UDK: 334.02:63

Letopis tiaucnili radovaGodina 24 (2000), broj 1-2, strana 157-169

Strucni radProfessional paper

NUZNOST NOVE AGRARNE POLITIKE

Pejanovi6, R.'

REZIME

U radu se analizira dosadasnja agrarna politika i njen negativan ucinak narazvoj poljoprivrede, posebno primarne proizvodnje, a u okviru toga sto­carstva. Dva aspekta agrarne politike autor smatra kljucnim: politika cenaagrarnih proizvoda, koju karakterisu izraziti dispariteti cena i problem finansi­ranja poljoprivrede. Autor zasebno kriticki razmatra oba problema i predlazeodgovarajuca resenja.

Autor se zalaze za koncept nove agrarne politike u kojoj ce drzavaintervenisati, regulisati odnose i utvrdivati pravila igre, a tdiSte, putemslobodne razmene, konkurencije i preduzetnistva, podsticati razvoj poljopri­vrede.

Na kraju rada navodi se spisak literature iz koga se vidi autorov kritickistav, blagovremeno upozorenje i zalaganje za drugaciji koncept agrarne poli­tike.

Kliuctie reci: agrarna politika, cene, dispariteti, finansiranje, kredit,poljoprivreda, drzava, trziste, intervencionizam.

NEOPHODNOST DRZAVNE INTERVENCIJE U POLJOPRIVREDI

Agrarni intervencionizam je cinjcnica savremenog drustva uprkos nekimpokusajima dokazivanja preimucstava potpunog ekonomskog liberalizma. Upraksi, naprotiv, ni jedna zemlja ne zeli da se u potpunosti osloni na spontanrazvoj poljoprivrede i slobodan i nekontrolisan uvoz hrane, vee nastoji da uzprimenu sistema intervencija ostvari sopstvene razvojne ciljeve i obezbedimaksimalnu prehrambenu sigurnost. U nas je, naprotiv, cilj drzavnog inter­vencionizma obezbedenje socijalnog mira i glasacke lojalnosti stanovnistva,

1 Dr Radovan Pejanovic, redovni profesor, Institut za ekonomiku poljoprivrede i sociologijusola, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad

157

Neophodnost drzavnog intervencionizma u poljoprivredi proistice iz speci­ficnosti ave proizvodnje, tj. sporog obrta kapitala ulozenog u poljoprivrednuproizvodnju, zbog sezonskog karaktera proizvodnje. S druge strane, klimatskifaktor u poljoprivrednoj proizvodnji igra ogromnu ulogu, posto je rec aorganskoj proizvodnji (proizvodnji biljaka i zivotinja], koja se odvija, ugla­vnom, na otvorenom prostoru. Poljoprivreda je, dakle, u velikoj meri zavisnaad sezonskih, klimatskih i geografskih uslova, i to je privredna grana kojaobezbeduje ishranu stanovnistva, kao i zbog niza drugih momenata ekonom­sko-tehnoloske, socijalne i istorijske prirode.

U razvijenim zemljama drzava interveniSe u tri smera: (1) determniseodgovarajucu politiku cena agrarnih proizvoda na bazi pariteta ili drugihekonomskih kriterijuma koji konzistentno odrzavaju snaznom ekonomskupoziciju agrara kao delatnosti; (2) utvrduje mere benejiciranja inputa (regresi,premije, dotacije) za razlicite vrste troskova (semenska roba, cene dubriva,regresiranje kamata i dr.); (3) odreduje odgovarajuce modele jinansiranjaagrarne proizvodnje i zaliha, ciji je cilj da putem beneficiranih uslova kori­scenja finansijskih sredstava vrsi troskovno rasterecenje agrarnih proizvoda.

DISPARITETI CENA AGRARNIH PROIZVODA

Iskustvo razvijenih zemalja pokazuje da je politika cena poljoprivredno­-prehrambenih proizvoda najpogodnije sredstvo uticaja na razvoj poljoprivre­de. Ovome treba dodati cinjenicu da su u Has sredstva za premije, regrese ibeneficirane kamate i druge subvencije u poljoprivredi, sredinom 90-tih godi­na iznosila simbolicnih 5-7% u strukturi proizvodnih cena, u poredenju saskoro 50% u zemljama EU i 60% u [apanu.'

Dosadasnja politika cena agrarnih proizvoda je svojevrsno nasilje nadpoljoprivredom. Rec je a politici kontrole cena koja podseca korene slobodnogpreduzetnistva i u isto vreme stvara ekonomsku osnovu za sistem sveopstihprisila i zobratui? To je politika Cije se kratkorocne i zaista efemerne ekonom­ske i politicke koristi placaju mnogostruko vecim, dugorocnijim ekonomskim,pa svakako i politickim stetarna. To je politika koja previda da je cena bitna nesarno sa stanovista traznje (socijalnog mira), nego i kao instrument za podsti­canje ponude. Aka je neka grana, kao sto je to poljoprivreda, lisena izgleda daostvari profit, aka je njeno funkcionisanje otezano mnogim birokratskimpropisima, onda nema ni motiva, pa cak ni mogucnosti da bude efikasna.'

2 Rec je, dakle, 0 visokom nivou subvencija, koje u nekim zemljama, kao na primer uSvajcarsko] iznose u proseku cak oko 80% od vrednosti proizvodnje, a za neke proizvode, kao naprimer uljarice, i do 98%, u nekim periodima.

3 [edna od takvih je i uvodenje posebnog poreza na neobradeno obradivo zemljiste, koji seprimenjuje od juna 2000. godine (,,51. glasnik R5", br. 14/2000). 5 jedne strane, drzava nedozvoljava poljoprivrednom proizvodacu ni prostu reprcdukciju, a s druge strane ga kaznjava akone obraduje zemljiste.

4 Ne cude stoga podaci po kojima jedan poljoprivrednik hrani veci iii manji broj stanovnika:SAD (64), Danska (37), Francuska (16), Nemacka (13), Madarska (8), Rusija (6), Iugoslavija (5).Rec [e, dakle, 0 izrazito niskoj produktivnosti rada nase poljoprivrede.

158

U sredistu sistema agrarnih cena nalazi se garantovana ("zastitna") cenaosnovnih poljoprivrednih proizvoda od cijeg uspesnog pozicioniranja zavisiefikasnost citavog mehanizma odrZavanja cenovne stabilnosti na trZiStu izastita dohotka poljoprivrednih proizvodaca. Analiziracemo kretanje paritetazastitnih cena osnovnih poljoprivrednih proizvoda u proteklim godinama uodnosu na optimalne paritete, definisane od strane strucnjaka u ovoj oblasti(tabela 1).

Interni puriteti, dostizu ravnotezni nivo sredinom 90-tih godina, posprovodenju Programa ekonomskog oporavka iz 1994. godine. Vee 1996.godine ta ravnoteza pocela je da se narusava, prvenstveno u biljnoj proizvo­dnji (kukuruz, suncokret, soja, duvan) i u proizvodnji mleka. Situacija uproizvodnji mesa je nesto spcificnija, a dispariteti iz tog razloga teze uocljivi,Tokom citavog posmatranog perioda od 1995. godine, sve do sredine 2000.godine pariteti zastitnih ceria stoke su iznad optimalnih, narocito posle posle­dnje korekcije iz septembra 1998. godine. Problem je u tome sto su te iste ceneu februaru 1999. godine pale ispod cene kostanja navedenih proizvoda." Kakoje cena kostanja jedna od determinanti zastitne cone. a zastitna cena stokeizvcdena je iz zastitne cene psenice, ocigledno je tu uzrok dispariteta - II

potcenjenoj zostitnoj ceni psenice. Primer proizvodnje mleka u tom periodu je,takode, ilustrativan. Otkupna cena po litru iznosila je 2,1G dinara, uvecana zapremiju 2,7G-2,81 dinara, a cena kostanja ad 3 dinara kod privatnih gazdinsta­va do blizu 4 dinara na drustvenirn farmama.? Odsustvo blagovremene kore­kcije cena proizvoda u rezimu zastitnih cena (osim secerne repe i nedavnoduvana) u poslednje dye godine povecalo je njihov raskorak u odnosu nazastitnu cenu psenice pa su od sredine 2000. god inc interni dispariteti visenego ocigledni (tabela 1).

Narnece se zakljucak a neophodnosti donosenja jedinstvenog Zokona aoblicima cetia poljoprivrednih i prehrcuubenili proizvoda koji bi objcdinio iusalgasio veci broj zakonskih i podzakonskih akata koji trenutno regulisu ovuoblast. Osim izrazitog odstupanja cono kostanja, zastitne cene ne vrse svojufunkciju ni kada su u pitanju trziSne cene. U pomenutoj situaciji na trzistustoke iz februara 1999. godine trzisne cene su se spustile za 1/5, preteci daponove 1997. godinu, kada je cena svinja pala na samo 5-6 dinara/kg, znatnoispod cene kostanja i zastitne cene koja je tada iznosila 7,65 din/kg." Meha­nizam zastitnih cena po definiciji ima jcdan ad osnovnih zadataka da prekointerventnih kupovina (prodaja Direkcija za robne rezerve) zadrzava kretanjetrzisnih cena II odredenom intervalu, cuvajuci taka stabilnost trzista i doho­dak proizvodaca. Te intervencije su, na zalost, uglavnom spore i neadekvatne.Evidentna je potreba posebnog zokonskog regulisanja funkcionisonjo i [uumsi­ranja robnih rezeivi.

5 Privredni pregled, 23.03.1999, str.9.() Isto, str. 9.7 Privredni prcgled, 2G.02.1999. str.9.

159

,...,C)

o

Tabela 1. Zastitne cene osnovnih poljoprivrednih proizvoda izrazene kroz zastitnu cenu psenice 1995-2000. godine.

Proizvod Optimalni Zastitna cena Zastitna cena Zastitna cena Zastitna cena Zastitna cena Zastitna cenadin/kgll) pariteti * roda 1995. roda 1996. roda 1997. roda 1998. roda 1999. roda 2000.

Dinara Psenica Dinara Psenica Dinara Psenica Dinara Psenica Dinara Psenica Dinara Psenica=1,00 =1,00 =1,00 =1,00 =1,00 =1,00

Psenica 1,00 0,28 1,00 0.90 1.00 1,00 1,00 1,10 1,00 1,40 1,00 3,50 1,00

Kukuruz 0,90 0,26I

0.93 0,72 0,80 0,72 0,72 0,80 0,73 0,80 0,57 0,80 0,23

Secerna repa 0,25 0,15 0,54 i 0,27 I 0,30 0,27 0,27 0,30 0,27 0,40 0,29 0,40 0,11

Suncokret 2,25 0.70 2,50 1,90 2,11 1,90 1.90 2,10 1,91 2,10 1,50 2,10 0,60

Soja 2,50 0,80 i 2,86 2,00 2,22 2,00 2,00 2.20 2,00 2,20 1,57 2,20 0,63

Duvan 16,00 3,92 14,00 13,50 15,00 13,50 13,50 14,50 13,18 14,50 10,36 25,00 7,14

[unad 9,50 3,50 12,50 8,65 9.61 10,80 10,80 14,00 12,73 14.00 10,00 14,00 4,00

Svinje 8,50 3,30 13,57 7,65 I 8,50 9,35 9,35 12,00 10,91 12,00 8,57 12,00 3,43

Ovce 8,50 3,30 11,78 I 7.65 8.50 9,35 9.35 12,00 10,91 12,00 8,57 12,00 3,43

Mleko (3,2%) 2,50 0,58 2.07 1,28 1,42 1,28 1,28 1,92 I 1,74 1.92 1,37 1.92 0,55

* Cene u poljoprivredi - problemi i resenja, Zbornik DAEJ, Beograd, 1998, str.23.Izvor: Bilten SZS za 1994, 1995; .si. list SRI" br. 30/96, 44/96, 30/97, 52/97, 7/98, 27/98, 41/98, 12/99.

"'"'O'J

"'"'

Tabela 2. Odnos zastitnih i trzisnih cena osnovnih poljoprivrednih proizvoda 1998-2000. godine

Proizvod Jan. 1998. Sept. 1998. Jan. 1999. Sept. 1999. Maj 2000. [ul 2000. Sept. 2000.din/kg(l) TC ZC TC ZC TC ZC TC ZC TC ZC TC ZC TC ZC

=100 =100 =100 =100 =100 =100 =100

Psenica 1,10 110 1,00 91 1,20 109 1,50 107 3,75 268 4,00 114 4,50 129

Kukuruz 0,67 93 0,80 100 1,15 144 2,00 250 3,60 450 6,00 750 7,00 875

Secerna repa 0,27 100 0,27 90 0,27 90 0,40 100 0,40 100 0,40 100 0,40 100

Suncokret 1,90 100 2,10 100 2,10 100 2,80 133 2,80 133 2,80 133 7,50 357

Soja 2,00 100 2,20 100 2,20 100 3,50 159 3,50 159 3,50 159 9,00 409

Duvan 11,00 81 12,10 83 12,10 83 12,10 83 40,00 276 40,00 160 40,00 80

[unad 13,00 150 16,50 118 18,00 129 25,00 179 55,00 393 42,00 300 60,00 429

Svinje 11,00 144 17,50 146 14,50 121 20,00 167 54,00 450 37,00 308 55,00 458

Mleko (3,2%) 1,28 100 1,92 100 1,92 100 2,46 128 2,88 150 4,74 247 5,50 286

TC - trzisna cena, ZC - zastitna cenaIzvori: Informator Agrobanke, Novosadska berza i obracun autora.

U periodu septembar 1999 -- septembar 2000. godine trzisne cene osno­vnih poljoprivrednih proizvoda povecane su: kod psenice 3 puta, kukuruza3,5 puta, suncokreta 2,7 puta, soje 2,6 puta, junadi 2,4 puta, svinja 2,7 puta,mleka 2,2 puta. Pri nepromenjenim zastitnim cenama, tdisne cene su se takanasle na rekordno visokom nivou u odnosu na zastitne, posebno u stocarstvu iproizvodnji stocne hrane, gde se razlike krecu ad 3,5 do 4,5 puta kod stoke,suncokreta i soje, do blizu 9 puta kod kukuruza u periodu 1998-2000. (tabela 2).

Vertikalni pariteti u stocarstvu na linijama stocna hrana - ziva stoka ­meso i mleko - preradeviiie od mesa i mleka (tabela 3) sezonski variraju sakretanjem cena, pre svega kukuruza na strani inputa. Oscilacije na stranifinal nih proizvoda nesto su slabije, zahvaljujuCi povremeno jacoj ili slabijoj,direktnoj ili indirektnoj administrativnoj kontroli maloprodajnih cena mesa imleka i manjim ili vecim nestasicama, narocito mleka. Do sredine 2000.

godine osnovni strategijski pariteti (kukuruz - svinje), junad - junece meso imleko) ostaju u ravnotezi (osim mleka). Velika susa koja je poprimila obelezjeelementarne nepogode i, kao njen rezultat, ocekivani podbacaj u proizvodnjistocne hrane izazvali su nagli skok cene kukuruza na trzistu, povecanuponudu i pad cena zive stoke sredinom leta, sto je sve skupa dovelo dosnaznog pogorsanja polozaja odgajivaca stoke u zemlji. Pocetkom jeseni trzitestoke se donekle stabilizuje, cene ponovo rastu ali dvostruko sporije od cenekukuruza (koju prate cene ostalih komponenti stocne hrane) taka da dispa­riteti ostaju i dalje dubaka naruseni, Dispariteti su posebno vidljivi u proizvo­dnji mleka i, za razliku od mesa, prisutni su u posmatranom periodu te jerazumljivo da su tu posledice po dohodak proizvodaca, njihovu akumulativnu ireproduktivnu sposobnost najvece te je i hitna podreka drzave najpreca (tabela 3).

Eksterni pariteti izrazavaju cenovna kretanja unutar poljoprivrednog se­ktora, u ovom slucaju stocarske proizvodnje, pokazujuci njenu profitabilnost,mogucnost samofinansiranja, odnosno njenu kupovnu mac. Kako primarnipoljoprivredni proizvodaci, odnosno odgajivaCi stoke sa opisanim polozajem uprimarnoj raspodeli "stoje" na trzistu najvaznijih inputa za ovu proizvodnjupokazuju podaci tabele 4.

Manji ili veci dispariteti prisutni su tokom citavog posmatranog perioda,narocito ad kraja prosle godine kada je doslo do snaznog pomeranja cenapriplodnog podmlatka, dizela, mehanizacije. Kontinuirano su rasle i cenestocne hrane. Dvostruko veca trzisna cena junadi u maju ave godine u odnosuna oktobar 1999. godinu nije mogla da kompenzira cetvorcstruko povecanjecena mehanizacije u istom periodu. Taka je za traktor IMT 539.262 u oktobru1999. godine trebalo isporuciti trZiStu aka 1,7 tona junadi a nepunih osammeseci kasnije isti traktor je vredeo aka 4 tone junadi. Za kombajn Zmaj 143 uoktobru prosle godine trebalo je platiti koliko i za 9,6 tona junadi a u maju avegodine 23 tone junadi.

162

Tabela 3. Vertikalni (medufazni) pariteti u stocarstyu u periodujanuar 1998 - septembar 2000. godine

Kukuruz (TC) : Svinje, utovljene (TC) : Svinjsko meso, S.K. Strategijski pariteti*(MC) : Salama sunkarica (MC) 1,00 : 8,00

[anuar 1998. 1,00 : 16,42 : 50,13 : 70,63

April 1998. 1,00 : 14,76 : 46,68 : 64,05

Septembar 1998. 1,00 : 21,87 : 66,56 : 71,21

Maj 1999. 1,00 : 8,76 : 30,86 : 45,32

Februr 2000. 1,00 : 11,76 : 20,51 : 22,28

[ul 2000. 1,00 : 6,17

Septembar 2000. 1,00 : 7,86

Kukuruz (TC) : [unad (TC): Mleko sveze 3,2% (TC) : [unece Strategijski pariteti*meso S.K. (MC) : Mleko past. (MC) : Kackavalj (MC) 1,00 : 8,00 : 4,50

[anuar 1998. 1,00 : 19,40 : 1,91 : 48.04 : 4,70 : 58,89

Novembar1998. 1,00 : 21,25 : 2,40 : 56,44 : 4,36 : 93,72

Maj 1999. 1,00 : 11,33 : 1,28 : 30,46 : 2,46 : 55,26

Avgust 1999. 1,00 : 12,00 : 0,96 : 26,26 : 1,85 : 43,33

Oktobar 1999. 1,00 : 17,78 : 1,37 : 41,08 : 2,53 : 57,58

Februar 2000. 1,00 : 14,71 : 0,85 : 24,78 : 1,30 : 38,98

[ul 2000. 1,00 : 7,00 : 079

Septembar 2000. 1,00 : 8,57 : 0,79

TC - trziSna cena, MC - maloprodajna cena.* Strategija dugorocnog razvoja poljoprivrede, sela i prehrambene industrije Srbije,Ministarstvo poljoprivrede RS, 1997, str. 120Izvori: Informator Agrobanke, Indeks SZS 2/98 - 3/2000 i obracun autora.

Sarno dva meseca kasnije, sa padom cene junadi, sa 55 din/kg na 42 din/kgzive mere, navedeni raskorak u paritetima je povecan pa je pomenuti traktorvredeo oko 5,3 tone junadi a kombajn tacno 30 tona. Oporavak tdiSnih cenazive stoke krajem avgusta i pocetkorn septembra, pri nepromenjenim cenamaosnovnih inputa donekle popravlja situaciju, narocito kada se posmatra pri­plodni podmladak, dok se pariteti cena mehanizacije priblizavaju vrednostimasa pocetka posmatranog perioda, a pto je daleko od najpovoljnijih odnosa ovihcena zabelczenih u oktobru 1999. godine. Pariteti cena stocne hrane i gorivaostaju u visini prosecnih vrednosti za posmatrani period.

Sredinom oktobra 2000. godine SZS je objavio saopstenja 0 indeksimacena za razdoblje jun-septembar te godine. Na granskom nivou, najveciindeksi cena registrovani su za stocnu hranu i u junu i u julu (124,5 i 120,8,respektivno). Na nivou odabranih grupa proizvoda najveci indeksi cena zabe­lezeni su kod hemikalija za poljoprivredu i u junu i u avgustu (119,5 i 114,0,respektivno), kod poljoprivrednih mosina u julu (152,7). Iz toga se vidi da su

163

~

O'l~

Tabela 4. Nabavne cene osnovnih inputa za stocarsku proizvodnju izrazenu kroz trziSnu cenu junadi (zive mere) 1998-2000. god.

Inputi [anuar Oktobar Februar Oktobar Maj [uli Septembar(junadi u kg) 1998. 1998. 1999. 1999. 2000. 2000. 2000.

STOCNA HRANA

Sojina sacma 44% 0,25 0,21 0,24 0,17 0,16 0,25 0,21

Suncokretova sacma 33% 0,10 0,08 0,12 0,07 0,08 0,13 0,13

Riblje brasno 64% 0,70 0,78 0,70 ... 0,64 '" ...PRIPLODNI MA TERIJAL

Priplodne junice 615,38 781,25 675,68 750,00 636,36 714,29 500,00

Priplodne nazimice 153,85 200,00 172,97 159,37 138,18 180,95 126,67

Priplodna siljezad 53,85 75,00 64,86 53,12 22,73 46,43 32,50

Kokice nosilje 3,46 3,44 2,97 4,37 2,91 4,29 3,00

POLJOPRIVREDNA MEHANIZACIJA

Traktor IMT 539.262 3.269,23 2.656,25 2.297,30 1.678,12 4.032,00 5.280,00 3.696,00

Traktor Rakovica R-76-C 5.515,38 4.481,25 3.875,67 3.056,25 7.254,54 9.500,00 6.650,00

Kombajn Zmaj 143 18.169,23 14.762,50 12.767,57 9.587,50 22.909,09 30.000,00 21.000,00

GORIVO

Nafta D-2 0,23 0,27 0,24 0,22 0,27 0,38 0,27

Izvori: Informator Agrobanke, Agrarni barometar, Produktna berza Novi Sad i obracun autora.

inputi za poljoprivrednu proizvodnju (u vidu stocne hrane, hemikalija imasina] izrazito poskupeli u kratkom periodu (jun-avgust), sto je bilo moti­visano otklanjanjem kumuliranih cenovnih dispariteta.

PROBLEM FINANSlRANJA POLJOPRIVREDE

U jugoslovenskoj praksi finansiranja poljoporivrede dugo vremena je bioprisutan sistem selektivnog finansiranja. Od 1967. godine do 1994. godine,poljoporivreda je u nas kreditirana iz primarne emisije, cije ucesce se kretalo ipreko 50%, da bi dan as bilo svedeno na 5%, sto znaci da je to deset putamanje.

Od 1994. godine, usvajanjem Programa ekonomske rekonstrukcije napu­sten je ovaj sistema finansiranja., a poljoporivreda je naglo upucena naobezbedivanje sredstava na trzistu kapitala iz realnih izvora. Poljoprivreda jemorala u poslovanju da izmeni gotovo sve iz korena i da se suvise nagloprilagodi novim uslovima finansiranja iz realnih izvora, te da obezbedi usloveza samofinaniranje. Kredit je trebalo da bude sarno dopuna sopstvenim sre­dstvima poljoporivrednih subjekata, sto je iziskivalo i iziskuje velike finan­sijske napore.

Spor obrt kapitala, ulozenog u poljoporivrednu proizvodnju, zbog sezon­skog karaktera ove proizvodnje, cirri nuznim potrebu za stalnim izvorimafinansiranja. Sezonski karakter poljoprivredne proizvodnje iziskuje, opet, po­trebu sukcesivnog angazovanja sredstava za proizvodnju i zalihe. Upravo je izbog toga permanentno aktuelan zahtev za dopunskim (spoljnim) izvorimafinansiranja ove proizvodnje.

Pored ovih specificnosti za razumevanje nuznosti resavanja problemafinansiranja poljoporivredne proizvodnje znacajne su i sledece specijicncsti.(1) ulaganje sredstava se vrsi sukcesivno i to za materijal, sredstva rada,isplate zarada i druge izdatke (rashode); (2) vreme proizvodnje, kao ciklusreprodukcije, traje vremenski dugo, te se novcana sredstva blokiraju duze uzalihama (sve do realizacije proizvoda); (3) vremenska neuskaldenost troskovakoji se fakturisu poljoprivredi i mogucnost da ona svojom realizacijom obe­zbedi sredstava za pokrice tih troskova: (4) amortizacija kao trosak sredstavarada kalkulise se, ali se ne moze izdvojiti i koristiti do deblokiranja zalihaodnosno realizacije proizvoda; (5) faktura za proizvedenu robu ispostavlja setek momentom realizacije proizvoda.

Zbog svega toga i mnogih drugih specificnosti primarna poljoporivredaostvaruje nize stope akumulacije u odnosu na druge delatnosti. Ako se ovomedodaju nepovoljne okolnosti" i teski uslovi privredivanja koji prate poljo-

8 U nepovoljne okolnosti pored sankcija, embarga, NATO agresije i dr. spadaju i iskljucenjenase zemlje iz svih projekata koje finansira Svetska banka, blokada sredstava NBJ i nasihkomercijalnih banaka i preduzeca u inostranstvu, zatim zabrana investiranja u SRJ, ukidanjepreferencijala u spoljnoj trgovini, zabrana finansijskih transakcija i platnog prometa sa ino­stranstvom.

165

privredu, tokom poslednje decenije, onda je logicna konstatacija 0 niskojakumulativnoj i reprodukcionoj sposobnosti poljoporivredne proizvodnje.

Analizom zavrsnih racuna privrednih subjekata iz primarne poljoprivrede(Sluzba za platni promet i finansijski nadzor) dolazi se do saznanja darelativni odnosi dobiti prema ukupnom prihodu pokazuju veoma nisku pro­fitabilnost poslovanja privrednih subjekata. Ostvarena dobit ne omogucavareprodukciju na visem nivou, Ukupna sredstva za reprodukciju (dobit iamortizacija) u ukupnom prihodu stalno se smanjuju poslednjih godina, anjihovo ucesce je na niskom nivou - oko 4%. Ukupni gubitci [tekuccgposlovanja i iz prethodnog perioda) u visokom procentu umanjuju vrednostkapitala i proizvodne resurse poljoprivrede, a reprodukcija se odvija na nizemnivou. Kada se jos ima u vidu da tokom nekoliko poslednjih godina nasapoljoporivreda ne investira ni do nivoa amortizacije, onda je jos ociglednijistepen finansijske devastacije.

Uzroci finansijske devastacije poljopirvrede su endogenog karaktera. Uslo­vljeni su, izmedu ostalog, disparitetima cena i neadekvatnorn finansijkompodrskom poljoprivredi. Rec je 0 izrazitom debalansu izmedu ekonomskogznacaja poljoporivrede, s jedne, i realizovane finsijske podrske poljoporivredi,s druge strane. Taj debalans moze kavntitativno da se iskaze ako se pode odcinjenice da poljoporivreda ucestvuje sa aka 20% u ukupnom drustvenomproizvodu jugoslovenske privrede, sto predstavlja nominalniu vrednost od aka3,4 milijarde arnerickih dolara, a kreditna podrska poljoporivredi u vrednostiod oko 200 miliona arnerickih dolara cini svega oko 6% vrednosti drustvenogproizvoda tj. iednogodisnje proizvodnje. 0 nedovoljnoj finansijskoj podrscipoljoporivredi svedoce i podaci a sredstvima naseg Agrarnog budzeta. Usva­janjem Agrarnog budzeta 1996. godina predvidena suma ad 900.000.000dinara iznosila je 300.000.000 DEM. danas, u 2000 godini sredstva ad1.200.000.000 dinara cine svega 40.000.000 DEM, sto je 7,5 puta manji iznos.

Pored toga, monetarna politika je u nas stalno oscilirala izmedu visokeekspanzivnosti i prevelike retriktivnosti. Visoka ekspanzivnost dovela je doniza nepovoljnih efekata: inflacije, nesigurnosti investicionih ulaganja, uspo­renog tehnicko-tehnoloskog progresa i ekonomskog zaostajanja, jacanja "crnogtdista" (roba, usluga i deviza), slabljenja dornace val ute i devalvacije, slabijihrezultata u spoljno-trgovinskoj razmeni, zatvaranja privrede prema svetu i ts1.

Velika restriktivnost monetarne politike imala je, takode, nepovoljne posle­dice: javila se hronicna nelikvidnost poljo(privrede) i poslovnih banaka, ka­matne stope postale su visoke (na .zalenaskom" nivou), doslo je do prece­njivanja vrednosti domace valute u odnosu na ino-valute, do kocenja pri­vrednog rasta i razvoja, do porasta nezaposlenosti, do naglog povecanjapotreba za obrtnim kapitalom ("glad za kapitalom"), do negativnog terms oftrade-a i drugih nepovoljnih posledica.

Specificnosti poljoprivredne proizvodnje, visoki troskovi ulaganja, nagla­sena finansijska zavisnost ave delatnosti od spoljnih izvora finansiranja inavedeni otezani uslovi poslovanja, uticu da ova proizvodnja mora da ima

166

beneficirani tretman. On treba da se ostvaruje preko selektivnog, povoljnijegstatusa u monetarnoj politici, i putem odredenijh oblika regresiranja.

Ukoliko se finansijska sredstva obezbede primarnoj poljoporivredi podpovoljnim uslovima onda se nece ugoziti njena osnovna ekonomska pozicija iobrnuto. Troskovi visoke eene novea (kamata) mogu ozbiljno ugroziti i ugro­zavaju ekonomsku pozieiju poljoprivrednih gazdinstava kao robnih proiz­vodaca,

Smatramo da treba visestruko povecati izdvajanja u Agrarni budzet, a timei sredstva za premije za mleko i regrese za priplodna grla. Paralelno s timtreba materijalno osposobiti Direkciju za robne rezerve da rnoze da intervenisekada dode do porernecaja na trzistu, U slucaju pada cena ispod zastitnih, daotkupi sve ponudene kolicine, a u slucaju rasta cena iznad zastitnih, dainieivenise sa svojim rezervama energelskih i proteinskih hraniva kako bistabilizovala tdiSte.

Treba ubrzati vlasnicku trnsformaciju, posebno preduzeca u primarnojpoljoporivrednoj proizvodnji, industriji stocne hrane, klanicnoj industriji iindustriji mleka. U sadasnjim uslovima hronicne nestasice kapitala, trebaafirmisati model svojinske transformacije u obliku dokapitalizacije, koja mozeda se kombinuje i sa pretvaranjem duga u ulog. Na taj nacin se sa ulagacerndeli rizik i pozitivni efekat transformacije u srazmeri sa izvrsenim ulaganjem.Istovremeno, novae koji se dobija od dokapitalizaeije ostaje u preduzecu.

Za dugorocno investiciono finansiranje nece moci da se obezbede zna­cajna sredstva za razvoj poljoprivrede bez angazovanja inostrane akumulacije.Inostrana akumulacija moze da bude znacajan izvor finansiranja ne sarno zarazvoj stocarstva vee i nasega agrara u eelini. Rec je 0 zajednickirn poslovnimulaganjima joing venture, sa ino-partnerima. S tim u vezi posebno su intere­santni programi: proizvodnja bebi bifa, jagnjadi, vune, preradevina od mesa imleka itd.

ZAKLJUCNA RAZMATRANJA

Primena (do[sadasnje agrarne politike drzave znacilo bi da ce poljo­privredu i dalje pratiti svi problemi koji se ispoljavaju u tekucern periodu, uzsve rizike koje sa sobom nosi kumuliranje dubioza manifestovano padomprinosa, smanjenjem stocnog fonda, ruiniranjem prehrambenih kapaciteta,pojavom defieita (nestasica) nekih prehrambenih proizvoda i dr. Nuzna je,dakle, nova agrarna politika, koja ce uvaziti specificnosti, znacaj i mogucnostipoljopirvrede kao vazne ekonomske delatnosti u okviru nase zemlje.

Ukoliko se zeli ubrzanje rasta poljoprivredne proizvodnje, stabilniji usloviprivredivanja kao i ekspanzija izvoza agrarnih proizvoda, neophodni su po­sebni finansijski aranzmani za agrarne proizvode, posebno za primarnu poljo­privrednu proizvodnju, koja je najvise platila eeh i podnela teret dosadasnjeagrarne politike. To, pored sanacije postojeceg teskog stanja u nasoj polio­privredi, podrazumeva i razvoj svih modernih oblika robne proizvodnje,

167

posebno razvoj porodicne farmerske proizvodnje, s obzirom na socio-eko­nomsku i posedovnu strukturu nasih gazdinstava.

Potrebno je stvaranje stabilnih uslova privredivanja i finansiranja, podsti­canje programa beneficiranog kreditiranja, prihvatanje elemenata tdiSnog po­slovanja, uz stimulativniju fiskalnu politiku.

Nova agrarna politika treba u celini da promeni odnos prema politici cenaagrarnih proizvoda. Mora se imati u vidu cinjenica da dosadasnja politikadrzavne kontrole cena agrarnih proizvoda dovodi do dispariteta i dezavuisetrziste, To otvara prostor za arbitrarnost, neslobodu i prinudu, a ogroman brojsubjekata dovodi se u isto vreme u polozaj prijemcivosti za prakticno neogra­nicenu korupciju. Ekonomska strana toga je pad motivisanosti i preduze-

....'tnistva, koji su motorna snaga svake ekonomske aktivnosti.

Kada kontrola cena ukine alokacionu moe i distributivnu funkciju tdiSta,onda na scenu stupaju neke netrzisne, a to znaci nuzno neekonomske, tj.politicke sile. Potiskivanje trzista posredstvom kontrole cena rasciscava terenza politiku prinude i administrativno sputavanje razvoja poljoprivrede. Zarazliku od toga, slobodna razmena uz driavtio regulisanje je trzisna igra sapozitivnim efektom. Privredni subjekti ovde dobrovoljno i slobodno ulaze uekonomske transakcije i posredstvom toga poboljsavaju svoj ekonomski po­lozaj, Time se podsticu ekonomska motivisanost i preduzetnistvo, bez kojihnema razvoja poljoprivrede.

Razvijanje decentralizovanih modela upravljanja, ogranizovanja, finansi­ranja i programiranja agrarnih delatnosti znaci i ohrabrivanje regionalnih ilokalnih agrarnih inicijativa, sto je takode deo novog koncepta agrarne po­litike.

Novi koncept agrarne politike treba da se zasniva, dakle, i na drzavnomintervencionizmu, koji treba da bude konstruktivan i podsticajan, i na trzi­snim zakonitostima, koje uvode konkurenciju, kvalitet, i preduzetniStvo. Upra­vo onako kako je to reseno u ekonomski razvijenim zemljama.

LITERATURA

1. Agrarni barometar, IEP, Beograd, br. 1/Z000.

Z. Mesecne analize i prognoze, lEN, Beograd, br. 10/Z000.

3. Kriza stocarstva u SR Jugoslaviji, Zbornik uvodnih izlaganja, referata i diskusija,redakeija: prof. dr Radovan Pejanovic, ElP-Beograd - ElP-Novi Sad, .Dnevnik" ­Novi Sad, Novi Sad, 1997.

4. Pejanovic Radovan, 0 nepovoljnom ekonomskom polozaju jugoslovenskog agrara,Agroekonomika, lnstitut za ekonomiku poljoprivrede i soeiologiju sela, Poljo­privredni fakultet, Novi Sad, br. Z3/1994, str.29-44.

5. Tiea Nedeljko, Pejanovic R, Zivkovic D" Oeena boniteta poljoprivrednog predu­zeca, Zbornik radova .Llnutrasnja i spoljna reintegracija jugoslovenske privrede",Milocer, SEJ, Ekonomika, Beograd, br. 3/Z000, str. 281-Z89.

168

6. Pejanovic Radovan, Vlahovic Branislav, Ogranicavajuci faktori i moguci pravcirazvoja stocarske proizvodnje u SR [ugoslaviji, tematski zbornik .Razvo] sela iagrobiznisa - sta posle sankcija", Kopaonik, IEP, Beograd, 2000, str. 201-212.

THE NECESSITY OF A NEW AGRAR POLITICS

byPeianovic, R.

SUMMARY

The author criticaly considers previous agrar politics of SR Yugoslavia, wiclileft negativ effect to the developement of the agriculture.

The author specialy envisages two most important segments of the agrarpolitics: the price politics of the agrarian products, that is characterised bystroug price disproportions, and by the problem of the agricultural financing.

The author proofes the harmful effect of these politics to the developementof the Yugoslav agriculture.

The author suggests the new concept of the agrar politics, which would re­spect all the specific characteristics, potentials and the developement prospectsof this economy sector.

Key words: agrarian politics, prices, disproporcions, financing, interven­tionism, state.

Primljeno: 23.11.2000.Prihvaceno: 05.12.2000.

169