Univerzitet u Beogradu

NU Institut za hemiju, tehnologiju i metalurgiju

Centar za hemiju e-mail: depchem@chem.bg.ac.yu * http://www.chem.bg.ac.yu/~depchem

Njego�eva 12 P. Fah 473 11001 Beograd tel.: 011-639-751 tel/fax 011-636-061

K o n a č n i i z v e š t a j

o ISPITIVANJU UZROKA I STEPENA ZAGAĐENJA VAZDUHA ŠTETNIM I OPASNIM MATERIJAMA NA TERITORIJI GRADA PANČEVA

Za MINISTARSTVO NAUKE I ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE Uprava za zaštitu životne sredine Lole Ribara 91 Novi Beograd

Oktobar, 2004., Beograd

U radu učestvovali: Analize: Dr Dragana Đorđević, dipl. fiz.hem. Mr Tatjana Šolević, dipl. hem. Pera Arsić, hem. tehn. Srđan Petrović, hem. tehn.

Obrada rezultata: Dr Dragana Đorđević, dipl. fiz. hem. Mr Tatjana Šolević, dipl. hem. Interpretacija rezultata: Dr Dragana Đorđević, dipl. fiz. hem.

Dr Vlatka Vajs, direktor IHTM – Centar za hemiju

UVODNE NAPOMENE ……………………………………………………………………… 3 1. OCENA UTICAJA IZVORA JUŽNE INDUSTRIJSKE ZONE NA ZAGAĐENOST VAZDUHA GRADA PANČEVA ZASNOVANE NA MERENJIMA IMISIJE ……………………………………………………………… 4

1.1. Izračunavanje doprinosa glavnih izvora emisija benzena, toluena i ksilena ……… 12 1.2. Diskusija ……………………………………………………………………………….. 19 1.3. Zaključak ........................................................................................................................ 23

2. OCENA UTICAJA IZVORA JUŽNE INDUSTRIJSKE ZONE NA ZAGAĐENOST VAZDUHA GRADA PANČEVA ZASNOVANE NA PROCENI EMISIJA MERENJEM …………………………………………………. 25

2.1. Karakteristike i kratki opis tehnološkog procesa HIP Petrohemija - Pančevo ........ 25 2.1.1. Skladišni prostor sirovina i gotovih proizvoda ......................................................... 26 2.1.2. Manipulacija ................................................................................................................ 27 2.1.3. Energetsko postrojenje ............................................................................................... 28 2.1.4. Fabrika za obradu voda – kratak tehnološki opis .................................................... 29 2.1.5 Emisije iz HIP Petrohemija – Pančevo ....................................................................... 33 2.2. Izvori emisija u HIP Azotara – Pančevo ................................................................ 41 2.3. Karakteristike i kratki opis tehnološkog procesa NIS Rafinerija nafte – Pančevo .. 43 2.3.1. Opis rafinerijskog kompleksa ..................................................................................... 43 2.3.2. Opis procesa ..................................................................................................... 44 2.3.3. Emisije iz Rafinerije Nafte Pančevo ........................................................................... 50 2.4. DISKUSIJA REZULTATA MERENJA EMISIJA U POSTROJENJIMA JUŽNE INDUSTRIJSKE ZONE U PANČEVU SA OSVRTOM NA PRETHODNE PROCENE UTICAJA JUŽNE INDUSTRIJSKE ZONE DATE NA OSNOVU IMISIONIH VREDNOSTI .................................................................................................. 66

3. KONAČNI ZAKLJUČAK ………………………………………………………... 74 4. PREDLOG MERA I PRIORITETI SANACIJE NAJVEĆIH IZVORA EMISIJA U JUŽNOJ INDUSTRIJSKOJ ZONI ........................................................................ 77 5. LITERATURA ......................................................................................................... 79

3

UVODNE NAPOMENE

Na osnovu Ugovora između Ministartsva nauke i zaštite životne sredine Republike Srbije,

Uprave za zaštitu životne sredine i Univerzitetskog instituta IHTM –Centra za hemiju broj 40/00-

413/04-01, vezano za utvrđivanje uzroka i stepena zagađenja vazduha štetnim i opasnim

materijama na teritoriji grada Pančeva, od kojih neke beleži novi sistem mreže kontinualnog

monitoringa opštine Pančevo, definisane su neophodne aktivnosti za utvrđivanje uzroka koji

doprinose visokim koncentracijama benzena, toluena i ksilena u vazduhu urbanog dela grada

Pančeva.

Sagledavajući potencijalne izvore emisija na teritoriji opštine Pančevo, njihov prostorni

raspored u odnosu na merna mesta u mreži kontinualnog monitoringa i procenom emisije

karakterističnih zagađujućih materija, definisane su neophodne aktivnosti u cilju kvantifikacije

efekata zagađivanja vazduha Pančeva.

Pojava visokih koncentracija benzena, ksilena i toluena, kao sastavnih komponenata nafte i

njenih derivata, je indikacija da se u vazduhu pojavljuju i drugi ugljovodonici naftnog porekla, iz

primarnih izvora emisije – otparavanjem, ali i produkti nepotpunog sagorevanja naftnih derivata u

industrijskim i drugim ložištima. U drugu grupu izvora emisija spadaju i motori sa unutrašnjim

sagorevanjem na lokalnim saobraćajnicama. Zbog toga je neophodno ispitati i proceniti doprinose

različitih klasa izvora emisija koji su odgovorni za pojavu benzena, toluena i ksilena u vazduhu

grada Pančeva. U cilju procene doprinosa bilo je neophodno uraditi proširena merenja koja su

pokazala prisustvo i drugih ugljovodonika, koji se istovremeno pojavljuju sa benzenom, toluenom

i ksilenom u vazduhu, i prema njihovim položajima u hromatogramu oceniti dominantne izvore

emisija koji su odgovorni za njihovo prisustvo u vazduhu grada Pančeva. Najnoviji radovi

ukazuju na prisustvo benzena u abijentalnom vazduhu urbanih sredina (Cocheo i dr. 2000.) kao

posledicu saobraćaja. Merenjima je pokazano da je u Evropi srednja godišnja vrednost

koncentracije benzena najniža u urbanim delovima Kopenhagena (oko 3 µgm-3) dok u urbanim

delovima Atine srednja godišnja vrednost iznosi 20 µgm-3. Prisustvo benzena u ovim gradovima

je uglavnom od saobraćaja a razlike u koncentracijama su posledica različitih meteoroloških

uslova.

Zbog navedenih razloga pristupilo se kratkoročnom merenju imisije na mernom mestu

Vojlovica koje je u mreži sistema kontinualnog monitoringa a koje povremeno beleži visoke

vrednosti benzena, toluena i ksilena.

4

1. OCENA UTICAJA IZVORA JUŽNE INDUSTRIJSKE ZONE NA ZAGAĐENOST

VAZDUHA GRADA PANČEVA ZASNOVANE NA MERENJIMA IMISIJE

Merno mesto Vojlovica je od strane IHTM-Centra za hemiju izabrano za kratkoročno merenje

imisije zbog učestalih pojava visokih koncentracija benzena, toluena i ksilena koje na ovom

mestu beleži kontinualni monitoring opštine Pančevo.

Na mernom mestu Vojlovica sakupljeno je osam srednjih 24-časovnih uzoraka ugljovodonika

naftnog porekla čiji su gasni hromatogrami prikazani na slikama broj 6 do 13. U hromatogramima

su identifikovani pikovi benzena, toluena i ksilena i određene su srednje dnevne koncentracije

24-časovnog uzorka sakupljenog u vremenskom intervalu od 14 časova do 14 časova narednog

dana.

Na ovom mernom mestu je sakupljeno još 3 polučasovna uzorka u vremenu pojave visokih

koncentracija a srednje dnevne koncentracije benzena, toluena i ksilena u njima su bile ispog

granice detekcije analitičke metode određivanja.

Srednje 24-časovne koncentracije na mernom mestu Vojlovica su prikazane u tabeli broj 1:

Tabela 1. 24-časovne srednje koncentracije izmerene na mernom mestu Vojlovica

Uzorak Benzen (µg/m3)

Toluen (µg/m3)

Xileni (µg/m3)

18/19.08.2004 28.7 24.0 27.2 19/20.08.2004 27.5 20.0 14.5 20/21.08.2004 22.0 18.5 12.4 21/22.08.2004 16.1 12.2 6.4 22/23.08.2004 11.4 7.8 5.2 23/24.08.2004 20.8 17.2 13.5 24/25.08.2004 25.4 20.4 16.2 25/26.08.2004 22.3 17.2 13.9

U srednjem 24-časovnom uzorku koji je sakupljen u intervalu 18/19.08.2004 nađena je najviša

koncentracija benzena, toluena i ksilena (BTX). U narednim danima količina BTX se postepeno

smanjuje i u uzorku 22/23.08.2004 ima najmanju vrednost.

U uzorcima sakupljenim 23/24.08.2004 i 24/25.08.2004 sadržaj BTX ponovo raste i u uzorku

25/26.08.2004 je vrednost niža.

Na sledećim slikama prikazani su hromatogrami tipični za ugljovodonike naftnog tipa (sl. 1),

standarda benzena, toluena i ksilena i hromatogrami uzoraka sakupljenih na mernom mestu

Vojlovica u trajanju od 8 dana.

5

Slika 1. Gasni hromatogram koji pokazuje približne opsege najzastupljenijih ugljovodonika u pojedinim naftnim derivatima (izvor: EPA, 1996).

Slika 2. Gasni hromatogram standardnog rastvora koji sadrži smešu benzena (c=176µg/mL), toluena (c=172µg/mL) i o-, m- i p-xilena (c=172µg/mL)

6

Slika 3. Gasni hromatogram benzina

Slika 4. Gasni hromatogram dizela

7

Slika 5. Gasni hromatogram frakcije zasićenih ugljovodonika iz sirove nafte.

Slika 6. Gasni hromatogram uzorka 18/19.08.2004.

8

Slika 7. Gasni hromatogram uzorka 19/20.08.2004.

Slika 8. Gasni hromatogram uzorka 20/21.08.2004.

9

Slika 9. Gasni hromatogram uzorka 21/22.08.2004.

Slika 10. Gasni hromatogram uzorka 22/23.08.2004.

10

Slika 11. Gasni hromatogram uzorka 23/24.08.2004.

Slika 12. Gasni hromatogram uzorka 24/25.08.2004.

11

Slika 13. Gasni hromatogram uzorka 25/26.08.2004.

U svim gasnim hromatogramima sakupljenih uzoraka uočljivo je i prisustvo pikova sličnog

intenziteta i na pravilnim rastojanjima u opsegu retencionih vremena od 20 – 40 minuta (slike

broj 6 - 13). Pikovi na pravilnim rastojanjima u gasnim hromatogramima ukazuju na prisustvo

homolognog niza organskih jedinjenja. Poklapanje retencionih vremena ovih pikova sa

retencionim vremenima pikova koji potiču od n-alkana u gasnim hromatogramima dizela (slika

broj 4) i frakcije zasićenih ugljovodonika iz sirove nafte (slika 5) upućuje na zaključak da su

jedinjenja u ispitivanim uzorcima, kojima odgovaraju pikovi na pravilnim rastojanjima u opsegu

20 – 40 minuta, n-alkani u opsegu C11 – C16. Ujednačena zastupljenost parnih i neparnih

homologa isključuje mogućnost biogenog porekla ovih jedinjenja i ukazuje na njihovo petrogeno

poreklo (sirova nafta ili neki naftni derivat). Opseg najzastupljenijih homologa (C11 – C16) je

karakterističan za derivate tipa dizela ili kerozina (slika 1, izvor: EPA, 1996). Međutim, obzirom

na malu isparljivost n-alkana sa više od 18 C-atoma u ambijentalnim uslovima, znatno manja

zastupljenost homologa sa više od 17 C-atoma u ispitivanim uzorcima nije istovremeno i dokaz

da ova jedinjenja ne potiču od neke teže frakcije naftnih derivata ili čak same sirove nafte odakle

isparavaju lako isparljive komponente sa manjim brojem C atoma, a one sa većim broje od 17 C

atoma se zadržavaju u derivatu. Na slici 3. prikazan je hromatogram benzina iz kojeg se vidi da

dominiraju frakcije ugljovodonika sa brojem C atoma manjim od 16.

12

Sadržaj BTX u ispitivanim uzorcima pokazuje značajne promene dok su relativne

zastupljenosti n-alkana tokom vremena gotovo nepromenjene. Izuzetak od ove tvrdnje predstavlja

uzorak sakupljen u 24 casovnom intervalu 18/19.08.2004 koji sadrži najveće količine BTX i n-

alkana u opsegu C11 – C16 i uzorak sakupljen 22/23.08.2004 koji sadrži najmanje količine BTX i

n-alkana.

Za uzorak 22/23.08.2004 je karakteristično da sadrži n-alkane sa raspodelom koja se razlikuje

od raspodele u uzorcima koji su tipični za predstavnike naftnih derivata. Ovakav rezultat ukazuje

na dominantno prisustvo ugljovodonika iz nekog drugog izvora emisije, kao na primer otpadni

gasovi nepotpunog sagorevanja nekog ložišta ili pak izduvni gasovi od nepotpunog sagorevanja u

motorima sa unutrašnjim sagorevanjem gradskih saobraćajnica.

Analizom gasnih hromatograma uzoraka sakupljenih na mernom mestu Vojlovica pokazano je

da je pojava benzena, toluena i ksilena na ovom mernom mestu praćena pojavom ugljovodonika

iz nafte i naftnih derivata ali isto tako uočen je i doprinos iz nekog drugog izvora emisije, kao na

primer otpadni gasovi nepotpunog sagorevanja nekog ložišta ili pak iz motora sa unutrašnjim

sagorevanjem, tj. od saobraćaja. Koliko je učešće svakog od procenjenih izvora emisije, moguće

je izračunati pomoću matematičkog modela UNMIX (Henry i dr., 1994, Henry 1997, Henry

2002), koji je zvanično usvojen od EPA-e kao alat za procenu i izračunavanje doprinosa različitih

izvora emisija na sadržaj neke zagađujuće materije u ambijentalnom vazduhu.

1.1. Izračunavanje doprinosa glavnih izvora emisija benzena, toluena i ksilena

U industrijskoj zoni Pančeva nalazi se NIS Rafinerija sirove nafte, HIP Petrohemija i

industrija veštačkih đubriva Azotara. Analizirajući položaj Južne industrijske zone u odnosu na

grad Pančevo, naselje Starčevo (slika 14) i dominantne pravce vetra, jasno je da je Južna

industrijska zona postavljena mimo svih pravila prostornog planiranja. Južna industrijska zona je

na pravcu uticaja dva dominantna vetra: jugoistočnog i severozapadnog. Kako je grad Pančevo u

odnosu na Južnu industrijsku zonu orijentisan u severozapadnom segmentu, to jugoistočni vetrovi

nose zagađujuće materije na grad Pančevo. Starčevo je u odnosu na Južnu industrijsku zonu

orijentisano u jugoistočnom segmentu, pa severozapadni vetrovi nose zagađujuće materije iz

Južne industrijske zone ka Starčevu.

13

Slika 14. Položaj Južne industrijske zone u odnosu na grad Pančevo i naselje Starčevo

Prenos zagađujućih materija kroz atmosferu se odvija atmosferskim strujanjem i procesom

difuzije. U zavisnosti od udaljenosti mesta uticaja od izvora emisije jedan od ovih procesa

dominira. Na većim udaljenostima dominantan uticaj na receptor je od atmosferskog transporta, a

na manjim rastojanjima dominira proces difuzije.

14

Baza podataka dobijena merenjem pomoću kontinualnog monitoringa opštine Pančevo

podvrgnuta je multivarijantnom receptorskom modelovanju pomoću matematičkog modela

UNMIX Version 2.4 u MATLAB Version 6.5 okruženju (Henry 2001).

Model nalazi rešenje problema smeše koju sačinjavaju izmerene vrednosti koncentracija neke

zagađujuće materije u jednoj tački prostora, a koje predstavljaju sumu doprinosa većeg broja

izvora emisija i to rešavanjem sledeće jednačine:

∑=

+=m

kikjkij FSaC

1

Ovaj problem u matematičkom smislu je praktično nerešiv, jer postoji mnoštvo različitih,

podjednako dobrih, rešenja prema metodi najmanjih kvadrata. Ali model UNMIX je napravljen

da nalazi takve vrednosti doprinosa izvora emisije aik i njihovih sastava Skj, za koje je greška

modela, F, minimalna uz pretpostavku da su datoteka i doprinosi izvora pozitivni. Za izabranu

grupu merenih hemijskih vrsta model procenjuje broj izvora za svaku ispitivanu hemijsku vrstu.

Modeliranje podrazumeva da korisnik modela mora da upotrebi svoje znanje vezano za

ispitivani receptor i širi region, i da sačini najprihvatljivije objašnjenje rezultata modela za

ispitivani receptor.

Ostvariv model, odnosno model koji ima realno rešenje, je onaj koji izračuna rešenje za više

od 2 izvora emisija, Min Rsq vrednost veću od 0.8 i kod koga je odnos Sig/Noise za izračunat

broj izvora veći od 2.

Modelu su podvrgnuti rezultati merenja koncentracija na mernom mestu Vatrogasni dom i na

mernom mestu Vojlovica koje je u neposrednoj blizini Južne industrijske zone.

Ovakav izbor mernih mesta za matematičko modeliranje je urađen zbog toga što se na ovim

mestima u mreži kontinualnog monitoringa meri koncentracija benzena u vazduhu, dok se na

mernom mestu u ulici Cara Dušana, koje je takođe u sklopu kontinualnog monitoringa opštine

Pančevo, benzen ne meri.

Modeliranjem izmerenih vrednosti SO2, benzena, toluena, Me-Me, NH3 i NO2, na mernom

mestu Vatrogasni dom dobijen je sledeći rezultat:

15

Number of Sources =4 08-Sep-2004 13:50:48 File: C:\Documents and Settings\dragana djordjevic\MyDocuments\Dragana\Pancevo\ Vatrogasni Dom.txt Tracer: NH3 Total Mass: Total Normalization: Total Filter Parameters: 0.15 0.25 Weighting Parameters: 0.15 1 8 Variables, 524 Cases, 4 Factors, Min Rsq = 0.91; Min Sig/Noise= 2.40; Strength = 1.73 UNMIX2 Source Composition Solution #1 Source 1 Source 2 Source 3 Source 4 SO2 0.06565 0.02413 0.47897 0.05051 Benzen 0.06423 0.09960 -0.00238 0.26886 Toluen 0.09631 0.02986 0.11462 0.37286 Me-Me 0.01549 0.00569 0.00902 0.04432 NH3 0.41219 -0.00000 0.00000 0.00000 NO2 0.14540 0.04516 0.38620 -0.01892 TNMHC 0.20072 0.79556 0.01357 0.28237 Total 26.53507 78.55474 27.89554 31.79641

U tabeli broj 2. prikazani su obračunati procentualni doprinosi izvora emisije koje je našao

model za merno mesto Vatrogasni dom. Doprinosi izvora emisija su obračunati prema

numeričkim vrednostima koje su rezultat modela.

Tabela 2. Rezultat doprinosa izračunatih izvora emisija u odnosu na merno mesto Vatrogasni dom

Doprinos zagađujuće materije iz svakog izvora

Doprinos Izvora 1 (%)

Doprinos Izvora 2 (%)

Doprinos Izvora 3 (%)

Doprinos Izvora 4 (%)

SO2 9 10 72 9Benzen 9 43 0 48Toluen 13 12 16 59Me-Me 16 18 10 56

NH3 100 0 0 0NO2 21 20 59 0

TNMHC 7 81 <1 12Ukupni doprinos izvora za

sve merene vrste 16 48 17 19

Pretpostavljeni izvori emisija

Azotara+izvor na istom pravcu Saobraćaj

Sagorevanje u industrijskim

ložištima Rafinerija

Analizirajući ukupni procentualni doprinos svakog izračunatog izvora emisije i procentualni

sastav smeše zagađujućih materija koja reprezentuje uticaj svakog od izračunatih izvora u delu

prostora oko mernog mesta Vatrogasni dom, može se konstatovati da postoji više od jednog

izvora doprinosa na sadržaj benzena, toluena, metil merkaptana (Me-Me) i dr., u ambijentalnom

16

vazduhu okoline merne stanice Vatrogasni dom. Za merno mesto Vatrogasni dom model je našao

rešenja za 4 različita izvora doprinosa.

Ocena ukupnih doprinosa glavnih izvora emisija je urađena u odnosu na ukupno opterećenje

polutantima koji se mere u ambijentalnom vazduhu (TOTAL).

Sledeći korak je identifikovanje vrste izvora emisije koje je model izračunao. Izvor broj 1

(Source 1) sa ukupnim doprinosom od 16 % je Azotara ili Azotara u kombinaciji sa još nekim

izvorom na istom pravcu, jer je model jedino u ovom pretpostavljenom izvoru izračunao

prisustvo NH3 (100%), dok je u ostalim izračunatim izvorima sadržaj NH3 nula, a to znači da se

amonijak ne emituje iz drugih izvora emisije u ovom regionu. Takođe, pomoću modela je

izračunato da Azotara ili grupa izvora na tom pravcu emituje i određenu količini SO2 (9%),

benzena (9%), metil merkaptana (16%), NO2 (21%) i TNMHC (7%) u odnosu na ukupno

opterećenje vazduha urbanog dela grada Pančeva.

Ukupni doprinos drugog pretpostavljenog izvora (Source 2) izračunatog pomoću modela je

48%, sa nešto povišenim učešćem SO2 (10%) i NO2 (20%), što ukazuje na proces sagorevanja,

najverovatnije naftnih derivata koji sadrže tragove sumpora. Ovaj pretpostavljeni izvor bi mogao

biti povezan sa lokalnim saobraćajem jer sadrži sve zagađujuće materije koje saobraćaj emituje.

Doprinos benzena iz ovog izvora je 43%, toluena 12% a metil merkaptana 18% u odnosu na

ukupno opterećenje ambijentalnog vazduha ovim materijama u delu prijemnika Vatrogasni dom.

Izračunati izvor broj 3 (Source 3), je sličan izvoru broj 2 koji takođe nagoveštava da je u

pitanju sagorevanje ali u njemu su sadržaji SO2 (72%) i NO2 (59%) zastupljeniji u odnosu na

izvor broj 2, što nagoveštava da je u pitanju sagorevanje težih frakcija naftnih derivata sa većim

sadržajima sumpora u većim industrijskim ložištima. Izvor broj 3 daje ukupni doprinos 17%

zagađenju materijama koje se mere na mernom mestu Vatrogasni dom. Ovaj izvor ne doprinosi

sadržaju benzena u vazduhu ali doprinosi ukupnom sadržaju toluena (16%) i ukupnom sadržaju

metil merkaptana (10%) u odnosu na ukupno opterećenje vazduha ovim materijama na mernom

mestu Vatrogasni dom. Prisustvo svake od navedenih zagađujućih materija u izvoru broj 3

upućuje na trag sagorevanja težih frakcija naftnih derivata (kao što je mazut ili lož ulje) i zbog

toga ovaj izvor nije odgovoran za emisiju benzena.

Najveći doprinos benzena (47%), toluena (59%) i metil merkaptana (56%) u izračunatom

izvoru broj 4 (Source 4) na sadržaj ovih materija u ambijentalnom vazduhu u delu receptora

Vatrogasni dom, nesumnjivo ukazuje na rafinerijsko poreklo. Iako je ukupni doprinos izračunatog

izvora broj 4 samo 19%, udeo benzena, toluena i metil merkaptana u tom izvoru je najveći.

17

Karakteristično za ovaj izvor je to da su udeli SO2 (9%) i NO2 (0%) u njemu manji u odnosu na

izvore broj 2 i broj 3. Ovakva kombinacija doprinosa izvora ukazuje na izvor emisije različit od

izvora koji je zasnovan na sagorevanju naftnih derivata. U pitanju je izvor emisije (ili pak grupa

izvora) iz kojeg se direktno u atmosferu oslobođaju naftni derivati otparavnjem, i to bi mogli biti

izvori iz Južne industrijske zone (NIS Rafinerija i HIP Petrohemija) pri čemu nije isključen neki

doprinos od lokalnih benzinskih pumpi u blizini mernog mesta Vatrogasni dom koji može

“ometati” obračun pomoću matematičkog modela. Naime, u neposrednoj blizini merne stanice, na

oko 50 m, nalazi se benzinska pumpa malog prometa za potrebe Vatrogasnog doma čiji uticaj je

verovatno mali zbog male učestalosti korišćenja, i druga na prometnoj saobraćajnici na pravcu

merna stanica Vatrogasni dom – Južna industrijska zona na rastojanju od oko 200 m od merne

stanice. U svakom slučaju postoji izvestan doprinos od benzinskih pumpi u izvoru broj 4, na

sadržaj benzena i toluena u delu prijemnika Vatrogasni dom.

Na mernom mestu Vojlovica, izračunavanjem broja izvora emisija i njihovih doprinosa

pomoću matematičkog modela, dobijen je sledeći rezultat:

Number of Sources =2 08-Sep-2004 13:52:06 File: C:\Documents and Settings\dragana djordjevic\My Documents\Dragana\Pancevo\ Vojlovica.txt Tracer: TRS Total Mass: TOTAL Normalization: TOTAL Filter Parameters: 0.15 0.25 Weighting Parameters: 0.15 1 7 Variables, 573 Cases, 2 Factors, Min Rsq = 0.81; Min Sig/Noise= 8.27; Strength = 1.24 UNMIX2 Source Composition Solution #1 Source 1 Source 2 SO2 -0.06830 0.11080 Benzen 0.48026 0.01920 Toluen 0.61247 0.01627 Ksilen 0.26143 -0.02419 TRS -0.00000 0.03945 PM10 -0.28587 0.83846 TOTAL 25.30390 67.81438

Za receptor Vojlovica model je našao rešenja 2 različita doprinosa izvora emisija na sadržaj

zagađujućih materija u vazduhu okoline merne stanice Vojlovica. Prema raspodeli prisustva

različitih hemijskih vrsta (tabela 3) u okviru oba izračunata izvora doprinosa može se zaključiti da

ovo merno mesto reprezentuje dve potpuno različite vrste izvora emisije i to: jedan izvor emisije

18

koji isključivo emituje ksilen i preko 90% benzena i toluena, i drugi koji isključivo emituje SO2,

totalni redukovani sumpor (TRS) i čestice zahvaćene sa 50% efikasnosti na aerodinamičkom

prečniku 10 µm (PM10). Prema rasporedu zagađujućih materija u svakom od izračunatih izvora

doprinosa može se konstatovati da izračunati izvor broj 1 reprezentuje doprinos od isparavanja

nafte ili derivata nafte zbog visokog sadržaja benzena (90%), toluena (93%) i ksilena (100%) a

izvor broj 2 reprezentuje emisiju od sagorevanja nekog naftnog derivata sa visokim sadržajem

sumpora jer je doprinos SO2 iz tog izvora na njegov sadržaj u ambijentalnom vazduhu receptora

Vojlovica 100%. Takođe, u izvoru broj 2 glavni činilac je TRS (karakteristika procesa u

Rafineriji nafte) i zbog toga se može smatrati da i izvor broj 2 reprezentuje Rafineriju, odnosno

dva odvojena procesa unutar rafinerije.

Tabela 3. Doprinosi izračunatih izvora emisija u odnosu na merno mesto Vojlovica

Doprinos zagađujuće materije iz svakog izvora

Doprinos Izvora 1 (%)

Doprinos Izvora 2 (%)

SO2 0 100 Benzen 90 10 Toluen 93 7 Ksilen 100 0

TRS 0 100 PM10 0 100

Ukupni doprinos izvora za sve merene vrste 27 73

Pretpostavljeni izvori emisija Isparavanje Sagorevanje

Merno mesto Vojlovica je u neposrednoj blizini Južne industrijske zone, istočno od Azotare i

sever-severozapadno od NIS Rafinerije nafte – Pančevo i HIP Petrohemije. Industrijski kompleks

Južne industrijske zone sačinjen je od velikog broja procesnih postrojenja različitih tehnologija,

sa različitim kombinacijama zagađujućih materija koje se emituju iz svake od njih. Južna

industrijska zona u celini predstavlja veliki površinski izvor organizovanih (prinudnih preko

ventilacionih sistema) i fugitivnih (neorganizovanih odnosno difuznih) izvora emisija iz kojeg se

emituju različite kombinacije zagađujućih materija, iz različitih visina dimnjaka i sa različitih

prostornih koordinata. Prema tome merno mesto Vojlovica, koje je u neposrednoj blizini Južne

industrijske zone, nije reprezentativno za Južnu industrijsku zonu u celini zbog toga što mnoge

oslobođene zagađujuće materije iz nekih od emitera mogu mimoilaziti ovo merno mesto. Tako na

primer ovo merno mesto ni u kom slučaju nije reprezentativno za kompleks Azotara jer bilo koji

od dominantnih vetrova (jug-jugoistočni ili sever-severozapadni), koji zahvataju emitovane

zagađujuće materije, mimoilazi merno mesto Vojlovica. Takođe, i iz drugih postrojenja u Južnoj

19

industrijskoj zoni (NIS Rafinerija Nafte i HIP Petrohemija) oslobođene materije mogu da

mimoiđu ovo merno mesto, ili zbog visine izvora emisije kada perjanica nošena vetrom na većoj

visini “preskoči” merno mesto, ili zbog toga što neki izvor emisije koji je u nekom delu velike

površine industrijskog kompleksa, nije na putu dominantnog pravca prema mernom mestu već ga

mimoilazi. Zbog toga je rezultat modelovanja merenih vrednosti koncentracija na mernom mestu

Vojlovica bio 2 izvora emisije sa ostrim granicama između njih definisanim visokim doprinosima

različitih tipova izvora emisije. U svakom slučaju merno mesto Vojlovica nije reprezentativno za

praćenje transporta zagađujućih materija emitovanih iz Južne industrijske zone u celini.

Postojanje uticaja nekih izvora u na mernom mestu Vojlovica je evidentirano ali nije kompletno.

Izračunati izvor broj 2 koji u sebi sadrži 100% TRS može se povezati sa Rafinerijom, dok

izračunati izvor broj 1 može biti i iz Rafinerije ali i iz Petrohemije od procesa proizvodnje

pirolitičkog benzina. Merno mesto Vojlovica ne evidentira druge izvore emisija, kojih sigurno

ima u većem broju na relativno velikoj površini u odnosu na merno mesto Vojlovica.

1.2. Diskusija

U okviru monitoring mreže opštine Pančevo postoje tri merna mesta: Vojlovica, Vatrogasni

dom i u ulici Cara Dušana. Da bi monitoring mreža opštine Pančevo zadovoljila svoju osnovnu

namenu, a to je praćenje uticaja Južne industrijske zone na zagađenost vazduha grada Pančeva,

neophodno je da se na svakom mernom mestu u projektovanoj mreži meri ista kombinacija

zagađujućih materija koje se emituju iz procesnih jedinica Južne industrijske zone. Jedino tako je

moguće pratiti atmosferski transport određene grupe zagađujućih materija iz njihovih

karakterističnih izvora emisija. U mernoj mreži opštine Pančevo na svakom mernom mestu meri

se različita kombinacija zagađujućih materija i zbog toga nije moguće pratiti prostorni transport

zagađujućih materija, jer ne postoje podaci o koncentracijama za svaku karakterističnu

zagađujuću materiju na svakom mernom mestu u projektovanoj mernoj mreži.

Zbog neujednačenosti kombinacije mernih parametara u mreži kontinualnog monitoringa i

zbog lošeg izbora lokacija pojedinih mernih mesta, pre svega merno mesto Vojlovica, nije

moguće potpuno kvantifikovati doprinose različitih izvora emisija na sadržaje karakterističnih

zagađujućih materija u ambijentalnom vazduhu grada Pančeva. Detaljnom analizom rezultata

dobijenih merenjem u mreži kontinualnog monitoringa može se smatrati da su rezultati sa mernog

mesta Vatrogasni dom, izuzimajući blizinu benzinskih pumpi, najpribližniji realnim uticajima. U

odnosu na ovo merno mesto, zbog dovoljne udaljenosti, cela Južna industrijska zona predstavlja

jedan izvor emisije. Matematički model UNMIX je na tom mernom mestu jasno izdvojio 4

20

različita tipa izvora emisija za kombinacije zagađujućih materija koje se mere kontinualnim

monitoringom, čiji izvori realno postoje i imaju realnog uticaja na oblast recetora Vatrogasni

dom. Merno mesto u ulici Cara Dušana je predviđeno u druge svrhe za razliku od Vatrogasnog

doma i Vojlovice. Ovo merno mesto je pod izrazitim uticajem saobraćaja i ni u kom slucaju ne

reprezentuje Južnu industrijsku zonu. Generalno, može se usvojiti da jedino Vatrogasni dom,

prema izboru lokacije, može reprezentovati uticaj Južne industrijske zone, dok su merna mesta

Vojlovica i u ulici Cara Dušana pogrešno postavljena.

Analizirajući rezultate merenja u mreži kontinualnog monitoringa i pojave visokih

koncentracija benzena može se konstatovati da se maksimalne vrednosti uglavnom događaju noću

i u ranim jutarnjim časovima i to se na osnovu dosadašnjih merenja može usvojiti kao zakonitost.

Pojava visokih koncentracija u noćnim i ranim jutarnjim časovima ukazuje na atmosfersku

pojavu, takozvanu temperaturnu inverziju atmosfere, kada dolazi do spuštanja zagađujućih

materija iz gornjih slojeva atmosfere u prizemni sloj i kao posledicu toga merni uređaji registruju

povišene koncentracije. Sa izlaskom sunca i otopljavanjem Zemljine površine dolazi do podizanja

sadržaja iz prizemnog sloja atmosfere u gornje slojeve, i kao posledica toga koncentracija i

prizemnom sloju opada a merni uređaji beleže pad koncentracija. Dakle, povišenja koncentracija

zagađujućih materija u noćnim satima ne znače i da se tada događaju emisije već to znači da u

toku 24-časa postoje stalne emisije zagađujućih materija u atmosferu, ali njihova koncentracija

koja se beleži na određenom mestu je promenjljiva zbog različitih pravaca i brzina vetra i zbog

pojava temperaturnih inverzija atmosfere.

Drugi maksimum se javlja u jutarnjim satima između 600 i 800, koji se poklapa sa jutarnjim

saobraćajnim špicem.

Ipak, rezultati jednočasovnih merenih vrednosti koncentracija benzena, i na mernom mestu

Vatrogasni dom (slika 15) i na mernom mestu Vojlovica (slika 16) najćešće beleže vrednosti oko

10 µg m-3 za merno mesto Vatrogasni dom, odnosno manje od 10 µg m-3 za merno mesto

Vojlovica, kako je pokazano na histogramima učestalosti merenih koncentracija.

21

Slika broj 15. Histogram učestalosti pojava jednočasovnih koncentracija benzena na mernom mestu Vatrogasni dom za mesec avgust

Slika broj 16. Histogram učestalosti pojava jednočasovnih koncentracija benzena na mernom mestu Vojlovica za mesec avgust

Jasno je da pojava dnevnih maksimuma doprinosi povišenju srednjih dnevnih koncentracija

koje se u proseku kreću 18 µgm-3 za merno mesto Vatrogasni dom odnosno 12.5 µgm-3 za merno

mesto Vojlovica obračunato na mesečnom nivou za avgust 2004. g., ali javljaju se i srednje

dnevne koje dostižu vrednost od 40 µgm-3.

Da bi se uradila potpuna analiza rezultata, dobijenih merenjem u ambijenatlnom vazduhu, i

rezultati bili uporedivi sa graničnim vrednostima, neophodno je da se merenje obavlja minimum

22

godinu dana kako bi se sagledao uticaj u svim godišnjim dobima i u svim meteorološkim

uslovima i kako bi se kvantifikovalo optrećenje vazduha grada Pančeva na godišnjem nivou koje

je uporedivo sa standardom Directive 69/EC. Takođe, neophodno je sprovoditi merenja u cilju

praćenja efekata smanjenja zagađenja iz zagađujućih tehnologija kao posledice izmena u

procesima koje se uvode radi oporavka okoline.

Našim Pravilnikom o graničnim vrednostima, metodama merenja imisije, kriterijumima za

uspostavljanje mernih mesta i evidenciji podataka «Sl. Glasnik RS» br. 54/92, granična vrednost

koncentracije za benzen iznosila je 800 µgm-3 do 1999. godine, a dopunom tog Pravilnika u 1999.

godini postavljena je granična vrednost imisije 0 µgm-3 za benzen, bez prelaznih odredbi u

periodu prilagođavanja novom standardu.

Međutim prema Directive 69/EC postoje određene granične vrednosti koje se odnose na

sadržaj benzena u ambijentalnom vazduhu. Prema tački (10) ove direktive ako je postavljena

granična vrednost za benzen teško dostižna zbog specifičnih disperzionih karakteristika regiona

ili relevantnih klimatskih uslova i ako primena mera redukcije emisija rezultira mnogo socio-

ekonomskih problema, država može sačiniti komisiju koja će propisati vremenski ograničeno

proširenje limita pod specifičnim uslovima.

Article 3, Tačka 2. Directive 69/EC: Kada je uspostavljenu graničnu vrednost teško

ispoštovati, zbog specifične disperzione karakteristike za konkretan prostor ili zbog relevantnih

klimatskih uslova, kao što je mala brzina vetra ili uslovi konstantnog emitovanja isparenja, i ako

primena mera rezultira jake socio-ekonomske probleme, država može konsultovati komisiju za

proširenje graničnih vrednosti koje će biti vremensko ograničeno.

Komisija koja deluje u saglasnosti sa procedurama donetim u Article 12(2) Direktive

96/62/EC, može zahtevati od države dozvolu jednog proširenja granične vrednosti za period do 5

godina i ukoliko je država saglasna sa tim onda treba:

1. označiti zone uticaja

2. obezbediti neophodnu opravdanost za takvo proširenje

3. pokazati sve raspoložive mere koje će biti primenjene u cilju smanjenja koncentracija

polutanata u pogledu minimiziranja oblasti preko kojih će granična vrednost biti

prekoračena i

4. dati strategiju budućeg razvoja uz poštovanje mera koje će biti primenjene u skladu

sa Article 8(3) Direktive 96/62/EC

23

Granična vrednost za benzen koja će biti dozvoljena za vreme ograničenog perioda ne bi

trebalo da prekoračuje vrednost od 10 µgm-3.

ANNEX I Direktive 69/EC reguliše graničnu vrednost na godišnjem nivou. Srednja godišnja

vrednost od 5µg m-3 je dozvoljena do 2005 godine a od 2006. godine na svakih 12 meseci srednja

godišnja vrednost treba da se snizi za 1 µg m-3 i u 2010. godini da bude 0 µg m-3. Prema ovoj

direktivi prelazni period prilagođavanja za postizanje koncentracije benzena 0 µgm-3 je 5 godina.

1.3. Zaključak

Na osnovu rezultata proširenih merenja od strane IHTM-Centra za hemiju na mernom mestu

Vojlovica, rezultata merenja kontinualnim monitoringom opštine Pančevo, modelovanja pomoću

matematičkog modela UNMIX i poređenjem sa graničnim vrednostima definisanim dokumentom

Directive 69/EC može se zaključiti sledeće:

• Poreklo benzena u ambijenatlnom vazduhu je od većeg broja izvora emisija.

• Na mernom mestu Vatrogasni dom izračunat je doprinos koncentraciji benzena u

ambijentalnom vazduhu koji potiče od 4 različita izvora emisija. Procena je da je

doprinos iz industrijske zone 47% iz izvora koji ne uključuju sagorevanje

derivata, odnosno od fugitivnog otparavanje i direktnog upuštanja u atmosferu

preko odušnih ventila procesnih jedinica ili iz skladišnih rezervoara i u delu

manipulacije.

• Doprinos saobraćaja na sadržaj benzena u delu mernog mesta Vatrogasni dom je

43%.

• Procenjen je doprinos sadržaju benzena iz pravca fabrike đubriva Azotara od oko

10%, u oblasti mernog mestra Vatrogasni dom.

• Mreža kontinualnog monitoringa opštine Pančevo ne zadovoljava osnovnu

namenu praćenja uticaja Južne industrijske zone na zagađenost ambijentalnog

vazduha grada Pančeva, jer se na svakom mernom mestu ne meri ista već

različite kombinacije zagađujućih materija, a merna mesta Vojlovica i u ulici

Cara Dušana su nereprezentativna za praćenje uticaja Južne industrijske zone,

kako zbog neusaglašenosti mernih parametara tako i zbog pogrešnog izbora

lokacija. Na mernom mestu Vatrogasni dom mere se: SO2, benzen, toluen, metil-

merkaptan, NH3 , NO2 i TNMHC. Na mernom mestu Vojlovica mere se: SO2,

24

benzen, toluen, ksilen, TRS i PM10. Na mernom mestu u ulici Cara Dušana mere

se: SO2, CO i O3.

• Merno mesto u Vojlovici najverovatnije mimoilaze značajni izvori emisija iz

Južne industrijske zone, a na mernom mestu u ulici Cara Dušana dominantan

uticaj je od lokalnog saobraćaja koji »prekriva« sve ostale uticaje.

• Neophodno je preispitati postojeću mrežu mernih mesta i parametre koji se mere.

Moraju se usaglasiti merni parametri na svim mernim mestima u mreži

kontinualnog monitoringa i moraju se odrediti merna mesta koja će sa sigurnošću

reprezentovati uticaj Južne industrijske zone.

• Pojava visokih vrednosti koncentracija u noćnim i ranim jutarnjim časovima je

posledica atmosferskih prilika koje doprinose povećanju koncentracija

zagađujućih materija koje se konstantno emituju iz postojećih izvora, a pojava

drugog maksimuma se poklapa sa jutarnjim špicem saobracaja u period od 600 do

800, kada građani odlaze na posao.

• Merenja moraju da se rade najmanje godinu dana kako bi se sagledalo

opterećenje grada Pančeva u svim godisnjim dobima, u svim meteorološkim

uslovima i izvršilo poređenje sa srednjom godišnjom vrednošću koja do 2005.g.

za benzen iznosi 5 µg m-3.

• Neophodno je merenjem emisija u postrojenjima Južne industrijske zone

kvanitikovati zasebne doprinse svakog od postojećih emitera i sagledati

mogućnosti prioritenih rešavanja glavnih problema.

25

2. OCENA UTICAJA IZVORA JUŽNE INDUSTRIJSKE ZONE NA ZAGAĐENOST

VAZDUHA GRADA PANČEVA ZASNOVANE NA PROCENI EMISIJA MERENJEM

2.1. Karakteristike i kratki opis tehnološkog procesa HIP Petrohemija - Pančevo

Tehnološki proces u HIP Petrohemija – Pančevo je licenciran i projektovan od strane

STONE&WEBSTER Engineering Corp. USA. Postrojenje je kompletirano i pušteno u rad

novembra 1979. g. Od tada je proizvodna jedinica u kontinualnom radnom režimu uz regularna

zaustavljanja procesa jednom godišnje zbog održavanja do 1992. g., kada je postrojenje etilena

zatvoreno i konzervirano usled UN sankcija. Nakon ukidanja UN sankcija 1996. g. remontovanje

se odvijalo jednom u dve godine. U prethodnih 25 godina Postrojenje radi bez popravki ili

kapitalnih investicija. Prema projektu namena ovog postrojenja je prerada sirove nafte, rafinata i

reciklaža etana. Zvanični podaci o tehnološkim procesima u HIP Petrohemija – Pančevo dobijeni

su u toku obilaska postrojenja. Na sledećoj šemi prikazan je blok dijagram proizvodnog toka za

etilen.

Slika 17. Blok dijagram toka za etilen

26

Slika dijagrama toka ilustruje zatvoren proces postrojenja za etilen, koje prerađuje naftu i

recikliran etan. Tehnološki proces se prema projeku odvija u potpuno zatvorenom sitemu, što je

neminovnost zbog agregatnih stanja sirovina i pritisaka koji vladaju unutar postrojenja. Godišnji

kapaciteti proizvodnje osnovnih proizvoda prikazani su u sledećoj tabeli.

Tabela 4. Godišnji kapaciteti proizvodnje osnovnih proizvoda HIP Petrohemije (t/god.) Projektovan 1986 1989 2001 2002 2003

Etilen 200 000 183 220 180 208 113 901 117 330 102 354 Propilen 85 000 81 534 82 065 53 145 52 010 45 896

C4 frakcija 45 000 45 843 47 005 33 687 31 030 26 704 Pirolitički benzin 138 000 147 714 138 464 93 508 94 196 77 207

Pirolitičko ulje 38 000 46 544 41 576 21 508 22 181 20 593 UKUPNO 506 000 504 855 489 318 384 327 316 327 272 754

2.1.1. Skladišni prostor sirovina i gotovih proizvoda

Gotovi proizvodi se skladište u odgovarajućim skladišnim uređajima. U sledećoj tabeli

prikazane su karakteristike skladišnih uređaja, za sirovine i gotove proizvode, u okviru HIP

Petrohemija – Pančevo.

Tabela 5. Tipovi rezervoara u skladišnom prostoru HIP Petrohemija – Pančevo

Rezervoar Kapacitet Pritisak Temp. Krov

1101A/B/C Rezervoar za naftu 86 500 bbl, svaki (13 773 m3) atmos. ambijent. Vert. plivajući

1102A/B Sfera za butilen-butadien 19 000 bbl, svaki (3 025 m3) 75 psi 125 F

(52 0C)

1103A/B Rezervoar za benzin 8 000 bbl, svaki (1 274 m3) atmos. ambijent. Vert. plivajući

1104 Rezervoar za netretirani benzin

6 100 bbl, svaki (971 m3) 6 '' WG ambijent. Vertikalni fiksni

1105A/B Rezervoat za pirolitičko ulje 1 900 bbl, svaki (303 m3) atmos. 125 F

(52 0C) Vertikalni fiksni

1106 Rezervoar za propilen 2 500 MT 14 '' WG, -1 '' WG

-54 F (-48 0C) Vertikalni fiksni

1107 Rezervoar za etilen 4 500 MT 14 '' WG, 2 '' WG

-155 F (-104 0C) Vertikalni fiksni

1109 Rezervoar za metanol 131 bbl, svaki (21 m3) 75 psi 300 F

(149 0C) Vertikalni sud

1110 Rezervoar za propil. proiz. 200 bbl, svaki (32 m3) 190psi 92 F

(33 0C) Horizontalni sud

U skladišnom prostoru sirovina i gotovih proizvoda postoji pet rezervoara iz kojih je moguća

difuzna emisija lako ispraljivih ugljovodonika iz nafte i naftnih derivata, a to su rezervoari za

skladištenje nafte 1101A, 1101B i 1101C i rezervoari 1103A i 1103B za skladistenje pirolitičkog

27

benzina. Ostali rezervoari su potpuno zatvoreni sistemi iz kojih se ne očekuju emisije štetnih i

opsanih materija, otparavanjem u atmosferu.

Kod petrohemijskih procesa i u procesima prerade nafte glavne emisije se dešavaju upravo u

delu manipulacije proizvodima i te emisije odgovaraju gubicima otparavanjem. U samom

tehnološkom postrojenju ne smeju postojati izvori emisija velikog kapaciteta jer proces mora biti

maksimalno hermetizovan. Zbog toga su u HIP Petrohemiji izabrana mesta za uzimanje uzoraka i

procene emisije štetnih materija koje se pojavljuju u ambijentalnom vazduhu grada Pančeva u

delu manipulacije proizvodima.

U skladišnom prostoru pirolitičkog benzina uzeta su dva uzorka vazduha, i to jedan uzorak

unutar rezervoara iznad plivajućeg krova a drugi u okolini rezevoara. Kako je zastupljenost

benzena u sirovoj nafti značajno manja u odnosu na pirolitički benzin u kome se sadržaj benzena

može kretati i do 40%, za razliku od nafte gde je udeo benzena manji od 5%, procenjeno je da

manipulacija pirolitičkim benzinom predstavlja rizik u pogledu emisija benzena. U postupcima

manipulacije ne postoje organizovani izvori emisija u smislu ventilacionih sistema, ali udeo

difuznih emisija u postrojenjima ovog tipa je zanačajan ukoliko procesi nisu potpuno

hermetizovani (loše dihtovanje plivajućeg krova unutar skladišnog rezervoara, nepostojanje

sistema za vraćanje oslobođenih para nazad u proces kod utakačkih ruku punilišta i sl.).

2.1.2. Manipulacija

Dopremanje sirove nafte u skladišni prostor HIP Petrohemija – Pančevo odvija se putem

zatvorenih cevovoda. Preradom sirove nafte dobijaju se ulazne sirovine (C4 frakcija, etilen,

propilen) za dalji petrohemijski proces, a nusproizvodi od prerade sirove nafte su pirolitički

benzin i pirolitičko ulje. Pirolitčki benzin se dalje cevovodima vraća u Rafineriju nafte Pančevo i

vagon-cisternama u Rafineriju nafte Novi Sad. Transport pirolitičkog benzina do Rafinerije nafte

Pančevo je zatvorenim sistemom dok na vagon-pretakalištu kod utovara pirolitičkog benzina

sistem pretakanja nije heremtizovan. Prilikom utovara pirolitičkog benzina u vagon-cisterne,

kapaciteta 50 m3, dolazi do oslobađanja 50 m3 zasićene pare iz cisterne. U svakom slučaju

prilikom utovara dolazi do oslobađanja zasićene pare, zapremine koja odgovara zapremini

pirolitičkog benzina. U vreme obilaska vagon pretakališta 16.09.2004. otpremanje pirolitičkog

benzina se nije obavljalo, pa nije bilo moguće uzeti uzorak emitovanih para u toj fazi

petrohemijske delatnosti.

U avgustu mesecu otpremanje pirolitičkog benzina je bilo u sledećim danima:

28

Ukupno m3 Smena

02.08.2004 3 cisterne × 50 m3 150 III

23.08.2004 10 cisterni × 50 m3 500 II i III

24.08.2004 2 cisterne × 50 m3 100 I

2.1.3. Energetsko postrojenje

Pored proizvodne jedinice HIP Petrohemija – Pančevo poseduje energetsko postrojenje za

proizvodnju vodene pare za potrebe proizvodnog procesa HIP Petrohemija – Pančevo.

Na sledećoj slici prikazana je šema protoka vodene pare od energetskog postrojenja.

Slika 18. Šema energetskog postrojenja HIP Petrohemije - Pančevo

29

Potrošnja prirodnog gasa za potrebe proizvodnje vodene pare za mesec avgust 2004. g. je

iznosila 4 716 210 Nm3 a potrošnja mazuta i pirolitičkog ulja 1 881 t, u proseku dnevno oko 152

Nm3 prirodnog gasa i oko 60 t mazuta + pirolitičkog ulja.

Bilans utroška goriva za mesec svgust 2004. g. je bio sledeći: prirodni gas 4 201 693 Nm3,

mazut 2 176 t, pirolitičko ulje 1 317 t; obračunato na dan: 135 538 Nm3, 70 t mazuta i 42 t

pirolitičkog ulja.

Emisija SO2 je posledica sagorevanja goriva koja u sebi sadrže sumpor, odnosno jedinjenja

sumpora. Sadržaj vodoniksulfida u prirodnom gasu, koji se koristi u energanama HIP Petrohemija

– Pančevo, prema specifikaciji ulaznog materijala kreće se u opsegu 0,86 – 5,40 mg/l a sadržaj

sumpora u ulju za loženje, srednjem, je 2,253% prema specifikaciji. Prema podacima dobijenim u

HIP Petrohemiji sadržaj sumpora u lož uljima dostiže vrednost i do 4,5%.

2.1.4. Fabrika za obradu voda – kratak tehnološki opis

Koncepcija prečišćavanja otpadnih voda u Fabrici za obradu otpadnih voda je da svaki pogon

ima svoj predtretman otpadnih voda, čiji je zadatak da otpadnu vodu prečisti do stepena da

njihovo dalje prečišćavanje bude kvalitetno. Predtretmani imaju veliku važnost, jer pojedini

tokovi su toksični, drugi su sa visokim sadržajem mineralnih ulja ili sa primesama neorganskih

supstanci, čija prisustva negativno utiču na mogućnost prečišćavanja u biološkom postrojenju. To

znači da se uloga predtretmana u svakom pogonu sastoji u tome da specifična zagađenja ukloni

sasvim ili do stepena koji omogućuje kvalitetniju obradu u primarnoj i sekundarnoj obradi na

zajedničkom postrojenju.

Specijalni predtretman za kaustični tok Etilena u cilju oksidacije sulfida u sulfate,

merkaptana u sulfonate, izgrađen je u samom postrojenju za obradu voda. Oksidacijom za

upotrebu vodonik-peroksida uz predhodno izdvajanje benzina i ulja u separatoru, isključuje se

mogućnost izdvajanja vodonik-sulfida u pH područjima ispod 7.

Predtretmani po pogonima se odnose na sledeće aktivnosti:

Etilen (uklanjanje zauljenih materija)

Elektroliza (uklanjanje Hg, podešavanje pH)

PENG (uklanjanje zauljenih materija)

PEVG (uklanjanje zauljenih materija, zajednički predtretman sa PEVG-om, uklanjanje

granula)

30

Energetika (podešavanje pH, uklanjanje suspendovanih materija)

FOV (oksidacija kaustičnog toka iz Etilena, prevođenje sulfida u sulfate, merkaptana u

sulfonate, U-stanica za zauljene vode Etilena, uklanjanje zauljenih materija)

RNP (nema postrojenja za uklanjanje sulfida i merkaptana, uklanjaju se zauljene materije

– API, uklanjaju se suspendovane materije – API separator)

Posle predtretmana otpadne vode dolaze na prečišćavanje u okviru zajedničkog

postrojenja.

Tokovi zajedničkog postrojenja su:

Neorganski tok

(Ugušivač – prima vode Energetike, Etilena, kotlovske vode, na Ugušivaču se uklanjaju

suspendovane materije, Prihvatni bazen prima vode Elektrolize i iz Ugušivača)

Organski tok- Primarno prečišćavanje

U bazenu za egalizaciju sakupljaju se vode: PENG-a, PEVG-a, Etilena, kaustični tok,

zauljeni tok RNP, gde im se ujednačava kvalitet

Podešavanje pH, tj sekcija neutralizacije sa H2SO4 jer su vode alkalne

U bazenu za mešanje dodaje se piroelektrolit (koagulacija i flokulacija)

U flotaciji se uklanjaju suspendovane materije, ulja i masti.

Organski tok – Sekundarno prečišćavanje

Biološki tretman – Prvi stepen biološke obrade

Bio-filter sa plastičnom ispunom prima sledeće vode:

- Organski tok posle primarnog tretmana

- Sanitarni tok Petrohemije posle pripreme (mehaničko seckanje – seckalica, i

izdvajanje suspendovanih materija - ugušćivač). Tok dalje ide u Hedbox gde

se meša sa organskim tokom.

- Na Bio-filteru se vrši aerobna biofiltracija.

Biološki tretman – Drugi stepen biološke obrade

- Aktivni mulj sa Sekundarnim taložnicima

31

Aktivni mulj je naziv za biološki aktivnu biomasu aerobne mikroflore,

suspendovane u otpadnoj vodi u obliku flokula, pri čemu se u flokulama

osim živih, aktivnih mikroorganizama, nalaze i mrtve ćelije kao i organska,

biorazgardiva i bionerazgradiva, i neorganska materija iz otpadne vode koja

se prečišćava. Posredstvom aerobne mikroflore akivnog mulja odigrava se

biološka oksidacija organskog dela zagađenja. Nakon što je postignut

predviđeni stepen prečišćavanja u bazenu sa aktivnim muljem, tok ide u

Sekundarne taložnike gde se odvajaju flokule aktivnog mulja od prečišćene

otpadne vode koja ide na preliv, a sa dna taložnika se uklanja aktivni mulj,

gde se deo recirkuliše u proces kako bi se u bazenu aktivnog mulja održala

dovoljna koncentracija mikroflore za izvođenje efikasnog prečišćavanja.

- Stabilizacija – Izbistrena i prečišćena voda iz Sekundarnih taložnika odlazi u

Stabilizacioni bazen: Proces laminarnog toka daje potrebni kvalitet za

ispuštanje u recipijent.

- Obrada mulja – Tokom procesa se izdvajaju sledeći muljevi:

Flotacioni mulj – pretežno sa visokim sadržajem zauljenih materija

Sanitarni mulj – mehaničke nečistoće

Neorganski mulj – mehaničke nečistoće

Biološki mulj – nastao u procesu sekundarne biološke obrade

Dehidratacija i Stabilizacija muljeva sa krečom

Posebno se obrađuje flotacioni mulj:

Trofazna centrifuga izdvaja: suspendovani mulj kome se dodaje kreč, zauljene

materije i povratna voda

Ostali muljevi

Dvofazna centrifuga izdvaja suspendovani mulj i povratnu vodu.

Posle centrifugiranja muljevima se dodaje kreč, čime se mulj biološki stabiliše, a ostale

materije ostaju zarobljene u slabo rastvornom CaCO3 koji nastaje stajanjem.

Šema postrojenja za tretman otpadnih voda prikazana je na sledećoj slici:

32

Slika 19. Šema postrojenja za preradu otpadnih voda u HIP Petrohemija - Pančevo

33

U sledećoj tabeli dat je bilans ulaznih tokova otpadnih voda za period 1. juni – 23. septembar

2004. g.

Tabela 6. Tokovi i količine otpadnih voda

Organski tok (m3)

Neorganski tok (m3)

Sanitarni tok (m3)

PENG 410 Energetika 520 498 PEVG 360 Elektroliza 13 U 623 N-tok 700 OKS 80 RNP 8147 UKUPNO 9620 1233 498

U sledećoj tabeli prikazani su rezultati sadržaja štetnih materija u otpadnim vodama.

Tabela br. Analiza otpadnih voda predtretmana Etilen Jedinica PENG PEVG Ener. Elekt. N U OKS RNP pH 1 7-9 7-9 6-10 7-9 7-10 7-12 7-12 6,5-9 Ulja mg l-1 30 30 0 0 350 350 250 Markaptani mg l-1 6 Fenoli mg l-1 5 5 5 5 25 Sulfidi mg l-1 100 6000 5 Slobodan hlor mg l-1 0,08 Hg mg l-1 0,02 Suspend. mater. mg l-1 150 150 150 150 150 150 Uk. rastv. mater. mg l-1 500 500 1500 5000 3000 3000 3000 Taložne materije mg l-1 150 150 100 Mutnoća mg l-1 10 Miris mg l-1 5

Napomena: U situacijama kada su rafinerijske vode neodgovarajućeg kvaliteta HIP

Petrohemija zaustavlja prijem rafinerijskih voda. Nije poznato šta se dešava sa rafinerijskim

vodama u tim prilikama, odnosno koji su dalji tokovi rafinerijskih voda. Otpadna voda iz

rafinerije bi morala da se sakuplja u nekom rezervoaru. Nije konstatovano postojanje rezervoara

za te namene unutar HIP Petrohemije niti je konstatovano da postoje povratni odvodi za te

otpadne vode iz HIP Petrohemije do Rafinerije nafte Pančevo.

2.1.5 Emisije iz HIP Petrohemija – Pančevo

Prilikom ispitivanja emisije u Južnoj industrijskoj zoni 13. i 14. septembra 2004. g. izvršen je

obilazak postrojenja HIP Petrohemija – Pančevo uz sagledavanje kritičnih tačaka unutar

kompleksa koje su odgovorne za emisiju štetnih materija u ambijentalni vazduh. Konstatovano je

34

da je tehnološki proces koji se odvija u postrojenju hermetizovan sistem iz kojeg se ne očekuje

značajna emisija štetnih materija. Međutim u skladišnom prostoru, i to u delu skladištenja sirove

nafte i pirolitičkog benzina moguća je emisija isparljivih jedinjenja, među kojima je i benzen, u

atmosferu.

U skladišnom rezervoaru za pirolitički benzin, iznad plivajućeg krova, 13. septembra 2004. g.

uzet je uzorak pare koja se izdvaja iz unutrašnjosti rezervoara između plutajućeg krova i zida

rezervoara i slobodno odlazi u atmosferu (uzorak broj 1). U delu skladišnog prostora za pirolitički

benzin između dva rezervoara uzet je jedan uzorak vazduha za identifikaciju prisustva štetnih

materija (uzorak broj 2).

Drugog dana obilaska, 14. septembra 2004. g., izvršen je obilazak postrojenja za obradu

otpadnih voda u krugu HIP Petrohemija – Pančevo. U okviru postrojenja za obradu otpadnih voda

uzeta su tri uzorka i to: u delu bazena za egalizaciju (uzorak broj 3), u delu bio-filtera (uzorak

broj 4) i u delu flotacije (uzorak broj 5). Istog dana izvršen je obilazak vagon-pretakališta za

otpremanje pirolitičkog benzina koje nije bilo u radnom režimu i zbog toga nije bilo moguće uzeti

uzorak iz tog procesa.

Na sledećim slikama prikazani su hromatogrami uzoraka sakupljenih u HIP Petrohemija –

Pančevo.

35

Slika 20. Gasni hromatogram uzorka uzetog unutar rezervoara za pirolitički benzin, iznad plivajućeg krova

Slika 21. Gasni hromatogram uzorka uzetog u okilini rezervoara za pirolitički benzin

Slika 22. Gasni hromatogram uzorka sakupljenog iznad bazena za egalizaciju

36

Slika 23. Gasni hromatogram uzorka sakupljenog iznad biološkog filtra

Slika 24. Gasni hromatogram uzorka sakupljenog iznad taložnika

U uzorku sakupljenom u delu tretmana otpadnih voda iznad taložnika su identifikovani

ugljovodonici u opsegu od C9 – C18 sa karakterističnom «naftnom» raspodelom (Slika 24), što

nedvosmisleno upućuje na njihovo petrogeno poreklo. Na osnovu opsega najzastupljenijih n-

37

alkana (C9 – C18), može se zaključiti da najverovatnije potiču od naftnih derivata tipa dizela ili

kerozina, međutim, imajući u vidu smanjenje isparljivosti ugljovodonika sa porastom molekulske

mase, može se zaključiti da bi ovi ugljovodonici mogli poticati i od same sirove nafte, a da je

detektovana razlika u njihovoj zastupljenosti, zapravo, posledica razlika u isparljivosti pojedinih

homologa. Benzen, toluen i ksileni (BTX) su identifikovani i u uzorcima 1 - 4 u kojima nije

potvrđeno prisustvo naftnih ugljovodonika. Samo na osnovu ovih rezultata utvrdjeno je da BTX

jedino u uzorku 5 imaju petrogeno poreklo. Objašnjenje ovakvog rezultata je sledeće: uzorci broj

1 i 2 su uzeti u skladišnom prostoru pirolitičkog benzina. Pirolitički benzin predstavlja

nusproizvod iz tehnološkog procesa prerade sirove nafte u postrojenjima HIP Petrohemija gde se

dobijaju C4 i ostale frakcije za potrebe petrohemijske proizvodnje. Zbog toga je u ostatku iz

sirove nafte, kojeg sačinjavaju pirolitičko ulje i pirolitički benzin, došlo je do poremećaja odnosa

frakcija iz sirove nafte. Taj odnos u pirolitičkom benzinu je pomeren u pravcu dominancije

frakcija benzena, toluena i ksilena uz minimiziranje ostalih komponenti koje su inače sastavni

činioci nafte. Zbog toga u uzorcima 1 i 2 analizom nije dokazano izvorno petrogeno poreklo

ugljovodonika ali je dokazano prisustvo benzena, toluena i ksilena.

Takođe u uzorcima 3 i 4 poreklo benzena, toluena i ksilena nije petrogenog porekla. Ovi

uzorci su uzeti iz dela bazena za egalizaciju i u delu biofiltera. Biološkim tretmanom naftnih

derivata dolazi do poremećaja odnosa naftnih komponenata i zbog toga u ovom delu postrojenja

hemijskom analizom je konstatovano prisustvo benzena, toluena i ksilena koji nisu petrogenog

porekla.

Na osnovu relativnih zastupljenosti najobilnijih identifikovanih «naftnih» ugljovodonika

u uzorku 5, procenjeno je da ovaj uzorak sadrži oko 3,5% naftnih jedinjenja u odnosu na ukupan

sadržaj svih jedinjenja detektovanih u ovom uzorku. Međutim, imajući u vidu činjenicu da sirove

nafte i naftni derivati sadrže veliki broj različitih jedinjenja (koji se meri stotinama pa i

hiljadama), treba naglasiti da je ova samo gruba procena, zasnovana na zastupljenosti najobilnijih

«naftnih» ugljovodonika u ovom uzorku. U delu flotacije odakle je uzet ovoj uzorak vrši se

razdvajanje različitih frakcija naftnih derivata iz otpadnih voda koje su smeša otpadnih voda iz

Rafinerije (oko 75%) i Petrohemije (oko 25%). U rafineriskim vodama koje stižu u HIP

Petrohemiju su ugljovodonici petrogenog odnosno naftnog porekla. Zbog toga je u uzorku broj 5

konstatovano prisutvo benzena, toluena i ksilena naftnog porekla.

Pored ovih jedinjenja u delu postrojenja za obradu otpadnih voda postoje emisije i drugih

jedinjenja, pre svega onih koja u sadrže sumpor, među kojim su sulfidi, merkaptani u sulfonati.

Ova jedinjenja imaju karakteristične neprijatne mirise i to su neprijatni mirisi koje građani

Pančeva (a moguće i Beograda) povremeno osećaju u specifičnim meteorološkim uslovima.

38

Naime, povremeno se dešava da građani Beograda osećaju neprijatne mirise nepoznatog porekla.

Nije isključena mogućnost da neprijatni mirisi sa vazdušnim masama iz dela postrojenja za

obradu otpadnih voda u okviru HIP Petrohemija – Pančevo povremeno stignu i do nekih delova

Beograda.

Pored navedenih emisija HIP Petrohemija povremeno doprinosi emisiji benzena, toluena i

ksilena sa mesta vagon pretakališta za otpremanje pirolitičkog benzina. Taj doprinos je

evidentiran.

Svi navedeni uzorci reprezentuju fugitivne (difuzne) izvore emisija, odnosno slobodna

otparavanja u atmosferu koja ne prolaze kroz definisane tokove ventilacionih sistema. Zbog toga

je jedino moguća procena fluksa emisija, na osnovu izmerenih koncentracija iznad površina sa

kojih otparavaju lako isparljiva jedinjenja, ukupne površine prostora sa kojeg te materije

otparavaju, brzine strujanja vazduha koja je u trenutku uzorkovanja iznosila oko 2 m/s i

spoljašnje temperature koja je iznosila 16 0C.

Analizom emisionih flukseva, izračunatih na osnovu merenja sadržaja benzena, toluena i

ksilena u različitim delovima kritičnih postrojenja HIP Petrohemija, može se konstatovati da je

jedan od najvećih zagađivača vazduha u okviru HIP Petrohemija bio-filter, sa konstatovanim

emisijama od 64 kg h-1 za benzen, 55 kg h-1 za toluen ii 34 kg h-1 za ksilen (tabela 8).

Tabela 8. Emisioni fluks iz kritičnih postrojenja HIP Petrohemija - Pančevo

Benzen Toluen Ksileni Uzorak (mg m-3) (kg h-1) (mg m-3) (kg h-1) (mg m-3) (kg h-1)

1. 6,7 3 2,4 1 1,4 <1 2. 1,1 <1 0,7 <1 0,4 <1 3. 1,9 13 2,6 17 1,5 10 4. 4,8 64 4,1 55 2,5 34 5. 3,8 3 3,9 3 2,2 2

Pored difuznih izvora emisija koji su konstatovani merenjem, u okviru HIP Petrohemija

Pančevo postoje i organizovani izvori emisija iz kojih se emituju štetne materije. Ovi izvori su pre

svega ložišta energana za proizvodnju vodene pare. Emisija iz ovih izvora odnosi se na sadržaj

SO2 i NOx u otpadnim gasovima. Emisija SO2 zavisi od sadržaja sumpora i jedinjenja sumpora u

gorivima koja se koriste u energanama, a emisija NOx zavi od uslova sagorevanja u ložištima.

Ipak, koncentracije NO2 u ambijentalnom vazduhu grada Pančeva nisu kritične prema oceni

zasnovanoj na mesec avgust 2004. g.

Na osnovu potrošnje goriva i sadržaja sumpora u njemu moguće je proceniti emisiju SO2 iz

ložišta HIP Petrohemija – Pančevo. Za potrebe energane dnevna potrošnja prirodnog gasa je

39

135.538 Nm3, 70 t mazuta i 42 t pirolitičkog ulja. Prema specifikaciji, sadržaj vodoniksulfida u

prirodnom gasu je 0,86 do 5,40 mg/L a sadržaj sumpora u mazutu je 2,253 %. Uz pretpostavku da

je sagorevanje potpuno i oksidacija redukovanih oblika sumpora potpuna, emisija SO2 je sledeća:

- iz ložišta koja troše prirodni gas prema računu emisija SO2 je 9,2 kg h-1 do

57,4 kg h-1

- iz ložišta koja troše mazut prema računu emisija SO2 je 132 kg h-1 i

- ukoliko je sadržaj sumpora u pirolitičkom ulju oko 4,5% (prema usmenim

informacijama dobijenim u toku obilaska fabrike) emisija SO2 iz ložišta koja

troše pirolitičko ulje bi bila 158 kg h-1.

Procena emisije SO2 urađena je na osnovu podataka o potrošnji goriva za mesec avgust

2004.g.

Prema zvaničnim podacima o otpremanju pirolitičkog benzina iz HIP Petrohemija – Pančevo,

u odnosu na mesec avgust, utvrđeno je da je tokom tog meseca u tri dana vršeno utakanje

pirolitičkog benzina u vagon-cisterne sa nehermetizovanim utakačkim rukama i to:

- 02.08.2004. ukupno 150 m3 u trećoj smeni,

- 23.08.2004. ukupno 500 m3 u drugoj i trećoj smeni i

- 24.08.2004 ukupno 100 m3 u prvoj smeni.

Analizirajući svaki pojedinačni slučaj utvrđeno je da 2. i 3. avgusta.2004. nije došlo do

značajnog povišenja koncentracija benzena ni na mernom mestu Vojlovica ni na mernom mestu

Vatrogasni dom. Registrovana su blaga povišenja koncentracija koja se mogu pripisati

vremenskim varijacijama i greški metode. Međutim, u noći između 23.avgusta i 24.avgusta 2004.

na mernom mestu Vojlovica uočava se blagi porast jednočasovnih koncentracija benzena, toluena

i ksilena koje dostižu maksimalnu vrednost u prepodnevnim časovima 24. avgusta 2004. Porast u

večernjim časovima na mernom mestu Vojlovica može se pripisati i normalnim varijacijama

koncentracija u vremenu dok je razlika u porastu koncentracija na mernom mestu Vatrogasni dom

izraženija u istom vremenskom intervalu. Krajem dana 23. avgusta i u noći i ranim jutarnjim

časovima 24. avgusta 2004. prema podacima meteorološke stanice Vojlovica brzina vetra opada i

dostiže vrednost manju od 1 m/s, približavajući se tišini. Ovakva meteorološka situacija pogoduje

nagomilavanju emitovanih zagađujućih materija i udruženo sa temperaturnom inverzijom

atmosfere pojačava efekat zagađenja, odnosno utiče na povišenje koncentracije u prizemnom

sloju atmosfere. Povišene koncentracije u ovom vremenskom intervalu mogu se povezati sa

40

procesom otpremanja pirolitičkog benzina u krugu HIP Petrohemija – Pančevo. Uzimajući u

obzir uređaje pomoću kojih se vrši utakanje ovog derivata koji u sebi sadrži velike količine

benzena, toluena i ksilena a čiji su pojedinačni udeli oko 30% i više, to se mogu očekivati

značajne količine benzena, toluena i ksilena emitovanih u vazduh. Posmatrajući situaciju

otpremanja 23.avgusta, može se usvojiti da je tom prilikom u atmosferu oslobođeno 500 m3

zasićene pare pirolitičkog benzina koja je u nepovoljnoj meteorološkoj situaciji male brzine vetra

prouzrokovala povišenje koncentracije, pre svega na mernom mestu Vatrogasni dom. Na mernom

mestu Vojlovica koje je na daleko manjem rastojanju od HIP Petrohemija – Pančevo, ova razlika

nije jasno izražena najverovatnije zbog nereprezentativnosti ovog mernog mesta za praćenje

uticaja Južne industrijske zone.

41

2.2. Izvori emisija u HIP Azotara – Pančevo

U okviru ispitivanja izvora emisija u postrojenjima Južne industrijske zone 17. septembra

2004. g. konstatovano je postojanja izvora emisija iz kojih se u atmosferu ispuštaju neke

zagađujuće materije karakteristične za tehnološki proces koji se odvija u DP «HIP - Azotara» u

Pančevu. U okviru HIP – Azotare postoje sledeći pogoni iz kojih se emituju specifične

zagađujuće materije: «KAN», «KARBAMID», «KISELINA», «ENERGETIKA» i

«AMONIJAK». Glavne zagađujuće materije koje se emituju iz pogona HIP – Azotara su: NH3,

NH4+ u aerosolu, praškaste materije, NOx, SO2 i CO.

U sledećoj tabeli prikazani su podaci o kontinualnim izvorima emisije štetnih i opasnih

materija u atmosferu iz pogona DP «HIP – Azotara».

Tabela 9. Spisak kontinualnih izvora emisije i zagađujućih materija

Pogon Izvor emisije Visina ispusta (m)

Temperatura otpadnog gasa

(0C)

Emitovane substance

Vent neutralizera AN-a 26 185 NH3 Vent neutralizera KAN-a 18 175 NH3 Vent Luwa uparivača 61 150 NH3, NH4 aerosol

Ventilacioni otvori na tornju KAN-a 46 35

NH3, NH4 aerosol, praškaste

materije

«KAN»

Vent skrubera kotla za mešanje 25 42 NH3 Vent F-803 6 16; -23,3 NH3 Vent uparivača E-401 55 123,8 NH3

«KARBAMID» Otvori ventilatora na granulacionom tornju K-402 A-F 45 33

NH3 praškaste materije

Dimnjak linije I 82 143 NOx Dimnjak linije II 82 143 NOx «KISELINA» Dimnjak linije III 82 260 NOx Dimnjak kotla I (40 MW) 18 220 NOx, CO Dimnjak kotla II (40 MW) 18 220 NOx, CO «ENERGETIKA» Dimnjak kotla III (40 MW) 18 220 NOx, CO Dimnjak primarnog reformera (155 MW) 45 170 NOx, CO

«AMONIJAK III» Dimnja predgrejača prirodnog gasa za desulfurizaciju (5 MW)

34 700 NOx, CO

42

Prema merenjima na nekim od emitera prate se svakodnevne emisije NO i NO2. U sledećoj

tabeli date su prosečne dnevne emisije za te emitere na nivou mesec april 2004:

Tabela 10. Emisije NO2 iz pogona kiselina HIP Azotara - Pančevo

Emiteri u vazduh iz pogona «Kiselina» Kapacitet pogona «Kiselina» Dimnjak I Dimnjak II Dimnjak III Linija I Linija II Linija III

NO2 (mg/Nm3) 3683 2475 3090

NO2 (t/dan) 2,08 1,24 3,46

256 224 505

Prikazani podaci se odnose na pogon «Kiselina» ali u okviru DP «HIP Azotara» - Pančevo

postoje još dva izvora emisija azotovih oksida a to su «ENERGETIKA» i «AMONIJAK III».

Kvantitativni podaci o emisijama NH3 nisu poznati, dok je emisiju SO2 moguće izračunati na

osnovu sadržaja sulfida u prirodnom gasu, pod uslovom da se sav sumpor oksiduje pri

sagorevanju. Potrošnja prirodnog gasa je sledeća:

- za proizvodnju amonijaka oko 40 000 Nm3 h-1

- za energanu oko 80 000 do 100 000 Nm3 h-1 dnevno

- ostatak do 5 000 Nm3 h-1

Sadržaj vodoniksulfida u ulaznom gasu je 0,86 – 5,40 mg l-1. Prirodni gas koji se koristi za

proizvodnju amonijaka pre upotrebe se odsumporava pomoću Zn, dok se gas koji je za potrebe

energana se ne odsumporava. Uz pretpostavku da je sagorevanje potpuno, emisija SO2 iz

energane se kreće u opsegu 6,7 kg/h do 42,4 kg/h.

43

2.3. Karakteristike i kratki opis tehnološkog procesa NIS Rafinerija nafte - Pančevo

2.3.1. Opis rafinerijskog kompleksa Rafinerija nafte Pančevo počela je sa radom krajem 1968. g. sa kapacitetom primarne prerade

od 4 000 t/dan sa sledećim postrojenjima:

- atmosferska destilacija serija 100

- dvostepeni termički kreking serija 200

- platforming serija 300

- IIDS – gasnog ulja serija 400

- obrada gasova serija 500, 550

- funkcionacija gasova serija 570

- redestilacija benzina serija 600

- ekstrakcija aromata «Udex» serija 620

- merox za benzine serija 650

- merox za petrolej i benzin serija 750

- merox za GM-1 serija 850

Ovim kapacitetom RNP nije mogla da zadovolji potrebe gravitirajućeg tržišta, posebno početkom

gradnje petrohemijskog kompleksa za koji je bilo potrebno obezbediti odgovarajuće količine

primarnog benzina, pa je RNP morala da se proširi. Godine 1971. sačinjen je investicioni

program za proširenje, a 1973. Anex čime su obuhvaćeni:

- Atmosferska destilacija

- Merox za stabilizovani laki benzin

- Proširenje platforminga

- Proširenje rezervoarskog i manipulativnog prostora

- Izgradnja pratećih objekata energetike i pomoćnog sistema

Izgradnjom postrojenja za fluidni katalitički kreking i vakuum destilaciju, RNP u tom trenutku

zadovoljava potrebe tržišta, sa jedne strane, i postepeno zaokružuje tehnološki lanac čineći jednu

tehnološku celinu sa druge strane.

Zatim, izgrađeno je novo postrojenje za proizvodnju aromata (benzen i toluen) «SULFOLAN»

sa pratećim rezervoarskim prostorom i potrebnom infrastrukturom.

44

U okviru proširenja NIS Rafinerije Nafte Pančevo izgrađen je odgovarajući broj skladišnih

rezervoara za sirovu naftu i proizvode, izgrađen je još jedan rashladni toranj, prošireno

postrojenje hemijske pripreme vode i mnogo drugih pratećih objekta.

2.3.2. Opis procesa

Dopremanje sirove nafte je sa domaćih nalazišta i iz uvoza je uglavnom naftovodom i

vodenim putem, železnicom i autocisternama. Skladišni prostor namenjen za sirovu naftu iznosi

preko 200000 m3. U rezervoarima za skladištenje obavlja se prvi stepen rafinerijske pripreme

sirove nafte za preradu gravitacionim odvodnjavanjem i taloženjem sedimenata na dnu

rezervoara. Iz rezervoara se posebnim pumpama nafta odvodi do primarnih proizvodnih

postrojenja.

Odvodnjavanje i odsoljavanje sirove nafte podrazumeva uklanjanje nečistoća u obliku soli,

vode, sedimenata i materija nerastvornih u nafti. Sumpor predstavlja jednu od glavnih nečistoća

oleofilnog tipa. Pored sumpora nepoželjne materije su i naftenska kiselina, kao i razna azotna i

kiseonikova jedinjenja. Pri odsoljavanju sirova nafta se zagreva na 120 0C uz prethodno

dodavanje 3 - 15% vode, za ispiranje soli. U ovoj fazi sadržaj soli se smanji za 90 - 95%.

Atmosferska destilacija – serija 100 je projektovana da odvojeno prerađuje dve vrste sirovina:

- jugoslovensku mešanu naftu (sirovina I)

- mešanu sirovu naftu (sirovina II)

Kapacitet ovog postrojenja je 4.000 t/dan. Ovo postrojenje je projektovano da daje sledeće

proizvode: rafinerijski loživi gas, gas bez specifikacije i nestabilizovani laki benzin, srednji

benzin, teški benzin, white spirit, petrolej, dizel gorivo D1, lako gasno ulje, teško gasno ulje i laki

ostatak. Primarni benzin kao vršni proizvod dalje se frakcioniše u spliteru benzina koji daje

sledeće proizvode: smešu gasova i lakog benzina sa vrha kolone, bočna frakcija – srednji benzin i

dno kolone – teški benzin. Srednji i teški benzin se šalju na dalju obradu. Da bi se sprečila,

odnosno smanjila korozija koju prouzrokuju hlorovodonična kiselina i vodoniksulfid predviđeno

je doziranje rastvora amonijaka i inhibitora korozije u vršne tokove atmosferske destilacije.

Atmosferska destilacija – serija 2100 je projektovano postrojenje sa kapacitetom od

10.600t/dan sirove nafte svih vrsta (uvoznih i domaćih). Proizvodi ovog postrojenja su sledeći:

rafinerijski loživi gas, smeša propan-butan, laki benzin, stabilizovani sirovi benzin, benzin za

pirolizu, sirovi petrolej, lako gasno ulje, teško gasno ulje i laki ostatak. Da bi se sprečila, odnosno

smanjila korozija koju prouzrokuju hlorovodonična kiselina i vodoniksulfid predviđeno je

45

doziranje rastvora amonijaka i inhibitora korozije u vršne linije. Četiri izlaza iz peći spajaju se

dva po dva i ulaze u kolonu za frakcionaciju, odakle se dobijaju sledeći proizvodi: sa vrha kolone

odvode se pare benzina i gasova, petroleji («white spirit», mlazno gorivo, petrolej za

osvetljavanje), lako gasno ulje, teško gasno ulje i laki ostatak. Kod pokretanja ili obustavljanja

postrojenja ili u slučaju da proizvodi ne odgovaraju zahtevanom kvalitetu, predviđena je

mogućnost slanja proizvoda u slop rezervoar izvan postrojenja. Iz primarnog sirovog benzina

izdvaja se deo za potrebe HIP Petrohemije. Laki sirovi benzin se odvodi na merox postrojenje, a

onda u skladišne rezervoare. Petroleji se odvode na IIDS ili merox-postrojenja na doradu a onda u

skladište. Lako gasno ulje se odvodi u kolektor za namešavanje dizel goriva ili u skladišne

rezervoare. Teško gasno ulje se vodi u skladišne rezervoare, a laki ostatak na vakuum postrojenje

ili u rezervoare mazuta.

Merox postrojenja su planirana da obrade određene sirovine pomoću pranja lužinom ili

merkaptan ekstrakcijom, odnosno merox procesom za uklanjanje vodoniksulfida. Merox

postrojenja sačinjavaju sledeće serije: Serija 550, Serija 650, Serija 750, Serija 850, Serija 2050 i

Serija 2650. Ova postrojenja imaju sledeći kapacitet:

- LPG Merox postrojenje (S – 550) 158 t/dan

- Merox postrojenje za spec. Benzine (S – 650) 110 t/dan

- GM-1 Merox postrojenje (S – 750 – 850) 167 t/dan

- Postrojenje za slađenje TNG (S – 2050) 100 t/dan

- Merox postrojenje lakog benzina (S – 2650) 260 t/dan

Obrada gasova – serija 500 je postrojenje za dobijanje smeše C3 – C4 tečnih gasova i

stabilizovanog lakog benzina od ulazne sirovine. Postrojenje je projektovano za obradu sledećih

ulaznih sirovina: mokri gas iz postrojenja IIDS benzina (S - 300), mokri gas iz postrojenja za

reformiranje benzina (S – 300), laki benzin iz postrojenja IIDS benzina (S – 300), laki benzin iz

postrojenja za reformiranje benzina (S – 300), laki benzin iz atmosferske destilacije (S – 100),

laki benzin iz postrojenja redestilacije benzina (S – 600) i laki benzin iz postrojenja IIDS (S –

400).

Frakcionacija gasova u seriji 570 je postrojenje projektovano za dobijanje tečnog gasa C3,

C4, i-C4 i n-C4 tretirane u merox postrojenju (S – 550), pripremljene u postrojenju za obradu

gasova (serija 500). Postrojenje je projektovano za obradu ulaznih sirovina pri protoku od

158,1t/dan.

46

Udex – ekstrakcija aromata – serija 620 je postrojenje projektovano za ekstrakciju benzina

određenog kvaliteta iz ugljovodonične frakcije C6 bogate benzenom. Udeo benzena u ovoj

frakciji je oko 10 % težinskih. Projektovana vrednost prerade postrojenja je 108 t/dan.

Vakuum destilacija – serija 2200 služi za za preradu lakog ostatka iz atmosferske destilacije.

Dobijena vakuum gasna ulja idu na katalitički kreking (FCC) a teški ostatak se odvodi na

postrojenje za visbrekovanje gde se dobija osnovna komponenta za namešavanje lož ulja i

manjim delom na postrojenje za proizvodnju bitumena.

Postrojenje za fluidno katalitičko krekovanje – serija 2300 i stabilizacija benzina i

frakcionacija gasova – serija 2500. U postrojenju za fluidno katalitičko krekovanje – serija 2300

se krekovanjem teških ugljovodonika u prisustvu katalizatora i na povišenoj temperaturi vrši

prevođenje u lakše i srednje frakcije ugljovodonika. Pored benzina ovo postrojenje proizvodi i

gasove, lako gasno ulje i dekantirano ulje i koks. Postrojenje je projektovano za kapacitet od

1.000.000 t/god odnosno 3.031,5 t/dan smeše lakog i teškog vakuum gasnog ulja, koja se dovode

na vakuum destilaciju S – 2200. Stabilizacija benzina i frakcionacija gasova se vrši u seriji 2500

gde se suvi gasovi iz akumulatora refluksa frakcione kolone komprimuju na povišenom pritisku

pomoću kompresora a zatim prolaze kroz primarni absorber, gde se izdvajaju propan i viši

gasoviti ugljovodonici.

Merox tečnog naftnog gasa sa katalitičkog krekinga – serija 2550 je kapaciteta 412 t/dan.

Merox tečnog naftnog gasa sa katalitičkog krekinga – serija 2750 i 2850 je kapaciteta 1367

t/dan.

Postrojenje hidrodesulfurizacije lakog gasnog ulja sa FCC – serija 2400 služi za

hidrogenaciju na visokoj temperaturi i visokom pritisku u prisustvu katalizatora. Glavna

zagađujuća materija iz ovog postrojenja je sumpor. Nakon tretmana ukupni sadržaj sumpora u

gasnom ulju je 0,1% težinski. Gas koji recirkuliše u koloni pere se aminom pre povratka u proces

u cilju oslobađanja H2S.

Postrojenje serija 2400, 2450, 2500 i 2950 služe za pranje suvih i tečnih gasova sa

dietilaminom uz izdvajanje sumpora u postrojenju za proizvodnju sumpora po CLAUS postupku

kapaciteta 67 t/dan ulaznih sirovina. Proizvodnja sumpora zavisi od sadržaja sumpora u sirovini.

Serija 2600 služi za alkilaciju sumpornom kiselinom pri čemu se dobijaju komponente za

proizvodnju motornih i aviobenzina.

Serija 200 služi za «lomljenje viskoziteta» – visbreking.

47

Serija 0250 služi za proizvodnju bitumena, zasnovanu na kontinualnoj oksidaciji osnovnih

sirovina koje sačinjavaju smeša vakuum ostatka, teško vakuum ulje za industrijske bitumene i čist

vakuum ostatak za putne bitumene.

Serija 900 – obrada kisele vode je postrojenje za prečišćavanje sumpornih otpadnih voda

oksidacijom pomoću vazduha. U ovom postrojenju sulfidi se prevode u tiosulfate, a zatim se

manja količina tiosulfata prevodi u sulfate sa sadržajem sulfida u izlaznoj vodi < 1 ppm. Izlazna

procesna voda iz različitih postrojenja rafinerije sakuplja se u rezervoar za kiselu vodu. Ovaj

rezervoar snabdeven je uređajem za održavanje gornjih slojeva povučenog ulja. Sadržaj ulja u

otpadnoj vodi određuje proces obrade. U rezervoaru postoji sistem cevi za zagrevanje pomoću

vodene pare u cilju sprečavanja smrzavanja. Iz rezervoara se kisela voda pumpom izbacuje preko

izmenjivača toplote sa toplom vodom. Pre ulaska u kolonu za obrađivanje voda se dalje zagreva

ubacivanjem vodene pare dok se ne postignu optimalne radne temperature, a zatim meša sa

vazduhom. Voda zatim odlazi u kolonu za obradu koja je podeljena na 4 odeljka uz potpuno

mešanje sa vazduhom u cilju završetka oksidacije. Nakon toga voda i vazduh se razdvajaju u

vazdušnom separatoru, odakle voda dalje odlazi u kanalizaciju, a vazduh preko prigušivača

plamena u ložište peći.

Serija 2900 – obrada kiselih voda iz FCC kompleksa, gde voda prolazi kroz izmenjivač

toplote i odlazi u striper kolonu kisele vode. Kondenzat se skuplja u određenoj posudi, a potom

pumpa u kolektor kondenzata. Stripovana kisela voda se hladi u hladnjaku pre nego što se ispusti

u zauljenu vodu. Refluks se propušta kroz uljani skrimer za odlaganje u slop sistem. Kiseli gas sa

vrha striper kolone se spaljuje u peći FCC postrojenja.

Rekonstrukcija i popravka API separatora AB-1401 bistrika AB-1402. U okviru

rekonstrukcije postojećeg sistema za prećišćavanje voda i dorade istog od radova na

građevinskim objektima predviđeno je:

a) rekonstrukcija i sanacija postojećih objekata i to:

- API separatora oznake AB – 1402 sa pumpnom stanicom PS – 4.1

- Bistrika oznake AB – 1402 sa pumpnom stanicom PS – 4.2

b) izrada potpuno novih objekata i to:

- lagune za aeraciju i biološku obradu atmosferskih voda oznake AB–1403 sa

pumpnim stanicama PS–4.6 i PS–4.9 i kompresorskom jedinicom oznake KS–B

- lagune za mulj oznake AB – 1404 A i B sa pumpnom stanicom PS-4.5

c) izrada pristupnih saobraćajnica za objekte AB-1403 i AB-1404

48

d) međupovezivanje podzemnim cevovodima

U ovom projektu su obrađeni samo zemljani radovi i potrebne betonske šahte dok su sami

cevovodi obrađeni u mašinskom projektu.

Postojeći sistem za prečišćavanje voda sastoji se iz:

- API separatora AB-1401 (u građevinskom smislu bazen veličine 34,28 × 12,20 m, dubine

3,46 m, srednjim zidom visine 2,5 podeljen u dve komore širine po 6 m)

- Bistrika AB-1402 (betonski bazen veličine 42,30 × 16,90 i dubine 1,90m, srednjim zidom

visine 0,8 m, podeljen u dve komore širine po 8,39 m)

- Jedinice koalescentnih filtera (betonska konstrukcija ukupne veličine 25,40 × 4,06 m,

dubine 3,5 m odgovarajućim pregradama podeljena u 8 jedinica širine po 2,5 m)

- Crpnih stanica PS-4,1 i PS-4,2 (pokriveni betonski bazeni ukupne veličine 12,2 × 3,0 m,

dubine 5,3 m – 2 komore).

Rekonstrukcija postojećih objekata API separatora i taložnika vrši se u cilju:

- formiranja muljnih jama novim crpnim stanicama oznake PS-4,7 i PS-4,8

- formiranje staza za zgrtače mulja

- dizanje nivoa vode u taložniku

- izrada prelivnih zidova jedinica za koalescentni filter.

Serija 300 i 400 – Postrojenje za desulfurizaciju benzina u okviru serije 300 kao sirovinu

koristi primarni stabilizovani sirovi benzin sa kapacitetom 1050 t/dan sirovog primarnog benzina.

U postrojenju S-400 radi se hidrodesulfurizacija lakog gasnog ulja sa dvostepenog termičkog

krekinga i proizvodi visokokvalitetno mlazno gorivo, specijalni petroleji i white spirit. Trenutno

služi za hidrodesulfurizaciju pirolitičkog benzina iz Petrohemije odnosno za proizvodnju jednog

dela sirovine za postrojenje za ekstrakciju aromata «Sulfolan».

Serija 300 – Reformiranje (platformiranje benzina) se napaja sledećim sirovinama: parafini,

nafteni, aromati i olefini. Projektovani kapacitet postrojenja za reformiranje je 639 t/dan

krekovanog benzina a sredinom sedamdesetih godina je povećan kapacitet prerade ovog

postrojenja na oko 1000 t/dan sirovog primarnog benzina.

Serija 3600 – Proizvodnja aromata – «Sulfolan» je postrojenje koje je projektovano i

izgrađeno sa ciljem povećanja ekonomičnosti Rafinerije. Postrojenje je projektovano za kapacitet

prerade smeše platformata i pirolitičkog benzina u različitim odnosima od oko 500.000 t/god,

odnosno za proizvodnju 71.000 t/god benzena, 78.000 t/god toluena i oko 101.000 t/god smeše

49

ksilena. Maksimalni ukupni kapacitet koji se može postići u skorije vreme za ovo postrojenje je

385.000 t/god, i to 250.000 t/god platformata i 135.000 t/god pirolitičkog benzina za proizvodnju

oko 65.000 t/god benzena i 69.000 t/god toluena. Postrojenje za ekstrakciju aromata «Sulfolan» u

NIS-RNP je izgrađeno sa najvišim stepenom zaštite radne i životne sredine i po toj osnovi

postrojenje sadrži sledeće sisteme:

- dva nezavisna sistema za baklju

- sistem za spaljivanje otpadnih gasova i para iz ejektora

- sistem uljno-atmosferske kanalizacije

- zatvoreni sistem aromatskog slopa

- zatvoreni sistem solventskog slopa

Serija 1000 – Postrojenje za rekuperaciju gasova iz sistema baklje je isprojektovano i

izgrađeno sa ciljem povećanja ekonomičnosti rada Rafinerije i povećanja stepena zaštite životne

sredine. Šaržni produkti koji se vode na rekuperaciju su dva gasna toka iz sistema baklji PA –

1700 i PA – 2700. Ovi tokovi gasova i para se javljaju u impulsima pa se zbog toga skupljaju u

posebni rezervoar sa plivajućim krovom – zvonom, odakle se dalje komprimuje preko dva

paralelna kompresora GB – 1000 A, B.

PA - 1700, PA – 2700, PA – 2975 - Sistemi baklje. Baklja I (PA – 1700) je projektovana da

primi i ispusti preko gorionika maksimalnu količinu gasova i para u iznosu od 150 t/h, a baklja II

(PA – 2700) je projektovana za maksimalni kapacitet od 530 t/h gasova i para. Baklja PA – 2795,

odnosno kisela baklja je postavljena na istoj nosećoj konstrukciji stuba baklje PA – 2700. Kiseli

gasovi se uvode u sistem kisele baklje, na spaljivanje samo kad ne radi postrojenje za proizvodnju

sumpora.

Skladištenje poluproizvoda i finalizacija i skladištenje proizvoda. Destilati nafte koji izlaze iz

proizvodnih postrojenja su najčešće poluproizvodi. Gotovih proizvoda je količinski manje od

poluproizvoda. Iz procesno proizvodnih postrojenja u skladišne rezervoare ili direktno u

kolektore za namešavanje odvode se poluproizvodi i gotovi proizvodi. Za skladištenje

poluproizvoda namenjeno je oko 156 000 m3 rezervarskog prostora. Za skladištenje gotovih

proizvoda namenjeno je oko 290 000 m3 rezervoarskog prostora.

Namešavanje finalnih proizvoda u NIS – Rafineriji nafte «Pančevo» daje finalne proizvode

mešanjem motornih i avio benzina, dizel goriva i lož ulja

Namešavanje motornih i avio benzina se izvodi u instalaciji za manipulaciju i doziranje

tetraetil i tetrametil olova koja je izvedena u najvišem stepenu sigurnosti u radu. Proces

50

manipulacije je strogo kontrolisan. Skladištenje motornih benzina u NIS –RNP vrši se u posebno

namenjenim rezervoarima sa plivajućim krovom. Skladišni prostor za motorne benzine iznosi oko

80.000 m3. Skladišni prostor koji je namenjen za avio benzine iznosi oko 6.000 m3. Dizel goriva i

ulja za loženje se skladište i čuvaju u rezervoarima i odgovarajućim posudama u skladu sa

važećim propisima o skladištenju, čuvanju i manipulaciji tečnih goriva i zapaljivih materija. Pri

skladištenju, manipulaciji i transportu teškog ulja je potrebno zagrevanje.

Otpremanje proizvoda iz NIS – RNP vrši se autocisternama, železničkim cistrenama i rečnim

tankerima. Tečni naftni gasovi, specijalni benzini, benzen i bitumen se iz RNP ne otpremaju

tankerima, već samo auto i železničkim cisternama. Autocisterne za tečna goriva se pune na

autopunilištu tečnih goriva. Punjenje tečnih naftnih gasova se vrši na posebno izgrađenim

punilištima. Oba punilišta nalaze se u bloku 16 (slika 40). Železničkim cisternama se vrši

otpremanje tečnih derivata i gasova. Železničko punilište tečnih goriva se nalazi u bloku 24, a

tečnih naftnih gasova u bloku 16. Tankerima tj. vodenim tokom iz NIS – RNP vrši se otprema

proizvoda velikotonažne proizvodnje. Malotonažni proizvodi, kao što je napr. specijali benzin i

sl. i tečni naftni gasovi, se ne otpremaju vodenim putem.

Doprema degradiranih naftnih derivata. U procesima manipulacije i punjenja železničkih i

autocisterni, transportu i istovaru naftnih derivata povremeno se desi da se kvalitet utovarene i

otpremljene robe degradira. Takav proizvod koji ne zadovoljava standardne zahteve se vraća na

doradu. Do sada su se sve vrste degradiranih derivata u NIS – RNP istakale preko jedne

instalacije. Tako su benzini i dizeli, kao bela roba, vraćani u rezervoare sirove nafte ili slopa. U

toku je izgradnja instalacija za istakanje degradiranih belih derivata iz auto i železničkih cisterni.

Ovi derivati će se vraćati u rezervoare belih proizvoda i neće ići na ponovnu preradu u

postrojenjima.

2.3.3. Emisije iz Rafinerije Nafte Pančevo

Na postrojenjima NIS Rafinerija nafte Pančevo vrše se merenja emisije u skladu sa

Pravilnikom o graničnim vrednostima emisije, načinu i rokovima merenja i evidentiranja

podataka (Sl. Glasnik RS br. 30/97). Ovaj Pravilnik reguliše norme emisija štetnih i opasnih

materija iz organizovanih izvora tipa dimnjaka i ventilacionih kanala iz procesnih jedinica. U

skladu sa ovim Pravilnikom se sprovode merenja u okviru postrojenja NIS Rafinerija nafte

Pančevo (Izveštaj o merenjima emisije, 2001).

51

Emisije iz procesnih jedinica rafinerija nafte doprinose, međutim nisu glavni nosioci uticaja na

zagađenje vazduha ambijentalne sredine. U okviru tehologije RNP-a postoje ključni procesi koji

se kontinualno odvijaju a to su:

- dopremanje sirove nafte u RNP cevovodima

- prerada nafte u procesnim jedinicama

- skladištenje proizvoda u rezervoarskom prostoru, cevovodima

- otpremanje proizvoda sa auto, vagon, tečni gas i bitumen pretakališta.

Rezultati izmerenih emisija ukupnih ugljovodonika na procesnim emiterima, prema ovom

Izveštaju dati su u sledećoj tabeli.

Tabela 11. Emisije ukupnih ugljovodonika izvora emisija u procesu proizvodnje RNP

Postrojenje Koncentracija (mg m-3)

Maseni protok (kg h-1)

BA-301-304 28 0,4 BA-304 56 0,3 BA-306 94 0,5

BA-2101 «Pančevac» 63 5,8 BA-2101 «Rafinerac» 52 4,7 BA-2101 «Starčevac» 91 8,7

BA-2101 165 6,3 BA-2301 87 2,8 BA-2302 22 0,7 BF-2302 85 7,5 DC-2302 158 9,5 DC-2453 82 0,7 CA-0251 32 0,2 CA-0252 14 0,1 BA-202 156 0,1

9501-Energana BF-9501 162 21 Ukupni maseni protok iz procesnih jedinica RNP → 69

Iz tabele se vidi da kod jedinica BA-2101 i DC-2302 dolazi do prekoračenja maksimalno

dozvoljene koncentracije ukupnih ugljovodonika, koja prema Pravilniku 30/97 iznosi 150 mg m-3

za maseni protok 3 kg h-1 i više.

Rezultati iz pomenutog Izveštaja se odnose na merenja u delu prerade nafte u procesnim

jedinicama. Ovaj Izveštaj ne razmatra ostale izvore emisija koji spadaju u domen difuznih

(fugitivnih) izvora emisija i koji nisu regulisani pomenutim Pravilnikom.

U okviru ispitivanja koje sprovodi IHTM- Centar za hemiju u Rafineriji nafte Pančevo

razmatrani su upravo samo fugitivni izvori emisija. U ove izvore spadaju delovi tehnoloških

procesa u kojima dolazi do slobodnog otparavanja u atmosferu poluproizvoda, proizvoda i

otpadnih materijala. To su pre svega odušni ventili na rezervoarima u okviru skladišnih prostora,

52

otvori za ulaz utakačkih ruku na auto- i vagon-cisternama, površine postrojenja za preradu

otpadnih voda sa kojih slobodno otparavaju naftne komponente, lift pumpe za slivanje zauljenih

otpadnih voda koje služe za podizanje otpadnih voda na viši nivo radi obezbeđivanja slobodnog

pada.

Kriterijum izbora mernih mesta je bio procena glavnih difuznih izvora emisija na osnovu

sagledavanja tehnološkog postupka i načina manipulacije proizvodima i otpadnim materijalima

kao i na osnovu vrste postrojenja u odgovarajućim delovima tehnoloških jedinica RNP-a. U toku

obilaska RNP utvrđeno je da se proces prerade nafte odvija u, koliko je to moguće, zatvorenom

sistemu, uglavnom sa odušnim ventilima za rasterećenje pritisaka, dok se manipulacija

proizvodima odvija zastarelom nehermetizovanom opremom.

U fazi obilaska i uzorkovanja u krugu rafinerije uzeti su uzorci na sledećim mestima:

- odušak na atmosferskom bazenu iz kojeg izlaze organske pare (uzorak 1)

- bazen zauljenih voda (uzorak 2)

- bazen zauljenih voda – izlaz (uzorak 3)

- utakačka ruka za lož ulje na autopretakalištu (uzorak 4)

- utakačka ruka za dizel na autopretakalištu (uzorak 5)

- utakačka ruka za bezolovni benzin na autopretakalištu (uzorak 6)

- utakačka ruka za olovni benzin na autopretakalištu (uzorak 7)

- utakačka ruka za bitumen na autopretakalištu (uzorak 8)

- odušak na ventilu rezervoara za benzen broj 705 (uzorak 9)

- rezervoarski prostor između rezervoara brojev 705, 706, 707 i 708 (uzorak 10)

- odušak na ventilu rezervoara za lož ulje broj 1003 (uzorak 11)

- odušak na ventilu rezervoara za dizel broj 1114 (uzorak 12)

- prostor iznad plivajućeg krova rezervoara za benzin MB98 broj 1313 (uzorak 13)

- prostor oko lift pumpe u krugu RNP (uzorak 14)

- prostor u delu atmosferske destilacije RNP (uzorak 15)

Na sledećim slikama i u sledećim tabelama prikazani su rezultati merenja na izabranim

mestima. Maseni protok (kg h-1) predstavlja procenu urađenu na osnovu izmerenih koncentracija

iznad površina sa kojih se emituju organske pare i na osnovu atmosferskog strujanja vazduha od

3m s-1 koje je bilo na dan uzorkovanja. Tamo gde je bilo moguće izvršiti procenu emisije rezultat

je prikazan kao izračunati maseni protok a gde nije bilo moguće proceniti maseni protok rezultat

je prikazan kao koncentracija u delu navedenog prostora (bez masenog protoka - /). U delu

autopretakališta procena emisije uradjena je na osnovu sastava emitovane pare, dobijenog

53

hromatografskom analizom i na osnovu prosečne zapremine oslobođene pare derivata obračunate

kao prosečna dnevna vrednost, prema podacima otpremanja u odnosu na mesec avgust 2004.

U delu postrojenja za preradu otpadnih voda, osim benzena, toluena i ksilena u svim uzorcima

su identifikovani i ugljovodonici u opsegu od C9 – C22 sa karakterističnom «naftnom» raspodelom

(Slike 25 - 27), što nedvosmisleno upućuje na njihovo petrogeno poreklo.

Slika 25. Gasni hromatogram uzorka sa oduška na atmosferskom bazenu iz kojeg se emituju organske pare

54

Slika 26. Gasni hromatogram uzorka uzetog iznad bazena zauljenih voda

Slika 27. Gasni hromatogram uzorka uzetog u izlaznom delu bazena zauljenih voda

55

Tabela 12. Prosečne emisije ugljovodonika obračunate na osnovu analize uzoraka pare uzetih u delu postrojenja za obradu otpadnih voda

Emisije

Uzorak Benzen Toluen Ksileni Ukupni ugljovodonici

mg m-3 kg h-1 mg m-3 kg h-1 mg m-3 kg h-1 mg m-3 kg h-1

Odušak u delu atmosferskog bazena

11 1,5 × 10-4 10 1,4 × 10 -4 13 1,8 × 10 -4 268 3,6 × 10 -3

Bazen zauljene vode 14 31,6 16 36,1 20 45,2 295 666

Bazen zauljene vode - izlaz 6 0,8 4 0,5 4 0,5 35 4,5

Iz prethodne tabele vidi se da je naveća procenjena emisija ugljovodonika naftnog porekla sa

otvorene površine bazena za prihvat zauljenih otpadnih voda, zbog najveće površine sa koje

otparavaju ugljovodonici naftnog tipa. Prema raspodeli komponenata koje otparavaju iz bazena

zauljene vode vidi se da je doprinos emisije ugljovodonika pomeren prema težim frakcijama

naftnih komponenata.

Osim benzena, toluena i ksilena u svim uzorcima uzetim u delu utakačkih ruka

autopretakališta su identifikovani i ugljovodonici u opsegu od C9 – C22 sa karakterističnom

«naftnom» raspodelom (Slike 28 - 32), što je naravno posledica njihovog petrogenog porekla.

Slika 28. Gasni hromatogram uzorka uzetog u delu utakačke ruke za lož ulje na auto-pretakalištu

56

Slika 29. Gasni hromatogram uzorka uzetog u delu utakačke ruke za dizel na auto-pretakalištu

Slika 30. Gasni hromatogram uzorka uzetog u delu utakačke ruke za bezolovni benzin na auto-pretakalištu.

57

Slika 31. Gasni hromatogram uzorka uzetog u delu utakačke ruke za olovni benzin na auto-pretakalištu

Slika 32. Gasni hromatogram uzorka uzetog u delu utakačke ruke za bitumen na auto-pretakalištu

58

Tabela 13. Prosečne emisije ugljovodonika obračunate na osnovu analize uzoraka pare uzetih u delu utakačkih ruku na autopretakalištu i pretakalištu za bitumen, prilikom utovara derivata

Emisije

Uzorak Benzen Toluen Ksileni Ukupni ugljovodonici

g m-3 kg h-1 g m-3 kg h-1 g m-3 kg h-1 g m-3 kg h-1

Utakačka ruka za lož ulje 5,6 0,4 6,6 0,5 2,0 0,1 561 40

Utakačka ruka za dizel 2,2 0,2 3,1 0,2 6,8 0,5 572 41

Utakačka ruka za bezolovni benzin 277 12 208 9 80 3 1377 59

Utakačka ruka za olovni benzin 712 57 446 36 211 17 2870 230

Pretakalište za bitumen 1,2 0,1 0,5 0,0 0,2 0,0 10 0,4

U delu rezervoarskog prostora uzeti su uzorci na odušnim ventilima rezervoara odnosno iznad

plivajućeg krova rezervoara za benzin broj 1313. Osim benzena, toluena i ksilena u svim

uzorcima su identifikovani i ugljovodonici u opsegu od C9 – C22 sa karakterističnom «naftnom»

raspodelom (Slike 33 - 37), što nedvosmisleno upućuje na njihovo petrogeno poreklo.

Slika 33. Gasni hromatogram uzorka uzetog na odušnom ventilu rezervoara broj 705 za benzen

59

Slika 34. Gasni hromatogram uzorka uzetog u delu rezervoarskog prostora između rezervoara broj 705, 706, 707 i 708

Slika 35. Gasni hromatogram uzorka uzetog na odušnom ventilu rezervoara broj 1003 za lož ulje

60

Slika 36. Gasni hromatogram uzorka uzetog na odušnom ventilu rezervoara broj 1114 za dizel

Slika 37. Gasni hromatogram uzorka uzetog u unutrašnjem delu iznad plivajućeg krova rezervoara za benzin broj 1313

61

Tabela 14. Prosečne emisije ugljovodonika obračunate na osnovu analize uzoraka pare uzetih u delu skladišnih rezervoara

Emisije

Uzorak Benzen Toluen Ksileni Ukupni ugljovodonici

g m-3 kg h-1 g m-3 kg h-1 g m-3 kg h-1 g m-3 kg h-1

*Rezervoar za benzen 705 858 70 14 1 0,2 0,0 916 74

Rezervoarski prostor između rezervoara 705, 706, 707 i 708

1 / 0,4 / 0,2 / 3,2 /

**Rezervoar za lož ulje1003 1 0,5 1,2 0,5 2,5 1,1 38 17

**Rezervoar za dizel 1114 1,4 0,6 2,2 1,0 4,2 1,9 125 54

** Rezervoar za motorni benzin MB98 1313

0,7 / 0,4 / 0,3 / 6,2 /

* Postoji indicija da ovaj rezervoar nije bio u funkciji punjenja kada je uzorak uzet. ** U toku uzimanja uzoraka vazduha iz ovih rezervoara tekao je proces punjenja rezervoara

Osim benzena, toluena i ksilena u svim uzorcima su identifikovani i ugljovodonici u opsegu

od C9 – C22 sa karakterističnom «naftnom» raspodelom (Slike 38 - 39), što nedvosmisleno

upućuje na njihovo petrogeno poreklo.

Slika 38. Gasni hromatogram uzorka uzetog u prostoru oko lift pumpe u krugu RNP

62

Slika 39. Gasni hromatogram uzorka uzetog u delu atmosferske destilacije Tabela 14. Prosečne emisije ugljovodonika obračunate na osnovu analize uzoraka pare uzetih u delu skladišnih rezervoara

Emisije

Uzorak Benzen Toluen Ksileni Ukupni ugljovodonici

g m-3 kg h-1 g m-3 kg h-1 g m-3 kg h-1 g m-3 kg h-1

Lift pumpa u krugu rafinerije 1,1 / 0,8 / 0,7 / 14,1 /

Krug atmosferska destilacija 0,6 / 0,3 / 0,2 / 2,1 /

Spisak izvora emisija štetnih materija unutar Rafinerije nafte nije konačan a rezultati ovog

istraživanja su imali za cilj identifikaciju ključnih postrojenja koja sa najvećim doprinosom

emituju zagađujuće materije u ambijentalni vazduh. U vreme obilaska Rafinerije nafte – Pančevo

u funkciji je bilo autopretakalište i vršena je isporuka benzina (olovnog i bezolovnog), lož ulja i

dizela, zatim pretakalište za bitumen, dok vagon pretakalište u vreme obilaska nije bilo u funkciji.

Merenjem je konstatovano da su emisije iz navedenih izvora najveće na utakačkim mestima za

olovni (230 kg h-1) i bezolovni benzin (59 kg h-1), a zatim na utakačkim mestima za lož ulje (40

kg h-1) i dizel (41 kg h-1), pri čemu su najveće emisije benzena prilikom utovara benzina i to 12

63

kgh-1 kod manipulacije sa bezolovnim benzinom i 57 kg h-1 kod manipulacije sa olovnim

benzinom. Veća emisija u manipulaciji sa olovnim benzinom objašnjava se i većim prometom

ovog derivata, posmatrajući u odnosu na mesec avgust 2004.g.

Značajna emisija ugljovodonika unutar Rafinerije konstatovana je u delu API separatora, zbog

relativno velike slobodne površine isparavanja ugljovodonika iz zauljenih voda (oko 670 kg h-1

ukupnih ugljovodonika i oko 30 kg h-1 benzena, procenjeno u odnosu na površinu bazena, brzinu

vetra i koncentraciju ugljovodonika na dan merenja).

Merenja u delu rezervoarskog prostora na odušnim ventilima, koji služe za rasterećenje

pritiska unutar rezervoara i iz kojih se emituje zasićena para odgovarajućeg derivata su imala za

cilj grubu procenu emisije iz ovog dela manipulativog procesa. Merenja su urađena na 4

rezervoara za različite derivate od ukupno 141, koliko postoji unutar rezervoarskog prostora

Rafinerije nafte Pančevo (slika 40), i koji su prema informaciji zaposlenih bili u funkciji punjenja

na dan merenja.

Ocena fugitivnih emisija u delu rezervoarskog prostora je teško izvediva na osnovu

informacija i merenja dobijenih u ovoj kampanji istraživanja. Razlog tome je raznovrsnost

velikog broja uređaja za skladištenje proizvoda, posmatrano prema stepenu zaptivenosti,

učestalosti punjenja i pražnjenja, vremena punjenja i sl. Ovi parametri su od presudnog značaja za

ocenu emisije isparljivih ugljovodonika. U okviru ovog istraživanja nije bilo moguće u kratkom

vremenu izvršiti merenja na svim uređajima rezervoarskog prostora, jer bi to zahtevalo

nadgledanje svakog rezevora koji nije u svakodnevnoj funkciji, već bi se moralo čekati nedeljama

a možda i mesecima da pojedini uređaji, od ukupno 141 koliko postoji u rezervoarskom prostoru

Rafinerije, budu u radnom režimu.

Emisija ugljovodonika iz procesa, koja je utvrđena merenjem, iznosi oko 70 kgh-1. Nasuprot

tome emisija na samo jednom delu autopretakališta u delu utakačke ruke za benzin, može dostići

vrednost i do 230 kg h-1. Ukupan broj utakačkih ruku na auto-pretakalištu je 26 a u radu su 22.

Utakačke ruke na vagon-pretakalištu su raspoređene u 3 kraka (A, B i C) i na svakom kraku je 6

utakačkih ruku.

Ipak, emisija para naftnih derivata pre svega zavisi od prometa pojedinih vrsta derivata. Ali

ako se istovremeno vrši utovar lakih tečnih derivata, kao što su benzini, i to istovremeno na

većem broj utakačkih ruku auto- i vagon-pretakališta mogu se očekivati enormne emisije

ugljovodonika a samim tim i benzena, toluena i ksilena.

64

Slika 40. Šema NIS Rafinerije nafte Pančevo

Generalno se može zaključiti da unutar Rafinerije postoji emisija u više stupnjeva počev od

ulaznih sirovina do krajnjih proizvoda.

Iz procesnih jedinica derivati nafte se skladište u rezervoare odakle se dalje odvode do

punilišta i u svakom koraku dolazi do emisije različitog obima od kojih je emisija iz procesnih

jedinica verovatno najniža. Sigurno je znatno niža od krajnjeg stupnja otpremanja derivata. Tačna

65

emisija u delu rezervoarskog prostora se mora utvrditi detaljnim ispitivanjem, merenjima sastava

oslobođene pare iz svakog rezervoara ponaosob i tek nakon toga je moguće u potpunosti sagledati

ukupnu emisiju isparljivih ugljovodonika i odnose isparljivih jedinjenja unutar njih, koji su

sastavni činioci nafte.

Na osnovu prvih sagledavanja izvora emisija unutar Rafinerije nafte - Pančevo, koja su

načinjena u ovom istraživanju, može se zaključiti da manipulacija lakim tečnim derivatima

predstavlja ključni rizik za emisije lakoisparljivih ugljovodonika, medju kojima dominiraju

benzen, toluen i ksilen. Zbog toga je veoma važno da se rad sa ovim derivatima odvija u

maksimalno hermetizovanim postrojenjima. Naravno i drugi izvori emisija u krugu Rafinerije,

kao na primer postrojenja za otpadne vode, predstavljaju rizik za emisije značajnih količina

isparljivih ugljovodonika.

U okviru ispitivanja uticaja emisije NIS Rafinerije nafte – Pančevo urađena je statistička

regresiona analiza u cilju iznalaženja stepena povezanosti između otpremanja derivata iz

Rafinerije i sadražaja benzena, toluena i ksilena u ambijentalnom vazduhu Pančeva koja nije

pokazala povezanost. Ovakav rezultat ni u kom slučaju ne znači da Rafinerija ne utiče na

zagađenost vazduha navedenim materijama već da povezanost njihovih izvora emisija koji su

male visine, u koje spadaju auto- i vagon- pretakališta, unutar rafinerije i njihovih koncentracija u

ambijentalnom vazduhu Pančeva, nije izražena jednostavnim relacijama. Postoje dodatni uticaji

na ovom prostoru koji usložnjavaju efekte zagađenja vazduha, a koji su pre svega meteorološke

prirode. Takođe, razlog odsustva povezanosti između ambijenatlnih koncentracija benzena,

toluena i ksilena i dinamike otpremanja derivata iz rafinerije može biti i nereprezentativnost

mernih mesta za praćenje ovih uticaja. Moguće je da su prilikom otpremanja derivata iz rafinerije

ugroženiji centralni i istočni delovi grada Pančeva, ali podaci o nivoima koncentracija ne postoje

jer mreža opštinskog monitoringa ne poseduje ni jedno merno mesto u tim delovima grada na

kojem se mere zagađujuće materije karakteristične za otparavanje lakoisparljivih ugljovodonika

prilikom otpremanja derivata.

U celini posmatrano, rafinerija nafte predstavlja veliki površinski izvor, velikog broja difuznih

izvora emisija različitih masenih protoka. Neki od njih, kao na primer pretakališta za benzin, su

velikog intenziteta, dok su drugi, pojedinačno posmatrano, malog intenziteta ali zbog njihove

brojnosti količine emitovanih para mogu biti značajne.

66

2.4. DISKUSIJA REZULTATA MERENJA EMISIJA U POSTROJENJIMA JUŽNE

INDUSTRIJSKE ZONE U PANČEVU SA OSVRTOM NA PRETHODNE PROCENE

UTICAJA JUŽNE INDUSTRIJSKE ZONE DATE NA OSNOVU IMISIONIH

VREDNOSTI

Srednje 24-časovne vrednosti koncentracija benzena, toluena i ksilena na osnovu kratkoročnog

merenja u ambijentalnom vazduhu na mernom mestu Vojlovica, koje je rađeno kumulativnom

metodom od strane IHTM – Centra za hemiju, su pokazale da su, u granicama greške metode,

jednake srednjim 24-časovnim vrednostima koje beleži kontinualni monitoring Opštine Pančevo.

Na osnovu rezultata ispitivanja doprinosa realno postojećih izvora emisija u Južnoj

industrijskoj zoni grada Pančeva, konstatovano je postojanje uticaja više različitih tipova izvora

emisija, počev od sagorevanja goriva sa visokim sadržajima sumpora u industrijskim ložištima,

preko procesnih emisija karakterističnih zagađujućih materija (NH3), otparavanja naftnih derivata

iz fugitivnih (difuznih) izvora emisija, do lokalnog uticaja od saobraćaja. Procena doprinosa

različitih izvora emisija koja je urađena pomoću modela UNMIX ukazuje na visok doprinos

saobraćaja sadržaju štetnih materija u ambijentalnom vazduhu, koje su karakteristične i za izvore

u okviru južne industrijske zone. Rezultat modela je relativni odnos doprinosa ključnih izvora

emisija koji utiču na zonu izabranog receptora. Analizom položaja mernog mesta Vatrogasni dom

utvrđeno je postojanje prometne saobraćajnice (glavni put Beograd – Pančevo), koja je ujedno

locirana između Južne industrijske zone i mernog mesta Vatrogasni dom. Uticaj te saobraćajnice

koja je na oko 200 m od mernog mesta Vatrogasni dom je dominantniji od uticaja izvora iz Južne

industrijske zone koja je udaljena oko 4 kilometara od mernog mesta Vatrogasni dom. U nekoj

drugoj zoni, na primer istočnim delovima grada Pančeva, odnos doprinosa razmatranih izvora

emisija bio bi drugačiji, što je moguće utvrditi jedino merenjem istih kombinacija zagađujućih

materija na drugom mernom mestu. Primera radi, ako bi merno mesto bilo locirano u delu

prostora gde je minimiziran uticaj saobraćaja (udaljeno od glavnih prometnih i lokalnih

saobraćajnica) relativni odnos uticaja izvora emisija bio bi pomeren u pravcu dominacije

industrijskih izvora.

Rezultat modela UNMIX na mernom mestu Vatrogasni dom ukazuje na postojanje 4

dominantna izvora emisija koji utiču na zagađenost vazduha okoline tog mernog mesta. U prvoj

fazi istraživanja konstatovan je uticaj Azotare preko NH3, uticaj Rafinerije preko dominacije

udela benzena, toluena i ksilena, uticaj industrijskih ložišta velikog kapaciteta preko

zastupljenosti SO2 i NO2, dok uticaj Petrohemije u prvoj fazi nije bio jasno evidentiran zbog

prostornog položaja Petrohemije i Azotare. U drugoj fazi istrazivanja, kada je izvršen je obilazak

67

industrijskih postrojenja Južne zone konstatovano je da u Azotari ne postoje izvori koji emituju

benzen, toluen, metil-merkaptan i ukupne nemetanske ugljovodonike (TNMHC). U produžetku,

iza Azotare, u odnosu na Vatrogasni dom, nalazi se Petrohemija, u čijem tehnološkom procesu

učestvuju nafta kao ulazna sirovina i pirolitički benzin kao nusproizvod. Nafta i pirolitički benzin

sadrže benzen, pri čemu sadržaj benzena u pirolitičkom benzinu može da dostigne vrednost veću

od 30%. Zatim, u Petrohemiji je evidentirano i postrojenje za prečišćavanje neorganskih i

organskih zauljenih otpadnih voda poreklom iz Rafinerije (75%) i iz Petrohemije (25%) koje

predstavlja površinski izvor emisija organskih jedinjenja, među kojima su i benzen, toluen i

ksilen, ali i sumporna jedinjenja tipa sulfida, merkaptana i sulfonata. Jedinjenja na bazi sumpora

su karakteristična po neprijatnom mirisu i nije isključeno da je ovo postrojenje izvor neprijatnih

mirisa koji se povremeno javljaju u urbanim delovima Pančeva i Beograda. Jedan od dominantnih

vetrova u ovom regionu je jugoistočni koji može biti odgovoran za prenos zagađujućih materija iz

dela postrojenja za preradu otpadnih voda u sklopu Petrohemije i do nekih delova Beograd.

U prvoj oceni pre uvida u tehnološke postupke fabrika Južne industrijske zone, matematički

model UNMIX je Azotaru i Petrohemiju svrstao u zajednički izvor (izvor broj 1) zbog prostornog

rasporeda ova dva emitera koji omogućava istovremenu pojavu specifičnih zagađujućih materija

iz oba izvora na istom pravcu i koji međusobno koreliraju. Zbog toga je uvek neophodno da

korisnik matematičkih modela poznaje ispitivani region, karakteristike izvora emisija, prostorni

raspored izvora i receptora, a rezultati modela se moraju razjasniti uvidom u zagađujuće

tehnologije.

Generalno se može usvojiti da je problem zagađenja vazduha grada Pančeva složen i da

posledično uzročne veze između koncentracija pojedinih zagađujućih materija u ambijentalnom

vazduhu i njihovih izvora emisija nisu jednostavne, počev od složenih meteoroloških uslova

preko velikog broja različitih izvora emisija. Ovim istraživanjem je konstatovano postojanje

različitih kombinacija tačkastih (procesnih i energetskih), površinskih (postrojenja za preradu

otpadnih voda) i fugitivnih izvora emisija (slobodna otparavanja u nekom delu tehnološkog

procesa) na teritoriji grada Pančeva. Konstatovani izvori emisija u Južnoj zoni su različitih

konstrukcija, različitih visina i različitih emisionih flukseva. Zagađujuće materije će se različito

ponašati u atmosferi u zavisnosti od tipa izvora iz kojeg se emituju, njihove visine i od

meteorološke podloge ispitivanog regiona.

Ulazeći u granični sloj atmosfere gasovi i čestice se rasprostiru i disperguju prema zakonima

difuzije i transporta koji zavise od karaktera strujanja i stabilnosti atmosfere (Vuković, 2003. g. u

Vukmirović i dr., 2003. g.). U istim meteorološkim uslovima polje prizemnih koncentracija

zagađujućih materija može biti bitno različito u zavisnosti ne samo od meteoroloških parametara

68

nego i od veličine i vrste emisije, kao i od visine i broja izvora emisije. Kompleksnost problema

sa jedne strane zbog promenjivosti atmosferskih strujanja, karakteristika podloge i topografije

lokaliteta, a sa druge strane zbog razlika između izvora i emisije, traži poseban pristup i

specijalno rešavanje od jednog do drugog specifičnog slučaja.

Radiosondažna merenja su se realizovala više od 30 godina na Meteorološkoj-aerološkoj

stanici Zeleno Brdo (Beograd), do 1984. g., kada se trajno izmeštaju na Košutnjak. Na većini

aeroloških opservatorija u svetu, radiosondažna merenja se vrše u dva dnevna termina (01 i 13

časova) tako da merenja na Zelenom Brdu od 1981. do 1983. g. rađena u četiri termina (01, 07,

13 i 19 časova), predstavljaju meteorološku riznicu podataka. Za potrebe ovog rada navedeni su

rezultati tih merenja koji se posebno odnose na pojavu prizemnih inverzija (učestalost, debljina,

trajanje), određivanje visine sloja mešanja i stabilnost atmosfere (Vuković, 2003. g. u Vukmirović

i dr., 2003. g.).

Pri pojavi zagađivanja vazduha prizemne inverzije zauzimaju posebno mesto, jer u

kombinaciji sa slabim strujanjem čine, sa meteorološkog aspekta, najpovoljnije uslove za visoke

koncentracije zagađujućih materija. Prizemne inverzije definisane su porastom temperature

počevši od tla pa do neke visine u najnižem sloju atmosfere - donjoj troposferi. Za upoznavanje

prizemnih inverzija nad Beogradom koristio se niz radiosondažnih podataka o temperaturi,

dobijenim merenjima u četiri termina (01, 07, 13 i 19 sati po UTC) na Zelenom Brdu u periodu

1981.-1983. g. Kako se karakter inverzija toplog i hladnog dela godine razlikuje, posebno je

obrađen niz radiosondažnih podataka u hladnom periodu 1978.-1983. g. (Vuković, 2003. g. u

Vukmirović i dr., 2003. g.).

Osnovna, iako i najgrublja informacija o inverzijama u Beogradu, je prosečna učestalost

njihovog pojavljivanja izražena brojem dana.

Tablica 15. Prosečan broj dana sa prizemnim inverzijama, Beograd-Zeleno Brdo, (01, 07, 13 i 19

sati), 1981.-1983. g.

Mesec Termin I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII God.

01 15 13 22 21 21 21 21 26 22 25 16 18 241 07 11 12 17 10 2 1 3 14 19 22 10 20 141 13 3 1 2 1 1 2 4 14 19 13 8 9 11 2 3 1 6 16 23 15 16 123

Iz tablice 15 se vidi da je tokom godine najveći broj noćnih inverzija (66,0%), a najmanji u

podnevnim satima (1,9%). Jutarnjih prizemnih inverzija ima 38,6%, dok u večernjim satima

registrovano je 33,7%.

69

Najmanji broj jutarnjih, podnevnih i večernjih inverzija pripada letu, što se i moglo očekivati s

obzirom da u svetlom delu dana (od izlaska do zalaska Sunca) dolazi do uticaja termičke

turbulencije. Najveći broj noćnih inverzija pripada letu, ali s obzirom da se ne ističu svojom

stacionarnošću (dužinom trajanja) to je uloga inverzija u hladnoj polovini godine za povećanu

zagađenosti vazduha značajnija.

Debljina prizemne inverzije definiše se visinom njene gornje granice, iznad koje temperatura

sa visinom uglavnom stalno pada.

Uloga prizemnih inverzija u problemu zagađenja je značajna, jer njihova gornja granica deluje

kao prirodna prepreka širenju zagađujućih materija. Ako je visina izvora zagađenja manja od

debljine inverzionog sloja, tada se zagađenje zadržava ispod njene gornje granice i širi samo

unutar tog sloja i prema tlu. Međutim, ako je visina izvora veća od debljine inverzionog sloja,

tada se zagađenje širi iznad te barijere (Vuković, 2003. g. u Vukmirović i dr., 2003. g.).

Visina sloja mešanja označava debljinu prizemnog sloja u kome je moguća difuzija

zagađujućih materija po vertikali. Ona deluje kao granica sloja unutar koga se odigrava transport i

disperzija ukupne količine izbačenih zagađujućih materija. Što je taj sloj plići, to su prizemne

koncentracije više, odnosno što je debljina sloja mešanja veća, i uticaj njegove visine je slabiji i

pomera se prema većim udaljenostima od izvora emisije.

Slika 41. Dnevni hod visine sloja mešanjem (m) za određene klase stabilnosti atmosfere u avgustu, Beograd-Zeleno Brdo

0

200

400

600

800

1000

1200

1400

1600

1800

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 sati

EKSTREMNO I JAKONESTABILNAATMOSFERAUMERENO I NEUTRALNAATMOSFERA

70

Slika 42. Dnevni hod visine sloja mešanja za određene klase stabilnosti atmosfere u januaru, Beograd-Zeleno Brdo

U nestabilnim atmosferskim uslovima su najveće visine sloja mešanja, i to rastu od januara do

jula, da bi zatim opadale ka decembru. Umereno stabilna atmosfera postoji od januara do aprila i

od septembra do decembra. Jako stabilna i ekstremno stabilna atmosfera, u periodu ispitivanja,

nije zabeležena.

Na osnovu ove jedinstvene analize, strukture donje troposfere nad Beogradom, koja je

reprezentativna za teritoriju u radijusu od 50 km oko Zelenog Brda na Zvezdari, može se

zaključiti da je potencijal za zagađenje atmosfere u Beogradu i okolini radijusa do oko 50 km, a

to važi i za Opštinu Pančevo, najveći u noćnim, zatim u ranim jutarnjim časovima i na kraju u

večernjim časovima. Za život u naseljima su najbitniji rani jutarnji časovi kada je najintezivniji

saobraćaj radi prevoza zaposlenih, bilo da se odvija individualnim ili grupnim prevozom

(Vuković, 2003. g. u Vukmirović i dr., 2003. g.).

Štetne materije koje beleži opštinski monitoring sistem, a koje se javljaju u relativno visokim

koncentracijama, kao što je na primer benzen, emituju se iz prizemnih izvora emisija. Ovakvih

izvora u svakoj urbanoj sredini je mnogo, počev od saobraćaja, benzinskih pumpi, raznih

radionica za farbanje i slično. U Pančevu pored navedenih izvora karakterističnih za urbane

sredine postoji NIS Rafinerija nafte i HIP Petrohemija. NIS Rafinerija nafte predstavlja

dominantan izvor emisija isparljivih organskih i drugih jedinjenja i ujedno je prvi u lancu

zagađivača benzenom, toluenom i ksilenom. U samoj rafineriji tokom manipulacije proizvodima

dolazi do višestrukih emisija, međutim emisijama nije kraj u rafineriji. Derivati koji se otpremaju

iz rafinerije pretstavljaju potrošačku robu koja se do kupaca distribuira preko benzinskih stanica,

0

50

100

150

200

250

300

350

400

450

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 sati

VISINA EKSTREMNONESTABILNEATMOSFERENEUTRALNAATMOSFERA

71

kojih u velikom broju ima u urbanim sredinama. U procesu pretakanja derivata iz auto-cisterne u

rezervoar benzinske stanice preko odušnog ventila rezervoara dolazi do emisije zapremine

organskih para koja je jednaka zapremini pretočenog goriva. Zatim, prilikom točenja goriva u

rezervoar automobila dolazi do istiskivanja iste zapremine organskih para iz automobilskog

rezervoara. I na kraju, u režimima nepotpunog sagorevanja u motorima sa unutrašnjim

sagorevanjem koji se javljaju pri izmeni režima rada motora, što je i karakteristika za urbane

sredine gde su česta usporavanja, zaustavljanja i ubrzavanja automobila, dolazi do povišene

emisije benzena i mnogih drugih opasnih materija u koje spadaju i policiklični ugljovodonici. U

konačnom bilansu, iz jedne zapremine derivata nafte oslobodi se višestruka zapremina organskih

para u lancu manipulacija derivatom od proizvođača do krajnjeg potrošača. Najveći od svih

izvora u Pančevu je naravno rafinerija nafte, ali i ostali izvori, iako su pojedinačno zanemarljivog

kapaciteta u odnosu na rafineriju, zbog svoje brojnosti značajno doprinose zagađenju vazduha

grada Pančeva, što je i pokazano matematičkim modelom UNMIX. Na sledećoj šemi dat je prikaz

svih izvora emisija benzena u Pančevu u lancu manipulacije proizvodima naftne i petrohemijske

industrije.

Konačno, sadržaj karakterističnih štetnih materija u ambijentalnom vazduhu može se

kontrolisati jedino ukoliko se kontrolišu njihovi izvori emisija. U slučaju Pančeva moraju se

kontrolisati izvori emisija u NIS Rafineriji nafte – Pančevo i u HIP Petrohemija – Pančevo. Na

osnovu ovog istraživanja može se zaključiti da su dominantni izvori emisija benzena, toluena i

ksilena procesi otpremanja derivata, i to pre svega lakih tečnih derivata, svih tipova benzina na

72

pretakalištima, stim što je doprinos NIS Rafinerije dominantan prema bilansima emisija ali i

doprinos HIP Petrohemije je evidentiran na osnovu porasta ambijentalnih koncentracija benzena,

toluena i ksilena u vreme otpremanja većih količina pirolitičkog benzina (600 m3), u dva dana

zaredom 23. i 24 avgusta 2004. u popodnevnoj, noćnoj i jutarnjoj smeni. Povišene koncentracije

su trajale sve do kraja pretakanja pirolitičkog benzina. Otpremanje pirolitičkog benzina iz HIP

Petrohemija ne obavlja se često. U avgustu mesecu otpremanje se vršilo tri dana ali zbog

zastupljenosti benzena, toluena i ksilena u pirolitičkom benzinu doprinos ovog izvora emisije

može biti značajan. Uticaj od HIP Petrohemije, koji evidentiran krajem avgusta omogućava i

analizu reprezentativnosti mernih mesta i direktno pokazuje nereprezentativnost mernog mesta

Vojlovica za Južnu industrijsku zonu u celini. Merno mesto Vojlovica registruje kratkotrajne

visoke koncentracije benzena, toluena i ksilena, ali njihov uzrok je na osnovu dodatne analize

zasigurno posledica nekih od procesa u NIS Rafineriji nafte Pančevo. Iako su emisije isparljivih

jedinjenja iz rafinerije dominantne, regresionom analizom nisu utvrđene korelacije između

visokih koncentracija u ambijentalnom vazduhu i procesa otpremanja derivata unutar rafinerije.

Razlog odsustva povezanosti uzroka i posledice leži u složenosti procesa atmosferskog prenosa

zagađujućih materija emitovanih iz prizemnih izvora emisija kakvi su auto- i vagon-pretakališta

ali i nereprezentativnost mernih mesta u mreži opštinskog monitoringa za praćenje ovih ključnih

izvora emisija benzena, toluena i ksilena. Naime, benzen i toluen se prati na dva merna mesta,

Vojlovica i Vatrogasni dom, ali izgleda da ni jedno od njih nije u potpunosti reprezentativno za

Rafineriju u celini. Moguće je da rezervoarski prostor i prostor auto- i vagon-pretakališta zbog

prostornog rasporeda u rafineriji, više utiče na centralne i istočne delove grada Pančeva ali u tim

zonama se ne mere karakteristične štetne materije koje se emistuju iz navedenih izvora u

rafineriji. U ulici Cara Dušana ne meri se benzen, toluen i ksilena, a čak i da se mere ovo merno

mesto je pod jakim uticajem saobraćaja jer je praktično postavljeno na prometnoj saobraćajnici,

pa rezultati verovatno ne bi jasno ukazivali na uticaj Južne industrijske zone. U istočnim

delovima grada Pančeva ne postoji ni jedno merno mesto u mreži opstinskog monitoring sistema.

Kontrola emisija na evidentiranim izvorima se može izvesti jedino u slučaju maksimalne

hermetizacije postrojenja. Hermetizacija postrojenja za preradu, skladištenje i otpremanje svih

vrsta benzina je neophodna i prioritetna, počev od procesa otpremanja na auto- i vagon

pretakalištima, kako u NIS Rafineriji tako i u HIP Petrohemiji.

Nove tehnologije u prometu naftnih derivata podrazumevaju primenu mernoregulacione

siguronosne opreme za postizanje potrebnog stepena bezbednosti od isparenja ugljovodonika i

akcidentnih situacija kao što su prelivanja, curenja i sl. Tipovi sudova za skladištenje i transport

naftnih derivata, u sklopu novih tehnologja, obezbeđeni su sistemom za povraćaj para. Istisnuta

73

para se kondenzuje i ponovo vraća u sistem za razliku od dosadašnjih, gde istisnuta para slobodno

odlazi u atmosferu. Ugradnjom ovakvih uređaja na kritičnim tačkama u lancu manipulacije

naftnim derivatima, je dvostruki dobitak; izbeći će se gubitak derivata i otkloniće se emisije

štetnih i opasnih materija u vazduh.

Ipak i kada se budu sanirali svi izvori emisija benzena, toluena i ksilena unutar Južne zone, u

vazduhu grada Pančeva će i dalje biti prisutan benzen zbog ostalih izvora emisija u lancu

manipulacije derivatima koji će i dalje postojati, a to su snabdevanje benzinskih pumpi,

manipulacija na njima i saobraćaj. U svakom slučaju smanjenje koncentracija benzena, toluena i

ksilena u ambijentalnom vazduhu Pančeva će se u izvesnoj meri desiti nakon sanacije najvećih

izvora doprinosa.

Naravno, iz kratkoročnog merenja ambijentalnih koncentracija koje sprovodi opštinski

monitoring nije moguće analizirati sve potencijalne slučajeve i zbog toga su neophodna merenja u

dužem vremenskom periodu koja bi obezbedila merodavnu bazu podataka na osnovu koje bi se

donosili zaključci o svim pojavama. Neke sumnje se moraju više puta proveriti merenjem jer je

vazduh veoma složen sistem pod uticajem velikog broja promenjljivih koje ne moraju biti

koherentne. Koncepcija merenja zagađenosti vazduha grada Pančeva se moraju preispitati u

smislu reprezentativnosti mernih mesta i kombinacija zagađujućih materija koje se mere i

merenja se moraju nastaviti naročito u cilju određivanja efekata smanjenja emisija, nakon

sanacija glavnih izvora emisija.

U sklopu ispitivanja uticaja različitih tehnoloških jedinica koje postoje na teritoriji opštine na

zagađenost vazduha Pančeva, na zahtev Uprave za zaštitu životne sredine od strane Opštine

Pančevo dana 12.10.2004.g. dostavljen je na uvid “Bilansni katastar izvora aerozagađenja grada

Pančeva” urađen 1995.g. Uvidom u ovaj dokument može se konstatovati da on sadrži samo opise

tehnoloških procesa sa kapacitetima industrijske proizvodnje na teritoriji grada Pančeva, ali ne

sadrži parametre koji su ključni za uvid u emisione flukseve emitera, niti evidentira glavne izvore

emisija štetnih i opisanih materija. Katastar bi morao da sadrži popis svih bilansa emisija svakog

izvora iz svakog tehnološkog procesa, kao i popis svih zagađujućih materija koje se emituju iz

evidentiranih izvora različitih tehnologija u razmatranoj zoni. Stoga podaci iz ovog dokumenta

nisu od pomoći za utvrđivanje uzroka zagađenja vazduha grada Pančeva.

74

3. KONAČNI ZAKLJUČAK

Ispitivanje sprovedeno u cilju utvrđivanja uzroka i stepena zagađenosti vazduha štetnim i

opasnim materijama na teritoriji grada Pančeva je izvršeno u dve faze:

1. u prvoj fazi data je procena izvora emisija na osnovu rezultata merenja u spoljašnjoj

sredini i na osnovu matematičkog modeliranja pomoću modela UNMIX,

2. u drugoj fazi izvršen je obilazak fabrika Južne industrijske zone i urađena su merenja u

delovima tehnologija koje predstavljaju glavne izvore emisija štetnih i opasnih materija

koje beleži opštinski monitoring sistem.

Na osnovu dobijenih rezultata merenja i na osnovu sagledavanja tehnoloških procesa u

fabrikama Južne industrijske zone, može se zaključiti sledeće:

• Srednje dnevne (24-časovne) koncentracije benzena, toluena i ksilena koje meri

kontinualni monitoring sistem Opštine Pančevo i srednje dnevne koncentracije

ovih materija dobijene kumulativnom metodom merene od strane IHTM – Centar

za hemiju su jednake u granicama greške merenja različitih metoda. Razlika je

jedino u tome što sistem kontinualnog monitoringa Opštine Pančevo ima

mogućnost merenja jednočasovnih varijacija u toku dana i može da registruje

dnevne maksimume koji traju oko jedan sat u proseku, dok su koncentracije u

ostalim časovima tokom dana značajno niže pa kada se izvrši usrednjavanje

koncentracija na nivou od 24 časa one su jednake koncentracijama koje meri

IHTM – Centar za hemiju.

• Na osnovu uvida u tehnološke postupke u fabrikama Južne industrijske zone i na

osnovu sagledavanja tehnoloških i emisionih bilansa u drugoj fazi istraživanja,

može se zaključiti da su dominantni izvori emisija ispitivanjih štetnih i opasnih

materija unutar NIS Rafinerija nafte – Pančevo a odmah zatim i iz HIP

Petrohemija – Pančevo.

• U prethodnoj proceni, matematičkim modeliranjem merenih koncentracija u

spoljašnjoj sredini, model UNMIX je u prvom izvoru izračunao doprinose dva

izvora emisije, HIP Azotare i HIP Petrohemije. Ovo je utvrđeno nakon

sagledavanja njihovog prostornog rasporeda, nakon uvida u tehnološke postupke

i nakon merenja unutar HIP Petrohemija. Model je ova dva izvora svrstao u jedan

zbog njihovog prostornog rasporeda (Petrohemija je iza Azotare u odnosu na

mernom mestu Vatrogasni dom) i zbog kontinualnih izvora emisija NH3 iz

75

Azotare i benzena, toluena i ksilena iz Petrohemije, koji koreliraju sa

meteorološkim parametrima.

• U drugoj fazi ispitivanja uzroka i stepena zagađenosti vazduha štetnim i opasnim

materijama na teritoriji grada Pančeva potvrđeno je da merna mesta iz opštinskog

monitoring sistema nisu reprezentativna za praćenje uticaja Južne industrijske

zone. Tako na primer merno mesto Vojlovica ne registruje skok koncentracija

benzena, toluena i ksilena između 23. i 24. avgusta, kada je u HIP – Petrohemija

vršen utovar 600 m3 pirolitičkog benzina. Na mernom mestu Vatrogasni dom

ovaj uticaj je evidentiran. Takođe u prvoj fazi ispitivanja model UNMIX je našao

da je od NIS - Rafinerija nafte ukupni doprinos zagađenju vazduha 19%. Uvidom

u tehnološki postupak i bilanse rafinerije može se pretpostaviti da je ovaj

doprinos i veći, ali verovatno u drugim delovima grada (centralnim ili istočnim)

zbog prostornog rasporeda glavnih izvora emisija unutar rafinerije. Centralni i

istočni delovi grada nisu obezbeđeni ni jednim mernim mestom na kojem bi se

pratile karakteristične zagađujuće materije iz NIS Rafinerije nafte – Pančevo.

• Glavni izvori emisija štetnih i opasnih materija iz NIS Rafinerija nafte – Pančevo

su u delu svih utakačkih ruku i to redom od najvećih doprinosa zagađenju

vazduha ka manjim: svih vrsta benzina, u manjoj meri dizela i lož ulja, zatim

sledi površina postrojenja za preradu otpadnih voda, potom odušni ventili

rezervoarskog prostora (naročito u delu skladištenja benzina, benzena, toluena,

dizela i lož ulja) i na kraju lift pumpe u krugu rafinerije, a najmanje doprinose

procesna postrojenja jer je proces maksimalno hermetizovan.

• U krugu HIP Petrohemija – Pančevo glavni izvori emisija su vagon pretakalište

za otpremanje pirolitičkog benzina (iako se ovaj postupak ne sprovodi

svakodnevno uticaj na zagađenost vazduha je evidentiran) i postrojenje za

preradu otpadnih voda koje je pored emisija benzena, toluena i ksilena izvor

značajnih količina sumpornih jedinjenja (sulfida, sulfonata, merkaptana) koja su

neprijatnog mirisa i najverovatnije te mirise povremeno osećaju građani Pančeva,

a i Beograda, u pogodnim meteorološkim situacijama kada je prenos vazduhom

do određenih delova grada moguć. Kad je u pitanju tehnološko postrojenje HIP

Petrohemija emisije zavise od stepena zaptivenosti sistema.

• Potvrđeno je da je Azotara izvor emisije NH3 kako iz organizovanih tako i iz

difuznih emitera, ali i NOx iz organizovanih visokih izvora emisija.

76

• Sagledavajući izvore emisija štetnih i opasnih materija unutar Južne industrijske

zone može se konstatovati da postoji obilje emitera različitih tipova, konstrukcija,

visina i različitih zagađujućih materija koje se iz njih oslobadjaju. Na zagađenost

vazduha grada Pančeva ne utiču svi izvori emisija podjednako. Izgleda da visoki

emiteri u koje spadaju baklja i visoki dimnjaci, najmanje doprinose zagađenju

vazduha dok prizemni emiteri u koje spadaju pretakališta unutar NIS Rafinerije,

pretakalište za pirolitički benzin unutar HIP Petrohemija i postrojenja za preradu

otpadnih voda u obe fabrike najviše doprinose zagađenju vazduha benzenom,

toluenom, ksilenom ali i drugim opasnim materijama kao što su jedinjenja

sumpora. Razlog leži u meteorološkoj podlozi regiona za koji je pokazano da su

prizemne inverzije česte, i da se dešavaju naročito noću - 241 slučaj obračunato

na godišnjem nivou u proseku. Emitovane materije iz niskih izvora ne prolaze

gornu granicu prizemne inverzije i ostaju zarobljene u prizemnom sloju

rezultujući visoke prizemne koncentracije dok materije emitovane sa velikim

efektivnim visinama mogu da »probiju« gornju granicu prizemne inverzije i da se

slobodno transportuju na većim visinama od tla ne utičući na njihove prizemne

koncentracije. U niske izvore emisija takođe spadaju benzinske stanice i

saobraćaj.

• Ne postoje zvanično evidentirani podaci o niskim izvorima emisija štetnih i

opsanih materija u Južnoj industrijskoj zoni a Bilansni katastar izvora

aerozagađenja grada Pančeva ne evidentira bilanse emisija štetnih i opasnih

materija, kako niskih tako ni visokih izvora emisija.

• Pored izvora emisija u Južnoj industrijskoj zoni, na teritoriji grada Pančeva

postoje i drugi emiteri štetnih i opasnih materija, a to su: fabrika sijalica »Tesla«

koja je emiter žive, fabrika stakla koja može biti emiter arsena, kobalta,

fluorovodonika ukoliko proizvodi brušeno staklo i dr., krznara kao emiter

naprijatnih mirisa iz procesa prerade krzna i UTVA koja od NATO

bombardovanja nije u funkciji ali koja je njena namena u sadašnjem vremenu nije

poznato, ložišta toplana i td.

77

4. PREDLOG MERA I PRIORITETI SANACIJE NAJVEĆIH IZVORA

EMISIJA U JUŽNOJ INDUSTRIJSKOJ ZONI

Na osnovu sagledavanja svih činjenica prilikom izrade ove studije moguće je izdvojiti

glavne probleme koji se moraju otkloniti u cilju poboljšanja kvaliteta vazduha grada Pančeva.

• Neophodno i prioritetno je sanirati sva utovarna mesta za otpremanje benzina u

prvom koraku, i u NIS Rafineriji nafte – Pančevo i u HIP Petrohemija – Pančevo,

ugradnjom novih tehnologija koje omogućavaju vraćanje oslobođenih para natrag

u sistem. Ovakve tehnologije su pre svega isplative, jer onemogućavaju gubitke

proizvoda a s druge strane štite vazduh od zagađivanja.

• U drugom koraku neophodno je sanirati postrojenja za preradu otpadnih voda i u

NIS Rafinerija nafte – Pančevo i u HIP Petrohemija – Pančevo. Sanacija ovih

postrojenja mora biti na ulaznim granama kojima se unose različite otpadne vode.

Neophodno ej da se obave ispitivanja otpadnih voda pre njihovog upuštanja u

postrojenje za preradu otpadnih voda u cilju utvrđivanja tokova voda različitog

kvaliteta nakon čega se mogu predložiti dalji postupci za prečišćavanje, takvi da

se emisija zagađujućih materija u vazduh sa ovih postrojenja svede na minimum.

• U trećem koraku neophodno je sanirati sva utovarna mesta za otpremanje dizela i

lož ulja, takođe sistemima za vraćanje oslobođenih para natrag u proces.

• U četvrtom koraku mora se pristupiti sanaciji odušaka rezervoara, prvo za

benzine, benzen i toluen, a nakon toga sanaciji rezervoara za dizel i lož ulje u

skladišnom prostoru NIS Rafinerije nafte – Pančevo i u HIP Petrohemija -

Pančevo.

• Neophodno je obezbediti maksimalnu zaptivenost svih delova postrojenja i

pratećih uređaja koji predstavljaju rizik od emisija isparljivih jedinjenja.

Generalno rešenje u slučaju naften i petrohemijske industrije je maksimalna

hermetizacija svih delova postrojenja.

• Svaki korak sanacije mora biti praćen merenjima emisija na postrojenjima i

ambijentalnih koncentracija kako bi se pratili efekti poboljšanja i utvrđivali

stepeni smanjenja uticaja na vazduh životne sredine, jer smanjenje emisije ne

znači da će i koncentracije u ambijentalnom vazduhu opadati linearno. U

krajnjem koraku i kada se budu svi izvori unutar Južne industrijske zone sanirali

78

ostaće izvori sa kraja lanca manipulacije naftnim derivatima a to su benzinske

stanice i saobraćaj koji će doprinositi sadržaju benzena, toluena i ksilena u

vazduhu grada Pančeva.

• Neophodno je da u praćenje bude uključen i meteorolog koji će analizirati

meteorološke pojave i kako one utiču na sadržaj štetnih i opasnih materija u

ambijentalnom vazduhu u korelaciji sa aktivnim izvorima emisija.

• I na kraju Država može da proširi koncentracione limite za benzen uz

konsultacije stručnjaka, u skladu sa Directive 69/EC, u ograničenom

vremenskom periodu, i stim u vezi moraju se dati rokovi glavnim zagađivačima

benzenom, NIS Rafineriji nafte – Pančevo i HIP Petrohemiji – Pančevo, u kojim

će izvršiti izmene u svojim tehnologijama takve da emisiju benzena ali i drugih

štetnih i opasnih materija svedu na minimum.

79

5. LITERATURA

Cocheo V., Sacco P., Boaretto C., De Saeger E., Perez Ballesta P., Skov H., Goelen E., Gonzalez N., Baeza Caracena A., 2000, Urban Benzene and population exposure, brief communications, NATURE, Vol 404, 9 March 2000, www.nature.com

Đorđević D. Diferencijacija uticaja više izvora na zagađenost vazduha jedne lokacije, Doktorska disertacija, Univerzitet u Beogradu, 2004.

EPA (1996): How to Effectively Recover Free Product At Leaking Underground Storage Tank Sites: A Guide for State Regulators. U.S. Environmental Protection Agency, EPA 510-R-96-001.

Geografski fakultet, Centar za životnu sredinu i geografske informacione sisteme, Univerzitet u Beogradu, Bilansni katastar izvora aerozagađenja grada Pančeva, Novembar 1995, Pančevo.

Henry R. C., Lewis C. W., Collins J. F., 1994, Vehicle-Related Hydrocarbon Source Compositions from Ambient Data: The GRACE/SAFER Method, Environmetal Science and Technology, 28 823 - 832

Henry R.C., 1997, History and fundamentals of multivariate air quality receptor models, Chemometrics and Intelligent Laboratory Systems pp. 37 525-530

Henry R.C., 2001, UNMIX Version 2.4. Manual Henry R.C., 2002, Multivariate receptor models – current practice and future trends,

Chemometrics and Intelligent Laboratory Systems pp. 60 43-48.

Izveštaj o merenju emisije u dimnim kanalima NIS Rafinerija nafte Pančevo, Beograd, A.D. Zaštita na radu i zaštita životne sredine «Beograd», Oktobar 2001.

Vukmirović Zorka rukovodilac, Đorđević Dragana saradnik, Vuković Tanja saradnik, Predlog Novog i unapređenje postojećeg monitoring sistema za određivanje uticaja TENT-a na kvalitet vazduha u Obrenovcu i Beogradu, str. 346 – 403, deo poglavlja Struktura donje troposfere nad teritorijom Beograda (Tanja Vuković), str. 372 – 382, u studiji «Rešavanje ekoloških problema nastalih radom «Termoelektrana Nikola Tesla A i B», Knjiga 1, HP Institut za Opštu i Fizičku Hemiju, Beograd, Juni 2003.

URL: http://www.epa.gov/swerust1/pubs/fpr_c3.pdf