scenario zivota u gradu

8/13/2019 Scenario Zivota u Gradu

1/94


2/94


3/94

DRAGANA BAZIK

SCENARIO

IVOTA U GRADPROCES NASTAJANJA GRADSKE SCENOGRAF

ARHITEKTONSKI FAKULTET UNIVERZITETA U BEOGR


4/94

II

PREDGOVOR

Oblikovan prostor, spoljni ili unutarnji, nije nastao sam od sebenego je rezultat neije odluke i kreativnog delovanja.Mnogobrojne knjige iasopisi iz oblasti arhitekture i urbanizmabave se njegovim prikazom, sadre blistave fotografije i crteeuz kratak opis, obrazloenje, analizu ili kritiki osvrt, ali retkoproces nastajanja, redosled koraka ili nain razmiljanja autora.Teorijska razmatranja su, naje e, prikazana u izdvojenimistraivanjima i publikacijama.

Uobiajeno je shvatanje da oblikovanje, uopte, predstavljaintuitivni proces odluivanja baziran na talentu, imaginaciji,iskustvu i oseaju, odnosno umeu. Za razliku od njega,racionalni/nauni proces odluivanja bazira se na relevantniminjenicama i proverenim pokazateljima, odnosno znanju.

Poseban kvalitet daje meuodnos znanje-intuicija. S jednestrane, poveavajui znanje o nekoj pojavi poboljavamo naeintuitivno-iskustveno delovanje, i, s druge strane, posedovanjemintuicije (uz odgovarajue iskustvo) sposobni smo za bolji odabiri upotrebu relevantnih znanja o toj pojavi. Sa stanovitaobrazovnog procesa studenata arhitekture navedenekonstatacije su od posebnog znaaja. Nije dovoljno osloniti sesamo na sopstven talenat i iskustvo poetnika, kao ni upoznatise samo sa najuspenijim primerima graditeljske prakse(tradicionalnim i savremenim), i parcijalnim tehnikama imetodama. Potrebno je i istraivati sveukupan procesnastajanja dela, korak po korak, a u cilju obogaivanja znanja iaktiviranja intuicije.


5/94

III

Cilj autora ove publikacije, pod nazivomSCENARIO IVOTA UGRADU - proces nastajanja gradske scenografije, jeuspostavljanje veze izmeu teorijskih postavki ugraenih unastavu i sopstvenog strunog delovanja u okviru prakse.Primeri iz prakse, u domenuurbanisti kog projektovanja, nisuizdvojeno opisani kao krajnji rezultat i celina za sebe, ve suugraeni u prikaz procesa njihovog nastajanja i metodolokisled koraka. Pojedini koraci nisuvrsto definisane celine.Povezani su meusobno povratnom spregom i njihov redosledne predstavlja zakonitost. Karakteristike obraivanog problemaili podru ja, kao i specifine kreativne motivacije i inspiracije,mogu izmeniti predloen redosled. Poznato je da recepti iabloni nisu svojstveni procesu projektovanja, pa i ovupublikaciju ne treba tako shvatiti. Ona prikazuje jedno vienje, jedan od moguih pristupa i praktino uputstvo (pomagalo) utraganju za sopstvenim okvirom delovanja, korisno za poetnekorake strunjaka urbaniste, a posebno za edukaciju studenataarhitekture. Njena svrha je da stimulie i animira razmiljanje opojedinim izloenim temama, a ne da ih u potpunosti definie.

Beograd, septembar 1995. Dragana Bazik


6/94


7/94

V

REDOSLED SCENOGRAFSKIH AKTIVNOSTI ...........................

Primena i provera rezultata prethodnogkoraka 34Beanijska kosa I, Beograd (1984)

Analiza potranje za razliitim sadrajima 36Priobalje Dunava, Grocka (1992)

Provera kompatibilnosti sadraja 40Dragodan, Pritina (1989)Park Sun ana padina, Beograd (1991)

Analiza gravitacionog obuhvata 44Markleberg, Lajpcig, Nema ka (1991)Konceptualna provera fizike strukture 47

Rejonski centar Liman III, Novi Sad (1993)USVAJANJE KONCEPTUALNIH POSTAVKI...................................

KORAK 3 - RAZUMEVANJE GRADSKE FORME ..........................

POLAZNA OPREDELJENJA URBANISTE.......................................Usklaenost tokova i morfologijegradskog prostora 53Jasna perceptivna struktura prostora 54Diferencirana reprezentativnost formeprostora i objekata 55

REDOSLED SCENOGRAFSKIH AKTIVNOSTI ...........................

Primena i provera rezultata prethodnogkoraka 57Kamberovi a ravan, Zenica (1984)Beanijska kosa I, Beograd (1984)

Uklapanje u kontekst 64Priobalje Dunava, Grocka (1992)Markleberg, Lajpcig, Nema ka (1991)

Formiranje perceptivne strukture

gradskog prostora 67Priobalje Dunava, Grocka (1992)USVAJANJE URBANISTIKOG REENJA......................................71

PRILOG: O lokaciji i moguim posledicama intervencije.....................73Literatura 80Biografija, planovi, projekti i reference 82


8/94

VI


9/94

PREDSTAVLJANJEUporedimo dananje preteno neureene, zaputene i rune prostores drevnom Kacura palatom, parkovima Londona i Pariza, italijanskitrgovima, skverovima, ugaonim akcentima ili ambijentima poruenPompeje. Oni odraavaju problem politike, ekonomske i institu-cionalne strukture drutva, kao i profesionalni pristup razdvajanjkreiranja prostora od realizacije projekta i upotrebe prostora. Da nijtakva situacija, verovatno bi se ve konkretnije odreagovalo naposledice iroko zastupljenog urbanistikog modela Moderne. Za temuove publikacije najznaajnija posledica navedenog pristupa je gubitakatributa grada i naputanje tradicionalnih obrazaca ivota u gradu1.Svaka rekonstrukcija gradskog prostora (delimina ili totalna) iizgradnja veih kompleksa razliite namene na neizgraenom zemljituzahtevaju osmiljenu organizaciju fizikih struktura i prostora meunjima, koja je u domenu delovanja urbanista, arhitekata i inenjera.

Kako pod predstavljanjem podrazumevamo prikaz sadrajapublikacije i stavova njenog autora, u delu teksta koji sledi bieizloena analogija sadrana u naslovu dva meusobnokomplementarna izdanja od istog autora: Scenario ivota u graduPonuda gradske scene.

GRADSKI PROSTOR - POZORNICAPod pojmom gradski prostor se, pojednostavljeno reeno,podrazumeva prostor omeen objektima u gradu, na razliite naineoblikovan i geometrijski definisan.2 Da li je dovoljno ostati samo nafizikoj dimenziji prostora? Da li lepa i skladna odea ispunjava sveuslove i kriterijume onoga ko je nosi? Zar nije potrebno da budeodgovarajue veliine, ugodna, prilagoena konkretnoj priliciodevanja? Prostor bez korisnika i njihovih aktivnosti ne ispunjavsutinu svog postojanja. On dobija obeleje kvalitetnog gradskogambijenta tek kroz doprinos svakodnevnom ivotu graana. Svakaintervencija u ivotnom okruenju ljudi ima za posledicu promendrutvenog miljea (broj i sastav korisnika, njihove potrebe, aktivnosdoivljaje, utiske). Ne moemo navedenu problematiku izmetati npodru je sociologije i projektovati samo u skladu s linim vienjem ipreferencijama. Formiran prostor je preteno trajnog karaktera


10/94

2 SCENARIO IVOTA U GRADU

generacije stasavaju u njemu. Nae nastojanje treba da je usmerenoka poboljanju uslova ivljenja ili bar ka izbegavanju njihovonaruavanja. Umetnost arhitekture nije da stvara samo lepe tvorevin- niti samo korisne, ve oboje - kao kroja koji pravi lepu i udobnuode u.3 Pomenuta nedvosmislena analogija odslikava aktuelnuteorijsku misao u domenu arhitektonskog i urbanistikog oblikovanja.Ona objedinjuje fiziku i drutvenu dimenziju prostora. Pojam totalnearhitekture i urbanizma zamenjuje se pojmovimainviting form4

(animirajua, atraktivna forma koja aktivira delovanje korisnika - podsticajna forma, prevod autora) iresponsive environment 5 (ivotnasredina puna razumevanja za korisnike, odgovarajua, prijemljiva - primereno okru enje, prev. autora).

U navedenom kontekstu, autor ove publikacije sagledava i nudi jo jedno poreenje. Usvojimo da je gradski eksterijer, fiziki prostor podotvorenim nebom, pozornica. Ona nije sama sebi svrha. Slui zaodvijanje predstava - svakodnevnog ivota u gradu. Predstavuini nizprizora, zaustavljenih trenutaka, slika, delova jedne celine, odnosnscena. U posmatranoj analogiji, scena objedinjuje fiziki okvir (gradskiprostor - pozornicu) i korisnike tog prostora (graane i njihoveaktivnosti) ili aktere u predstavi. I najzad, usvojimo da jescenografija6podru je naeg delovanja kaoskup aktivnostiu vezi ureenjapozornice (gradskog eksterijera) za odvijanje predstave (svakodnevnoivota).

Koji je cilj predlaganja pomenute analogije? Ona reito potencirasledee karakteristike sadraja naeg delovanja: neraskidivu povezanost pozornice i predstave; bez pozornice nema

predstave, a bez predstave pozornica nema svrhu; kompleksnost problematike kojom se bavimo; predstava -

svakodnevni ivot se odvija spontano, bez fiksiranog scenarija reiranja, u dinaminom, i gotovo nesagledivom, sledu scena;

akteri su razliitog uzrasta, preferencija, obrazovanja, nepredvidljivii bez nauenih uloga. Aktivnosti scenografa (urbaniste, arhitekte,inenjera, umetnika) usmerene su na formiranje gradskog prostorakaodemokratskog okvirakoji nudi korisnicimamaksimalan stepenizbora u zadovoljavanju potreba i odvijanju aktivnosti;

stepen zastupljenihrazli itosti : klimatske, morfoloke, ekonomske,ideoloke, socijalne, kulturoloke i temporalne. Tu nam recepti abloni ne pomau. Moemo samo istai okosnicu scenografije


11/94

PREDSTAVLJANJE 3

gradskih prostora, ne kroz statinu specifikaciju primera iliobrazlaganje uticajnih faktora, pojedinih elemenata i tehnika, vekroz redosled koraka samog procesa;

izazovi naeg poziva; scene i prizori se odslikavaju u svestipojedinaca ukoliko poseduju pravu prostornu meru, sopstvenidentitet i prepoznatljivost, odnosno adekvatnu upotrebnu ioblikovnu vrednost. Postoje gradski prostori koji zahtevaju

reprezentativno oblikovanje gde umetnost dizajniranja scenedominira nad predstavom, i obrnuto, oni gde je utilitarnostprioritetna. Bilo kakve da su, prostorne forme emituju neogranienbroj poruka, a njihov prijem zavisi od potencijala samih aktera(uzrast, obrazovanje, iskustvo, motivisanost, sposobnostuo avanja) i nepredvidiv je.

SCENOGRAFIJA GRADSKIH PROSTORAScenografija gradskih prostora kao proces njihovog nastajanja i skuaktivnosti za njihovo ureenje, sadri umetnike i strune, odnosnokreativne i tehnike elemente. Ona objedinjuje delovanje urbanista,arhitekata, umetnika, ininjera tehnikih struka, komunalnih slubiodravanja i samih korisnika.

Fizike tvorevineusmeravaju tokove, sadraji definiuciljeve,

dispozicija formiraorjentaciju u prostoru, oblik stvara perceptivnu predstavu, sekundarna plastikaidentitet , a opremanjedoivljaj i ponaanje. Osnovni kvaliteti scenografije, mogu se razliitoklasifikovati, imenovati i razraditi (prisutno u strunoj literaturi). Zapolaznu osnovu, a u skladu s linim opredeljenjima i pedagokimpogodnostima, usvojen je pristup i specifian metodoloki postupakizloen u knjizi Responsive Environments, grupe autora s OksfordsPolitehnike7. Razmatrani proces nastajanja gradske scene u fazi

projektovanja, obuhvata niz osnovnihkoraka s loginim sledom odceline ka detalju, uz stalno prisustvo povratne sprege. Redosled koraknije dat kao zakonitost, ve kao mogu pristup i praktino uputstvo(pomagalo). Pojedini koraci nisuvrsto definisane celine. Oni sukonstantno ciklino povezani. Mogue je da izraene kreativnemotivacije i inspiracije, kao i problemske specifinosti obraivanogpodru ja, izmene predloeni redosled. On je formiran i prikazan uovom tekstu na osnovu meuodnosa:


12/94


stepena delotvornosti postupaka u procesu projektovanja -dominantan efekat delovanja strunjaka presudan za osnovnofunkcionisanje gradskog tkiva; i

stepena ponude uticaja gradskog prostora - dominacijapreferencija samog korisnika bitna za kvalitativno unapreenjegradske sredine.

Analiza ovog meuodnosa definiezna aj preduzimanja pojedinihkoraka u procesu projektovanja, a radi oblikovanja primerene gradsksredine. Ujedno on ukazuje i na stepen negativnih posledica ukoliko neki korak preskoen ili rezultuje neadekvatnim reenjem. U ovakorazmatranom procesu scenografije gradskih prostora jasno se izdvajajdve grupacije aktivnosti:

1. scenografske aktivnosti u domenu delovanja strunjaka nanivou plana, projekta i realizacije koje uslovljavaju osnovnscenario ivota u gradu (publikacija pod istim naslovom) idefiniu: kretanje ljudi i vozila uspostavljanjem fizikih prepreka ili

mogunosti (urbanistiko - saobraajni koncept),ostvarujui kvalitet gradskog tkiva pod nazivom proto nost prostora;

svrhu odvijanja gradskih tokova kroz lociranje i rasponrazliitih sadraja (znaajno struno delovanje urbanista iarhitekata uz sve aktivniji mehanizam trita) - kvalitetgradskog tkiva pod nazivomraznovrsnost sadraja;

stepen razumevanja fizike strukture grada i mogunostisnalaenja graana u njemu (dominacija strunogdelovanja urbanista i arhitekata) - kvalitet gradskog tkivapod nazivom itljivost prostora.

2. skup aktivnosti koji formira ponudu gradske scenei ija

delotvornost zavisi, s jedne strane, od strunog delovanja i, sdruge strane, od preferencija samih korisnika prostora(publikacija pod naslovom Ponuda gradske scene: potencijalimikro-prostora grada). One uslovljavaju: intenzitet upotrebe prostora za odvijanje razliitih

aktivnosti (zavisnost efekata strunog delovanja od linogopredeljenja svakog pojedinanog korisnika) - kvalitet


13/94

PREDSTAVLJANJE 5

gradskog prostora pod nazivomupotrebni potencijal prostora;

identitet prostora koji utie na sticanje prostornihpredstava i prepoznavanje mogunosti izbora od stranekorisnika (ravnopravnost projektantske ponude isposobnosti uoavanja samih korisnika) - kvalitetgradskog prostora pod nazivomoblikovni potencijal

prostora; raznovrsnost vieulnog doivljaja prostora i mogunost

zaivljavanja prostora kroz lino delovanje korisnika(dominacija mogunosti opaanja i delovanja korisnika nadponudom projektanata) - kvalitet gradskog prostora podnazivombogatstvo prostora.

U sredinama gde presudnu ulogu ostvaruje potranja, uz odgovarajuu

ekonomsku mo i slobodu izbora, kvalitet i prilagoenost prostorakrajnjim korisnicima znaajno dopunjavaju njegovo primarnofunkcionisanje i formiraju adekvatnu ponudu. Aktuelni uslovi prelazperioda ka trinom privreivanju i drugaijoj konstelaciji interesauvode nove mogunosti. Razliiti vlasniki odnosi otvarajuspecifi nainteresna podru ja i motivacijeu domenu marketinga. Timee seusloviti izmena postojeeg regulativnog, institucionalnog i strunogokvira. Nadamo se, dae se, izmeu ostalog, aktivirati i zapostavljenopitanje scenografije gradskog prostora kao procesa njegovognastajanja.

SCENARIO IVOTA U GRADUTipian proces naeg projektantskog delovanja zastupljen udosadanjoj praksi predstavlja uobiajeni sled svrsishodnih postupakau cilju formiranja odreenih delova elaborata. Oni se odnose na

definisanje zadatka, analizu obraivane lokacije, formiranje programa ifazu projektovanja8. Urbanistiko-arhitektonsko reenje radiinterdisciplinarni tim strunjaka za poznatog investitora s definisanimzahtevima, a u skladu s planskim aktima vieg nivoa. Konaan projekatuslovljen je pre svega karakteristikama lokacije9 i vrednosnimstavovima naruioca posla. Krajnji korisnici su uglavnom nepoznati, i unjihovo ime neko drugi odluuje. Zastupljeni su preko strunog tima.Da li e im realizovan prostor odgovarati u domenu je strune savesti


14/94


15/94

PREDSTAVLJANJE 7

pojedinih faza, ve upoznajemo scenario predstave (sloene ispontane, bez reiranja), aktere (razliite, nepredvidljive, bez nauenihuloga) i pozornicu kao poligon scenografskog delovanja.

Osnovne postavke scenarija ivota u gradu su: (i) odvijanje tokovljudi, vozila i robe; (ii) svrha navedenih tokova; i (iii) uobliavanjetokova kroz fiziku strukturu. Njihovo razmatranje posebno dolazi doizraaja kada je podru je naeg delovanja vei deo gradske teritorijekoji uslovljava rekonstrukciju ili projektovanje uline mree i znaajnihpea kih tokova. Takve prostore moemo smatrati gradskim celinama(stambeno naselje, podru je posebne namene i sl.).Pri tome, nesmemo izgubiti iz vida da konceptualni nivo svakog urbanistiko-arhitektonskog projektovanja uvek razmatra tokove, ciljeve i form

ak i kada je u pitanju enterijer sobe11.

Navedena svojstva scenarija ivota u gradu odreuju pojedine korake

scenografskog procesa koji obuhvataju niz aktivnosti radi postizanjodreenih, usvojenih, kvaliteta gradskog tkiva, pod sledeim nazivima:

G CR E

uslovljavanje tokova ugradu

PROTONOSTPROSTORA

A LD I

svrha odvijanja tokova,formiranje ciljeva

RAZNOVRSNOSTSADRAJA

S N

K AA

forma koja definie

orjentaciju u prostoru iprepoznavanje sadraja ITLJIVOST PROSTORA

Detaljnija razrada i ilustracija navedenih koraka sledi u daljem tekstPrikazani primeri su iz okvira delovanja autora publikacije.


16/94


1 Pogledati: Castex, J., Depaule, J.C., Panerai, P.: Urbane forme.1989.; Krier, R.: Gradski prostor u teoriji i praksi. 1991.; Rowe, C.,Koetter, F.: Grad kola. 1988.

2 Krier, R.: Gradski prostor u teoriji i praksi. prevod 1991. str.2. ... sve vrste prostora izme u ku a u gradu... Geometrijska

ograni enost ovog prostora posledica je razli ito postavljenihku nih pro elja. Tek jasna prepoznatljivost njihovih osnovnihgeometrijskih svojstava i estetskih kvaliteta omogu ava nam da

spoljanji prostor svesno doivimo kao gradski prostor.3 Hertzberger, H.: Lessons for Students in Architecture. 1993. 2nd

ed., str. 174.4 Isto. str. 174.5 Bentley, i., Alcock, A., Murrain, P., McGlynn, S., Smith, G.:

Responsive environments: A manual for designers. 1985.6 Mi unovi , Lj.: Savremeni leksikon stranih re i. KZNS

Univerzitetska rije , Novi Sad, 1988. - scenografija gr . slikarski Idrugi poslovi u vezi ure enja pozornice za pozorine I drugepredstave.

7 Bentley, i., Alcock, A., Murrain, P., McGlynn, S., Smith, G.:Responsive environments: A manual for designers. 1985.

8 Lynch, K., Hack, G.: Site Planning. 1984. - detaljan prikaz postupkaurbanisti kog projektovanja po pomenutim fazama

9 Pogledati u ovoj publikaciji: Prilog A - o lokaciji i mogu imposledicama intervencije

10 Hertzberger, H.: Lessons for Students in Architecture. 1993. 2nded., str. 174.

11 Krier, R.: Gradski prostor u teoriji I praksi. 1991. str. 2....Dva osnovna elementa su ulica i trg (hodnik i sobe)...Geometrijska svojstva su kod oba prostorna oblika ista. Oni serazlikuju samo po dimenzijama svojih razvijenih zidova i karakterunjihovih funkcija i kretanja...


17/94

KORAK 1 TOKOVI U GRADU9

1 TOKOVIU GRADU

KAKO SEODVIJAJU?

PROTONOSTPROSTORA

Gradsko tkivo je komunikacijska mrea ulica, staza, pruga, cevi i icuzajamno povezanih i uslovljenih. Blisko nam je poreenje tokova ljudi,vozila i robe, kao i sistema podzemne infrastrukture, sa krvotokom nervima gradskog tkiva koji obezbeuju njegovo funkcionisanje. Samoprostori koji su pristupani i lako dostupni, mogu "zaiveti" sodgovarajuim stepenom komunikativnosti.

Dosadanja struna razmatranja gradskih ulica uglavnom konstatujuautomobile kao "mehanike monstrume" od kojih se treba zatititi, iskloniti ih u saobraajne koridore, tunele i podzemne garae. Ulinamrea reavana je preteno u domenu inenjera tehnikih struka kaoinfrastrukturni potencijal grada, kao putna ili saobraajna mrea.Dominantna je potreba pravilnog funkcionisanja svih saobraajnihvidova i saobraajnih sredstava u dinamikom ili statikom stanju1.Zanemaruje seinjenica da automobili imaju vozae i putnike, i da je,gde god ima ljudi, potrebno razmatrati ekoloke, socioloke i estetskkvalitete prostora.

Osnovna funkcija gradske ulice je, pored razvoda infrastrukturepristup, protok i zadravanje vozila i peaka. Navedene aktivnosti nisme usobno komplementarne. Pokuaj da se postojei konflikt razreiizvesnim postavkama urbanistikog modela "moderne" spontanodemantuje svakodnevni ivot. Veliki stambeni blokovi, s tekuim imirujuim saobraajem po obodu, dugakim slepim ulicama, strogomsegregacijom peakog i kolskog toka i tzv. komunalnim (kolsko-pea kim) pristupima, nose niz karakteristika koje stvaraju odreene


18/94


neugodnosti. Ograniena je fizika protonost stambenog tkiva zavozila i pored izrazite razgraenosti makro-blokova. Umanjen je stepenkomunikativnosti prostora i dostupnosti objektima, kao i mogunostizbora definisanih linija kretanja.itljivost prostora pomenutihstambenih naselja je smanjena. Snalaenje u prostoru i pronalaenjeodgovarajue adrese je mogue samo uz iscrpna objanjenja ilidodatne situacione prikaze u "Vodiu kroz Beograd". Naruena jemogunost komfornog korienja privatnog automobila u razliitimzdravstvenim i vremenskim uslovima, ili kasnim nonim satima.Onemoguena je vizuelna kontrola vozila kao pokretnog vlasnitvateko nadoknadivog u uslovima prosenog ivotnog standarda.

Spontane promene ispoljavaju se najvie u zauzimanju kolsko-pea kih pristupa parkiranim vozilima. Kako oni nisu na odgovarajuina in trasirani, dimenzionisani i oblikovani, dolazi do konfliktnsituacija, oteanog kolskog i peakog protoka, smanjene preglednostiprostora i ugroavanja bezbednosti deije igre (primer: slepe ulice naKonjarniku II, uskog profila, velike duine, s obostrano parkiranvozilima, locirane izmeu ulaza u zgradu i deijeg igralita - poligonnesrenih sluajeva). Konflikt interesa vozaa i peaka ima zaposledicu kanjavanje vozaa, odnoenje vozila, kao i neobinoreagovanje dece i penzionera kroz postavljanje barikada za privatneautomobile - dogaaji u "Skojevskom" naselju na Banovom brdu.

Ovakvo naslee moemo pripisati sledeim principima urbanistikog

modela: masovna izgradnja makro-blokova u predgrau s velikim

brojem stanovnika; velika koncentracija privatnih vozila, koja u uslovima

neregulisanog javnog gradskog saobraaja, dobija prioritetkroz urbanistike planove i projekte;

nizak stepen izbora linija kretanja; i stroga segregacija peakih i kolskih tokova po konceptu

urbanistikog modela gde dominiraju ekoloke i biofiziolokepotrebe stanovnika nad socio-kulturnim.

Poslednjih dvadeset godina u svetu, pa i kod nas, traga se zadrugaijim razreenjem konflikta meu zastupljenim aktivnostima ugradskoj ulici. Ona se kreu od primene tehnikih reenja do promenaurbanistikog koncepta2.


19/94


Usvojili smo predpostavku da je primerengradski prostor onaj koji nudikorisnicimamaksimalan stepen izborazadovoljavanja potreba iodvijanja aktivnosti. U tom sluaju, prioritetan cilj naeg delovanja jeostvarivanje proto nosti gradskog podru ja. Samo protono gradskotkivo nudi veliki broj alternativnih puteva i mogunost izbora linijakretanja od strane potencijalnog, anonimnog, korisnika. Zbog toga prvom koraku scenografskog procesa razmatramo tokove u grad(postojee i budue - vrsta, broj, povezanost i svrha) i usmeravamo ihfizikim strukturama. Trodimenzionalni sklopovi dobijaju konceptualndimenzionalna i oblikovna, opredeljenja.POLAZNA OPREDELJENJA URBANISTE

Osnovni principi urbanistiko-projektantskog delovanja u ciljuaktiviranja i zaivljavanja gradskog prostora su: (i) mogunost izboralinija kretanja; (ii) desegregacija peakih i kolskih tokova; (iii)dostupnost sadraja kroz fiziku i vizuelnu protonost gradskog

prostora; (iv) stepenovanje javnosti gradskog eksterijera; i (v)diferenciranje nivoa reprezentativnosti fizike strukture.

Pravilan izbor linija kretanja

Mogunost izbora pravca odvijanja tokova podrazumeva vei broj: (i)uliva/izliva u kontaktnoj zoni obraivanog podru ja i neposrednogokruenja; i (ii) internih punktova izbora linija kretanja unutar sam

podru ja. Blokovi su manjih dimenzija i primereniji ugodnoj distanciljnog peakog toka. Ne postoji stroga uslovljenost i hijerarhija tokovapoto su uklonjeneslepe ulice. Njih je potrebno izbegavati jerpredstavljaju neprirodnu prepreku odvijanju tokova vozila. Posebno neprijatne ukoliko su velikih duina i uskog profila, i kada je vonunazad jedini nain izlaska iz ulice.

Dimenzije malih blokova nisu uslovljene samo trasiranjem ulica izborom linija kretanja ve itavim nizom faktora (funkcionalnim,mikroklimatskim, perceptivnim i oblikovnim) kojie ih, kroz daljurazradu, u potpunosti definisati. Razbijanje makro-bloka na malblokove ima znaajne prednosti: ugodne distance peakih tokova,mogunost izbora linija kretanja podjednako za peake i vozila (sl.1)definisanost prostora, pripadnost i dr. Jedna od najznaajnijih prednosti je mogunost etapne realizacije autonomnih celina. Kroz etapnostizgradnje ili rekonstrukcije sticala bi se odreena iskustva. Ona bi


20/94


predstavljala povratnu spregu za blagovremeno korigovanjeinvestitorskog, projektantskog i graditeljskog delovanja. Za to jpotrebna i odgovarajua struna motivisanost.ovekovoj prirodi nijesasvim svojstveno da lako uoava i priznaje sopstvene propuste igreke.


21/94


Desegregacija pea kih i kolskih tokova

U cilju maksimiranja izbora kretanja potrebno je segregaciju peakih ikolskih tokova svesti na zahteve scenarija gradskog ivota. Oniukazuju da potreba za iskljuivo peakim prostorima grada postojitamo gde su prostori javni, dinamini, atraktivni, s visokim stepenomkomunikativnosti i javnosti. To su naje e trgovaki centri, parkovski,rekreativni, turistiki i drugi kompleksi posebne namene. Pristupne,stambene ulice, bez tranzita i s umernim protokom vozila, neuslovljavaju segregaciju tokova. Postoje drugi naini za potpunijekorienje njihovog upotrebnog i oblikovnog potencijala.

Zbog ega je u poetnoj fazi projektovanja poeljno izbei segregacijutokova? Zbog toga to ona remeti ravnopravnost mogunosti izboralinija kretanja vozaa i peaka ostvarenu kroz klasinu matricugradskih ulica. Ukoliko bi nastojali da izbor izjednaimo mreomrazdvojenih tokova dolo bi do njihovog dupliranja i samim tim d

ekonomski neracionalne realizacije, jer svaki kolovoz nuno posedujtrotoare (sl. 2).

Uvoenje odvojenog peakog toka u unutranjost bloka obavlja seradi povoljnijih ekolokih i bezbedonosnih uslova u odnosu na motosaobraaj. Meutim, ima za posledicu odreene prinude i dileme u

kretanju, kao i druge vrste problema. To su, pre svega, javnostunutranjeg prostora bloka, nedovoljna motivisanost za odvijanje takvtokova, uskraen konfor upotrebe sopstvenog vozila, naruen oseajsigurnosti u slabo sagledivim i osvetljenim prostorima i sl. Iz navedenrazloga, preporuka je da u prvom koraku scenografskog procesapristupimo desegregaciji, odnosno objedinjavanju kolskih i peakihtokova na nivou ulica. Reenjeemo korigovati ukoliko dalja razradaukazuje na potrebu uspostavljanja segregacije tokova. Na kraju, kro

upotrebu prostora i korisnici mogu izvriti odreene transformacije.Spontano negiranje razdvajanja tokova u makro-blokovimapretvaranjem kolsko-peakih pristupa u ulice, ukazuje na takvumogunost.


22/94


Laka dostupnost sadraja

Evidentan problem makro-blokova s unificiranim slobodno-stojeimobjektima i izdvojenim kolskim i peakim kretanjima, je pristupstambenim objektima i drugim sadrajima. Pronalaenje internihpeakih ulica i brojeva kua moe se za posetioca pretvoriti u dugo ineugodno peaenje. Oteano je snalaenje u prostoru, paak ipronalaenje nedovoljno markiranih i bezlinih ulaza u objekte.

Lociranje nestambenih sadraja u centrumakro-bloka, izvan linija ciljnog kretanja(stan-parking ili stan - stajalite javnoggradskog sadraja) vri restrikciju brojanjegovih potencijalnih korisnika. Zbogtoga je prihvatljivija organizacija ulaza uzoni ulice (sl. 3). Olakana je fizika ivizuelna dostupnost sadraja i snala-

enje u jasno definisanom prostoru.Javnost ulice i njen stepen komu-nikativnosti doprinosi kontroli i sigurnostipristupa objektima.

Stepenovana javnost gradskog prostoraScenario ivota u gradu ukazuje na razliite mogunosti pristupapojedinim prostorima. Ulice, trgovi, pijace, parkovi, izletita su svidostupni prostori. Ne postoje fizike ni vizuelne prepreke. U domenu suizgradnje i odravanja gradskih komunalnih slubi. Tradicionalngradsko stanovanje nam nudi i gradska unutranja dvorita, kao iprivatne bate. Broj pristupa kroz kapije i dvorine ulaze je ogranien ikontrolisan, a unapreivanje i odravanje ovih prostora je u nadlenostistanara koji ostvaruju pravo na njihovo korienje. Kategorijenavedenih prostora naje e se formuliu kao zajedniki i privatniprostori. Osnovna im je karakteristika relevantno smanjenje stepena javnosti. Moderna stambena naselja ne ostvaruju pomenutostepenovanje javnosti u naselju. Fizika i vizuelna protonost makro-bloka, segregacija tokova i uvoenje prolaznika u unutranjost bloka,ima za posledicu prodor javnosti u stambeno okruenje. Eksterijestambenih zgrada je svaiji/niiji prostor, preteno zaputen, s


23/94


dotrajalom opremom, grafitima i devijantnim ponaanjem stanaraSamoinicijativa i organizovanje stanara ne mogu u potpunosti savlada javnost prostora, nekontrolisani pristup i prolaz graana koji ne oseajuni pripadnost, ni odgovornost, u odnosu na zasaenu novogodinju jelku ili montiranu klupu i rekvizit za igru dece. Stepenovanje javnoprostora mogue je ostvariti konkretnim scenografskim zahvatima nagradskoj pozornici kroz predvajanje prostora razliitih kategorijafizikim i vizuelnim barijerama.

Zbog toga se kroz razmatranje protonosti gradskog tkiva u poetnomkoraku projektovanja sagledava i stepen javnosti pojedinih gradskiprostora. Fizika propustljivost za sve graane ostaje u javnimprostorima ulica, trgova, parkova ili trgovakih centara. Unutranjoststambenih blokova karakterie limitirana javnost u cilju zatitprivatnosti i zajednitva stanara (sl.4).

Diferencirani nivo reprezentativnosti fizi ke strukture

Koncipiranjem uline mree obraivanog gradskog podru japreliminarno se odreuje i definie oblikovni potencijal fizike strukture.Diferencira se prednja i zadnja, odnosno unutranja strana objekatakoji ine ulini front (sl.5). Kako smo inicirali princip da javnost ostajena ulici, to je ulina strana objekta saglediva za vei broj graana iposeduje karakteristike reprezentativnosti. Dvorina strana objekta vizuelnom polju stanara je manje reprezentativna, a vie utilitarna. Ntaj nain se ostvaruje ravnotea ulaganja u izgradnju i odravanjeobjekata.


24/94


25/94


Osnovni skupovi urbanistikih aktivnosti (ali ne i konani) u odnosu nadefinisanje tokova na obraivanom podru ju su: (i) razmatranjeneposrednog okruenja i relevantnih pristupnih pravaca, kao izastupljenih tokova unutar obraivanog podru ja; (ii) prilagoavanjeuslovima terena (morfologija, kvalitet, vodeni tokovi i sl.) i provepostavke novih tokova kroz inenjerske zahteve; i (iii) konceptualnprovera dimenzija uspostavljenih blokova. Detaljnom razradomkoncepta baviemo se ne samo u toku procesa projektovanja, ve itokom njegove izgradnje, upotrebe i transformacije kroz vremeOblikovanje gradskog prostora je dinamian proces koji ne produkujekonana reenja. On usmerava zaivljavanje gradske pozornicestalnim reavanjem i prilagoavanjem scenariju ivota u gradu.

Razmatranje pristupnih i lokalnih tokova

Zalaemo se zakontinuirani proces razvoja grada i za postizanjeodgovarajueg kvaliteta ivota u gradu u svakoj fazi njegove izgradnje.Integracija ivrsto povezivanje novog gradskog tkiva sa veizgraenim, uz poboljanje postojeih i zaivljavanje buduih uslovaivota, ne predstavlja ni odreeni trenutak, ni vremenski period, veprirodan proces razvoja. Krozfaznu realizaciju naselja postie sekontinualna izgra enost (svaki nova izgradnja vezuje se za postojeu iu najkraem moguem vremenu ostvaruje odgovarujui kvalitetak ina najniem nivou razvijenosti prateih funkcija). Ovakav pristup sebitno razlikuje od koncepta formiranja autonomnih "satelitskih" naseKontinuitet razvojagradskog tkiva posebno se potencira iznalaenjemmogunosti nadovezivanja obraivanog podru ja na mreu postojeihgradskih ulica.

U navedenom kontekstu prva aktivnost naeg projektantskog delovanjbila bi: uspostavljanje mree novih linija kretanja i definisanje njihovo ekivanog znaaja (primarni, sekundarni, tercijalni), a u skladu sanalizom pristupnih pravaca i tradicionalno zastupljenih tokova nobraivanom podru ja.


26/94


Ilustracija na primerima

primer 1. - delimi na rekonstrukcija gradskog tkiva:Markleberg, Lajpcig, Nema ka, 1991. (sl. 6,7,8)

Prostornoprogramska analiza i koncept delimine rekonstrukcije gradiaMarkleberg u neposrednom okruenju Lajpciga, raeni su kao anketnimaterijal za izlaganje pred lokalnom upravom, u cilju osvajanjaistononemakog poligona za projektovanje i gradnju. Uz zahtevgradonaelnika da se definie lokacija nove bolnice, razmatrane sumogunosti unapreenja ivota u gradu i njegovi razvojni potencijali.Naseljsko tkivo Markleberga ispresecano je tranzitnim saobraajnim tokovima- autoput, meugadska i prigradska eleznica. Dve pruge se spajaju uneposrednom okruenju centra naselja. Ukrtanje glavne ulice saprigradskom eleznicom je u nivou i direktno oteava gradski saobraaj.Ujedno preseca naselje oteavajui gravitaciju ka postojeem centru.

Analiza naseljskog tkiva, bazirana na usvojenim i prikazanim polazitimarezultovala je prostorno-programskim konceptom delimine rekonstrukcije irazvoja Markleberga. On podrava istaen stepen komunikativnosti ulinogprostora u odnosu na linije javnog saobraaja (autobus, tramvaj, eleznica) injihova stajalita.

Na osnovu principa proto nosti definisane su kategorije tranzitnih, sabirnih ipristupnih gradskih ulica, kao i predlog uline mree novog gradskog tkiva naprostoru nekadanjeg ugljokopa.


27/94


Koncept uline mree novogdela gradskog podru jakarakterie izrazita protonost.Uspostavljeno je pet ulivaizlivana postojeim gradskimulicama. Unutar stambenognaselja razvijena je mreaintegrisanih ulica sravnopravnim tretmanomvozila i peaka. Dimenzijeblokova su primerene niskojspratnosti objekata i

neposredno okruenju, kao imogunosti etapne izgradnje.

primer 2. - podru je posebne namene:Priobalje Dunava, Grocka, 1992. (sl. 9,10)

Podaci: nasuta povrine od 11 ha i izvedena obaloutvrda; kapacitet: 400 - 500posetilaca; masovna okupljanja 1000 - 1400.

Prema DUP-u Priobalja Grocke uraenom 1983. godine istaknut je sledei ciljrazvoja predmetnog podru ja u odnosu na ogranizaciju tokova: omoguitidobru pristupanost kompleksa za stanovnike naselja svih uzrasta.

Optina Grocka nastoji da aktivira formiran prostorni potencijal. Prostopriobalja predvien je kao poslovno-privredni, kulturno-zabavni i sportsko-rekreativni centar na reci , a prema Informaciji o "Zlatnoj obali Dunava -Grocka" 1990.god.


28/94


Teite prostornog koncepta, predloenog od strane autora publikacije, je formiranjizlaska "gradia na reku", a ne specijalizovanog centra odreenih namena. Poetnikorak predstavljala je analiza neposrednog okruenja i pristupnih relevantnih pravaca

Analiza neposrednog okruenja ukazuje na mogunost integracije prostora priobaljaformiranjem veeg broja ulinih prikljuaka na postojeu putnu mreu. Unutar zonepriobalja predviena je mrea integrisanih ulica i dominantnih peakih tokova.Koncept formiranja tokova na predloen je uz usvajanje sledeih urbanistikih-projektantskih principa: (i) potencijalnazastupljenost tokova (visok stepenkomunikativnosti prostora i lokalnih izbora kretanja); (ii) njihovousmeravanje (bezdilema u izboru linija kretanja); i (iii)stepenovanje pea kih tokova (primarni,sekundarni i slobodno formirani).


29/94


primer 3. - podru je posebne namene: park Sun ana padina, Beograd, 1991. (sl. 11,12)

Rezultat analiza neposrednog okruenja parka u dubodolini Repikog potokapostojeih pristupnih pravaca uslovio je mreu internih peakih isnabdevakih tokova u parku.

Idejnim reenjem ureenja slobodnih povrina parka predviena je mogunost izborarazliitih linija kretanja u skladu sa svrhom, vrstom i strukturom korisnika. Principrotonosti ostvaren je koncipiranjem primarnih peakih staza koje prihvataju ciljnetokove (tranzit) na relacijama terminal JGS-a-stanovanje, stanovanje-sportski centarumetnika kolonija-hotelski sadraj. Uz centralni potez, formirana su i dva dijagonalnpravca, ime su izdvojeni prostori parka s potencijalno razliitom namenom.


30/94


Prilago avanje karakteristikama terena i inenjerska provera

Trasiranje uline mree direktno je uslovljeno nagibom i stabilnouterena. Poznato je da jako strme ulice oteavaju kretanje i vozila peaka (naroito u zimskom periodu), iskljuuju mogunost uvoenja javnog gradskog saobraaja i predstavljaju bujinjake u sluajuvremenskih nepogoda (primer - postojea ulina mrea na Banovombrdu u Beogradu). Osim toga, posledice trasiranja ulica na klizitimsu, u smislu saniranja, gotovo nesavladive. Zbog toga istiemo da jeprilagoavanje urbanistikog koncepta odvijanja tokovakarakteristikama terena prioritetna opcija u sluaju kada se razmatraneizgraena teritorija i kada nismo uslovljeni odrednicama postojeeizgradnje.

Svaka konceptualna postavka protonosti gradskog tkiva podlee daljojinenjerskoj proveri kroz tehnike uslove projektovanja prostoranamenjenih razliitim oblicima saobraaja4.

Ilustracija na primeru stambenog naselja:Dragodan, Pritina, 1989. (sl. 13,14)

Podaci: povrina 84.63 ha; broj stanovnika 20 328.

Iz obrazloenja urbanistikog koncepta uline mree naselja Dragodanposebno izdvajamo dva specifina obeleja reenja:

Prethodno razmatrankontinuitet razvojagradskog tkiva iskazan ipotenciran kroz (i) izmetanje glavnog pristupa naselju u zonu uegcentra Pritine; (ii) iznalaenje mogunosti nadovezivanja novognaselja na mreu postojeih gradskih ulica s veim brojem uliva/izliva;(iii) formiranje interne mree naseljskih ulica razliitog intenziteta uzdislociranje (raspisom konkursa predloene) primarne tranzitnesaobraajnice na obod naselja. Navedena saobraajnica posedujekarakteristike putadok je sabirna naseljskaulicaelement integracijepea kih i kolskih tokova, a samim tim i svih sadraja naselja (glavna

ulica). U postplanskom periodu oekuje se nastavak gradnje nateritoriji poljoprivrednog zemljita. Pri tome, pomenuta primarnasaobraajnica/put postaje teini koridor (koncentracijainfrastraukturnih primara) u mrei buduih naselja. Ona nudi povoljnijeuslove za meunaseljski tranzit (manji nagib, smanjena koncentracijanestambenih sadraja), i moe se etapno realizovati (prvo samo jednatraka kolovoza) u skladu s dinamikom budue izgradnje.


31/94


Izrazita pokrenutost terena (strme padine razliite insolacije) uslovila je trasiranje pristupnih stambenih ulica pod uglom (priblino 45o) uodnosu na izohipse. Na taj nain su ulice tretirane ravnopravno uodnosu na zastupljen nagib. Izbegnuto je formiranje kontrasta uulinoj mrei (jako strme ulice trasirane upravno na izohipse i ulicegotovo bez nagiba postavljene u pravcu pruanja izohipsi), a takoe iposledice koje ti kontrasti donose.


32/94


33/94


Glavni peaki tokovi odvijaju se, s jedne strane, u koridoru glavnih ulicanaselja, vezujui se za stajalita javnog gradskog saobraaja i nestambenesadraje, i s druge strane, kao samostalni peaki potezi koji povezuju naseljei grad s gradskim parkom i sportskim centrom.

Konceptualna provera dimenzija blokova

Ulina mrea direktno uslovljava dimenzije blokova, istovremenoutiu i i na pojedine njihove karakteristike (odnos javnost-privatnost

prednja i zadnja strana objekata u bloku, kao i definisanje ulaza) iznetu prethodnom tekstu. Ujedno na veliinu blokova utie i njihovapretena namena (nestambeni sadraji, vieporodino ili jednoporodino stanovanje). Namena je uslovljena dispozicijom blokau kontekstu gradskog/naseljskog tkiva (ua centralna zona, potezlinearnog centra u ulicama poveanog stepena komunikativnosti ilimirna stambena zona na obodu naselja). Aktivnost kojom se u ovoj faprojektantskog procesa bavimo obuhvata integralno sagledavanjeurbanistikog koncepta uline mree i potencijalne, globalne, nameneblokova, a radi provere njihovih dimenzija.

Ilustracija na primeru stambenog naselja:Beanijska kosa I, Beograd, 1984. (sl. 15)

Podaci: povina teritorije naselja 44.1 ha; broj stanovnika 8 700.

Koncept stambenog naselja na Beanijskoj kosi predstavljainovacijupostojeeg urbanistikog modela i prakse izgradnje velikih naselja predgraakoja su pretendovala na uklapanje u gradsko tkivo. Inovacija se ogleda u nizkarakteristika primenjenog primerenog modela stambenog naselja, koje suobjedinjene osnovnim ciljem - formiranje naselja s obelejima gradskogprostora. Meu njima je na prvom mestu proto nost naseljskog tkiva izraenakroz mreu naseljskih sabirnih i stambenih ulica, s minimumom slepih tokovUjedno je definisana veliina blokova u skladu s tipom stanovanja (porodino ivieporodino) i utveno stepenovanje javnosti prostora.

Evidenta je razlika u dimenzijama blokova namenjenih razliitim tipovimastanovanja, kao i razliitost forme i dimenzije blokova namenjenihnestambenim sadrajima (kola, obdanite, trgovaki centar). Isto tako,uo ljivo je da je lociranje tipova stanovanja i nestambenih sadraja bilouslovljeno primarnom saobraajnom mreom s linijama javnog gradskogprevoza (pristup iz grada). Vea koncentracija stanovnika u viespratnimobjektima nalazi se uz raskre pomenutih saobraajnica, dok je gradski tipporodinog stanovanja od njega udaljeniji.


34/94


USVAJANJE KONCEPTUALNIH POSTAVKIIli, ta smo do sada uradili?

Zakljuno se moe rei da u poetnom projektantskom koraku kojirazmatra odvijanje tokova na obraivanom podru ju, a na osnovuusvojenih principa i obavljenih scenografskih aktivnosti, formiraprve skice urbanistikog reenja. One u sebi sadre konceptualnaopredeljenja sagledana u konkretnom prostoru, koja se odnose na:

mogunost izbora alternativnih puteva; stepen komunikativnosti prostora; preliminarne dimenzije i forme blokova; stepen javnosti i reprezentativnost prostora; vizuelno i fiziki dostupne prostore; i uo ena konfliktna mesta.

Pri tome, jo jednom potenciramo da formiran koncept nije statianprodukt nego dinamian, razvojan i podloan promenama ve u tokunarednih koraka procesa urbanistikog projektovanja.

1 Mirkovi, B. (1976)Osnovi urbanizma - tehnika prostornog oblikovanja.knjiga 2/A,str. 112.

2 Pogledati: Popovi, N. (1990)Reenje stambenih ulica Alekse Nenadovi a,Smiljani eve i Molerove u Detaljnom urbanisti kom planu rekonstrukcije etiri blokaoptine Vra ar. Zborniku referata sa Savetovanja o planiranju i projektovanjugradskih saobraajnica, Drutvo za puteve Srbije

3 Lynch, K., Hack, G. (1984)Site Planning. str. 3-5.4 Pogledati: Maletin, M. (1992)Gradske saobra ajnice.


35/94

KORAK 2 SVRHA GRADSKIH TOKOVA27

2 SVRHGR SKIH

TOKOVAZBOG EGA SEODVIJAJU?

RAZNOVRSNOSTSADRAJA

Kao to teko dostupan prostor gubi svoju privlanu mo, tako idostupnost postaje irelevantna ukoliko ne postoji izbor sadraja kacilja kretanja. Opet se moramo osvrnuti na dosadanju urbanistikuplatformu. Zoniranje namene kroz definisanje monofunkcionalnih celgrada ukazuje na ekonomske, organizacione i ekoloke pogodnosti, ai na itav niz nepoeljnih posledica. Pomenuemo samo neke odnegativnosti koje smanjuju mogunosti izbora zadovoljavanja potreba iodvijanja aktivnosti korisnika.

Jednonamenski gradski prostori, svojom teritorijalnom definisanou,

umanjuju mogunost izbora i opredeljuju kategoriju korisnika. Izrazitedistance meu njima zahtevaju poveanu mobilnost stanovnika. Ona jeuslovljena zdravstvenim, ekonomskim, profesionalnim sposobnostimgra anja i njihovim uzrastom. Radno aktivno stanovnitvo jepokretljivo, mada se, u nereenim uslovima javnog gradskog prevozaogranienoj upotrebi privatnih vozila, njihovo kretanje svodi naoptereenje. ta se dogaa s nemonima, najmlaima i najstarijima,slabije mobilnim kategorijama stanovnika? Upueni su, preteno, na

svoje neposredno okruenje. Njihovo ivotno iskustvo je osiromaenukoliko ive u stambenom naselju opremljenom jedino, neophodnimprateim sadrajima. Od stanovnika naseljaesto ujemo: - Idem ugrad. Zato? Jer njihovo naselje ne lii na grad, niti po formi, niti posadraju. Da je ono predgrae s obelejima grada izjavili bi: - Idem ucentar grada. Postoji jo jedna neobina pria. Deca iz stambenihblokova, u argonu zvana blokeji, upuena su na odlazak u grad upratnji odraslih, ponekad sve do srednjokolskog uzrasta. Ukoliko npea koj distanci ne postoji srednja kola (pitanje gravitacionog


36/94


podru ja) oni se suoavaju s nepoznatim, to rezultuje nepoeljnimstresovima, i ponekad,ak i saobraajnim udesima. Mogui zakljuakse odnosi na konstataciju da je za ivot u gradu potrebno navikavanjod malih nogu; i ne samo navikavanje i snalaenje, ve ivaspitavanje, oplemenjavanje i saznavanje o bogatstvu sadraja ivrednostima ambijentalnih formi.

Aktuelan trenutak promena ka trinom privreivanju transformie krutizoning grada. Otvaraju se privatne klinike u stambenim zonama (npna Dedinju i u stambenom naselju na Beaniskoj kosi); na svakomkoraku niu mini-radnje; prodaja peciva i pljeskavica ulazi u kolskdvorita, zajedno s mini knjiarama-galerijama; kiosci opsedajstajalita javnog gradskog prevoza. S druge strane, pojedini centrmesnih zajednica locirani u geometrijskom teitu naselja jedvopstaju. Nalaze se izvanciljnih linija kretanja najaktivnije kategorijestanovnika - zaposlenih. Oni, u tom sluaju, radije svoje nabavkeobavljaju na relaciji stan - posao koristei privatno vozilo ili javnigradski prevoz.Slobodno trite opstaje uz potovanje zakona ponude i potranje. Onspontano koriguje postavke centralizovanog i monofukcionalnourbanistikog modela. S druge strane, preti nam haosom i dominacijomkomercijalnih efekata u distribuciji sadraja gradskog prostora, ukoliblagovremeno ne pronaemo pravi nain strunog usmeravanja idelovanja. Moemo dozvoliti SteCu da fontanom ulepa autoput

napravi za sebe reklamni efekat, ali ne moemo dozvoliti da nam npHilton srui blok u Knez Mihajlovoj ulici radi izgradnje hotela isplatkapaciteta.

Uspostavljanjem sprege izmeu tokova i namene prostora projektantformira preliminarni koncept urbanistikog reenja. Zastupljenostsadraja zavisi od potencijala lokacije, ekonomskih uslovljenosti (odnponude i potranje, trokova i dobiti i sl.), kao i kreativnosti i motiva

planera, projektanta, investitora, vlasnika, korisnika i javnih slubenikLako dostupni prostori, visokog stepena komunikativnosti i atraktivnamene, zahtevaju posebno razmatranje. Oni predstavljaju magnetneta ke sa specifinim zahtevima za dalju razradu. Znaaj ovog korakaza formiranjedemokratske gradske pozornice je nesumnjiv irasporeuje ga, u projektantskom procesu, odmah iza razmatranjatokova u gradu.


37/94


POLAZNA OPREDELJENJA URBANISTEOsnov formiranja aktivne gradske sceneini ugradnja sledeih principau scenografski proces: (i) primerena raznovrsnost sadraja gradskogprostora; (ii) dispoziciji sadraja rangirana u skladu s potencijomlokacije i stepenom privlanosti sadraja; i (iii) komplementarnostsadraja i forme prostora i objekata. Pomenuti principi objedinjujpojedine kriterijume za izbor sadraja na konkretnoj lokaciji. U ciformiranja prostorno - programskog koncepta kojim se predlae

prostorna dispozicija razliitih namena i sadraja rukovodimo sesledeim kriterijumima: potencijal lokaliteta za pojedine namene; stepen privlanosti sadraja; raspon raznovrsnosti sadraja i njihova kompatibilnost; specifinost/identitet sadraja i forme; dinamika korienja - celodnevna aktivnost, odnosno

celogodinja upotreba; i razvojnost (prihvatanje promena kroz vreme).

Primerena raznovrsnost sadraja gradskog prostora

Ponuda raznovrsnih sadraja, funkcionalno i ekonomski opravdanihaktivira gradsko tkivo stepenom privlane moi, faktorom iznenaenja ipotencijalom biranja. Razliitost namena uslovljava prisustvo razliitihformi, pokree i animira razliite korisnike (uzrast, stepen mobilnosti) urazliito vreme i s razliitim motivima (sl. 16).


38/94


Pri tome je neophodno nai pravu meru i izbei zaguenost inagomilavanje. Upravo je to zadatak urbaniste-scenografa: ostvarit primerenu raznovrsnost sadraja u gradskom prostoru a izbeimonotoniju, s jedne strane, i haos, s druge starane, zbog podjednakonepoeljnih posledica.1

Pojedine namene mogu biti meusobno u konfliktu. Struno delovanjezahteva razmatranje njihove kompatibilnosti, ali ne u smislupojednostavljenog formiranja monofunkcionalnih zona, ve pravilnogodreivanja raspona razliitosti sadraja i naina njihovog uklapanja.Na primer: stanovanje u blokovima uz gradsku pijacu je ugroeno. Prekonstukciji ili izgradnji novih gradskih struktura, stanovanje bi treborjentisati ka unutranjosti bloka, dok bi prednja strana bila aktiviraza trgovake i poslovne sadraje (npr. deo okruenja Kalenieve pijacei pijace na Zelenom vencu). Mogue razreenje konflikta predstavlja ireimsko funkcionisanje pijace, odreenim danima u sedmici, dok biostalim danima prostor pijace predstavljao atraktivan trg - uz dodatnzahteve: izuzetno efikasno delovanje komunalne slubei enja iodnoenja smea, smetajne prostore za pijani mobilijar, zaivljavanjeprodavnica na tokovima i drugo. Moda bi zbog aktiviranjazna ajnog gradskog prostora - Masarikovog trga u Zemunu, vredeloispuniti navedene zahteva. I trea mogunost razreenja pomenutogkonflikta (koja je i najprisutnija u savremenom pristupu urbanistaprojektanata) je prerastanje otvorene pijace u trnicu priemu bi se,fiziki, zatvaranjem, formirala distanca u odnosu na okolne namenepojedine nekompatibilne sadraje (npr. Merkator na Novom Beogradili projekti za Bajlonovu pijacu i pijacu na Banovom brdu).

Uskla enost zna aja gradskog prostora i njegovog sadraja

O preliminarnoj nameni blokova razmiljali smo ve u prvom koraku uskladu s potencijalom pojedinih lokacija u gradskom tkivu. Namena ne moe razmatrati izvan konteksta gradskog okruenja i stepenakomunikativnosti uline mree i pojedinih prostora. Isto tako, pojedinisadraji poseduju veliki stepen privlane moi i izazivaju koncentracijukorisnika. To su, pre svega, stajalita prigradskog i gradskog prevoz(npr. novoformirana stanica podzemne eleznice kod Vukovogspomenika), kao i javni parkinzi i garae, zatim pijace, trgovaki iposlovni centri, robne kue, a u nonim satima dragstori i sl. Takviprostori predstavljaju magnetne sadraje i zahtevaju posebnourbanistiko razmatranje2. Razlog tome nije samo istraivanje lokacijenavedenih sadraja zbog njihovog funkcionisanja, nego i nain na koji


39/94


oni deluju na dispoziciju sadraja u svom okruenju. Ukoliko jznaajan sadraj u neposrednom kontaktu s prilivom potencijalnihkorisnika onda je izvrena koncentracija korisnika i sadraja na jednomestu pasivizirajui okolno gradsko tkivo. Nasuprot tome,udaljavanjem sadraja veeg stepena privlanosti od npr. stajalitagradskog prevoza poveava se stepen komunikativnosti okolnih ulica iaktiviraju sadraji u njima (sl. 17). Distanca koja pogoduje ciljnopea kom hodu kree se u okvirima izmeu 90 i 120 m. To je ujedno ipovoljno rastojanje izmeu pojedinih sadraja izrazite privlane moi.Utoliko je neprihvatljiviji koncept lociranja trgovakih centara mesnihzajednica u fizikom teitu naselja, a van ciljnih tokova i punktovanapaja naselja (sl. 18).

Izvor navedenog razmatranje je struna literatura koja prikazujeodreena istraivanja u vezi distribucije sadraja u prostoru. Gotovoiste zakljuke moemo izvesti ukoliko pratimo, trenutno kod nas

prisutnu, sivu ekonomiju. Pozicije koje, relativno slobodno, zauzim


40/94


dileri cigareta i ostale vercovane robe (autobuska stajalita, pijacedragstori) ukazuju na pomenuti princip. Zbog toga, dispoziciji razliitihsadraja u skladu sa stepenom komunikativnosti lokacije i stepenomprivlanosti pojedinih sadraja, prerasta uneophodanprincip ili pravilonaeg strunog delovanja.

Kompatibilnost sadraja i forme gradskog prostora

U okviru naeg delovanja nalazi se i razmatranje kompatibilnostsadraja i forme prostora, kao i volumena objekata koji gaine.Magnetni sadraji uslovljavaju veliku koncentraciju korisnika, a ondalje, zahteva adekvatno dimenzionisan i oblikovan gradski prosto(protoan trg, skver, peaku ulicu, pasa, ili bar odgovarajuu irinutrotoara)(sl.19).

Istovremeno, gradski prostor s viso-kim stepenom komunikativnosti (trgo-va ka ulica, trg), potrebno je opremitiaktivnim sadrajima koji u potpunostikoriste njegov potencijal i doprinosemu. To nisu objekti velikog volumenai neprofitabilne namene,iji se kon-takt s eksterijerom svodi na ulaznupartiju. ak i namenski trni centri,veoma zastupljeni u naoj, sadanjoj,graditeljskoj praksi, ostvaruju svoj ko-mercijalni efekat preteno u prizem-nim etaama (sl. 20), uz prirodne to-kove graana. Svako penjanje i sila-enje zahteva dodatni motiv i name-ru, dok prizemlje funkcionie i uprolazu.


41/94


Neophodno je iskazati razno-vrsnost sadraja i kroz morfo-loko bogatstvo gradske fizikestrukture (sl. 21). Tome dopri-nose ambijenti i objekti prepo-znatljivi po volumenu, oblikovanjui tretmanu dodirnih zona spolj-njeg i unutarnjeg prostora.

Poseban primer predstavljaBulevar Revolucije. Na trotoa-rima naspramnih ulinih frontova,i u pojedinim segmentima ulice,odvijaju se razliite predstave.Njihov scenario je uslovljenodnosom sadraja i volumenazgrada. Veliki, preteno mono-funkcionalni objekti, neprofita-bilne namene i s pasivnom pri-zemnom etazom (fakulteti, biblio-teka, hotel, poslovne zgrade)podravaju samo brza, ciljna kre-tanja, koja ne stvaraju nagomi-lavanje korisnika. S druge strane,aktivno prizemlje, mali korakpromene, bilo da je u pitanjuvolumen objekta ili smena lokalau prizemlju, stvorili su obelejetrgovake strane ulice. Dokaz je,opet, carstvo sive ekonomijekoje je gotovo dozirano zastup-ljeno u skladu s komptatibilnousadraja i forme. Bilo je tumaenja da razliite strane ulica pripadajurazliitim optinama koje sprovode drugaije reime kontrole ikanjavanja. Meutim, i nakon postavljanja tezgi s obe strane ulice odVukovog spomenika ka Cvetkovoj pijaci, one sasvim drugaijefunkcioniu. Preveliko bujanje uline prodaje i njena potpunanekompatibilnost s formom prostora (tramvajske ine, parkirana voziluzan deo preostalog trotoara za tezge i kupce) i zastupljenimstanovanjem, dovode do kolapsa koji zahteva intervenciju gradsk

vlasti.


42/94


43/94


U nastojanju da se programski, prostorno i oblikovno postignu kvaliteturbanosti koji, u jednom stambenom naselju na periferiji grada, mogu umanjitnostalgiju za centrom grada, ostvaren je prostorni potencijal za buduu javnu

namenu u skladu sa razvojem naselja. To su objekti koji direktnoine ulinifront iije prizemlje predstavlja razvojni potencijal za spontano obogaivanjenaselja nestambenim sadrajima (lokali i poslovni prostori u ulicama s visokstepenom komunikativnosti). Dananji ivot naselja ukazuje nainjenicu da jeovakvo predvianje bilo opravdano, i da je pomenuti konceptzaiveo tamogde je podran i kroz arhitektonsko projektovanje objekata. Gde to nijeu injeno, zapaaju se previe spontane i haotine transformacije. Onepredstavljaju dragocen poligon za dalja istraivanja i uspostavljanje povratnspege za budue urbanistike i projektantske aktivnosti.


44/94


Analiza potranje za razli itim sadrajima

Potranja za odreenim sadrajima uslovljena je, istovremeno,zadovoljavanjem potreba stanovnika i ostvarivanjem komercijalnzahteva i efekata pojedinih lokacija i sadraja. Predinvesticione studisu osnov za ulaganje sredstava u odreene projekte i njihovurealizaciju. Lepo je zamisliti ta se sve moe uraditi, ali je odluujue -ko, zato i kakoe, sve to realizovati. Znaaj ekonomskih parametarau trinom privreivanju je prioritetan i predstavlja sutinu ovogscenografskog koraka3. S obzirom da nije u domenu delovanja autora,ne e biti detaljno razmatran u okviru publikacije, uz napomenu datimski rad ukljuuje strunjake koji navedeni aspekt razrauju uzsaradnju s urbanistima.

Razmotriemo potranju za odreenim sadrajim u okviru programsko-prostornog koncipiranja urbanistikog projekta, a u domenu proverezadatka dobijenog od naruioca posla. Naje e se od investitora

dobijaju odgovarajui numeriki zahtevi, a iz planskih dokumenatastandardi i urbanistiki parametri koji predstavljaju tradicionalnu formukvantitativnog iskazivanja programa. Kvalitativna nadgradnja izraekroz upotrebni i oblikovni potencijal lokacije nije zastupljena. Oslanjasamo na numerike okvire vodi ka rutinskom pristupu i ispunjavanjukomercijalnih i administrativnih uslova. Potrebno je istai da programpredstavlja centralnu i odluujuu pokretaku energiju procesaprojektovanja. On ukazuje na aktivnosti u prostoru, na korisnike, nsvrhu postojanja i oblikovanja prostora, uz razradu intenziteta u estalosti korienja, poeljnu povezanost objekata, njihovuorganizaciju i servisnu podrku. Ujedno, on predstavlja rezultatdijalogaizmeu urbaniste - projektanata i naruioca projektne dokumentacije.Za projektanta je ovakva vrsta razgovora struna obaveza kojoj trebaodgovoriti, a za investitora put ka boljem razumevanje oekivnogrezultata. Program trpi konkretne izmene u daljem procesuprojektovanja kao posledice potpunijeg upoznavanja potencijalalokacije i uspenije interakcije s naruiocem posla.

Ilustracija na primeru podru ja posebne namenePriobalje Dunava, Grocka, 1992. (sl. 24)

Prema DUP-u Priobalja Grocke uraenom 1983. godine istaknuti su sledeiciljevi razvoja predmetnog podru ja u odnosu na namenu: (i) omoguitivienamensko i istovremeno korienje priobalnog pojasa, obale i reke; (ii)ostvariti optimalnu organizaciju namene i funkcija prema komponibilnosti; i


45/94


46/94


47/94



48/94


Provera kompatibilnosti sadraja

Pravilna prostorno-programska organizacija obraivanog podru jadirektno je uslovljena moguno u kombinovanja sadraja uneposrednom okruenju. Meuzavisnost sadraja diktirana jeposledicama koje oni za sobom ostvaruju preteno u okviru promena(i) gustine zaposlenih, korisnika, vozila; (ii) ekolokih uticaja - bukzaga enje; (iii) morfologije gradskog tkiva; i (iv) uslova konkurencije.

Ilustracija na primerimaPrimer 1. - stambeno naselje

Dragodan, Pritina, 1989. (sl. 25)Generalno opredeljenje predloeno idejnim urbanistiko-arhitektonskimreenjem u konkursnom elaboratu je planiranje razvoja grada iskazano krozopti cilj - poboljanje i unapre ivanje uslova ivota.. Unutar njega sudiferencirani posebni ciljevi. Njihovo usvajanje je vreno postupkom selekciodreivanjem prioriteta prema karakteristikama konkretne lokacije i zahtevimkonkretnih korisnika. Iz domena distribucije namene posebni ciljevi suostvarivanje: (i) kvaliteta stanovanja usaglaavanjem standarda stanovanja snivoom oekivane urbane razvijenosti podru ja; i (ii) ostvarivanje potpunefunkcionalne opremljenosti naselja. Pri tome je, radi ostvarivanja principkontinuiteta razvoja (objanjeno u prethodnom koraku), usvojen konceptkoncentracije i disperzije, svojstven prirodnom razvoju gradskog tkiva. Njime je kompatibilnost pojedinih namena iskazana na sledei nain:

Parametri vee koncentracije su (i) javni sadraji i vea protonost prostora(kategorija javnog i zajednikog - centar, glavna ulica); (ii) samostalninestambeni sadraji komercijalnog tipa od znaaja za samo naselje i njegovoire okruenje (povremena trgovina i usluge, kultura i obrazovanje,ugostiteljstvo i turizam, sport i rekreacija, kao i izdvojena proizvodno-usluzona uz magistralni put); i (iii) objekti vee spratnosti (preovlaujuevieporodino stanovanje) s lokalima u prizemlju. Namena lokala predviaiskljuivo sadraje koji su u pozitivnom odnosu sa funkcijom stanovanja. On je ne naruavaju, ve nadopunjuju, prevodei naselje iz kategorijespavaonice u dinamino gradsko okruenje (trgovina na malo, zanatskeusluge, mini-ugostiteljstvo, administrativne i finansijske usluge i drugi vidposlovanja);


49/94


Parametri disperzije su: (i) odsustvo javnih sadraja u prizemlju ismanjena protonost prostora (kategorija privatno i zajedniko); (ii)manja gustina i spratnost (porodino stanovanje u prizemljimaviespratnih objekata -meoviti tip stanovanja i vea zastupljenostklasinog tipa gradskog porodinog stanovanja); i (iii) predvianjeugaonih pozicija za lociranje pojedinih komplementarnih nestambenihsadraja (npr. svakodnevna nabavka), kao sagledljivih punktova ikomunikativnih prostora s najmanjim stepenom privatnosti.


50/94


51/94



52/94


Komercijalizacija - komercijalnim efektima predvienih sadraja parkadoprinosi se poveanju stepena realnosti za izgradnju, zaivljavanjei adekvatno odravanje parka u uslovima nae ekonomskesadanjice. U cilju ostvarivanja predloenih namena i sadrajaobjekata i povrina parka neohodno je postii organizacionepreduslove ostvarivanja potencijalnih upotrebnih vrednosti povrinaparka, objekata u njemu, kao i njihovog odravanja. Projektom jepredloenkoncept ogra enog parka , odnosnozatvorenog ikontrolisanog prostora. Navedena pretpostavka uslovljavarazmatranje i definisanje vlasnitva ili zakupa parkovskih povrinato predstavlja odreeni eksperiment u odnosu na naudosadanju (retko uspenu) praksu.

Prostorno-programskim konceptom parka definisan je centralni motiv parka jedinstveni Garden centar i vie prepoznatljivih punktova skomplementarnim sadrajima iz domena ugostiteljstva, sporta, igre i kulture.

Analiza gravitacionog obuhvata

Od znaaja za zaivljavanje (opstanak i komercijalni efekat) pojedinsadraja je pored, kvaliteta usluga, jedinstvenosti sadraja (monopoldobar marketing) i broj korisnika koji im gravitira. Sagledavanrelevantnog gravitacionog podru ja za pojedine namene je u domenu

naeg urbanistiko delovanja.

Ilustracija na primeru rekonstrukcije gradskog tkiva

Markleberg, Lajpcig, Nema ka, 1991. (sl. 27,28,29)

Raznovrsnost namene razmatrana je kroz koncentraciju sadraja razliitihdelatnosti i koncept magneta (sadraji izrazite privlane moi), a u skladu sastepenom komunikativnosti prostora. Odreivanjem gravitacionih podru ja naosnovu primerenih distanci peakog kretanja i broju stanovnika (ukljuujui inovo naseljsko tkivo), formirani su novi gravitacioni punktovi. Oni su lineapovezani glavnom ulicom i aktiviraju njene graevinske potencijale zaprihvatanje razliitih sadraja.


53/94


54/94



55/94


56/94


alternativa (po raspisu konkursa) nadzemna javna garaa, i tonaspram budueg hrama. Argumentaciju za takav izborini prostorraskra, ugla bloka, autobuskih stajalita - odnosno temavizuelne i fizi ke dostupnosti . Ujedno je ovaj prostor visokogstepenakomunikativnosti zbog privlanosti neposrednog okruenja (park,studentski kompleks, budui hram). Doprinos je dvostruki: oblikovni- u morfologiji gradskog tkiva; i komercijalni - efekat dostupnogmagnetnog, i masovno napajanog sadraja (autobuska stajalita,postojei tranzitni peaki pravac i raskre prometnih ulica -pea ki prelazi).Odabrana lokacija omoguava i dopunu programa robne kue krozprerastanje samousluge u dragstor, kao i lociranje atraktivnogrestorana na krovnoj etai (petoj fasadi u cilju unapreenja vizura zastanare okolnih solitera).

zanatstvo -uobiajene kategorije linih usluga i usluga domainstvu dospecifinih (uz javnu garau - pranje i opravka automobila).Lokacija: unutranjost blokova, dispozicije s niim stepenomreprezentativnosti.

finansije i poslovanje - banke, agencije, informacioni punktovi, poslovniprostori, specijalizovani biroi i dr.Lokacija: etani nivoi poslovnihobjekata.

kultura, obrazovanje - prodajni izlobeni prostori, muziki centar -dvonamensko sklonite; razni vidovi komercijalizovane obuke(strani jezici, kompjuterska letnja kola, kursevi makrobiotikeishrane) - etae poslovnih objekata; letnja scena na poslednjoj etai

garae iza robne kue;ugostiteljstvo - restorani (nacionalni, makrobiotiki i sl.), picerije,

poslastiarnice, kafii do kioska za prodaju mekika, palainki ilikokica - poslovni objekti uz Ulicu Narodnog fronta, s moguno uaktiviranja atrijumskih partija, pjaceta, peakog "sokaka" ili krovneetae robne kue;

turizam- smetajni kapaciteti srednje kategorije (pansionskog tipa) zapotrebe poslovnog turizma - objekti namnjeni specijalizovanomstanovanju.

rekreacija, zabava- aktiviranje krovne etae (pete fasade) velike garaena uglu ulica Narodnog fronta i Balzakove kroz sadraje kojie seatraktivnom formom i komercijalnim efektom uskladiti s potencijalolokacije visokog stepena komunikativnosti ("fitness" centar -teretana, masaa, kozmetika, ili "Vegas" centar - fliperi, bilijar,video-igre, "kazino"). Ujednoe se doprineti oblikovnom izrazusagledivog ugaonog punkta.


57/94



58/94


59/94

RAZUMEVANJE GRADSKE FORME 51

3 RAZUMEVANJEGRADSKE FORME

KUDA VODE TOKOVI?

ITLJIVOST GRADSKOGPROSTORA

Stepen pristupanosti i raznovrsnosti namene dobijaju na snazi ukolikosu praeni lakoom orjentacije i snalaenja u prostoru, kao iitljivimodnosno asocijativnim formama. Homogena morfologija gradsko

sklopa predstavlja potvrdu tokova i doprinos zaivljavanju raznovrsnsadraja. Identitet objekta, prostora, gradske celine, utisnut u svestkorisnika, formira perceptivnu strukturu koja doprinosi njegovorazumevanju i prihvatanju. U tom sluaju su jednostavne posetenepoznatim delovima grada i jasna usmeravanja stranaca da stignu dokonkretnog cilja. Uostalom, da bi se predstava uspeno odvijala aktemoraju razumeti i zapamtiti scenografsku postavku na pozornici.

Zato smo se opredelili za potenciranje navedenih konstatacija irazmatranje teme itljivost prostora? Zato to su novoizgraeni delovigradova izgubili pomenuta obeleja morfologije tradicionalnih gradsprostora. Slobodnostojei viespratni objekti ne definiu spoljni prostorsvojim volumenom u smislu usmeravanja i zadravanja tokovapodravanja vizura i formiranja perceptivne strukture. Prostor jrazgraen, amorfan, definisan samo dvodimenzionalno - crteom napapiru ili pogledom iz aviona. On ne poseduje pravu prostornu mer

prilagoenu ovekovim potencijalima sagledavanja. Unificirana imasovna izgradnja objekata bez identiteta i preteno jednonamenskihkao i hijerarhija tokova i prostora, oteavajuitljivost gradskog prostorai snalaenje u njemu. Koliko je samo puta svako od nas zalutao unekom od novih stambenih naselja?

Pomenuti prostori, iako relativno novoizgraeni, ve zahtevaju fazurekonstukcije. Struna reakcija ne izostaje, ali sporo zaivljava. O tome

nam govori i raspis meunarodnog konkursa s temom BudunostNovog Beograda 1986. godine. Prispeli radovi su ponudili niz celov


60/94


sagledanih odgovora na temu humanizovanja novobeogradskih

struktura kroz uspostavljanje atributa gradskih ambijenata, ali supomaci u konkretnoj realizaciji stidljivi. S druge strane, parcijadelovanje, po zakonima trita, aktivira neizgraene prostorestambenih naselja ili prizemlja viespratnih objekata (naroitozajednike prostorije ili natkrivene prolaze koji imaju alternativni tokTako je npr. razgraeni ulini front glavne ulice na Banovom brdu -Poeke ulice, dobio dopunu kroz niz objekata komercijalnosadraja u skladu s postojeim stepenom komunikativnosti ulice.

Perceptivna struktura ulice je izmenjena i stvorena su obelejagradske ulice. Da li je ona ulepana, ili ne, sadrajnija ili haotinija,pitanje je detaljnije analize.injenica je da je postalaurbanija i poraznovrsnosti zastupljenih sadraja i po svojoj morfologiji. Jo manintervencija moe doprineti snalaenju u prostoru naselja. Unificiran jednolini stambeni objekti Skojevskog naselja u Koutnjaku dobili sumogunost promene namene zajednikih prostorija za smee (kojenisu ni aktivirane) u prizemljima objekata uz zonu ulaza. Ovi prostoriorjentisani ka kolsko-peakim (komunalnim) pristupima koji suoblikovani kao ulice (uzan kolovoz i trotoar) i koji su, pored zabrakretanja i parkiranja privatnih vozila, spontano i zaiveli kao ulicRaznovrsnost sadraja u pomenutim prostorijama-lokalima i razliitostreklama dale su element prepoznavanja anonimnim stambenimobjektima i oslonac korisnikoj percepciji okruenja.

U skladu s prethodnim razmatranjem sledei korak scenografskog

procesa je podravanje mree tokova i sadraja kompozicijomprepoznatljivih volumena i povrina, odnosno trodimenzionalnomstrukturom prostora. Istiemo jo jednom, dae gradski prostor,svojom morfolokom ponudom, aktivirati potencijalne korisnike samukoliko je onitljiv, razumljiv, prepoznatljiv i s moguno u formiranja jasnih perceptivnih sruktura.

POLAZNA OPREDELJENJA URBANISTEOblikovanje gradskog prostora zahteva uspostavljanje definisanihmorfolokih obeleja kroz: (i) usmeravanje razliitih tokova adekvatnommorfologijom prostora i fizikim obelejima; (ii) prevoenje mreatokova i sadraja u trodimenzionalnu formu radi formiranjaitljiveperceptivne strukture gradskih prostora; i (iii) diferenciranje formprema sadraju i stepenu reprezentativnosti. Pri tome smo voeniodreenim kriterijumima za formiranje morfologije izgraenog prostora:


61/94


uspostavljanje odnosa prema morfologiji okruenja (kontrast,

uklapanje, prelazni oblici); podravanjevizulnih determinanti i repera;i formiranjedefinisanih urbanih prostora(gradsko dvorite,

gradski blok, ulica, skver, pjaceta, trg, park, rekreativan prostorizletite, obala reke i sl.)

Uskla enost tokova i morfologije gradskog prostora

Trodimenzionalnim formama moemo negirati ili podrati uspostavljelogiku odvijanja tokova, njihov pravac, ukrtanja i mogunost izborapromene pravca kretanja. Razgraeni gradski prostori nude fizikuprotonost prostoraak i kada ona nije programski obraena (utabanezemljane preice u naseljima). Takva kretanja su samo posledicaneadekvatnog reavanja tokova, bez uoavanja ciljeva i formiranjemdilema u kretanju koje, naknadno i spontano, reava scenario ivota gradu (sl. 31).


62/94


Fizike determinante definiu mogunost ili nemogunost prolaenja

kroz neki prostor. Samo pravilno sagledani potencijalni tokovi zadravanja treba da su podrani izgradnjom trodimenzionalnihstruktura. U protivnom bi posledice bile jo gore od utabanih preica unedefinisanom prostoru.Prostor zatvaramo i otvaramo, suavamo i irimo, u skladu s namenomi postojeim, ili oekivanim, stepenom komunikativnosti. Skoro da jemogue porediti odvijanje tokova u gradu s definisanim renim tokom.Re no korito se formira prema koliini vode u protoku, kao i morfologijii sastavu tla obala. Ono se spontano iri u susretu s drugom rekom,formirajui ue, odnosno raskre vodenih puteva. Tako i scenografgradskog prostora definie ulicu kao linearnu formu prostora, koridtokova, u skladu s njihovim intenzitetom i insolacionim uslovimprostor raskra proiruje od nivoa raskrsnice, preko skvera do trga, uskladu sa stepenom komunikativnosti, intenzitetom susretanja naukrtanju tokova, prisustvom motiva za zadravanje i znaajem zaformiranje matrice grada (odgovarajua dispozicija trgova i skverova);dvorita dimenzionie prema broju korisnika i mikroklimatskim uslovi sl.

Jasna perceptivna struktura gradskog prostora

ovekova percepcija okruenja, s teitem na vizuelnoj percepcijipredmet je brojnih istraivanja1. Formiranje prostornih predstavauslovljeno je potencijalima samog korisnika i predstavlja subjektivpogled na objektivnu stvarnost.Izvesno je da je oseaj otvorenosti izatvorenosti prostora lini doivljaj(poneko je klaustofobian). I porednavedenih konstatacija, istraivanjavezana za percepciju prostora nudenam generalizovane zakljuke na baziusvojenih metoda i tehnika. Onipredstavljaju upotrebljiv alat ilipomagalo za formiranje konceptu-alnih postavki scenografije gradskihprostora. To su, pre svega odnosipretene visine objekata i irinenjihovih meusobnih rastojanja (sl. 32)koji definiu geometrijske potencijaleprostora: linearnost prostora, njegovuzatvorenost, otvorenost ili potpunu


63/94


razgraenost. Moda je u tom smislu korisno pomenutiesto

upotrebljavanu analogiju da su kontinualni nizovi objekata u gradskoprostoru ekvivalentni zidovima u unutranjem prostoru, te da se ulicmoe porediti sa hodnikom, trg s dnevnom sobom2, odnosnoeksterijer objekata senterijerom prostorija (sl. 33).

Diferencirana reprezentativnost forme prostora i objekataRaznovrsna morfologija gradskog prostora, definisana volumenimobjekata i rastojanjima meu njima, nudi bogatu paletu stepenovanjanivoa reprezentativnosti prostora i objekata. Ona se ne odnosi samona, u prethodnom koraku pomenut, stepen privlanosti i znaajpretene namene objekta, ve i na njegovu poziciju u fizikoj strukturigrada. Gradski prostor definie polje sagledavanja pojedinihtrodimenzionalnih formi. Linearni prostor ulice omoguava dubinske


64/94


vizure i spreava celovito sagledavanje naspramnih frontova. Nivo

reprezentativnosti prostora se zadrava na ulaznim partijama i u zondonjih etaa objekta, a u skladu sa irinom ulice. Za razliku od njegprostor skvera i trga omoguava sagledavanje trodimenzionalnih celinai samim tim uspostavlja izraenije zahteve za poveanim stepenomreprezentativnosti objekata u celini (sl. 34).


65/94


Markiranje ugaonih pozicija i drugih promena pravca kretanja, ka

zavrnih akcenata dubinskih ulinih vizura, predstavlja bogat oblikovnipotencijal gradske pozornice. Poseban element itljivosti prostoraine vizuelne dominante u gradskom prostoru. One se sagledavaju sa

razliitih pozicija zbog svoje izraene tree dimenzije (sl. 35).

Uoljivo je da posedujemo bogat scenografski aparat za osmiljenokoncipiranjemorfologije grada . Uz njegovu upotrebu i nauimaginaciju i kreaciju, ona postaje doprinos razumevanju,itanju isnalaenju graana u prostoru.

REDOSLED SCENOGRAFSKIH AKTIVNOSTINa sledei korak u procesu projektovanja, usmeren na formiranjekoncepta fizike stukture obraivanog podru ja, podrazumeva sledeeaktivnosti: (i) nezobilaznu primenu i proveru konceptualnih opredeljeiz prethodnih koraka; (ii) analizu uticaja ireg okruenja i postojeeurbane morfologije, kao i ukljapanje novih fizikih obeleja.; i (iii)proveru perceptivne ponude kroz komparaciju doivljaja prostora ostrane korisnika i sopstvenog vienja.

Primena i provera rezultata prethodnog koraka

Kroz razmatranje koncepta trodimenzionalne fizike strukture podru jaopredeljujemo se za stepen podravanja i nivo usmeravanja do sadausvojenih mrea tokova i sadraja, ili za njihovu radikalnu promenu.


66/94


Ilustracija na primerima

primer 1.- stambeno naseljeKamberovi a ravan, Zenica, 1984. (sl. 36,37,38,39,40)

Osnov urbanistikog reenja predloenog konkursnim elaboratom bio jeformiranje novog stambenog naselja kao delagradskog tkiva uzposedovanje obeleja gradskih ambijenata (glavne i sporedne ulice, skvera,trga)3. Dobijanje IV nagrade na optem jugoslovenskom konkursu(nekadanje Jugoslavije) predstavlja javnu afirmacijupredloenog koncepta,

davne 1984. godine. Pomenuta nagrada predstavlja njegov izlazak izanonimnosti, jer se potpuno razlikovao od urbanistikog konceptaprvonagraenih i ostalih radova s pretenim opredeljenjem za centralnupea ku kimu naselja. Zanimljiva je i izjava jednog odlanova irijaNapravili ste pravi gradi (sl. 36). Punu potvrdu koncepta prua slinost sdananjom graditeljskom praksom stambenih naselja koja uspenozaivljavaju (po miljenju autora publikacije - npr. realizovana naseljBeanijska kosa I, Golf na Banovom brdu i sl.). U ovom tekstu se neemobaviti obrazlaganjem ponuenog reenja, ve emo istai samo razmatranjarelevantna za naslovljenu scenografsku aktivnost.

Koncept predloene mree gradskih ulica karakterie kontinualnost,protonost, prilagoenost konfiguraciji terena i vei broj uliva/izliva, odnosnoprikljuaka na postojee ulice (sl. 37). Konkursni zadatak je formulisao samo jedan prikljuak. Glavna ulica predstavljaki mu naselja, kako u smislutokova, stepena komunikativnosti i zastupljenih sadraja, tako i u odnosu nmorfologiju prostora. Njena linearnost je naglaena spratnou objekataulinog fronta. Lomljenjem trase ulice (pod uglom od 45o) stvoreni su uslovi za


67/94


usporenje brzine vonje i, s druge strane, punktovi za oblikovanje vizuelni

markera u takama promene pravca dubinskih vizura.

Ujedno su pozicije preloma pogodovale formiranju proirenih prostora trgasistema pjaceta uz potencijal otvaranja panoramskih vizura sa uzvienihpozicija zaravni (sl. 38). Razliitost prostora i objekata koji ga formirajudoprinosi identitetu iitljivosti prostora. Ovako formirana glavna ulica naseljadobija pulsirajui gradski karakter objedinjenih i usmerenih tokova, sadraja ikontakata. Ona prestaje da bude saobraajnica - pretei koridor opasnih ibrzih metalnih naprava.

Specifinost reenja je u tome da se navedeni princip ne primenjuje bezprovere. Trase glavne ulice naselja i ulivajuih stambenih ulica u potpunostisu podrane odgovarajuom morfologijom fizikih stuktura (sl. 39).


68/94



69/94


Za razliku od njih formirana je i obodna ulica koja na znaajnom delu svoje

trase nema izgradnju. Zbogega se trasa ulice ne koristi racionalno? Razlozisu u karakteristikama same lokacije. Prvi pogled na geodetsku podloguasocirao nas je na povlaenje izgradnje stambenih objekata upravo ka ivicizaravni ispod koje je reka Bosna (efekat vode, vizuelne pogodnosti i sl.)Obilazak lokacije nas je usmerio da od jednog dela pomenute ivice povuemostambenu izgradnju ka unutranjosti zaravni i naspramnoj padini. Tek na licmesta, uoili smo nepovoljnost ovog dela zaravni koji je u nivou dimnjakagorostasne elezare locirane na drugoj obali reke Bosne. Konceptualnoopredeljenje je iskazano formiranjem poluotvorenih stambenih blokova, pemu isturenu poziciju prema elezari imaju samo kalkani stambenih objekat

utopljeni u zatitni pojas zelenila. Tako je teite formirano u unutranjofizikoj strukturi, odnosno glavnoj ulici naselja.

Obodna ulica smanjenog intenziteta dobija svoje opravdanje u ostvarivanjukvaliteta protonosti prostora i u prihvatanju mirujueg saobraaja uzkolovoz ulice, a ne na izdvojenim i posebno oblikovanim (rtvovanim) parkprostorima. Zadrali smo mogunost da vozila miruju u onom prostoru koji im

je istovremeno potreban i za nesmetano kretanje (bez slepih ulica).Morfoloka provera uspostavljene mree tokova i sadraja iz prethodnihkoraka projektantskog procesa nije je u potpunosti podrala, ali je nije nukinula. Dala joj je samo diferencijaciju u tretmanu kroz trodimenzionalnoprostora (sl. 40). Obodna ulica nije klasina gradska ulica ve vie protoanparking, rastereenje glavne ulice od tranzitnih tokova i vezni elementkontinualne uline mree bez neprijatnih slepih zavretaka .


70/94


primer 2 .- stambeno naselje

Beanijska kosa I, Beograd, 1984. (sl. 41,42)Prethodno uspostavljena mrea tokova i sadraja nije dovoljno podrana krofiziku strukturu naselja. To je uslovljeno, pre svega, administrativnimrazlozima. Urbanistiki projekat stambenog naselja raen je na osnovuusvojenog Detaljnog urbanistikog plana zaiju Izmenu i Dopunu nije biozainteresovan investitor zbog nepovoljnog ekonomskog i vremenskog efektaKao takav, projekat nuno poseduje i odreene kompromise koji se ogledajuu: konceptu tokova (aktiviranje kolsko-peakih staza za pristup stambenimobjektima u unutranjosti bloka); ukupnoj dimenziji blokova namenjenvieporodinom stanovanju; dispoziciji sadraja nestambene namene(prethodno razmatrani koraci projektantskog procesa); i nepotpunimformiranjem ulinih frontova (od znaaja za koncipiranje morfologije gradskogprostora). I pored toga, da ponovimo, ovo naselje predstavlja (po miljenjmnogih, posebno stanara) znaajan doprinosinoviranjupostojeegurbanistikog modela stanovanja u predgrau.

itljivost prostora naselja (identitet i prepoznatljivost delova naselja)ostvarena je krozarhitektonski razli ite projekte sklopova stambenih objekata.Ova znaajna promena u odnosu na dotadanju izgradnju velikih stambenihnaselja po unificiranim projektima objekata, ugraena je u postavke Detaljnogurbanistikog plana. DUP-om predloeno urbanistiko reenje(slobodnostojei objekti i hijerarhije tokova) bilo je tee u potpunosti prilagoditkonceptu naselja s atributima morfologije grada. I pored naglaene razlikizmeu prednje, sagledive i pristupne strane bloka i njegove unutranjosti, uslu aju viespratnih objekata blok se isuvie povlai od linije ulice i ne definienjenu linearnu formu (sl. 41). Kada je jo na drugoj strani niz porodinih kua,ulica postaje razgraena i nije vie element integracije meu naspramnimstranama, ve pre uspostavljanje granice meu njima.


71/94


72/94


Definisana polja sagledavanja mogu se prepoznati samo u ulici koja vodi

cenrtu mesne zajednice i pojedinim stambenim ulicama porodinogstanovanja.

DUP-om predloen koncept porodinog stanovanja ispotovao je zahteve zapoveanjem gustine stanovanja na temu gradske porodine kue (objekti unizu ili atrijumski). S druge strane, potpuno je negirao tradicionalne zahtevovog vida stanovanja (pravo na korienje pripadajue parcele). Bio je to vezastupljen koncept kolektivnog vida porodinog stanovanja (sopstvena kua izajedniko dvorite, parking, garaa). Kompromisno prevazilaenje

navedenog problema ostvareno je uvoenjem kategorijapotencijalnog prostora koji je predvien za predbate porodinog stanovanja na prostoru uzulicu, ili bate ka zajednikom prostoru. U sluajevima gde arhitektonskimprojektom nisu podrane postavke urbanistikog koncepta (porodine kueizlaze na ulicu bez predbati), dogaa se da je blizinom naspramnog objektanaruena privatnost stanovanja i da stanari dobijaju ideju da na sredinikolovoza sade drvee kao vizuelnu barijeru.

Specifinom morfolokom strukturom bloka vieporodinog stanovanja,(lociranjem stambenih lamela u unutranjosti bloka) definisana je kategorijzajednikog prostora -dvorita bloka u primerenomodnosu visineobodnih objekata i irine prostora 1:3 . Time je, i pored relativno velikihdimenzija blokova i njihove javnosti (peaki tranzit) ostvaren prostornielementintegracije i zajednitva (sl. 42).

Poseban kvalitet i doprinos ovom tipu stanovanjaine projektovane bateprizemnih stanova u viespratnim zgradama. One podiu kvalitet stanovanja

prizemlju vieporodinog objekta, pripisujui mu atribute stanovanja uporodinim kuama. U nekim sluajevima ove bate nadmauju svojukonkurenciju u privatnim kuama gde se kontakt s terenom svodi na terasuiznad njegovog nivoa.

Uklapanje u kontekst

Bez obzira na nae vienje morfologije nekog prostora potrebni suizrazito jaki razlozi da je u potpunosti otrgnemo iz konteksta okruenu kome se nalazi4. Ne zagovaramo, pri tom, imitaciju ili ponavljanje vezastupljenih fizikih struktura. Svako vreme nosi svoje obeleje, imasvoje zahteve, pa i pomodnosti. Ali se, ipak, sve to odvija ukontinuitetu. Radikalne promene i naputanje tradicionalnih obrazacformiranja prostora mogu predstavljati opasan eksperiment snegativnim posledicama po generacije korisnika. Svedoci smo takvidogaanja. Zbog toga je jedna od znaajnih scenografskih aktivnosti u

procesu projektovanja uklapanje u morfoloku strukturu okruenjobraivanog podru ja.


73/94


74/94


75/94


76/94


perceptivne strukture prostora sa saznajnim (kognitivnim) mapa

starosedeoca obraivanog gradskog tkiva. Veoma su zanimljivirezultati takvih istraivanja. Sagledava se razliit sistem vrednosti iinteresovanja korisnika prilagoen njihovim ulogama u svakodnevnomivotu. Deak e zabeleiti sportski teren ili livadu za fudbal, domaicapijacu, a gazda kue kafanu. Ali ipak svi zajednoe markirati crkvenitoranj, lokal na uglu ili veliku raskrsnicu.

Autor publikacije nije, u svojoj strunoj praksi, bio u prilici da obraujepodru je s direktnim zahtevima za ovom vrstom istraivanja, jer su upitanju bili preteno neizgraeni prostori. Prilikom razmatranjaperceptivne ponude prostora koristi rezultate pomenutih istraivanjprisutne u literaturi. Veoma dragocen materijal na temu linogdoivljaja pojedinih prostora predstavljaju i rezultati testova namenjestudentima Arhitektonskog fakulteta, kojiekaju pogodan trenutak za javnu prezentaciju.

Ilustracija na primeru podru ja posebne namenePriobalje Dunava, Grocka, 1992. (sl. 46,47)

Perceptivna ponuda fizike struktureZlatne obale Grocke razmatrana je naosnovu sledeih kriterijuma:

Vizulne determinante i reperi - Predloenim konceptom fizikestrukture podran je izrazito saglediv lokalitet obale sa vizurnih taakapokrenutog neposrednog zalea (statine vizure - vidikovci), i sa

vodenog toka Dunava (dinamine vizure sa ploveih objekata). Uodnosu na njih formirani su prodori i akcenti u izgraenoj strukturiprostora priobalja. Osim toga, posebno su naglaeni ulazni punktovi.Informativno-poslovni objekat atraktivnog volumena nalazi seneposredno uz Smederevski put s idejom da skrene panju tranzituna zanimljivost sadraja na obali putem reklamnih panoa, videoplatnai sl. Dva glavna pristupa u zonu priobalja su razliito oblikovana:direktan pristup s otvorenom vizurom ka reci i restoran-dogaaj nanjoj, markiran je asocijacijom na kapiju kroz oblikovanje naspramnihobjekata i uz usporenje brzine vonje pristupnom rampom; i drugi,bo ni pristup, u podnoju padine, koji prolazi kroz kapiju (etanopovezivanje naspramnih objekata), takoe u cilju usporenja vonje isimbolinog naglaska da tu poinje vra integracija kolskog ipea kog

scenario zivota u gradu

Documents