obnova stambenih zgrada nakon poplava · 4 odstranite materijale koji sadrže hranljive materije...

1

OBNOVA STAMBENIH ZGRADA

NAKON POPLAVA

ADRA_poplave 2014 NOVO.indd o1ADRA_poplave 2014 NOVO.indd o1 04/08/2014 10:03:3104/08/2014 10:03:31

ADRA_poplave 2014 NOVO.indd o2ADRA_poplave 2014 NOVO.indd o2 04/08/2014 10:03:3804/08/2014 10:03:38

1

SADRŽAJ

Uvod 3

KADA VODA OPADNE 4Prvi koraci 4

Rešavanje problema nakon poplava 5

U SKORAŠNJIM DANIMA 7

Preporučeni postupci za sanaciju vrlo vlažnih zidova usled poplava i održavanje zidova tih objekata. 7

Šta sa malterom? 9

Upotreba isušivača i upozorenje na najčešće greške 10

Principi za upotrebu apsorpcijskih (kondenzacijskih) isušivača 11

Principi za upotrebu isušivača sa toplim vazduhom 13

Kako postupiti pri održavanju bunara

i razvodne mreže 15

Sanacijski malter omogućuje zidu da diše 17

Štetne soli u zidovima objekta 19

Najčešće greške kod popravljanja i rekostrukcije objekata pogođenih poplavom 21

ADRA_poplave 2014 NOVO.indd 1ADRA_poplave 2014 NOVO.indd 1 04/08/2014 10:03:3804/08/2014 10:03:38

3

OBNOVA STAMBENIH ZGRADA NAKON POPLAVA

Uvod

Zahvaljujemo se humanitarnoj organizaciji ADRA Češke Republike na ustupljenom materijalu koji smo prilagodili trenutnim potrebama. Ova brošura nastala je na temelju iskustava koja je humanitarna organizacija ADRA stekla tokom pružanja pomoći žrtvama poplava kako u Češkoj (od 1997. godine), tako i u inostranstvu (Ukrajina, Poljska, Mađarska). Nastala je u saradnji sa stručnjacima koji se dugoročno bave poplavljenim objektima. Njeni originalni autori su Viteslav Vurst i Jozef Kolaček.

Brošura je namenjena i onima čija je kuća poplavljena i zaposlenicima humanitarnih organizacija. Ovim grupama mora da bude i vrlo važno da fi nansijska sredstva određena za obnovu stanova i stambenih zgrada ne budu obezvređena usled neispravnih i nestručnih postupaka.

Najviše bismo voleli da ova brošura nikad ne bude potrebna. Njeno objavljivanje na srpskom jeziku uslovljeno je poplavama koje su pogodile mnoge u Republici Srbiji u maju 2014. godine. Ako ikoga okolnosti prisile da posegne za njom, želimo mu da u njoj pronađe što više informacija koje će mu pomoći da ublaži štetu nastalu zbog poplava.

Igor Mitrović, ADRA Srbija

Ova brošura je objavljena fi nansijskim sredstvima Adre. 3


4

KADA VODA OPADNE

Prvi koraci

1 Odstranite sve nanose i naslage blata i nečistoća.

2 Nameštaj, ako ga ne možete premestiti u suve prostorije, odmaknite od zidova i podmetnite nešto kako bi mogao da se suši i odozdo. Ako se radi o nameštaju proizvedenom od iverice, treba uzeti u obzir i njego-vo uništavanje.

3 Uklonite materijale za pokrivanje poda koji sprečavaju isparavanje vode (PVC i sl.) i sve tepihe (nakon temeljnog čišćenja i sušenja uglav-nom ih možete opet koristiti).

4 Odstranite materijale koji sadrže hranljive materije koje ubrzavaju ra-zvijanje buđi (boju, tapete i sl.).

5 Demontirajte drvenu lamperiju, eventualno i drvene podove (ako ne možete obezbediti temeljito provetravanje i sušenje).

6 Osigurajte temeljito provetravanje pokvašenih delova građevina vazduhom iz otvorenog prostora (ako ne koristite isušivače).

7 Kuhinjsko posuđe, alat i sl. operite vodom sa dezinfekcionim sred-stvom.

8 Povremeno proveravajte da li se razvija površinska buđ ili gljivice tru-ljenja.

1


5

Rešavanje problema nakon poplava Ing. Jiří Šála, CSc. - MODI

VAŽNO JE REŠITI PROBLEME U SLEDEĆIM POLJIMA:

Ispumpavanje vode iz objekta — mora se sprovesti u najkraćem mogu-ćem roku. Tu je važna reč „mogućem“. Ispumpavanje se ne može provoditi duboko ispod izrazito povišenog nivoa podzemne vode u okolnom tere-nu ako donja građevina nije otporna na pritisak koji ta voda stvara ili ako za taj pritisak nije dovoljno spremna. Zanemarivanje tog uslova lako može prouzrokovati destrukciju objekta. Zbog toga bi pri odlučivanju o načinu pumpanja vode iz objekta uvek trebalo pozvati građevinskog inžinjera.

Smanjivanje vlažnosti u konstrukcijama — mora biti delotvorno i ne sme se sprovoditi na račun sigurnosti građevine niti na račun njenog neoštećenog dela. Na primer:

isušivanje zidova može biti delotvorno jedino tamo gde ne postoji izvor vlažnosti;

brzina šok-isušivanja ne sme biti uzrok оštećenja nosivih konstrukcija;

prekomerna vlaga se provetravanjem mora preusmeriti u spoljni pro-stor, ne u druge prostorije zgrade i sl.

Objektivnu i racionalnu odluku o načinima i postupku isušivanja zidova može doneti samo iskusan specijalista u svojoj struci.


6

Odstranjivanje površinskih slojeva zida — obijanje maltera nije uvek neophodno – ako je malter očuvan, često je dovoljno odstraniti zagađene i difuzno nepropusne površinske slojeve (boje, premaze, ta-pete i njihov lepak) a zatim sve temeljno dezinfi kovati.

Obnova unutrašnjih površinskih slojeva zida – koliko god da je razu-mljivo nastojanje da se zgrada vrati u pređašnje stanje, sa tim radovima se ne treba žuriti. Temeljno nakvašena građevina tokom poplava se isušuje značajno duže od novogradnje – to jest najmanje godinu dana, a često i duže. Treba odabrati što propusnije završne slojeve zida, a ujedno i one koje su otporne na duže delovanje zagađene vode (preporučljivo je pri-premiti se za mogućnost da se poplave ponove i tako svesti na minimum troškove budućih nužnih popravki).


7

U SKORAŠNJIM DANIMA

Preporučeni postupci za sanaciju vrlo vlažnih zidova usled poplava i održavanje zidova tih objekata. Ing. Václav Sokol, CSc.

(Odlomak iz članka Ing. Václava Sokola, CSc. „Uslovi i zahtevi za sanaciju vrlo vlažnih zidova usled poplava i održavanje zidova tih objekata“).

1. ISPITIVAČKI RADOVI

NA PRVOM MESTU, REČ JE O OVIM RADOVIMA I DELATNOSTIMA:

Procena statičke stabilnosti objekta ili njegovih delova (oštećenja kon-strukcija, pukotine u zidovima, tehničko stanje nosivih elemenata i dr.),

Procena inženjerskogeoloških i hidrogeoloških odnosa građevine i nje-ne uže okoline i otkrivanje postojećeg stanja temelja.

Procena tehničkog stanja instalacije vodovoda i oticanja unutar građe-vine (to se najviše tiče njihovih već poplavljenih delova) i stanja kanali-zacije i priključaka izvan objekta.

Utvrđivanje opsega i stepena vlažnosti, prisutnosti buđi, soli i drugih kontaminacija prethodno poplavljenih podzemnih i nadzemnih zidova i spoljnog i unutrašnjeg maltera.

Procena načina, opsega i stepena oštećenja podova, plafona i uređenja in-terijera prostorija, pa i prostora građevine ispod i iznad površine terena i odluka o načinu njihovog uklanjanja ili popravke.

2. POPRAVKE, GRAĐEVINSKI RADOVI I SANACIJA VLAŽNIH ZIDOVA

REZULTAT TIH DELATNOSTI UVEK MORA BITI SEDEĆE:

Izvršavanje potrebnih građevinskih radova i osiguravanje statike objek-ta i njegovih delova.

Upotrebom delotvornih načina isušivanja postići značajno i trajno sniža-vanje stepena vlažnosti u prethodno poplavljenim i nakvašenim konstrukci-jama.

2


8

Sanaciju vlažnosti konstrukcija moguće je sprovesti tek nakon izvesnog povlačenja rezultata poplave, tj. npr. nakon trajnog opadanja nivoa poplav-ne vode u donjem temelju ili barem ispod nivoa poda, eventualno suterena i podruma objekta. Sanaciju je moguće podeliti u dve povezane faze.

U prvoj bi trebalo da dođe do što bržeg „predsušenja“ zidova na prisi-lan način (upotreba agregata toplog vazduha, kondenzacijskih ili apsorpcij-skih uređaja za isušivanje, mikrotalasnog zagrevanja zidova i sl.). Zatim bi u tim prostorijama trebalo osigurati redovno provetravanje i zagrevanje ili grejanje.

Osim isušivanja zidova i zagrejavanja konstrukcija pa i grejanja i prove-travanja interijera građevina, s prethodno poplavljenih podova i plafona ili svodova trebali bi biti odstraniti sve rastresite materijale koji su natopljeni vodom (šljaka, šut), eventualno i grede i daske, a s podova njihovi pokri-vači. Sa zidova bi se, u cilju omogućavanja isparavanja vlage sa strukture zidova, sa strane spoljašnjeg i unutrašnjeg lica u potrebnom opsegu trebalo ukloniti postojeći uobičajeni unutrašnji i spoljašnji malter, a u slučaju jakog zagađenja ponegde i malter sa sanacijskim karakteristikama. U zidovima bi se mogle, ako je to iz statičkog aspekta moguće, barem u unutrašnjim prostorijama pročistiti pukotine. U prostorijama je na obijeni zid tehnički prikladno naneti i sloj protiv buđi.

3. USLOVI ZA ISUŠIVANJE POPLAVLJENIH ZIDOVA GRAĐEVINE

Isušivanje prethodno poplavljenih konstrukcija u objektima do uobičaje-nog nivoa vlažnosti je dugotrajan proces pa će do njega doći zavisno od čita-vog niza faktora (vrsta zida, njegova debljina, intenzitet grejanja, zagrevanje, provetravanje, način korišćenja prostorija i prostora) tek u roku od nekoliko godina. Ta konstatacija je u skladu sa praktičnim iskustvima iz poplava u Mo-ravskoj 1997. godine.

U STVARANJE USLOVA ZA PRIRODNO ISUŠIVANJE ZIDOVA OBJE-KATA U PRVOM REDU SPADA:

u podovima i duž spoljašnjih zidova ispod terena trebali bi da se uvedu sistemi za izolaciju vazduha,

novo nanesen malter i njegovi površinski premazi u spoljnom prostoru i unutar objekata moraju da propuštaju vodenu paru,

duž podnožja zidova površina terena ili pločnika bi trebalo imati sloj koji može da propušta paru (kamene ili betonske ploče u pesku).


9

Šta sa malterom? Vítězslav Vurst

NA OSNOVU ISKUSTAVA KOJA SMO STEKLI TOKOM RAZNIH POPLAVA KAO NAJPRIKLADNIJI NAM SE ČINI SLEDEĆI POSTUPAK:

1 Malter ne treba odstraniti sa:

a. Panela i betonskih zidova

b. Dobro izolovanih novogradnji, kada je malter nov i sl. (Preporuka: intenzivno isušite zidove ili eventualno provetravajte kada je vre-me dobro prateći da li se zidovi suše)

2 Malter je bolje obiti:

a. Ako se radi o starijim, loše izolovanim zgradama kod kojih se ne-sumnjivo pojavljuje kapilarno uzdizanje vode (vlažnost se podigne iznad mesta do kog se nivo vode popeo)

b. Tamo gde je objekat poplavljen zagađenom vodom


10

c. Tamo gde je poplava trajala nekoliko dana i zidovi su natopljeni u velikoj meri (ako sa zidova skinete malter, proces sušenja će se ubrzati)

3 Do koje visine obijati malter:

a. Idealno: 1,5 puta širine zida iznad crte do koje je poplava dosegla (pri debljini zida od 30 cm obija se 45 cm iznad mesta do kojeg je voda doprla)

b. Min. 40 – 70 cm (ako preračunom nije određeno drugačije)

4 Pri obijanju maltera:

a. Treba istrugati stari malter između cigala do dubine 2 – 3 cm. Što detaljnije očistite vlažni zid od starog maltera

b. Uklonite gips sa svih mesta na kojima ga ima (elektroinstalacije itd.)

c. Obijen, zagađen malter iznesite iz prostorije što pre, daleko od svoje kuće

d. Ako se zid osuši, bolje je da nanesete sanacijski malter od obič-nog i da se pridržavate tehnološkog postupka koji je proizvođač odredio

Upotreba isušivača i upozorenje na najčešće greškeS KOJIM NAČINIMA ISUŠIVANJA SE MOŽEMO SRESTI

Prirodno isušivanje, tj. isušivanje tokom kog je upotrebljeno prirodno strujanje vazduha kroz otvorene prozore ili vrata. Međutim, treba imati na umu da u periodu nakon poplava i spoljašnji vazduh sadrži veliki procenat vlažnosti. Tako je prirodno isparivanje vlage, u poređenju sa normalnim uslovima, izrazito smanjeno.

Da bi se ubrzala cirkulacija vazduha mogu da se upotrebe ventilatori.

Apsorpcijski (kondenzacijski) isušivači. Pri njihovoj upotrebi dolazi do zgušnjavanja (kondenzacije) vlage sadržane u vazduhu. Neophodno je dosledno se pridržavati pravila za njihovu upotrebu. Zbog kršenja pravila za upotrebu delotvornost isušivača je izrazito smanjena.


11

Isušivači sa toplim vazduhom. U većini slučajeva reč je o plinskim, naft nim ili različitim električnim radijatorima. Povišavanje toplote vazduha i zidova pomaže da se ubrza isparavanje vode iz konstrukcija. Kod njih je potrebno obratiti pažnju na pravila i uputstva za njihovu upotrebu.

Principi za upotrebu apsorpcijskih (kondenzacijskih) isušivača

Na osnovu dugogodišnjeg iskustva smatramo neophodnim da pozaj-mljivanje i rukovanje isušivačem obavlja posebno edukovana osoba i to tek nakon lične provere situacije na licu mesta. Da bi se osigurala optimalna upotreba isušivača potrebno je pridržavati se sledećih principa (ako ih se ne budete pridržavali, snižava se delotvornost uređaja, pa se u krajnju ruku odmaže žrtavama poplave):

1 Pre isušivanja treba odstraniti sve nečistoće nastale usled poplava. Sa zidova odstranite boju. Zidove operite vodom. Ako je neophodno, obijte malter. Započnite s isušivanjem tek nakon što obijete malter i uklonite ga iz prostorije.

2 Odaberite prikladan isušivač ili prikladan broj isušivača za prostoriju u kojoj ćete ih upotrebiti. Svaki isušivač ima drugačiji kapacitet. Ako po-dcenite kapacitet, doći će do kondenzovanja vlage u zidovima i pro-zorima. Ako ga precenite, doći će do nepotrebne potrošnje električne energije.

3 Sprečite prodor vazduha iz drugih prostorija ili iz spoljašnje sredine. Treba zatvoriti sve otvore u isušenoj prostoriji tako da se maksimalno spreči prodor prirodno vlažnog vazduha u prostoriju (nakon poplava je vlažnost spoljašnjeg vazduha posebno visoka)

4 Temperaturu vazduha u isušenoj prostoriji održavati između 20–30oC (što je veća temperatura, to brže dolazi do isparavanja vlage iz zidova)

5 Ne provetravajte! U prostoriju ulazite jedino zbog izbacivanja vode iz posude isušivača (obično je to dovoljno uraditi jednom u 12 sati)

6 Isušivač(i) u tretiranoj prostoriji moraju biti neprekidno uključeni 24 sata dnevno! Njihovo isključivanje (danju provetravanje, noću isušiva-nje) narušava proces isušivanja pa ne dolazi ni do kakve uštede elek-trične energije!


12

7 Ako kuća ima podrum, prvo je potrebno osigurati isušivanje podrum-skih prostorija. Tako će se smanjiti mogućnosti izbijanja vode do viših spratova.

8 Isušivače ostavite da u jednoj prostoriji neprekidno rade minimalno 3–4 dana. Zatim ih možete premestiti u drugu prostoriju. Nakon izbija-nja vode na površinu zidova potrebno je ponoviti proces. Isušivanje je spor i dugotrajan proces.

9 Preporučujemo vam da redovno merite vlažnost zidova kvalitetnim mernim uređajima. Dobro obučen radnik bi morao da bude u stanju da odredi vreme kada treba završiti isušivanje pomoću uređaja.

10 Organizacija koja iznajmljuje isušivače mora da izvrši kontrolu njihovog korištenja. Ako se ne pridržava tog principa, u mnogim slučajevima dolazi do pogrešne upotrebe uređaja, što dovodi do povećanja troš-kova.


13

Principi za upotrebu isušivača sa toplim vazduhom

KAKO DELUJU ISUŠIVAČI SA TOPLIM VAZDUHOM I VRELI ISUŠIVAČI?

ZAGREVANJE VAZDUHA (ZIDOVA) POMAŽE DA SE UBRZA ISPARIVANJE VLAGE IZ ZIDOVA. KOD OVOG TIPA ISUŠIVANJA JE VAŽNO DA SE POŠTUJU ODREĐENA PRAVILA:

1 Isušivače sa toplim vazduhom je između ostalog prikladno upotreblja-vati posebno tamo gde nije moguće upotrebiti kondenzacijske isušiva-če

a. prostorije koje se ne mogu zatvoriti (hodnici itd.)

b. prevelike prostorije

c. u prostorije u kojima je bilo manje od 20 cm vode i sl.

! NAJČEŠĆE GREŠKE PRILIKOM UPOTREBE APSORPCIJSKIH (KONDENZACIJSKIH) ISUŠIVAČA

1. Uravnoteženost učinka uređaja, visine vlažnosti zida i veličine prostorije (videti tačku 2 prethodnog odlomka). Ako je prostorija visoka, a visina vlažnosti zida mala (npr. 10 cm), bolje je odlučiti se za drugi tip isušivanja.

2. Zaptivanje ili plombiranje prostorije. Prozori koji nedovoljno prijanjaju, vrata bez pragova, otvoreni otvori kamina i sl. su put za cirkulaciju vazduha kroz prostoriju što snižava delotvornost uređaja.

3. Kombinacija provetravanja i „isušivanja“ (dan, noć). Reč je o najčešćoj grešci. Vazduh, preko noći oslobođen vlage i tako spreman za apsorpciju vlage iz zidova, ujutro se pomeša sa vlažnim vazduhom iz spoljašnje sredine.

4. Kombinacija sa plinskim isušivačem sa toplim vazduhom. Nusproizvod spaljivanja plina je para. Ako je za povećanje temperature u prostoriji koja se isušuje upotrebljen plinski isušivač sa toplim vazduhom, dolazi do niže delotvornosti isušivanja zida.


14

2 Između zida na koji želite da duva topao vazduh iz isušivača i samog isušivača ne sme biti manje od 70 cm.

3 Ako je struja toplog vazduha usmerena direktno na zid, obavezno po-merajte isušivač svakih pola sata.

4 Obavezno osigurajte provetravanje vazduhom iz spoljašnje sredine.

5 U istoj prostoriji nije prikladno upotrebljavati isušivače sa toplim vazduhom i otvorenim plamenom i kondenzacijske isušivače. U toku spaljivanja plina dolazi do nastanka vodene pare i njenog gomilanja u zatvorenom prostoru.

Na kraju vas upozoravamo da nijedan „isušivač“ nije svemoguće sred-stvo koje će nam za nekoliko dana vratiti vlažnost zidova na početnu vred-nost. Njihovom ispravnom upotrebom može doći jedino do ubrzanja procesa isušivanja navlaženih zidova. Treba imati na umu da je uvek reč o dugotrajnom procesu. Međutim, ako odlučimo da upotrebljavamo isušiva-če, važno je obezbediti i organizovati predavanja i obuku sa proverenim informacijama, a takođe i osigurati druge, stručne kontrole u toku samog rada. Bez njih se ne može govoriti o stvarnoj pomoći.

! NA ŠTA OBRATITI PAŽNJU PRI UPOTREBI ISUŠIVAČA SA TOPLIM VAZDUHOM

1. Sprečite da vazduh iz isušene prostorije struji u kuću. Treba osigurati provetravanje u spoljašnju sredinu.

2. Obratite pažnju na brzo snižavanje vlažnosti koje u određenim okolnostima može dovesti do narušavanja statike.

3. Obratite pažnju na mesta na kojima se nalaze elektroinstalacije ili vodoinstalacije (posebno ako se nalaze u plastičnim cevima)


15

Kako postupiti pri održavanju bunara i razvodne mreže ing. Dagmar Kopačková

( Preuzeto iz časopisa Moj dom, posebno izdanje povodom poplava, oktobar 2002.)

Najbolje je da sa čišćenjem bunara pričekate dok voda u okolini bunara opadne, a zemlja na površini počne da se suši. Tek tada je dobro otkriti bunar. Zidove treba čistiti odozgo, najbolje četkom pričvršćenom na mot-ku. Za taj postupak ne treba upotrebljavati pitku vodu, dovoljna je npr. voda iz čišćenog bunara. Prema visini vode u bunaru počnite s postupnim ispumpavanjem ili vađenjem vode i snižavanjem njenog nivoa. Ispumpa-nom vodom napunite kante ili posude za kišnicu, a posle je upotrebite za pripremu rastvora za dezinfekciju.

1 Bunar počnite da čistite kad se ustali nivo podzemnih voda

2 Uvek se pridržavajte principa sigurnosti i higijene na radu. Pre nego što uđete u bunar svećom ili eventualno detektorom utvrdite da li su prisutni otrovni gasovi! Na radu koristite zaštitnu opremu – rukavicama i sl.

3 Prvo mehanički očistite neposrednu okolinu bunara i spoljašnje zido-ve, a zatim sve isperite čistom vodom. Eventualno popravite spoljašnji poklopac bunara


16

4 Zatim ispumpajte čitav sadržaj bunara. Uklonite nečistoću nanetu po-plavom i mulj iz unutrašnjosti bunara. Ispumpanu vodu i mulj odnesite dovoljno daleko od vlastitog i bilo kojeg drugog bunara na terena sa kosinom kako bi se sprečilo sekundarno zagađivanje vode u bunaru

5 Operite unutrašnje zidove bunara i opremu za vađenje vode koristeći koncentrisaniji rastvor dezinfekcijskog sredstva. Sve ponovo isperite čistom vodom

6 Napunite bunar vodom, a u slučaju da je voda mutna nastavite s ispu-štanjem i ispumpavanjem sve dok zamućenost ne nestane

7 Bunar dezinfi kujte dodavanjem sredstava za dezinfekciju pitke vode (prema upustvima za upotrebu). Jedan metar dubine vode prema pro-meru bunara daje:

0,8 m — 500 litara 1,0 m — 785 litara 1,2 m — 1131 litara

Promešajte i ostavite da deluje dovoljno dugo – minimalno 24–48 sati

8 Ispumpajte nekoliko litara vode, a zatim dezinfi kujte cevovode i po-trebnu razvodnu mrežu. Nakon toga bunar prekrijte pločom

9 Delotvornost sanacije važno je proveriti laboratorijskim testovima naj-ranije 14 dana nakon sprovedene sanacije

UNUTRAŠNJI VODOVOD:

Ako je vodovod sve vreme bio pod pritiskom pitke vode, neophodno je očistiti samo pristupne delove i dezinfi kovati armature

Ako je došlo do prekida dostave pitke vode, vodovod treba pustiti da isteče, dezinfi kovati i nakon toga isprati. Za dezinfekciju: npr. rastvor na-trijumovog hipohlorida u koncentraciji od min. 0,5 mg/l s delovanjem min. 1 sat dobićete i u higijenskom zavodu. U higijenskim zavodima mo-žete dobiti i informacije o analizi vode.

Ako postoji sumnja da je vodovod oštećen, neophodno je obaviti ispi-tivanje pod pritiskom.

Ako je došlo do oštećenja cevi vodovoda, treba ga popraviti, a nakon same popravke obaviti i ispitivanje pod pritiskom. Ako je stanje vodovo-da zadovoljavajuće, važno je sprovesti dezinfekciju i ispiranje kao nakon prekida dostave vode – vidi gore


17

Sanacijski malter omogućuje zidu da diše Ing. Jan Mácha

Član Saveta WTA CZ (Naučno-tehničko društvo za sanaciju građevina i zaštitu spomenika)

S obzirom na to da će se vlažni zidovi sušiti mesecima i godinama nije moguće upotrebiti običan malter koga vlažnost u kratkom roku može po-remetiti toliko da izgubi kompaktnost i počne da otpada. Međutim, pro-blematiku vlažnih i slanih zidova je moguće vrlo dobro rešiti upotrebom sanacijskog maltera. On je visoko porozan, ima posebnu geometriju pora, a u isto vreme je i vodootporan.

Te karakteristike omogućuju pomeranje zone isparavanja sa površine maltera u njegov presek, eventualno na granici zid/malter.

OBAVEZNO JE ISPITATI VLAŽNOST ZIDOVA!

Pre obnove vlažnog maltera obavezno je sprovesti ispitivanje vlažnosti zi-dova, i to od strane osobe kvalifi kovane u oblasti sanacije vlažnih građevina s odgovarajućim i važećim sertifi katom izdatim od strane akreditovanog organa.

Bez ispitivanja vlažnosti (na osnovu laboratorijske analize uzetih uzoraka zidova, određivanjem vrste i količine prisutnih soli i dr.) i stručnog predloga da se malter ukloni, malterisanje je rizično. U kratkom roku se mogu ponoviti zna-kovi oštećenja maltera (vidljive mrlje sa slanim tvorevinama, u interijeru često uz buđ), što dovodi do nepotrebnih troškova za materijal i rad. To se dogodilo mnogim zgradama u poplavljenim područjima Moravske 1997. godine. Prema nivou pogođenosti zida stručnjak će odrediti način uklanjanja uzroka i zatim predložiti dugoročno delotvoran sistem sanacijskog maltera uključujući fi nalnu obradu površine (boje i strukture) u skladu sa zahtevom vlasnika objekta.


18

RECEPT ZA DUGO TRAJANJE

Kod niskih vrednosti slanih zidova može se pretpostaviti da će trajanje sistema sanacijskog maltera sa sertifi katom WTA biti na više od jedne ge-neracije. Kod zgrada pogođenih poplavljenom vodom, gde je funkcionalna vodoravna izolacija i gde se vlažni zidovi mogu isušiti, moguće je preporuči-ti sledeći postupak (uvek na osnovu ispitivanja vlažnosti):

Malter se obije najmanje 80 cm iznad vidljive granice vlage, a pukotine u zidovima se očiste sve do dubine od 2 cm

Ogoljeni i očišćeni zidovi trebali bi da se suše najmanje još nedelju dana

Sistem sanacijskog maltra se na zidove nanosi prema tehološkom pro-pisu

Pojedini elementi sistema sanacijskog maltera i sertifi kata WTA međusob-no su predloženi tako da deluju zajednički. Reč je o sistemu: špric – osnovni malter – sanacijski malter WTA + fi nalna površinska obrada (premaz). Poje-dinačni slojevi (uključujući debljinu) sistema sanacijskog maltera se određu-ju prema rezultatu ispitivanja vlažnosti zidova, a sprovodi ih stručnjak koji je upoznat sa sistemom maltera, eventualno u suradnji sa proizvođačem. Reno-mirani proizvođač sistema sanacijskog maltera za svoj sistem može da da, u slučaju da se ispune propisani uslovi, dugoročnu garanciju.

U većini slučajeva nov malter nije neophodno obijati jer za razliku od obič-nih nisu „povukli“ vodu. Pri obijanju maltera još uvek nije potrebno ispunjavati pukotine. Tek nakon isušivanja zidova, pre malterisanje, pukotine treba proči-stiti do dubine od najmanje 2 cm. Tako će se ukloniti soli koje se najviše talože pri površini pukotina.

! KOD MALTERISANJA SE TREBA PRIDRŽAVATI PROPISANOG TEHNOLOŠKOG POSTUPKA

1. podloga mora biti dovoljno čvrsta i nosiva 2. na dobro očišćene zidove se nanosi preparat za učvršćivanje i pripremu

površina3. sledi prvi špric u površini od oko 60 do 70 % zida 4. neravnine, pukotine, rupe se izravnaju donjim sanacijskim malterom 5. glavni sanacijski malter se nakon nanošenja ohrapavi6. sanacijski premaz


19

Štetne soli u zidovima objekta ing. Miroslav Knitt l

Sudski veštak u području građevinarstva, grana građevinska hemija i hidroizolacija građevina

1. ŠTA SU „ŠTETNE SOLI“?

Pojam štetnih soli, sa kojima se susrećemo pri sanacijama vlažnih zidova, podrazumeva rastvorive soli neorganskih kiselina koje prodiru u građevin-ski objekat iz okolnog terena ili su u građevinskom objektu prisutne kao deo građevinskih materijala ili su u konstrukciju zasute u prošlosti u toku eksploatacije zgrade.

Te soli mogu biti prisutne u zidovima po nekoliko decenija, a da se ni po čemu ne pokažu štetnima. Dovoljna je, međutim, intervencija u kon-strukciju ili nepovoljna intervencija na teren oko zgrade čime dolazi do po-većanja vlažnosti u zidu, pa se nakon određenog vremena primećuje štetan učinak soli.

2. ODAKLE SU „ŠTETNE SOLI“?

Spomenute soli jednostavno postoje. U manjoj ili većoj količini (tzv. kon-centraciji) sadrže ih mnogi materijali oko nas.

Sulfati i hloridi, ali i nitrati, mogu biti prisutni u terenu oko građevine. Prve dve vrste soli su sastavni deo stena pa se rastvaranjem stena mogu preneti veoma daleko. Sulfati su takođe uzrok tzv. tvrdoće vode. U maloj količini ih, dakle, sadrži i voda.

Hloridi – u njih zapravo spada kuhinjska so, a kalijumovi hloridi – njima se zimi posipaju putevi, a u proleće ih upija teren i prelaze u podzemne vode.

Takođe, u većini slučajeva sulfate sadrži troska koju možemo naći oko objekta. Nitrati se ređe pojavljuju u terenu ako u blizini nema organskog otpada. Ali se oslobađaju iz organskog otpada. Npr. iz deponija i septičkih jama. Ako se saniraju prostorije u kojima su prethodno bile staje, štale, sani-tarni čvorovi i sl., njihovi zidovi mogu biti zasićeni nitratima. Nitrate takođe možemo otkriti i prilikom sanacija starih radionica, npr. onih za galvanizaciju u kojima se upotrebljavala azotna kiselina.


20

3. KAKO GRAĐEVINSKU KONSTRUKCIJU (ZID) ZAŠTITITI OD DELOVANJA ŠTETNIH SOLI?

Očigledno je da je količina soli u velikoj većini slučajeva povezana sa pro-diranjem vode u konstrukciju – bilo podzemne vode, koja izbija iz donjeg temelja, ili površinske vode, kišnice, vode koja se upotrebljava za pranje fasa-da, vode iz smesa za malter i sl. To u praksi znači da je važno pokušati da se kontakt konstrukcije s vodom svede na minimum, a takođe i da se izbegavaju postupci u toku kojih preti opasnost od kontaminacije poroznih sistema ma-terijala rastvorivim solima.

Sprečiti pristup tekućoj vodi u porozni sistem moguće je na dva načina.

Prvi je potpuno zatvaranje – „začepljavanje“ – pora, barem u površinskom sloju materijala. To je međutim u većini slučajeva teško izvodivo na celoj po-vršini konstrukcije. U slučaju da to nije moguće, preti opasnost od prodiranja vlage zajedno sa solima u taj zatvoreni sloj, što redovno pre ili kasnije dovodi do njegovog otkidanja.

U praksi se obično upotrebljava drugi način – izmena fi zičko-hemijskih osobina površine materijala tako da voda ne može da ga navlaži. Pokrivanjem površine pora prikladnim, najčešće polimernim sredstvima (hidrofobizatori-ma) povećava se otpornost zida na vlagu i vodu tako da u normalnim uslo-vima voda ne može da prodre kroz tretiranu porvšinu. Ako se taj postupak, koji se obično naziva hidrofobizacija, sprovede kako treba, ima jednu veliku prednost. Porozni sistem materijala nije zatvoren, ostaje prolazan za gasove uključujući vodenu paru. Materijal može, kako kamenoresci to kažu za kamen, da diše. Obavezno je i naglasiti da je hidrofobizacija slabo delotvorna kod materijala s velikim porama pa zato ne sprečava prodiranje vode pod velikim pritiskom. To znači da jedino hidrofobizacija nije sasvim delotvorna protiv izbijanja vlažnosti. Ona se obično koristi kao zaštita od kišnice ili vode koja kaplje sa terase ili ploče i sl.

Zaštita od izbijanja vode je samostalan problem. Ustvari u većini slu-čajeva radi se o kombinaciji zatvaranja pora u određenoj zoni zida i isto-vremenoj hidrofobizaciji pora u toj zoni. Druga mogućnost je prekid puta kojim se voda prenosi u porozni sistem stavljanjem izolacijske folije.

Elektroosmotske metode temelje se na fi zičkim procesima.

Određeni način odsoljavanja je i nanošenje privremenog poroznog maltera koji služi kao kratkoročni sloj. Negov vek trajanja je vrlo ograničen. Nakon dovoljno ostavljenog vremena, u okviru kog se zasitio solima, pa-žljivo se odstrani i zameni novim „odsoljavajućim“ ili se sprovede konačna obrada zida.

Obavezno je napomenuti da odsoljavanje objekta kod kojeg se nije sprečila dalja kontaminacija solima ima samo privremeno značenje.


21

Najčešće greške kod popravljanja i rekostrukcije objekata pogođenih poplavom. ing. Petr Čeliš / ing. Zdeněk Štefekxxxxx

Ova analiza se fokusira pre svega na najčešće greške koje prave gra-đevinari, investitori ili građevinske fi rme, a koje vode do obezvređivanja sprovedenih radova.

Uglavnom je reč je o tri faze rekonstrukcije kada više ne preti statički rizik ili je objekt statički osiguran. Ovde navedeni primeri zasnivaju se na praktičnom iskustvu u toku popravljanja oštećenih objekata i faktičkog pre-gleda oko 2000 objekata.

1. NIJE UZETO U OBZIR STANJE KONSTRUKCIJE PRE POPLAVE

Ono što se posebno zaboravljalo je bila i još uvek jeste činjenica da se kod predloga popravke i sanacije u obzir nije uzimalo stanje konstruk-cije pre poplave. U velikoj meri su konstrukcije (posebno u područjima sa objektima starijim od 70 i više godina) već bile vlažne i pogođene gra-đevinski štetnim solima. Određen uticaj izvršile su i popravke iz prošlih godina kojima su se konstrukcije „spašavale“ unutrašnjom izolacijom (na bazi asfalta i katrana) pa je tako vlaga dolazila do viših nivoa i na spoljašnju


22

stranu zida. U tim slučajevima isušivanje samo pomoću odstranjivača vlage nije dovoljno i zato je neophodno konsultovati se sa stručnjakom.

Značajan procenat starijih objekata je bez učvršćenih temelja i bez dre-naže. Ta činjenica u kombinaciji sa betonskim podovima bez vodoravnih izolacija u zidu uzrokuje mnoge statičke poremećaje i zbog toga nije došlo do prirodnog oticanja vode iz donjeg temelja.

2. POTCENJIVANJE DELOVANJA PRITISKA VODE NA KONSTRUKCIJE I HIDROIZOLACIJA

I u novijim objektima (ne samo u starijima) delovanje pritiska poplavne vode može uzrokovati oštećenje funkcionalnih izolacija, i to kako vertikalnih tako i vodoravnih. Na dalje je, takođe, važno prekontrolisati stanje razvod-ne mreže sanitarne instalacije i otpada. Sanacije koje ne isključe mogućnost i tih oštećenja će takođe dovesti do neispravnog ili nesavršenog načina sa-nacije.

3. PROBLEMATIKA MALTERA

Ako se na ekstremno vlažne zidove ubrzano naneo običan malter, u oko 60% slučajeva došlo je do oštećenja kada se pojavila buđ i sone fl eke. Do istih grešaka dolazi kada građevinar nastoji da visoku vlagu „izoluje“ ispod maltera. Vlaga naravno počinje da se penje do viših nivoa ili se pojavljuje na spoljašnjoj strani zida. Zbog te činjenice (vlažan zid = hladan zid = odvod toplote) dolazi do nastanka rose na malteru, usled čega dolazi do nastanka neotklonjivih oštećenja maltera (soli, mrlje, buđ itd.). U slučajevima smisle-nog isušivanja koje se sprovodi pod nadzorom stručnjaka ima smisla nanositi sanacijski malter, i to onaj koji je posebno prilagođen takvim slučajevima.

Nije svaki sanacijski malter u stanju da podnese visoku vlažnost i visok stepen koncentracije soli. Treba upozoriti i na to da je delotvornost sana-


23

cijskog maltera mnogo niža ako se ne pridržavate postupka koji je odredio proizvođač.

U objektima u kojima vlasnik objekta ne pristupi kompleksnom reša-vanju vlage (npr. provetravanje podova, drenaže, vazdušni kanali, isprav-no provetravanje i cirkulacija vazduha), rezultat u mnogim slučajevima ne odgovara uloženim sredstvima. Ko želi da izvede rekonstrukciju efektivno, neće moći bez iskusnog i stručnog tehničara koji će ga posavetovati.

4. NEPRIDRŽAVANJE OPŠTEVAŽEĆIH PRAVILA I UPUTSTAVA

Za kraj nekoliko saveta čije vam pridržavanje preporučujemo u cilju delotvorne i efektne sanacije objekata, a koji su važni za održavanje veka trajanja sanacijskih intervencija čime možete sprečiti dalje, nepotrebne, veće troškove:

Obnavljanje boje je dobro obaviti tek nakon što se malter sasvim stegne

Nanesite propusnu boju sa koefi cijentom difuzije vodenih para sd =<0,2 m (najbolje 0,1). Veoma često se pogrešno nanose disper-zne, nepropustive boje

Zidove nakon nanošenja sanacijskog maltera ni u kojem slučaju ne treba obložiti ili na neki drugi način zatvarati – doći će do obezvređenja pret-hodnih radova i popravki, a i do veće koncentracije vlage u konstrukciji

Nameštaj i sanitarni nameštaj nemojte stavljati uz zid – držite razmak od oko 50 – 100 mm. U suprotnom može doći do ponovnog stvaranja buđi

Sanirane prostorije zahtevaju intenzivno provetravanje – ne podcenjuj-te rizik od nastanka kondenzacije

Spoljašnji malter i popravljanje fasade preduzima se tek nakon izrazitog snižavanja vlažnosti spojašnjeg zida – u konkretnim slučajevima kom-binacije sa neophodnim intervencijama i metodama sanacije (dodatne vodoravne izolacije, vazdušni kanali, provetravani podovi itd.)

Nedovoljna visina pri realizaciji sanacijskog maltera može uzrokovati i nastanak oštećenja maltera iznad obavljene sanacije. To važi i za nedo-voljnu pripremu preduslova pre nanošenja sanacijskog maltera

Ako se ne kombinuju sanacijske intervencije sa rešavanjem primarnih uzroka (kišnica, drenaža, oštećena razvodna mreža sanitarnih instalacija i kanalizacije itd.), popravke će biti polovične, a njihova delotvornost minimalna


24

Ostavljanje gipsa ili nanošenje gipsa ispod novog maltera (i sanacijskog maltera) tamo gde je vlažna sredina može uzrokovati dalje oštećenje maltera i elektroinstalacija

Pre svake građevinske intervencije ili planiranih popravki (sanacije) pre-poručujemo vam konsultacije sa stručnim tehničarom ili fi rmom – tako ćete sprečiti nepotrebnu štetu


Izdala ADRA Srbija, 2014. Štampa: Euro Dream, Nova Pazova

BESPLATAN PRIMERAK

ADRA SrbijaRadoslava Grujića 4

11000 Beogradtel.: +381 11 344 2625

email: offi [email protected]

www.adra.org.rs


obnova stambenih zgrada nakon poplava · 4 odstranite materijale koji sadrže hranljive materije...

Documents