no1gastrointestinalni trakt

04/12/23 GASTROINTESTINALNI TRAKT

1

GASTROINTESTINALNI TRAKT

Mr dr Veroslava Stanković


2

ULOGA GIT-a

1. Izdvajanje proteina(P), ugljenih hidrata(UH), masti(M), vitamina i minerala iz hrane

2. Apsorpcija makro- i mikronutrijenata

3. Fizička i imunološka barijera za bakterije, strane materije, potencijalne antigene(Ag) iz hrane ili Ag formirane u toku digestije


3

DIGESTIJA: razlaganje složenih nutrijenata na prostije u lumenu digestivnog trakta(meso, mleko, žitarice...)

APSORPCIJA: ulazak prostih materija(amino kiseline, glukoza, elementi u tragovima..) u krvotok

92-98% hrane koja je varena se apsorbuje Ne postoje enzimi za varenje ćelijskog zida

biljaka, pa namirnice koje ih sadrže se ne vare(to su izvori energije kod životinja)


4

GIT USTA EZOFAGUS ŽELUDAC JETRA ŽUČNA KESA PANKREAS TANKO CREVO DEBELO CREVO


5

Najveći organ(do 7 m) Velike metaboličke i fiziološke funkcije:

sekrecija, digestija, apsorpcija i ćelijska reprodukcija

Život enterocita: 3-5 danareciklaža Zbog povećanog metabolizma osetljive na

nedostatak nutrijenata, toksine, lekove, zračenje...

Atrofija posle nekoliko dana gladovanja Brz oporavak


6

Usta: početak digestije U prvih 100cm se skoro potpuna digestija na glukozu,

amino kiseline, glicerol, mono i digliceride U GIT-u se izluči 3-4x više tečnosti nego što se unese.

Od toga >98% se apsorbuje Kolon: tečnost, elektroliti, ostaci digestije Apsorbovane materijejetra i cirkulacija Neapsorbovani-fermentacija u kolonuSCFA-izvor

energije, apsorbuje ostatke vode i elektrolita, sprečava sintezu holesterola i slobodnih masnih kiselina


7

ENZIMI DIGESTIJA: hidroliza pod dejstvom enzima(?) KOENZIMI: HCl, HCO3

-, žučne soli(pomažu digestiju i apsorpciju)

PRISUTNI: lumen creva, zid creva; NE u kolonu

USTA: ptijalin(α-amilaza) ŽELUDAC: pepsin +HCl; gastrična

lipaza(tributiraza ili reenin)


8

PANKREAS: lipaza, holesterol esteraza, α-amilaza, tripsin, himotripsin, kokarboksipeptidaza, ribonukleaza

TANKO CREVO(brush border): kokarboksipeptidaze, enerokinaze, α dekstraze, maltaze, lakteze, nukleotidaze, fosforilaze


9

NEUROTRANSMITERI GABA: CNS-opušta donji ezofagealni sfinkter NOREPINEFRIN: CNS, simpatikus- kontrakcije

sfinktera, motalitet, inhibira sekreciju ACETIL HOLIN(Ach): CNS, autonomni nervni sistem-

motalite, relaksira sfinktere, stimuliše sekreciju NEUROTENZIN: GIT, CNS-inhibira pražnjenje želudca

i sekreciju HCl-a


10

NEUROPEPTID Y(NPY): CNS-stimuliše povećan unos hrane

SEROTONIN: GIT-aktivira sekreciju i perilstaltiku

NO: CNS, GIT- reguliše protok krvi, održava tonus mišića, održava želudačnu motornu aktivnost

SUPSTANCA P: nervni sistem GIT-a, CNS, koža- senzornu aktivnost(bol) i ubrzava peristaltiku


11

Hormon GASTIN

Mesto otpuštanja Sluznica želudca i duodenuma

Stimulacija Peptidu, aminokiseline, distenzija antruma, alkoholna pića, vagus

Ciljni organ Ceo GIT

Efekat Sekrecija HCl, pepsinogena, povećava motalitet, povećava tonusLES, kontrakcija žućne kese, sekrecija bikarbonata iz pankreasa


12

Hormon SEKRETIN

Mesto otpuštanja Duodenum

Stimulacija Kiseli sadržaj u tankom crevu

Ciljni organ Pankreas, duodenum

Efekat Pankreas: lučenje vode, bikarbonata, insulina i nekuh enzima

Duodenum: smanjuje motalitet, povećava lučenje mukusa


13

Hormon HOLECISTOKININ(CCK)

Mesto otpuštanja Proksimalni deo tankog creva

Stimulacija Peptidi, aminokiseline, masti, HCl

Ciljni organ Pankreas, žučna kesa, želudac, kolon

Efekat Sekrecija enzima(p), kontrakcija žučne kese, odlaže pražnjenje želudca(produžen osećaj sitosti), povećan motalitet kolona


14

Hormon MOTALIN

Mesto otpuštanja Želudac, tanko crevo, debelo crevo,

Stimulacija Sekrecija pankreasa i žuči

Ciljni organ na mestu otpuštanja

Efekat Povećava motalitet creva i ubrzava pražnjenje želudca


15

Hormon SOMATOSTATIN

Mesto otpuštanja Želudac, proksimalni deo tankog creva,

pankreas

Stimulacija Kiseli sadržaj i produkti razgradnje masti, UH, proteina

Ciljni organ Mesto otpuštanja i žučna kesa

Efekat Inhibira sekreciju (pankreas!!!!), smanjuje motalitet i kontrakciju gita


16

DIGESTIJA


17

USTA ZUBI: žvakanje i usitnjavanje hrane-prolaz kroz ezofagus PLJUVAČKA:

-ŽLEZDE: parotidna, submaksilarna, sublingvalna i bukalne

-1,5 l/dan; mukus, α-amilaza (ptijalin), voda

Početak varenja skroba

Vlaženje i oblaganje hrane da bi mogla da prođe kroz ezofagus

-JEZIK: ukus-sladak(šećer-aldehidi i ketoni), kiseo(vodonikov jon), gorak(soli), slan(natrijum hlorid


18


19

Gutanje: na početku je voljan proces, kad hrana dospe u ezofagus-automatski


20

ŽELUDAC Fundus, antrum, pilorus Mešanje hrane(nastanak himusa), i početak varenja ŽELUDAČNI SOK: 2-2,5l/dan-HCl, (parjetalne ćelije),

proteaza(pepsin), gastrična lipaza(tributiraza-rennin:masne kiseline kratkog i srednjeg lanca), intrinsik faktor-IF(glikoprotein za varenje vit.B12 u ileumu) i gastrin

Pepsinogen+HClpepsin pH=1-4. Antimikrobno dejstvo HCl i pepsin


21

Pražnjenje želudca: 1-2 h tečna hrana; 2-3 h čvrsta hrana

Želudac prvo napuštaju UH, pa tek onda proteini, najduže se zadržavaju mast

Mešana hrana: zavisi od volumena i sastava hrane


22

Tanko crevo Primarno mesto digestije Duodenum(0,5), jejunum(2-3m), ileum(3-4m) Digestija: duodenum i gornji deo jejunuma Apsorpcija: srednji deo jejunuma Kiseli himus se neutrališe u duodenumu pod

uticajem bikarbonata pankreasnog soka Enzimi pankreasa i creva su aktivni na neutralnoj i

baznoj pH


23

Hrana(prvenstveno proteini i masti) stimulišu lučenje hormonaenzimi, tečnost i motalitet GIT-a, kao i osećaj sitosti

ŽUČ: jetra i žučna kesa; voda žučne soli, žučni pigment i holesterol-emulzioni efekat: digestija i apsorpcija masti. Pankreas i creva: lipaza, kolipaza, fosfolipaza i holesterol esteraza

Proteolitički enzimi: tripsin, himotripsin, karboksipeptidaza, aminopeptidaza, nukleaza

Amilolitički enzimi: amilaza(pankreas), oligosaharidaze i disaharidaze

Hrana se kreće 1 cm/min; prolaz kroz tanko crevo: 3-8 h


24


25


26

Dnevna apsorpcija: 200-300gr monosaharida, 60-100gr masnih kiselina, 60-120gr aminokiselina, i 50-100gr jona

Kapacitet apsorpcije mnogo veći od potreba Tečnost: 7-8 l se izluči, do kolona dospe 1,5-3l.

Žučne soli: 98% se reapsorbuje u distalnom ileumu

B12 distalni ileum Emulzija masti+digestija: masne kiseline i

monoacilgliceroli-vezuju se sa žučnim solima i stvaraju micele koje se apsorbuju


27

APSORPCIJA

Aktivni transport-nosači i energija suprotno gradijentu koncetracije

Pasivna difuzija(prosta-kroz proteinske kanale i facilitirana-uz pomoć proteinskih nosača)

Pinocitoza-ulazak velikih molekula(celi proteini-alergija)


28

DEBELO CREVO


29


30

Apsorpcija ostatka vode, soli i sinteza nekih vitamina

1,5m; cekum kolon, rektum 5 cm/h-kretanje remnanta(ostataka) kroz kolon

Mikroflora: na rođenju creva su sterilna; početak unosa mleka-Lactobacilus; čvrsta hrana-distalni ileum E.coli i kolon-anaerobna flora Bacteroides


31

U kolonu se dešava fermentacija Gasovi: vodonik, kiseonik, azot, metan, ugljen dioksid Masne kiseline kratkog lanca(SCFA): BUTERNA,

PROPIONSKA, MLEČNA I SIRĆETNA Potencijalno toksične materije: amonijak, indoli, fenoli Na floru utiču prebiotici(neki šećeri) i

probiotici(korisne bakterije-jogurt) Ishrana bogata mastima i proteinima: rast

puterifikacionih bakterija: E.coli i Proteus vrste Vitamini: vitamin K, cijankobalamin, tiamin i

riboflavin


32

Fermentacija ostatka šećera i dijetalni vlakana:

1. Odstranjuju male ostatke energetskog supstrata

2. Povećavaju stvaranje masnih kiselina kratkog lanca koji su “gorivo” za kolonocite, stimulišu njihov rast i proliferaciju

3. Smanjuju osmotsko dejstvo preostalog šećera

4. Povećavaju apsorpciju ostatka vode i elektrolita


33


34

no1gastrointestinalni trakt

Documents