objavljivanje informacija i podataka · kojima je banka izložena i procesom interne procene...
TRANSCRIPT
OBJAVLJIVANJEINFORMACIJAIPODATAKA
NADAN31.DECEMBAR2017.GODINE
2 / 33
Sadržaj
1. Uvod ................................................................................................................................................................................................................ 3
2. Strategija upravljanja rizicima ........................................................................................................................................................................... 3
2.1. Način organizovanja procesa upravljanja rizicima ................................................................................................................................ 4
2.2. Izveštavanje o rizicima ......................................................................................................................................................................... 5
2.3. Upravljanje kreditnim rizikom ............................................................................................................................................................... 5
2.3.1. Metode merenja kreditnog rizika ....................................................................................................................................................... 5
2.3.2. Načini ublažavanja kreditnog rizika ................................................................................................................................................... 5
2.3.3. Rizik druge ugovorne strane ............................................................................................................................................................. 6
2.4. Upravljanje tržišnim rizicima ................................................................................................................................................................. 6
2.4.1. Upravljanje devizni rizikom ................................................................................................................................................................ 7
2.4.2. Upravljanje rizikom promene kamatnih stopa .................................................................................................................................... 7
2.4.3. Upravljanje rizikom likvidnosti ........................................................................................................................................................... 7
2.5. Upravljanje operativnim rizikom ........................................................................................................................................................... 8
2.6. Upravljanje ostalim rizicima .................................................................................................................................................................. 8
3. Kapital Banke ................................................................................................................................................................................................... 9
3.1. Kapitalni zahtevi i interna procena adekvatnosti kapitala .................................................................................................................... 10
3.2. Kapitalni zahtev za kreditni rizik ......................................................................................................................................................... 12
3.2.1. Interna metodologija ispravke vrednosti bilansne aktive i rezervisanja za gubitke po vanbilansnim pozicijama ............................... 12
3.2.2. Tehnike ublažavanja kreditnog rizika .............................................................................................................................................. 21
3.2.3. Kreditni rejtinzi ................................................................................................................................................................................ 23
3.3. Kapitalni zahtevi za tržišne rizike ....................................................................................................................................................... 23
3.4. Kapitalni zahtevi za operativni rizik .................................................................................................................................................... 24
4. Izloženost po osnovu vlasničkih ulaganja u bankarskoj knjizi .......................................................................................................................... 25
4.1. Hartije od vrednosti koje se drže do dospeća ..................................................................................................................................... 25
4.2. Hartije od vrednosti raspoložive za prodaju ........................................................................................................................................ 26
5. Učešća u kapitalu ........................................................................................................................................................................................... 26
6. Pokazatelj leveridža ....................................................................................................................................................................................... 26
7. Bankarska grupa ............................................................................................................................................................................................ 26
8. Objavljivanje ostalih podataka i informacija..................................................................................................................................................... 26
9. Prilozi ............................................................................................................................................................................................................. 26
9.1. Prilog 1 .............................................................................................................................................................................................. 27
9.2. Prilog 2 .............................................................................................................................................................................................. 29
9.3. Prilog 3 .............................................................................................................................................................................................. 30
9.4. Prilog 4 .............................................................................................................................................................................................. 31
9.5. Prilog 5 .............................................................................................................................................................................................. 33
9.6. Prilog 6 .............................................................................................................................................................................................. 33
3 / 33
1. Uvod
“Sberbank Srbija” a.d., Beograd (u daljem tekstu Banka) sa sedištem u Beogradu, osnovana je 11. novembra 1991. godine, pod imenom “Asna banka” a.d., Beograd. U periodu od 26. juna 1997. godine do 18. avgusta 2003. godine Banka posluje pod nazivom “Trust banka” a.d., Beograd. Nakon kupovine akcija Banke od strane austrijskih akcionara, Skupština Banke dana 19. avgusta 2003. godine donosi odluku o promeni naziva banke u “Volksbank” a.d. Beograd. Početkom 2012.godine, Volksbank Evropa Grupu kupuje najveća ruska banka Sberbank i u decembru 2012.godine Banka je promenila naziv u „Sberbank Srbija a.d.“, Beograd, pod kojim Banka i sada posluje.
Banka je registrovana u Republici Srbiji za obavljanje platnog prometa u zemlji i inostranstvu, kreditnih i depozitnih poslova u zemlji i inostranstvu i u skladu sa Zakonom o bankama i drugim finansijskim organizacijama, dužna je da posluje po principima likvidnosti, sigurnosti i profitabilnosti.
Osnovne aktivnosti Banke su obavljanje platnog prometa u zemlji i inostranstvu, kreditni poslovi, depozitni poslovi i poslovi kupoprodaje deviza. Ostale aktivnosti obuhvataju brokerske poslove, poslove izdavanja garancija, otvaranja akreditiva i ostale bankarske poslove.
Banka je definisala dugoročnu viziju, misiju i strategiju vodeći računa o makroekonomskom okruženju, ekonomskoj aktivnosti zemlje, propisima Narodne Banke Srbije (u daljem tekstu NBS) i strategiji razvoja Sberbank Evrope Grupe (SBEU Grupe) čiji je Banka član.
Ciljevi dugoročnog poslovanja Banke su:
� Profitabilnost: maksimizacija prinosa na kapital
� Samofinansiranje: dostići LDR od < 110%
� Savremeno: izgraditi konkurentsku prednost zasnovanu na inovacijama, ne na veličini
� Optimizacija: ibezbediti ekonomične operacije.
Prilikom upravljanja kapitalom, Banka uzima u obzir planirani rast i razvoj. Pored postojećih rizika i raspoloživog kapitala za pokriće rizika, planirani rast (u predviđenom obimu i u predviđenoj oblasti poslovanja) određuje stepen sklonosti ka preuzimanju rizika.
2. Strategija upravljanja rizicima
Banka ima usvojenu strategiju za upravljanje rizicima koja propisuje osnovna načela za sveobuhvatno upravljanje rizicima, i koja se ažurira na godišnjem nivou. Strategijom su definisani željeni profil rizika, kao i uloge i odgovornosti na različitim nivoima upravljanja rizicima u Banci.
4 / 33
Banka na redovnoj osnovi identifikuje, a naknadno rukovodi, nadzire, minimizuje i izveštava o svim rizicima koji proizlaze iz tekućih aktivnosti, kao i o rizicima u vezi sa korišćenjem finansijskih instrumenata.
Dugoročni cilj strategije za upravljanje rizicima je da se obezbedi rad Banke u stabilnom okruženju uz upravljanje rizicima koje će omogućiti ostvarenje poslovne politike i strategije Banke.
Upravni odbor ima sveobuhvatnu odgovornost za uspostavljanje i nadzor nad upravljanjem rizicima Banke. U tom cilju, Upravni odbor je osnovao:
� Odbor za upravljanje aktivom i pasivom (Asset and Liability Committee - ALCO), koji je odgovoran za razvijanje politika za upravljanje tržišnim rizicima i rizikom likvidnosti i praćenje njihove implementacije u relevantnim oblastima. ALCO se sastaje na mesečnoj osnovi i donosi odluke vezane za upravljanje ovim rizicima. ALCO procedura propisuje pravila u vezi sa učesnicima, odgovornostima i načinima glasanja Odbora.
� Odbor za upravljanje rizicima (Risk Committee): sastaje se mesečno i rešava pitanja u vezi sa rizicima kojima je banka izložena i procesom interne procene adekvatnosti kapitala. Odbor za upravljanje rizicima je odgovoran za praćenje i kontrolu postojećih i budućih rizika, za alokaciju kapitala na određene vrste rizika i za odlučivanje o strateškim i strukturnim pitanjima u vezi sa upravljanjem rizicima. .
� Kreditni odbor koji odlučuje o plasmanima stanovništvu/privredi: Ovlašćenja za odobravanje kreditnih zahteva su podeljena po određenim nivoima u zavisnosti od iznosa traženog plasmana, a u skladu sa odlukom Upravnog Odbora. Za odobrenje kreditnih zahteva koji prevazilaze nadležnosti nižih autoriteta (pre svega za kreditiranje izloženosti preko definisanih iznosa) nadležan je Kreditni odbor. Kreditni odbor se sastaje najmanje jednom mesečno ili češće ako je potrebno i isključivo se bavi odobravanjem kreditnih zahteva.
� Odbor za upravljanje lošim plasmanima u sektoru za poslovanje sa stanovništvom/privredom: je zadužen za upravljanje plasmanima problematičnim klijentima i definisanje strategija naplate ovih potraživanja; sastanci se održavaju najmanje jednom mesečno, a po potrebi i češće.
Strategija, politike i sistemi upravljanja rizicima se sagledavaju na redovnoj osnovi, i prilagođavaju se u skladu sa promenama tržišnih uslova, postavljenim poslovnim ciljevima, proizvodima i uslugama koji se nude, procesima i sistemima u Banci.
2.1. Način organizovanja procesa upravljanja rizicima
Po pitanju organizacione strukture, Banka je sprovela strogo razdvajanje između resora prodaje tj. lica odgovornih za kontakt sa klijentima i prodaju bankarskih proizvoda i resora za upravljanje rizicima.
Odeljenja u okviru Resora za upravljanje rizicima definišu sisteme, politike i procedure koji omogućavaju otkrivanje, identifikovanje, merenje, kontrolu i praćenje svih rizika koji nastaju u poslovanju Banke.
Resor obuhvata Sektor za upravljanje rizicima (odgovorno za razvoj, kooridnaciju i primenu okvira za upravljanje rizicima podržavajući održivost poslovanja Banke na dugi rok a u okviru kojeg se nalaze Odeljenje za integrisano upravljanje rizicima, Odeljenje za upravljanje kreditnim rizikom i Odeljenje za analizu kreditnog rizika portfolia), Sektor za procenu kreditnog rizika, kao i Sektor za restrukturiranje i naplatu problematičnih plasmana i Odeljenje za analizu kolaterala.
Resor za upravljanje rizicima je odgovoran za upravljanje indentifikovanim rizicima (kreditnim, tržišnim i operativnim) na nivou banke kao celine, kao i za:
- praćenje tržišta i internih procesa u pogledu neophodnih promena u pogledu politika ili procesa u upravljanju rizicima zasnovanih na Basel 3 regulativi;
- operativno sprovođenje politika, procedura i procesa koji proizilaze iz strategije upravljanja rizicima (svaki član Izvršnog odbora takođe je odgovoran za svoje područje nadležnosti);
- praćenje portfolia radi uočavanja negativnih trendova (na kratak rok ovo se posebno odnosi na mesečno poređenje izloženosti kod kojih je registrovano kašnjenje duže od 90 dana, podeljenih u različite podgrupe i po vrsti proizvoda);
- obezbeđivanje i održavanje odvojenosti i nezavisnosti od jedinica funkcije prodaje i uspostavljanje odgovarajućeg procesa prilikom donošenja odluka koje nose sa sobom određeni rizik;
5 / 33
- tehničke i kadrovske resurse u svojoj oblasti i adekvatnu obuku zaposlenih za upravljanje rizicima.
2.2. Izveštavanje o rizicima
Izveštaje u vezi identifikovanih rizika Banka podnosi Narodnoj banci Srbije (u skladu sa propisanim zahtevima), Upravnom odboru Banke, Izvršnom odboru Banke i Sberbank Evropa Grupi (uglavnom kroz redovne izveštaje definisane od strane Sberbank Evropa Grupa). U slučaju potrebe, posebno kada dođe do prekoračenja limita za određene rizike i u slučaju specifičnih i nepredviđenih događaja, Banka podnosi i ad hoc izveštaje Upravnom odboru Banke, Izvršnom odboru Banke, Sberbank Evropa Grupi i, ako je to potrebno, Narodnoj Banci Srbije.
2.3. Upravljanje kreditnim rizikom
Kreditni rizik je rizik od nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital banke usled neizvršavanja obaveza dužnika prema banci.
Cilj upravljanja kreditnim rizikom je postavljanje prihvatljivih nivoa izloženosti kreditnom riziku i obezbeđivanje minimiziranja potencijalnih gubitaka koji mogu nastati iz kreditnih poslova zaključenih sa klijentom. Održavanje kreditnog rizika u prihvatljivim okvirima za banku obezbeđeno je kroz uspostavljene interne procedure za upravljanje kreditnim rizikom.
Osnove za upravljanje kreditnim rizikom predstavljaju strategije Banke, politike i procedure kao i važeća zakonska regulativa Narodne banke Srbije. Navedena dokumenta postavljaju opšte smernice za upravljanje rizicima, principe upravljanja rizicima, procedure, tehničku i organizacionu strukturu, operativnu primenu, definišu poslovne ciljeve i postavljaju određena ograničenja u poslovanju.
Odeljenja Resora za upravljanje rizicima definišu i ažuriraju interne smernice koje regulišu upravljanje kreditnim rizicima.
2.3.1. Metode merenja kreditnog rizika
Banka procenjuje kreditnu sposobnost svakog klijenta /izloženost u trenutku podnošenja zahteva i naknadno, korišćenjem rejting alata sa specifičnim parametrima za svaki segment klijenta sa ciljem da se minimizira kreditni rizik. Rejting rezultat odražava procenjeni nivo boniteta klijenta. Banka je definisala rejting proces, kao i srodne procese u svojim internim procedurama.
Banka je definisala sistem limita (ograničenja) u svojim smernicama za upravljanje kreditnim rizikom. Procedura procene kreditne sposobnosti klijenta uključuje procenu svakog zajmoprimca, uspostavljajući maksimalan iznos kredita koji može biti odobren klijentu kao i prihvatljiv nivo obezbeđenja (kolaterala), a sve u cilju smanjenja kreditnog rizika. Banka takođe neprekidno nadzire kretanje kreditnog portfolija kako bi se preduzele sve mere u cilju smanjenja potencijalnih gubitaka. akođe su definisani i limiti odlučivanja tj. iznosi plasmana koji mogu biti odobreni od stane nadležnih lica uključenih u kreditni proces, a u skladu sa odlukom Upravnog Odbora.
Banka kontinuirano prati, vrednuje i razmatra da li su ograničenja u odnosu na segment, izloženost, nivo rejtinga i sektor u skladu sa politikama i strategijom za upravljanje rizicima, standardima grupe i ima uspostavljen proces redovne ocene kreditne sposobnosti klijenta.
2.3.2. Načini ublažavanja kreditnog rizika
Upotreba i upravljanje sredstvima obezbeđenja je jedna od osnovnih komponenti upravljanja kreditnim rizikom. Zajedno sa sagledavanjem finansijskog stanja zajmoprimca, sredstva obezbeđenja se smatraju veoma važnom determinantom za određivanje izloženosti kreditnom riziku. Najzastupljenija sredstva obezbeđenja u kreditnom portfoliju Banke su hipoteke na stambenim i poslovnim nepokretnostima, gotovinski depozit, zaloge na pokretnoj imovini, jemstva pravnih i fizičkih lica i ostalo. Procena vrednosti nepokretnosti se vrši u momentu odobravanja plasmana, dok se ponovno procenjivanje vrednosti nepokretnosti vrši u skladu sa važećom zakonskom regulativom.
6 / 33
2.3.3. Rizik druge ugovorne strane
Rizik druge ugovorne strane je rizik mogućnosti nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital banke usled neizmirenja obaveze druge ugovorne strane u transakciji pre konačnog poravnanja novčanih tokova transakcije. Upravljanje rizikom druge ugovorne strane je sastavni deo sistema upravljanja tržišnim i kreditnim rizicima. Banka izračunava kapitalni zahtev za rizik druge ugovorne strane po osnovu sledećih pozicija iz knjige trgovanja i bankarske knjige:
� finansijskih derivata; � kreditnih derivata (iz knjige trgovanja) - transakcija po osnovu repo i obrnutih repo ugovora; � transakcija davanja ili uzimanja u zajam hartija od vrednosti ili robe; � transakcija kreditiranja trgovine hartijama od vrednosti i � transakcija sa dugim rokom izmirenja.
Na dan 31.decembar 2017. godine kapitalni zahtev Banke po osnovu rizika druge ugovorne strane je iznosio 5.981 hiljada dinara.
Vrednost izloženosti po osnovu finansijskih derivata i kreditnih derivata (iz knjige trgovanja) i transakcija sa dugim rokom izmirenja Banka izračunava primenom metoda tekuće izloženosti. Prilikom izračunavanja vrednosti izloženosti primenom metoda tekuće izloženosti, Banka upotrebljava hipotetičke iznose koji predstavljaju odgovarajuće merilo rizika po osnovu ugovora. Vrednost izoženosti se, u skladu sa metodom tekuće izloženosti, izračunava kao zbir:
� tekuće izloženosti po osnovu svih ugovora čija je vrednost pozitivna, koji predstavlja tekuću tržišnu vrednost tog ugovora - derivata (za ugovore čija je vrednost negativna, tekuća izloženost je nula) i
� potencijalne buduće kreditne izloženosti u periodu preostalom do datuma dospeća ugovorne obaveze, koja se dobija kada se hipotetička vrednost glavnice svakog ugovora pomnoži odgovarajućim faktorom konverzije.
Pozicije koje su nastale iz transakcija trgovanja se svrstavaju u knjigu trgovanja, i mogu biti derivati: valutni svop, valutni forvard. Drugi proizvodi u knjizi trgovanja nisu dozvoljeni osim ako nije drugačije odobrio Izvršni odbor i/ili ALCO.
U okviru Odeljenja za integrisano upravljanje rizcima se računa fer vrednost deviznih forvard transakcija na dnevnoj osnovi primenjujući metod diskontovanja novčanih tokova da bi se dobila neto sadašnja vrednost.
Praćenje iskorišćenosti limita za rizik druge ugovorne strane se prati na dnevnoj osnovi, a ukoliko dođe do prekoračenja limitia, obaveštava se Izvršni odbor Banke.
Tabela br.1: Izloženost riziku druge ugovorne strane u hiljadama dinara
Pozicija Nominalna vrednost Potencijalna
vrednost Pozitivna fer
vrednost Troškovi zamene Swap 7.368.325 73,683 0 73.683 Ukupno 7.368.325 73.683 0 73.683
*Potencijalna vrednost se dobija kada se nominalna vrednost derivata pomnozi sa 0.01
Tekuća neto izloženot riziku druge ugovorne strane na dan 31.decembar 2017.godine, iznosi 7.368.325 hiljada dinara.
2.4. Upravljanje tržišnim rizicima
Tržnišni rizici su rizici mogućnosti nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital banke usled promene vrednosti bilansnih i vanbilansnih pozicija banke koje nastaju usled kretanja cena na tržištu.
Cilj upravljanja tržišnim rizicima je praćenje i kontrola izloženosti tržišnim rizicima u okviru prihvatljivih parametara određenih od strane rukovodstva banke.
Proces upravljanja tržišnim rizicima organizovan je kroz rad Odbora za upravljanje aktivom i pasivom, Odeljenja za integrisano upravljanje rizicima, Odeljenja za upravljanje aktivom i pasivom, Sektora za investicije i tržišta i Odeljenje upravljanja finansijama. Odbor za upravljanje aktivom i pasivom postavlja organizacionu osnovu za upravljanje valutnim i kamatnim tržišnim rizikom, kao i rizikom likvidnosti.
7 / 33
U skladu sa zakonskom regulativom, Banka je definisala finansijske instrumente koji se raspoređuju u knjigu trgovanja i uspostavila mesečno izveštavanje Narodnoj Banci Srbije o dnevnom stanju knjige trgovanja. Banka koristi određene derivatne finansijske instrumente u svrhu obezbeđenja adekvatnog nivoa likvidnosti (valutni svopovi) i u svrhu servisiranja klijenata (valutni forvardi inicirani od strane klijenta).
2.4.1. Upravljanje devizni rizikom
Deviznik rizik predstavlja rizik nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital Banke usled promene deviznog kursa.
Jedan od ciljeva upravljanja tržišnim rizikom je nadgledanje izloženosti valutnom riziku unutar prihvatljivih parametara postavljenih od strane Odbora za upravljanje aktivom i pasivom, čiji su okviri definisani od strane Narodne banke Srbije i Sberbank Evrope Grupe. Valutni rizik se izražava i meri otvorenom deviznom pozicijom.
Otvorena devizna pozicija predstavlja razliku između potraživanja i obaveza Banke u stranoj valuti kao i potraživanja i obaveza u dinarima, a koji su indeksirani valutnom klauzulom (uključujući i apsolutnu vrednost neto otvorene pozicije u zlatu). Ograničenja za otvorenu deviznu poziciju su postavljena individualno za svaku valutu kao i za ukupnu deviznu poziciju banke.
Upravljanje valutnom strukturom i odnosom aktive i pasive deviznog podbilansa doprinosi umanjivanju valutnog rizika kojem je Banka izložena kao riziku međuvalutnih kretanja.
2.4.2. Upravljanje rizikom promene kamatnih stopa
Kamatni rizik je rizik od nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital Banke usled promene u nivou kamatnih stopa.
Cilj upravljanja rizikom od promene kamatne stope je postizanje optimalnih neto prihoda od kamata imajući u vidu date nivoe tržišnih kamatnih stopa i poslovnu politiku Banke.
Promena kamatnih stopa direktno utiče na prihod od kamata usled neusaglašenosti ukupne kamatonosne aktive i pasive ili perioda fiksiranja cene kamatonosnih instrumenata. Banka prati i kontroliše izloženost riziku promene kamatne stope kod kamatonosno osetljivih instrumenata raspoređenih u bankarsku knjigu.
Osnovni instrument zaštite Banke od promena kamatnih stopa predstavlja ugovaranje promenljivih kamatnih stopa.
U cilju uspešnog praćenja kretanja kamatnih stopa Banka upotrebljava Izveštaj o kamatnom riziku za merenje neusklađenosti kamatonosne aktive i pasive osetljive na kretanje kamatnih stopa. Izveštaj meri izloženost Banke riziku kamatne stope klasifikovanjem kamatno osetljivih sredstava, obaveza i vanbilansnih pozicija u “vremenske intervale” prema njihovom roku dospeća (ako su sa fiksnom stopom) ili preostalom vremenu do sledeće promene njihove kamatne stope (ako su sa varijabilnom stopom).
Limit kamatnog rizika za Banku, koji je definisan u slučaju paralelnog pomeranja kamatne stope od 200bp, ograničen je na 15% sopstvenog kapitala Banke.
Efekat rizika kamatne stope se obračunava na mesečnom nivou i o njemu se obaveštava Izvršni odbor Banke na redovnim sastancima Odbora za upravljanje aktivom i pasivom.
2.4.3. Upravljanje rizikom likvidnosti
Rizik likvidnosti je rizik mogućnosti nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital banke usled nesposobnosti banke da ispunjava svoje dospele obaveze.
Rizik likvidnosti nastaje usled neusklađenosti rokova dospeća aktive i pasive, a uključuje i rizik nemogućnosti finansiranja sredstava o dospeću obaveza po odgovarajućim stopama kao i rizik pretvaranja drugih oblika imovine u gotovinu po razumnoj ceni i u odgovarajućem roku.
U cilju smanjenja rizika likvidnosti banka nastoji da koristi diversifikovane izvore novčanih sredstava, kao sto su: depoziti sa različitim rokovima dospeća (po broju i vrsti deponenata), dugoročna sredstva finansijskih tržišta, subordinirane obaveze i akcijski kapital.
Banka je razvila politike i procedure za upravljanje likvidnošću koje uključuju redovne projekcije i usklađivanje budućih novčanih tokova po valutama, kao i plan za obezbeđenje likvidnosti u kriznim situacijama.
8 / 33
Krovni dokumenti Banke za upravljanje rizikom likvidnosti su Politika upravljanja likvidnošću i Politika upravljanja rizikom likvidnosti, dok su na operativnom nivou razvijene i procedure i pravilnici.
2.5. Upravljanje operativnim rizikom
Operativni rizik je rizik mogućnosti nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital banke usled propusta u radu zaposlenih, neodgovarajućih internih procedura i procesa, neadekvatnog upravljanja informacionim i drugim sistemima u banci, kao i usled nepredvidivih eksternih događaja.
Negativni efekti na finansijski rezultat i kapital banke po osnovu kazni i sankcija od strane nadležnog regulatornog tela i/ili pravni postupak protiv banke zbog neispunjavanja ugovornih i zakonskih obaveza (pravni rizici) su takođe uključeni u operativne rizike.
U cilju upravljanja operativnim rizikom, Banka je definisala metodologiju za praćenje operativnih rizika. Formirana je baza podataka za identifikovanje i kvantifikaciju rizika koji su prouzrokovali gubitke, a primenjuje se i metodologija samo - ocenjivanja rizika kojom se identifikuju svi potencijalni rizici u poslovanju banke (Risk Self Assesment). Baza podataka o operativnim rizicima (Business Analysis Risk Tool) sadrži podatke o operativnim rizicima od 2006. godine. Banka primenjuje metod praćenja ključnih indikatora rizika poslovanja, kako bi na vreme uočila negativne trendove i blagovremeno reagovala na njih.
Banka je implementirala i Projekat za obezbeđjenje kontinuiteta poslovanja. Projekat je urađen na osnovu metodologije grupe i u okviru njega definisani su planovi za obezbeđivanje nesmetanog i kontinuiranog funkcionisanja kritičnih procesa i sistema u Banci, definisane su i opremljene rezervne lokacije za IT serversku salu i za obavljanje kritičnih procesa u slučaju nedostupnosti centrale Banke. Takođe, razvijeni su i revidirani i planovi poslovanja u slučaju nastanka nepredviđenih događaja u kojima su definisani tehnički aspekti uspostavljanja poslovanja u što kraćem roku. U okviru projekta razrađeni su i planovi obaveštavanja u slučaju uzbune i vanrednih situacija i planovi eksternih i internih komunikacija. Krajem svake godine vrši se revizija svih postojećih dokumenata vezanih za Projekat obezbeđenja kontinuiteta poslovanja. Nakon toga vrši se i testiranje adekvatnosti revidiranih planova i rezervnih lokacija za poslovanje u kritičnim situacijama.
U cilju efikasnog upravljanja operativnim rizikom, Banka je razvila Politiku upravljanja operativnim rizicima i Politiku razvrstavanja poslovnih aktivnosti u linije poslovanja banke, kao i niz pratećih dokumenata i procedura.
2.6. Upravljanje ostalim rizicima
Rizik usklađenosti poslovanja banke (compliance risk) je rizik od mogućnosti nastanka pravnih ili zakonskih sankcija, značajnog finansijskog gubitka ili gubitka ugleda banke nastalih kao posledica propusta banke da uskladi svoje poslovanje sa zakonom, podzakonskim aktima, svojim internim aktima, kao i pravilima struke, dobrim poslovnim običajima i poslovnom etikom. Pravni i reputacioni rizik takođe mogu biti deo rizika usklađenosti poslovanja banke.
Strateški rizik je rizik mogućnosti nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital banke usled nepostojanja odgovarajuće poslovne politike i strategije, njihove neadekvatne primene, kao i usled promena u okruženju na koje banka nije reagovala na adekvatan način. Reputacioni rizik je definisan kao rizik mogućnosti nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital banke usled gubitka poverenja javnosti ili negativnog stava javnosti o poslovanju banke, bez obzira da li su osnovani ili ne. Rizik koji se odnosi na zemlju porekla lica prema kome je banka izložena (u daljem tekstu: rizik zemlje) je rizik mogućnosti nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital banke zbog nemogućnosti banke da naplati potraživanja od dužnika iz razloga koji su posledica političkih, ekonomskih ili socijalnih prilika u zemlji porekla dužnika. Rizik zemlje obuhvata:
- Političko-ekonomski rizik, koji podrazumeva mogućnost nastanka gubitka banke usled nemogućnosti banke da naplati potraživanja zbog ograničenja utvrđenih aktima državnih i drugih organa zemlje porekla dužnika, kao i opštih i sistematskih prilika u toj zemlji;
- Rizik transfera, koji podrazumeva mogućnost nastanka gubitka banke usled nemogućnosti naplate potraživanja iskazanih u valuti koja nije zvanična valuta zemlje porekla dužnika, i to usled ograničenja plaćanja obaveza prema poveriocima iz drugih zemalja u određenoj valuti koja su utvrđena aktima državnih i drugih organa zemlje dužnika.
9 / 33
Makroekonomski rizik je rizik da će banka imati gubitke zbog nepovoljnih promena ukupnog makroekonomskog okruženja.
Rizik ulaganja obuhvata rizike ulaganja banke u druga pravna lica i u osnovna sredstva.
Rizik poslovanja predstavlja rizik od nastanka gubitka po banku koji je uzrokovan neadekvatnom diversifikacijom strukture prihoda ili nemogućnošću banke da dostigne zadovoljavajući nivo profitabilnosti.
Rizik modela predstavlja rizik koji proističe od nepouzdanih ili pogrešnih rezultata koji su dobijeni upotrebom nekog modela, uključujući i rizik da se tokom vremena karakteristike modela promene.
Poreski rizik predstavlja rizik nastanka finansijskog gubitka, nebudžetiranih troškova ili mogućnost smanjenja očekivanog prihoda kao rezultat neuspeha banke da posluje u skladu sa zahtevima poreskog zakonodavstva.
Društveni i ekološki rizik predstavljaju rizik od gubitka usled nanošenja štete životnoj sredini i/ili društvenoj zajednici od strane banke (direktno ili putem klijenata banke).
Geopolitički rizik: zbog konzervativne politike srpske Vlade i činjenice da do sada nije bilo intervencija nidi uvođenja mera koje bi negativno uticale na funkcionisanje finansijskog tržišta, kao i toga da se ne očekuje intervencija Vlade na ovom polju ni u narednom periodu, Banka procenjuje da je uticaj geopolitičkog rizika na njeno poslovanje nisko.
Rizik od pranja novca i finansiranja terorizma podrazumeva rizik mogućnosti nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat, kapital ili ugled banke ako je banka korišćena (direktno ili indirektno korištenje poslovnog odnosa s bankom, transakcije, usluga ili proizvod banke) za pranje novca i / ili finansiranju terorizma.
Rizik gubitka usled smanjenja vrednosti imovine predstavlja rizik mogućnost gubitka usled nepovoljne promene vrednosti imovine koja u vlasništvu banke.
Rizik osiguranja podrazumeva rizik gubitka usled nestabilnosti naplate osiguranja koji je prouzrokovan zbog neadekvatne procene osiguravača, veličine događaja koji je nastupio, akumulacije rizika zbog istog tipa događaja (prirodnih ili tehnoloških katastrova, nesreća itd.).
Rizik leveridža predstavlja rizik nastanka negativnih efekata na rezultat i kapital banke kao posledica osetljivosti koja proistice iz prekomernog ili kontinuiranog leveridža a koja može zahtevati neplanirane korektivne mere, uključujući i prodaju problematične imovine što može dovesti do gubitaka ili prilagođavanje vrednosti preostale imovine.
Najznačajniji od ostalih rizika su rizik modela I rizik pranja novca I finansiranja terorizma, čiji se uticaj na poslovanje Banke procenjuje pomoću stres-testa. Pored toga, Banka kvantifikuje i rizik zemlje definisanjem limita po državama na osnovu rejtinga zemlje, već odobrenih limita drugih ugovornih strana, podataka o ranijim izloženostima i procene budućih trendova poslovanja.
Na osnovu istorijskih podataka i iskustava u dosadašnjem poslovanju Banke gde nisu bili identifikovani niti materijalizovani gubici po osnovu rizika iz grupe ostalih rizika, kao i da se pomenuti rizici uglavnom ne mogu kvantifikovati, Banka je utvrdila rezervu iz kapitala za pokiće potencijalnih gubitaka od ovih rizika u budućnosti u iznosu od 2% ukupnih internih kapitalnih zahteva svih ostalih kvantifikovanih rizika. Takođe se sprovode mere i kontrole kako bi se ograničili ostali rizici.
3. Kapital Banke
Ukupan kapital Banke se sastoji od osnovnog i dopunskog kapitala.
Osnovni kapital čini:
1. osnovni akcijski kapital: instrumenti osnovnog akcijskog kapitala i pripadajuca emisiona premija, dobit, gubitak, revalorizacione rezerve i ostali nerealizovani dobici/gubici, rezerve, ostala nematerijalna ulaganja umanjena za povezane odložene poreske obaveze, odložena poreska srestva, potrebna rezerva
2. dodatni osnovni kapital
Dopunski kapita činil uplaćeni iznos subordiniranih obaveza
10 / 33
Tabela br.2: Struktura kapitala Banke na dan 31.decembar 2017. godine u hiljadama dinara
Naziv pozicije iznos Osnovni kapital 21,188,112
Osnovni akcijski kapital 21,188,112 Instrumenti osnovnog akcijskog kapitala i pripadajuca emisiona premija 14,820,961 Nominalna vrednost akcija 6,102,144 Emisiona premija 8,718,817 Dobit - Revalorizacione rezerve i ostali nerealizovani
dobici/gubici - Rezerve iz dobiti, ostale rezerve i rezerve za opste bankarske rizike 8,188,805 Ostala nematerijlna ulaganja umanjena za povezane odlozene poreske obaveze (357,247) Odložena poreska sredstva (90,584) Potrebna rezerva iz dobiti za procenjene gubitke po bilansnoj aktivi i vanbilansnim stavkama banke (1,373,823) Dodatni osnovni kapital - Dopunski kapital 1,755,680
Subordinirane obaveze 1,755,680 Ukupan osnovni kapital 21,188,112 Ukupan dopunski kapital 1,755,680 Ukupno kapital 22,943,792
Obračun kapitala i njegovih sastavnih elemenata se vrši na osnovu podataka iz osnovnog sistema Banke. Na osnovu pozicija knjiženih u bilansu stanja Banke (odgovarajuća stanja na kontima), izveštaji PAK i KAP, definisani od strane Narodne Banke Srbije, se automatski kreiraju sa konkretnim iznosima za svaku poziciju kapitala. Grupa za izveštavanje Narodnoj Banci Srbije, u okviru Odeljenja upravljanja finansijama, na mesečnom nivou proverava automatski dobijene izveštaje o kapitalu iz osnovnog sistema, pre dostavljanja istih Narodnoj Banci Srbije.
3.1. Kapitalni zahtevi i interna procena adekvatnosti kapitala
U skladu sa Odlukom o upravljanju rizicima banke, izdatom od strane Narodna banka Srbije, Banka sprovodi proces interne procene adekvatnosti kapitala, a u skladu sa Strategijom i politikom upravljanja rizicima Banke i Strategijom upravljanja kapitalom Banke.
Banka, zbog specifičnosti lokalnog sistema, procenjuje svoj rizični profil i nezavisno i na osnovu jedinstvene metodologije Sberbank Europe Grupe.
Proces interne procene adekvatnosti kapitala (ICAAP) je glavna komponenta Stuba 2 Bazel III regulative. Sprovođenjem ovog procesa Banka utvrđuje iznos internog kapitala u skladu sa svojim rizičnim profilom i vrši njegovu raspodelu. ICAAP obuhvata sve procedure i mere koje su kreirane da bi se obezbedilo sledeće:
- identifikacija i merenje svih vrsta rizika kojima je banka izložena; - dovoljan nivo internog kapitala u odnosu na rizični profil banke; - prilagođavanje i dalji razvoj odgovarajućih sistema za upravljanje rizikom; - određivanje kapitalnih zahteva (internih kapitala) banke u skladu sa stvarnim rizičnim profilom banke.
Polazna tačka u implementaciji ICAAP-a i sistema upravljanja rizicima u Banci su zahtevi nacionalnog regulatora. Težište je na sledećim standardima:
� izračunavanje visine potrebnog internog kapitala za sve značajne merljive rizike i � poređenje kvantifikovanih rizika sa kapitalom za pokriće rizika i utvrđivanje kapitalnih bafera/rezervi za
nemerljive rizike.
Osnovni element procesa interne procene adekvatnosti kapitala je zahtev da kapital za pokriće rizika raspoloživ u Banci uvek bude veći od ukupnog nivoa svih rizika s kojima se suočava banka, da bi se obezbedio kapacitet za preuzimanje rizika. Kapacitet za preuzimanje rizika predstavlja sposobnost banke da pokrije rizike raspoloživim internim kapitalom ako/kada se takvi rizici materijalizuju.
11 / 33
Proces, takođe, omogućava izračunavanje ukupnog potrebnog ekonomskog kapitala na osnovu internih modela za izračunavanje internih kapitala i osigurava da se adekvatno upravlja rizicima. Adekvatno sproveden proces interne procene adekvatnosti kapitala podiže svest u banci u vezi rizičnog profila banke i planiranja kapitala.
U skladu sa Odlukom o adekvatnosti kapitala, Banka izračunava minimalne kapitalne zahteve za sledeće rizike:
Tabela br.3: Struktura kapitalnih zahteva po vrstama rizika u hiljadama dinara
Kapitalni zahtevi iznos Kapitalni zahtev za kreditni rizik i rizik druge ugovorne strane 5,216,776 Kapitalni zahtevi za tržišne rizike 25,706 Kapitalni zahtev za operativni rizik 843,949 Kapitalni zahtev za rizik prilagođavanja kreditne izloženosti 3,134 Ukupno 6,089,566
Banka nije imala kapitalne zahteve za rizik izmirenja/isporuke po osnovu neizmirenih transakcija.
Na dan 31.decembar 2017.godine, pokrivenost kapitalnih zahteva osnovnim kapitalom Banke iznosi 29%, odnosno pokrivenost ukupnim kapitalom Banke iznosi 27%. Banka je dužna da radi stabilnosti i sigurnosti poslovanja, odnosno ispunjenja obaveze prema poveriocima, pokazatelj adekvatnosti svog kapitala održava na nivou koji nije niži od 8%. Koeficijent adekvatnosti kapitala Banke na dan 31.decembra 2017. godine, izračunat na osnovu finansijskih izveštaja sastavljenih od strane rukovodstva Banke iznosi 30,14%. U skladu sa propisanim, banka održava zaštitni sloj za očuvanje kapitala u iznosu od 2,5% njene rizične aktive i zaštitni sloj kapitala za strukturni sistemski rizik u visini od 3%. Adekvatnost kapitala i korišćenje regulatornog kapitala se prate mesečno od strane Odeljenja za integrisano upravljanje rizicima i Odeljenja upravljanja finansijama i pod nadzorom su Izvršnog odbora Banke. Projekcije adekvatnosti kapitala vrše se za najmanje godinu dana unapred na osnovu istorijskih kretanja, poslovnih planova za segmente poslovanja banke (sektor tržišta, sektor za poslovanje sa privredom, sektor za poslovanje sa stanovništvom) i očekivanih kretanja kursa u narednom periodu, kao i na osnovu svih drugih bitnih pretpostavki za poslovanje Banke. Projekcije se rade po osnovu smernica grupe i lokalne regulative. Banka obezbeđuje usklađenost poslovanja sa usvojenim limitima i kroz redovna izveštavanja Upravnog odbora i Odbora za upravljanje rizicima. Izveštaj o rizičnom profilu banke i adekvatnosti kapitala radi se najmanje kvartalno, i predmet je diskusije na Izvršnom odboru i nakon toga, na sastancima Upravnog odbora. Pomenuti izveštaj sadrži matricu profila rizika sa pokazateljima za kreditni, tržišni, operativni rizik, rizik likvidnosti i ostale rizike (sa njihovim vrednostima na određeni datum i definisane pragove), kao i kretanje racia adekvatnosti kapitala u određenom periodu, da bi se sagledao trend i preduzele odgovarajuće mere ukoliko je to potrebno.
Tabela br.4: Pokazatelji poslovanja Banke na dan 31.decembra 2017.godine
Pokazatelj poslovanja Ostvareno Propisano Kapital EUR 193,663,114 min EUR 10.000.000 Adekvatnost kapitala 30,14% min 8% Pokazatelj ukupnih ulaganja u lica koja nisu u fin.sektroru i osnovna sredstva
0,7% max 60%
Izloženost prema licima povezanim sa Bankom u odnosu na kapital
8,5%
max 20%
Pokazatelj zbira velikih izloženosti banke 52% max 400% Pokazatelj likvidnosti – decembar 2,19 min 0.8 Pokazatelj deviznog rizika 1,40% max 20%
Iz gornjeg pregleda proizilazi da je Banka na dan 31.decembra 2017.godine, imala usklađene navedene pokazatelje sa zahtevima Narodne banke Srbije koji su propisani u Odluci o adekvatnosti kapitala banke i Odluci o upravljanju rizicima. U okviru procesa interne procene adekvatnosti kapitala Banka, pored minimalno propisanih rizika (kreditni, tržišni i operativni), kvantifikuje i procenjuje interne kapitalne zahteve i za druge metarijalno značajne rizike: rizik
12 / 33
koncentracije (preko HHI metoda), kreditno-devizni rizik (kroz stres-testiranje kreditnog rizika), kamatni rizik i grupu ostalih rizika izdvajanjem kapitalne rezerve za pokriće potencijalnih gubitaka od ovih rizika (strateški rizik, reputacioni rizik, rizik zemlje, makroekonomski rizik, rizik usklađenosti poslovanja, pravni rizik, rizik ulaganja i ostale rizike).
3.2. Kapitalni zahtev za kreditni rizik
Merenje kreditnog rizika se vrši prema Basel III standardizovanom pristupu za izračunavanje minimalnog kapitalnog zahteva i primenjuje se sledeća formula prema regulativi NBS:
Rizikom ponderisana aktiva (RWA) * 8%.
Rizikom ponderisana aktiva predstavlja zbir pozicija bilansne aktive i vanbilansnih stavki pomnoženih odgovarajućim ponderima kreditnog rizika.
Banka aktivno upravlja kreditnim rizikom obzirom da je kreditni rizik nužna posledica njene osnovne delatnosti. Imajući u vidu i činjenicu da kreditni rizik predstavlja najveću stavku u ukupnim rizicima, Banka preduzima niz mera u upravljanju kreditnim rizikom u cilju njegovog smanjenja (sistem kreditnih rejtinga, postavljanje limita, sredstva obezbeđenje, itd).
Za segmentaciju potraživanja i kalkulaciju kapitalnih zahteva za kreditni rizik u skladu sa Odlukom o adekvatnosti kapitala banke, Banka koristi softver razvijen za potrebe Sberbank Evropa Grupe za izračunavanje aktive ponderisane kreditnim rizikom na osnovu rizičnosti bilansnih i vanbilansnih pozicija.
Tabela br.5: Struktura minimalnih kapitalnih zahteva za kreditni rizik u hiljadama dinara
Klase izloženosti Iznos
Država i centralna banka 0 Javna administrativna tela 0 Banke 85,810 Teritorijalne autonomije i jedinice lokalne samouprave 3,039 Privredna društva 1,566,982 Fizička lica 1,556,808 Izloženosti obezbeđene hipotekama na nepokretnostima 1,498,750 Izloženosti koji se nalaze u statusu neizmirenja obaveza 412,797 Izloženosti po osnovu vlasničkih ulaganja 12,005 Ostale izloženosti 80,584 Ukupno 5,216,776
Kao dopuna regulatornom pristupu, koji ne odražava u potpunosti rizični profil banke, primenjuje se ekonomski pristup, u okviru koga se procenjuje neočekivani gubitak (UL). Obračun neočekivanog gubitka se radi na osnovu procene gubitka usled nastanka neizmirenja obaveza (LGD parametra) koji je propisan u skladu sa pristupom FIRB za sve portfolie osim za portfolio stanovništva, dok se za portfolio stanovništva koristi procenjeni LGD na osnovu istorijskih podataka, kao i na osnovu vrednosti verovatnoća nastupanja statusa neizmirenja obaveza (PD parametara) preuzetih iz rating skale Grupe. U skladu sa regulatornim pristupom na dan 31.decembar 2017. godine, zahtevi za kreditne rizike Banke iznose 5,216,776 hiljada dinara, dok nivo internih kapitalnih zahteva za kreditne rizike iznosi 11,122,391 hiljada dinara. 3.2.1. Interna metodologija ispravke vrednosti bilansne aktive i rezervisanja za gubitke po vanbilansnim pozicijama
Ispravka vrednosti bilansne aktive i rezervisanja za gubitke po vanbilansnim stavkama obračunava se u skladu sa internom metodologijom koja je zasnovana na primeni Međunarodnih računovodstvenih standarda. Najznačajniji faktori koji se uzimaju u obzir prilikom procene obezvređenja plasmana su: postojanje kašnjenja u servisiranju glavnice plasmana ili dospelih kamata više od 90 dana, uočene slabosti u kapacitetu dužnika za servisiranjem duga (adekvatno generisanje novčanog toka), postojanje pogoršanja kreditnog rejtinga, stečaj dužnika, kao i nepoštovanje uslova definisanih ugovorom. Banka vrši procenu obezvređenja na dva nivoa, individualnom i grupnom.
13 / 33
Individualno procenjivanje ispravke vrednosti Banka na individualnom nivou određuje visinu ispravke vrednosti za svaki pojedinačno značajan kreditni plasman. Prilikom utvrđivanja visine ispravke vrednosti uzima se u obzir mogućnost ostvarivanja poslovnih planova komitenta, sposobnost komitenta da poboljša rezultate poslovanja u slučaju nastanka finansijskih poteškoća, vrednost po kojoj se kolaterali mogu realizovati i vremenski rokovi realizacije kolaterala, raspoloživost alternativne finansijske podrške komitentima, mogućnost naplate dospelih potraživanja, kao i vremenska dimenzija očekivanih tokova gotovine. Procena obezvređenja se vrši jednom mesečno. Identifikacija klijenata za koje je potrebno obračunati individualnu ispravku vrednosti vrši se na osnovu interno definisanih parametara (u smislu određivanja kriterijuma za identifikaciju povišenog kreditnog rizika u skladu sa Međunarodnim računovodstvenim standardom 39). Dospela nenaplaćena potraživanja se definišu kao potraživanja po osnovu kojih je dužnik u docnji duže od 90 dana u materijalno značajnom iznosu. Materijalno značajan iznos je iznos koji je veći od 1% pojedinačnog potraživanja banke od dužnika, ali ne manji od 1.000 dinara za dužnika koji je fizičko lice, odnosno 10.000 dinara za dužnika koji je pravno lice. Kriterijumi za individualnu procenu plasmana su sledeći:
� izloženost klijenta je veća od 12.000.000 dinara i � status neizmirenja obaveza (određen na osnovu internog rejting modela).
Grupno procenjivanje ispravke vrednosti Banka na grupnoj osnovi procenjuje obezvređenje kredita koji nisu pojedinačno značajni, kao i pojedinačno značajnih kredita za koje ne postoje objektivni dokazi o individualnom obezvređenju. Procena obezvređenja se vrši jednom mesečno. Za potrebe obračuna grupne i portfolio ispravke vrednosti Banka primenjuje različite procente na nepokriveni deo plasmana za korporativne i retail klijente. Za korporativne klijente obračun grupne ispravke vrednosti je zasnovan na internom rejting sistemu. Svakoj od rejting klasa je dodeljen određen procenat verovatnoće neizmirivanja obaveza koji se koristi za osnovu za obračun ispravke vrednosti. Portfolio ispravka vrednosti se obračunava primenom odgovarajućeg procenta verovatnoće neizmirenja obaveza koji je u direktnoj korelaciji sa rejting klasom klijenta na nepokriveni deo angažovanja Banke u periodu identifikacije gubitka. Kolektivna (portfolio i grupna) ispravka vrednosti za klijente u retail segmentu obračunava se tako što se procenat ispravke vrednosti primenjuje na nepokriveni deo plasmana u zavisnosti kojoj homogenoj grupi klijent pripada kao i u zavisnosti od toga u kom opsegu broja dana kašnjenja se nalazi potraživanje što je definisano internom metodologijom. Procenti ispravke vrednosti koji se koriste u retail segmentu izračunavaju se na osnovu vremenskih serija migracija klijenata između opsega broja dana kašnjenja baziranih na istorijskim podacima.
Tabela br.6: Struktura klasa izloženosti kreditnog rizika nakon ispravki vrednosti u hiljadama dinara
Klase izloženosti Bilanse pozicije
Ispravka vrednosti
Vanbilansne pozicije
Ispravka vrednosti
Država i centralna banka 23.359.686
25 4,739 -
Jedinice lokalne samouprave 44,406
609
Banke 4,690,634
5,098 83,902 24
Privredna društva 16,227,690
176,871 27,301,167 165,156
14 / 33
Fizička lica 24,155,703
158,062 14,186,477 41,518
Vlasnička ulaganja 150,064
-
Izloženosti obezbeđene hipotekama na nepokretnostima
28,396,526
71,892 4,140,646 12,027
Dospela nenaplaćena potraživanja
10,964,308
5,447,566 54,858 2,809
Ostale izloženosti 15,383,064
1,479,280 90,829,651 -
Ukupno 123,372,080 7,339,403 136,601,441 221,533
Kvalitetom finansijskih sredstava Banka upravlja koristeći internu klasifikaciju plasmana. Kategorija nedospelih i neobezvređenih plasmana uključuje sva potraživanja Banke klasifikovana prema Internoj metodologiji u klasama od 1 do 25. U kategoriju visokog nivoa kvaliteta svrstana su sva potraživanja koja su klasifikovana u interne klase 1-7. U kategoriju srednjeg nivoa kvaliteta svrstana su sva potraživanja Banke klasifikovana u interne klase 8-15, a kategorija niskog nivoa kvaliteta uključuje potraživanja Banke klasifikovana u interne klase 16-25. Potraživanja označena rejting klasom 26 predstavljaju problematična potraživanja Banke.
Tabela br.7: Kreditni kvalitet potraživanja u hiljadama dinara
Kreditni kvalitet neproblematičnih potraživanja
Problematična potraživanja
Vrednost sredstava obezvređenja
Visok
Srednji
Nizak
Neproblematičnih potraživanja
Problematičnih potraživanja
Potraživanja od stanovništva 1.093.521
21.402.090
8.399.531
2.581.150 11.139.938 1.421.131
Stambeni krediti 298.487
6.558.116
5.368.257
1.879.980 10.862.348 1.324.699
Potrošački i gotovinski krediti 297.072 10.595.245 2.324.424 535.785 251.994 44.761
Transakcioni i kreditne kartice 497.962
4.246.695
675.059
84.381 12.074 35
Ostala potraživanja - 2.034 31.791 81.004 13.522 51.636
Potraživanja od privrede 1.080
51.043.288
24.589.942
8.121.013 17.051.980 4.262.516
Velika preduzeća -
19.076.908
7.368.972
314.066 4.567.439 44.392
Mala i srednja preduzeća -
23.884.773
11.917.909
6.355.902 9.423.203 3.263.515
Mikro preduzeća i preduzetnici 633 7.983.205 4.729.609 670.728 2.660.705 426.427
Poljoprivrednici 447
43.175
543.336
780.317 400.633 528.182
Javna preduzeća - 55.227 30.116 - - -
Potraživanja od ostalih klijenata 2.799.814
33.903.241
70.721
103.800 - -
Ukupna potraživanja 3.894.415
106.348.619
33.060.194
10.805.963 28.191.918 5.683.647
*U tabeli su prikazana potraživanja u bruto iznosu. Potraživanja ukljucuju Sredstva kod Centralne banke, Finansijska sredstva raspoloziva za prodaju, Potraživanja i kredite prema finansijskim institucijama i klijentima i deo Ostale aktive koja se odnosi na kreditne poslove Banke, kao i Vanbilasne stavke.
Tabela br.8: Struktura obezvređivanja potraživanja u hiljadama dinara
Neobezvređena potraživanja Obezvređena potraživanja Ukupna bruto potraživanja
Akumulirane ispravke vrednosti
Ukupna neto potraživanja
Vrednost sredstava obezbeđenja
Prema sektorima nije dospelo dospelo
na pojedinacnoj
osnovi na grupnoj
osnovi
na pojedinacnoj
osnovi na grupnoj
osnovi Neobezvređenih
potraživanja Obezvređenih
potraživanja Potraživanja od stanovništva 30.728.619 163.106 2.167.694 416.874 33.476.293 203.825 626.842 32.645.626 11.139.938 1.421.131 Stambeni krediti 12.194.246 30.614 1.530.604 349.376 14.104.840 167.877 216.020 13.720.943 10.862.348 1.324.699 Potrošački i gotovinski krediti 13.187.270 27.645 530.121 7.491 13.752.527 3.745 337.188 13.411.594 251.994 44.761 Transakcioni i kreditne kartice 5.313.402 104.722 84.623 1.350 5.504.097 1.350 72.509 5.430.238 12.074 35 Ostala potraživanja 33.701 125 22.346 58.657 114.829 30.853 1.125 82.851 13.522 51.636
Potraživanja od privrede 75.520.349 111.298 1.132.447 7.095.029 83.859.123 4.358.380 865.733 78.635.010 17.051.297 4.263.199 Velika preduzeća 26.423.060 22.820 1 314.065 26.759.946 272.398 242.255 26.245.293 4.567.439 44.392 Mala i srednja preduzeća 35.772.644 30.038 133.193 6.222.709 42.158.584 3.845.701 267.841 38.045.042 9.423.204 3.263.515 Mikro preduzeća i preduzetnici 12.658.946 52.522 371.165 301.542 13.384.175 144.614 189.555 13.050.006 2.660.705 426.427 Poljoprivrednici 580.622 5.652 628.088 152.913 1.367.275 95.667 164.885 1.106.723 399.949 528.865 Javna preduzeća 85.077 266 - - 189.143 - 1.197 187.946 - -
Potraživanja od ostalih klijenata 36.729.967 43.810 - 103.801 36.773.777 6.228 6.884 36.760.665 - -
Prema kategorijama potraživanja Neproblematična potraživanja 142.978.935 318.214 6.080 - 143.303.229 - 631.652 142.671.577 28.191.235 683 od čega: restrukturirana 962.365 4.433 406 - 967.204 - 3.412 963.792 746.480 - Problematična potraživanja - - 3.294.061 7.511.902 10.805.963 4.568.433 867.807 5.369.723 - 5.683.647 od čega: restrukturirana - - 923.440 4.316.622 5.240.062 2.563.440 172.517 2.504.105 - 2.872.916 Ukupna izloženost 142.978.935 318.214 3.300.141 7.511.903 154.109.193 4.568.433 1.499.459 148.041.301 28.191.235 5.684.330
Obezvređena potraživanja predstavljaju potraživanja Banke koja se nalaze u rejting klasi 26 i / ili imaju kasnjenje u materijalno značajnom iznosu od preko 90 dana. U narednoj tabeli su prikazane promene obezvređenih potraživanja:
Tabela br.9: Kretanja na računima ispravki vrednosti i rezervisanja
u hiljadama dinara
Bruto vrednost na početku godine
Potraživanja koja su obezvređena u toku godine
Potraživanja koja su prestala da budu obezvređena u toku godine Uticaj
kursa Druge promene
Bruto vrednost na kraju godine
Neto vrednost na kraju godine
od čega: obezvređena
na pojedinačnoj
osnovi
od čega: bila obezvređena
na pojedinačnoj
osnovi Potraživanja od stanovništva 3.852.458 563.994 31.458 1.511.058 623.276 (130.374) (190.453) 2.584.567 1.835.428
Stambeni krediti 2.812.097 209.715 23.966 862.468 540.645 (119.094) (160.271) 1.879.980 1.500.839 Potrošački i gotovinski krediti 782.826 311.857 7.491 529.103 8.980 (6.146) (21.823) 537.611 254.015 Transakcioni i kreditne kartice 81.970 41.125 1 35.000 1.248 (1) (2.121) 85.973 31.376
Ostala potraživanja 175.565 1.297 - 84.487 72.403 (5.133) (6.238) 81.003 49.198
Potraživanja od privrede 14.659.014 634.652 489.282 3.905.302 3.426.458 (156.365) (3.108.323) 8.123.676 3.440.816
Velika preduzeća 2.663.781 - - 2.159.490 2.159.490 (21.007) (169.219) 314.066 41.667 Mala i srednja preduzeća 9.153.668 538.173 489.282 1.147.768 1.070.514 (69.753) (2.118.418) 6.355.902 2.479.783 Mikro preduzeća i preduzetnici 1.428.923 60.010 - 293.101 66.852 (40.067) (483.058) 672.707 393.579
Poljoprivrednici 1.412.642 36.469 - 304.943 129.602 (25.540) (337.628) 781.001 525.787
Javna preduzeća - - - - - - - - -
Potraživanja od ostalih klijenata 181.628 - - - - (6.250) (71.578) 103.801 97.572
Ukupna potraživanja 18.693.100 1.198.646 520.740 5.416.360 4.049.734 (292.988) (3.370.354) 10.812.044 5.373.816
Nepokriveni deo plasmana se obračunava kao razlika između iznosa kredita i vrednosti sredstava obezbeđenja. Vrednost sredstava obezbeđenja banka obračunava u skladu sa internom metodologijom tako što na tržišnu vrednost, procenjenu od strane ovlašćenog procenitelja, primenjuje definisane haircut-ove u skladu sa tipom nepokretnosti i njegovom utrživošću. Pokrivenost potraživanja obezbeđenih hipotekama (loan to value ratio – LTV) prilikom obračuna interne ispravke vrednosti na dan 31.12.2017. godine iznosio je 57%.
Tabela br.10: Pokrivenost potraživanja obezbeđenih hipotekama u hiljadama dinara
Vrednost LTV pokazatelja Vrednost potraživanja koja su obezbedjena hipotekom na
nepokretnostima
Ispod 50% 11,191,225
Od 50% do 70% 8,451,656
Od 70% do 90% 5,639,331
Od 90% do 100% 3,322,378
Od 100% do 120% 4,685,808
Od 120% do 150% 1,621,242
Preko 150% 3,433,943
Ukupno 38,345,583
Prosecan LTV pokazatelj 57%
17 / 33
Tabela br.11: Struktura klasa izloženosti kreditnog rizika nakon ispravki vrednosti prosečne izloženosti tokom perioda
u hiljadama dinara Klase izloženosti Bilanse
pozicije Ispravka
vrednosti Vanbilansne
pozicije Ispravka
vrednosti
Država i centralna banka 26,444,023 0 0 0 Javna administrativna tela 316,430 18,484 607 10 Banke 4,595,959 6,579 174,887 1,011 Teritorijalne autonomije i jedinice lokalne samouprave 40,753 751 0 0 Privredna društva 40,284,253 7,522,876 30,510,440 143,750 Fizička lica 37,189,735 3,240,357 6,458,836 17,295 Ostale izloženosti 6,507,274 1,401,569 142,841,619 0 Ukupno 115,378,427 12,190,621 179,986,388 162,066
Tabela br.12: Kretanja na računima ispravke vrednosti i rezervisanja u 2017. godini u hiljadama dinara
Auto krediti
Potrošački krediti
Stambeni krediti
Kreditne kartice i
prekoracenja po
tekucem racunu
Komercijalni krediti
Projektno finansiranje
Ostala aktiva
Banke Ukupno
Stanje 31.12. 2016 55,720 488,869 798,308 72,328 7,058,630 1,781,689 209,649 10,414 10,475,607
Ukidanje rezervisanja -8,350 -371,011 -320,272 -49,928 -2,157,598 -156,974 -76,331 -32,977 -3,173,440
Dodatno rezervisanje 5,770 555,628 282,542 62,050 3,544,053 489,047 99,667 28,456 5,067,211 Efekti po osnovu prihoda od kamata na obezvređena finansijska sredstva
- -931 -21,055
- -225,423 -98,863
-
- -346,272
Kursne razlike -784 624 -63,580 -1,133 -353,286 -178,056 -917 -352 -597,485 Otpisi nenaplativih potraživanja -46,336 -337,945 -323,080 -21,521 -2,907,836 -335,608 -62,353 -0.39 -4,034,682 Efekti isknjiženja prodaje potraživanja
-
-
-
- -1,223,446 -280,275 -40,860
- -1,544,581
Stanje 31.12.2017 6,019 335,233 352,863 61,795 3,735,094 1,220,960 128,854 5,541 5,846,359
18 / 33
U pogledu sektorske strukture izloženosti Banke, najzastupljeniji sektor je sektor finansijskih delatnosti (kao posledica poslova Banke sa Narodnom Bankom Srbije i drugim finansijskim institucijama), dok u pogledu klase izloženosti prema privrednim licima najstupljeniji su sektori trgovina, prerađivačka industrija i saobraćaj i skladištenje.
Tabela br.13: Sektorska struktura izloženosti po klasama izloženosti u hiljadama dinara
Sektorska podela Država i centralna banka
Jedinice lokalne samouprave
Banke Privredna društva
Fizička lica
Vlasnička ulaganja
Izloženosti obezbeđene hipotekama na nepokretnostima
Dospela nenaplaćena potraživanja
Ostale izloženosti
Ukupno
Administrativne i pomoćne uslužne
delatnosti
844,874 480,593
97,545 104,285 3,354 1,530,652
Građevinarstvo
9,837,141 1,500,542
2,333,331 3,243,214 757,572 17,671,800
Državna uprava i odbrana
755 44,406
255 2
45,417
Zdravstvena i socijalna zaštita
12,560 47,993
318,955 196 7,933 387,637
Informisanje i komunikacije
791,873 420,292
138,901 485,333 429,574 2,265,974
Obrazovanje
11,764
43,972 21
55,757
Ostale uslužne delatnosti
1 49,589
21,127 3,506 4,255 78,477
Poljoprivreda,šumarstvo i ribarstvo
729,265 334,462
2,466,715 89,697 243,487 3,863,625
Poslovanje nekretninama
159,014 40,812
524,447 374,522 46,880 1,145,676
Prerađivačka industrija
6,522,341 3,753,910
4,284,506 1,863,391 550,658 16,974,806
Rudarstvo
3,409,600 45,274
28 8,437 27,953 3,491,291
Saobraćaj i skladištenje
882,171 1,630,593
774,697 37,096 156,996 3,481,552
Snadbevanje električnom energijom,
gasom
2,806,944 39,671
1,388,461 1 3,170 4,238,247
Snadbevanje vodom, upravljane otpadnim vodama 16 55,708
11,697 118,180 4,799 190,400
Stručne, naučne inovacione delatnosti
2,899,571 783,504 150,064 1,036,187 215,625 401,496 5,486,447
Trgovina na veliko i malo
10,281,388 5,706,384
4,805,931 959,998 520,329 22,274,031
Umetnost, zabava i rekreacija
74,724 29,288
26,521 10 91,130 221,673
Usluge smeštaja i ishrane
82,032 158,811
713,978 27,522 30,088 1,012,431
Finansijske delatnosti
4,773,107 107,327 3,370
385,751 103,967 106,220,202 111,593,724
Ukupno 755 44,406 4,773,107 39,441,096 15,092,560 150,064 19,372,749 7,635,002 109,499,876 196,009,615
19 / 33
U pogledu sektorske strukture dospelih nenaplaćenih potraživanja najzastupljenije su trgovina na veliko i malo i građevinarstvo u okviru klasa izloženosti privredna društva, javna administrativna tela i izloženosti prema fizičkim licima.
Tabela br.14: Sektorska struktura dospelih nenaplaćenih potraživanja u hiljadama dinara
Sektorska podela Izloženost
Specifična i dodatna prilagođavanja za kreditni
rizik i potrebna rezerva
Administrativne i pomoćne uslužne delatnosti 104,285 84,145
Građevinarstvo 3,243,214 2,051,613
Zdravstvena i socijalna zaštita 196 50
Informisanje i komunikacije 485,333 366,771
Obrazovanje 21 21
Ostale uslužne delatnosti 3,506 1,779
Poljoprivreda,šumarstvo i ribarstvo 89,697 18,860
Poslovanje nekretninama 374,522 261,278
Prerađivačka industrija 1,863,391 1,281,637
Rudarstvo 8,437 3,475
Saobraćaj i skladištenje 37,096 23,316
Snadbevanje električnom energijom, gasom 1 1
Snadbevanje vodom, upravljane otpadnim vodama 118,180 66,873
Stručne, naučne inovacione delatnosti 215,625 134,823
Trgovina na veliko i malo 959,998 619,032
Umetnost, zabava i rekreacija 10 8
Usluge smeštaja i ishrane 27,522 10,689
Finansijske delatnosti 103,967 23,944
Ukupno 7,635,002 4,948,314
20 / 33
Bilansna aktiva i vanbilansne stavke se klasifikuju u kategorije „A“ do „D“, prema Odluci Narodne Banke Srbije o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki. Potraživanja klasifikovana u kategorije ”A”, ”B” i ”V” se smatraju dobrom aktivom, a potraživanja iz kategorija “G” i “D” lošom aktivom Banke.
Tabela br.15: Struktura raspodele izloženosti prema kategorijama klasifikacije u hiljadama dinara
Kategorija klasifikacije
Ukupna bilansna
aktiva i vanbilanse stavke koje
se klasifikuju
Obračunata rezerva za
procenjene gubitke – ukupno
Ispravka vrednosti
bilansne aktive i rezervisanja za
gubitke vanbilansnih
stavki
Potrebna rezerva za
procenjene gubitke –
ukupno
Ukupna bilansna aktiva
i vanbilansne stavke koje se ne klasifikuju
Ukupna bruto knjigovodstvena
vrednost bilansne aktive i vanbilansne
stavke
A 56,132,695 171,440 B 41,454,878 154,966 464,824 103,097 V 10,434,022 1,398,812 122,037 863,920 G 3,418,270 1,012,741 363,774 595,295 D 10,431,897 10,344,870 4,959,952 6,070,037 Ukupno 121,871,762 12,911,389 6,082,027 7,632,349 156,955,092 278,826,854
U pogledu geografske raspoređenosti, Banka je okrenuta finansiranju fizičkih lica i privrednih društava čije je sedište na teritoriji Republike Srbije. Izloženost kreditnom riziku Banke (bruto izloženost) sa stanjem na dan 31. decembra 2017. godine, pre uzimanja u obzir sredstava obezbeđenja i ostalih sredstava zaštite od kreditnog rizika, kroz analizu plasmana po geografskim područjima prikazana je u sledećoj tabeli:
Tabela br.16: Geografska raspodela izloženosti prema klasama izloženosti u hiljadama dinara
Klase izloženosti Srbija
Evropska Unija Druge zemlje
Ukupno
Država i centralna banka 23,364,425 0 0 23,364,425 Jedinice lokalne samouprave 44,406 0 0 44,406 Banke 16,291 4,234,231 4,234,231 4,774,537 Privredna društva 38,838,075 43,599 43,599 41,605,460 Fizička lica 37,229,683 647 647 37,231,314 Vlasnička ulaganja 150,064 0 0 150,064 Izloženosti obezbeđene hipotekama na nepokretnostima 32,021,188
122,337 122,337
32,217,795
Dospela nenaplaćena potraživanja 11,013,230 808 808 11,018,432 Ostale izloženosti 109,565,345 1,744 1,744 109,567,089
Ukupno 252,242,706
4,403,366 4,403,366
259,973,521
Struktura klase dospelih nenaplaćenih potraživanja po osnovu kojih je dužnik u docnji duže od 90 dana u materijalno značajnom iznosu po klasama izloženosti pokazuje nešto veće učešće klase izloženosti prema privrednim društvima.
Tabela br.17: Struktura dospelih nenaplaćenih potraživanja u hiljadama dinara
Klase izloženosti Bruto izloženost Ispravka vrednosti Neto izloženost Izloženost prema privrednim društvima 7,630,034 4,445,053 2,675,411
Izloženost prema fizičkim licima 3,389,132 1,005,321 2,046,494
Ukupno 11,019,166 5,450,375 4,721,905
Najveći deo izloženosti klase privrednih društava čine srednjoročni plasmani, dok su u klasi fizičkih lica najzastupljeniji dugoročni plasmani.
21 / 33
Tabela br.18: Struktura raspodele izloženosti prema preostalom roku dospeća u hiljadama dinara
Klasa do mesec
dana do tri
meseca do godinu dana do pet godina preko pet godina
1. Država i centralna banka 13,473,987 1,853,920 2,710,932 4,075,625 1,249,961
2. Jedinice lokalne samouprave 44,406
3. Banke 88,613 4,683,430 2,490
4. Privredna društva
5,131,992
4,550,976 13,843,884 15,178,832 2,899,774
5. Fizička lica 3,496,633 1,421,023 8,545,179 12,065,281 11,703,199
6. Vlasnička ulaganja
150,064 7. Izloženosti obezbeđene hipotekama na nepokretnostima
564,925
927,841 4,275,323 8,219,082 18,230,625
8. Dospela nenaplaćena potraživanja
256,151
7,836 48,311 656,458 10,049,675
9. Ostale izloženosti
969,559
174,282 1,092,701 1,381,087 105,949,460 Ukupno
24,131,923
13,619,307 30,518,821 41,620,771 150,082,699
3.2.2. Tehnike ublažavanja kreditnog rizika
Banka se opredelila za primenu jednostavnog metoda za prilagođavanje aktive ponderisane kreditnim rizikom za efekte tehnika ublažavanja tog rizika.
Banka radi prilagođavanja aktive ponderisane kreditnim rizikom za efekte ublažavanja tog rizika može koristiti sledeće instrumente kreditne zašite koji ispunjavaju uslove iz Odluke o adekvatnosti kapitala:
� Instrumente materijalne kreditne zaštite � sredstva obezbeđenja u obliku finansijske imovine – gotovina, gotovinski ekvivalenti deponovani kod
banke, dužničke hartije od vrednosti � bilansno netiranje � standardizovane sporazume o netiranju � ostale instrumente materijalne kreditne zašite
� Instrumente nematerijalne kreditne zaštite
� garancije, druge oblike jemstava i kontragarancije i � kreditne derivate.
Najpre se pojedinačnim instrumentima kreditne zaštite proverava ispunjenost uslova definisanih Odlukom u smislu podobnosti, dok se naknadno u zavisnosti od transakcije na koju se odnose proverava i ročna i valutna usklađenost. U okviru dokumenta Procedura za raspoređivanje bilansnih pozicija i vanbilansnih stavki u klase izloženosti su bliže objašnjena pravila i principi kojima se banka rukovodi u upravljanju tehnikama ublažavanja kreditnog rizika.
Redosled instrumenata materijalne i nematerijalne kreditne zaštite pri umanjenju izloženosti se utvrđuje na osnovu utrživosti instrumenta, tj. Mogućnosti realizacije i naplate instrumenta kreditne zaštite (kolaterala). Prvo se izloženost kreditnom riziku umanjuje primenom jednostavnog metoda za sredstva obezbeđenja u obliku finansijske imovine (gotovinski depoziti, dužničke hartije od vrednosti koje ispunjavaju uslove Odluke da budu priznate kao podobno sredstvo obezbeđenja, sporazumi o netiranju), a nakon toga se izloženost umanjuje primenom jednostavnog metoda za instrumente nematerijalne kreditne zašite (garancije i kontragarancije prvoklasnih banaka). Nakon toga se aktiva ponderisana kreditnim rizikom umanjuje primenom tehnika ublažavanja za ostale instrumente materijalne kreditne zaštite (npr. Polise životnog osiguranja vinkulirane u korist Banke).
22 / 33
Ukoliko se koristi više od jednog instrumenta kreditne zaštite za smanjenje kreditnog rizika po osnovu jedne izloženosti, takva izloženost se deli na takav način da se za svaki deo koji je pokriven jednim instrumentom kreditne zaštite obačunava posebno iznos aktive ponderisane kreditnim rizikom, a u skladu sa Odlukom.
Tabela br.19: Struktura raspodele izloženosti pre i nakon korišćenja kreditne zaštite
u hiljadama dinara
Klasa izloženosti Bruto
izloženost
Ispravka vrednosti,
rezervisanja i potrebna
rezerva Neto izloženost
Instrumenti
nematerijal. Kreditne
zaštite
Instrumenti materijalne
kreditne zaštite
Efekti primena
instrumenata kreditne
zaštite
Neto izloženost
nakon primene
instrumenata kreditne
zaštite
1. Država i centralna banka
23,364,425
254 23,364,170 23,364,170
2. Jedinice lokalne samouprave
44,406
609 43,796 43,796
3. Banke
4,774,537
62,339 4,712,197 4,712,197 4. Privredna društva
41,605,460
372,003 41,233,456 1,920,075 41,233,457
5. Fizička lica
37,231,314
355,740 36,875,574 1,109,538 36,875,574 6. Vlasnička ulaganja
150,064
- 150,063 150,064
7. Izloženosti obezbeđene hipotekama na nepokretnostima
32,217,795
360,573 31,857,221 317,329 31,857,222
8. Dospela nenaplaćena potraživanja
11,018,432
6,296,835 4,721,597 307 4,721,597
9. Ostale izloženosti
109,567,089
1,486,406 108,080,683 3,347,249.00 108,080,684.00
Ukupno
259,973,521
8,934,759
251,038,761,581 3,347,249 251,038,762
*Najveći deo iznosa klase ostalih izloženosti odnosi se na evidencione račune za primljena sredstva obezbeđenja – hipoteke
Tabela br.20: Struktura pružalaca kreditne zaštite
Naziv Banke Eksterni rejting Moody’s
Sberbank AD Banja Luka B3*
Sberbank Europe AG Aa1*
Sberbank banka d.d. Baa1* *Eksterni rejting po Moody’s-u države u kojoj banka ima sedište
U cilju praćenja rizika koncentracije izloženosti u odnosu na instrumente kreditne zaštite, Banka je interno definisala limite za ovu vrstu rizika. Interno definisani limiti se revidiraju najmanje jednom godišnje i predmet su usvajanja od strane Izvršnog odbora. Određivanje limita koncentracije izloženosti u odnosu na instrumente kreditne zaštite se vrši na osnovu strukture portfolija banke imajući u vidu regulatorno priznate instrumente kreditne zaštite. Limiti se određuju na osnovu postojeće strukture portfolija i instrumenata kreditne zaštite, istorijskog kretanja i očekivane promene strukture portfolija imajući u vidu poslovnu strategiju Banke, koja je bazirana na strategiji Sberbank Evropa Grupe i očekivanim promenama makroekonomskog okruženja. Banka nastoji da svi instrumenti kreditne zaštite budu u skladu sa propisima navedenim u Odluci o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki banke i Odluci o adekvatnosti kapitala, koje je izdala Narodna banka Srbije. Izvršni odbor je odgovoran za odobrenje/usvajanje predloženih limita. Sve potencijalne promene postavljenih limita takođe zahtevaju odobrenje od strane Izvršnog odbora Banke i revizija limita se vrši najmanje jednom godišnje.
23 / 33
Banka najmanje na kvartalnom nivou izveštava Upravni odbor Banke o koncentraciji izloženosti u odnosu na instrumente kreditne zaštite.
Tabela br.21: Koncentracija izloženosti u odnosu na instumente kreditne zaštite
Instrumenti kreditne zaštite
Koncentracija po instrumentima kreditne zaštite*
Interno definisan limit
Garancije 20.4 % 50%
Hartije od vrednosti - 50% Hipoteka na nepokretnosti Klasa izloženosti fizička lica 0,9% 5% Hipoteka na nepokretnosti Klasa izloženosti privredna društva 8,5% 15%
*izračunata u skladu sa internim dokumentom
3.2.3. Kreditni rejtinzi
S obzirom da za izračunavanje aktive ponderisane kreditnim rizikom Banka primenjuje pravila NBS za dodeljivanje pondera kreditnog rizika. Banka koristi samo eksterne rejtinge Moody’s agencije. Banka koristi eksterne rejtinge za dodeljivanje pondera kreditnog rizika za sledeće klase izloženosti:
� Izloženosti prema državama i centralnim bankama � Izloženosti prema teritorijalnim autonomijama i jedinicama lokalne samouprave � Izloženosti prema javnim administrativnim telima � Izloženosti prema bankama (finansijskim institucijama) � Izloženosti prema privrednim društvima � Izloženosti po osnovu pokrivenih obveznica i � Izloženosti po osnovu ulaganja u otvorene investicione fondove.
Korišćenje eksternih rejtinga za dodeljivanje pondera kreditnog rizika pojedinim izloženostima Banka vrši u skladu sa zahtevima propisanim u Odluci o adekvatnosti kapitala banke i internim dokumentom Procedura za raspoređivanje bilansnih pozicija i vanbilansnih stavki u klase izloženosti. Raspored kreditnih rejtinga u nivoe kreditnog kvaliteta Banka vrši u skladu sa mapiranjem koje je definisala NBS.
Na dan 31.decembar 2017.godine, Banka u svom portfolio-u nije imala plasmane pokrivene garancijama prvoklasnih banaka niti garancijama izdatih od strane Republike Srbije.
3.3. Kapitalni zahtevi za tržišne rizike
Minimalni kapitalni zahtevi za tržišne rizike Banke predstavljaju zbir kapitalnog zahteva za devizni rizik i kapitalnih zahteva za cenovni rizik. U cilju obračunavanje internog kapitalnog zahteva za devizni rizik i tržišne rizike iz knjige trgovanja, banka koristi pojednostavljene metode zasnovane na regularnom standardizovanom pristupu. Na dan 31.decembar 2017. godine, kapitalni zahtev Banke za pokriće tržišnih rizika je činio 0,11% ukupnog kapitala Banke (25,706 hiljada dinara) i bio je uslovljen izloženošću deviznom riziku, dok je pozicija Banke u knjizi trgovanja bila zanemarljivo mala u odnosu na ukupne poslove banke.
Za potrebe izračunavanje minimalnih kapitalnih zahteva za devizni rizik, Banka koristi pojednostavljeni metod:
Otvorena devizna pozicija * 8% prema regulativi NBS
Ukupna neto otvorena devizna pozicija Banke predstavlja apsolutnu vrednost ukupne duge, odnosno ukupne kratke devizne pozicije Banke, zavisno od toga koja je apsolutna pozicija veća.
24 / 33
Tabela br.22: Struktura kapitalnog zahteva za devizni rizik u hiljadama dinara
Naziv pozicije iznos Neto spot pozicija -668,565 Neto forvard pozicija 457,543 Duga devizna pozicija 110,308 Kratka devizna pozicija 321,330 Ukupni kapitalni zahtev za devizni rizik 25,706
Prema Odluci NBS o adekvatnosti kapitala banke, svi derivatni finansijski instrumenti se svrstavaju u knjigu trgovanja u skladu sa pravilima MRS-a 39 za potrebe izračunavanja kapitalnih zahteva za cenovni rizik.
Bilansne i vanbilansne stavke koje ne ulaze u knjigu trgovanja, moraju se svrstati u bankarsku knjigu.
Banka dnevno iskazuje vrednosti pozicija i izloženosti u knjizi trgovanja, u skladu s promenama njihovih tekućih tržišnih cena koje se dobijaju iz nezavisnih izvora (marking-to-market). Ako banka ne može ove vrednosti da utvrdi na navedeni način, procenjuje ih primenom alternativnih metoda.
Kapitalni zahtev za cenovni rizik Banka izračunava za:
� Opšti cenovni rizik po osnovu dužničkih hartija od vrednosti – koristeći metod dospeća (maturity), opisan u delu „Cenovni rizik po osnovu dužnickih hartija od vrednosti“ Odluke o adekvatnosti kapitala banke
� Specifičan cenovni rizik po osnovu dužničkih hartija od vrednosti, opisan u delu „Cenovni rizik po osnovu dužničkih hartija od vrednosti“ Odluke o adekvatnosti kapitala banke
U skladu sa strukturom izloženosti na dan 31. Decembar 2017. Godine, Banka nije računala kapitalni zahtev za opšti cenovni rizik.
U okviru procesa interne procene adekvatnosti kapitala, Banka pored navedenih tržišnih rizika izračunava i interni kapital za pokriće kamatnog rizika. Metodologija za merenje kamatnog rizika se zasniva na gep analizi u slučaju standardnog stres test scenarija (promene kamatnih stopa od 200 bp). Ove analize uzimaju u obzir kamatno osetljive proizvode u bankarskoj knjizi koji su dodeljeni odgovarajućim vremenskim periodima prema periodu određivanja kamatne stope, ili rokovima dospeća kada su njihove kamatne stope fiksne. Na osnovu izveštaja o kamatnom gepu, ukupan iznos viška kamatno osetljivih pozicija koje potiču iz različitih valutnih pozicija raspoređenih u predefinisani sistem periodnih korpi predstavlja iznos kamatnog rizika. Ovaj iznos se koristi za određivanje internog kapitala za kamatni rizik.
Interni kapital za kamatni rizik na dan 31.decembar 2017.godine je iznosio 1,489,377 hiljada dinara.
3.4. Kapitalni zahtevi za operativni rizik
Banka prilikom merenja operativnog rizika primenjuje standardizovani pristup za izračunavanje kapitalnih zahteva. Korišćenje ovakvog pristupa zahteva:
� da operativni rizik banke bude pokriven sopstvenim sredstvima;
� razvoj i implementaciju procedura za upravljanje operativnim rizikom.
Prihodi i rashodi banke se raspoređuju na linije poslovanja, a svakoj od njih se dodeljuje poseban indikator izloženosti.
Minimalni kapitalni zahtev za operativni rizik izračunat primenom standardizovanog pristupa jednak je trogodišnjem proseku godišnjih kapitalnih zahteva za sve linije poslovanja. Iznos internog kapitala za pokriće operativnog rizika se takođe zasniva na ovom iznosu minimalnog regulatornog kapitalnog zahteva.
25 / 33
Tabela br.23: Struktura kapitalnog zahteva za operativni rizik u hiljadama dinara
Poslovne aktivnosti banke za potrebe računanja kapitalnog zahteva za operativni rizik t-3 t-2 t-1
Trgovina i prodaja
(113,661)
(96,771)
126,771
Brokerski poslovi s fizičkim licima
33
35
1
Bankarski poslovi s privrednim drustvima
599,663
471,445
367,186
Bankarski poslovi s fizičkim licima
318,432
410,516
288,312
Platni promet
53,177
55,005
51,702
Ukupno
857,644
840,231
833,972 Ukupni kapitalni zahtev za operativni rizik (t 1,2,3 / 3) 843,949
4. Izloženost po osnovu vlasničkih ulaganja u bankarskoj knjizi
Banka klasifikuje hartije od vrednosti u sledeće kategorije: hartije od vrednosti po fer vrednosti kroz bilans uspeha, hartije od vrednosti koje se drže do dospeća i hartije od vrednosti raspoložive za prodaju. Hartije od vrednosti po fer vrednosti kroz bilans uspeha obuhvataju hartije od vrednosti koje Banka drži u cilju ostvarivanja dobiti po osnovu trgovanja u kratkom vremenskom periodu.
Hartije od vrednosti, za koje rukovodstvo ima i nameru i mogućnost da ih drži do dospeća, klasifikuju se kao hartije od vrednosti koje se drže do dospeća. Hartije od vrednosti kod kojih postoji namera držanja u neodređenom vremenskom periodu u kojem mogu biti prodate u slučaju potrebe likvidnosti ili usled promena u kamatnim stopama, deviznim kursevima ili tržišne vrednosti, klasifikuju se kao hartije od vrednosti raspoložive za prodaju. Rukovodstvo vrši klasifikaciju hartija od vrednosti u momentu njihove kupovine.
Tabela br.24: Struktura izloženosti po osnovu vlasničkih hartija od vrednosti prema nameri ulaganja
u hiljadama dinara Vrsta izloženosti Knjigovodstvena vrednost
Hartije od vrednosti raspoložive za prodaju 15,412,674 Potraživanje po osnovu promene vrednosti HOV 37,449 Hartije od vrednosti koje se drže do dospeća 136,901 od toga eskont menica 136,901 Ukupno 15,549,576
Na dan 31.decembar 2017.godine, Banka nije imala ni dobitak ni gubitak po osnovu finansijskih sredstava namenjenih trgovanju.
4.1. Hartije od vrednosti koje se drže do dospeća
Na dan 31.12.2017.godine Banka je na poziciji hartija od vrednosti koje se drže do dospeća imala eskont menica (iznos prikazan u tabeli br. 24).
Hartije od vrednosti koje se drže do dospeća evidentiraju se po amortizovanoj vrednosti korišćenjem metoda efektivne kamatne stope, umanjenoj za ispravke vrednosti, odnosno gubitak po osnovu obezvređenja. Amortizovana vrednost obračunava se uzimajući u obzir sve diskonte ili premije pri kupovini, kao i naknade koje su sastavni deo ugovorene kamatne stope, u toku perioda dospeća.
26 / 33
4.2. Hartije od vrednosti raspoložive za prodaju
U hartije od vrednosti raspoložive za prodaju na dan 31.12.2017.godine Banka svrstava ulaganja u državne zapise Ministarstva finansija.
Finansijska sredstva koja su raspoloživa za prodaju se vrednuju po fer vrednosti čiji se efekti promena u fer vrednosti iskazuju u bilansu uspeha. U slučaju dužničkih instrumentata - trezorskih zapisa Republike Srbije, koji su klasifikovani kao raspoloživi za prodaju, a za koje ne postoji aktivno tržište, Banka, za obračun fer vrednosti, koristi metodologiju diskontovanja budućih gotovinskih tokova, uzima cene sa aukcija koje ogranizuje Ministarstvo finansija Republike Srbije. Ukoliko za određenu ročnost nije bilo aukcija duže od dva meseca, Banka za obračun fer vrednosti pomenute ročnosti uzima prosečnu stopu dveju aukcija najbližih ročnosti. U slučaju da je rezidualno dospeće hartije od vrednosti manje od devedeset dana, Banka za obračun fer vrednosti koristi tržišnu kamatnu stopu (Belibor).
Tabela br.25: Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju u hiljadama dinara
Tip fin.sredstava raspoloživih za prodaju: iznos
Državni zapisi Ministarstva finansija Raspoloživi za prodaju u dinarima 15,412,674 Državni zapisi Ministarstva finansija Raspoloživi za prodaju u valuti - Stanje na dan 31.decembar 2017. 15,412,674
5. Učešća u kapitalu
Učešća banke u kapitalu sastoje se od učešca u kapitalu zavisnog i drugih pravnih lica. Učešća u kapitalu za koje ne postoji aktivno tržište vrednovana su po nabavnoj vrednosti umanjenoj za ispravku vrednosti po osnovu obezvređenja. Na dan 31.decembar 2017.godine Banka je imala udeo u privrednom društvu „Super kartica“ d.o.o. u iznosu od 150.064 hiljada dinara, što predstavlja 19,99% osnovnog kapitala Super kartice d.o.o.
6. Pokazatelj leveridža
Pokazatelj leveridža se obračunava kao količnik osnovnog kapitala, koji se dobija kao zbir osnovnog akcijskog kapitala i dodatnog osnovnog kapitala u skladu sa Odlukom kojom se uređuje adekvatnost kapitala banke i iznosa izloženosti banke. Na dan 31.12.2017. godine pokazatelj leveridža je iznosio 15,63%.
7. Bankarska grupa
Sberbank Srbija a.d. nema podređena društva, tako da ne objavljuje podatke koji se odnose na bankarsku grupu i odnos između matičnog društva i podređenih društava.
8. Objavljivanje ostalih podataka i informacija
Pored informacija i podataka u skladu sa Odlukom o objavljivanju podataka i informacija, Banka na svojoj internet prezentaciji, www.sberbank.rs, objavljuje i zvanične godišnje izveštaje, kao i izveštaje spoljnih revizora o godišnjim finansijskim izveštajima.
9. Prilozi
U skladu sa Odlukom o objavljivanju podataka i informacija, Banka je dužna da objavljuje i informacije i podatke koji su sastavni deo Priloga (od 1 do 4), propisani od strane Narodne Banke Srbije.
27 / 33
9.1. Prilog 1
ПИ-КАП Подаци који се односе на капитал банке
(у хиљадама динара)
Редни бр. Назив позиције Износ
Референц
а са
Билансом
стања
Веза са ОАК*
Основни акцијски капитал: елементи
1 Инструменти основног акцијског капитала и припадајуће емисионе премије 14,820,961 в
1.1. од чега: акције и други инструменти капитала који испуњавају услове из тачке 8.ОАК 6,102,144 тачка 7. став 1. одредба под 1) и
1.2.од чега: Припадајуће емисионе премије уз инструменте из тачке 1.1. тј. износ уплаћен изнад номиналне
вредности тих инструмената8,718,817
тачка 7. став 1. одредба под 2)
2Добит из ранијих година која није оптерећена никаквим будућим обавезама, а за коју је скупштина банке донела одлуку да ће бити распоређена у основни акцијски капитал
тачка 10.став 1.
3Добит текуће године или добит из претходне године за коју скупштина банке још није донела одлуку да ће бити распоређена у основни акцијски капитал која испуњава услове из тачке 10. ст. 2. и 3. за укључивање у основни
0 ђ тачка 10. ст. 2. и 3.
4 Ревалоризационе резерве и остали нереализовани добицитачка 7. став 1. одредба под 4)
5 Резерве из добити и остале резерве банке, осим резерви за опште банкарске ризике 8,188,805 гтачка 7. став 1. одредба под 5)
6 Резерве за опште банкарске ризике тачка 7. став 1. одредба под 6)
7 Учешћа без права контроле (мањинска учешћа) која се признају у основном акцијском капиталу **
8 Основни акцијски капитал пре регулаторних прилагођавања и одбитних ставки (збир од 1 до 7) 23,009,766 е
Основни акцијски капитал: регулаторна прилагођавања и одбитне ставке
9 Додатна прилагођавања вредности (-) тачка 12. став 5.
10 Нематеријална улагања, укључујући гудвил (умањена за износ одложених пореских обавеза) (-) 357,247 aтачка 13. став 1. одредба под 2)
11Одложена пореска средства која зависе од будуће профитабилности банке, изузев оних која простичу из привремених разлика, умањена за повезане одложене пореске обавезе ако су испуњени услови из тачке 14.
90,584 бтачка 13. став 1. одредба под 3)
12Фер вредности резерви у вези са добицима или губицима по основу инструмената заштите од ризика новчаног тока за финансијске инструменте који се не вреднују по фер вредности, укључујући и пројектоване новчане
тачка 12. став 1. одредба под 1)
13 ИРБ приступ: негативан износ разлике добијен обрачуном у складу с тачком 134. ОАК (-)тачка 13. став 1. одредба под 4)
14 Повећање капитала које је резултат секјуритизације изложености (-) тачка 11.
15Добици или губици по основу обавеза банке вреднованих према фер вредности који су последица промене кредитне способности банке
тачка 12. став 1. одредба под 2)
16 Имовина у пензијском фонду са дефинисаним накнадама у билансу стања банке (-) тачка 13. став 1. одредба под 5)
17Директна, индиректна и синтетичка улагања банке у сопствене инструменте основног акцијског капитала, укључујући и сопствене инструменте основног акцијског капитала које је банка дужна или може бити дужна да
тачка 13. став 1. одредба под 6)
18 Директна, индиректна и синтетичка улагања у инструменте основног акцијског капитала лица у финансијском сектору која имају узајамна улагања у банци, а која су извршена ради приказивања већег износа капитала
тачка 13. став 1. одредба под 7)
19 Применљиви износ директних, индиректних и синтетичких улагања банке у инструменте основног акцијског капитала лица у финансијском сектору у којем банка нема значајно улагање (-)
тачка 13. став 1. одредба под 8)
20 Применљиви износ директних, индиректних и синтетичких улагања банке у инструменте основног акцијског капитала лица у финансијском сектору у којем банка има значајно улагање (-)
тачка 13. став 1. одредба под 9)
21Износ изложености које испуњавају услове за примену пондера ризика од 1.250 %, а које банка одлучи да одбије од основног акцијског капитала уместо да примени тај пондер
тачка 13. став 1. одредба под 11)
21.1.
од чега: учешћа у лицима која нису лица у финансијском сектору у износу преко 10% капитала тих лица,
односно учешћа која омогућавају ефективно вршење знатног утицаја на управљање правним лицем или на
пословну политику тог правног лица (-)
тачка 13. став 1. одредба под 11) алинеја прва
21.2. од чега: секјуритизоване позиције (-)
тачка 13. став 1. одредба под 11) алинеја друга
21.3. од чега: слободне испоруке (-)
тачка 13. став 1. одредба под 11) алинеја трећа
22Одложена пореска средства која зависе од будуће профитабилности банке и која проистичу из привремених разликa (износ изнад 10% основног акцијског капитала банке из тачке 21. став 2, умањен за износ повезаних пореских обавеза ако су испуњени услови из тачке 14. став 1. ОАК ) (-)
тачка 21. став 1. одредба под 1)
23Збир одложених пореских средстава и улагања у лица у финансијском сектору у којима банка има значајно улагање из тачке 21. став 1. ОАК, који прелази лимит из тачке 21. став 3. ОАК (-)
тачка 21. став 1.
23.1.од чега: Директна, индиректна и синтетичка улагања у инструменте основног акцијског капитала лица у
финансијском сектору у којем банка има значајно улагање
тачка 21. став 1. одредба под 2)
23.2. од чега: Одложена пореска средства која проистичу из привремених разликa тачка 21. став 1. одредба под 1)
24 Губитак текуће и ранијих година, као и нереализовани губици (-)тачка 13. став 1. одредба под 1)
25Износ пореза у вези са елементима основног акцијског капитала који се може предвидети у време обрачуна капитала, осим ако је банка претходно кориговала износ елемената основног акцијског капитала у износу у којем ти порези смањују износ до којег се елементи основног акцијског капитала могу користити за покриће
тачка 13. став 1. одредба под 12)
26Износ за који одбитне ставке од додатног основног капитала банке премашују износ додатног основног капитала банке (-)
тачка 13. став 1. одредба под 10)
27 Износ потребне резерве за процењене губитке по билансној активи и ванбилансним ставкама банке 1,373,823тачка 13. став 1. одредба под 13)
28 Укупна регулаторна прилагођавања и одбитне ставке од основног акцијског капитала (збир од 9 до 27) 1,821,654
29 Основни акцијски капитал (разлика између 8 и 28) 21,188,112
28 / 33
Додатни основни капитал: елементи
30 Акције и други инструменти капитала који испуњавају услове из тачке 23. ОАК и припадајуће емисионе премије тачка 22. став 1. одредбе под 1) и
31Инструменти основног капитала издати од стране подређених друштава који се признају у додатном основном капиталу**
32 Додатни основни капитал пре одбитних ставки (30+31)
Додатни основни капитал: одбитне ставке
33Директна, индиректна и синтетичка улагања банке у сопствене инструменте додатног основног капитала, укључујући инструменте које је банка дужна да откупи на основу постојеће уговорне обавезе (-)
тачка 26. став 1. одредба под 1)
34Директна, индиректна и синтетичка улагања у инструменте додатног основног капитала лица у финансијском сектору која имају узајамна улагања у банци која су извршена ради приказивања већег износа капитала банке (-
тачка 26. став 1. одредба под 2)
35Применљиви износ директних, индиректних и синтетичких улагања у инструменте додатног основног капитала лица у финансијском сектору у којима банка нема значајно улагање (-)
тачка 26. став 1. одредба под 3)
36Директна, индиректна и синтетичка улагања банке у инструменте додатног основног капитала лица у финансијском сектору у којима банка има значајно улагање, искључујући позиције по основу вршења покровитељства емисије хартија од вредности које се држе пет радних дана или краће (-)
тачка 26. став 1. одредба под 4)
37 Износ за који одбитне ставке од допунског капитала банке премашују износ допунског капитала банке (-) тачка 26. став 1. одредба под 5)
38 Укупне одбитне ставке од додатног основног капитала (збир од 33 до 37)
39 Додатни основни капитал (разлика између 32 и 38)
40 Основни капитал (збир 29 и 39) 21,188,112
Допунски капитал: елементи
41Акције и други инструменти допунског капитала и субоординиране обавезе, који испуњавају услове из тачке 28. ОАК и припадајуће емисионе премије уз инструменте
1,755,680тачка 27. став 1. одредбе под 1) и
42 Инструменти капитала издати од стране подређених друштава који се признају у допунском капиталу **
43 Прилагођавања за кредитни ризик која испуњавају услове за укључивање у допунски капитал тачка 27. став 1. одредбе под 3) и
44 Допунски капитал пре одбитних ставки (збир од 41 до 43) 1,755,680
Допунски капитал: одбитне ставке
45Директна, индиректна и синтетичка улагања банке у сопствене инструменте допунског капитала и субординиране обавезе, укључујући инструменте које је банка дужна да откупи на основу постојеће уговорне
тачка 30. став 1. одредба под 1)
46Директна, индиректна и синтетичка улагања у инструменте допунског капитала и субординиране обавезе лица у финансијском сектору која имају узајамна улагања у банци која су извршена ради приказивања већег износа
тачка 30. став 1. одредба под 2)
47Применљиви износ директних, индиректних и синтетичких улагања у инструменте допунског капитала и субординиране обавезе лица у финансијском сектору у којима банка нема значајно улагање (-)
тачка 30. став 1. одредба под 3)
48Директна, индиректна и синтетичка улагања банке у инструменте додатног основног капитала и субординиране обавезе лица у финансијском сектору у којима банка има значајно улагање, искључујући позиције по основу вршења покровитељства емисије хартија од вредности које се држе пет радних дана или
тачка 30. став 1. одредба под 4)
49 Укупне одбитне ставке од допунског капитала (збир од 45 до 48)
50 Допунски капитал (разлика између 44 и 49) 1,755,680
51 Укупни капитал (збир 40 и 50) 22,943,792
52 Укупна ризична актива 65,209,704 тачка 3. став 2.
Показатељи адекватности капитала и заштитни слојеви капитала
53 Показатељ адекватности основног акцијског капитала банке (%) 27.84%тачка 3. став 1. одредба под 1)
54 Показатељ адекватности основног капитала банке (%) 27.84%тачка 3. став 1. одредба под 2)
55 Показатељ адекватности капитала банке (%) 30,14%тачка 3. став 1. одредба под 3)
56 Укупни захтеви за заштитне слојеве капитала (%)*** 4.67% тачка 433.
57 Основни акцијски капитал расположив за покриће заштитних слојева (%)**** 9.34%
* OAK - Одлука о адекватности капитала банке
** попуњава највише матично друштво које је на основу података из консолидованих финансијских извештаја, у складу са одлуком којом се уређује контрола банкарске групе на
консолидованој основи , дужно да израчунава капитал за банкарску групу
*** као проценат ризичне активе
****рачуна се као основни акцијски капитал банке (изражен као проценат ризичне активе) умањен за основни акцијски капитал банке који се користи за одржавање показатеља
адекватности основног акцијског капитала банке из тачке 3. став 3. одредба под 1) ОАК, показатеља адекватности основног капитала банке из тачке 3. став 3. одредба под 2) ОАК и
29 / 33
9.2. Prilog 2
ПИ–ФИКАП
Редни бр. Карактеристике инструмента Опис Опис Опис
1.Емитент
Seberbank Europ AG Seberbank Europ AGSberbank Rusia i
Sberbank Europ AG
1.1. Јединствена ознака (нпр. CUSIP, ISIN или ознака Bloomberg за приватне
пласмане)Третман у складу с прописима
2. Третман у складу са Одлуком о адекватности капитала банкеИнструмент основног
капиталаИнструмент основног капитала
Инструмент допунског капитала
3.Индивидуални/(пот)консолидовани/индивидуални и (пот)консолидовани
ниво укључивања инструмента у капитал на нивоу групе
4. Тип инструмента Обичне акције Емисиона премија Субординирани дуг
5.Износ који се признаје за потребе израчунавања регулаторног капитала (у
хиљадама динара, са стањем на дан последњег извештавања)6,102,144 8,718,817 1,755,680
6. Номинална вредност инструмента 6,102,144 8,718,817 1,755,680
6.1. Емисиона цена
6.2. Откупна цена
7. Рачуноводствена класификација Акцијски капитал Акцијски капитал Акцијски капитал
8. Датум издавања инструмента
12/30/2002 ,6/30/2003,12/30/2003,11/12/20
04,12/22/2004, 7/21/2005,12/09/2005,4/20/2006,10/26,2006,7/25/2007,6/23/200
8,7/12/2012
12/30/2002 ,6/30/2003,12/30/2003,11/12/200
4,12/22/2004, 7/21/2005,12/09/2005,4/20/2006,10/26,2006,7/25/2007,6/23/2008,
7/12/2012
12/11/2012
9. Инструмент с датумом доспећа или инструмент без датума доспећа без датума доспећа без датума доспећа са датумом доспећа
9.1. Иницијални датум доспећа без датума доспећа без датума доспећа 12/10/2022
10.Опција откупа од стране емитента уз претходну сагласност надлежног
телане не не
10.1.Први датум активирања опције откупа, условни датуми активирања опције
откупа и откупна вредност
10.2. Накнадни датуми активирања опције откупа (ако је применљиво)
Купони/дивиденде
11. Фиксне или променљиве дивиденде/купони
12. Купонска стопа и повезани индекси
13. Постојање механизма обавезног отказивања дивиденде
14.1.Потпуно дискреционо право, делимично дискреционо право или без
дискреционог права у вези с временом исплате дивиденди/купона
14.2.Потпуно дискреционо право, делимично дискреционо право или без
дискреционог права у вези са износом дивиденди/купона
15. Мoгућност повећања приноса (step up ) или других подстицаја за откуп
16. Некумулативне или кумулативне дивиденде/купони
17. Конвертибилан или неконвертибилан инструмент Неконвертибилан Неконвертибилан Неконвертибилан
18. Ако је конвертибилан, услови под којима може доћи до конверзије
19. Ако је конвертибилан, делимично или у целости
20. Ако је конвертибилан, стопа конверзије
21. Ако је конвертибилан, обавезна или добровољна конверзија
22. Ако је конвертибилан, инструмент у који се конвертује
23. Ако је конвертибилан, емитент инструмента у који се конвертује
24. Могућност смањења вредности
25.Ако постоји могућност смањења вредности, услови под којима може доћи
до смањења вредности
26. Ако постоји могућност смањења вредности, делимично или у целости
27. Ако постоји могућност смањења вредности, трајно или привремено
28. Ако је смањење вредности привремено, услови поновног признавања
29.Тип инструмента који ће се при стечају, односно ликвидацији наплатити
непосредно пре наведеног инструмента
30. Неусклађене карактеристике конвертованих инструмената
31. Ако постоје навести неусклађене карактеристике
Подаци о основним карактеристикама финансијских инструмената који се укључују у обрачун капитала банке
30 / 33
9.3. Prilog 3
БС
1 2 3 4
00 без 002,010,025, 05 (осим 050 и 052),060, 07,085,196,
АКТИВАA0001
Заложена финансијска средства A0002
120, 220, 125, 225 Финансијска средства по фер вредности кроз биланс успеха намењена трговању A0003
121, 221 Финансијска средства која се иницијално признају по фер вредности кроз биланс успеха A0004122,222,deo racuna 129 i 229 Финансијска средства расположива за продају A0005124,224,deo racuna 129 i 229 Финансијска средства која се држе до доспећа A0006002,01(osim 010 i dela 019),deo 020,028,050,052,deo
Кредити и потраживања од банака и других финансијских организација A000701(osim 010 i dela 019), deo 020,028,deo 06(osim
Кредити и потраживања од комитената A0008
123,223 Промене фер вредности ставки које су предмет заштите од ризика A0009
126,226 Потраживања по основу финансијских деривата намењених заштити од ризика A0010130,131,230,231,odgovar.deo racuna 139 i 239
Инвестиције у придружена друштва и заједничке подухвате A0011132,232,odgovar.deo racuna 139 i 239 Инвестиције у зависна друштва A0012
33 Нематеријална улагања A0013 а
34 Некретнине, постројења и опрема A0014
35 Инвестиционе некретнине A0015034,odgovar.deo racuna 039 Текућа пореска средства A0016
37 Одложена пореска средства A0017 б
36 Стална средства намењена продаји и средства пословања које се обуставља A0018021,022,024,027,03(osim 034 i dela 039),081,082,
Остала средства A0019
УКУПНО АКТИВА (од 0001 до 0019)
411,416,511,516
ПАСИВА
ОБАВЕЗЕ P0001
415,515 Финансијске обавезе које се иницијално признају по фер вредности кроз биланс успеха P0002
417,517 Обавезе по основу финансијских деривата намењених заштити од ризика P0003deo 40,deo 420,deo 421,deo 490,deo 50,deo 520,deo
Депозити и остале обавезе према банкама, другим финансијским организацијама и централној банци P0004
deo 40,deo 420,deo 421,deo 490,deo 50,deo 520,deo
Депозити и остале обавезе према другим комитентима P0005
418,518 Промена фер вредности ставки које су предмет заштите од ризика P0006127 kao odbitna stavka,410,412,423,496,510,512,523,596
Издате сопствене хартије од вредности и друга позајмљена средства P0007424,425,482,497,524,525,582,597,deo 193 i deo 293 kao odbitne
Субординиране обавезе P0008
450,451,452,453,454 Резервисања P0009
46 Обавезе по основу средстава намењених продаји и средстава пословања које се обуставља P0010
455 Текуће пореске обавезе P0011
47 Одложене пореске обавезе P0012426,427,43,44,456,457,491,492,494,495,526,527,53,591,592,594,595
Остале обавезеP0013
УКУПНО обавезе (од 0401 до 0413)
80 Акцијски капитал P00141 в
128 Сопствене акције P00142
83Добитак P00143 ђ
84Губитак P00144
81,82 - potražni saldo Реѕерве P00145 г
81,82 - dugovni saldo Нереализовани губици P00146
УКУПНО КАПИТАЛ (0415-0416+0417-0418+0419-0420)>=0 е
УКУПАН НЕДОСТАТАК КАПИТАЛА (0415-0416+0417-0418+0419-0420)<0
УКУПНО ПАСИВА (0414+0421-0422)
Група рачуна,
рачунНазив позиције
Ознака за
АОПРеференца
Подаци о повезивању позиција капитала из биланса стања с позицијама из обрасца ПИ–КАП
31 / 33
9.4. Prilog 4
ПИ–АКБ
(у хиљадама динара)
Износ
1
I КАПИТАЛ 22,943,792
1. УКУПАН ОСНОВНИ АКЦИЈСКИ КАПИТАЛ 21,188,112
2. УКУПАН ДОДАТНИ ОСНОВНИ КАПИТАЛ -
3. УКУПАН ДОПУНСКИ КАПИТАЛ 1,755,680
II КАПИТАЛНИ ЗАХТЕВИ -
1.
КАПИТАЛНИ ЗАХТЕВ ЗА КРЕДИТНИ РИЗИК, РИЗИК ДРУГЕ УГОВОРНЕ СТРАНЕ, РИЗИК СМАЊЕЊА
ВРЕДНОСТИ КУПЉЕНИХ ПОТРАЖИВАЊА И РИЗИК ИЗМИРЕЊА/ИСПОРУКЕ ПО ОСНОВУ
СЛОБОДНИХ ИСПОРУКА
5,216,777
1.1. Стандардизовани приступ (СП) 5,216,777
1.1.1. Изложености према државама и централним банкама -
1.1.2. Изложености према територијалним аутономијама и јединицама локалне самоуправе 3,039
1.1.3. Изложености према јавним административним телима -
1.1.4. Изложености према међународним развојним банкама -
1.1.5. Изложености према међународним организацијама -
1.1.6. Изложености према банкама 85,811
1.1.7. Изложености према привредним друштвима 1,566,982
1.1.8. Изложености према физичким лицима 1,556,808
1.1.9. Изложености обезбеђене хипотекама на непокретностима 1,498,750
1.1.10. Изложености у статусу неизмирења обавеза 412,797
1.1.11. Високоризичне изложености -
1.1.12. Изложености по основу покривених обвезница -
1.1.13. Изложености по основу секјуритизованих позиција -
1.1.14.Изложености према банкама и привредним друштвима са краткорочним кредитним
рејтингом -
1.1.15. Изложености по основу улагања у отворене инвестиционе фондове -
1.1.16. Изложености по основу власничких улагања 12,005
1.1.17. Остале изложености 80,584
Редни бр. Назив
Подаци о укупним капиталним захтевима и показатељу адекватности
капитала
32 / 33
1.2. Приступ заснован на интерном рејтингу (IRB) -
1.2.1. Изложености према државама и централним банкама -
1.2.2. Изложености према банкама -
1.2.3. Изложености према привредним друштвима -
1.2.4. Изложености према физичким лицима -
1.2.4.1. од чега: Изложености према физичким лицима обезбеђене хипотекама на
непокретностима -
1.2.4.2. од чега: Квалификоване револвинг изложености према физичким лицима -
1.2.4.3. од чега: Изложености према малим и средњим предузећима које су разврстана у ову класу
изложености -
1.2.5. Изложености по основу власничких улагања -
1.2.5.1. Примењени приступ: -
1.2.5.1.1. Приступ једноставних пондера ризика -
1.2.5.1.2. PD/LGD приступа -
1.2.5.1.3. Приступ интерних модела -
1.2.5.2. Врсте изложености по основу власничких улагања -
1.2.5.2.1. Власничка улагања којима се тргује на берзи -
1.2.5.2.2. Власничка улагања којима се не тргује на берзи али су у довољно диверсификованим
портфолијима -
1.2.5.2.3. Остала власничка улагања -
1.2.5.2.4. Власничка улагања на које банка примењује стандардизовани приступ кредитном ризику -
1.2.6. Изложености по основу секјуритизованих позиција -
1.2.7. Изложености по основу остале имовине -
2 КАПИТАЛНИ ЗАХТЕВ ЗА РИЗИК ИЗМИРЕЊА/ИСПОРУКЕ ПО ОСНОВУ НЕИЗМИРЕНИХ ТРАНСАКЦИЈА -
3 КАПИТАЛНИ ЗАХТЕВ ЗА ТРЖИШНЕ РИЗИКЕ -
3.1.Капитални захтеви за ценовни, девизни и робни ризик израчунат применом
стандардизованих приступа
25,706
3.1.1. Капитални захтев за ценовни ризик по основу дужничких хартија од вредности -
од чега капитални захтев за ценовни ризик по основу секјуритизованих позиција -
3.1.2. Капитални захтев за ценовни ризик по основу власничких хартија од вредности -
3.1.3. Додатни капитални захтев за велике изложености из књиге трговања -
3.1.4. Капитални захтев за девизни ризик 25,706
3.1.5. Капитални захтев за робни ризик -
3.2.Капитални захтеви за ценовни, девизни и робни ризик израчунати применом приступа
интерних модела -
4 КАПИТАЛНИ ЗАХТЕВ ЗА ОПЕРАТИВНИ РИЗИК 843,949
4.1. Капитални захтев за оперативни ризик израчунат применом приступа основног индикатора -
4.2.Капитални захтев за оперативни ризик израчунат применом
стандардизованог/алтернативног стандардизованог приступа 843,949
4.3. Капитални захтев за оперативни ризик израчунат применом напредног приступа -
III ПОКАЗАТЕЉ АДЕКВАТНОСТИ ОСНОВНОГ АКЦИЈСКОГ КАПИТАЛА (%) 27.84
IV ПОКАЗАТЕЉ АДЕКВАТНОСТИ ОСНОВНОГ КАПИТАЛА (%) 27.84
V ПОКАЗАТЕЉ АДЕКВАТНОСТИ КАПИТАЛА (%) 30.14
9.5. Prilog 5
9.6. Prilog 6
ПИ–ГР
Износ
изложености
према
стандардизованом
приступу
Износ
изложености
према IRB
приступу
Збир дугих и
кратких позиција
из књиге
трговања
Износ
изложености из
књиге трговања
према интерном
моделу
Износ
изложености
према
стандардизованом
приступу
Износ
изложености
према IRB
приступу
Од чега:
опште кредитне
изложености
Од чега:
изложености из
књиге трговања
Од чега:
изложености по
основу
секјуритизације
Укупно
1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12.
1.Рашчлањавање
по државама
1.1. Švedska 5,215 149 149 0 2%1.2. Norveška 1,735 46 46 0 1.50%1.3 Češka 15,985 1,274 1,274 0 0.50%1.4 Srbija 228,817,585 4,898,677 4,898,677 1.3 0%
2. Укупно
Подаци о географској расподели изложености значајних за израчунавање контрацикличног заштитног слоја капитала
Капитални захтеви
Стопа
контрацикличног
заштитног слоја
капитала
Пондери
капиталних
захтеваРедни
бр.
Општe кредитне изложености Изложености из књиге трговањаИзложености по основу
секјуритизације
ПИ–КЗС
Подаци о износу контрацикличног заштитног слоја капитала
банке
1. Укупна ризична актива 76,119,570
2. Специфична стопа контрацикличног заштитног слоја капитала 0.00%
3. Захтев за контрациклични заштитни слој капитала банке 0