II1.3. SISTEMI ZA TRANSPORT GASOVITIH UGLJOVODONIKA CEVOVODIMA (GASOVODI I PRODUKTOVODI) U zavisnosti od agregatnog stanja, transport gasovitih goriva se moe vriti: u tenom stanju, prevoznim sredstvima i produktovodima (naprimer propan-butan mobilnim cisternama i produktovodima, a teni prirodni gas brodovima tankerima); u gasovitom stanju gasovodima. Kod nas je razvijen cevovodni transport prirodnog gasa, a transport gasovodima i produktovodima ostalih gasovitih ugljovodonika se moe smatrati lokalnim pojavama (u okviru proizvodnih polja, petrohemijskih, rafinerijskih i industrijskih kompleksa). Transportne cevovodne sisteme moemo podeliti prema znaaju i prostornoj nameni, i prema pritiscima i lokacijama. Prema znaaju i prostornoj nameni sistemi se dele na: meunarodne, magistralne i lokalne.

Prema radnim pritiscima gasovodne sisteme delimo na: vrlo visokog pritiska preko 16 bara, visokog pritiska od 4-16 bara, srednjeg pritiska od 0,5-4 bara, niskog pritiska do 0,5 bara.

Meunarodni transport. Ima znaaj za najmanje dve drave, bez obzira na tehnike karakteristike (kapacitet, duina, prenik, radni pritisak). U veini sluajeva znaajni infrastrukturni objekti. Magistralni transport. Transport velikih koliina gasa pod velikim pritiskom. Granice se prostiru od predajnih stanica na proizvodnim poljima ili gasovodu za meunarodni transport, proizvodnih postrojenja gasa, terminala i podzemnih skladita prirodnog gasa, do prikljuka na lokalni gasovod ili produktovod koji slui za snabdevanje naseljenih mesta ili industrijskih postrojenja. Njima pripadaju i merno-regulacione stanice (takozvane glavne merno-regulacione stanice). Lokalni transport. U gasovode i produktovode spadaju: 13

-

prikljuni gasovodi za transport prirodnog gasa na naftno-gasnim poljima od sabirno-otpremnih stanica za gas do lokalnih potroaa; spojni gasovodi za transport gasa na kompleksu gasifikacionog postrojenja; spojni gasovodi za transport prirodnog gasa i gasovitih derivata nafte na kompleksu rafinerijskog, petrohemijskog ili drugog industrijskog postrojenja; gasovodi za distribuciju prirodnog gasa ili gasa iz postrojenja za gasifikaciju; sabirni i razvodni gasovodi i produktovodi gasovitih ugljovodonika izmeu proizvodnih buotina i naftno-gasnih polja i njihovih sabirnih stanica i prikljuni gasovodi ili produktovodi izmeu sabirnih i otpremnih stanica.

Prema lokacijama gasovodi mogu biti: van naseljenih mesta, u naseljenim mestima, spoljni (podzemni i nadzemni), unutranji (u objektima).

Po pravilu, van naseljenih mesta grade se meunarodni i magistralni gasovodi i gasovodi vrlo visokih pritisaka. U naseljenim mestima grade se lokalni gasovodi visokog pritiska, srednjih i niskih pritisaka. Unutranji gasovodi grade se za radne pritiske do maksimalno 4 bara (u industriji) i maksimalno 1 bar u domainstvima. 1.4. SASTAVNI DELOVI GASOVODNOG SISTEMA ZA TRANSPORT I DISTRIBUCIJU I NJIHOVE OSNOVNE TEHNIKO-TEHNOLOKE KARAKTERISTIKE Pod gasovodima i produktovodima podrazumevaju se cevovodi sa integrisanim ureajima, postrojenjima i objektima koji slue za transport i distribuciju gasovitih ugljovodonika. Sastavni delovi gasovoda su: primopredajna mesta, cevovodi sa integrisanom armaturom i fitinzima, kompresorske stanice, transportne merno-regulacione stanice, distributivne merno-regulacione ili regulacione stanice, specifini objekti, kuni merno-regulacioni setovi, unutranje gasne instalacije, elektrine instalacije, instalisana antikoroziona zatita, graevinski objekti, sistem nadzora nad procesom (telemetrija).

Sastavni delovi produktovoda gasovitih ugljovodonika su: 14

-

primopredajna mesta, cevovodi sa integrisanim fitinzima i armaturom, pumpne i rasteretne stanice, specifini objekti, graevinski objekti, rezervoarski prostori i stanice za regulaciju, elektrine instalacije, instalacija antikorozione zatite, sistem nadzora nad procesom (telemetrija).

Po regasifikaciji tenog naftnog gasa (TNG), sistem je gasovodne konstrukcije, sa njemu pripadajuim i primerenim sastavnim delovima (merno-regulaciona stanica MRS, regulacione stanice RS, unutranje gasne instalacije UGI, itd.). Na slici 1.2 data je uproena shema gasovodnog sistema za prirodni gas.

LOKALNI GASOVOD

Slika 1.2. Uproena shema gasovodnog sistema za prirodni gasLegenda: NGP naftno gasno polje, GP gasno polje, GMRS transportna merno regulaciona stanica, MRS distributivna merno regulaciona stanica, PPM primopredajno mesto, S istaka stanica, KS kompresorska stanica, GZV glavni zaporni ventil, KMRS kuna merno-regulaciona stanica, UGI unutranje gasne instalacije, SG skladite gasa.

15

NI ROD UNA ME

D OVO GAS

1.4.1. Primopredajna mesta Primopredajno mesto skup cevovodne armature i ureaja za utvrivanje koliine i kvaliteta gasa. Gas se obino preuzima izmeu dve zemlje ili dva energetska subjekta. Primopredajno mesto na meunarodnom gasovodu obino predstavlja graevinski objekat pod stalnom kontrolom posade, snabdeven meraima protoka, kontinualnim analizatorima gasa, telemetrijskim sistemom, savremenim komunikacionim sistemom i carinskim nadzorom. Ako pritisci u sistemu variraju, onda se u sklopu primopredajnih stanica nalaze i ureaji za regulaciju pritiska sa sigurnosnom opremom. Na meunarodnim primopredajnim mestima, svaka strana ima svoj mera, dok je trei mera kontrolni arbitrani. Primopredajna mesta u zemlji izmeu energetskih subjekata su obino merno regulacione stanice. 1.4.2. Cevovodi Cevovodi predstavljaju integrisane komponente cevi, fitinga i armature koji predstavljaju celinu i slue da se njima bezbedno i neometano transportuje gas. Materijal i konstrukcija cevovoda zavise od: njihove namene, predvienog radnog pritiska, prostornih i mesnih uslova njegovog lociranja.

Kod nas, cevovodi za transport i distribuciju gasa iskljuivo se rade od elinih i polietilenskih cevi. Koje e se cevi koristiti, zavisi od: prenika i naina proizvodnje.

Meunarodni, magistralni i lokalni gasovodi (bez spiralnih u naseljima) radnog pritiska preko 4 bara (nadpritisak), rade se od elinih cevi, beavnih, poduno varenih i spiralno varenih. Produktovodi i gasovodi za teni naftni gas svih pritisaka se rade od beavnih cevi. Ovi gasovodi se polau podzemno na dubini od 1 m nadsloja, dok se nadzemno po pravilu vode u krugu industrijskih potroaa i kao unutranje gasne instalacije. Konstrukcija gasovoda se odreuje prema 4 klase lokacije definisane preko gustine stambenih objekata na pojasu irine 200 m, sa jedne i druge strane ose gasovoda na duini od 1 km. Gustina stambenih objekata odreuje klasu lokacije, a klasa lokacije odreuje koeficijent sigurnosti: za za za za za pojas I razreda: pojas II razreda: pojas III razreda: pojas IV razreda: zatitni pojas naseljenih zgrada: 16 1,4 1,7 2,0 2,5 2,5

a izraava se kao:minimalna granica razvlaenja koeficijent = maksimalno dozvoljeno obodno naprezanje

Cevi i elementi cevovoda se spajaju, po pravilu, zavarivanjem. Pre putanja u rad, gasovod se ispituje pritiskom kao celina i po deonicama. Cevni spojevi se po pravilu izvode zavarivanjem sa kompatibilnim elementima. Svi cevovodi moraju imati geodetski snimak, vidne nadzemne oznake i podzemne opomenice. 1.4.3. Kompresorske i pumpne stanice U toku transporta gasa, u cevima dolazi do pada pritiska usled trenja i lokalnih otpora. Veliina pada pritiska zavisi od: koliine protoka, duine puta, prenika cevi, vrste fluida i kvaliteta cevi.

Uopteno se pad pritiska moe izraziti kao:

p = f (q , l , d , g , k )gde je,

[bar ]

q koliina fluida u odgovarajuim jedinicama, l duina gasovoda u odgovarajuim jedinicama, d prenik gasovoda u odgovarajuim jedinicama, g gustoa ili koeficijent vezan za gustou fluida i k koeficijent vezan za kvalitet cevi i ostale uticaje. Da bi se gas isporuio pod dovoljnim pritiskom na gasovodima se koriste kompresorske stanice, a na produktovodima gasovitih ugljovodonika u tenoj fazi koriste se pumpne stanice. Dijagram padova pritiska na jednom gasovodu sa kompresorskim stanicama ilustrativno se prikazuje na slici 1.3.

17

Slika 1.3. Ilustracija padova pritiska sa kompresorskim stanicama K1 i K2

Kompresorske stanice

Lociraju se na gasovodu. Elementi koji odreuju uestalost stanica na gasovodu su: - poetne investicije, - trokovi odravanja. Sve kompresorske stanice sadre sledeu opremu i sisteme: glavni gasni sistem, gasni kompresori, pomoni gasni sistemi, o podsistem gasa kao pogonskog goriva, o podsistem gasa za kontrolu i upravljanje ili instrumentalni gas, o podsistem gasa za zagrevanje, recirkulacioni sistemi, ispusno-oduni sistemi.

-

Glavni gasni sistem ine: separatorsko filterska grupa, usisni krug, kompresor, potisni krug, merna grupa.

Usisni i potisni krug ili kolektor ine stanini razvod. Konfiguracijom tih krugova kompresori se mogu povezivati u paralelan ili serijski rad. Kompresori se klasifikuju na sledei nain: 1. klipni: a. klipni sa kretanjem napred nazad, b. rotaciono-klipni: i. jednorotorski, ii. dvorotorski. 18

2. dinamiki: a. centrifugalni, b. aksijalni. Na slikama 1.4 i 1.5 prikazan je nain povezivanja dva kompresora.

Slika 1.4. Sistem usisnog i potisnog kruga pri povezivanju kompresora

Slika 1.5. Shema povezivanja dva kompresora u paralelno/serijski rad

Pogon kompresora uobiajeno se vri na sledei nain: gasnim turbinama pogone se centrifugalni kompresori, klipnim gasnim motorima pogone se klipni kompresori, elektrinom energijom pogone se klipni i centrifugalni kompresori. Pumpne stanice

Pumpne stanice za cevovodni transport tenih gasovodnih ugljovodonika postavljaju se na produktovode. Graevinski objekti u koje se postavljaju pumpne stanice moraju ispunjavati uslove u pogledu vatrootpornosti, naina manipulisanja, ostalih instalacija i ventilacije, kao to je i kod gasa (u gasovitom stanju), imajui u vidu da je propan-butan tei od vazduha. 19

Za transport tene faze gasa obino se koriste centrifugalne, aksijalne i poluaksijalne pumpe. Daljinski transport tenog naftnog gasa kod nas nije razvijen, a lokalni transport prisutan je u okviru proizvodnih i skladinih kompleksa. 1.4.4. Merno-regulacione stanice Transportni pritisak iz gasovoda na odreenom mestu se svodi na potreban i dozvoljen pritisak u distributivnoj mrei ili kod potroaa. Na tom mestu se vri i kontrola protoka. Svoenje pritiska na nie vrednosti tehnikim ureajima naziva se redukcija pritiska, a ureaji kojima se to vri nazivaju se reduktori pritiska (oni su ujedno i regulatori pritiska). Integrisani elementi i sklopovi potrebni za proces merenja koliina i regulaciju pritiska ine merno-regulacionu stanicu. Podela merno-regulacionih stanica: glavne (GRMS), potroake (MRS) i kune (KMRS).

Prema broju linija merno-regulacione stanice se mogu deliti na: jednolinijske i dvolinijske.

Mogu se vriti i druge podele: prema vrsti nadzora, broju redukcija i mernih linija i sl., ali one nisu relevantne. Glavne merno-regulacione stanice (GMRS)

Objekat merno-regulacione stanice obuhvata, prema tehnolokoj funkciji: filtersku i/ili separatorsku grupu, regulacionu grupu, mernu grupu, sigurnosnu grupu, kolektorsku ulazno-izlaznu grupu, zapornu grupu i opremu za zagrevanje, odorizaciju, ubacivanje metanola i rezervoara za odorans, metanol i kondenzat.

Graevinski deo stanice ine obino dva objekta ili dve prostorije za smetaj opreme u eksplozionoj i neeksplozionoj zatiti i pristupna saobraajnica. Sastavni deo stanice su: graevinski objekat, telekomunikacioni sistem, elektroinstalacije i sistem protivpoarne zatite. 20

Granicu objekta GMRS ine protivpoarna (blokadna) slavina na ulaznom i izlaznom vodu. Glavne tehnike karakteristike ovakvih stanica su: vrlo visoki ulazni pritisci i veliki protoci gasa.

Slika 1.6. ema merno-regulacione stanice (GMRS)

21

Potroake merno-regulacione stanice (MRS)

Distributivne ili potroake merno-regulacione stanice imaju zadatak da prilagode parametre gasa za transport u distributivnim gasovodima ili prikljunim gasovodima industrijskih potroaa. U odnosu na GMRS, merno-regulacione stanice se u naim uslovima obino ne grade sa: zagrejakom opremom, opremom za regulaciju (ograniavanje) protoka, telemetrijom i metanolskom instalacijom. Ostali deo je kao kod GMRS. Kod iroke potronje gas mora biti odorisan. Glavne tehnike karakteristike ovih stanica su: visoki ulazni pritisci (6-16 bar) i srednji asovni protoci.

Slika 1.7. ema potroake merno-regulacione stanice

22

Kune merno-regulacione stanice (KMRS)

Ove stanice slue za merenje i redukciju pritiska kod potroaa u sektoru iroke potronje. U naim uslovima kuni set nema klasinu elektro instalacionu i protivpoarnu grupu i rezervnu regulacionu liniju, dok se telekomunikacione stabilne instalacije, u nekim sistemima iroke potronje, planiraju preko optikih kablova. U KMRS se dovodi odorisani gas iz distributivne mree. Glavne tehnike karakteristike ovih stanica su: srednji ulazni pritisci (o,5-4 bar) i mali asovni protoci (do 16 m3/h).

Slika 1.8. ema kune merno-regulacione stanice

Regulacione stanice su skup integrisanih funkcionalnih grupa MRS bez merne grupe. 23

1.4.5. Funkcionalne grupe podsklopovi merno regulacionih stanica Kolektorsko-konstrukciona grupa: cevi, fazonski komadi, zaptivai i spojni elementi, kao i merni, ispitni i impulsni vodovi; Filtersko-separatorska grupa: odvaja tenosti ili odvaja estica postavlja se ispred reduktorskih i mernih grupa oni mogu biti integrisani; za razliku od ovih filtera (odvajaa), separatori su sudovi pod pritiskom; Regulaciona grupa: regulator pritiska sa elementima za spajanje i odgovarajuim impulsnim vodovima; u okviru regulatora moe biti integrisan sigurnosni blok ventil ili priguiva buke; regulaciona grupa se postavlja izmeu dva zaporna organa; Sigurnosna grupa: o sigurnosni zaporni ventil (SZV) za osiguranje od previsokog pritiska, ureaj za osiguranje od nestanka gasa i ventil sigurnosti kapaciteta najmanje 1% kapaciteta linije; sigurnosni oduni ventil (SOV), podeen na puni kapacitet regulatora pri najviem moguem radnom pritisku na ulaznoj strani regulatora pritiska; kombinacija monitor-regulator i blok ventila.

-

-

o

o -

-

Merna grupa: merai protoka, temperature i pritiska; u praksi postoji 10 vrsta meraa protoka, a primarnu primenu kod prirodnog gasa imaju: blenda, turbinski merai, rotacioni merai, merai sa mehom i ultrazvuni merai; Zaporna grupa: protivpoarne slavine ispred i iza GMRS i MRS, kuglaste slavine ispred i iza regulacionih i mernih grupa i na obilaznim vodovima; nepovratna klapna postavlja se ispred zapornog organa na izlaznom delu svake linije, koja mora biti u zatvorenom poloaju i onda kada su pritisci za i ispred nje izjednaeni titi instalaciju od povratnih udara i omoguava automatsko ukljuivanje rezervne linije u rad; na vodovima ventila sigurnosti ne postavlja se zaporni organ; uglavnom su svi zaporni organi metalne kuglaste slavine punog otvora.

1.4.6. Ostali karakteristini objekti na gasovodnom sistemu Na gasovodima i produktovodima gasa, grade se li se mogu graditi objekti: za odorizaciju (opremu za odorizaciju ini odorizator sa pumpom (injektorski) ili apsorpcioni i spojni vodovi); za injektiranje metanola (ugrauje se radi neutralisanja formiranja hidrata i korozije u cevima i instalacijama); za zagrevanje (opremu ine: kotlovska jedinica, pumpe za vodu, toplovodi sa zapornom armaturom i termoizolacijom, ekspanzioni sud, termoregulaciona oprema za grejni fluid, zatitna oprema prema propisima o kotlovima, pripadajua gasna instalacija i izmenjiva toplote koji se na GMRS nalazi izmeu filterske i redukcione grupe; gas se zagreva na programiranu temperaturu neposredno pre redukcije, tako da posle redukcije moe biti primenljiv time se izbegava pojava hidrata i zaleivanje opreme); 24

-

-

blok stanice (za izdvajanje sekcionisanje deonica gasovoda, kao mera usmerena na obezbeivanje sigurnosti snabdevanja potroaa, smanjenje tete i zatitu ivotne sredine, pri havarijskim situacijama na gasovodu; blok stanica predstavlja cevni zaporni organ sa punim otvorom i bajpasni kolektor za laku manipulaciju i odvodom za pranjenje sekcije); istake stanice (postavljaju se uvek na poetku i kraju transportnog cevovoda istog prenika; iza otpremne i ispred prijemne istake kutije postavljaju se pokazivai prolaska istaa kracera; po nameni kraceriistai mogu biti: o o o gumene kugle (za uklanjanje vode i rastresite neistoe), strugai taloga i neistoe (pored zaptivnih gumenih manetni mogu biti i u obliku ploa i etki), kalibrirajui (kalibracione ploe za formiranje profila svetlog otvora cevovoda na mestima koja su deformisana u toku izgradnje ili eksploatacije) i inteligentni (sa sopstvenim pogonom, sa opremom za snimanje stanja unutranje povrine cevi, otkrivanje defekata na cevi i sopstveno pozicioniranje).

o

-

separatori i odvajai tenosti (vri se na temelju sledeih principa): o o o o o o smanjenje brzine protoka meavine, promena smera protoka, tok gasa suprotan dejstvu gravitacije, dinamiki udar mlaza u pregradu, uveavanje finih kapljica magle i filtriranjem.

Na naem transportnom gasovodnom sistemu odvajanje tenosti iz gasa vri se hvatanjem tenosti u cevovodima i hvatanjem tenosti ispred postrojenja na gasovodu (KS, MRS, PPM); hvatanje tenosti u cevovodima kod nas se vri preko nie postavljenih sifonskih sudova (niih od cevovoda); separatori su posude vertikalne izvedbe, sloenije konstrukcije od sifonskih odvajaa sastoje se iz dve ili tri komore namenjene za izdvajanje tenosti, praine i gasa; specifinu vrstu odvajaa ine takozvani hvatai vodenih epova (koliine vode koju obini separatori ne mogu prihvatiti, kao posledica kracovanja ili dvofaznog protoka);

25

Slika 1.9. Odvaja tenosti na distributivnoj mrei1. aht 2. ispusni ventil 3. slavina 4. gasovod 5. sonda 6. telo odvajaa

Slika 1.10. Skuplja kondenzata na transportnom gasovodu

-

meake stanice (u cilju dobijanja gasa koji zadovoljava prethodno utvrene zahteve kvaliteta, pristupa se meanju razliitih gasova; takoe se moe vriti ispravka pritiska, temperature i kvaliteta na merenim protocima) 26

Gas A

FT FrC FT

QIT ka kupcu

podeena vrednost

Gas B

Slika 1.11. Meaka stanica dva prirodna gasa razliitih sastavaQIT kontrola Wobea i gustine FrC kontrola protoka (podeena vrednost) FT informacija o protoku

1.4.7. Gasne instalacije unutar objekta Podrazumevaju se instalacije nizvodno od takozvanog glavnog zapornog cevnog zatvaraa na kunom odnosno potroakom prikljuku do vrha dimovodnog kanala za odvod produkata sagorevanja. 1.4.8. Ostale instalacije, oprema i objekti na gasovodnom sistemu elektrine instalacije, antikoroziona zatita i oprema, telemetrijski i telekomunikacioni sistem za daljinski nadzor i upravljanje i graevinski objekti.

1.4.9. Postupak putanja novih i rekonstruisanih objekata u rad Novi cevovodi putaju se u rad po dobijenoj upotrebnoj dozvoli i proceduri propisanoj zakonom i podzakonskim aktima. Za putanje je najmanje potrebno: upotrebna dozvola, izvetaj strune komisije operatera, izvetaj komisije za tehniki pregled, izvetaj o podeenosti opreme na gasovodu, uputstvo za rukovanje, izvetaj o oteenosti gasovoda posle izgradnje ili rekonstrukcije i plan zatite od poara.

27

1.5. KARAKTERISTINI POSTUPCI NA GASOVODNOM SISTEMU 1.5.1. Postupci merenja i obrauna gasa Merenje protonih koliina vri se za potrebe praenja procesa transporta i obraun gasa kod krajnjeg potroaa. Oitavanje koliina vri se daljinski kod telemetrisanih primopredajnih mesta i fiziki. Oitane koliine u m3 se preraunavaju prema ugovorenim parametrima i svode na ugovoreni kubni metar koji ukljuuje ugovorenu energetsku vrednost, rezultate laboratorijskih ispitivanja kvaliteta gasa u akreditovanoj nezavisnoj laboratoriji i meteoroloke uslove. Na bazi takvih prorauna, uz prilog laboratorijskog nalaza, vri se fakturisanje potroaima. 1.5.2. Postupci fizikog nadzora na gasovodnim objektima Fiziki nadzor je ureen pravilnikom preduzea koje se bavi transportom i distribucijom gasa. Organizacija fizikog nadzora je u sklopu dispeerskog centra. Poslove fizikog nadzora obavljaju lica na neposrednom rukovanju procesom cevovodnog transporta. Kontrola se vri vizuelno i prirunim sredstvima, a odnosi se na sve parametre i statuse, kako tehnoloke tako i fizike (temperatura, pritisak, isticanje ali i stanje cevovoda, trase, graevinskih i drugih objekata). O fizikom nadzoru pravi se izvetaj koji se arhivira. 1.6. MERE ZATITE Mere zatite obuhvataju: tehnike mere, zatitu ivotne sredine i linu zatitu.

Ove mere se mogu okarakterisati i kao: organizacione, tehnike i zdravstvene.

Tehnike mere se sprovode od poetka izgradnje gasovodnog sistema kroz izbor opreme, poveanog stepena sigurnosti i kvalitetno izvoenje. Dodatne tehnike mere sprovode se u eksploataciji kroz kvalitetno odravanje i sprovoenje odorizacije i detekcije gasa. Pod merama zatite ivotne sredine, pre svega se podrazumevaju mere usmerene na spreavanje poara, havarija i isputanja gasa. Mere line zatite odnose se na zatitu zdravlja i ivota u procesu eksploatacije, korienja linih sredstava zatite i edukacijom o opasnostima od poara, buke, eksplozivnosti i tokisnosti. U cilju sprovoenja mere zatite od posebnog je interesa upoznati se sa: 28

-

zonama ugroenim od eksplozivnih smea, detekcijom gasa i odorizacijom.

1.6.1. Zone ugroene eksplozivnim smeama Zone ugroene od eksplozivnih smea na gasovodnom sistemu su delovi prostora u kojima se mogu pojaviti zapaljive smee pri transportu i uskladitenju zapaljivih gasova. Zavisno od stepena opasnosti izbijanja i irenja poara i eksplozije, zone opasnosti se dele na: zonu opasnosti 0 (prostor u kome je trajno prisutna eksplozivna smea zapaljivog gasa i vazduha), zonu opasnosti 1 (prostor u kome se mogu pri normalnom radu pojaviti zapaljive ili eksplozivne smee vazduha i gasa), zonu opasnosti 2 (prostor u kome se mogu pojaviti zapaljive ili eksplozivne smee vazduha i gasa ali samo u nenormalnim uslovima rada).

Pod nenormalnim uslovima rada podrazumevaju se: proputanje na zaptivaima cevovoda, prskanje cevi ili elemenata cevi, posuda, elektromotora i drugih ureaja, poar koji moe ugroziti postrojenja i ureaje i ostali nepredvieni dogaaji tokom procesa transporta. 1.6.2. Odorizacija gasa Suvi prirodni gas u mrei za transport i distribuciju je bez mirisa. Da bi se putem mirisa moglo otkriti prisustvo gasa u atmosferi ili curenje iz gasovoda, on se odorie. Odorizacija je obavezna u sektoru iroke potronje prirodnog i tenog naftnog gasa i drugih zapaljivih gasova. Intenzitet mirisa

Intenzitet mirisa odoranta je jaina opadanja primeivanja koju on izaziva i klasifikuje u 7 stepeni: 0-5 (tabela 1.11).Tabela 1.11. Intenzitet mirisaStepen mirisa 0 0,5 1 2 3 4 5 Definicija Ne osea se miris uopte Vrlo slab miris Slab miris Srednji miris Jak miris Vrlo jak miris Maksimalan miris Gornja granica poveanja intenziteta Upozoravajui stepen mirisa Napomena Granica primetnosti, prag mirisa

29

Granica primetnosti (prag mirisa)

Najmanji intenzitet mirisa koji ovek moe da oseti. Daljim smanjivanjem intenziteta mirisa, on vie ne moe da se utvrdi. Upozoravajui stepen mirisa

Intenzitet pri kom svaka osoba koja ima prosenu sposobnost mirisanja i prosenu fizioloku kondiciju, osea miris sa sigurnou. Koncentracija sredstava za odorizaciju

Koncentracija sredstava za odorizaciju u gasu, odnosno vazduhu, data je u [mg/m3], u odnosu na normalno stanje. Vrednost K

Pokazuje onu koncentraciju sredstava za odorizaciju u vazduhu, u [mg/m3], koja je potrebna da bi se dostigao upozoravajui stepen mirisa. Vrednost K slui za izraunavanje koncentracije sredstava za odorizaciju u gasu. Opte osobine sredstava za odorizaciju: miris mora biti takav da se ne sme zameniti mirisom koji se esto javljaju; treba da bude neprijatan ali ne odvratan; ne sme da bude u gasu otrovno ili na drugi nain tetno; mora biti hemijski postojano; ne sme da stupa u reakciju sa elementima iz gasa i materijalima gasovoda; mora biti isparljivo u uslovima transporta gasa i ne sme stvarati kondenzat; da se moe skladititi bez promena due vreme; da se moe upotrebljavati pri niskim temperaturama; ne sme delovati korozivno na gasovodni sistem niti pri sagorevanju na aparate; ne sme stvarati naslage na gorioniku, znai da mora sagorevati i biti odvoen sa ostalim produktima sagorevanja. Tipovi sredstava za odorizaciju

Sredstva za odorizaciju su organska jedinjenja koja sadre sumpor i dele se na: sulfide i merkaptane.

Merkaptani nisu dovoljno hemijski otporni pa se sulfidi preporuuju, a od sulfida najbolje performanse ima tetrahidro-teofen. Posebna svojstva sredstava za odorizaciju

Odoransi imaju svojstvo bubrenja i stupanja u reakciju sa drugim organskim materijalima (zaptivke i PE cevi) i apsorpciju, naroito sa suvom zemljom. 30

Dodavanje sredstava odorizacije faktor K

Izraunavanje potrebne koncentracije sredstava za odorizaciju vri se preko faktora K, koji iznosi za: tetrahidrotiofen: markaptan: dimetilsulfid: 0,075 mg/m3n 0,04-0,09 mg/m3n 0,28 mg/m3n

Primeri izraunavanja najmanje koncentracije

Koncentracija odoransa treba da bude takva da se oseti u atmosferi ve na 20% od donje granice eksplozivnosti. Donja granica DGP = 4% za prirodni gas. Sredstva odorizacije: tetrahidrotiofen K = 0,075 mg/m3n Formula: C =

K 100 0 ,075 100 3 = = 9 ,3 mg / mn 0 ,2 DGP 0 ,2 4

Kada u gasu ima ugljendioksida (naprimer: 5% V), onda se najmanja koncentracija rauna:

C min =

K CO[%] 0 ,075 5 3 = = 15 mg / mn 0 ,025 0 ,025

Ureaji za odorizaciju

Postoje apsorpcioni i injektorski ureaji za odorizaciju. Od tih ureaja se zahteva: proporcionalnost koliini gasa, jednostavnost rukovanja, lako podeavanje, apsolutna zaptivenost, manipulacija bez zagaivanja okoline, potpuno isparavanje ubacivanog odoransa.

Naini odorizacije: - odorizacija ureajem sa pumpom, - odorizacija parcijalnom strujom. Kontrola odorizacije se vri u razliitim reimima i lokacijama. Kontrola intenziteta mirisa vri se pomou odorimetra. Merenje intenziteta mirisa subjektivnom metodom. Skupa i nepouzdana metoda.

31

1.6.3. Detekcija gasa Detekcija gasa se vri: subjektivnim opaanjem odorisanog gasa ulom mirisa, prenosnim detektorima gasa i stabilnim instalacijama za detekciju.

1.6.4. Opte mere tehnike zatite Opte mere tehnike zatite gasnih instalacija i njihovih sastavnih delova realizuju se kroz konstrukciju instalacija. To se pre svega odnosi na pravilan izbor materijala i postupaka za proizvodnju, izgradnju i eksploataciju. Fizike mere tehnike zatite objekata od posebnog znaaja, glavnih ureaja i postrojenja sprovode se kroz obezbeenje neovlaenog pristupa ogradama i zakljuavanjem, te postavljanjem odgovarajuih tabli upozorenja o opasnostima. 1.6.5. Zatita ivotne sredine U procesu transporta cevovodima i odravanja gasovoda mora se pridravati Zakona o zatiti ivotne sredine i Zakona o cevovodnom transportu gasovitih ugljovodonika. Objekti meunarodnog i magistralnog karaktera podleu obaveznoj analizi uticaja na ivotnu sredinu pri njihovoj izgradnji, eksploataciji i rekonstrukciji. Mere se preduzimaju za smanjenje buke i kontrolisanog i nekontrolisanog isputanja gasa. Otpadni materijali, sredstva koja se koriste ili sredstva koja se dobijaju pri transportu gasa i odravanju gasovoda, moraju se na uredan nain unititi ili uskladititi na propisanom mestu u saradnji sa lokalnim ili nadlenim vlastima. Protivpoarna zatita je deo zatite ivotne sredine. Fiziki se protivpoarna zatita na gasovodnom sistemu obezbeuje postavljanjem odgovarajuih aparata sa suvim prahom i hidrantska mrea kada za to postoje lokacijski i ekonomski uslovi. 1.6.6. Mere line zatite Mere line zatite obuhvataju primenu organizacione mere i mere zatite zdravlja. tehnikih sredstava zatite,

1.6.7. Nadzor nad sprovoenjem mera zatite Nadzor nad sprovoenjem mere zatite sprovode inspektori resornih ministarstava za: za zatitu ivotne sredine, socijalnu i zdravstvenu zatitu i MUP. sprovode

Unutar preduzea nadzor nad sprovoenjem mera zatite pretpostavljeni rukovodioci i sluba protivpoarne i tehnike zatite. 32