SETNINGER OG SETNINGSLEDD

Kragujevac, 2003.

SETNINGER OG SETNINGSLEDD

REENICE I DELOVI REENICE

1. Helsetninger - samostalne (nezavisne) reenice

Jens sover.

Jens spava.

Samostalna reenica je nezavisna reenica koja ima smisao.

2. Subject og verbal - subjekat i glagol

Reenica sadri, obino, vie rei, ali subjekat i glagol su dovoljni za pravljenje reenice.

Jens sover.

Jens spava.

subjekat glagol

Za naeni glagol mi pitamo:"ta se dogaa u reenici?" Neko spava. Spavanje je glagol.

Za naeni subjekat mi pitamo:"ta ili ko spava?" Jens spava. Jens je subjekat.

Glagol govori TA se dogaa. Subjekat govori KO to radi.

Vano!Glagol stoji na drugom mestu u reenici kada govorimo neto.

Fortelende setning - potvrdna reenica

SubjekatGlagol

Anna

grt.

Anna je plakala.

Jeg

kommer.

Ja dolazim.

Han

spiser.

On jede.

Huset

brenner.

Kua gori.

Sprresetning - upitna reenica

Kada postavljamo pitanje, prvo dolazi glagol, a reenica se zavrava sa znakom pitanja (?):

Grt Anna?

Da li je Anna plakala?

Kommer du?

Da li dolazi?

Spiser han?

Da li on jede?

Mi moemo, takoe, imati upitnu re ispred glagola:

Upitna reGlagol

Subjekt(mi pitamo o)

Nr

kommerdu?

(vreme)

Kada dolazi?

Hvorfor grt

Anna?

(razlog)

Zato je Anna plakala?

Hvor

bor

dere?

(mesto)

Gde vi ivite?

Hvordan gikk

det?

(nain)

Kako je ilo?

Hvem

er

det?

(lice)

Ko je to?

Hva

spiser

han?

(stvar)

ta on jede?

Hva

gjrde

dere?

(radnja)

ta ste radili?

Mi moemo pitati, a da ne napravimo upitnu reenicu, uz pomo upitne intonacije:

Du kommer?

Ti dolazi?

esto koristimo "zaista" (vel), ili "zar ne" (ikke sant) u ovakvim reenicama:

Du kommer vel?

Ti dolazi, zaista?

Det er vel sant?

To je, zaista, istina?

Du kommer, ikke sant?Ti dolazi, zar ne?

Sammensatt verbal - sloeni glagol

I subjekat i glagol se sastoje, esto, vie od jedne rei:

Subjekat

Glagol

Alle barna

har spist.

Sva deca su jela.

Gutten nabohusetskal flytte.

Deak iz susedne kue e se seliti.

Hele familien til Lizim reise.

Cela Lizina porodica mora putovati.

Kod subjekta jedna od rei je glavna (barna, gutten, familien).

Uz glavnu re vezujemo razliite opise i odluke.

Poslednji deo glagola zovemo glavni glagol: on sadri znaenje (smisao).

Prvi deo glagola zovemo pomoni glagol. U upitnoj reenici pomoni glagol dolazi ispred subjekta kada glagol ima dva dela. Glavni glagol dolazi iza subjekta.

pomoni subjekat

glavni

glagol

glagol

Har

alle barna

spist?

Da li su sva deca jela?

Skal

gutten i nabohusetflytte?

Da li e se deak iz susedne kue seliti?

Hvor skalde

flytte?

Gde e se oni seliti?

Hvorfor harAnna

grt?

Zato je Anna plakala?

DET som subjekt - det kao subjekat

Kada nemamo neki drugi subjekat za radnju, koristimo DET:

Det regner.

Pada kia.

Det snr.

Pada sneg.

Det lysner.

Svie.

Det banker p dra.

Neko kuca na vrata.

Setning uten subjekt - reenica bez subjektaPonekad moe reenica biti bez subjekta. To je kada viknete neto:

Stopp!

Stani!

Hjelp meg!Pomozite mi!

Vent litt!ekaj malo!

Flytt bilen!Pomeri auto!

Ikke mas!Ne gnjavi!

Iza ovakve reenice koristimo uzvinik(!).

3. Objekt - objekat

esto se govori u reenici da se sa nekim ili sa neim neto radi:

Subjekat

Glagol

ObjekatJeg

hjalp

Per.

Ja sam pomagao Peru.

Lreren

leste

avisen.

Uitelj je itao novine.

Elevene i klassenhar lagetkinesisk mat.Uenici u razredu su pravili kinesku hranu.En indisk elev

skal danseen tradisjonell dans.Indijski uenik e igrati tradicionalnu igru.

Objekat stoji, obino, iza glavnog glagola.

Objekat moe stajati prvi u reenici, kada mi elimo da istaknemo to specijalno:

Bilen har jeg mistet.

Automobil sam izgubio.

Maten kan du lage.

Hranu moe ti napraviti.

Analyse: Hva er hva?

Analiza: ta je ta?

U norvekom mi ne moemo videti po formi rei ta je subjekat, a ta je objekat u reenici. Kada trebamo da naemo koji reenini deo imamo, moemo da pitamo na odreeni nain:Jens treffer ballen.

Jens udara loptu.

ta se dogaa?

Neko udara neto.

GLAGOL: udara (treffer)

Ko ili ta udara neto?Jens udara neto.

SUBJEKAT: Jens

ta udara Jens?

On udara loptu.

OBJEKAT: lopta (ballen)Ballen treffer Jens.

Lopta udara Jensa.

ta se dogaa u reenici?Neto udara nekoga.

GLAGOL: udara (treffer)

Ko ili ta udara?

Lopta udara.

SUBJEKAT: lopta (ballen)

Koga ili ta udara lopta?Lopta udara Jensa.

OBJEKAT: JensKada je objekat zamenica, moemo videti razliku izmeu subjekta i objekta:

Subjekat Glagol ObjekatJeg liker henne.

Ja se sviam njoj.

Hun liker meg.

Ona se svia meni.To objekter - dva objekta

Ponekad moemo imati dva objekta u reenici. Ko dobije ili primi objekat o kome govorimo zove se indirektni objekat (IO). Indirektni objekat stoji ispred obinog (direktnog) objekta (O).

IO O

Hun sendte meg ei pakke.

Ona je poslala meni paket.

IO

O

De gav elevene nye boker.

Oni su dali uenicima nove knjige.

Da bismo pronali indirektni objekat moemo npr. pitati: "Kome je ona poslala paket?"

esto se izraavamo drugaije:

Hun sendte ei pakke til meg.Ona je poslala paket meni.

De gav nye boker til elevene.Oni su dali nove knjige uenicima.

4. Predikativ - predikatPonekad reenica ne govori ta subjekat radi, ali TA je neko ili KAKO je neto govori nam predikat pomou ER i BLIR:

Subjekat

Glagol

PredikatHun

er

flyktning.Ona je izbeglica.

Gutten i nabohuseter

mekaniker.Deak iz susedne kue je mehaniar.

Sindy

vil bli

lege.

Sindy e biti lekar.

Marek

er

polakk.Marek je Poljak.

Selskapet

var

hyggelig.Drutvo je bilo prijatno.

Lisa

ble

syk.

Lisa je bila bolesna.

Eva

er

polsk.

Eva je Poljakinja.

Maten

var

god.

Hrana je bila dobra.

Mi moemo pitati:

HVA (ta) ili HVORDAN (kako) je subjekat = predikat

Dakle, na pitanje TA je subjekat, ili KAKO je subjekat dobijamo predikat.

Predikat moe govoriti o subjektovom poslu, nacionalnosti i slino ili moe opisati subjekta.

Mi moramo uvek imati glagol u reenici i glagol je skoro uvek u formi VRE (biti) ili BLI (biti):

VRE (biti) govori o neemu to traje jedno krae vreme:

Han var sint da jeg kom.On je bio ljut kada sam ja doao.

Han var sint fra fr.

On je bio ljut od ranije.

Hun var syk i mange uker.Ona je bila bolesna vie nedelja.

BLI govori o promeni, o prelazu:

Han ble sint da jeg kom.On je bio ljut kada sam doao.

Hun ble syk i ferien.

Ona je bila bolesna na odmoru.

BLIR koristimo vie za budunost:

Jeg hper du blir frisk til i morgen.

Nadam se da e biti zdrav sutra.

Snart blir vret varmere.

Uskoro e biti toplije vreme.

Predikat stoji, obino, iza glagola.

HETE (zvati) i KALLES/BLI (zove se) se takoe javljaju kao predikat:

Hovedstaden i Italia heter Roma.

Glavni grad Italije zove se Rim.

Den kalles Den evige stad.

Zove se veni grad.

Ghandi blir kalt Indias far.

Otac Indije se zvao Gandi.

Mi koristimo, uglavnom, HETE ispred zvaninog imena, a KALLES ispred manje zvaninog.

U reenicama sa DET kao subjektom moemo, takoe, imati predikat:

Det er kaldt.

Hladno je.

Det er regnvr.

Kiovito je vreme.

Ute var det en fryktelig vind.

Napolju je bio straan vetar.

5. Adverbial - prilog

Prilozi govore, na primer, KADA, GDE, KAKO ili ZATO se neto dogaa ili su poput ostatka reenice o kojoj se govori.

SubjekatGlagol Objekat/Predikat PrilogAlle elevenehar lest norsk

i dag.

Svi uenici su itali norveki danas.De

ble syke i ferien.

Oni su bili bolesni na odmoru.

Hun

er

ute.

Ona je napolju.

De

bor

hjemme.

Oni ive u kui.

Lrerensnakket

tidelig.

Nastavnik je govorio jasno.

De

skal flytte

p grunn av jobben. Oni e se seliti zbog posla.

Prilozi stoje, esto, poslednji u reenici, ali oni mogu biti i prvi. Tada glagol dolazi na drugo mesto.

Prilog

Glagol

SubjekatPrilogKlokka fem

drar

de.

U pet kreu oni.

I dag

reiser

Juan

til Spania.Danas putuje Huan u paniju.

P grunn av snenble

de

hjemme.Zbog snega su oni bili kod kue.

Ako glagol ima dva dela, pomoni glagol dolazi pre subjekta, a glavni glagol iza:

Prilog

Glagol 1SubjekatGlagol 2Prilog

N

har

de

flyttet.

Sada su se oni odselili.

I Chile

skal

hun

jobbe

p en skole.U ileu e ona raditi u koli.

Setningsadverbialer - reenini prilozi

Neki prilozi stoje u sredini reenice. Oni se zovu reenini prilozi. To su najee: ikke (ne), aldri (nikad), alltid (uvek), nok (dovoljno), vel (zaista), visst (sigurno). Oni stoje iza (prvog dela) glagola.

Glagol 1Prilog

Glagol 2

Hun eralltid

i godt humr.Ona je uvek dobro raspoloena.

Jeg likerikke

vinteren.

Ja ne volim zimu.

Naboen haraldri

vrt i utlandet.

Komija nije bio nikad u inostranstvu.

Hun kannok

komme senere.

Ona moe doi kasnije.

Han ernok ikke

frisk.

On nije potpuno zdrav. Kada reenica ne poinje subjektom, subjekat dolazi ispred ovih priloga.

Prilog

Glagol 1 Subjekat Prilog Glagol 2

I kveld kan hun nok komme. Veeras moe ona doi.

P Vestlandet har de

visst ikke vrt. Na zap. delu J.Norveke oni nisu sigurno bili.

P grunn av uvr har han ikke dradd. Zbog nevremena on nije krenuo.

Sprresetning - upitna reenica

I kod pitanja subjekat dolazi, najee, ispred priloga.

Har du alltid bodd i byen?

Da li si uvek iveo u gradu?

Har dere aldri vrt p ski?

Da li ste vi ikad bili na skijanju?

Negative sprsml - negativna pitanja

U norvekom se esto postavljaju negativna pitanja:

Kommer du ikke p festen i kveld? Jo.

Ne ide li na urku veeras? Da.

Liker du deg ikke her? Nei, ikke noe srlig. Ne svia li se tebi ovde? Ne, nije nita posebno.

Skjnner du ikke dette? Jo, jeg tror det. Ne shvata li ti ovo? Da, mislim.

Pitanja znae, otprilike, to isto kao pitanje bez ikke (Dolazi li na urku veeras?, Da li ti se svia ovde?, Razume li ti ovo?).

Mi odgovaramo sa Jo (da) kada dolazimo na urku, Nei (ne) kada ne dolazimo.

Mi postavljamo negativna pitanja za dobijanje potvrde neega za ta smo prilino sigurni. IKKE moe stajati odmah iza glagola.

Gr ikke du i samme klasse som Kalim?

Ne ide li ti u isti razred kao Kalim?

Har ikke vi mtt hverandre fr?

Nismo li se mi sreli ranije?

Mi moemo imati negaciju na kraju izjavne reenice, u izrazu "zar ne".

Dette er riktig, ikke sant?

Ovo je tano, zar ne?

Du gr i parellelleklassen, ikke sant?

Ti ide u paralelan razred, zar ne?

Na ova pitanja oekujemo odgovor sa Jo (da).

6. Oppsummering - saetakVideli smo da delovi reenice imaju dosta vrsto mesto u reenici. Oni omoguavaju da se napravi obrazac za pokaz kako su delovi reenice postavljeni:

SubjekatGlagol 1SubjekatPrilog

Glagol 2ObjekatPrilog

Prilog

ako nije prviikke, nok

Predikat

Upitna re

u reenici

I dag

har

jeg

ikke

gjort

noe

p skolen

Alle elevenevar

trtte

i dag.

Skal

dere

ikke

selge

bilen?

Hvorforvil

du

aldri

smake

den norske maten?

Danas nisam radio nita u koli.

Svi uenici su bili umorni danas.

Neete li vi prodavati auto?

Zato nee nikad probati norveku hranu?

7. Leddsetninger - zavisne reenice

Adverbial - prilog

I gr

}

Jue

}

laget han pizza.

napravio je picu.

Da jeg kom p besk}

Kada sam doao u posetu}

U jednoj reenici moe biti jedan ili vie reeninih delova, a reenica moe imati i subjekat, i glagol i druge delove reenice. Ovakva reenica kod koje prvi deo dobija smisao tek sa drugim delom reenice naziva se zavisna reenica.

Najee su objekat ili prilog posebni delovi reenice.

Reenica koja je deo druge reenice vezuje se, obino, za drugu reenicu veznicima: at (da), om (za), fordi (zato to), hvis (ako) itd.

Prilog

Hun gikk

da vi kom.

Ona je otila kada smo mi doli.

De gikk

etter at vi hadde kommet.Oni su otili poto smo mi doli.

Hun tok trikkenfordi vret var drlig.Ona je uzela tramvaj jer je vreme bilo loe.

Hun tok vitaminers hun ikke skulle bli forkjlet.Ona je uzimala vitamine jer nije elela biti prehlaena.

Objekat

Hun sier

at hun vil g.

Ona kae da e ii.

Kan du fortellehvordan vi skal kjre?Moe li rei kako emo voziti?

Jeg vet ikke

om de kommer i dag.Ne znam da li oni dolaze danas.

Zavisne reenice stoje, esto, na kraju reenice, ali one mogu stajati prve. Kada je zavisna reenica prva onda odmah iza nje dolazi glagol:

Glagol SubjekatDa hun kom

gikk jeg.

Kada je ona dola ja sam otiao.

Siden det var s kaldt, tok vi bussen. Obzirom da je bilo hladno uzeli smo bus.

Nr det blir bedre vr kan vi ta en bttur. Kada bude bolje vreme moemo ploviti amcem.

Om de kommer i dag, vet jeg ikke. Da li dolaze danas, ja ne znam.

Ordstillingen i leddsetninger - red rei u zavisnoj reenici

Redosled delova je potpuno vrst u zavisnoj reenici. Subjekat dolazi odmah iza veznika. Reenini prilozi kao to su: ikke (ne), alltid (uvek), aldri (nikad) stoje ispred glagola u zavisnoj reenici:

Elevene ble irritert fordi de aldri fikk nok tid.

Uenici su bili nervozni zato to nikad nisu imali dovoljno vremena.

Selv om det ikke var sant, trodde p henne.

Iako to nije bila istina, verovali su njoj.

Jeg skjnner ikke hvorfor du alltid skal vre s sur p meg.

Ne razumem zato si uvek tako kiseo prema meni.

VeznikSubjekatPrilogGlagolGlagolObjekatPredikatPrilogFordi

de

aldrifikk

nok tid.

Selv omdet

ikkevar

sant.

Hvorfordu

alltidskalvre

s sur

p meg.Zato to oni nikad nemaju dovoljno vremena.

Iako to nije bila istina.

Zato si ti uvek tako kiseo prema meni?

Red rei u zavisnoj reenici je uvek isti, s tim to zavisna reenica moe biti prva ili poslednja.

Razlike izmeu nezavisnih i zavisnih reenica:

nezavisna: Hun vil ikke si noe n.

Ona nee rei nita sada.

N vil hun ikke si noe.

Sada ona nee rei nita.

zavisna: Fordi hun ikke vil si noe n.

Zato to ona nee rei nita sada.

Adverbiale leddsetninger - priloke zavisne reenice

Priloka zavisna reenica je ona koja ima prilog u prvoj ili zadnjoj reenici. Najuobiajenije priloke zavisne reenice govore o vremenu ili uzroku.

Vreme:

Da jeg var liten, bodde jeg i Kina.

Kada sam bio mali iveo sam u Kini.

De gikk da de var ferdige med oppgaven.

Oni su otili kada su zavrili zadatak.

Nr det blir varmere, kan vi g p hytta. Kada bude toplije moemo otii u vikendicu.

Uzrok:

Hun gikk hjem fordi hun var trtt.

Ona je otila kui zato to je bila umorna.

Siden det var blitt sent. gikk alle hjem.

Poto je bilo kasno, svi su otili kui.

Mnoge priloke zavisne reenice govore o suprotnostima ili uslovu:

Suprotnost:

Selv om hun var syk. gikk hun p skolen.

Iako je bila bolesna, otila je u kolu.

De drog p ferie selv om de hadde lite penger.Oni su otili na odmor iako su imali malo para.

Uslov:

Du kan bli med. hvis du har tid.

Moe biti sa nama, ako ima vremena.

Hvis det blir sol. skal vi dra p stranda.

Ako bude sunca, otii emo na plau.

Dersom du reiser. blir det trist her.

Ako otputuje bie nam ao.

esto izraavamo uslov uslove uz pomo zavisne reenice koja nema veznik, ali poinje glagolom:

Blir det regn, (s) blir vi hjemme.

Bie kie, (pa) ostaemo kod kue.

Kommer du i morgen, (s) er det greit.

Dolazi sutra, (pa) to je dobro.

Gr det, s gr det.

Kad ide, (pa) ide.

Vil du ikke komme, s kan jeg ikke tvinge deg.Ako nee doi, (pa) ne mogu te prisiliti.

Ovakve reenice imaju isto znaenje kao reenice sa HVIS (ako) ili DERSOM (ako):Hvis det blir regn, (s) blir vi hjemme.Ako bude padala kia, (pa) mi emo ostati kod kue.

Naroito kada govorimo, mi rado stavljamo S iza ovakvih zavisnih reenica.

Mnogi razliiti veznici mogu poinjati priloku zavisnu reenicu i dati razliito znaenje. Iza zavisne reenice koja stoji prva u reenici stavlja se zarez.

At - setninger - at reenice

AT - reenice mogu stajati kao objekat u reenici. One sadre izvetaj o tome ta neko govori ili misli:

Laban sier:

Laban kae:

Det er kaldt ute.

Hladno je napolju.

Anne er grei.

Ane je dobra.

Lreren kommer senere.

Uitelj dolazi kasnije.

Laban sier at det er kaldt ute.

Laban kae da je hladno napolju.

Laban synes at Anne er grei.

Laban kae da je Ane dobra.

Laban sier at lreren kommer senere.Laban kae da uitelj dolazi kasnije.

AT se izostavlja esto, naroito iza miljenja i uverenja:

Jeg vet (at) det er vanskelig.

Znam (da) to je teko.

Hun synes (at) det var hyggelig.

Ona misli (da) bilo je prijatno.

Jeg tror (at) vi kommer for sent.

Mislim (da) dolazimo prekasno.

Om - setninger - om reeniceKada je upitna reenica bez upitne rei onda je to zavisna reenica i tada koristimo veznik OM:

Regner det?

Da li pada kia?

Kommer Anna og Piotr?

Da li dolaze Ana i Piotr?

Har de flyttet?

Da li su se oni odselili?

Er det slutt?

Da li je to gotovo?

Hun lurer p om det regner.

Ona se pita da li pada kia?

Hun spr om Anna og Piotr kommer.Ona pita da li Ana i Piotr dolaze.

Jeg vet ikke om de har flyttet.

Ne znam da li su se oni odselili.

Jeg er ikke sikker p om det er slutt.Nisam siguran da li je to gotovo.

Nema inverzije u pitanjima sa OM!Leddsetninger med sprreord - zavisne reenice sa upitnom rei

Kada je upitna reenica sa upitnom rei zavisna reenica, upitna re se javlja kao veznik:

Direktan govor:

Nr begynner det?

Kada to poinje?

Hvor bor Igor?

Gde ivi Igor?

Hvorfor er Indra sint?

Zato je Indra ljuta?

Hva betyr dette ordet?

ta znai ova re?

Hvordan kommer vi ditt?

Kako odlazimo tamo?

Hvilken dag er det?

Koji je dan?

Hvem snakket Linn med?

S kim je Lin razgovarala?

Hva sa lreren?

ta je rekao uitelj?

Indirektan govor:

Hun lurer p nr det begynner.

Ona se pita kada to poinje.

Vet du hvor Igor bor?

Da li zna gde Igor ivi?

Han lurer p hvorfor Indra er sint.

On se pita zato je Indra ljuta.

Vet du hva dette ordet betyr?

Da li zna ta ova re znai?

Jeg aner ikke hvordan vi kommer dit.Ne slutim kako odlazimo tamo.

Jeg lurer p hvilken dag det er.

Pitam se koji je dan.

Han spr hvem Linn snakket med.

On pita s kim je Lin razgovarala.

Ingen husker hva lreren sa.

Niko se ne sea ta je uitelj rekao.

Iza upitne rei ide prvo subjekat pa glagol!

Kada je upitna re subjekat u zavisnoj reenici, moramo imati SOM:

Hva hendte?

ta se dogodilo?

Jeg vet ikke hva som hendte.

Ne znam ta se dogodilo.

Hvem kommer?

Ko dolazi?

Jeg aner ikke hvem som kommer.

Ne slutim ko dolazi.

Hvem bor her?

Ko ivi ovde?

Jeg vet ikke hvem som bor her.

Ne znam ko ivi ovde.

Direkte og indirekte tale - direktan i inderektan govor

Kada opisujemo ta neko govori (citiramo), tada piemo navodnike ili crtu:

Kari sa: "N kommer jeg."

Kari je rekla:"Sada ja dolazim."

"N kommer jeg", sa Kari.

"Sada ja dolazim", rekla je Kari.

Jeg kommer, sa Kari.

Dolazim, rekla je Kari.

Primeuje se da koristimo dve take ispred govora u prvoj reenici, a zarez iza govora u drugim primerima.

Kada govorimo ta je neko rekao, mi to moemo rei u zavisnoj reenici, kao da smo videli. Tada moramo upotrebiti pravilan veznik i pravilan red rei (red rei u zavisnoj reenici).

Osim toga, moe biti potrebno promeniti neke od rei u reenici u odnosu na one u direktnom govoru.

Ordstillingen - vrsta rei

Direktan govor:

Jeg sier:

Ja kaem:

Jeg kan ikke komme.

Ne mogu da doem.

Jeg har alltid drlig tid.

Uvek sam lo sa vremenom.

Indirektan govor:

Jeg sier at jeg ikke kan komme.

Kaem da ne mogu da doem.

Jeg sier at jeg alltid har drlig tid.

Kaem da sam uvek lo sa vremenom.

U direktnom govoru dolazi prvo glagol pa prilog, a u indirektnom prvo prilog pa glagol!

Forandring av pronomen - promena zamenica

esto moramo upotrebiti neku drugu zamenicu u zavisnoj reenici:

Direktan govor:Kalim forteller: - Jeg er syk.

Kalim kae: - Ja sam bolestan.

Lisa sier: - Jeg skal flytte.

Lisa kae: - Ja u se odseliti.

Kim og Ali sier: - Vi spiser.

Kim i Ali kau: - Mi jedemo.

Ola spr: - Kommer dere?

Ula pita: - Da li vi dolazite?

Ana spr: - Kan du tysk?

Ana pita: - Da li zna nemaki?

Kim spr: - Hvor er boka mi?

Kim pita: - Gde je moja knjiga?

Liz sier: - Bilen min er borte.

Liz kae: - Moj auto je tamo.

Indirektan govor:Kalim forteller at han er syk.

Kalim kae da je bolestan.

Lisa sier at hun skal flytte.

Lisa kae da e se odseliti.

Kim og Ali sier at de spiser.

Kim i Ali kau da oni jedu.

Ola spr om vi kommer.

Ula pita kada dolazimo.

Ana spr om jeg kan tysk.

Ana pita da li ja znam nemaki.

Kim spr hvor boka hans er.

Kim pita gde je njegova knjiga.

Liz sier at bilen hennes er borte.

Liz kae da je njen auto tamo.

Forandring av verbalet - promena glagola

Kada govorimo o nekom ko je neto rekao u prolosti, esto, moramo da zamenimo glagol:

Direktan govor:

Rosa:

Jeg er syk.

Ja sam bolesna.

Jeg har feber.

Imam temperaturu.

Jeg skal flytte.

Ja u se odseliti.

Jeg har spist.

Ja sam jeo.

8. Indirektan govor: (slaganje vremena):

Rosa fortalte at hun var syk.

Rosa je rekla da je bolesna.

Rosa fortalte at hun hadde feber.

Rosa je rekla da ima temperaturu.

Rosa fortalte at hun skulle flytte.

Rosa je rekla da e se odseliti.

Rosa fortalte at hun hadde spist.

Rosa je rekla da je jela.

Kod slaganja vremena i glagol fortalte i pomoni glagoli var, hadde i skulle se piu u preteritu, ali kada se prevodi na srpski fortalte se prevodi u prolom vremenu (preteritu), a pomoni glagoli se prevode u sadanjem vremenu (prezentu).

Dakle, neemo prevesti kao:

Rosa je rekla da je bila bolesna,

kako nas navodi pomoni glagol var (jer je napisan u prolom vremenu)

ve emo prevesti kao:

Rosa je rekla da je bolesna,

jer je to slaganje vremena.

Iako direktan govor koristi prezent (sadanje vreme) za budue vreme, mi ,esto, koristimo pomoni glagol u indirektnom govoru.

Direktan govor:Jeg kommer snart.

Dolazim brzo.

Indirektan govor:

Rosa fortalte at hun snart skulle komme.

Rosa je rekla da e doi brzo.

Forandring av adverbial - promena priloga

Ponekad moe biti potrebno promeniti priloge ako govorimo neto to je bilo reeno davno pre ili na nekom drugom mestu.

Direktan govor:

Jeg kommer i morgen.

Dolazim sutra.

Jeg liker meg her.

Svia mi se ovde.

Indirektan govor:

Han sa at han skulle komme dagen etter.

On je rekao da e doi sutradan.

Han sa at han likte seg der.

On je rekao da mu se svia tamo.Mi moemo da kaemo reenicu bez subjekta. esto koristimo SKULLE ili MTE u AT-reenici:

Direktan govor:Kjr forsiktig!

Vozi oprezno!

Sitt stille!

Sedi na mesto!

Ta en kake til!Uzmi kola!

Stopp!

Stani!

Indirektan govor:Hun sier at du m kjre forsiktig.

Ona je rekla da vozi oprezno.

Hun sa at de skulle sitte stille.

Ona je rekla da sedne na mesto.

Hun sa at jeg mtte ta en kake til.

Ona je rekla da uzmem kola.

Hun ropte at de skulle stoppe.

Ona je vikala da oni stanu.

Posle zapovesti obino ne koristimo at:

Direktan govor:Vent litt!

ekaj malo!

Vr stille!

Budi na mestu!

Indirektan govor:Hun bad meg (om ) vente.

Ona me je zamolila da ekam.

Hun bad oss (om ) vre stille.

Ona nas je zamolila da budemo na mestu.

Som setninger - som reenice

Jeg beskte en venn. Vennen min/han var syk. Posetio sam jednog prijatelja. Moj prijatelj/on je

bio bolestan.Jeg beskte en venn som var syk. Posetio sam prijatelja koji je bio bolestan.

SOM moemo koristiti umesto da ponavljamo jednu re dva puta:

Kan jeg lne pengene som ligger i skuffen.

Mogu li pozajmiti novac koji stoji u fijoci.

(Pengene ligger i skuffen.)

(Novac stoji u fijoci.)

Vi bodde p et hotell som l ved havet.

ivimo u hotelu koji se nalazi pored mora.

(Hotellet l ved havet.)

(Hotel se nalazi pored mora.)

U reenicama iznad SOM je subjekat u zavisnoj reenici. Moemo imati SOM-reenice u kojima SOM nije subjekat. Kada SOM nije subjekat moemo ga izostaviti:

Jeg har kjpt ei bok. Du kan lne boka/den. Kupio sam knjigu. Ti moe pozajmiti knjigu/nju.Jeg har kjpt ei bok (som) du kan lne. Kupio sam knjigu (koju) moe je pozajmiti.Du kan f den billetten (som) jeg har kjpt. (Jeg har kjpt billetten.)

Moe dobiti ovu kartu (koju) sam kupio. (Ja sam kupio kartu.)

Der kommer det noen elever (som) jeg kjenner.(Jeg kjenner elevene.)

Tamo dolaze neki uenici (koje) ja poznajem. (Ja poznajem uenike.)

Imenice koje se ponavljaju u obe reenice, mogu stajati iza predloga. Predlog moe stajati na kraju u zavisnoj reenici, kada mi radimo sa SOM-reenicom:

Vi skal se en film. Alle snakker om filmen/den. Mi emo gledati film. Svi priaju o filmu/njemu.Vi skal se en film (som) alle snakker om. Mi emo gledati film (o kome) svi priaju.Vi mtte en lrer (som) vi snakket med.

Sreli smo uitelja (s kojim) smo priali.

(Vi snakket med lreren.)

(Priali smo sa uiteljem.)

De beskte den byen (som) de kommer fra.Oni su posetili grad (iz kog) oni dolaze.

(De kommer fra den byen.)

(Oni dolaze iz tog grada.)

Kada imenice stoje u odreenoj formi, esto dobijaju ispred sebe pokazne zamenice kada iza dolazi SOM-reenica.

Skjner du den forklaringen som lreren gav?Razume li ti objanjenje koje je uitelj dao?

Sted og tid - mesto i vreme

Pored mesta odredita mi moemo dobiti kao veznik DER (tamo) ili HVOR (gde):Vi beskte byen der familen din bor.

Posetili smo grad tamo gde tvoja porodica ivi.

Vi beskte byen hvor familien din bor.

Posetili smo grad gde ivi tvoja porodica.

Vi beskte byen (som) familien din bor i.

Posetili smo grad (u kome) tvoja porodica ivi.

Pored vremena odredita, moemo imati i DA (tada, kada) kao veznik:

Jeg husker godt den dagen da dere kom hit.Pamtim dobro dan kada ste vi doli ovamo.

9. Det setninger - det reenice

Predoavanje

Det sitter ei flue p nesa!

Muva ti je na nosu!

Ponekad moemo dobiti dva subjekta u reenici. Logian subjekat - koji obavlja radnju glagola o kome govorimo - je pozadi u reenici, dok je gramatiki subjekat DET na poetku reenice.

Ovu konstrukciju esto koristimo kada je subjekat u neodreenoj formi. Kada subjekat stoji u neodreenoj formi, govori se o nekim novostima. Uobiajeno je da ne stavljamo nove informacije prve u reenici, ali se stavlja DET umesto subjekta.

Naroito je uobiajen ovaj tip reenice sa glagolom VRE ili FINNES:Det er mer mat til deg i kjleskapet.

Ima jo hrane za tebe u friideru.

Det er mye krydder i sausen.

Ima vie zaina u sosu.

Det finnes fremdeles ulv i Norge.

Ima jo vukova u Norvekoj.

Finnes det isbjrn i Alaska?

Ima li polarnih medveda na Aljasci?

Pored nekoliko drugih glagola uobiajeno je imati DET kao subjekat, kada je logian subjekat u neodreenoj formi, iako reenice i bez DET mogu biti ispravne.

Det sitter noen elever i kafetariaen.

Neki uenici sede u kafiu.

Det kom noen soldater bortover veien.

Neki vojnici dolaze putem.

Det str litt mat til deg p bordet.

Na stolu je malo hrane za tebe.

Iako poinjemo reenicu prilogom, stavljamo DET na mesto subjekta:

I kafetariaen sitter det noen elever.

U kafiu sede neki uenici.

P bordet str det litt mat til deg.

Na stolu stoji malo hrane za tebe.

Vano! Predoavanje moemo koristiti kada je subjekat neodreen. Naroito se koriste glagoli vre (biti), finnes (imati, postojati), komme (doi), sitte (sedeti), st (stajati) i ligge (leati).

Glagol koji dolazi iza objekta, ne moe se koristiti za predoavanje.

U posebnom izrazu sa dva glagola, logian subjekat dolazi iza prvog glagola u predstavljanju:

Det sitter noen elever og skriver stil p biblioteket.

Neki uenici sede i piu u biblioteci.

Det kom noen gutter og spurte etter deg.

Dolo je nekoliko deaka i pitali su za tebe.

Utbryting - naglaavanje

Det var Kari som gjorde det!To je Kari uradila!

Znamo da se ponekad slomi prozor. U ovakoj reenici naglaavamo ko je to uradio.

Kada naglaavamo, konstrukcija reenice ima obrazac: DET ER + SOM:(Per grter.)

Det er Per som grter.

(Per plae.)

Per plae.

(Bare elevene har fri.)

Det er bare elevene som har fri.

(Samo uenici imaju slobodu.)Samo uenici imaju slobodne dane.

(Lreren sa det.)

Det var lreren som sa det.

(Uitelj je rekao to.)

Uitelj je rekao to.

Kada glagol ili pomoni glagol u reenici stoji u prezentu, kaemo DET ER. Kada imamo preterit, kaemo DET VAR!

(Kari har knust vasen.)

Det er Kari som har knust vasen.

(Kari je slomila vazu.)

Kari je slomila vazu.

(Tor skal flytte.)

Det er Tor som skal flytte.

(Tor e se seliti.)

Tor e se seliti.

(Per hadde rett.)

Det var Per som hadde rett.

(Per je bio u pravu.)

Per je bio u pravu.

(Elevene skulle synge.)

Det var elevene som skulle synge.

(Uenici bi trebali da pevaju.)Uenici bi trebali da pevaju.

Kada imamo subjekat iz dva dela, izostavljamo SOM:

(De synger polske sanger.)

Det er polske sanger de synger.

(Oni pevaju poljske pesme.)

Poljske pesme oni pevaju.

(De kommer i morgen.)

Det er i morgen de kommer.

(Oni dolaze sutra.)

Sutra oni dolaze.

(De bor i Bergen.)

Det er i Bergen de bor.

(Oni ive u Bergenu.)

U Bergenu oni ive.

Kada je subjekat zamenica i naglaavamo je, esto koristimo objektivnu formu. Dakle, za naglaavanje koristimo obrazac: DET ER + SOM:

Jeg kommer.

Det er jeg/meg som kommer.

Ja dolazim.

Ja dolazim.

Du ville flytte.

Det var du/deg som ville flytte.

Ti bi trebao da se seli.Ti bi trebao da se seli.

Hun har lrt mest.

Det er hun/henne som har lrt mest.

Ona je najvie uila.

Ona je najvie uila.

Naglaavanje moemo koristiti sa svim tipovima glagola, a subjekat ili drugi deo subjekta koji se naglaava mogu stajati u svim formama.

Utbryting i sprsml - naglaavanje u pitanju

Ovu konstrukciju koristimo vrlo esto kada pitamo:

Hva skjedde?

Hva var det som skjedde?

ta se dogodilo?

ta se dogodilo?

Hvem kommer i selskapet?Hvem er det som kommer i selskapet?

Ko dolazi na zabavu?

Ko dolazi na zabavu?

Hvem bor her?

Hvem er det som bor her?

Ko ivi ovde?

Ko ivi ovde?

Kada upitna re nije subjekat, izostavljamo SOM:

Hva gjorde dere der?

Hva var det dere gjorde der?

ta ste radili tamo?

ta ste radili tamo?

Hvem bor du hos?

Hvem er det du bor hos?

Kod koga ivi?

Kod koga ivi?

Hva sier han?

Hva er det han sier?

ta on gleda?

ta on gleda?

I u pitanju bez upitne rei esto imamo naglaavanje. Onda stavljamo akcenat na naglaeni deo:

Bor du her?

Er det her du bor?

ivi ovde?

Da li ovde ti ivi?

Bor du her?

Er det du som bor her?

ivi li ti ovde?

Da li ti ivi ovde?

10. Setningsledd og ordklasser - delovi reenice i vrste rei

Jedan deo reenice pokazuje koju funkciju imaju rei u odreenoj vezi.

Moe biti podosta razliitih rei u istom tipu reeninog dela i moe biti mnogo rei, ukljuivi celu reenicu, u jednom delu reenice.

Delovi reenice:

Subjekat:Vi kommer.

I gr var den nye lreren p besk.

Mi dolazimo.

Jue je bio novi uitelj u poseti.

Glagol:Vi skal flytte.

Lreren er grei.

Mi emo se seliti.

Uitelj je dobar.

Objekat:Vi skal kjpe hus.

Vi m hjelpe dem.

Mi emo kupiti kuu.

Treba da im pognemo.

Predikat:Vi ble trtte.

Ibrahim er flyktning.

Bili smo umorni.

Ibrahim je izbeglica.

Prilog:Vi er trtte i dag.

Da de kom. ble det brk.

Mi smo umorni danas.Kada su oni doli bila je galama.

Rei delimo i na vrste rei. Niko ne zna na koliko razliitih vrsta delimo rei. Mogu biti razliite, na razliitim jezicima i razliite gramatike. U ovoj knjizi vrste rei delimo na:

Imenice:en skole, ei jente, en tanke, Asia

kola, devojica, misao, Azija

Glagole:lese, snakke, lpe, tenke, vre, ha, bo

itati, govoriti, trati, misliti, biti, imati, iveti

Prideve:stor, gammel, nydelig, grnn, mange

veliki, star, divan, zelen, mnogo

Zamenice:jeg, dere, vi, oss, vre, denne

ja, vi, mi, nas, nai, ovaj

Priloge:tidlig, sent, ute, inne, likevel, etterp, veldig

rano, kasno, napolju, unutra, ipak, posle, veoma

Upitne rei:hvem, hva, hvorfor, nr, hvordan

ko, ta, zato, kada, kako

Predloge: i, p, av, under, over, ved siden av

u, na, od, ispod, iznad, pored

Veznike: og, at, fordi, selv om, hvis, dersom

i, da, zato to, iako, ako, ukoliko

U jednu vrstu rei stavljamo rei koje imaju mnogo zajednikih osobina. One se mogu menjati na isti nain, ako se menjaju. One mogu imati sasvim slino znaenje, ili moe biti da ih koristimo na isti nain u reenici.

Forskjell p setningsledd og ordklasse - razlika izmeu dela reenice i vrste rei

Jedan reenini deo moe sadravati rei iz razliitih vrsta rei.

Subjekat moe, na primer, biti sainjen od:

imenice:Lreren kommer for sent.

Uitelj kasni.

zamenice:Vi kommer for sent. Det er irriterende.Mi kasnimo. To je iritirajue.

prideva:De gamle fr pensjon.

Stari dobijaju penziju.

glagola: jobbe er viktig.

Raditi je vano.

upitne rei:Hvem kommer?

Ko dolazi?

zavisne

reenice:At dere kommer for sent , er iriterende.Vi kasnite i to je iritirajue.

vie tipova:Den nye lreren som jeg fortalte deg om, er grei.

Novi uitelj o kome sam ti priao je dobar.

Na isti nain moe biti prilog sainjen od rei iz razliitih vrsta, npr.:

priloga:

De er ute.

Oni su napolju.

predloga i imenice:De er i skolegrden.

Oni su u kolskom dvoritu.

imenice:

De kommer sndag.

Oni dolaze nedeljom.

zavisne reenice:De kommer nr de fr tid.

Oni dolaze kada dobiju malo vremena.

Re koja pripada glagolima je najee glagol u reenici, ali moe biti i drugi deo reenice:

glagol:

Jeg jobber hardt.

Ja naporno radim.

objekat:Jeg liker jobbe.

Ja volim da radim.

subjekat: jogge er kjedelig.

Trati je dosadno.

deo priloga:Etter ha jogget tok de seg en l.

Posle tranja oni su uzeli pivo.

Re koja pripada imenicama je esto subjekat ili objekat u reenici, ali moe imati i druge funkcije:

subjekat:

Lreren kom for sent.

Uitelj je zakasnio.

Objekat:

Vi spurte lreren.

Pitali smo uitelja.

indirektni objekat:Vi sendte lreren et julekort.Poslali smo uitelju Boinu estitku.

predikat:

Hun er lrer.

Ona je uitelj.

(deo) priloga:

Jeg snakket med lreren.

Razgovarao sam sa uiteljom.

SUBSTANTIV - IMENICE1. Ordklasen - vrsta rei

Norge ligger i Nord-Europa.

Norveka se nalazi u severnoj Evropi.

Landet har litt over 4 millioner innbyggere.Zemlja ima malo vie od 4 miliona stanovnika.

Imenice su imena za lica, mesta, stvari itd. Mi pravimo razliku izmeu vlastitih imenica i zajednikih imenica.

Egennavn - vlastite imenice

Lica:

Fatima, Aziz, Robert, HansenMesta:

Kina, Sr Amerika, Polen, Rim, Bergen

Vlastite imenice se piu velikim slovom na poetku!

Fellesnavn - zajednike imenice

jente, gull, amerikaner, familie, by, land, sted, penn, bok, stol, bord osv.

devojica, zlato, Amerikanci, porodica, grad, zemlja, mesto, pero, knjiga, stolica, sto itd.

Zajednike imenice se piu malim slovom (ako ne stoje na poetku reenice). To vai i za imenice koje govore o nacionalnosti:

iraner, kineser, nordmann - Iranac, Kinez, Norveanin

11. Kjnn og artikkel - rod i lan

Zajednike imenice su ili enskog roda, ili mukog, ili srednjeg roda. Koji je rod, moemo videti po lanu koji moemo upotrebiti zajedno sa zajednikim imenicama.

Ne moemo videti po jednoj rei koji je rod. Moramo uiti lanove zajedno sa reima. Neodreeni lanovi su EI za enski rod, EN za muki i ET za srednji rod.

Hunkjnn - enski rod

ei jente, ei klokke, ei bok, ei dr, ei lampe, ei hylle

devojica, sat, knjiga, vrata, lampa, polica

Hankjnn - muki rod

en gutt, en mann, en situasjon, en avdeling, en lrer

deak, ovek, situacija, odeljenje, uitelj

Intetkjnn - srednji rod

et barn, et dyr, et problem, et land, et sprsml

dete, ivotinja, problem, zemlja, pitanje

Rei enskog roda mogu imati EN umesto EI.

Bruk av ubestemt artikkel - upotreba neodreenog lana

Med artikkel - sa lanom

Mi moramo da kaemo: en lrer (uitelj), Mogu li pozajmiti en penn (penkalo)? Moe li ispei ei kake (kola)? Treba ti ei lue (kapa) kada je hladno.

Koristimo lan ispred imenice u jednini kada govorimo o specijalnom primeru, o neemu to je nova informacija u reenici:Jeg kjenner en amerikaner.

Ja poznajem jednog Amerikanca.

Vi har kjpt ei bok til. deg.

Mi smo kupili jednu knjigu za tebe.

De har kjpt et gammelt hus p landet.Kupili su staru kuu na selu.

Uten artikkel - bez artikla

Utellige mengder - mase bez teine

Imenice koje opisuju neto to nema teinu, nemaju lan ispred.

Vi trenger smr og kaffe.

Nama treba maslac i kafa.

De fant olje utenfor kysten.

Nali su naftu izvan obale.

Jeg liker ikke sn.

Ne volim sneg.

De dyrker ris i Vietnam.

Oni gaje pirina u Vijetnamu.

Ghana eksporterte gull og kakao.

Gana je izvozila zlato i kakao.

Kada kaemo jednu kafu, to znai jednu oljicu kafe.

Kada glagol i objekat stoje u tesnoj vezi i izgledaju kao jedna radnja, izostavljamo lan (pisati sastav, ii autobusom). U tom sluaju ne mislimo na specijalan primer:

I dag m jeg skrive stil.

Danas moram pisati sastav.

Vi kan ta buss dit.

Moemo uzeti autobus tamo.

Kjrer du bil?

Da li vozi auto?

Skal dere kjpe leilighet?

Hoete li kupiti stan?

Har du bakt kake?

Da li si pekao kolae?

Mi moemo napraviti pravilne reenice sa i bez lana:

Jeg har kjpt (en) sykkel.

Kupio sam biciklu.

De har kjpt (et) hus.

Oni su kupili kuu.

Jeg har bakt (ei) kake.

Ispekao sam kola.

Jeh har ftt (ei) pakke.

Dobio sam paket.

I predikativet - u predikatu

Uten artikkel - bez lana

Kada imenica govori kojoj grupi subjekat pripada (npr. koje zanimanje, koja nacionalnost) ne koristimo lan:Hun er politiker.

Ona je politiar.

Hun er lrer.

Ona je uitelj.

Han er muslim.

On je musliman.

Han er inder.

On je Indijac.

Han er profesjonell fotballspiller.On je profesionalni fudbaler.

Han er enebarn.

On je jedinac.

Hun er fjellklatrer.

Ona je alpinist.

Han er blitt bestefar.

On je postao deda.

Med artikkel - sa lanom

Kada predikat govori ta vidi ili misli o nekom licu, koristimo lan:Han er en engel.

On je aneo.

Du er en kjeltring.

Ti si varalica.

Han er et geni.

On je genije.

Hun er en flink fotballspiller.

Ona je vet futbaler.

Han er et bortskjemt enebarn.On je razmaeni jedinac.

12. Byning av substantivet - promena imenica

Imenice menjamo u mnoini u odreenoj formi sa dodavanjem razliitih nastavaka.

Flertal - mnoina

Kada govorimo o vie neega, menjamo zajednike imenice u mnoini. Mi koristimo mnoinu posle svih brojeva, posle mange (mnogo), f (malo), begge (oba), alle (svi), a najee iza noen (nekoliko) i ingen (niko).

to biler, ti kroner, mange elever, noen guter, f steder, ingen vennerdva auta, deset kruna, mnogo uenika, nekoliko deaka, malo mesta, neki prijatelji

Er i flertall - er u mnoini

Veina imenica dobija nastavak ER u mnoini. Er se dodaje na jedninu. Ako se imenica zavrava na E u jednini, dodaje se R.

entall

flertallei dr (vrata)

tre drer

en student

to studenter

et system

to systemer

en kafe

noen kafeer

ei krone

to kroner

en klasse

ni klasser

et bilde (slika)

ti bilder

Ingen endelse i flertall - bez nastavka u mnoini

Neke imenice su iste u mnoini kao u jednini.

To vai za imenice srednjeg roda od jednog sloga:

entall

flertallet glass (aa)

fem glass

et ord

(re)

ti ord

et hus

(kua)

mange hus

et bord (sto)

noen bord

et smil (smeak)

to smil

et r

(godina)

tre r

Unntak - izuzetak

et sted (mesto)

mange steder

To vai i za neke rei enskog i mukog roda sa jednim slogom:

en ting (stvar)

mange ting

en feil

(greka)

seks feil

ei mus (mi)

noen mus

Mnoge rei za meru, a veinom one koje oznaavaju stranu valutu iste su u mnoini i jednini:

en liter

ti liter

en meter

to meter

en kilo

tre kilo

en dollar

ti dollar

et pund (funta)

ti pund

en mark

ti mark

E i flertall - e u mnoini

Imenice koje govore o zanimanjima, nacionalnosti itd, a koje se zavravaju na ER u jednini, dobijaju samo E u mnoini:

en lrer

(uitelj)

to lrere

en baker

(pekar)

to bakere

en mekaniker

(mehaniar)

to mekanikere

en fisker

(ribar)

to fiskere

en tyrker

(Turin)

to tyrkere

en amerikaner (Amerikanac)

to amerikanere

en marokkaner (Marokanac)

to marokkanere

en inder (Indijac)

to indere

Spesiel byning - specijalne promene

Neke imenice dobijaju drugi samoglasnik u mnoini:

en far (otac)

to fedre

en bonde (seljak)

to bnder

en bror (brat)to brdre

ei bok(knjiga)

to bker

ei mor(majka)to mdre

en fot(noga)

to ftter

ei datter (erka)to dtre

ei hnd (ruka)

to hender

et tre (drvo)

to trr

ei strand (plaa)

to strender

et kne(koleno)to knr

ei natt(no)

to netter

en mann (ovek)to menn

ei tann (zub)

to tenner

Ord uten flertall - rei bez mnoine

Nekim reima ne moe da stoji broj ispred, jer nemaju mnoinu ili koliinu i one nemaju formu mnoine.

To vai za rei za grau (materijal) i masu:

Det er kommet sn.

Pao je sneg.

Alle drakk kaffe.

Svi su pili kafu.

Vil dere ha is?

Hoete li sladoled?

Hun liker best ris.

Ona najvie voli pirina.

Ispred ovih rei moemo staviti mange (mnogo) ili noen (nekoliko), litt (malo) itd.

mye mat, noe ris, litt snmnogo hrane, neto pirina, malo snega

Mnoge rei sa apstraktnim znaenjem ne mogu se upotrebiti u mnoini:

takknemlighe. tvil. lykke. hell. tro. trbbel

zahvalnost, sumnja, srea, srea, poverenje, brigaBestemt form - odreena forma

Kada imenica govori o neemu poznatom, mi koristimo odreenu formu u jednini i mnoini. Odreenu formu dobijamo tako to dodamo nastavak.Entall - jednina

Boka er veldig god.

Knjiga je veoma dobra.

Bussen har kjrt.

Autobus je iao.

Jeg har mistet sertifikatet.

Izgubio sam sertifikat.

neodreena

nastavak u

odreenarodforma

odreenoj formiformaei bok (knjiga)

+ a

boka

enski

en lrer (uitelj)

+ en

lrerenmuki

et vindu (prozor)

+ et

vinduetsrednji

en ide (ideja)

+ en

ideen

muki

Kada se imenica zavrava na E:

ei veske -e (tana)+ a

veska

enski

en konge -e (kralj)+ en

kongenmuki

et bilde-e (slika)+ et

bildet

srednji

Nastavak u odreenoj formi je A za enski rod, EN za muki rod i ET za srednji rod. Ako se imenica zavrava na E bez akcenta u neodreenoj formi ono se gubi u nastavku.

U enskom rodu moemo imati EN umesto A.

Flertall mnoina

Nastavak ENE

Nastavak u odreenoj formi mnoine najee je ENE.

Nastavci u neodreenoj formi mnoine se gube i dodaje se ENE za odreenu formu.

neodreena

nastavak u

odreenarod

forma

odreenoj formiforma

jenter (devojice)

+ ene

jenteneenski

busser (autobusi)

+ ene

bussenemuki

epler (jabuke)

+ ene

eplene

srednji

Specijalne promene:

hender

+ ene

hendeneenski

sstre

+ ene

sstreneenski

menn

+ ene

mennenemuki

Nastavak A

Imenice srednjeg roda nekada imaju nastavak A u odreenoj formi mnoine.

et, barn (dete)

+ a

barna

et, bein (noga)

+ a

beina

Hvor gamle er barna dine?

Koliko imaju godina tvoja deca?

Du m ikke ha beina p bordet!Nemoj drati noge na stolu!

Veina imenica srednjeg roda moe dobiti nastavak A umesto ENE u odreenoj formi mnoine. To je naroiti uobiajeno sa kratkim reima:

et, r (godina)

+ ene/arene/ra

et, fjell (planina)

+ ene/afjellene/fjella

Nastavak NE

Imenice koje se zavravaju na ER i govore o nacionalnosti, ili o zanimanju dobijaju samo nastavak NE u odreenoj formi mnoine.

neodreena

nastavakodreena

forma

forma

lrere

- e (uitelji)+ ne

lrerne

tyrkere- e (Turci)+ ne

tyrkerne

Substantivets forme - imenine forme

Veina imenica ima etiri forme:

jednina

mnoinaneodreenaodreena

neodreena

odreena

forma

forma

forma

forma

ei dr (vrata)dra

drer

drene

en sjef(ef)sjefen

sjefer

sjefene

et vindu (prozor)vinduet

vinduer

vinduene/vindua

ei veske (tana)veska

vesker

veskene

en konge (kralj)kongen

konger

kongene

et bilde (slika)bildet

bilder

bildene

et fjell (planina)fjellet

fjell

fjellene/fjella

en feil (greka)feilen

feil

feilene

en lrer (uitelj)lreren

lrere

lrerne

en kineser (Kinez)kineseren

kinesere

kineserne

en far(otac)faren

fedre

fedrene

ei datter (erka)dattera

dtre

dtrene

Utellelige - bezteinske stvari

Imenice koje oznaavaju bezteinske stvari, imaju samo dve forme, neodreenu i odreenu formu jednine:

neodreena

odreena

forma

forma

et mel (brano)

melet

et gull (zlato)

gullet

en sn (sneg)

snen

en mais (kukuruz)

maisen

en te (aj)

teen

ei ull (vuna)

ulla

Odreenu formu koristimo kada govorimo o odreenoj koliini neega, ili neeg poznatog:

Takk for maten!

Hvala na hrani!

Kafeen er ferdig!

Kafa je gotova!

Teen blir kaldt!

aj je hladan!

Snen har smeltet!

Sneg se otopio!

Ordliste - lista rei

U listi rei se vidi promena imenica. To je nastavak u odreenoj formi mnoine koji je naveden:

bil, - en: - er, - ene (= bilen: biler, bilene)

Neke liste rei navode samo odreenu formu jednine:

bil, - en

Imenice srednjeg roda sa jednim slogom mogu stajati ovako:

hus, - et, -, - a el. - ene (= huset; hus, husa eller husene)

Kada nema nastavka stoji crtica (-) u listi rei.

Kada moemo birati izmeu dva nastavka, piemo oba sa el. (= eller) izmeu.

Rei sa specijalnom promenom stoje napisane cele:

faktum, - et; fl. fakta, faktaene

Mnoina od et faktum je uvek fakta!

Upotreba odreene forme

Mi koristimo odreenu odreenu formu kada govorimo o neemu to nam je poznato.

Jeg skal i butikken.

(den vi pleier handle i)

Ja u ii u prodavnicu.

(kada uobiajavamo da idemo u kupovinu)

Lreren er syk i dag.

(Vi vet hvilken lrer der er snakk om)

Uitelj je bolestan danas.

(Mi znamo o kom uitelju se govori)

Jeg er ferdig med oppgaven.

(den vi skulle gjre)

Ja sam zavrio domai zadatak.(onaj koji smo radili)

Veska ligger i bilen.

(Vi vet hvilken veske og hvilken bil)

Tana je u autu.

(Mi znamo koja tana i koji auto)

Jeg har vondt i hodet.

(Det er selvflgelig mitt hode)

Boli me glava.

(To je naravno moja glava)

Han brakk beinet.

(sitt eget bein)

On je polomio nogu.

(svoju sopstvenu nogu)

Mi ne moramo tano da znamo koje je to lice ili stvar o kome govorimo, ali oni su poznati:

Jeg skal til tannlegen.

Ja u kod zubara.

Statsministeren er leder for regjeringen.Dravni ministar je ef vlade.

Kari er p jobben.

Kari je na poslu.

Liker du g tur i skogen?

Da li voli da se eta po umi?

esto govorimo o neem novom u neodreenoj formi kada prvi put to sretnemo. Posle, onaj ko slua zna ta je to o emu se govori i koristimo odreenu formu kada dalje govorimo o tome:

Eva har ei datter og to snner. Dattera gr p skolen, og snnene er i barnehage.

Eva ima erku i dva sina. erka ide u kolu, a sinovi su u vrtiu.

To vai ne samo kada je ista re koju ponavljamo, nego kada znamo koja je stvar o kojoj se govori.

Vi har ftt ny leilighet.

Dobili smo novi stan.

Kjkkenet er stort, men badet er noks lite.Kuhinja je velika, ali je kupatilo prilino malo.

Jasno je da su kuhinja i kupatilo prostorije u novom stanu, pa e ove rei stajati u odreenoj formi.

esto moemo videti da rei koje stoje zajedno sa imenicama su u neodreenoj ili odreenoj formi:

jednina

neodreena

odreena

en leilighet

den nye leiligheten

min leilighet

leiligheten min

Annas leilighetdenne leiligheten

mnoina

neodreena

odreena

to leiligheter

to av leilighetene

noen leiligheternoen av leilighetene

mange leilighetermange av leilighetene

disse leilighetene

Mnoga geografska imena stoje u odreenoj formi, naroito ako se zavravaju jednom norvekom rei (havet (puina), sjen (more), fjellene (planine), bukta (zalivi) itd.)Ali, takoe jedan deo moe biti u neodreenoj, a drugi u odreenoj formi:

Atlanterhavet, Stillehavet, Rdehavet, Andesfjellene, Persiabukta, stersjen, Nordpolen

Atlantski okean, Tihi okean, Crveno more, Andi, Persijski zaliv, Baltiko more, Severni pol

Alpene, Themsen, Nilen, Karpatene

Alpi, Temza, Nil, Karpati

13. Genitiv

I vlastite imenice i zajednike imenice mogu dobiti svoju prisvojnu formu, genitiv. Genitiv izraava neko vlasnitvo ili neko posedovanje. Mi pravimo genitiv sa nastavkom -S na kraju imenice.

Egenavn - vlastite imenice

Petersvenner, Mariasbil, Indias hovedstad, Polens historie, USAs politikk

Peterovi prijatelji, Marijin auto, indijski glavni grad, poljska istorija, politika USA

Ako se imenica zavrava na -S, stavljamo samo apostrof do zadnjeg S:

Sveits' hovedstad

vajcarski glavni grad

Johannes' familie

Johanesova porodica

Fellesnavn - zajednike imenice

S moe stajati u svim formama imenica, ali obino je genitiv u odreenoj formi.

jentas ide, skolens elever, byens innbyggere, landets politikk, elevenes stiler, barnas lrer

devojicina ideja, kolski aci, gradski stanovnici, dravna politika, aki stilovi, deji uitelj

Vano! Imenice imaju odreenu formu ispred genitiva!

Alternativer til genitiv - zamene za genitiv

esto izraavamo to isto na drugi nain:

Petters vennervennene til Peter

Indias hovedstadhovedstaden i India

USAs politikk

den politikken som USA frer

Skolens eleverelevene p skolen eller skoleelevene

Ko ima u vlasnitvu neto ili poseduje neto, stoji iza imenice u takvom izraavanju u odreenoj formi.

Genitiv i uttrykk for ml - genitiv u izraavanju

Mi koristimo genitiv u izraavanju vremena ispred druge imenice:

fem minuters pause, sju timers arbeidsdag, to ukers ferie, tolv rs utdannelse

pet minuta pauze, sedmosatni radni dan, dve nedelje odmora, dvanaestogodinje obrazovanje

Drugo izraavanje sa genitivom za veliinu je esto sloena re:

en treroms leilighet, et tomotors fly

trosoban stan, dvomotorni avion

Genitiv etter til - genitiv iza til

Imamo izraavanje sa genitivom iza til:

Vi gr til fots.

Idemo peice.

Hun gikk til topps i konkurransen.

Ona je pobedila na takmienju.

Han var syk og gikk til sengs.

On je bio bolestan i otiao je u krevet.

De ville komme til bunns i saken.

Oni e istresati stvar do kraja.

Vi satte oss til bords.

Mi smo seli za sto.

De drar til fjells i ferien.

Oni su otili na planinu na odmor.

14. Sammensatte substantiv - sloene imenice

Imenica je esto sastavljena od dve (ili vie) rei.

Poslednja re je glavna re. Prva re vie govori o tipu poslednje rei: od ega je napravljena, ta joj odgovara, kada e se upotrebiti, itd. Prva re je najee imenica ili glagol:

ei bok for barn

ei barnebok

(deja knjiga)

ei bok til skrive i

ei skrivebok

(sveska)

ei bok av skinn

ei skinnbok

(kona knjiga)

ei bok om gramatikk

ei gramatikkbok(gramatika)

ei bok med ord

ei ordbok

(renik)

et bord av mahogni

et mahognibord(mahoni sto)

et bord til skrive ved

et skrivebord

(pisai sto)

et bord til ha p kjkkenetet kjkkenbord(kuhinjski sto)

klr til sommeren

sommerklr

(letnja odea)

klr for damer

dameklr

(enska odea)

klr av ull

ullklr

(vunena odea)

klr til drive sport i

sportsklr

(sportska odea)

klr til arbeide i

arbeidsklr

(radna odea)

Zadnja re odreuje kog je roda sloena re i lan koji e imati.E og S - e i s

Ponekad moramo imati E ili S izmeu sloenih rei kada je prvi deo imenica:

barnehage, gutteklasse, fiskesuppe

vrti, odeljenje deaka, riblja supa

sportsutstyr, selskapsklr, informasjonssjef, kjrligshistorie

sportski bik, veernje odelo, ef informacija, ljubavna istorija

Sve rei koje se zavravaju na SJON, ELSE, HET, TET, SKAP, DOM i neke druge rei, dobijaju nastavak S kada stoje prve u sloenici.Kada re koja dobije S u sloenici stoji ispred rei koja poinje sa S, dobijamo dva S:

selskapssko (veernja obua), sportssko (sportska obua)

Kada se sudare isti suglasnici, dobijamo:

fotball + lag

= fotballag

(fudbalski tim)

ull+ lue

= ullue

(vunena kapa)

topp+ politeker= toppolitiker

(vrhunski politiar)

ballet+ trening= ballettrening(baletska proba)

Byning av sammensatte substantiv - promena sloenih imenica

U sloenim imenicama samo se poslednja re menja. Prva re se ne menja. Ako je prva re imenica, ona stoji u neodreenoj formi jednine. Glagol stoji u infinitivu.

en varebil (kombi)varebilen

varebiler

varebilene

et sommerhus (vikendica)sommerhuset sommerhus

sommerhusene

en barnehage (vrti)

barnehagen

barnehager

barnehagene

ei lesebok (itanka)leseboka

lesebker

lesebkene

15. Substantiv som mlsledd - imenica kao mera

Mere kao kilogram, metar, litar, gram postavljaju se ispred imenice u neodreenoj formi:

tre kilo kjtt, fire liter melk, fem meter stoff

tri kilograma mesa, etiri litra mleka, pet metara tofa

Imena predmeta i ambalae mogu biti mera i postavljaju se ispred imenica u neodreenoj formi:

en teskje salt, en spisekje mel, en kopp sukker, to flasker mineralvann, en sekk ris, fem bter vann

kaiica soli, kaika brana, olja eera, dve flae kisele vode, dak pirina, pet kofa vode

Ako se pridaje vanost sadraju, moemo upotrebiti MED:

en pose med epler, en sekk med ris, ei btte med vann

kesa sa jabukama, dak sa pirinom, kofa sa vodom

Kada dajemo opis veliine, moemo dobiti izraz sa genitivom ili predlogom:

ei trekilos pakke, ei toliters flaske, en hundregrams pakning

trokilogramski paket, dvolitarska flaa, stogramska ambalaa

ei pakke p tre kilo, en pakning p hundre gram

paket od tri kilograma, ambalaa od sto grama

Andre substantiv som sier noe om mengden - druge imenice koje govore o masi

en del (noen)

Jeg har ftt en del svar p sknaden.

deo (neega)

Dobio sam delimian odgovor na molbu.

en rekke (ganske mange)

Det er en rekke problemer som m lses.

niz (prilino mnogo)

Ima niz problema koje moram reiti.

en mengde (formelt - mange)

Det har vrt en mengde henvendelser.

mnotvo (formalno - mnogo)

Bilo je mnotvo molbi.

en haug (uformelt - veldig mange)

Det var en haug med svar.

gomila (neformalno - veoma mnogo)Bila je gomila odgovora.

en masse

Det var (en) masse mennesker ute.

masa

Bila je masa ljudi napolju.

VERB - GLAGOLI16. Ordklassen - vrsta rei

En krabbemor og en krabbesn gikk langs havbunnen. "Du gr s skjevt, gutten min." sa krabbemora. "G foran. du." sa snnen. "s skal jeg g slik som du gr."

Majka morski rai i sin morski rai ili su po morskom dnu. "Ide tako nakrivo, deae moj," rekla je majka morski rai. "Idi ti napred," rekao je sin. "Ja u ii za tobom."

Glagol govori ta neko radi.

Infinitiv glagola se zavrava uvek jednim samoglasnikom, najee E bez akcenta.

lese, kjpe, lpe, komme, skrive

itati, kupiti, trati, doi, pisati

Neki glagoli imaju samo jedan slog u infinitivu. Oni se mogu zavravati na bilo koji od samoglasnika:

g, se, dra, gi, bo, snu, sy, bl

ii, videti, krenuti, dati, iveti, okrenuti, iti, krvariti

Kada koristimo glagol u reenici, moramo ga menjati. U tekstu, na kraju, glagol ide u drugaijiim, promenjenim formama. Kada menjamo glagol, dobijamo jedan nastavak ili pomoni glagol.

Najee forme su:

prezent:

Vi spiser hjemme.

Mi jedemo kod kue.

preterit:

I gr spiste vi p restaurant.

Jue smo jeli u restoranu.

perfekat:

Jeg har spist frokost allerede.

Ja sam ve dorukovao.

futur:

Vi skal spise snart.

Mi emo jesti brzo.

pluskvamperfekat: Da hun hadde spist frokost, gikk hun.Kada je dorukovala, ona je otila.

proli futur:

De skulle spise da vi kom.

Oni su trebali da jedu kad mi doemo.

Prezent i preterit gradimo tako to stavljamo nastavak na infinitiv. Za druge forme treba nam pomoni glagol.

Presens - prezentPrezent se gradi tako to se na infinitiv glagola doda nastavak R:

infinitiv:g spise

reise

kjpe

prezent:gr spiser

reiser

kjper

Prezent govori o neemu to se dogaa sada.

Vi leser.

Mi itamo.

Danny spiser.

Dani jede.

I dag arbeider hun ikke.

Danas ona ne radi.

Regner det?

Da li pada kia?

Hun studerer matematikk.

Ona studira matematiku.

Neto to se dogaa obino:

Vi kjper mat i en pakistansk butikk.Mi kupujemo hranu u jednoj pakistanskoj prodavnici.

Om sndagen spiser de p restaurant.Nedeljom oni jedu u restoranu.

Neto to e se desiti u budunosti:

Vi kommer snart.

Dolazimo brzo.

De reiser i morgen.

Oni putuju sutra.

Ferien begynner i neste mned.

Odmor poinje sledeeg meseca.

Om to r kommer jeg tilbake.

Za dve godine dolazim nazad.

Nr drar du?

Kada kree?

Izuzetno glagol govori o promeni ili kretanju i stoji u prezentu kada govorimo u buduem vremenu. Mi najee imamo prilog koji govori u buduem vremenu u reenici.

Nekada glagol ima specijalnu formu u prezentu:

infinitiv

prezent

infinitiv

prezent

vite (znati)vet

kunne (moi)

kan

gjre (raditi)gjr

ville (hteti)

vil

vre (biti)er

mtte (morati)

m

sprre (pitati)spr

skulle (trebati+bih)skal

burde (trebati)

br

Hva gjr Dina n?

ta radi Dina sada?

Jeg vet ikke.

Ne znam.

Kan hun noe norsk?

Da li zna ona norveki?

Noen verb som kan vre vanskelige - neki glagoli koji mogu biti teki

Vre og Ha - biti i imati

ER vezuje predikat za subjekat:

Hun er tekniker.Ona je tehniar.

Han er sulten.On je gladan.

Huset er nytt.Kua je nova.

Har vezuje objekat za glagol:

Han har tannverk.

Ona ima zubobolju.

Hun har en god jobb.

Ona ima dobar posao.

Vite, kjenne og kunne - znati, poznavati i moi

Jeg kjenner ikke mange her. (personer)

Ja ne poznajem mnoge ovde.

Jeg vet ikke noe om politikk.

Ja ne znam nita o politici.

Jeg kan ikke lage mat. (hjelpeverb)

Ne znam da spremam hranu.

Jeg kan ikke arabisk. (har ikke lrt)

Ne znam arapski.

Legge, ligge - staviti, leatiJeg legger bkene dine p bordet. (legge med objekt)Stavljam tvoje knjige na sto.

Nr ligger du deg om kvelden?

Kada lee uvee?

Bkene ligger p bordet. (ligge uten objekt)

Knjige lee na stolu.

Sette, sitte og st - staviti, sedeti i stajatiN setter jeg bilen i garasjen. (sette med objekt)

Sada stavljam auto u garau.

Bilen str utenfor huset. (st uten objekt)

Auto stoji izvan kue.

Lreren sitter p lrerromet. (sitte uten objekt)

Uitelj sedi u nastavnikoj kancelariji.

Legge znai postaviti neto u horizontalan poloaj.

Sette znai postaviti neto u vertikalan poloaj.

Ligge znai biti u horizontalnom poloaju.

St znai biti u vertikalnom poloaju.

17. Preteritum - preterit

Fr omtrent 3000 r siden var fnikerne et mektig folkeslag. De hadde gode bter og drev handel over hele Middelhavet. De laget vakre tyer. Helt til England kom de, og noen sier at de ogs seilte rundt Afrika.

Pre otprilike 3000 godina Feniani su bili moan narod. Oni su imali dobre amce i bavili su se trgovinom preko celog Sredozemnog mora. Oni su pravili dobre materijale. Skroz do Engleske su ili, a neki kau da su oni plovili, takoe i oko Afrike.

Neki glagoli dobijaju nastavak u preteritu: hadde, laget, seilte.

Ove glagole zovemo pravilni glagoli.

Drugi glagoli imaju kratku formu bez nastavka u preteritu: var, drev, kom. Oni esto menjaju samoglasnike. Ove glagole zovemo nepravilni glagoli.

Regelmessige verb - pravilni glagoli

Preterit od veine glagola pravimo sa nastavkom. Nastavak moe biti: ET, TE, DE ili DDE.

infinitiv:snakke

spise

leve

bo

preterit:snakketspiste

levde

bodde

Kada se infinitiv glagola zavrava na E, to E se gubi, a dodaje se nastavak:

Nastavak ET:

infinitiv:vaske

snakke

vente

angre

bade

hate

preterit:vasket

snakketventet

angret

badet

hatet

Veoma mnogo glagola sa dva ili vie suglasnika (sk, kk, nt, ngr itd.) menjaju se ispred E.

Svi ti glagoli mogu imati A umesto ET (vaska, snakka, venta itd.)

Nastavak TE:

infinitiv:kjpe

lese

kjre

like

drmmespile

preterit:kjpte

leste

kjrte

likte

drmtespilte

Tako se menjaju mnogi glagoli sa samo jednim suglasnikom ispred E (p, s, r, k itd.)

Osim ovih i glagoli sa dva ista suglasnika: mm, ll itd.

Nastavak DE:

infinitiv:leve

klage

greie

leie

bygge

preterit:levde

klagde

greide

leide

bygde

Neki glagoli dobijaju nastavak DE umesto TE. To vai za glagole sa g, v i ei ispred E.

Nastavak DDE:

infinitiv:bo

bety

sy tro ha sn

s

preterit:bodde

betyddesydde trodde hadde snddesdde

Neki glagoli dobijaju nastavak nastavak DDE. To vai za one glagole koji se zavravaju na druge samoglasnike kada nema nastavka E.

Uregelmessige verb - nepravilni glagoli

Neki glagoli ne dobijaju nastavak u preteritu. Oni moraju da se ue svaki zasebno.

infinitiv:synge skrivegsetaligge vre

lpe

preterit:sang skrevgikkstokl var

lp

Neki glagoli dobijaju nastavak u preteritu, ali je on izmenjen:

infinitiv:velge

selge

fortelle

gjre

sprre

vite

preterit:valgte

solgte

fortaltegjorde

spurte

visste

Pomoni glagoli ville, skulle, mtte, kunne, burde su isti u infinitivu i u preteritu.

De ville ikke g.

Oni nisu hteli da idu.

I gr mtte de arbeide overtid.Jue su oni morali da rade prekovremeno.

Bruk av preteritum - upotreba preterita

Preterit najee govori o radnji ili stanju u prolosti:Kineserne oppfant papiret.

Kinezi su pronali papir.

Det ringte!

Zvonio je telefon!

Inkaene hadde et stort rike.

Inke su imali veliku dravu.

Moe biti da je prolo due ili krae vreme od kada se dogodila radnja o kojoj govorimo, koja je trajala due ili krae vreme.

Tidsbestemmelser - odreeno vreme

esto tekst sadri priloge koji nam govore kada se radnja deava. Prilozi koji se koriste zajedno sa preteritom izraavaju odreeno vreme u prolosti: godina, dan itd. To mogu biti i opti vremenski izrazi: ranije, pre, u staro doba.

I 1990 bodde de i Troms.

1990 oni su iveli u Trumsu.

De reiste i forrige uke.

Oni su putovali prole nedelje.

Det ringte nettop inn.

Upravo je zvonio telefon.

Fr likte jeg ikke fisk.

Ranije nisam voleo ribu.

For...siden (pre ...) koristimo zajedno sa preteritom. Ovaj izraz govori koliko je vremena prolo od kada se neto dogodilo.

Grakerne hadde en form for demokrati for over to tusen r siden.

Grci su imali demokratski poredak pre vie od dve hiljade godina.

Filmen begynte for to minutter siden.

Film je poeo pre dva minuta.

De kom hit for lenge siden.

Oni su doli ovamo odavno.

Zavisne reenice sa DA i ETTER AT + pluskvamperfekat imaju, takoe, priloge u nezavisnoj reenici sa glagolom u preteritu.

Da jeg kom hit, var det vinter.

Kada sam ja doao ovamo, bila je zima.

De drog herfra etter at de hadde spist.Oni otili odavde kada su jeli.

Vano! Preterit se koristi za radnju koja je zavrena u prolosti!

18. Perfektum - perfekat

Perfekat pravimo pomou pomonog glagola HAR i glavnog glagola u prolom participu.

Proli particip je identian preteritu kada se preterit zavrava na ET.

Kada se preterit zavrava na E, ovo E se gubi u prolom participu:

infinitiv:vaske

kjpe

leve

bo

preterit:vasket

kjpte

levde

bodde

perfekat:har vaskethar kjpthar levdhar bodd

Perfekat od razliitih glagola je razliit i mora se uiti svaki posebno:

infinitiv:skrive

g

ligge

si

se

ta

preterit:skrev

gikk

l

sa

s

tok

perfekat:har skrevethar gtthar liggethar sagthar setthar tatt

Bruk av perfektum - upotreba perfekta

Perfekat esto izraava kombinaciju prolog i sadanjeg.Mi moemo govoriti o stanju koje je poelo u prolosti i traje jo uvek u sadanjosti. Dakle, radi se o prolom nesvrenom vremenu.

Vi har bodd her i fire r.

Mi smo stanovali ovde etiri godine.

N har hun vrt borte i tre uker.Sada je ona bila odsutna tri nedelje.

Vi har kjent familien Lopez i mange r.Mi smo poznavali porodicu Lopez mnogo godina.

Jeg har alltid likt g p ski.

Ja sam oduvek voleo da idem na skijanje.

Reenice daju odgovor na pitanje "Koliko dugo ovo traje?".Mi koristimo perfekat i kada govorimo o radnji ili stanju koja je zavrena u prolosti, ali koja ima vanost i u sadanjosti:

De har flyttet.

(De bor ikke her lenger.)

Oni su se odselili.

(Oni nisu dugo ovde iveli.)

Hun har tatt eksamen.

(s n kan hun prve finne en jobb.)

Ona je poloila ispit.

(sada ona moe probati da nae posao.)

Jeg har vrt i London mange ganger.(Jeg kjenner byen godt.)

Bio sam u Londonu vie puta.

(Poznajem dobro grad.)

Vi har spist middag.

(s vi er mette n)

Mi smo ruali.

(pa smo sada siti)

Har du sett den nye filmen?

(eller skal vi g sammen?)

Da li si gledao novi film?

(ili emo ii zajedno?)

Mi koristimo perfekat i kada govorimo o konkretnim rezultatima neega to se dogodilo u prolosti:

Hvem har malt dette bildet?

Ko je slikao ovu sliku?

Det er Shakespeare som har skrevet "Romeo og Julie".ekspir je napisao "Romeo i Julija"

Har dere pusset opp leiligheten selv?

Jeste li renovirali va stan?

Ali kada govorimo o samoj radnji u prolosti koristimo preterit:

Gauguin malte mange bilder p Tahiti. Gauguin je slikao mnogo slika na Tahitiju.

Shakespeare skrev "Romeo og Julia" i 1595.ekspir je napisao "Romeo i Julija" 1595.

Vi pusset opp i fjor.

Mi smo renovirali stan prole godine.

Tidsbestemmelser - odreeno vreme

Zajedno sa alltid (uvek), aldri (nikad), mange ganger (mnogo puta) mi koristimo perfekat:

Jeg har aldri vrt der.

Nikad nisam bio tamo.

Hun har alltid jobbet hardt.

Ona je uvek naporno radila.

De har flyttet mange ganger.

Oni su se selili mnogo puta.

Hvor mange ganger har dere flyttet?

Koliko puta ste se vi selili?

Zajedno sa perfektom esto koristimo priloge za vreme koji se odnose na sadanjost:

I dag har vi gjort lite.

Danas smo malo radili.

Jeg har vrt syk hele denne uka.

Bio sam bolestan cele ove nedelje.

I det siste har det kommet mange nye elever.Na kraju je dolo mnogo novih uenika.

De har arbeidet hardt i dette semesteret.

Oni su naporno radili u ovom semestru.

Landet har forandret seg mye i dette rhundret.Zemlja se puno promenila u ovom veku.

Takoe, u reenicama sa SIDEN kao prilogom, koristimo perfekat:

Jeg har ventet siden klokka ni.

ekao sam od devet sati.

De har bodd her siden 1989.

iveo sam ovde od 1989.

Preteritum eller perfektum om fortid - preterit ili perfekat za prolostMi koristimo preterit kada je neto zavreno i kada ga vie neemo uzimati iz prolosti.

Den andre verdenskrigen sluttet i 1945.

Drugi svetski rat je zavren 1945.

Romerne erobret store landomrder.

Rimljani su osvojili veliki deo zemlje.

Perfekat koristimo kada se neto jo nije zavrilo ili kada e se posledica pojaviti u sadanjosti.

Vi har bodd her i noen r n.

Mi smo iveli ovde nekoliko godina.

Aziz har sluttet p skolen.

Aziz je zavrio kolu.

Neke dogaaje moemo izraziti i sa perfektom i sa preteritom:

Hun lrte norsk. (for mange r siden)

Ona je uila norveki. (pre mnogo godina)

Hun har lrt norsk.(hun kan det n)

Ona je uila norveki. (moe da ui i sada)

Romerne bygde mange imponerende byggverk.

(p den tida)

Rimljani su sagradili mnoga zadivljujua zdanja.

(u to vreme)

Romerne har bygd mange imponerende byggverk.(Vi kan se dem n)

Rimljani su sagradili mnoga zadivljujua zdanja.(Moemo ih videti i sada)

Perfektum - perfekat

U perfekt pasivu moemo imati razliite forme:

passiv

aktiv

Brevet har blitt sendt.

Brevet er blitt sendt.(Noen har sendt brevet.)

Brevet er sendt.

Pismo je poslato.

(Neko je poslao pismo.)

Pomoni glagol je u prezentu.

Pluskvamperfektum - pluskvamperfekat

U pluskvamperfektu dobijamo isto, samo to nam je pomoni glagol u preteritu:

passiv

aktivBrevet hadd blitt sendt.

Brevet var blitt sendt. (Noen hadde sendt brevet.)

Bravet var sendt.

Pismo je poslato. (Neko je poslao pismo.)

Futurum - futurU knjievnom jeziku je uobiajeno koristiti VIL BLI + proli particip:

Skolen vil bli stengt til neste r.

kola e biti zatvorena do idue godineOppgavene vil bli gjennomgtt senere.

Zadaci e biti uraeni kasnije.

Uobiajeno je, takoe upotrebiti KOMMER TIL u pasivu:

Skolen kommer til bli stengt til neste r.

kola e biti zatvorena do idue godine.

Oppgavene kommer til bli gjennomgtt senere.Zadaci e biti uraeni kasnije.

Takoe, u pasivu je vrlo uobiajeno koristiti prezent za izraavanje budunosti:

Skolen blir stengt til neste r.

kola je zatvorena do idue godine.

Oppgavene blir gjennomgtt senere.

Zadaci su uraeni kasnije.

Fortidsfuturum - proli futurProli futur ima pomoni glagol u preteritu:

De trodde saken ville bli avgjort p neste mte.

Oni su mislili da e sluaj biti reen na sledeem susretu.

De sa at bilen skulle bli reparert straks.

Oni su rekli da e auto biti popravljen odmah.

Mi imamo iste forme u pasivu kao i u aktivu:

prezent:

Bilen blir reparert.

Auto je popravljen.

preterit:

Bilen ble reperert i forrige uke. Auto je popravljen prole nedelje.perfekat:Bilen har blitt reparert. Auto je popravljen.

futur:

Bilen vil bli reparert senere. Auto e biti popravljen kasnije.

pluskvamperfekat:Bilen hadde blitt reparert. Auto je popravljen.

proli futur:

Bilen ville bli reparert i lpet av uka.

Auto bi trebalo biti popravljen u toku nedelje.

Pomoni glagol BLI se menja u svim formama, ali glavni glagol u prolom participu se ne menja.

S - passiv

Mi imamo jo jednu formu pasiva koja se gradi dodavanjem nastavka S u infinitivu aktiva. Infinitiv sa S je obino iza glagola SKAL, KAN, M i BR:

Dette m gjres.

Ovo mora da se uradi.

Bilen kan ikke repareres.

Auto se ne moe popraviti.

N skal huset males.

Sada e se okreiti kua.

Denne teksten br leses godt.

Ovaj tekst se treba proitati dobro.

S pasiv nalazimo i u receptima i u uputstvima:

Drene stenges klokka 20.00.

Vrata se zatvaraju u 20 asova.

Frokost serveres fra klokka 7.00.

Doruak se servira od 7 sati.

Grnnsakene kokes i ca. 12 minutter.Povre se kuva otprilike 12 minuta.

S pasiv koristimo samo u infinitivu i prezentu i te dve forme su iste:

prezent

pomoni glagol + infinitivSki selges billig.

Huset skal selges.

Skije se jeftino prodaju.

Kua na prodaju.

Feilparkerte biler flyttes.

Bilen mtte flyttes.

Pogreno parkirana auta se odnose. Auto se mora odneti.

Kjtet kokes lenge.

Vannet br kokes.

Meso se kuva dugo.

Voda treba da se kuva.

Sko repareres her.

Den kunne ikke repareres.

Cipele se popravljaju ovde.

Nije se moglo popraviti.

Det - setninger med passiv - det reenice sa pasivom

Ako aktivna reenica nema neki objekat ili radnju, moemo dobiti reenice sa DET kao subjektom u pasivu. Mi koristimo oba pasiva sa BLI i S pasiv:

Det snakkes mye om dette, men det blir gjort lite.

Govori se mnogo o tome, ali se malo radi.

Det eksporteres mye kakao fra Ghana.

Izvozi se mnogo kakaa iz Gane.

Det blir produsert mer enn landet trenger.

Proizvedeno je vie nego to zemlji treba.

Andre S-verb - drugi S-glagoli

Neki glagoli se zavravaju na S, a nemaju znaenje pasiva:

synes:

Jeg synes det er kaldt.

(mener)

Mislim da je hladno.

(mislim)

lykkes: Jeg hper vi lykkes.

(klarer det)

Nadam se da smo sreni.

(dovoljno)

finnes:

Det finnes ikke tigre i Afrika.

(eksisterer)

Ne postoje tigrovi u Africi.

(postoje)

skyldes: Ulikken skyldes det glatte fret.

(er p grunn av)

Uzrok nesree je klizav sneg.

(je razlog)

trives:

Vi trives godt her.

(liker oss)

Oseamo se dobro ovde.

(svia nam se)

skilles:

Hun skal visst skilles.

(skille seg)

Ona e se, svakako razvesti.

(razvesti se)

samles: Demonstrantene samles ved ambassaden.(samler seg)

Demonstranti se okupljaju oko ambasade.(okupljaju se)

undres: Jeg undres p hva som skal skje.

(undrer meg)

Pitam se ta e se desiti.

(pitam se)

mtes:

Vi kan mtes senere.

(mte hverandre)

Moemo se sresti kasnije.

(sresti jedan drugog)

treffes: De treffes i morgen.

(treffer hverandre)

Oni se sreu sutra.

(susreu jedan drugog)

sees:

Nr kan vi sees?

(se hverandre)

Kada se moemo videti?

(videti jedan drugog)

snakkes: Vi snakkes.

(snakker med hverandre)

Mi razgovaramo.

(govorimo jedan sa drugim)

U ovoj poslednjoj grupi subjekat mora biti re u mnoini.

Infinitiv i prezent od S glagola su isti, a najvie se ove dve forme koriste. Neki od glagola se koriste, meutim, u preteritu - ree u perfektu:

infinitiv/prezent

preterit

perfekat

synes

syntes

har synes

lykkes

lyktes

har lykkes

hres

hrtes

trives

trivdes

har trives

finnes

fantes

skyldes

skyldes

mtes

mttes

treffes

traf(fe)s

sees

ses

SYNES koristimo da izrazimo linu misao o neemu. To mora biti neto to smo, npr. oseali, ili probali:

Jeg synes (ikke) fiskeboller er godt.

(Jeg har smakt det.)

Mislim (ne mislim) da je okruglica od ribe dobra.(Ja sam probao to.)

Jeg tror (ikke) fiskeboller er godt.

(Jeg bare gjetter.)

Mislim (ne mislim) da je okruglica od ribe dobra.(Ja samo nagaam.)

19. Hjelpeverber - pomoni glagoli

Videli smo da glagol ima dve forme koje se koriste same u reenicama:

prezent i preterit. Kada treba da izrazimo neto drugo u odnosu na ove dve forme moramo da koristimo kombinacije pomonog glagola i prezenta ili preterit + proli particip ili infinitiv glavnog glagola.

Pomoni glagoli se koriste u razliitim kombinacijama.

Modale verb - modelni glagoli

SKAL, VIL, M, KAN i BR zovu se modelni glagoli. Modelni glagoli govore najee o buduem vremenu. Oni, takoe govore o tome kako je neko bio spreman na to o emu se pria.

Modelni glagoli stoje ispred glagola u infinitivu:

Hun skal slutte i jobben.

(Hun har planlagt slutte.)

Ona e zavriti posao.

(Ona je planirala da zavri.)

Hun vil slutte i jobben.

(Hun nsker slutte.)

Ona e zavriti posao.

(Ona eli da zavri.)

Hun m slutte i jobben.

(Hun er ndt til slutte.)

Ona mora da zavri posao.

(Ona je prinuena da zavri.)

Hun kan slutte i jobben.

(Det er mulig for henne slutte.)

Ona moe da zavri posao.

(Mogue je da ona zavri.)

Hun br slutte i jobben.

(Det er best for henne slutte.)

Ona treba da zavri posao.

(Najbolje za nju je da zavri.)

Modelni glagoli se koriste mnogo kada hoemo da zamolimo nekog da uradi neto ili nudimo neto sami sebi:

Kan du hjelpe meg litt?

Moe li mi pomoi malo?

Vil du komme hit et yeblikk?

Hoe li doi ovamo na trenutak?

Skal vi ta flge p kino?

Hoemo li ii u bioskop?

Skal jeg hjelpe deg med oppgavene? Hoe li da ti pomognem oko zadataka?

Najee dolazi glavni glagol iza modelnih glagola, ali mogu oni sami da sagrade glagol. Tada oni najee stoje zajedno sa prilogom za mesto:

Jeg skal hjem. Vi skal ut.

(har planlagt g)Ja u kui. Mi emo napolje.

(isplanirano je da se ide)

Jeg m hjem. Jeg m til byen.

(er ndt til g)

Ja moram kui. Moram do grada.

(prinudno se ide)

Jeg vil hjem. Alle vil ut.

(har lyst til dra)

Ja u kui. Svi e napolje.

(imaju elju da odu)

KAN moe stajati zajedno sa imenicom i sa imenom jezika:

Hun kan ikke leksa.

Ona ne zna da pie.

Han kan engelsk og norsk.

On zna engleski i norveki.

Modelni glagoli imaju specijalnu promenu:

infinitivprezentpreterit

skulleskal

skulle

ville

vil

ville

kunnekan

kunne

mttem

mtte

burdebr

burde

Preterit se koristi za prolo vreme:

Da jeg var liten, kunne jeg snakke arabisk.

Kad sam bio mali znao sam da govorim arapski.

I gr mtte vi vaske hele huset.

Jue smo morali da peremo celu kuu.

Hun kunne leksa si veldig godt.

Ona je znala da zavri svoje zadatke veoma dobro.

Preterit za sadanje vreme moe da funkcionie utivije i skromnije od prezenta:

Du burde/skulle ikke ryke s mye.

Ne bi trebao da pui tako mnogo.

Jeg ville/skulle gjerne snakke med Hansen.Rado u razgovarati sa Hansenom.

Ha - imati

HA se koristi kao pomoni glagol u perfektu i pluskvamperfektu:

Jeg har vrt her lenge.

Bio sam ovde dugo.

Vi hadde spist opp alle kakene. da de kom.Pojeli smo sve kolae, kada su oni doli.

HA moe biti jedini glagol u reenici i vezati subjekat i objekat.

Bli - biti

BLI se koristi kao pomoni glagol u pasivu:

Maten ble delagt.

Hrana se pokvarila.

Alt har blitt forandret.Sve se izmenilo.

BLI moe biti jedini glagol. Najee vezuje subjekat i predikat.

Vre - biti

VRE se moe upotrebiti kao pomoni glagol u perfekt pasivu sa glagolom koji govori o kretanju ili promeni:

Hun er reist.

Ona je otputovala.

Alle er kommet.

Svi su doli.

Naroito ispred BLIT se koristi ER:

Hun er blitt syk.

Ona je bila bolesna.

ER moe biti pomoni glagol u perfekt pasivu:

Hun er (blitt) oppsagt.Ona je (bila) otputena.

Sa glagolom koji govori o neemu to traje dugo, moe se upotrebiti kao pomoni glagol u pasiv prezentu:

Hun er godt likt av alle.Ona je najbolja od svih.

VRE moe biti jedini glagol i vezati subjekat i predikat.

VRE govori, takoe, gde subjekat boravi:

Hun var hjemme.

Ona je bila kod kue.

De andre er p skolen.Drugi su u koli.

F - dobiti

F se moe koristiti ispred infinitiva, esto sa znaenjem "smem li da", "morati", "imati mogunost za":

Jeg fr lne ski av naboen.

(det er i orden)

Moram pozajmiti skije od komije.

(to je u redu)

Hun fikk ikke dra p ferie alene.

(fikk ikke lov)

Ona nije smela da krene na odmor sama.(nije dobila dozvolu)

Jeg fr dra n.

(m/br)

Moram da krenem sada.

(morati/trebati)

Vi fr se hva som skjer.

(framtida vil vise...)

Moramo da vidimo ta se dogaa.(budunost e pokazati...)

F se hva du har kjpt!

(f lov)

Smem li da vidim ta si kupio!

(smeti)

F se moe upotrebiti kao pomoni glagol ispred prolog participa. Tada znai "moi da", "uspeti da", "imati priliku da":

Fikk du bestilt billetter?

Da li si mogao da rezervie karte?

N har vi ftt solgt bilen.

Sada smo mogli da prodamo auto.

I dag fikk jeg levert stilen.

Danas sam uspeo da predam sastav.

F moe da bude jedini glagol. Tada on znai "primiti, dobiti":

Har du ftt brev?

Da li si dobio pismo?

Han fikk hjelp.

On je dobio pomo.

20. Partisipper - participi

Glagoli imaju dva participa:

a) Proli particip (perfektum partisipp) se zavrava na ET ili T (-D, -DD):

et: laget, sovet, drukket, hjulpet

t (-d, -dd): lest, lopt, ftt, levd, bodd

Zajedno sa pomonim glagolom obrazuje particip glagola u perfektu, pluskvamperfektu i pasivu. Particip moe biti jedini glagol kada skratimo SOM reenicu:

De bodde i ei hytte. (som var) laget av gamle kasser.

Oni su iveli u kolibi (koja je) napravljena od starih sanduka.

Jeg bruker vanlig kjtdeig. (som er) blandet med mye krydder.

Ja koristim, obino, mleveno meso (koje je) pomeano sa mnogo zaina.

Proli particip se koristi i kao pridev:

Hun mistet den nymalte sykkelen.Ona je izgubila tek obojenu biciklu.

Elevene var deprimert.

Uenici su bili depresivni.

Kada je proli particip deo glagolske forme tada ga ne menjamo. Kao pridev moe da se menja.

b) Sadanji particip (presens partisipp) se gradi dodavanjem nastavka ENDE na infinitiv:

smilende (nasmejan), leende (nasmejan).

Sadanji particip se najvie koristi kao pridev:

Det er en fascinerende film.

To je oaravajui film.

Forsinkelsen var irriterende.

Kanjenje je bilo iritirajue.

Sadanji particip se ne moe menjati.

21. Infinitiv

Etter verb - iza glagola

Infinitiv se koristi iza modelnih glagola:

Vi skal flytte.

Mi emo se seliti.

N m dere g.

Sada vi morate ii.

Kan du stoppe her?

Moe li stati ovde?

Iza nekih drugih glagola (pleie - negovati, like - voleti, nske - eleti, orke - podnositi,

behove - morati) koristimo, takoe, infinitiv. Tada su ovi glagoli ispred infinitiva:

Jeg liker svomme.

Ja volim da plivam.

Vi pleier lage mat selv.

Mi obiavamo da napravimo hranu sami.

Jeg orker ikke gjre mer.

Ja ne podnosim da radim vie.

Du behover ikke svare.

Ne mora odgovoriti.

Iza glagola BE (zamoliti) moemo imati objekat + infinitiv:

De bad oss (om ) vente.

Oni su nas zamolili da saekamo.

Jeg bad dem (om ) kjpe mat.Ja sam ih zamolio da kupe hranu.

Od nekog drugog glagola moemo, takoe, dobiti objekat + infinitiv:

Vi sa dem kjre av grde.

Rekli smo im da voze iz dvorita.

Vi hrte henne komme.

uli smo da ona dolazi.

Etter preposisjoner - iza predloga

Mi imamo infinitiv iza mnogih predloga. Uten izraava da neko nije neto uradio:

De gikk videre uten stoppe.

(og de stoppet ikke)

Oni su ili dalje bez zaustavljanja.

(oni se nisu zaustavljali)

I dag gikk han p ski uten falle.

(og han falt ikke)

Danas je on otiao na skijanje bez objave.(nije objavio)

Infinitiv ha + proli particip imamo iza ETTER i UTEN: