numeri~ka analiza uticaja `aluzina na raspodelu ugqenog...

Goran @ivkovi}, Stevan Nemoda,

Predrag Stefanovi}, Predrag Radovanovi}

Institut za nuklearne nauke „Vin~a”, Beograd, Srbija

Numeri~ka analiza uticaja àluzinana raspodelu ugqenog praha u kanalimaaerosme{e kotla TENT-A6

Originalni nau~ni radUDC: 532.529:662.922/.925:66.011BIBLID: 0350-218X, 34 (2008), 2-3, 133–145

Merewa koja su u toku 2006. godine sprovedena na kotlu TENT-A1pokazala su da distribucija sme{e vazduha i ugqenog praha po gori-oni~kim kanalima nije odgovaraju}a, i da treba smawiti koli~inuugqenog praha u gorwim gorionicima. Za ostvarivawe tog ciqapredvi|ena je ugradwa sistema àluzina u kanalu iza mlina. U raduje prikazana numeri~ka simulacija dvofaznog strujawa sme{e vaz-duha i ugqenog praha u kanalu iza mlina gde su sme{tene àluzine,kao i u gorioni~kim kanalima. Ova simulacija treba da posluìkao smernica za pravilnu ugradwu àluzina. U radu je akcenatstavqen na analizu uticaja geometrijskih karakteristika àlu-zina, a posebno na ugao otklona àluzine, po{to su to glavniparametri koji odre|uju distribuciju ugqenog praha me|u gorionicima. Numeri~ka simulacija je sprovedena komercijalnim progra-mom FLU ENT 6.3. Zakqu~ak analize je da àluzine predstavqajuefikasan alat za redistribuirawe ugqenog praha. Me|usobanpoloàj àluzina je od su{tinskog zna~aja za redistribuciju.Rastojawe izme|u krilaca ̀ aluzina u izvesnoj meri uti~e na struj-ni profil, ali ne predstavqa dominantan parametar. Isto vaìi za nagib listova lopatica u àluzini.

Kqu~ne re~i: dvofazno strujawe, ugqeni prah, turbulencija,àluzine, CFD

Uvod

Analizom rezultata ispitivawa procesa sagorevawa u loì{tu kotla

bloka A6 TE „Nikola Tesla” u Obrenovcu zakqu~eno je da se sagorevawe i razmena

toplote u loì{tu ne odvijaju po projektu, {to uzrokuje brojne negativne posledice

133

u radu kotla. Kako je utvr|eno, jedan od glavnih uzroka je neodgovaraju}a raspodela

aerosme{e po nivoima gorionika.

U ciqu eliminacije uo~enog problema, pored ostalog, predloèno je da se

protok aerosme{e smawi kroz gorwe gorionike, naro~ito protok ugqenog praha.

Time bi se aktivirala razmena toplote u niìm delovima loì{ta {to bi, uz jo{

neke mere, vodilo postizawu projektnih temperatura dimnih gasova du` celog gasnog

trakta kotla, uz sve pozitivne posledice po rad kotlovskog postrojewa (rad sa obe

linije rekuperativnih zagreja~a vode itd.) ukqu~iv i smawewe emisije {tetnih

materija u okolinu [1].

Me|utim, poku{aji ~iweni tokom 2006. godine da se èqena preraspodela

aerosme{e obavi pode{avawem postoje}ih regulacionih organa lo`nih ure|aja,

nisu urodili plodom.

Uvidom u na~ine re{avawa sli~nih problema u evropskim elektroprivre-

dama i kod nas (TENT-B1 i TE „Kostolac”-B2), odlu~eno je da se u strujni prostor iza

mlinova postave razdvaja~i aerosme{e inercijalnog tipa sa pokretnim ̀ aluzinama

(u daqem tekstu: àluzine).

Opredeqewe da se za re{ewe navedenog problema upotrebe ̀ aluzine prois-

teklo je kako zbog niskih tro{kova wihove izrade i ugradwe tako i zbog jo{ nekih

prednosti àluzina nad nekim drugim re{ewima, koje se ogledaju u:

‡ relativno malom dopunskom padu pritiska od oko 10 mm vodenog stuba u krugu

mlinskog postrojewa (ukoliko se àluzine korektno projektuju) i, sledstveno

tome, wihovom malom uticaju na rad mlinova, i

‡ lakoj regulaciji preraspodele aerosme{e u odre|enom opsegu, po{to neke

skupine ̀ aluzina mogu biti izra|ene kao pokretne, odnosno sa promenqivim na-

gibom.

Tokom projektovawa uo~eno je da je geometrija kanala aerosme{e veoma

nepodesna za sme{taj odgovaraju}e konstrukcije ̀ aluzina. Kako matemati~ki model

za simulaciju efekata àluzina nije bio zavr{en do po~etka remonta (tek je bila

ugovorena wegova izrada), ̀ aluzine su bez provere podesnosti wihove konstrukcije

ugra|ene tokom remonta 2007. godine u tri (od {est) kanala aerosme{e. Me|utim,

ugradwom àluzina u postoje}e, veoma uske kanale aerosme{e, do{lo je do zna~aj-

nijeg pada pritiska u wima; kako zbog nepodesne geometrije kanala nije postojala

nikakva rezerva u sistemu lo`nog ure|aja za dodatni pad pritiska koji su proizvele

ugra|ene àluzine, do{lo je do maweg pada kapaciteta i ventilacionog dejstva

mlinova (detaqno u poglavqu br. 3 izve{taja NIV-LTE 370).

S druge strane, naknadno se pokazalo da je zbog pove}awa snage bloka,

odnosno pove}awa produkcije pare kotla neophodno i pove}awe kapaciteta i venti-

lacionog dejstva mlinova, a posledi~no da je neophodna i rekonstrukcija postoje}ih

kanala aerosme{e kako bi se uskladili padovi pritiska, brzine i koncentracije

aerosme{e u wima, odnosno u gorionicima.

To je iskori{}eno da se projektuje i novi tip ̀ aluzina. U radu su ukratko

prikazani proces modelirawa i rezultati verifikacije strujnog modela novog

mlinskog kanala sa novim àluzinama. Ovi podaci posluìli su projektantu da

izmeni konstrukciju àluzina iz 2007. godine. Kompletna tehni~ka dokumen-

tacija za rekonstrukciju kanala aerosme{e i izradu novog tipa ̀ aluzina predata

je TENT-u februara 2008. godine ‡ projekat Energotechnika-Energorozruch br.

56-268/07/WM.

134

Uticajni parametri àluzina

Kako je ve} istaknuto, uticaj àluzina na strujni profil sme{e odre|uje

vi{e konstruktivnih parametara. To su, pre svega, duìna i ugao àluzina, rasto-

jawe izme|u wih, ugao postavqawa nepokretnih àluzina u kanal aerosme{e, kao i

ugao otklona pokretnih àluzina. Neki parametri, na primer, duìna àluzina i

ugao àluzina, definisani su od strane konstruktora i ne mogu se mewati, dok su

ostali parametri promenqivi, bilo u toku izrade àluzina, bilo u toku wihove

montaè i eksploatacije.

S druge strane, kada se ̀ aluzine jednom izrade i postave nemogu}a je bilo kakva

intervencija na nepokretnim delovima ̀ aluzina bez zaustavqawa mlina. Zbog toga je za

optimalan efekat ugradwe àluzina bilo neophodno da se pre wihove ugradwe izvr{i

detaqna analiza uticaja pojedinih parametara, odnosno odre|ivawe strujnog poqa i

distribucije protoka aerosme{e po kanalima (prstima) gorionika.

Optimalan alat za sprovo|ewe ovog zadatka predstavqa izrada numeri~kih

modela i simulacija strujawa na ra~unaru. Na ovaj na~in, relativno brzo i lako

moè da se izvr{i varirawe vi{e razli~itih parametara i dobiti strujni profili

za svaku pojedinu vrednost tih parametara, te na taj na~in izvesti zakqu~ak o wiho-

vom uticaju, nakon ~ega se moè definisati optimalna vrednost za svaki od wih.

Numeri~ka simulacija se ve} izvestan broj godina u svetu smatra standardnom savre-

menom metodom za re{avawe problema ovog tipa. Verifikacija dobijenih prora~una

obavqa se eksperimentalno samo za neke karakteristi~ne slu~ajeve. Ukoliko se

dobijeni rezultati slaù sa rezultatima neposrednih ispitivawa (merewa) razvi-

jeni model se smatra verifikovanim i moè da se primewuje i na druge slu~ajeve.

Na taj na~in znatno se smawuje cena ispitivawa uticaja ̀ aluzina na strujni

profil, a istovremeno se dobija efikasan alat pomo}u koga moè, relativno brzo i

lako, da se odredi kako àluzine treba postaviti u strujni prostor iza drugih

mlinova. To je naro~ito zna~ajno kod mlinova TENT-a, zbog toga {to ni strujni

prostor, a ni parametri rada nisu isti kod svih mlinova, pa se ni eventualno

uspe{no re{ewe na jednom mlinu ne moè automatski primeniti na drugom, a da se

prethodno ne izvr{i detaqna analiza uticaja ugradwe nekog tipa àluzina. U

protivnom, ne samo da se moè desiti da se ne}e ostvariti ̀ eqeni efekat, ve} moè

do}i do poreme}aja rada samog mlina, do pada protoka usled prevelikog pada

pritiska na àluzinama, zagu{ewa i sli~no.

Modelirawe strujawa dvofazne polidisperznesme{e gasa i ~estica ugqa

U radovima [2–6] koji su tretirali strujawe dvofazne sme{e, kori{}eni su

numeri~ki modeli i kodovi koje su samostalno razvili autori radova za re{avawe

konkretnih problema. Iako ovakav pristup daje najta~nije rezultate, on je prili~no

dugotrajan i skup. S druge strane, komercijalni CFD kodovi su u posledwih nekoliko

godina dostigli takav nivo da je praksa u svetu pokazala da se mogu uspe{no

G. @ivkovi}, i dr.: Numeri~ka analiza uticaja àluzina na raspodelu ...TERMOTEHNIKA broj 2-3 ‡ godina XXXIV, 133–145 (2008)

135

koristiti i za prora~une tako kompleksnih strujawa kakva se javqaju, na primer, u

kanalu iza mlina sa ugra|enim ̀ aluzinama. Zato je za wegovo re{avawe upotrebqen

komercijalin softver FLU ENT, verzija 6.3, koji ima posebno razvijen modul za

prora~un vi{efaznih disperznih strujawa.

Model razvijen u ovom modulu ima sve osnovne karakteristike modela opi-

sanih u [2–6]. Radi se o Lagranèovskom pra}ewu ~estica sa PSI-CELL modelom

sprezawa faza, sa razvijenim modelom stohasti~kog kretawa ~estica u koji su

ukqu~ene sve relevantne sile (hidrodinami~ka sila otpora, uzgonska, Magnusova i

dr.). êstice ugqa smatrane su idealnim sferama. Kao rezultat dobijaju se trajek-

torije ~estica ugqa, sa pozicijom i brzinom u svakom vremenskom trenutku.

Iako se radi o komercijalnom kodu (FLU ENT), postoji mogu}nost interven-

cije na modelu putem izrade takozvanih „user de fined func tions“, specijalizovanih

podprograma u „C“-jeziku, kojima korisnik moè da nadogradi pojedine delove osnov-

nog programskog koda. Ta mogu}nost iskori{}ena je da se na osnovu dobijenih tra-

jektorija izra~unaju poqa brzina i koncentracije ugqa u aerosme{i.

Definisawe geometrije i radnog prostora,koji su predmet prora~una

[ematski prikaz geometrije mlinskog kruga koji je modeliran dat je na sl. 1.

Kanal aerosme{e se grana na {est delova (gorioni~kih prstiju), od kojih se svaki

sastoji od pravougaonog, delimi~no vertikalnog, delimi~no kosog kanala, koji

prelazi u horizontalnu sekciju. [irina kanala se blago mewa u difuzionom delu (od

1,57‡1,36 m), a nadaqe zadràva konstantnu vrednost. To omogu}ava 2-D modelirawe,

jer se moè smatrati da je uticaj zidova kanala na profil strujawa zanemarqiv (ovaj

uticaj je u svakom slu~aju mawi nego {to su to uticaji deformacije samog kanala

tokom eksploatacije i odstupawe stvarne geometrije od one date u dokumentaciji, na

osnovu koje je definisana geometrija u modelu).

@aluzine su prikazane na pozicijama 1‡5. Sve ̀ aluzine su pokretne i mogu

se otkloniti za 30° na desno (sl. 1.). @aluzine 1‡4 u osnovnoj poziciji (sl. 5.) su

vertikalne (otklon ‡ 0°). @aluzina 5 je u ovom radu sve vreme bila u svojoj osnovnoj

poziciji (otklon ‡ 0°) paralelna sa kanalom koji vodi ka gorwa 3 gorioni~ka prsta.

Pored àluzina, kao dodatni sistem za razdvajawe je u mlinski kanal ugra|en i

sistem klapni (pozicija K na sl. 1). U prora~unima analiziranim u ovom radu one su

sve vreme bile otvorene i nisu uticale na strujnu sliku.

Na sl. 2 dat je tehni~ki crte` jedne od ̀ aluzina 1‡4. Ova slika je dovoqna da

se shvati izgled i ostalih àluzina, jer su geometrijske karakteristike svih

àluzina iste, a me|usobno se razlikuju samo po broju krilaca. Pri tome je, u

osnovnoj verziji razmatrane konstrukcije, rastojawe izme|u krilaca àluzina

iznosilo 92 mm, a ugao u odnosu na horizontalu je 64°. Ovde treba napomenuti da su

pored prora~una sa osnovnom konstrukcijom àluzina izvr{eni numeri~ki

eksperimenti sa razli~itim brojem („gustinom“) krilaca, kao i sa razli~itim

uglovima. Obra|eni su slu~ajevi sa 10 razli~itih rastojawa izme|u krilaca (92, 101,

112, 126, 145, 169, 202, 253, 337 i 506 mm) i sa tri razli~ita ugla (59, 64 i 69°) krilaca.U

ovom radu je dat samo delimi~an prikaz svih rezultata (nagib krilaca 64° i rastojawa

izme|u krilaca 101, 253 i 506 mm).

136

Na sl. 3 je prikazan izmereni gra-

nulometrijski sastav ugqenog praha koji

izlazi iz mlina.


137

Slika 1. Geometrija sutrujnogprostora

Slika 2. Geometrijske karakteristike`aluzina

Slika 3. Granulometrijski sastavugqenog praha

Generacija numeri~ke mreè obavqena je pomo}u pretprocesora Gam bit

2.0.4. Broj kontrolnih zapremina u prora~unu iznosio je oko 80 000.

Za grani~ne uslove su prilikom sprovo|ewa prora~una uzeti rezultati

merewa protoka aerosme{e, protoka osu{enog spra{enog ugqa i temperatura na

mlinu broj 5. Ukupni protok aerosme{e iznosio je 400 000 m3/h, a protok osu{enog

ugqa 66 000 kg/h. Izmerena ulazna temperatura aerosme{e iznosila je 160 °C. Na

osnovu prikazanih vrednosti, dobijena je ulazna brzina aerosme{e od 26,7 m/s.

Pretpostavqena je uniformna raspodela brzina na ulazu.

êstice su uvo|ene u strujni prostor uniformno po celom ulaznom popre~-

nom preseku, sa 120 razli~itih pozicija, sa ulaznom brzinom jednakoj ulaznoj brzini

aerosme{e. Pre~nik ~estica na svakoj od lokacija odre|ivan je stohasti~ki, gen era-

cijom slu~ajnih brojeva, ali tako da se u celini dobije granulometrijski sastav

jednak onom prikazanom na sl. 5. U statisti~koj obradi je razmatrano 480 000 parsela,

{to predstavqa broj koji je po svim relevantnim svetskim normama vi{e nego

dovoqan za dobijawe pouzdanih statisti~kih rezultata. Ustvari, tokom numeri~ke

simulacije pra}en je znatno ve}i broj ~estica, ali one nisu ukqu~ene u statisti~ku

obradu. Razlog tome je èqa da se dobiju rezultati za disperznu fazu u stacio-

narnom reìmu strujawa, pa je bilo neophodno pratiti odre|en broj ~estica sve dok

one ne ispune ceo strujni prostor i wihov broj se u svim domenima strujnog prostora

mawe-vi{e ustali, pa da se tek onda zapo~ne beleèwe wihovih karakteristika i

sprovo|ewe statistike.

Analiza uticaja àluzina na preraspodelu aerosme{e

Na sl. 4‡12 su prikazani profili koncentracije ugqa i histogrami raspode-

la protoka obe faze po kanalima. Nomenklatura kanala (izlaza) je vr{ena odozdo na

gore. Prikazani rezultati predstavqaju samo deo od ukupno 55 razli~itih konfigu-

racija koje su prora~unavane i analizirane.

Na sl. 4‡9 su prikazane konfiguracije koje najslikovitije mogu da prikaù

uticaj poloàja àluzina 1‡4 na raspodelu protoka po kanalima. U svim prika-

zanim slu~ajevima dve ̀ aluzine su bile potpuno otvorene, a dve potpuno zatvorene.

Sa sl. 4‡6 moè se uo~iti da ̀ aluzine 3 i 4 ne uti~u u ve}oj meri na preraspo-

delu protoka izme|u kanala 1‡3 i 4‡6. Prema tome, wima se moè obaviti samo fina

regulacija. Zanimqivo je uo~iti da je u slu~aju kada je ̀ aluzina 3 otvorena, a 4 zatvo-

rena, protok obe faze u najvi{em kanalu ve}i nego kada je obrnut slu~aj, {to se

intuitivno ne bi moglo zakqu~iti. Za preraspodelu protoka izme|u dowih i gorwih

kanala najuticajnija je ̀ aluzina 1. Ukoliko se ̀ eli znatno smawiti protok ugqenog

praha u gorwe delove kotla ona mora da bude zatvorena. Zatvarawe ove àluzine

prouzrokuje tako|e znatnu preraspodelu protoka izme|u dowa tri kanala i to u ko-

rist kanala tri. Zatvarawem ove klapne drasti~no se smawuje protok obe faze kroz

kanal 4. Korekciju ove raspodele, odnosno ostvarivawe uniformne raspodele proto-

ka izme|u kanala 4‡6 uspe{no se moè posti}i adekvatnim izborom poloàja àlu-

zine 5, {to je numeri~kim prora~unom potvr|eno, ali usled nedostatka prostora u

ovom radu nije prikazano. Na sl. 10‡12 prikazani su profili koncentracije ugqa i

histogrami raspodele faza po kanalima u funkciji rastojawa izme|u krilaca ̀ alu-

zina, pri ~emu je uzeto da su àluzine 1‡4 zatvorene. Uo~ava se da se sa dvostrukim

138


139

Slika 5. Profili koncentracije ugqa i his to gram raspodela protoka obe faze po kanalima (`aluzine 1 i 3 otvorene, 2 i 4 zatvorene; rastojawe izme|u krilaca 92 mm)


140




141



142

Slika 10. Profili koncentracije ugqa i his to gram raspodela protoka obe faze pokanalima (sve `aluzine zatvorene; rastojawe izme|u krilaca 101 mm)


pa i trostrukim pove}awem rastojawa izme|u krilaca protok u kanalima 4‡6 gotovo

uop{te ne pove}ava. Ovo se obja{wava postojawem recirkulacionih zona izme|u

krilaca àluzina, koje su reda veli~ina ili ve}e od rastojawa izme|u àluzina, i

onemogu}avaju ~esticama ugqenog praha da pro|u izme|u krilaca. Tek sa znatnim

pove}awem ovog rastojawa (sl. 12), kada ono postane ve}e od veli~ine recirku-

lacionih zona dolazi do znatnijeg protoka obe faze u gorwe delove kanala.

Zakqu~ak

Moè se zakqu~iti da àluzine predstavqaju efikasan metod kako za

reorganizaciju strujawa u celini, tako i za razdvajawe faza. One predstavqaju

zna~ajan napredak u odnosu na regulaciju samo putem klasi~nih mlinskih klapni,

koje nisu bile u stawu da ostvare razdvajawe aerosme{e, kao ni wenih faza, u

èqenom obimu po nivoima gorionika ovoga kotla. Poloàj ̀ aluzina je od velikog

zna~aja na stvarawe strujne slike. Varirawem me|usobnih poloàja pojedinih

delova dowe ̀ aluzine moè uspe{no da se upravqa raspodelom protoka obe faze po

izlaznim kanalima. Uticaj poloàja àluzina nije uvek jednozna~an, pa se moè

desiti da za jednu poziciju neke àluzine pomerawe druge àluzine izazove sasvim


143


suprotan efekat nego {to bi to bio slu~aj pri nekom drugom poloàju prve

àluzine. O ovoj osetqivoj zavisnosti uzajamnih poloàja treba posebno voditi

ra~una prilikom projektovawa i odre|ivawa poloàja ̀ aluzina u strujnom prosto-

ru, a posebno pri promeni ve} pode{enog poloàja àluzina tokom pogona kotla.

Kod àluzina sa ve}im brojem listova rastojawe izme|u wih veoma malo uti~e na

wihovo propu{tawe i gasne i ~vrste faze. Tek kada se broj listova àluzina u

svakom delu dowe àluzine znatno smawi (na sedam i mawe, {to odgovara wihovom

me|usobnom rastojawu od 202 mm i vi{e) dolazi do vidnijeg uticaja ovog rastojawa,

odnosno do ve}e propusnosti ̀ aluzina. @aluzine treba uvoditi sa oprezom, pri ~emu

mora da se vodi ra~una o padovima pritisaka koje one mogu da uzrokuju, kako ne bi

do{lo do zna~ajnog smawewa kapaciteta mlinova, wihovog eventualnog zagu{ewa i

samozapaqewa ugqenog praha.

Literatura

[1] Radovanovi}, P. i dr.:,Termotehni~ke karakteristike bloka TENT-B1 620 MW pre iposle kapitalnog remonta 2005. god. sa ocenom efekata remonta, NIV-ITE 310,Institut za nuklearne nauke „Vin~a”, Beograd, 2006.

[2] Pavlovi}, P., Stefanovi} P. i dr., Primena plazmatrona za stabilizacijusagorevawa na kotlu bloka 210 MW u TE „Nikola Tesla”, Idejno-tehni~ko re{ewe,NIV-ITE 155, Institut za nuklearne nauke „Vin~a”, Beograd, 1999.

[3] Sommerfeld, M., @ivkovi}, G., Re cent Ad vances in the Nu mer i cal Sim u la tion of Pneu maticCon vey ing through Pipe Sys tems, Com pu ta tional Meth ods in Ap plied Sci ence, In vited Lec -tures and Spe cial Tech no log i cal Ses sions of the First Eu ro pean Com pu ta tional Fluid Dy nam -ics Con fer ence, Brussels, 1992, 201-212

[4] Stefanovi}, P., Pavlovi}, P. Cvetinovi}, D., @ivkovi}, N., Pavlovi}, Z.,Markovi}, Z., Plazma sistemi za potpalu i podr{ku vatre kod kotlova loènihugqenim prahom ‡ Pregled izvedenih industrijskih postrojewa u svetu, Procesnatehnika, 19 (2003), 1, 138‡142

[5] @ivkovi}, G., @ivkovi}, N., Stefanovi}, P., Numeri~ka simulacija regulisawadistribucije ugqenog praha u sistemu odràvawa plamena u kotlu kori{}ewemniskotemperaturske plazme, Zbornik na kompakt disku, 11. simpozijum termi~araSrbije i Crne Gore, 1‡4. oktobar 2003, Zlatibor, Srbija

[6] @ivkovi}, G., Matemati~ko modelirawe dvofaznog toka gas ‡ ~vrste ~estice uhorizontalnim cevima i kanalima, Doktorska disertacija, Ma{inski fakultetUniverziteta u Beogradu, 1996.

144

Ab stract

Nu mer i cal Anal y sis of the In flu ence ofLou vers on the Coal Pow der Dis tri bu tion inBoiler Burn ing Chan nels on TENT-A6

by

Goran @IVKOVI], Stevan NEMODA,Predrag STEFANOVI], and Predrag RADOVANOVI]

Lab o ra tory for Ther mal En gi neer ing and En ergy,Vin~a In sti tute of Nu clear Sci ences, Bel grade, Ser bia

The mea sure ments per formed in 2006 on a boiler of TENT-A1 (Nikola TeslaPower Plant, Obrenovac, Ser bia) showed that the dis tri bu tion of the air-coal pow der mix -ture over the burn ing chan nels is not ap pro pri ate, and that the amount of coal pow der tothe higher burn ers should be re duced. In or der to achieve this a sys tem of lou vers wereap plied. This pa per deals with the nu mer i cal sim u la tion of two phase flow of the air-coalpow der mix ture in the do main where lou vers were set tled and in burn ing chan nels as well, as a pre req ui site for the lou ver in tro duc tion. The em pha size was put on the anal y sis of the lou ver ge om e try char ac ter is tics and the lou ver in cli na tion an gle, as a mean pa ram e terswhich de ter mine pow der dis tri bu tion among the burn ers. Nu mer i cal sim u la tion was per -formed by FLU ENT 6.3 com mer cial code. It was con cluded that lou vers rep re sent an ef -fi cient tool for the re dis tri bu tion of coal mix ture over the burn ing chan nels. Their mu tualpo si tion is of the cru cial im por tance in man ag ing the coal pow der flow. The sep a ra tiondis tance be tween the lou ver blades at some ex tent in flu ences the flow pat tern, but doesnot rep re sent dom i nant pa ram e ter, as well as the lou ver blade in cli na tion angle.

Key words: two-phase flow, coal pow der, tur bu lent flow, lou ver, CFD

Odgovorni autor / Cor re spond ing au thor (G. @ivkovi})E-mail: [email protected]


145

numeri~ka analiza uticaja `aluzina na raspodelu ugqenog...

Documents