norveska - oslo - 24h u najskupljem gradu na svetu.pdf

7/25/2019 Norveska - Oslo - 24h u najskupljem gradu na svetu.pdf

1/16

Norveka - Oslo - 24h u najskupljem gradu na

svetu

Kej Aker Brygge

Avion Ryanair-a iz Brisela se tog ranog subotnjeg jutra polako, izrazbacanih belih oblaka, sputao ka zemlji otkrivajui jedan nov iinteresantan pejza. Ukazivalo se plavetnilo mora, pomaljala su se tu i

tamo mala rasuta ostrva, a onda i vee kopno i uma koji su polakopostajali sve blii.

Razbacane kao igrake mogle su se videti tipino skandinavske drvenekuice. I drvee je bilo razliito od onog u meni mnogo bliim ipoznatijim junijim krajevima puno breza, pa onda gusta borova uma

jake zelene boje kojoj oigledno nije nedostajalo vode. Kia definitivno

ovde pada esto. A i sunce se pomalo stidljivo pomaljalo dok je aviondodirivao zemlju po sveem i istom jutru.


2/16

Aerodrom Rygge na koji smo upravo sleteli jedan je od tri aerodromaOsla i onaj kojeg koristi Ryanair - udaljen nekih 70 km od centragrada. Na pisti i oko aerodroma je sve izgledalo sreeno i uredno,

jednostavno i isto. Takva je bila i aerodromska zgrada kao pod

konac, i spolja i unutra.

I onda supermoderan, nov autobus koji je napolju ekao tek pristigle,pomalo mamurne jutarnje putnike. Nisam imao nita od lokalnog novca(norvekih kruna) i priao sam alteru da pitam gde mogu da prodamsvoje evre. Na perfektnom engleskom ena iza pulta mi je ljubaznoodgovorila da je pored, u neposrednoj blizini, automat gde mogu da uz

karticu podignem novac, ali da za tim zapravo i nema potrebe potomogu karticom i da platim direktno u autobusu.

I zaista, ena-voza autobusa opet s odlinim engleskim - imala jepred sobom mainu za izdavanje karata, i odmah pored nje itakartica. Samo je provukla moju Vizu i to je bilo to 20 evra skinuto smog rauna i eto mene zavaljenog u udobnom seditu.

Za koji minut autobus se napunio i krenuli smo put Osla. Dobrodolicaputnicima, informacija kada stiemo i upozorenje da su pojasevi zavezivanje obavezni.

Auto-put je bio odlian, okolo su se prostirala polja, retke kue su i daljebile drvene, iste i vrlo skromne. Upravo ono to sam i oekivao izamiljao da u nai i videti u Norvekoj.

Naalost, vreme nekako nije bilo na strani putnika-istraivaa: kako jeput odmicao oblaci su postajali sve gui i sivo vreme je ostalo takvosve do povratka narednog dana. Tu i tamo, dodue, bilo je i sunca, tektoliko da pokae da ovde nije ba uvek sivo. Ali oigledno oktobar u

Oslu je znaio prevashodno oblake, a moda i kiu.


3/16

Drvena kua - pogled iz metroa

Posle nekoliko tunela iznenaujue, oekivao sam ravnicu - polako

smo se pribliavali gradu, a nakon nekih manje od sat vremena vonje istigli do odredita.

Zgrada centralne autobuske stanice je velika, sa mnotvom restorana iprodavnica, tu je i ogromni displej sa najavama odlazaka i dolazakavozova. Odlazim do informacionog biroa gde od devojke koja radi naalteru dobijam mapu grada i preporuke ta da posetim. Pritom prilazimnjenom alteru, a da nisam uzeo broj, nisam primetio automat ovde jesve na brojeve, kasnije shvatam i ona skoro da odbija da mi kae ta

je i gde vredno posete.

Ja opet - ne shvatajui o emu se radi - ostajem pomalo zbunjennejnom krtou u objanjavanju. A onda najzad shvatam: da, nemam

broj, i mada je samo par ljudi iza u redu ona me doivljava kaopadobranca koji je dovodi u neprijatnu situaciju da li da odbije da mikae, da me poalje po broj ili da da polu-informaciju...


4/16

Odlino je to odmah shvatam - da se skoro sve ono najinteresantnijeto u Oslu vredi videti, osim moda par muzeja ili parkova, nalazi u jakomaloj centralnoj zoni koju je vrlo lako prei peice. To e mi naravnoolakati obilazak grad. A moj hotel (koji sam rezervisao preko Interneta)

nalazi se samo kojih 100-tinak metara od stanice.

Ovde definitivno odluujem da promenim neto novca. 50 evra - bievaljda dovoljno za poetak. No kada mi u startu uzmu 6 eura zaproviziju odluujem da promenim jo 50 elei da izbegnem da platimproviziju ponovo. Pokazae se da je odluka bila ispravna, jer bi onihprvih 50 bilo dovoljno samo za toalet. Naravno da karikiram, ali nije ba

mnogo daleko od istine... Uostalom, da pomenem sada i to, istraivanjeo skupoi velikih gradova koje redovno radi vajcarska UBS bankapokazalo je da je prole godine Oslo bilo najskuplje mesto na svetu. NiLondon, ni Cirih, ali ni Tokio nego Oslo!

Pogled na luku

Oslo je trei grad po veliini u Skandinaviji i najvei u Norvekoj. Unjemu ivi oko 600.000 stanovnika u uem delu grada, i negde oko 1,4


5/16

miliona u iroj zoni koji se prostire na preko 450 kvadratnih kilometara.Po svojoj povrini Oslo je jedan od veih gradova sveta.

Grad je pun zelenila i uma, i Norveani se trude da ga takvim isauvaju. To znai da su kue uklopljene u ambijent prirode za koju sesve ini da se zatiti i promovie, ukljuujui i to da se celi gradska zonaproglasi za rezervat divljih ivotinja. To praktino znai da u irimdelovima grada mogu da ive divlje ivotinje, poput vuka. Naravno danjega neete ba sresti u glavnoj trgovakoj ulici, ali u nekom odparkova ka periferiji ni susret s vukom nije potpuno iskljuen.

Ulica Karl Johan

Oslo je ekonomski, finansijski i kulturni centar Norveke. Grad je nastaou 11. veku, tako da se u ovom proslavlja hiljadugodinjica njegovogosnivanja. Postao je prestonica jo u 13. veku, ali je onda tokom

petovekovne unije sa Danskom izgubio primat glavnog grada. U tom jeperiodu i preimenovan u Kristijaniju, po danskom kralju Kristijanu IV.Godine 1925. ponovo mu je vraeno ime Oslo.


6/16

U novije vreme Norveka i Oslo su postali privlani za imigrante, takoda su danas etrvtina stanovnitva Osla stranci. Pridolica ima odasvud

od susedne vedske (od koje je Norveka danas bogatija), pa prekoPoljske do Balkana i onda Turske, Maroka sve do Tajlanda i Filipina.

Interesantno je da Pakistanci ine najveu etniku skupinu u ovomgradu.Norveka je bogata zemja i Oslo ima jedan od najveih bruto drutvenihproizvoda (GDP-a) u Evropi dvostruko vii od EU proseka.

Oslo je i ogromna luka sa prometom od vie od 6 miliona tona tereta ipreko 5 miliona putnika godinje. Grad ima veliki broj muzeja preko

50 - i galerija, ukljuujui Kon-Tiki muzej, Munkov muzej ili muzejHenrika Ibzena.

Vigeland park

No verovatno najpoznatiji je otvoreni muzej Vigelandu istoimenomparku (ovaj se park esto zove i Frognerpark) gde je slobodno izloeno212 statua poznatog norvekog vajara Gustava Vigelanda.


7/16

Moji prvi utisci nisu neto povoljni, ali to pripisujem sivom i krajnjedepresivnom vremenu. Ulazim u glavnu trgovaku ulicu Karl Johan koja

je peaka zona i prostire se od stanice Oslo Sentral pa sve do okokilometar udaljene Kraljevske palate.

Kako je jo relativno rano negde oko 11h ljudi i nema mnogo, madasve radnje rade. Ipak kako vreme odmie sve ih je vie i ve izapodneva poinje ona standardna guva u ulicama tog tipa tipinim zavelike gradove. Zgrade u ulici su iste, sreenih fasada (mada - dobardeo njih je upravo u rekonstrukciji), najee bogato dekorisane, a uprizemlju su prodavnice ili restorani. Naravno, tu su poznata imena

svetskih firmi koja se danas mogu sresti svuda, u bilo kojoj trgovakojulici, u bilo kom gradu Evrope ili sveta.

Ipak etajui malo dalje, dolazim do prvih interesantnih zgrada u istojulici: prvo dolazim doParlamentaili Stortingeta na norvekom, velike i

jednostavne zgrade od ute cigle.

Parlament


8/16

Ispred Parlamenta protestuje mala grupa kako itam Iranaca koji sebore protiv torture politikih zatvorenika u njihovoj zemlji. Policijadiskretno nadgleda ovaj skup, a prolaznici neto i ne pokazuju velikointeresovanje da se informiu o emu se tu uopte radi.

Idem dalje: preko puta je poznati i luksuzni Grand Hotelu komeodsedaju dobitnici Nobelove nagrade za mir. Valjda tu i izlaze na balkonda pozdrave Norveane i tako zahvale za ast koja im je uinjena.

Odlazim najzad do svog hotela nije ba Grand, ali je vrlo ist,praktian i skandinavski jednostavan. U njemu sreem po dogovoru

mog starog prijatelja Roara, Norveanina s kojim sam nekada radio.

Hotel Grand

S njim se etam do oblinje etvrti u kojoj su zgrade vlade, a gde je prepar meseci eksplodirala bomba, unitivi dobar deo graevine.

Onda se vraamo u peaku zonu i on me vodi dalje - do Kraljevskepalate (Siottet) kojom se peaka zona zavrava. Tamo se upravoodvija smena strae.


9/16

Palata je dosta skromna, a i smena nije neto impozantna (poput,recimo, one u Londonu).

Prolazimo i pored Narodnog pozorita (Nationaltheateret), pa onda

Unverziteta, u kome je sada Pravni fakultet sve je to odmah jednopored drugog, u onoj glavnoj trgovako/peako/turistikoj ulici svezajedno zapravo predstavlja vrlo prijatnu malu etnju.

Smena strae ispred Kraljevske palate

Roar predlae da odemo na ruak u riblji restoran na keju pored luke

koji se zove Aker Brygge. Kej izgleda vrlo moderno (Roar mi kae dasu tu najskuplji stanovi u Oslu), a priseam se da je te restoranepreporuila i devojka u infomacionom centru.

orba, naravno, nema nikakve veze s naim varijantama iste: vrlogusta, jake ute boje (ne shvatam ba od ega, jaja?) sa puno plodovamora, dagnji jako ukusna. I uz to i aa belog vina, dobrog i vrlo

pitkog pravi skandinavski kafanski krkanluk. Zavravamo s (tankom)kafom i traimo raun. Oekivao sam da e isti biti dosta visok (Roarme upozorio da su u Oslu restorani vrlo, vrlo skupi, pogotovo na ovom


10/16

keju), ali je ipak 10 evra za jedan decilitar (ili manje) vina malo previe.Kao i skoro 40 evra za ukupni doivljaj...

Nacionalni teatar

Nastavio sam etnju dalje sam, do luke neposredno pored keja, gde suusidrene jedrilice i manji brodovi, uglavnom turistiki. To je deo luke kojine slui za teretni saobraaj (prava luka je dalje i van centra).

Ispred ove je ogromna zgrada sazidana od cigli poznata Gradskavenica (Rdhuset), graena negde pedesetih godina prolog veka,kada norveki ekonomski bum jo nije bio ni poeo. Ipak, i tada sustanovnici grada eleli da imaju jedno impozantno zdanje kao gradskukuu i danas ono tako izgleda. A ovde, u toj gradskoj venici,dodeljuje se i Nobelova nagrada za mir.

Iznad luke je srednjovekovna tvrava iz doba unije sa Danskom koja sezove Akershus. etnja po tvravi je prijatna jer se s nje prua divanpogled na celi fjord Osla i nekoliko ostrva, kao i na udaljenija predgraa


11/16

prestonice. Sunce koga konano malo ima - je na zalasku i koristimsjajnu priliku da napravim dosta fotografija kopna i mora okupanih sadatako niskim severnim suncem.

Gradska venica

Polako pada i mrak. Vee u Oslu nije posebno uzbudljivo, a i umor odputa me sustie. Restorana ima poprilino, dosta su puni, ljudi sede,priaju, uglavnom piju pivo (krigla od pola litra kota 8-10 evra). Glasni

su. Ali ipak nema ba previe sveta, nema nigde neke posebno velikeguve, niti neto igde vrvi od mladih. Sve je zapravo dosta mirno idiskretno.

Nedelju, naredni dan, poinjem odlaskom do metroa. Reio sam,naime, da sledim Roarov savet i posetim skijaku skakaonicuHolmenkollenkoja se nalazi u jednom od prigradskih naselja valjda

jedinu na svetu smetenu u samom gradu. Roar mi je rekao da seodatle prua odlian pogled na Oslo naravno, pod uslovom da jevedro, to nisam siguran da e biti sluaj.


12/16

No, bez obzira na to, vonja metroom karta u jednom smeru kotaoko 4 evra interesantna je jer metro skoro sve vreme ide iznad zemljei onda se mogu videti kue i u malo udaljenijim predgraima grada. Sve

su manje-vie od drveta.

Metro je besprekorno ist, a do skakaonice se vozi nekih 15-tak stanica.Stiemo posle dvadesetak minuta i idem da pogledam objekat: kakonema snega samo se vide metal i beton, ali sve deluje veliko iimpresivno. I pomalo sablasno ipak je ovde prava stvar kada je svepod snegom i kada se tribine napune. Pogled na grad je zaista lep, ali

magla i oblaci znatno smanjuju vidljivost.

U povratku odlazim do parka Vigeland do koga ima 5-6 minuta hoda.

Park je u utoj boji jeseni, a lie intezivno opada stvarajui zlatni tepihpo kome hodam.


13/16

Statue po kojima je park poznat izgledaju impresivno, a opet ljudski. Toje ono to najvie oarava kao da kamen govori.

Obine ljudske poze za razliku od sveanih statua kojih sam takomnogo viao a u kojima nema ivota kao da govore o tome da jeumetnost u stanju da se posveti i velia obine, jednostavne stvari. Neki

zameraju da su ove statue malo depresivne i turobne meni se nijetako uinilo. Naprotiv.

Oko parka su luksuzne vile, i vrlo lepe zgrade i oigledno je da ovdestanuju imuniji stanovnici Osla. Roar mi je rekao da u Oslu stan od100-tinak kvadrata kota 700.000 evra. Ovde kao i u luci gde samruao - cena mora da je i vea!

Da, kada smo kod cena, prolazim tako i pored prodavnice voa ipovra. Ne mogu da odolim radoznalosti i da ne pogledam cene: vezica


14/16

luka 2 evra, paprike 2,5, jabuke 4 evra...

Dolazim jo jednom do glavne ulice i svraam u gradsku katedralu.Misa se upravo zavrila, a iz crkve izlaze lepo, mada previe klasino iliak u nacionalnu odeu, obueni ljudi uglavnom starijih godina.

Sama katedrala spolja dominira pre svega svojom visinom, a unutra je

dosta jednostavna jedino se orgulje izdvajaju svojim luksuzom ali iveliinom.

Moj boravak se blii kraju usput obilazim zgradu Operekoja se nalazina samoj obali i u neposrednoj je blizini stanice.Sazidana je sredinom prole decenije i donela je brojne nagradearhitekti Taraldu Lundevalu.

Izgleda kao neki veliki brod ili gleer koji pluta na vodi, ima ogromnukosu povrinu od kamena po kojoj moe da se hoda a ispod koje stoji


15/16

sama zgrada. Vrlo interesantno i reima teko objanjivo reenje - i neudi da je bila zapaena kao arhitektonsko ostvarenje.

Katedrala (Foto: davehighbury/flickr)

Vremena nema vie. Neto malo vie od 24 asa je prolo kao tren. Uautobusu sam koji me vodi nazad na Rygge. Pejza je poznat, autobusoekivano udoban, poziv da se stave pojasevi ne iznenauje. Kao ni

astronomske cene na aerodromu sitni koji sam sluajno sauvaotako ne slui niemu jer ovde i flaa od pola litre vode kota preko 4evra. Metalni novac ostaje kao suvenir.

Ipak u saekati Brisel i tamo priutiti sebi kraljevsku veeru. Skup, aliinteresantan Oslo ostavljam za sobom. Uivajui u otkrivanju novog, ususretu sa Roarom, u hrani i u jednostavnosti zadovoljno konstatujem

da sam ne samo uspeno preiveo najskuplji grad na svetu, ve iuivao u onome to on moe da prui.


16/16

Opera (Foto: RafaKonieczny/Wikimedia Commons)

TEKST I FOTO: DIMITRIJE STANKOVI

norveska - oslo - 24h u najskupljem gradu na svetu.pdf

Documents