NUTRITIVNI PROFIL DECE, ŽENA,VEGETARIJANACA U SPORTU-KOMPARATIVNE RAZLIKE

B. VITOŠEVIĆ

ENERGETSKE POTREBE

Slično odraslima, deci u sportu je potrebna adekvatna ishrana da bi se održalo zdravlje i optimiz.sportska performansa Za razliku od odraslih, ishrana mora da zadovolji potrebe rasta i razvoja Ubrzani rast i razvoj tokom puberteta i adolescencije dovode do povećanih energetskih potreba Sportska aktivnost u zavisnosti od intenziteta, trajanja, frekvencije i tipa vežbanja dodatnopovećava energetske zahteve Prisutne su velike energetske varijacije pri različitim periodima treniranja Nagle periode rasta je teško predvideti

ENERGETSKI ZAHTEVI U ZAVISNOSTI OD GODINA I STEPENA AKTIVNOSTI

ENERGETSKE POTREBE

Deca su manje efikasna od odraslih, tj. energetski utrošak je veći (odnos utrošene E/kgTM je veći) Na primer 7- godišnje dete će zahtevati oko 25-30% više E/kgTM nego neki mladi sportista prišetnji ili trčanju istom brzinom Glavni razlog: nedostatak adekvatne koordinacije između agonista i antagonista mišića Za vreme šetanja i trčanja, mišići antagonisti kod dece u njihovoj prvoj deceniji života se izgledane opuštaju dovoljno kada se mišići agonisti kontrahuju Ova tzv. ko-kontrakcija zahteva dodatnu metaboličku E, što decu čini metabolički manje ekonomičn.u odnosu na adolescente i odrasle Drugi razlog: veći utrošak biomehaničke E zbog bržeg koraka frekvencije

ENERGETSKA POTROŠNJA PREDSTAVLJENA JE SA 4 KOMPONENTE:

1) Bazalni metabolizam2)Termički efekat hrane3)Termički efekat aktivnosti4)Energetski zahtevi rasta (E za sintezu tkiva u razvoju i E deponovana u tim tkiv.

ENERGETSKE POTREBE ZA RAST ČINE :

35% ukupnih E potreba tokom prva tri meseca5% u uzrastu od godinu dana3% tokom druge godine 1-2% u srednjem periodu adolescencije, kasnije zanemarujuće

POTREBE ZA MAKRONUTRITIJENTIMA

UGLJENI HIDRATI

Preporuke slične kao i za odrasle Sadržaj glikogena u mišićima je glavni limitirajući faktor dužine rada u sportovima izdržlj. Glikolitički kapaciteti se ne razvijaju do 13-15. god. Iskorišćenost UH je manja u predpubertetskom periodu Rezervoari glikogena su manji nego kod odraslih Zbog toga se ranije javlja zamor kao rezultat nemogućnosti da se održi dovoljan nivo glukoze u

krvi u skladu sa potrebama Redukovani depoi mišićnog glikogena upućuju na spoljašnji unos ugljenih hidrata Preporuke su da unos UH bude većI od 50% ukupnog E unosa ili 3 do 8 g/kg TM Iako važni, nema dovoljno dokaza o njihovom benefitu u većoj količini, pa se smatra da su mladjisportisti u nemogućnosti da iskoriste UH sličnom brzinom kao odrasli (Riddell et al, 2000) Preporuke ispiranja usta rastvorom UH koje postoje kod odraslih, nisu adekvatne za decu za sada Najveći benefit se postiže unosom UH za vreme vežbanja:

- Vežbanja koja traju duže od 60 min 30-60g/h

MASTI

Preporuke slične kao kod odraslih i iznose od 25-30% ukupnog E unosa Preporučeni unos nezasićenih masti Unos zasićenih masti ne treba da bude veći od 10% ukupnog energetskog unosa Izgleda da deca imaju povećanu oksidaciju masti nego UH u odnosu na odrasle pri istom radu Sadržaj laktata kao produkta metabolizma UH je niži na svim nivoima vežbanja Hormonski odgovori na vežbanje mogu biti razlog razlika u metabolizmu supstrata (goriva) Nedovoljno razvijeni kapacitet aktivnosti glikolitičkih enzima može biti razlog većeg udela lipidnogmetabolizma Prolazno smanjenje insulinske osetljivosti i kompenzatorno povećanje koncentracije insulina možetakođe uticati na promenu energetskog supstrata (Moran et al., 1999) Iako se deca više oslanjaju na masti kao izvor E pri vežbanju, nema dokaza da veći sadržaj masti uishrani donosi benefit (Burke, Millet and Tarnopolsky , 2007) Izbegavati preporuke o niskomasnoj ishrani i slediti preporuke WHO

PROTEINI

Preporuke za odrasle sportiste mogu se primeniti i kod dece i adolescenata a to je 12-15% od ukupnog energetskog unosa

Potrebe su veće u periodu naglog rasta Vreme unosa: regularno tokom dana i u periodu oporavka nakon treninga Pozitivan azotni balans se ostvaruje pri unosu 1,35-1,6 g/kg/d DRI vrednosti za takmičare su 1,3-1,8g/kg/d, sve do 2,5 g/kg/d u periodu intenzivnih treninga ili

nedovoljnog unosa

Recommended Dietary Allowance for Protein

Grams of protein

needed each day

Children ages 1 – 3 13

Children ages 4 – 8 19

Children ages 9 – 13 34

Girls ages 14 – 18 46

Boys ages 14 – 18 52

Women ages 19 – 70+ 46

Men ages 19 – 70+ 56

UNOS TEČNOSTI

Hidracija je jako važna zbog veće osetljivosti na toplotne stresore i veće površine tela u

odnosu na masu u poređenju sa odraslimaBrzina znojenja je takođe manja u odnosu na

odrasle, što je prednost kada se radi o protekciji hidracije, ali sa druge strane time je smanjena sposobnost odavanja toplote

Sa druge strane, rizici od hipohidracije isti su i kod dece i kod odraslih

Mladi sportisti su izloženi voljnoj dehidraciji tj. ne unose dovoljno tečnosti da bi se održala optimalna ravnoteža tel. tečnosti čak i kada im je tečnost na dohvat ruke

Edukacija mladih sportista, trenera, roditelja

Sa hidracijom vodom početi 1-2 sata pre, nastaviti tokom aktivn, i posle aktivn.

Ako je aktivnost duža od 60 min. uvesti sportska pića

Sportska pića sadrže oko 6-8% UH i 20-60mmol/L Na

Iako je konc. Na u znoju dece nešto niža nego kod odraslih, veći gubitak tečnosti evaporacijom može biti praćen deficitom Na

Kiselost sportskih pića može uzrokovati dentalnu eroziju!

Kod dece i adolescenata je prisutan veći rizik od neželjenih efek. kofeina, čak su zabeležene i intoksikacije

Energetska pića nisu adekvatan izbor hidracije za decu i adolesc.

Deca i adolescenti često ne prave razliku između sportskih i energetskih pića!

SASTAV DEČJEG SPORTSKOG PIĆA

MIKRONUTRITIJENTI

Dugotrajna fizička aktivnost nosi sa sobom rizik od nedovoljnog unosa minerala koji se unajvećoj meri gube znojem

Najčešći deficiti kod mladih sportista odnose se na Fe i Ca i to više kod devojčica, kao i vit D

Mlada sportska populacija je posebno izložena riziku deficita u odnosu na mlade koji se nebave fiz. aktivnošću i moraju da prate preporučeni unos mikronutritijenata

Fe je važno za dopremanje kiseonika do tkiva. Za potrebe intenzivnog linearnog rasta potrebna je veća količ. Ca, kao i za povećanje vol. krvi i mišićne mase

Deficit gvožđa je čest kod mladih sportista zbog nedovoljne zastupljenosti mesa i ribe u ishrani, kao i zbog povećanog gubitka Fe kroz urin, feces, znoj ili menstrualno krvarenje (kod devoj.)

Analize: nivo Fe, feritina, Hb, saturacija transferinaDijetarni izvori: namirnice anim. Porekla (jetra, žumance, crveno meso), namirnicebilj. porekla (celo zrno žitarica, zeleno povrće, pasulj, soja, kakao)

Suplementacija:Tamo gde je medicinski opravdana

KALCIJUM

Deficit kalcijuma je čest u populaciji adolescenata Adekvatan unos i iskorišćenost Ca do 25. god života je garant koštanog zdravlja kasnije Neadekvatan unos može onemogućiti max rast i koštanu gustinu, kao i povećati rizik za nastanakosteoporoze

VITAMIN D

Potreban za zdravlje koštanog sistema i uključenu apsorpciju i regulaciju Ca DRI za decu od 4-18 g. je 600 IU (15µg) Normalne vrednosti vit D variraju i od geografskelokacije i rase Sportisti koji žive na severu i oni koji trenirajuu zatvorenim prostorima su u većem riziku

od nedostatka vit D U SAD je obavezna fortifikacija namirnica Poseban rizik je neadekvatna izloženost suncu! Procena statusa vit D kod sportista na koledžu:

Brooks MA. et al., 2015Athletic Training & Sports Health Care. 2015;7(5):204–213.]

SUPLEMENTACIJA

Upotreba suplemenata u pedijatriskoj populaciji nije dovoljno istražena Podaci uglavnom postoje za odrasle i studente koji su iznad 18 god. Prema podacima iz literature najčešći suplementi u mlađoj populaciji sportista suvitaminski i mineralni

McDowell JA, Journal of Sports Science and Medicine (2007) 6, 337-342

SUPLEMENTACIJA Mladi sportisti su pod velikim pritiskom da održe visok nivo sportske sposobnosti,pa zato pribegavaju pomoćnim sredstvima pored dobre ishrane Razlozi za suplementaciju navedeni od strane mladih sportista (Sobal andMarquart,

1994b). :

Rast (48%) Prevencija bolesti (44%) Tretiranje bolesti (37%) Povećanje sportske performanse (31%) Umor (28%) Rast mišića (28%)

Nieper (2005) kod UK juniora:

Zdravlje (45%) Imuni sistem (40%) Performansa (25%)

SUPLEMENTACIJA

Istraživanja o prevalenci uzimanja suplemenata, tipu i razlozima između polova pokazala surazličite rezultate

Prema Sobal and Marquart, 1994a; Sobal and Muncie, 1988, devojčice češće uzimaju suplemente, dok na primer Scofield i Unruh, 2006, pokazuju kontradiktorne rezultate

Razlozi za uzimanje suplemenata su različiti, pa tako dečaci uzimaju više zbog popravljanja performanse, dok devojčice zbog zdravlja (Slater et al., 2003; Sobal and Marquart, 1994b)

Zeigler et al. (2003) navodi da je motivacija za konzumiranje suplemenata različita, pa devojčice suplementima žele da spreče bolest (61%), povećaju energiju (39%) i nadoknade neadekvatnu ishranu (28%)

Tip suplemenata: devojčice češće uzimaju multivitam/mineralne suplemente (83%), biljnesuplemente (48%) i multivitaminske suplemente (42%), dok dečaci pored toga uzimaju i proteinske barove (38%), proteine (15%), aminokiseline (8%) i kreatin (3%)

RIBLJE ULJE KAO SUPLEMENT

Riblje ulje i konjugovana linoleinska kiselina (CLA) su dva suplementa zasnovana na mastima Polazi se od premise da suplementi na bazi masti, koje su kod dece nešto dominantnije kaoenergetski supstrati, mogu povećati aerobni kapacitet i performansu, popraviti lipidni metabolizam,i smanjiti inflamatorna oštećenja Riblje ulje sadrži dve esencijalne masne kiseline EPA i DHA Poznato je po svom protektivnom dejstvu na kardiovaskularni sistem, neurodegenerativne bolesti Kod dece popravlja kognitivne funkcije i smanjuje ADHD simptome kod dece Yang i sar. (2013) su dokazali da suplementacija ribljim uljem smanjuje prevalencu astme kod dece Gray et al, (2012) je utvrdio značajan protektivan efekat ribljeg ulja na oporavak mladih sportistaposle intenzivnog vežbanja Međutim, potrebna su dalja istraživanja koja bi ovaj suplement preporučila kao blagotvoran u populaciji mladih sportista

SUPLEMENTACIJA

Kreatin-monohidrat: stav zvaničnih tela ACSM i American Academy of Pediatrics o korišćenjunije pozitivan i on se generalno ne preporučuje mladima ispod 18 godine života

Vitaminsko-mineralni suplementi se preporučuju deci koja su pod visokim rizikom odnastanka deficita: kod anoreksije, hroničnih bolesti, restriktivnih dijeta, vegetarijanaca, zastojau rastu i razvoju

Deca koja konzumiraju raznovrsnu ishranu mogu da zadovolje sve nutritivne potrebe !!!

Efikasnost i bezbednost velikog broja ergogenih sredstava nije utvrđena u populacijimladih sportista !!!

SPORTISTKINJE

Postoje razlike u nutritivnim potrebama za hranljivim materijama kod sportistkinja Neke od razlika su posledica telesnih dimenzija, a neke su posledica fizioloških razlika Istraživanja kod sportistkinja pokazuju nedovoljan unos energetskih hranljivih mat.,što ukazuje na veći rizik od pojave poremećaja u ishrani Amenoreja i oligomenoreja su česte posledice napornog vežbanja, što dalje dovodi do smanjenja koštane gustine, povećanog rizika od pojave stres-fraktura i osteoporoze Žene imaju povećan utrošak masti, a niži utrošak glikogena (UH) i proteina negomuškarci kada su u pitanju sportovi izdržljivosti Zbog ograničenosti depoa glikogena, niža stopa utroška glikogena daje sportistkinjama prednostnad muškarcima u disciplinama dužeg trajanja i nižeg intenziteta UGLJENI HIDRATI: Od 5-7 gr/kg/TM PROTEINI: 1,2-1,8 gr/kg/TM, nema razlika u odnosu na muškarce MASTI: Sportistkinje su sklone smanjenju masti u svojoj ishrani. Treba pratiti preporuke da mastibudu zastupljene sa 20-30% u ukupnom E unosu VIT B6- Zabeležen je manji unos od preporučenog, ostali vit. su u proseku oko preporučenih vredn. Unos Ca i Fe je manji Nema razlika u preporukama za unos tečnosti u odnosu na muškarce

PREPORUKE ZA UNOS

POTREBE ZA PROTEINSKIM SUPLEMENTIMA KOD ŽENA U SPORTU

.

ČINJENICE:

Godinama se pretpostavljalo da je utilizacija supstrata slična i kod muškaraca i kod žena za vremevežbanja. Istraživanja Tarnopolskog poslednje decenije, a zatim i niza drugih istraživača pokazala su da:

Žene oksiduju više lipida, manje ugljenih hidrata i manje proteina kao energetski supstrat,što je dokazano nižom oksidacijom leucina i nižim ukupnim gubitkom azota za vreme vežbanja. u odnosu na muškarce za vreme treninga submaksimalnog intenziteta (50 - 70% VO2max).u trajanju od 60-120 min.Ove polne razlike u oksidaciji supstrata uočene su i kod utreniranih i kod neutreniranih žena u odnosu na muškarce (Tarnopolsky, 2008) Faktori odgovorni za vrstu oksidacije supstrata su: tel.težina, status utreniranosti, intenzitet i trajanje vežbanja , nutritivni status, nivo nekih hormona i nivo ženskih hormona (faza menstrualnog ciklusa)

POLNE RAZLIKE U PROMETU PROTEINA ZA VREME VEŽBANJA

Određivanje tragova pomoću stabilnih izotopa

Žene imaju nižu urinarnu ekskreciju azota posle napornog vežbanja uodnosu na mušk., što ukazuje na nižu oksidaciju proteina

Izvor: Welle S. (1999) Human protein metabolism

Pored razlika u mišićnoj masi između mušk. i ženapostoje i drugi razlozi

Istraživanja su pokazala razlike u kinetici amino-kis. za vreme različitih faza menstr. ciklusa

Urinarna ekskrecija azota je bila veća za vreme lutealne faze u poređenju sa folikul. fazom, štoukazuje da polne razlike u prometu proteina zavreme vežbanja mogu biti rezultat različitog nivoaestrogena i progesterona

Lariviere i sar. pokazali da je oksidacija leucina bila veća za 18% u lutealnoj fazi

Izvor: Yann LE MEUR, 2014

KOLIČINA I VRSTA PROTEINA

Proteini koji su bogati Leucinom više stimulišu anabolički odgovor skeletnih mišića

Dnevne potrebe za proteinima

PROTEINI KAO SUPLEMENTI (WHEY PROTEINI)

Whey proteini su visokokvalitetni proteini dobijeni iz surutke, koji stimulišu sintezu proteina, povećavaju mišićnu masu i snagu, pospešuju rast mišića i ubrzavaju oporavak.

WHEY PROTEINI su najpopularniji suplementi PREDNOSTI: Brže se metabolišu i apsorbuju u odnosu na ostale vrste proteina Bolje se mešaju sa tečnostima Visoko kvalitetni proteini Posle uzimanja proteina surutke nivo aminokis. u krvi brzo raste i stim. sintezu proteinaviše nego konzumiranje drugih vrsta proteina Odličan izvor aminokiselina razgranatog lanca (BCAA), Vreme uzimanje: neposredno nakon aktivnosti, ili podeljeno u 3-4 doze tokom dana, pa i

uveče pre spavanja jer stimuliše sintezu proteina

MUŠKI VS. ŽENSKI PROTEINSKI SUPLEMENTI

ČINJENICE:

Muškarci metabolišu većom brzinom leucin u odnosu na žene,

Razlika je isuviše mala i ne zahteva potrebu za manje leucinau proteinima namenjenim ženama

Mnogi proteinski suplementi teže da smanje udeo ugljenih hidratajer se smatra da je sama surutka

ima hiperinsulinsko dejstvo,pa tzv. specifični ženski proteininemaju razloga da to menjaju.

Pored insistiranja na niskom sadržaju ugljenih hidrata, proteinimase dodaju i termogene supstance kojeće pomoći u gubljenju kilograma i

definisanju tela

Termogene supstance:

Zeleni čaj,

Klarinol (CLA), konjugovana linoleinska kiselina, koja redukuje mastitako što sprečava mastima da uđu u ćelije(deluje enzimski kroz sistem zaključanihvrata za masti) i pomaže u povećanju

nemasne mišićne komponente,

Solathin, izolat proteina krompira, koji daje osećaj sitosti

L- karnitin, koji povećava oksidacijumasti

MUŠKI VS. ŽENSKI PROTEINSKI SUPLEMENTI

ALI GDE JE NAUČNA ZASNOVANOST?

Malo je naučne zasnovanosti na razlici između dijet whey proteina namenjenim sportistkinjama i regularnih whey proteina

Uglavnom se zasnivaju na premisi da žene izbegavaju „preglomaznost“ i da vode računa o estetskom izgledu tela, pa pribegavaju upotrebi slim proteina koji će im održavati mišićnu masu a ne dodavati kilograme, a to su samo marketinški trikovi.

Često su ove mešavine proteina sa drugim vrstama proteina besmislene, jer imaju različitu biološku vrednost i brzinu apsorpcije

Ono što ostaje važno za sportistkinje jeste da upotreba proteina mora da zadovolji pre svega cilj treninga, da se uzima po kg telesne težine u zavisnosti od sporta, da se eventualno uzimaju proteini sa niskim sadržajem ugljenih hidrata da bi se održao nizak nivo masti i da se uzimaju sigurni i kvalitetni proizvodi da bi se izbegla mogućnost kontaminacije.

ŽENSKA SPORTSKA TRIJADA

DEFINICIJA:

Termin je uveden 1992 god. od strane Američkog koledža sportske medicine i označava ozbiljan sindrom koji obuhvata tri poremećaja:poremećaj ishrane, amenoreju i osteoporozu

Ovi poremećaji su međusobno povezani i uslovljeni etiologijom, patogenezom i posledicama

Sindrom počinje poremećajem ishrane, koji zbog niskog energetskog unosa utiče na hipotalamičnu-hipofizno-ovarijumsku osu i prouzrokuje menstrualni poremećaj i hipoestrogenizam, koji je odgovoran za smanjenje gustine kostiju i pojavu osteoporoze

Prevalenca u sportskoj populaciji od 1-62% Faktori: psihološki, biološki, socijalno-kulturni, udruženi sa stresom i

spoljašnjim pritiskom (treneri, roditelji)

Poremećaji ishrane:

Anorexia Nervosa predstavlja ozbiljan poremećaj ishrane koji se karakteriše namernim gubitkom težine. Osn. psihopatološki simptom je strah od debljine i poremećaj u percepciji oblika i veličine svog tela

O anoreksiji govorimo kada je gubitak t.t veći od 20-25%

Simptomi: mršav izgled, hroničan umor, vrtoglavica, lomljivi nokti, opadanje kose, gubitak menstruacije, snižena tel.t (stalni osećaj hladnoće), nepravilan rad srca, nizak pritisak, dehidratacija, osteoporoza

Psihički i bihejvoralni problemi: odbijanje hrane, prekomerno vežbanje, apatija, depresija, povučenost, nesanica, anksioznost

Komplikacije:

Anemija Problemi sa srcem Osteoporoza Problemi sa plućima Gastrointestinalni problemi Neravnoteža elektrolita: nizak

nivo kalijuma, kalcijuma, Mg i fosfata

Problemi sa bubrezima Smrt nastala usled srčanih

problema ili disbalansa elektrolita

Bulimija Nervosa se karakteriše ciklusima restrikcije hrane i prejedanjemiza koga sledi period kompenzatornog ponašanja koje uključuje čišćenje,upotrebu laksativa i povraćanje Sportistkinje sa bulimijom su najčešće normalne težineNespecifični poremećaji ishrane (EDNOS), engl. Eating Disorder NotOtherwise Specified, obuhvataju široki spektar poremećaja ishrane koji nezadovoljavaju sve kriterijume kliničkih poremećaja. Osobe su normalne težine, alije prisutna preokupacija ishranom, tel.težinom, oblikom i kompozicijom tela. Subkliničke forme poremećaja ishrane obuhvataju različite vrste restrikcijehrane i nenormalnih navika u ishrani od strane sportistkinja bez postizanjakriterijuma za poremećaj ishrane. Ovi problemi obično uključuju dijete zagubitak težine, smanjivanje masnih naslaga ali idu i do psiholoških i medicinskihozbiljnih komplikacija. Energetski deficit (Low Energy Availability) je stanje u sportu koje je uzrokovano

smanjenim energetskim unosom hranom ili povećanom energetskom potrošnjomputem fizičke aktivnosti. Energetski deficit bez poremećaja u ishrani često jeudružen sa poremećajima menstr. ciklusa i predst. „polaznu tačku“ za razvojženske trijade.

Mogući uzroci poremećaja ishrane kod sportistkinja:

Dijete, restriktivna ishrana sa ciljem smanjenja tel.tež. Kalorijski deficit usled porasta u obimu treninga Raniji početak karijere, pre puberteta. Nagli rast i razvoj može

dovesti do nesklada između oblika tela i zahteva određenog sporta. što za posledicu može imati promenu telesne kompozicije restrikcijom hrane.

Traumatska iskustva – promena ili gubitak trenera,smrt roditelja, problemi sa okolinom, povreda sportiste

Ubeđenje da će smanjenje tel.tež. dovesti do poboljšanjafizičke sposobnosti i boljih sportskih rezultata

AMENOREJA

Poremećaji menstrualnog ciklusa:

Oligomenoreja- nepravilni menstrualni ciklusi sa intervalom pojavekrvarenja dužim od 36 dana ili 3 do 6 perioda u godini

Primarna amenoreja definiše se kao izostanak menstr.cikl. do 16 god.kod devoj. sa prisustvom sek.polnih odlika ili kod dev. do 14 god. uz nerazv.sek. polnih odlika

Sekundarna amenoreja, izostanak tri ili više uzastopnih menstr. ciklusa nakon dobijanja menstr., a u odsustvu trudnoće, ili manje od tri periodagodišnje

U sportskoj populaciji menstrualni poremećaji su prisutni od 20%-70%, a u norm. odrasloj populaciji 2-5%.

ŽENSKA SPORTSKA TRIJADAMenstruaLNA DISFUNKCIJA

• Kada se ne unosi dovoljno kalorija, hormoni iz hipotalamusa i hipofize se ne otpuštaju

• Ovi hormoni normalno signaliziraju ovarijumima da stvaraju estrogen i progesteron i dolazi do pojave menstrualnog ciklusa

OSTEOPOROZA

To je degenerativna bolest skeleta obično prisutna kod žena u postmenopauzi. Međutim, brojne studije su od 1984. god. potvrdile malu gustinu kostiju i kod mladih sportistkinja sa amenorejom.

Restrikcija E dostupnosti i posledična supresija formir. kostiju plus smanjenje endogenog estrogena udruženog sa amenorejom rezultira progresivnim smanjenjem u koštanoj masi. Disbalans između formiranja i resorpcije kost. dovodi vremenom do mikroarhitektonske krhkosti i povećane fragilnosti kostiju.

Mineralni sastav kostiju može biti toliko smanjen da se stres frakture javljaju i nakon minimalnog opterećenja kostiju.

Svetska Zdravstv. Organizacija (WHO) je dačla sledeće definic.- Norm: BMD ispod-1SD – srednji BMD mladih devojaka- Osteopenija: BMD između -1 i - 2,5SD- Osteoporoza: više od -2,5 ispod srednjeg BMD za mlade devojke

OSTEOPOROZA

ŽENSKA SPORTSKA TRIJADAGustina koštane mase (BMD)

• Vrhunac koštane mase dostiže se između 18 i 25 godine

• Posle 25 god žene gube godišnje 0.3-0.5% koštane mase

MEHANIZMI NASTANKA MENSTRUALNIH POREMEĆAJA

Samo vežbanje nema supresivan efekat na reproduktivnu funkciju, fizički stres ne narušava pulsativnost LH, ali je utrošak E taj koji pokreće mehanizme samozaštite!

Energetska dostupnost se definiše kao energetski kalorijski unos umanjen za energiju potrošenu tokom fizičke aktivnosti. Neravnoteža između energ.potrošnje tokom fizičke aktivnosti i kalorijskog unosa je razlog što telo prima informacije o neadekvatnim energ.skladištima neophodnim za rad reprodukt. sist.

Organizam tada ulazi u stanje „konzervacije E“, a reprodukt. sist. ulazi u „shut down“ stanje. To je funkcionalna hipotalamička amenoreja (HPA) ili tzv.sportska amenoreja.

Preventiva: treba povećati unos hrane kao kompenzaciju za utrošak E vežbanjem

OSTEOPOROZA

To je degenerativna bolest skeleta obično prisutna kod žena u postmenopauzi. Međutim, brojne studije su od 1984. god. potvrdile malu gustinu kostiju i kod mladih sportistkinja sa amenorejom.

Restrikcija E dostupnosti i posledična supresija formir. kostiju plus smanjenje endogenog estrogena udruženog sa amenorejom rezultira progresivnim smanjenjem u koštanoj masi. Disbalans između formiranja i resorpcije kost. dovodi vremenom do mikroarhitektonske krhkosti i povećane fragilnosti kostiju.

Mineralni sastav kostiju može biti toliko smanjen da se stres frakture javljaju i nakon minimalnog opterećenja kostiju.

Svetska Zdravstv. Organizacija (WHO) je dačla sledeće definic.- Norm: BMD ispod-1SD – srednji BMD mladih devojaka- Osteopenija: BMD između -1 i - 2,5SD- Osteoporoza: više od -2,5 ispod srednjeg BMD za mlade devojke

PREVALENCA POREMEĆAJA ISHRANE

TRETMAN ŽENSKE SPORTSKE TRIJADE

Odgovarajući dijetetski režim Povećanje energetskog unosa Redukcija nivoa treninga za 10-20% Povećanje tel.težine za 2-3% Dnevni unos Ca od oko 1500mg Eventualna medikacija oralnim kontraceptivima, koji sprečavaju

i usporavaju gubitak košt. maseNazalni sprej kalcitonin, pomaže nekim osobama da uspore smanjenje BMD.

Kontrolni test uraditi posle 12 meseci da bi se utvrdilo eventualno poboljš. Bisfosfonati i selektivni estrogenski modulatori receptora se ne preporučuju! Edukacija sportiskinja, savetovanje sa nutricionistom, individualna psihoterapija,

kognitivna grupna terapija

VEGETARIJANCI

RAZLOZI ZA VEGETARIJANSTVO

RELIGIOZNI ETNIČKI ZDRAVSTVENI UTICAJ OKOLINE DOBROBIT ŽIVOTINJA EKONOMSKI

SPORTISTI VEGETARIJANCI

Vegetarijanci (lakto-ovo vegetarijanci i vegani) unose manje količine proteina u odnosu na osobekoje jedu meso, ali je unos proteina i dalje u proseku iznad RDA Nema razlike u sportskim sposobnostima koje su u vezi sa ukupnim unosom proteina Nisu potrebne posebne preporuke za unos proteina kod sportista koji unose mlečne proizvode ili jaja, kao i visokokvalitetne biljne proteine Biljni proteini mogu biti limitirani u sadržaju: lizina, treonina, triptofana, aminokiselina sa sumporom Dobri izvori proteina: pasulj, tofu sir, „veggie burger“, falafel-leblebije, kinoa, sojino mleko, puter od kikirikija, orasi, mlečni proteini

ZAHTEVI PROTEINA ZA SPORTISTE VEGETARIJANCE (Int. Soc. Of Sports Nutrition)

PPOTENCIJALNI NEDOSTACI VEGANSKE ISHRANE KOD SPORTISTA:

Omega 3GvožđeCinkJodKalcijumVitamin DVitamin B12

PREPORUKE

KALCIJUM: 1000mg dnevno, dobri izvori Ca, mlečni proizvodi, zeleno lisnato povrće, sojino mleko,tofu sir, chia semenke, susamGVOŽĐE: Zabrinutost mogućeg deficita zbog slabije biodostupnosti iz biljnog izvora, ali suplementacijase preporučuje jedino kod smanjenog feritina. Postoje 2 forme gvožđa: Hem gvožđe, koje se nalazi u mesui ribi i bolje se apsorbuje, i Non-hem gvožđe iz biljnih izvora.Apsorpcija varira od 3%-35% u zavisnosti od prisustva pojačivača:vit. C, karoten

These guys are vegan and strong as hell!

NUTRITIVNII PROFIL STARIJIH OSOBA

Svetska masters organizacija

Promene kod starijih sportista:

- Promene u tel.strukturi i uticaj starenja na potrošnjuE pri mirovanju,- Smanjena sposobnost tela da se brzo oporavi od intenzivnog ilidugotrajnog treninga,- Postepeno smanjivanje koštane gustine,- Promene u f-ji gastrointestinalnog trakta koje utiču na promenjenuapsorpciju hranljivih mat. I mogućnost progresivnog smanjivanjasposobnosti podnošenja toplote

-povećani rizik od pojave toplotnog stresa- Prisustvo hroničnih bolesti i upotreba lekova

Starenje dovodi i do gubljenja mišićne mase posle 50-e godine, posebnoU odsustvu fizičke aktivnosti i loše ishrane Gubitak mišićne mase, a tim i snage, označava se kao sarkopenija. Starenje je udruženo sa oksidativnim stresom i lokalnom inflamacijomU skeletnim mišićima, pri čemu dolazi do oksidativne modifikacije proteina,Lipida i DNK u skeletnim mišićima. Ovo vodi ka ćelijskoj disfunkciji i degradaciji miš.Proteina, kao i padom u miš.masi i funkciji

NUTRITIVNII PROFIL STARIJIH OSOBA

NUTRITIVNII PROFIL STARIJIH OSOBA

POSLEDICE:- Smanjena potrošnja E u miru- Smanjena senzitivnost insulina- Smanjena mišićna masa i snaga- Povećani rizik od pada, povreda i smrtnog ishoda

KORISTI FIZIČKE AKTIVNOSTI- Bolje zdravlje i funkcionalniji život- Bolje stanje kostiju- Bolja kontrola krvnog pritiska- Bolji status holesterola- Bolja f-ja KVS-a- Bolja kontrola artritisa, dijabetesa, osteoporoze,Bolova u leđima i depresije.

NUTRITIVNII PROFIL STARIJIH OSOBA

SPORTISTI I SPAVANJE

Publisher: Zeo, Designer: Ffunction, 2011

LITERATURA

- Rowland, Thomas, W., Children's Exercise Physiology, (2005). Human Kinetics, Champaign IL.

- Kenney, W., Wilmore, J, Costill, D., 2012, Physiology of Sport and Exercise, 5th ed., 2012, Human Kinetics,

Champaign, IL.

- Powers, S. and Howley, E. Exercise Physiology, 2009, McGraw –Hill, New York, NY.

- Jakovljević V, Dikić N. i sar. Sportska medicina, Inter print, Kragujevac, 2016.

- http://www.cis.edu.rs

- www.mysportscience.com

- Vitošević, B. (2011). Biologija razvoja čoveka sa osnovama genetike. Sigraf plus, Kruševac.