim se sledeeg jutra sa istom saveu... Kada bih samo, kada bih samo...

Deli mene dobro zna da sam ovim inom promenila svoj ivot. U mojoj glavi neki glasi govori, Uinila si preljubu." Seam se asa iz veronauke u koli, delova iz Biblije koji kau da je preljuba u srcu kada nekog samo pohotno pogledate. Ali ja nisam varala srcem, pa ak ni umom. Varala sam telom, telom koje sam tako ustro oprala pod tuem, kao da sam time htela da sa sebe sperem i preljubu. Ne mogu aliju da kaem. Bilo bi to grubo i, poput neke velike fleke, zagadilo bi sve u naem ivotu.

Dobra sam u laganju. Oduvek sam bila. Od onog jesenjeg dana pre jedanaest meseci, tako burne, bletave i obeavajue, kada sam ga odvukla kod matiara s jo dva zbunjena, stidljiva svedoka pokupljena na ulici, slagala sam mnogo puta. Da, lagala sam, pretvarala se i glumila, ali nikada kao sino. Ovo je prvi put.

arli posluje u prizemlju. ujem zveckanje porcelanskog posua, zveket proreza na vratima kroz koji je ubaena pota. Svlaim jorgan sa lica, kiljei kroz polumrak. Noge su mi obamrle, oi me bole i na vratu oseam oteene lezde. Moda imam groznicu, potajno se nadam. U tom sluaju, imau dobar razlog da se sakrijem od sveta, bar jo malo. Ali znam da nemam groznicu, samo mamurluk i neistu savest.

Ustaj iz kreveta, Holi", nareujem sebi i, poput automatona koji slua komandu svog gospodara, sedam, oseajui kako mi glava bolno pulsira. Zatim se vuem u kupatilo gde lice pljuskam hladnom vodom. Zurim u svoj odraz u ogledalu: tamnu kosu koju arli voli da zove grivom, sive oi koje me tupo gledaju pod gustim obrvama, pune usne

by voki

19

koje se cinino smekaju. Kako je mogue da mi je um obavijem tolikim crnilom dok mi lice deluje tako sreno i ispunjeno?

Mene nee prevariti", sikem u ogledalo, mrtei se. Poznajem te, Holi Kraus. Mene nee prevariti."

Ide na posao u uobiajeno vreme?" arli vadi pismo iz koverte,

gleda ga a zatim guva u lopticu. Moram. U devet treba da se vidim s Meg. I pre toga moram s

nekim da se obraunam." arli me upitno gleda. Zvui ozbiljno", kae mi. Znam", nastavljam. A onda kreemo s pripremama za predstojei

vikend. Bie takav smor. Od koga je to pismo?" Predstojei vikend? Ne znam nita o tome. ta se deava?" Rekla sam ti. Dvanaest direktora na krstarenju jezerom. Pomaem

im u konsultacijama. ta ti danas radi?" Kao i obino. Hoe da dorukuje?" Moda", zamiljeno kaem. Probudila sam se s idejom da vie nikada neu morati da

konzumiran nita drugo osim kafe, ali najednom oseam ogromnu glad od koje mi se vrti u glavi. Jesam li sino ita jela? Ubrzano premotavam film iz prethodne veeri. Bilo je mnogo prie, pia i cigareta. Povremeno hvatam odbleske neke hrane u svom internom filmskom projektoru iako sam je uglavnom gurkala po lanjiru, ne stavljajui mnogo u usta. Seem jo dalje u seanje. Prethodnog dana zaboravila sam da ruam i, vrlo verovatno, da dorukujem, iako sam ustala u pet i trideset. Jesam li to postala neko novo ljudsko bie kojem nije potreban san ili hrana?

Preturam po friideru i pronalazim pare pite s mesom koju zalivam jogurtom. Sve ima ukus krede. Kombinacija razliite hrane pojaava mi oseaj munine, razne vrste krede oblau mi jezik i nepce. Kakav udan oseaj, razmiljam, uzimati stvari iz spoljnog sveta, ubacivati ih u usta i gurati ih u svoje telo kako bi neto postalo deo vas. Bilo bi pametno ne konzumirati vie hranu, samo to moj stomak zavija poput izgladnele zveri. Nije to toliko neutoljen apetit koliko signal koji robot moe da alje kada zahteva punjenje.

arli me zabrinuto gleda. Evo, uzmi jo kafe. Mogu da ti spremim neto konkretno, ako hoe."

by voki

20

,,U redu je." Slaninu i jaja, omlet, kobasice, osim to nemam nijednu kobasicu.

A ni slaninu. I nisam siguran za jaja. Ali zato ima hleba." Ne, ne", odgovaram kroz smeh - teram sebe na smeh, uprkos

glavobolji. U publici sam i na pozornici istovremeno, posmatrajui sebe kako imitiram normalnu enu. ta planira sino?"

arli me zbunjeno gleda. Rekla si sino? Jesam li?" Sino sam bio ovde. Veeras ne znam ta u. A ti?" Mogli bismo da radimo neto. Ili nita. To bi bilo dobro." Prilazim

mu, sputam ruke na njegovu gustu kosu, naginjem se da osetim njegov ist, jutarnji miris, i ljubim ga u topli obraz. arli?"

Mmmm?" Ma, nita." Grabim svoju solju s kafom ali mi ispada iz ruke i pada na pod,

pravei runu, sivu baricu na ploicama pored mojih nogu. Nema veze", brzo kae arli. Oistiu." Sputa se na pod, skuplja

razbijene komade i papirnom rolnom brie prolivenu kafu. Ovo nas je i zbliilo u onoj grnarskoj radnji blizu Brajtona", kaem

mu. Na ivici suza sam. Mogu da je zalepim." Ne mora. Izvini." Otpala je samo drka, Holi. Vidi. Zalepiu je i nee ni pri-metiti

daje bila slomljena. Pusti to meni." Zurim u njega i razmiljam: Sada. Kai mu sada. Ne uri na posao.

Umesto toga, uzmi ga za ruke i pogledaj ga u lice. Iskreno popriaj s njim, prvi put u svom promaenom ivotu. Utom se uje otro kucanje na vratima.

Ja u", kaem. Naomi iz susedne kue. Uselila se poetkom godine i jedina je u

ulici s kojom se druimo. Jutros izgleda neugledno kao to se ja oseam. Guste, tamne kovrde su joj raupane i na nogama ima papue. Dola sam da prosim", kae, ulazei u predsoblje. Nestalo mi kafe."

Imamo koliko hoe. A ima i skuvane. Popij solju." Naomi nervozno gleda u mene pa u arlija. Ako nije problem..." ,Ja ionako sad idem, ali arli je tu."

by voki

21

Ostavljam ih zajedno u kuhinji i sa olakanjem izlazim na ulicu gde mi niko ne poznaje lik ili ime.

Prilino volim kada imamo projekte koji su nemogui, jer su ljudi

tada zahvalni kada se u svemu snaete. Meg i ja smo se tako i upoznale, pre skoro pet godina, iako mi se ponekad ini da se oduvek znamo i skoro me zaprepauje injenica da nismo zajedno provele detinjstvo i pubertet. Obema je ovo prvi samostalan posao u ivotu i obe smo predane radnice u firmi u kojoj vlada opte rasulo. Jednog dana je dola ena da proveri aranman za sledei dan i Derek, na ef, potpuno je zaboravio na to. Oko sat vremena kasnije, ula sam u njegovu kancelariju bez kucanja i zatekla ga kako plae. Povremeno se setim njegovog zaguljenog lica i crvenih oiju. Izgledao je oajno pa sam mu rekla da e sve biti u redu, da emo se svi za to pobrinuti. Uzeo mi je ruku i ispovedio se da je njegova ena pobegla sa kunim dekoraterom.

Nismo imali ta da izgubimo. Imali smo samo dvadeset dve i sve je izgledalo mogue. Telefonirala sam eni, uzela podatke o njenoj firmi, zatim pronala hotel i prikupila neke ideje iz prie sa ostalim ljudima iz te brane. Na poslu smo ostali celu no, pripremajui estitke i male govore. Sledeeg dana, izlet nikome nije naroito prijao, ali smo se Meg i ja svojski potrudile da zabavimo ljude, fiertovale smo i smekale se dok nas lica nisu zabolela - bar mene jeste. Meg je povuenija u naem duetu. Ona ne flertuje - kada joj se neki mukarac svidi, postane nespretna i zbunjena, smeje se kada ne treba, crveni do korena kose. I nikada se ne razmee. S druge strane, kada ja to inim, ona me gleda sa zaprepaenjem i nekom vrstom panike. Kada se namrti, izmeu obrva joj se usee bora i tada izgleda kao da e svakog asa briznuti u pla.

To smo radile ceo dan i celo vee u kafiu. Malo posle ponoi, ena iz firme nam je prila, zagrlila nas i bezbroj puta nam se zahvalila to smo joj sauvale posao, a onda se Derek sledeeg jutra toliko razneio da je opet zaplakao. Ponovo sam sela pored njega i udelila mu par utenih reci. Seam se da sam zadrhtala. Oboje smo bili napeti, trudei se da to prikrijemo. Bio je potreban jedan pogled da shvatim kako nema sigurnosne mree, i kada se okliznete onda sigurno padate.

by voki

22

Meutim, istovremeno je to bio vrhunac mog ivota. ujem kako ljudi govore da imaju komare kako stoje na pozornici i predstava tee a oni se ne seaju teksta. Taj dan mi je pokazao da to uopte nije moj najvei komar. Naprotiv: bilo je to neto to sam prieljkivala. Moj komar je poeo kada se predstava zavrila.

Nekoliko meseci kasnije, Meg i ja smo odluile da nastavimo same. Nikada nisam srela nekog ko mi je bio drai od nje. Mislim da je ona prva osoba u mom ivotu sa kojom nisam oseala potrebu da glumim i koju nisam morala da armiram ili impresioniram. Uvek sam znala daje dobrog srca i na neki neobjanjiv nain sam oseala da sam bolja, ili bar manje loa, kada sam pored nje. Moda sam tek tada, u svojim dvadesetim, prvi put pronala pravog prijatelja.

Firmu smo mogli da nazovemo nekim nju ejd imenom, kao to je Svi ili Entral ili Espajer, ali smo se odluile za KS Asosijets, inicijale mog i njenog prezimena Kraus i Samers. Starom kolskom drugu, uspenom grafikom dizajneru, platile smo petsto funti da nam dizajnira logo. Zamislite K a onda zamislite kako se S nastavlja ispod njega tako da kriva linija delimino dodiruje donje krake slova K. Teko je opisati dok to ne vidite. Htele smo da izgleda otmeno, meutim, kada smo organizovale zabavu povodom otvaranja firme, neko je primetio, kasnije te noi kada su ve svi bili pripiti, da na logo podsea na znak za invalide koji se obino via na vratima toaleta za osobe s posebnim potrebama. Ali bilo je kasno za promenu pa smo Meg i ja zakljuile da je to efekat koji je primetan samo u pijanom stanju.

Volim nemogue ali ak i nemogunost ima svoje granice. Prole nedelje je jedna od naih radnica otila na porodiljsko odsustvo i jo jedna je dala otkaz. Povrh toga, predstoje nam dva radna vikenda, neto vrlo veliko i vrlo teko. I dok sada stojim na stanici metroa, po drugi put od jutros, sa glavoboljom, bolnim grlom ioseajem propasti koja lebdi oko mene poput zaraznog virusa, poinjem u glavi da prelistavam obaveze dve odsutne radnice, prilagoavajui ih svom dnevnom rasporedu i obavezama koje me ekaju u naredna sedamdeset dva sata. Voz buno izlazi iz tunela i najednom mi pada na pamet: Hej, kako bi bilo da se bacim pod njega? Nikada vie neu morati nita da radim. Uostalom, za sto godina me ionako vie nee biti. Svi ljudi nagurani na slanici bie mrtvi, veina posle godina i godina samoe i bolesti. Ja u ih samo malo preduhitriti. U grobu

by voki

23

nema kompjuterskih programa. I nema sivila. Samo crnilo. Ili nitavilo. A moda u na nebu dobiti i bonus iznenaenja i sresti svoje stare papagaje i hrke, takoe zeca i maku iz detinjstva. I opet u videti svog oca.

A onda primeujem lice mainovoe, sumorno, neobrijano, okantno blizu. I vidim nas iz njegove perspektive, putnike nagurane na ivicu platforme. Jesam li imala komar kako e jednog dana neko s nje skoiti?

Naa firma ne lii na normalnu firmu, kako bi to moj otac rekao.

Iako on nikada nije radio u normalnoj firmi. U svakom sluaju, nije to ono to bi normalni oevi smatrali normalnom firmom. Elem, prostorije smo pronali na kraju Sohoa i zakupili ih od kompanije koja je otila pod steaj. Prostor nema zidove, nema pregrade i nema vrata. Postoji samo niz paralelnih stolova nalik modernijoj monakoj trpezariji. Tu je i oronula, takozvana sala za sastanke iako se sa klijentima obino sastajemo na elu dugakog stola, tamo gde bi sedeo iguman manastira. Osvetljenje podsea na fabriko jer visi sa tavanice i radnici imaju ormarie ali ne i radne stolove sa raunarima - osim mene, jer, gde god da sednem, napravim takav haos da vie niko ne eli tu da sedi. S prostorijama smo nasledili dizajn prethodne kompjuterske kompanije ali ga nikada nismo promenili. Meg i ja obeavamo jedna drugoj da emo prostor jednog dana pretvoriti u pravu firmu sa zidovima kako ne bismo po ceo dan zurili jedni u druge, ali sumnjam da e to biti u skorije vreme.

Na posao stiem u osam i pet, to bi, s obzirom na sve, moglo da se upie u Ginisovu knjigu rekorda. U firmi je tiho i prazno. Dobro je. Imam oko pola sata da sebi skuvam kafu i neto poradim. ujem buku i osvrem se oko sebe. Verovatno dopire s ulice. Nervozno se osmehujem, oseajui se kao provalnik u sopstvenoj firmi. Treba mi samo nekoliko sekundi da lociram Deborine fascikle. Zadatak je lak jer znam ta traim. Poput svakog umenog lopova, unapred sam skovala plan i znam gde se nalazi plen. Oseam prijatno zadovoljstvo to mi je dobro krenulo ali taj oseaj brzo zamenjuje turobnost zbog predstojeeg posla. Fotokopiram neke od papira i vraam ih u fascikle ba u trenutku kada ujem odjek koraka na stepenicama.

by voki

24

etvrto poglavlje

Znam da je to Meg. Uvek stie prva na posao. Osim danas. Na sebi

ima belu pamunu koulju i kosu skupljenu u rep. Na uima joj sijaju male srebrne minue, ali se jutros nije naminkala. Pri-meujem kako svee izgleda, poput tek ubrane voke, jabuke ili breskve. Iznenaeno zastaje kada me vidi a zatim mi prilazi i seda pored mene. Mislila sam da e kasniti", kae, posle onog sino. Zato si tako poranila?"

Sleem ramenima, u fazonu: Kasnije. Priau ti kasnije. Upitno me gleda. Uradila si neku glupost, je l' da?" Vano je ne potceniti Meg. Pronie mi duboko u duu. Znalaki

tumai ak i moje sleganje ramenima. Sada nije ni vreme ni mesto", odgovaram. Poranila sam jer hou

ovo da proeljam. Vidi." Sputam fotokopije pred nju. Meg ita, koncentriui se. Morae da mi pojasni", napo-sletku

kae. Ovo su Deborina takozvana dokumenta", poinjem. Prepiska,

izvetaji, platni formulari, planovi, zna. Ono to obino radimo." Da, to vidim i sama." Sve je pogreno", nastavljam. Pogledaj samo procenu trokova.

Nije dorasla ni poslu sa Saseksom." Da, ali..."

A vidi tek aranman za vikend. Onaj koji je smiljala nedelju dana i koji nikad nije zavrila. Evo ga."

Meg uzima skoro prazan list papira. Kako zna?" pita me. Moda je ostatak odnela kui."

Sve sam to ve prola. Jedino pitanje u mojoj glavi je da li je toliko nepotena ili samo umiljena zabuantkinja koja veruje u sopstvene hronine lai. Uostalom, voz koji joj je prole nedelje pobegao, kada se vraala sa sahrane prijatelja. Takav voz ne postoji. Proverila sam."

Meg je vidno okirana. Jesi li sigurna?" Jesam." Moraemo da popriamo s njom."

by voki

25

Moraemo da je otpustimo." Holi, ne moemo. Postoji procedura." Mi smo mala firma, Meg. Neko kao Debora moe da nas upropasti.

Reiemo je se na fin nain. Razgovaraemo s njom, objasniemo joj situaciju i saoptiti joj da mora da ode. Moemo ak i da joj preporuimo da poseti lekara. Uradiemo to danas. im stigne na posao."

Danas i sutra je odsutna, sea se? Na konferenciji je." Onda kada se vrati. Bez odlaganja." Meg se grize za usnu. Ne znam" neodluno kae. Bolje da se

konsultujemo sa Tri." Tri moda ugovara poslove ali ovo je naa firma. Naa odluka." Ali mi smo joj kao porodica." I zbog toga ne moemo da opstanemo s nekim kao to je Debora." Meg se blago rumeni, kao i uvek kada je ophrvaju emocije. Kako ti

to polazi za rukom?" pita me, udei se. ta?" Sino je malo falilo da se potue u kafiu. Onda si popila pie s

mukarcem koji je mogao da te ubije. Tada smo Tod i ja otili, im smo se uverili da nee nastradati. Gde si posle toga bila? Zvala sam te im sam se doepala telefona. Nisi bila kod kue. I sada si stigla u cik zore, glumei erloka Holmsa. Kako moe tek tako da ogradi svoj ivot? Zar ti se stvari nekad ne pomeaju?"

,,U tome je poenta ograivanja", odgovaram, skupljajui fotokopije na gomilu. Uostalom, tako je potonuo Titanik. Voda nikada ne bi ula da je rupa na vreme zaepljena. Tako se rairila na sve strane i brod je potonuo. Da je voda ograena u jednom delu, brod bi bezbrino stigao do Njujorka."

Titanik'? O emu to bulazni?" Sedim na sastanku s ozbiljnom maskom profesionalca na licu.

Imam kontrolu nad situacijom, zapisujem sugestije naih klijenata, uveravajui ih da e predstojei vikend ispuniti sva njihova oekivanja. Sluam ih s dunom panjom i predusretljivou. Svojski se trudim da ne budem neljubazna prema direktoru farmaceutske firme servilnog lika.

Dobijanje na vremenu", kae on, ekajui se po bradi. Oseaj za opti cilj, intelektualnu avanturu, zrelost i zajednike interese, sve to ide u istom smeru. To nam je potrebno."

by voki

26

Ili poviica, mislim u sebi. I novi ef. Zbog toga smo ovde", ljubazno odgovaram.

Preporuio vas je jedan moj kolega. Rekao je da ste ga oduevili na kraju drugog dana. I mi bismo to voleli."

Oduevili", ponavljam. Daemo sve od sebe." ujem kako jedna od naih iskusnih radnica prigueno kalje i streljam je pogledom.

Na rastanku se vrsto rukujem s klijentima, poklanjajui im svoj najljubazniji osmeh.

Dri", kae Meg, dodajui mi moj mantil. Kafa?" Moemo daje popijemo i ovde. Imamo toliko posla..." Tebe nije lako opustiti. Hajdemo kod Luiija da na miru

popriamo." Izlazimo na hladan vetar i koraamo niz drum do omanjeg kafea sa

atmosferom toplom i uukanom poput brodske kabine. Polumranim ambijentom dominira zvuk itanja kafemata.

Jesam li sino bila grozna prema onom tipu?" pitam. Kako se bee zvao?"

Tod" odgovara Meg. Mislim da se malo uplaio." Mada, delovao je fino." Veoma fino", neutralno komentarie Meg. Izvijam obrve. Obrazi joj

naglo rumene i ona sputa pogled. Gde si sino zaginula?" pita me posle krae pauze. Zbog toga smo ovde."

Gledam u njeno meko, okruglo lice koje mi uvek deluje tako edvardovski, s rupicom na bradi i kovrdama na elu. Hoe li ikada shvatiti? Ma, zna ve. Malo sam divljala." Srcem kafu koja mi pee gornju usnu i uivam u bolu. Moda sam na kraju malo vie popila."

Na kraju?" Ti si mi prijateljica a ne majka. Dobro sam se zabavila, to je sve." Jesi li posle negde ila?" Da. Otili smo..." naglo zautim. Ne znam ko smo to mi' i ne znam

gde smo otili. Dogaaji iz prethodne veeri nisu mi sasvim jasni. Njegovi delovi su nekako izmeani. Mrana soba puna ljudi, rena obala, razbijeno staklo, taksi, strast na sofi. Divlji seks. Trljam slepoonice, pokuavajui da oteram slike iz glave.

Da?"

by voki

27

Iskapljujem kafu i sputam oljicu uz glasan zveket. Iskreno, Meg, ako ba hoe da zna, skoro nieg se ne seam."

Bila si toliko pijana?" Sve mi deluje kao san. Kapira." Kada si se vratila kui?" Kao da sam opet tinejderka", odgovaram. Malo pre est." Pre

samo pet sati, konstatujem. Kako je pet sati moglo tako sporo da proe?

est? Gospode, Holi, kako uopte funkcionie? ta je rekao arli?" Nita naroito. Spavao je. A onda je dolo vreme za ustajanje." Nije mu smetalo?" Razmiljam o arliju koji ui nasred kuhinje i briljivo skuplja

komade razbijene olje. Hajde da se vratimo na posao." Radi se o nekom mukarcu?" Meg to izgovara tako da zvui pre kao

zakljuak nego kao pitanje. Molim?" To sino?" Otprilike", mrmljam a zatim je s odbojnou gledam u oi. Otprilike? Znai, s nekim si spavala?" Nita mi nije znailo." Kako moe nita da ti ne znai?" Bila sam pijana i napalila sam se. Kresnula sam se sa strancem. Kraj

prie." Ili poetak prie. Holi, uje li ti sebe?" ujem. Glas mi dopire iz daljine i paljivo ga sluam, trudei se da

protumaim svaku re koja izvire poput prljave bujice tako da mije teko da se koncentriem na njihov smisao.

A arli?" pita Meg tiho, s preteom teinom u glasu. arli je arli", nevoljno kaem. Ispriae mu?" Zato bih? Da bi se i on loe oseao? Desilo se i vie se nee

ponoviti." Kako zna?" Pa... neu dozvoliti da se ponovi. Bio je to..." Kroz maglu u svom

mozgu tragam za pravim izrazom. Kratak izlet." Meg me dugo posmatra. Srce mi lupa neprijatno brzo ali uspevam

da joj uzvratim pogled. Ne sputam ga, niti ga skreem u stranu. Na kraju to ipak inim jer su njene oi tako trezvene i pronicljive, kao da

by voki

28

u glavi donosi odluku ili neto slino. Zapravo deluje, najednom shvatam, kao da me ali. Ne mogu to da podnesem.

Meg me je upoznala sa arlijem. Ona ga je srela na umetnikom koledu koji je pohaala sa svojim roakom Lukom, i pozvala me s njima u bioskop. Seam se da smo gledali film Izgubljeni u prevodu. Vreme je bilo toplo i vetrovito, lie se kovitlalo oko nas dok smo zajedno koraali ulicom. Seam se i ta sam tada obukla: farmerke pocepane na kolenu, izme i staru konu jaknu. Nisam oekivala da e to biti neki poseban dan. I seam se ta je arli nosio. Meg i Luk su se neprimetno povukli iza nas. arli je bio svestan svakog gesta koji je pravio, svake rei koju je izgovorio, svakog pogleda koji mije uputio. Znala sam, sa onim finim, nepogreivim oseajem uasa, da je podjednako bio svestan mene. U kafiu su nam se ruke sluajno dodirnule i telom mije prostrujao elektricitet. U bioskopu smo sedeli odvojeno, ja pored Meg koja je imala gadnu prehladu, a on pored Luka. Meg je uporno istresala nos u veliku maramicu. Oi su joj suzile. Je 1' mi palo na pamet da se Meg takoe zagrejala za arlija? Jeste. Ali mi je takoe palo na pamet kako on sve vreme gleda u mene i to onim prodornim pogledom od kojeg su me podilazili marci. Pomislila sam, Ovde e neto biti.

Luk i arli su nas posle predstave pozvali na veeru u restoran nedaleko odatle, ali je Meg rekla da mora da se vrati kui i legne u krevet pa sam otila s njom. Uhvatile smo taksi i neko vreme sedele u tiini, ne gledajui jedna u drugu. A onda, kada smo stigle ispred njenog stana, spustila je ruku na moje koleno i rekla, ,,U redu je, Holi. Gotivi tebe a ne mene." Promrmljala sam neto neprikladno na ta je Meg - u skladu sa svojom velikodunou - rekla: ak i ako te ne gotivi, to ne znai da gotivi mene. Ne otima mi ga, ili bilo ta slino." Izduvala je nos u maramicu, poljubila me u obraz i izala iz taksija.

ta bih uinila da mi to nije rekla? Volim da mislim kako verovatno ne bih nita, ali ko zna? Saekala sam da otvori ulazna vrata od svog stana i ude unutra a onda zamolila taksistu da me vrati tamo odakle nas je pokupio. Luk i arli su jo veerali kada sam stigla i sela za njihov sto. Srknula sam vino iz njihovih aa i ukrala mi par krompiria, trudei se da ne mislim na Meg koja lei u krevetu pod temperaturom. Uzela sam punu kaiku vonog sladoleda, spustila ruku na arlijevu butinu nakon ega je on ubacio nogu izmeu mojih.

by voki

29

uurili smo se jedno uz drugo, pravei se da sluamo Luka. Kasnije me je odveo svojoj kui.

Meg mi je rekla da e mi se svideti i bila je u pravu. Objasnila je da je isprva stidljiv ali da ume da bude zabavan kada ga ovek bolje upozna - i bila je u pravu. Zasmejao me je im smo se upoznali. Rekla je da je talentovan umetnik. I zaista, arli je vian svim slikarskim tehnikama, ulje na platnu, akvarel, grafika. U umetnikoj koli je nacrtao strip o neuglednom superheroju koji je vremenom prerastao u lokalni kult. Za diplomski rad uzeo je gvozdenu korpu za istovar uglja i od nje napravio instalaciju. Videla sam fotografije. Bilo je neverovatno. im sam ga upoznala, rekla sam sebi, On je taj. Udala bih se za njega ve sledeeg dana da je to zakon dozvoljavao. Umesto toga, venali smo se mesec dana kasnije.

Od tog dana u taksiju, Meg mi vie nita nije spominjala, osim lepih stvari, i ja njoj nisam nita spominjala, osim lepih stvari, i verovatno nikada o tome nismo ozbiljno razgovarale, ak ni kada je prvi nalet strasti odavno splasnuo. Ali nema razloga za pretvaranje. Oduvek sam znala da ona eli arlija i da nee prestati da ga eli iako se on opredelio za mene. Meutim, Meg nije takva. Njen fitilj se pali sporo i gori jo sporije, umerenije, skoro neugasivim intenzitetom. arli i ja nikada nismo razgovarali o tome ali je on ostao naglaeno ljubazan prema njoj - topao, ak i pomalo izazivaki nastrojen - dok je ona ostala stidljiva, samosvesna i pomalo nagla. Sada, kada joj ispovedam svoju preljubu, oseam duboku posramljenost jer sam izneverila toliko dragocenih stvari.

Stvar je u tome", iskreno kaem, Meg, stvar je u tome da ne znam zato sam to uinila. Nije da to poriem. Ali neu da kaem arliju jer bi onda stvar dobila na znaaju, a zapravo je sve bilo potpuno bezoseajno." Ovo nije dovoljno. Podilazim sebi. Uasno bezoseajno."

Dugo vlada muk. Gledam je u lice i ne mogu da dokuim o emu razmilja. utke krui prstom po obodu svoje oljice i mrti se. A je li izmeu tebe i arlija sve okej?" naposletku pita.

Odmahujem glavom. Na brak nije kao... bar ne onakav kakav su imali moji roditelji, ali oni nam i nisu neki uzor, zar ne? Ali tvoji jesu. esto ivimo odvojene ivote. Stalno sam usredsreena na posao a on se trudi da valjano odradi svoj. U stanju je satima da se zatvori u svoju radnu sobu i kada provirim unutra, gleda me kao potpunog stranca.

by voki

30

Znam da se sve desilo previe brzo. Mislim na venanje. Ionako nisam tip koji se lako skrasi ali znam da smo se dobro uklopili. Bar ja jesam. Moda arli nije, moda sam ja loa prilika. Ali o braku se mnogo ne razmilja, brak se ivi. Dri se onoga to ima. Dri se ljubavi."

Zavaljujem se u stolici, najednom oseajui umor. Ne znam da li da verujem u ono to sam upravo rekla, ili bar jedan deo mog bia ipak iskreno veruje u to, ali taj deo svog bia ne mogu da dosegnem pa se trudim da verbalizujem oseanja, ekajui da se nekako ostvare. Tako se to radi: pravite se da ste to to jeste u nadi da ete to moda opet postati.

Osea li se grozno?" Mogla bih veeras ranije u krevet. Ali dobro sam. Nisi na to mislila,

zar ne?" Meg me oprezno gleda i sputa prst na ugao svojih usana, neto to

obino radi kada razmilja. Trebalo bi da bude opreznija, draga moja", kae mi. Zovem arlija kui. Dan ide po planu?" pitam ga. Da", odgovara

on. Jesi li poeo ilustraciju?" Ne jo. Treba mi vremena." Znam, ali bila bi teta da izgubi procenat a zna koliko nam

treba..." Rekao sam, uradiu. Izvini. Ne moemo svi da obavimo deset stvari

pre doruka." Oseam uareni bes u grudima, praen momentalnim ubodom

krivice. Odakle mi pravo da se ljutim, naroito na arlija? U pravu si", pomirljivo kaem. Onda mu obeavam da u stii kui do est i usput kupiti gotovo jelo.

Super", odgovara on. Volim te", kaem, ali ve je spustio slualicu. S posla zaista izlazim u dogovoreno vreme. Svraam u super-market

i ponaam se kao prava supruga, natovarivi kolica hranom za nedelju dana, radije planirajui unapred nego ostavljajui sve za poslednji as. Mogla bih da skuvam pravi obrok, piletinu na primer; naravno da bih mogla da skuvam piletinu. Pomisao na hranu tera me na povraanje iako oseam neverovatnu glad.

Na putu do stanice metroa prolazim pored niza radnji. Jednoj od njih, prodavnici hrane, razbijeni izlog je pokriven plastinom ceradom koja lepra na vetru. Azijka u zelenoj radnoj kecelji stoji

by voki

31

ispred radnje s tunim izrazom na licu. udno seanje mi isplivava iz podsvesti. Sino sam bila ovde. Za ovo sam ja kriva. Pogledi nam se sreu kada zastanem pored nje. Kakav vandalizam", saoseajno kaem.

Ona samo slee ramenima, delujui umorno i skoro se mirei sa situacijom koja je sastavni deo ivota, poput vetra ili kie. Nije prvi put."

Uzimam korpu sa gomile ispred radnje. Ionako moram jo neto da kupim", kaem. Ne znam zato ranije nisam ula ovde. Usput mije."

Ipak neemo jesti piletinu. Kupujem kafu, aj, pasterizovano mleko. Takode biram dve ute jabuke u celofanskom pakovanju, osam rolni ekstramekog toalet-papira u ruiastoj boji, teni sapun, etiri paklice cigareta, flau preskupog dina, sok od limete, us od pomorande, koji mrzim a arli jo vie. Prinuena sam da uzmem jo jednu korpu za musli, hleb sa susamom, teglu marmelade, margarin, nekoliko pakovanja vaka, integralni keks i pivo. Kada platim i podignem teke kese, ruke mi zasecaju prste ali se okreem i odlazim.

U sledeoj ulici prolazim pored filijale moje banke. Zastajem ispred automata da proverim stanje na raunu. Sto etrdeset dve funte i trideset tri penija. Podiem sto etrdeset u tek odtampanim novanicama. Kopam po torbi i pronalazim stari koverat. Stavljam novac unutra i na koverti piem rukopisom devijantnog huligana, 'ZA IZLOG'. Duboko udiem vazduh i vraam se u radnju. Za kasom stoji mukarac. Pretpostavljam daje to suprug ene koju sam maloas srela ispred. Sputam koverat na pult.

Ovo sam nala na trotoaru", kaem. Sigurno je za vas." Covek me zbunjeno gleda dok urno izlazim. Napolju poinje kia.

Krupne kapi padaju po suvom betonu koji ih edno upija. Nadam se da je moja pria dovoljno uverljiva i da novac nee predati policiji. ta bi bog rekao kada bi postojao? Verovatno bi rekao da bi trebalo da se ispovedim. Umesto toga, stojim na kii putajui da me potpuno skvasi.

Javljam se im uem u kuu ali ne dobijam odgovor. Sputam kese na kuhinjski sto i virim u arlijevu radnu sobu. Nema ga, iako radio tiho svira i soba je u katastrofalnom stanju. Listovi papira razbacani su svuda po sobi, prevrnute hrpe knjiga, pepeljare gurnute pod stolicu i sto za crtanje, muziki diskovi ispreturani. Na bloku za crtanje na radnom stolu jedva vidljiva linija zavrava se ukrasnom spiralom. Na

by voki

32

stolu stoji pet olja s polupopijenim ajem, dva potamnela odgriska od jabuka i kora od mandarine. Na prozorskom oknu stoji olja koju sam jutros razbila. Prouavam je: na mestu gde je drka zalepljena vidi se samo tanka crta debljine dlake. arli je pravi majstor. Izlazim napolje i zatvaram vrata.

Ako sada legnem u krevet, vie se neu probuditi. Umesto loga, oblaim stare farmerke i jednu od arlijevih farbom umrljanih majica, terajui sebe na akciju. Palim sva svetla u prizemlju, postiui efekat dnevnog svetla u mrano predveerje, zatim dovlaim merdevine nasred hodnika kako bih nastavila sa guljenjem tapeta. To je posao koji sam zapoela pre nekoliko meseci, kada smo se doselili u kuu, ali nikako nisam stigla da ga privedem kraju. udno je koliko se naviknete na ivot u kui sa neugledno oguljenim zidovima i ogoljenim malterom.

arli me zatie u tom poslu, etrdeset pet minuta kasnije. Ulazi u kuu u svojoj prelepoj jakni od antilopa koju sam mu ja kupila. Silazim s merdevina i ljubim mu one kapke dok mi on grli pranjavo, bolno, umorno, pokajniko telo.

Kai mi odakle ti sva ta energija? Mogu li da pripomognem?" I ovo je trenutak kada bih mogla da ustuknem jedan korak,

pogledam ga u oi i kaem: arli, ne znam zato i ne znam s kim, ali sino sam se kresnula." Malo uzbuenje mi prolazi telom, poput drhtaja od iste, beskrajne studeni, poput prijatne treme.

Osmehujem mu se, blistavo i nevino. Velika dilema. Kineska, indijska ili tajlandska hrana?"

Kasnije se tucamo, vodimo ljubav, jebemo se. Ne znam kako to da

nazovem jer mi se nita od toga ne radi, samo mi se spava, spava, spava, ali ne mogu to da mu kaem. Ne posle svega. Kada mi se osmehne na onaj poseban nain, uzvraam mu iako mi je lice za-tegnuto i oi me peckaju. Kada me uzme u naruje, stavljam ruke oko njega i privlaim ga sebi, mrmljajui mu na uho. Ali on ne zna, niti sluti da uopte vie nisam tu.

by voki

33

Peto poglavlje

Dok stojim u vozu metroa, ljuljajui se izmeu dva krupna, znojava

mukarca, imam oseaj egzistencijalne slobode. Ne postoji prirodni zakon, kao to je, na primer, gravitacija, koji bi me naterao da radim, da nastavim inama svog starog ivota. Mogla bih da ostanem u vozu, da presednem na Lester skveru, odem na Hitrou i uhvatim bilo koji avion i nikada se vie ne vratim u Englesku. Ali prvo bih morala da se vratim kui po svoj paso. A novac? Sve to imam je u kui. Poput investicije, koja je verovatno sigurna, ali to ne bi resilo moj problem. ivot u egzilu je takoe teak. Ideja egzistencijalne slobode verovatno je izmiljena u vreme kada nisu postojale vize i kada maltretiranje po aerodromima nije bilo potrebno zarad ulaska u neku zemlju i boravka u njoj, bez obzira na to da lije poseujete radi posla ili zadovoljstva. Postoje granice slobode i granice onoga u ta moete da se pretvorite.

Stoga silazim na sledeoj stanici, penjem se pokretnim stepenicama i izlazim u sivo, kino jutro. Razmiljam o arliju koji je ostao da lei u krevetu i pitam se da li e danas ita raditi. Odluujem da ga pozovem telefonom. Kopam po torbi u potrazi za mobilnim telefonom. Ne mogu da ga naem. Nije ni u kancelariji. Pokuavam da se setim kada sam ga poslednji put koristila, ali mi je u glavi sve mutno. Prethodnog dana sam telefonirala sa fiksnog iz firme, toga se seam. Dakle, ako nije kod kue, onda sam ga negde izgubila, najverovatnije prethodne noi. Moda ga je neko ve ukrao, a moda ga je pronala neka potena dua. Celog ivota lomim ili gubim stvari. Takva sam. Mislim da mi nijedan kiobran nije potrajao due od nedelju dana. Tane, naoari za sunce, kljueve, kape - sve to nije permanentno privreno za moje telo - nemarno sejem oko sebe. Mobilni telefon ima i svojih dobrih strana. Na primer, naoari za sunce ne moete da pozovete i pitate ih gde se nalaze. Tako okreem svoj broj i posle kraeg zvonjenja ujem muki glas. Halo?"

To je moj telefon!" uzvikujem. Nisam ga ukrao", odgovara on i smeje se kao da je sve to jedna

velika ala.

by voki

34

Ajde da vam verujem", uzvraam. Mislim da mi je ostao u kafiu ili u klubu u Sohou." U kafiu ili u klubu?"

Ne pamtim imena" nastavljam. Moda u kafiu u Vordor stritu ili... nedaleko odatle je klub, nazvan po nekoj kui..." Crvena kua."

Tako je" zahvalno kaem. Izvinite. Stalno ga gubim. Nego, postoji li neki nain da ga preuzmem. Mogla bih da poaljem kurira."

Gde radite?" U Sohou." Ja sam na Strandu. Doneu vam ga na pauzi za ruak." To bi bilo

sjajno." Bie mi zadovoljstvo." Kod vas je? Izvinite. Glupo pitanje. Oigledno je kod vas." Pitao

sam se ta da radim s njim." Pa, sada vie ne morate." Zakazujem mu sastanak u jedan sat, u kafeu u Din stritu, i prekidam

vezu. Zatim zapuavam nos i uranjam u posao kao u nemirno more. Unapred sam napisala spisak obaveza koji je stao na dve strane. U pitanju je kombinacija telefonskih poziva, poruka, sastanaka, aranmana, neodlonih odluka, ideja i tome slino. Neto poput zlobnog vanzemaljca u starom naunofantastinom filmu. Sto ga vie seckam, postaje sve vei i agresivniji. Nemam vremena da razmiljam ili oseam. Sve to delam je odgovaranje na trenutne stimulanse, reavam ih i ostavljam iza sebe. Stvari ulaze i izlaze iz mog polja panje. Jedina koju primeujem je Meg. Konsultujemo se i zajedno donosimo brze odluke. Pred mene se sputaju pune olje sa kafom a prazne se odnose. Hranu jedem automatski, ne oseajui njen ukus. A onda podiem glavu i vidim da je jedan i deset. Oamueno gledam oko sebe. Jedva razaznajem gde se nalazim. Veina stavki na mom spisku je prevrljana ili dopunjena strelicama i porukama. Radni sto mi je ist, duhovno ako ne i bukvalno. Sve je u fascikli ili je problem nekog drugog. Preostale papire skupljam na gomilu i ubacujem u ormari. Obavetavam Meg da se brzo vraam. Meg mi uzvraa ali ne ujem ta mi kae jer ve trim niza stepenice.

Zapaam ga im uem u kafe. Krupan mukarac, stamen. Sako je okaio na naslon stolice i sedi u koulji zavrnutih rukava. Ima gustu tamnu kosu, briljivo zaeljanu unazad. Mobilni telefon stoji na stolu ispred njega. Moj mobilni, pretpostavljam?" leerno kaem kada mu priem.

On ustaje, smeka se i prua ruku, meutim, kada je prihvatim on je ne puta odmah, steui mi prste svojom velikom akom.

by voki

35

Zdravo, Holi", pozdravlja me. Moja prelepa Holi." Spoznaja mi ulee u mozak poput siunog insekta. Skoro fiziki

oseam kako poinje da zuji u mojoj svesti. O, ne, razmiljam. Samo to ne. Molim te. Na pamet mi pada da zgrabim mobilni i zbriem odatle, ali mi je telo najednom teko i tromo. Moe da pobegne ali ne moe da se sakrije. Otac mi je to stalno govorio kada bismo se igrali uge u parku nadomak nae porodine kue. Ne znam zato, ali ta krilatica mi je ulivala strah u kosti. Izvlaim ruku iz njegove.

Jednako lepa i na dnevnom svetlu", nastavlja on. Izvinite", mucam. Ne... mogu..." Nemoj da ali." Mislim, bila je to glupa greka." O, bojim se da nije", odgovara on sa cininim kezom. Usput, ja

sam Ris. Za sluaj da se ne sea." Ne elim da se seam. Bila sam pijana. To je sve." Bila si divlja." Idem sad." Ne ide ti nigde." Poseem za mobilnim telefonom ali me on grabi za ruku i grubo

privlai sebi. Pusti me", apuem. Nemoj mi rei da nee opet. Posle onog sino?" Pusti me",

kaem, glasnije i odlunije. Tada si elela, ba kao i ja. Rekla si..." Ne budi smean."

Da si udata", nastavlja on, uvrui mi ruku ne bi li video burmu na mom prstu. Za koga? Ko je taj jadnik? Daj da vidim. Je li to Dejvid ili Konor ili Fred ili arli ili Vesli? Ah, da. arli, zar ne?"

Skidaj ruke s mene, idiote." Nema veze, ve sam memorisao njegov broj. Kao i sve ostale." Teram sebe da ga pogledam u oi i pomisao na ono to smo radili

prethodne noi preplavljuje me talasom munine. Ne budi patetian", sikem. Samo me pusti."

,,A imam i tvoje gaice. Sea se? Crne, ipkaste." Najednom mi pada mrak na oi. Trzam ruku ali je on vrsto stee,

zarivajui mi prste u kou. Molim?" brecam se. Ako misli da moe da me ucenjuje, onda si gluplji nego to izgleda."

Je l'?" ceri se Ris. Ako ti misli da moe tek tako da ode i pravi se kao da nita nije bilo, onda..."

by voki

36

Ne uspeva da zavri reenicu jer ga slobodnom rukom udaram po licu, najjae to mogu, ostavljajui mu crvene tragove prstiju na obrazu.

Kuko mala", iti on. Izvinite, ali ako mislite to da radite", ujem glas iza sebe, onda

izaite napolje." Odmah izlazim", kaem. I da te vie nikada nisam videla." Trai nevolju" dovikuje on kada stignem do vrata. ,,I kunem se da

e je dobiti. Lujko jedna."

by voki

37

esto poglavlje Narednih sat vremena etkam po kraju. Ruam nektarinu koju

kupujem na pijaci. Kada se vratim u kancelariju, i dalje penim. Toliko sam besna na tog oveka i toliko ogorena na sebe i poniena i uzrujana da jedva plivam u sopstvenom emotivnom kovitlacu. Utravam u nau takozvanu salu za sastanke i tamo zatiem Meg i Tri u razgovoru. Meg me gleda, delujui posramljeno, kao da sam je uhvatila u nekom nedelu.

Popriala sam sa Deborom", kae mi, ,,o raznim problemima koje imamo."

S Deborom?" udim se. Mislila sam da je na konferenciji." Vratila se ranije", obavetava me Tri. Malopre je stigla. " I?" Razgovarali smo o njoj. Htela sam da ujem njenu stranu prie.

Priznala je da kasni s rokovima. Nije htela da objanjava zato jer je to navodno Lolina greka."

Molim?" Lola je poela da radi u firmi pre dva meseca. Mlada je i ambiciozna.

Brzo ui ali se njene odgovornosti ograniavaju na kuvanje kafe i raznoenje fascikli.

Debora je pokuala da je ukljui u Kukov predmet." Tri poinje da iznosi detalje 0 tome gde je zapelo ali je prekidam. Ne, ne, ne", odluno kaem. To je bez veze. Prepusti sve meni.

Lino u popriati sa Deborom. Zamoli je da dode kod mene za pet minuta, hoe li, Tri? Moram prvo da telefoniram."

Seam se Debore kada je prvi put dola na razgovor za posao, pre

nekoliko meseci. Bila je visoka, zgodna i puna samopouzdanja. Imala sam utisak da ona vodi razgovor a ne Meg i ja. Nismo se odmah zagrejale za nju i u tome je verovatno sutina problema. Zapravo, nije nam bila potrebna nova najbolja prijateljica. Htele smo nekoga ko je vredan, ambiciozan i generalno zna gde mu je mesto. Debora je imala sve te kvalitete iako joj je biografija bila malo sumnjiva. Bilo je jasno da ju je prethodni poslodavac otpustio ali nas to nije brinulo. Naroito

by voki

38

ne mene. Svidela mi se ideja zapoljavanja nekog robusnog. Rekla sam Meg da je naoj firmi potreban i lo policajac. Ve smo imali dovoljno dobrih. Problem je bio u tome to je ona trebalo da bude loa prema drugima, a ne prema nama.

Sada ulazi u salu za sastanke, izgledajui impresivno kao i uvek. Kako je bilo u Rohemptonu?" pitam. Solidno", odgovara ona.

Zanimljivo, hoe rei?" Debora slee ramenima. Ne ba", ravnoduno kae. Vratila sam se

ranije." Daj, prekini", kreem u napad. Sad sam priala sa Doom

Palmerom koji predsedava konferencijom. Nisi se ni pojavila." Moram da priznam da sam zadivljena Deborinim dranjem iako je

uhvaena u lai. Deluje zbunjeno i neznatno povreeno. pijunira me?" pita ona.

To mi je posao", odgovaram. Vodim ovu firmu." Bila sam na konferenciji", pravda se ona. Moda sam zaboravila da

se upiem i uzmem znaku." Ali pred sobom imam fasciklu. Otvaram je i pred nju sputam

fotokopije kao da su nepobediva ruka u pokeru. ta je to?" pita ona. Zna ti dobro ta je to", kaem. Pitale smo se ta da radimo s

tobom i u trenutku slabosti sam pomislila da te ovoga puta samo opomenemo. A onda si pokuala da okrivi Lolu. O emu se radi?"

Neiskusna je", odgovara Debora. Pokrivala sam je." ta je s tobom?" brecam se. Da li ti ikad odustaje? Pogledaj ove

papire. Lagala si. Izdala si firmu." Debora me gleda u oi. Dobra sam u svom poslu", uverava me. ,,I ti

to zna." Otputena si", mirno kaem i gledam na svoj sat. Ne mogu da ie

setim koji je datum. Ne mogu da se setim ni koje je doba godine. Lie opada, zar ne? Isplatiemo te do kraja meseca. Ali hou tla odmah napusti firmu."

Debora dugo ne odgovara. Konano sam joj skrenula panju. Ne moe to da uradi", naposletku kae. Napustila sam dobar

posao da bih prela ovde. Otplaujem stan." ,,U pravu si", uzvraam. Dobra si u svom poslu. Ne znam ta se

desilo ali je oigledno da vie ne moe ovde da radi. Naravno, ako ti treba neka pomo..."

by voki

39

Debora pravi grimasu kao da se prostorijom iri neprijatan miris. Samo nemoj da me tetoi, ti naduvena..." Zastaje, kao da ne moe da nae dovoljno runu re kojom bi me opisala. Ne vole te ovde, zna. Misli da si uspena, genijalna, da sve obara s nogu, ali mene ne moe da obmane. Jadna si. I isfolirana."

Duboko uzdiem, spremajui se da joj uzvratim tiho i pribrano. Najbolje da sada skupi svoje stvari i ode", kaem joj.

Debora se smeje. Misli da si tako jebeno pametna, a? Jednog dana e ti neko razbiti tu naduvenu njuku."

Ne mogu da suzbijem osmeh. ,Je l' ti to meni preti, Debora?" Ona ustaje i oi joj plamte od gneva. Misli da su svi duni da ti se

pokoravaju, to misli? E pa jednog dana u se vratiti pa e videti svoga boga. Videe."

Sledeeg trenutka, poput uragana izlee napolje, zalupivi vrata za

sobom. Kada se smirim, odlazim u Old Komptom strit. Tamo postoji pekara u kojoj prave fantastine krempite: one sa hrskavim testom na vrhu, to je jedna od velikih kreacija zapadnog sveta. Kupujem deset, po jednu za svakog u firmi, i deset kapucina. Nosim ih nazad na posao. Tri i Meg deluju pomalo okirano. Prilazim im. Mislite da sam pogreila?" Gledaju se.

Ne znam", odgovara Meg. Komplikovano je." Nije", odluno kaem.

Okupljam sve zaposlene. Kratko im izlaem probleme s kojima se suoava firma i koliko je za svakog od nas vano da s drugima podeli ukoliko neto krene nizbrdo, meutim, moja nadahnuta beseda ubrzo prerasta u hvalospev o krempitama i nekoliko minuta kasnije svi se u njima gue i sve lii na deiji roendan.

etrdeset pet minuta kasnije, Meg i ja se vozimo kroz London. Meg znalaki ita mapu grada iako ja prebrzo vozim. Odmetnule smo se u ispitivanje lokacije za predstojei vikend. 'Lokacija' zvui pomalo formalno, poput modernog hotela sa identinim spavaim sobama, preskupim i dobro snabdevenim mini-barovima, konferencijskim salama i zaguljivom teretanom gde biznismeni sede za spravama za veslanje petnaest minuta pred poetak poslovnog sastanka. Nita slino tome. U pitanju je stari mlin u Oksfordiru, obrastao brljanom, koji je uspenim arhitektonskim reenjima pretvoren u

by voki

40

ugostiteljski objekat. Dok se mlin veselo okree, na oblinjoj livadi svetluca jezerce sa patkama. Ovaj hotel u divljini ima desetak soba iji su memljivi zidovi pokriveni arenim tapetama. Savreno mesto za odmor: tu je drvee da se odrasli pentraju po njemu, voda da se brkaju, dugaka trpezarija gde mogu svake veeri da sede svi za jednim stolom, i miljama unaokolo nema nijedne graevine. Nedavno su me tu doveli prijatelji Meginih prijatelja, koji su hteli da malo predahnu od svog stresnog ivota u Londonu. Meg i ja sada otkrivamo ta je pravi stres gacanja po kravljoj balegi.

Ovde nije tako loe", primeujem. Podsea me na vreme kada smo postojale samo ti i ja."

Da", slae se Meg kroz smeh. To su bili dani." Zatim uti. Isprva mi se ini da prouava mapu a onda die glavu i kae, Verovatno si u pravu. U vezi s Deborom. Nadam se da nas nee tuiti."

Nadam se da hoe", odgovaram. Odraemo je." Meg samo kalje. London je drugaiji grad u zavisnosti od toga kako ga naputate.

Kada putujete prema Oksfordu, ini vam se da nikada neete izai iz grada, a onda trepnete i sve oko vas je zeleno. Dok se vozimo seoskim drumovima, zapljuskuje nas voda sa druma koju podiu drugi automobili. Kia, koja se celo jutro sprema, konano poinje da pada. Ukljuujem brisae i zahvaljujui njihovim snanim, preciznim pokretima, mogu da vidim puste, sumorne pejzae. Ukljuujem radio i pritiskam dugme u potrazi za iole pristojnom stanicom, a kada je ne naem, iskljuujem ga.

Korin i Riard nas eljno ekaju. Naloili su vatru u velikoj dnevnoj

sobi i skuvali kafu. Korin nas nudi spuvastim kolaima sa vinjama na vrhu i ja jedem dva, jedan za drugim, vaui ih naduvanih obraza poput hrka. Proteem noge kako bih osetila toplom vatre i udiem miris izgorelog drveta. Napolju oblake rasteruje vetar i nekoliko sunanih snopova se probija kroz prozor, obasjavajui drveni pod.

Moda bi trebalo to da uradim", zamiljeno kaem.

ta to?" Da pobegnem iz Londona." Ne bih to nazvala beanjem."

by voki

41

Onda preokretom", pospano kaem. Preokretom?" ,,U stvari, novim poetkom", ispravljam se. Kapci su mi teki ali

irom otvaram oi, uspravljam se u stolici i uzimam pozamaan gutljaj jake, crne kafe, oslukujui dobovanje kie po prozoru. Vrt ispred kue je zelen i vlaan; u subotu e sedam mukaraca i pet ena u njemu igrati deije igre.

Dobro", odluno kaem, uzimajui i tree pare kolaa. Na posao." Prvo obilazimo spavae sobe: solidne su, osim to na najviem

odmoritu nedostaje aparat za gaenje poara. Zatim razgledamo kuhinju iz koje jedna vrataca, duplo nia od standardnih, izlaze direktno napolje na kiu.

Je li ovo bezbedno?" pita Meg, veito praktina. Pa ne otvaramo ovde jaslice", kaem. Ta vrata su uvek zakljuana", obavetava nas Riard. Arhi-

tektonsko reenje." Uz malo potekoa otkljuavam teku bravu i provirujem napolje.

Kapi kie mi kvase obraze i vetar nanosi kosu na lice. Uzdiem i zatvaram oi.

Holi?" Mmmm. Evo, dolazim." Uvlaim glavu unutra i zatvaram vrataca. Hoe da popriamo o jelovniku za subotu uvee?" Sigurna sam da je u redu." Sastavila sam jelovnik za ruak i za nedeljni doruak. Napravila

sam spisak namirnica potrebnih za kari koji si predloila, pa ako hoe da pogleda..."

Sigurna sam da je u redu", ponavljam. Oh." Korin me zbunjeno gleda a zatim vedro dodaje, ,,A izbor

pia?" ,,U potpunosti ti verujem." Ali..." Samo se pobrini da ga bude vie nego to misli daje potrebno.

Duplo vie. Hajde da vidimo kako je napolju." Hoe da obuje izme? Trava je jo mokra." Nema veze." Meg i ja izlazimo na kiu i hodamo po neemu to je nekada

verovatno bila bata. Oblinje jezero je predivne, zelene boje. Uzi-

by voki

42

mam kamen i bacam ga u vodu, posmatrajui kako momentalno tone ne ostavljajui ni traga. Meg i ja se za trenutak gledamo a onda praskamo u kikot.

Jedva ekam da ih vidim kako upadaju u vodu sa svojih splavova", kaem.

Ne zaboravi da elimo da nas preporue svojim prijateljima", opominje me Meg.

Daemo im ebad i mahaemo trepavicama dok se ne osue", kaem. Preporuie nas."

Meg pravi sumornu grimasu. Ispada da smo poslovna pratnja", primeuje ona.

Pa zar nismo?" pitam. Prekini, Holi", ozbiljno kae ona. Ne priaj tako. Videla si sugestije

koje smo dobili - vea produktivnost, vei moral." Grlim je oko ramena i ona me hvata za ruku. Tako je, draga moja",

kaem. Proitala sam brouru. Primeuje li neto?" ta?" Neke ptice prave iritantne zvuke i vetar uti u drveu ali, osim

toga, potpuno je tiho. Teko je poverovati da London postoji u istom ovom svetu."

Uskoro se vraamo tamo." Volela bih da iznajmim jednu sobu samo za sebe i da spavam sve

do vikenda kada e ti doi i probuditi me." Naalost, ima ivot koji mora da ivi. I mua u njemu." Meg u povratku vozi a ja prouavam mapu. Kad ve nisam

iznajmila sobu, mogla bih da prilegnem na zadnje sedite i malo odspavam."

Samo izvoli", kae Meg. Ljudi uvek to kau kada se oseaju bezbedno. Njihovi roditelji bi ih

vozili kui posle kasnog veernjeg izlaska dok bi oni spavali na zadnjem seditu, oseajui se bezbedno. Seam se jedne takve vonje kada smo porodino otili na neku zabavu van Londona ali je nismo nali. Mama i tata su poeli da se svaaju i tata je izgubio kontrolu nad vozilom. Sleteo je s druma ali smo, na sreu, zavrili samo u jarku. Lokalni zemljoradnik nas je izvukao traktorom. Sve mi je to bilo prilino zabavno.

by voki

43

Odustajem od prelaska na zadnje sedite ali ipak padam u san. Budim se kada Meg parkira ispred moje kue i veselo mi kae da smo stigli.

Ti si najbolji voza na svetu", kaem joj. Nita nisam osetila." Niki Fren

by voki

44

Sedmo poglavlje A onda dolazi nedelja i sve je gotovo. Vraam se u mlin i tamo

zatiem Meg, u Korininoj i Riardovoj kuhinji, sa oljom kafe u rukama. Sada moe da izae", kaem joj. Otili su."

Meg mi se umorno smei. Jesi li sigurna da se jo neko negde ne krije?"

Odmahujem glavom. Izbrojala sam. Nema vie nikog", odgovaram. Ima li jo kafe?" Meg pokazuje glavom na kafemat pored sudopere. Sipam sebi crnu kafu u solju na kojoj je ispisana neka vickasta parola. Uvek imam oseaj da bi trebalo neto vie da uradim", naposletku kaem. Da izaem na bis i dobijem bukete cvea."

Dovoljno e biti i da proe njihov ek", uzvraa Meg. Jesi li bar malo spavala?"

Nisam sigurna. Spavala sam?" Ja jesam." Ti uvek odspava." To nije greh, zna. San nije znak nemorala ili lenjosti. Ne mora da

bdi celu no samo da bi se dokazala." Znam. Nego, Meg?" Da?" Osea li se ikad isceeno?" Isceeno?" Poput onih starih krpa kojima riba pod. Kada ih uvrne i iz njih

iscedi ogromnu koliinu odvratne, prljave vode?" Da neto raspravimo", kae Meg. Ako si ti stara krpa, ta odvratna,

prljava voda su verovatno radnici Makadam Asosijetsa s kojima smo upravo proveli vikend?"

A onda spusti krpu u sudoperu i kada je ispere, sva prljavtina iz nje nestaje", dodajem.

Meg odgovara ozbiljnim glasom, Nedelja je vee. Pada kia. Dani vrednog rada su za tobom."

Ne znam da li je Vrednog' prava re. Pre bih rekla 'uzaludnog'." Umorna si", nastavlja ona. Treba da se vrati kui arliju, da se

okupa i dobro naspava." Valjda." Sutra moemo da ponemo s poslom kasnije nego obino. Mislim

da smo bar toliko zasluile." Umesto nagrade?"

by voki

45

Moda emo konano dobro da zaradimo. Dobro nam ide." Ponekad mi se ini da je jedina dobra stvar ,i vezi s mojim brakom to to zajedniki brinemo o otplaivanju kue." Bie sve u redu", tei me Meg. Celo vee me tako uspeno tei." Meg me za trenutak gleda. To mi je posao, zar ne?" A ti?" pitam. Staja?"

Via li nekog? Onog Toda, na primer? Ili sam bila toliko grozna prema njemu da se uplaio i od tebe i od mene?" Nisam sigurna", odgovara Meg i podie bradu. Via li..."

Zaboravi. Neu o tome da priam." Kad bude htela..." elim da dodam jo neto, ali ne mogu da

pronaem prave rei. Svi imaju svoju ivotnu priu ali je ponekad ne prepoznaju ili pak ne

znaju kako u nju da se uklope. Recimo da vas roditelji smatraju neodgovornom osobom; recimo da vas prijatelji smatraju ekstrovertnom osobom; recimo da na poslu veruju kako ste roeni za urke: i tako ste zarobljeni u tuoj verziji sebe, u svojim uskim pogledima, i uasno je to toga uglavnom niste ni svesni. I poto je svako od nas misterija za sebe i potrebni su nam drugi ljudi da bi nam ukazali na to, vremenom poinjete dublje da sagledavate sebe. To je pria u kojoj verujete da ivite. Komedija. Farsa. Vremenom gubite delie sebe, meutim, ponekad vam je dozvoljeno da sebe vidite u drugom svetlu i da se pokaete drugaijim nego to jeste. Postajete neka druga pria, dublja, neobinija i zanimljivija, pria s novim znaenjem.

Meg i ja zaraujemo novac tako to osveujemo ljude, omo-guavajui im da na neko vreme obitavaju u drugaijoj emi. Meutim, kada se vrate kui, i kada se mi vratimo kui, ta je zaista drugaije? Stari svet vas opet guta i vraate se starim emama. Ljudi misle da mogu da promene svoje ivote i sebe. Grade splavove i njima plove po jezeru, igraju deije igre umesto da se odmaraju, padaju u naruja svojih kolega, sede u krugovima i priaju o svojim ivotnim grekama i svim odlukama zbog kojih se kaju. A onda poinju sve ispoetka.

Kada kaem 'vi', mislim na sebe, naravno, na Holi Kraus, od koje ne mogu da pobegnem ma koliko da se trudim. Ovog vikenda sam se svojski trudila, vie nego ikada pre. Bila sam najenerginija osoba u toj masi energinih, opijenih ljudi, tako da mi je rezervoar sada prazan a sudopera puna.

by voki

46

Razmiljam o Stjuartu, jednom od uesnika. Ima oko etrdeset, moda malo vie, krupne je grae, s dugom, masnom kosom ofarbanom u tamnoplavu nijansu, i pomalo dekadentnom harizmom. Pui cigare na savijanje koje jako vonjaju na duvan i ne skida svoju iznoenu konu jaknu. Najcininiji je u celoj grupi i s lica mu ne spada ironian kez dok obavlja grupne aktivnosti. On mi je najvei izazov, onaj kojeg elim da razoruam. Tako ga odvajam posle veere i ostajemo do kasno, vrlo kasno, dok svi ne odu u krevet i spolja dopire samo huk vetra i dobovanje kie. Nakon to iskapimo viski koji je Riard ostavio na stolu, Stjuart mi pria o svoja dva sina.

Uskoro e se zamomiti", ponosno kae. Njihovu majku sam ostavio kada su imali tri i dve godine. Bio sam beznadeno zaljubljen u drugu enu ali ni to nije dugo trajalo. U svakom sluaju, sada su tinejderi. Fergal e uskoro napuniti devetnaest, za ime boga. Obojica imaju devojke i drogiraju se. Za njih kao da ne postojim. Gledaju kroz mene. ta god da kaem, ne uju me."

Promenie se kada budu stariji", kaem mu. Moda. Verovatno. Ali udan je to oseaj, kao da me vie nema.

Kao da sam duh u sopstvenom ivotu." Mota jo jednu cigaretu i stavlja je u ugao usana. Kladim se da nikada nema takav oseaj", nastavlja Stjuart nakon

to zapali cigaretu i duboko uvue dim. Kladim se da te niko ne tretira kao da ne postoji. A i kako bi? Ti to nikada ne bi dozvolila, zar ne?" Smeje se.

Ne znam", zamiljeno kaem. Volela bih da pokuam. Mislim da bi mi prijalo." Traim da mi smota cigaretu i on to ini u nekoliko vetih poteza. Sipam nam jo viskija.

,,A sada malo o tebi?" ,,0 meni?" Koja je tvoja pria?" Moja pria. S obzirom na haotine anegdote koje sam te veeri ula,

moja verovatno zvui najbezbolnije: firma mog oca je poslovala s velikim rizicima, to sada moda deluje smeno ali nije tako bilo pre nekoliko godina. Ili je bilo obrnuto? Da li je sve zaista toliko smeno kada se ispria kao anegdota? Ili moja dva iskljuenja iz kole, zbog nedolinog ponaanja (prvo) i drogiranja (drugo)? Ili kada sam s jedanaest godina pobegla od kue i sa sobom povela svog voljenog psa, i stigla ak do kraja ulice? Da, to je slatka pria. Mogla bih nju da

by voki

47

mu ispriam. Odmahujem glavom. Neki drugi put. Sada moram u krevet." Mrzim starost", nastavlja Stjuart.

Stenjem u sebi. Ovo je najmranije doba noi: ispovesti u sitne sate, natopljene viskijem i okadene duvanskim dimom. Zato onda starimo?"

,,U starosti je sve teko. Vrata se zatvaraju. Snovi blede. Deca ti prete kao da si odavno pao u prolost. Dok je u tvojim godinama sve lako. Celu no pije i ujutro si kao nova. Ja u se ujutro oseati kao govno, ali e ti biti sveza kao pupoljak."

Kad ve spominje jutro..." Misli, Je li ovo ivot koji elimo? Je li to sve to dobijamo?" Koliko ima godina? etrdeset? etrdeset jednu? Da nije malo

rano za..." A tu je i seks." Stjuarte..." Ne znam zato ti ovo priam. Iz nekog razloga znam da mi se nee

smejati. Ne kao ostali ljudi. Vidi, uvek sam bio dobar u seksu." Kao da je seks atletska disciplina ili mentalna aritmetika,

razmiljam. Nikada nisam imao problema", nastavlja on, dolivajui sebi viski i

iskapljujui ga u jednom gutljaju. Sve do pre par godina." Hm", neutralno mrmljam.

Sada vie ne mogu - zna - da se oslonim na sebe. Na njega. Razume na ta mislim?" Mislim da razumem."

Zlokoban krug - to vie gubim samopouzdanje, problem postaje vei. ene ne znaju kako je to." Lice mu obliva rumenilo. Nekada sam mogao da se kontroliem. A sada... prebrzo svravam. Kapira?"

Isputam nedefinisan zvuk. Sad misli da sam patetian." Ne, uopte. Kladim se da mnogi tvoji muki prijatelji prolaze kroz

neto slino, samo nikada ne priaju o tome." Misli?" Sigurna sam." Stalno razmiljam kako mora da postoji neka ena koja bi mogla da

mi pomogne. ak je i zamiljam kao neverovatno hladnu i pribranu." Bar ne misli na mene. Ali je iznutra nemirna i strasna." Pa..." poinjem.

by voki

48

Nisam smeo da prevarim svoju enu. Onda je izgledalo bezazleno. Moda sada njem ono to sam posejao. Boja osveta za trenutke naslade. Jesi li ti ikada prevarila mua?"

Ne", izgovaram dovoljno odluno da me vie nita ne pita na tu temu, i dodajem, Ionako smo u braku samo malo due od godinu dana."

Kako se zove?" arli." Nadam se da arli shvata koliko je srean ovek." Meg me ostavlja ispred kue malo posle devet. Kae da ne bi da

svraa jer me se dovoljno nagledala preko vikenda, ali ipak ulazi sa mnom. U kui zatiemo arlija sa svojim ortakom Semom kako gledaju DVD u mraku. Ljubim arlija u teme i uzimam gutljaj vina iz njegove ae.

ao