visoka zdravstvena škola strukovnih studija u beogradu · pankreas. ovim sistemom u organizam...

Akademija strukovnih studija Beograd

Visoka zdravstvena škola

Mr Sanja Stanisavljević

ZDRAVSTVENA NEGA U INTERNOJ MEDICINI 1

Beograd, 2020.

ZDRAVSTVENA NEGA BOLESNIKA U

GASTROENTEROLOGIJI I

HEPATOLOGIJI

Sistem organa za varenje ĉine:

gastrointestinalni trakt,

jetra, žuĉna kesa i žuĉni putevi,

pankreas.

Ovim sistemom u organizam ulaze hranjive

materije, minerali, teĉnost i vitamini.

Hranljive materije se razlažu do jedinica apsorpcije,

a potom apsorbujući kroz sluznicu prelaze u limfu i

krv.

Varenje (digestiju) hranjivih materija omogućavaju brojni

enzimi digestivnog trakta koji se nalaze u:

pljuvaĉci (alfa amilaza - ugljeni hidrati);

ţeludaĉnom soku (pepsin - belanĉevine, tributiraza -

mleĉne masti);

pankreasnom soku (tripsin i himotripsin - belanĉevine,

lipaza - trigliceridi, amilaza - ugljeni hidrati);

crevnom soku (maltaza, laktaza, lipaza...);

ţuĉi (žuĉne kiseline emulgovanje masti i olakšanje

delovanja pankreasnih enzima).

Apsorpcija u ţelucu je zanemarljiva (osim alkohola),

dok se u debelom crevu vrši apsorpcija vode i

elektrolita.

Ćelije debelog creva luĉe samo sluz.

Apsorpcija hranljivih sastojaka vrši se u tankom

crevu zahvaljujući apsorptivnoj površini crevnih ĉupica.

Mehanizmi apsorpcije:

difuzija,

aktivni transport

pinocitoza

Potrebe za negom bolesnika u

gastroenterologiji

Javljaju se kao posledica dejstva fiziĉkih (povrede,

toplo, hladno), hemijskih (zaĉini, lekovi) i bioloških

ĉinilaca (bakterije, virusi i gljivice...).

PROMENE U USNOJ DUPLJI

Promene se mogu javiti:

na zubima,

desnima,

bukalnoj sluznici,

jeziku.

Mukozitis - zapaljenje sluznice usne duplje praćeno

bolom pri žvakanju, kravarenjem iz desni i ulceracijama

sa znacima infekcije (bakterijske, gljiviĉne, virusne) –

stomatitis, sor.

Stepeni oralnog mukozitisa prema SZO

Oralni mukozitis uzrokovan zraĉenjem

Obrada usne duplje bolesnika nakon svakog obroka;

Upotreba sredstava za dezinfekciju usne duplje;

ispiranje usta rastvorom sode bikarbone i rastvorom

pantenola.

Zabrana unosa alkohola, toplih i hladnih jela, ĉvrste,

zaĉinjene, kisele hrane i duvana;

Lokalna primena medikamenata (antibiotika,

antimikotika, adstrigenata, 1% fluor gela);

Sestrinske intervencije

Može se javiti u formi:

oteţanog gutanja ĉvrste hrane – ukazuje na

opstrukciju jednjaka (tumor, uvećanje krvnog suda),

oteţanog gutanja ĉvrste hrane i teĉnosti –

ukazuje na motornu disfunkciju jednjaka

(skleroderma, ahalazija, spazam jednjaka)

DISFAGIJA

Jedan je od osnovnih simptoma bolesti jednjaka.

AHALAZIJA

Ahalazija je difuzni motorni poremećaj, koji se karakterišeoslabljenom peristaltikom i nemogućnošću relaksacije

donjeg dela jednjaka.

Javlja se kod oba pola (ĉešće kod muškaraca) izmeĊu

30. i 60. godine života.

Promene nastaju usled nedostatka vlakana Aerbahovog

nervnog pleksusa (spleta nerava) u mišićnom sloju zida

jednjaka.

Denervaciju pleksusa uzrokuju razliĉiti faktori:

mikroorganizmi, toksiĉne materije, metaboliĉki

poremećaji, operativno oštećenja nerava...

Predeo donjeg sfinktera jednjaka ne može normalno da

se otvara za vreme prolaska hrane.

Orofaringealna disfagija – teškoća pri zapoĉinjanju

akta gutanja.

Povezana je sa neuromuskularnim poremećajima kao

što su:

- moždani udar,

- polimiozitis,

- miastenija gravis,

- parkinsonova bolest...

Uzrok usno-ždrelne disfagije mogu biti i zapaljenski

procesi u ustima, nosu ili okolnom tkivu.

Prikupiti podatke o naĉinu ishrane i sastavu obroka

bolesnika;

Iskljuĉiti zaĉinjenu, izrazito toplu ili hladnu hranu iz

jelovnika bolesnika;

Aplikovati terapiju po nalogu lekara (miorelaksansi kod

spazma...).

Savetovati da uzima hranu u teĉnom ili kašastom obliku;


Odinofagija je bol pri gutanju.

Može se javiti u dve forme kao:

oštar bol

- ukazuje na zapaljenje sluzokože jednjaka (ingestija

kauzalnih sredstava, infekcija, radijaciji ezofagitis...)

tup bol

- potiĉe od okolnih mišića koji uĉestvuju u aktu

gutanja.

ODINOFAGIJA

Karakteristike bola pri gutanju:

javlja se taĉno na mestu prepreke;

jaĉi bol se širi u ramena, leĊa i vilicu što može

podsećati na anginozni bol;

diferencijalna ĉinjenica je to što se ovaj bol javlja sa

unosom hrane.

Odinofagija može biti udružena sa disfagijom.

Javlja se kod:

hiperaciditeta želudaĉnog soka,

peptiĉnog ulkusa,

gastroezofagealnog refluksa (GERB)

GORUŠICA (pyrosis)

Predstavlja osećaj peĉenja, žarenja iza sternuma ili

visoko u epigastrijumu.

Savetovati bolesnika da obrok unosi najmanje 2 sata

pre odlaska na spavanje;

Da ne konzumira zaĉinjenu, toplu ili hladnu hranu;

Da ne konzumira cigarete, kofein, pepermint, slanu i

slatku hranu;

Da uzima manje, ĉešće obroke;

Da izbegava zadržavanje u pognutom položaju na

dole,

Da redovno uzima simptomatsku terapiju po nalogu

lekara (antacidi).

Da spava na podignutom uzglavlju;

Nastaje kontrakcijom mišića dijafragme i nadražaja

nervusa rekurensa.

Javlja se kod:

ezofagitisa,

pankreatitisa,

dilatacije želuca,

aerofagije,

opstrukcije pilorusa,

terminalne faze karcinoma želuca.

ŠTUCANJE (singultus) I PODRIGIVANJE

(eructatio)

Obiĉno je benignog karaktera i prolazi spontano.

Dati bolesniku da popije teĉnosti ili savetovati da

duboko udahne i zadrži vazduh.

Po nalogu lekara primeniti medikamentoznu terapiju:

sedative,

lokalne anestetike oralno,

spazmolitike,

antacide.


Povraćanje nastaje nadražajem centra za povraćanje

u moždanom stablu.

Regurgitacija je vraćanje manje koliĉine hrane iz

jednjaka ili želuca bez muĉnine, gaĊenja i kontrakcije

abdominalnih mišića, što je znaĉajna razlika u odnosu

na povraćanje.

Ruminacija predstavlja oblik regurgitacije gde se

želudaĉni sadržaj ponovo žvaće i guta.

MUĈNINA (nausea) I POVRAĆANJE (vomitus)

Muĉnina i povraćanje su simptomi velikog broja

poremećaja i bolesti gastrointestinalnog trakta kao što su:

opstrukcije pilorusa, tankog creva, kolona,

bilijarne kolike,

gastroezofagealni refluks,

funkcionalna dispepsija,

oštećenje motorne funkcije gastrointestinalnog trakta,

zapaljenske bolesti pankreasa, creva, slepog creva,

jetre i žuĉne kese,

maligne bolesti gastrointestinalnog trakta...

Muĉnina i povraćanje mogu biti praćeni:

tahikardijom ili bradikardijom za vreme povraćanja,

padom krvnog pritiska,

slabošću,vrtoglavicom,

bledilom.

Komplikacije:

ruptura jednjaka, hematemeza,

dehidratacija, malnutricija,

zubni karijes i erozije,

metaboliĉka alkaloza, hipokalijemija,

aspiracioni pneumonitis.

Uzeti podatke od bolesnika o uĉestalost, trajanju,

intenzitetu, koliĉini i izgledu povraćanog sadržaja;

Hrana treba da bude sobne temperature;

Savetovati bolesniku da uzima manje, ĉešće obroke,

izbegava zaĉinjenu, masnu i slatku hranu.

Aplikovati antiemetike po nalogu lekara;


Bolesnika postaviti u Fovlerov ili boĉni položaj zbog

mogućnosti aspiracije sadržaja;

Ĉesto provetravati prostoriju.

Intenzivirati negu usne duplje;

Voditi listu bilansa teĉnosti i kontrolisati diurezu;

Obezbediti dovoljno teĉnosti zbog mogućnosti

dehidratacije;

Manifestuje se u vidu zatvora (konstipacije) ili proliva

(dijareje).

Dijareja nastaje kao posledica ubrzane pasaže creva

ili smanjene apsorpcije teĉnosti.

Bitno je napraviti razliku izmedju dijareje i

inkontinencije.

Neizmeniĉna dijareja i opstipacija ukazuje na

opstrukciju kolona (tumor) ili iritabilni kolon.

POREMEĆAJ PRAŢNJENJA CREVA

Naglo nastala dijareja praćena muĉninom,

povraćanjem, bolom u abdomenu i povišenom

temperaturom karakteristiĉna je za:

virusne,

bakterijske infekcije,

neželjene efekte pojedinih lekova.

Prisustvo dijareje duţe od 4 nedelje ukazuje na:

malapsorpciju,

inflamacione bolesti creva,

metaboliĉki ili endokrini poremećaj,

zloupotrebu laksativa,

iritabilni kolon,

neoplazmu.

Parazitarne i bakterijske infekcije creva mogu dati

hroniĉne dijareje.

Dijareje praćene masnim i smrdljivim stolicama

ukazuju na malapsorpciju masti.

Veliki gubitak teĉnosti dovodi do dehidratacije koja se

manifestuje: suvim, oboženim jezikom, suvom kožom,

smanjenim turgorom kože, umorom, malaksalošću,

osećajem žeĊi i gubitkom telesne težine.

Kontrola vitalnih funkcija;

Aplikovanje terapije po nalogu lekara (antidijaroiĉna

sredstva svakih 4-6 h);

Rehidratacija intravenska ili oralna rastvorima elektrolita

i glukoze;

Merenje diureze i voĊenje liste bilansa teĉnosti;

ObezbeĊivanje hiperenergetskih obroka;


Nije dozvoljeno unošenje namirnica koje stimulišu rad

creva;

Intenzivirati negu anorektalne regije.

Izbegavati mleko i mleĉne proizvode, toplo ili hladno

jelo, leguminoze, ugljene hidrate, zaĉine, alkohol,

duvan...

Podrazumeva izostanak pražnjenje creva duže od

72h.

Razlozi konstipacije mogu biti:

mehaniĉki uzroci (tumor, hernija, divertikuloze, spazam

kolona),

prisustvo anorektalne fisure,

neurološke disfunkcije (povreda kiĉmene moždine,

multipla skleroza, dijabetes),

lekovi (opijati, antacidi, preparati gvoždja...),

patološka stanja (hipotireoidizam, dehidratacija),

nepravilna ishrana (malo celuloze i teĉnosti),

fiziĉka neaktivnost.

KONSTIPACIJA

Savetovati bolesnika da na svaki podsticaj pražnjenja

reaguje;

Povećati fiziĉku aktivnost i unos teĉnosti;

Po potrebi dati evakuacionu klizmu i laksativna

sredstva.

U ishranu uvesti veću koliĉinu vlaknaste hrane i

izbegavati ugljene hidrate;


Može se javiti usled bolesti organa za varenje i u

okviru hemoragijskog sindroma.

Bolesnik može krvariti iz bilo kog dela digestivnog

trakta.

Krvarenja mogu biti spoljašnja i unutrašnja.

Spoljašnja krvarenja – hematemeza, melena, sveža

krv, okultno krvarenje.

Unutrašnje krvarenje – intraabdominalno krvarenje.

KRVARENJE IZ DIGESTIVNOG TRAKTA

Najĉešće bolesti GIT- a koje dovode do krvarenja su:

• jednjak - ezofagitis, variksi, peptiĉki ulkus, tumori.

• ţeludac - peptiĉki ulkus, erozivni gastritis, maligni i

benigni tumori.

• duodenum - duodenalni ulkus, erozivni duodenitis,

divertikulum, Kronova bolest, maligni i benigni

tumori.

• debelo crevo – divertikuloze kolona, polipi,

karcinom kolona, ulcerozni kolitis, Kronova bolest,

hemoroidne fisure.

Pojedini lekovi (aspirin, kortikosteroidi, nesteroidni

antireumatici) narušavaju mukoznu zaštitu i stimulišu

luĉenje NaCl-a. dovodeći indirektno do krvarenja iz

digestivnog trakta.

Masivna krvarenja predstavljaju urgentno stanje i

zahtevaju smeštaj bolesnika u jedinicu intenzivne

nege i preduzimanje svih mera prevencija

hipovolemijskog šoka.

Stepen hipovolemijskog šoka

Blagi (do 20% gubitka krvi)

hipotenzija, tahikardija, hladna, bleda i vlažna koža

kolabirane vene;

Srednji (20 do 40% gubitka krvi)

hipotenzija u ležećem položaju, tahikardija, oligurija,

metaboliĉka acidoza;

Teţak (preko 40% gubitka krvi)

smanjena perfuzija srca i centralnog nervnog sistema,

metaboliĉka acidoza, agitacija, konfuzno stanje,

hipotenzija u ležećem položaju, tahikardija, brzo i

produbljeno disanje.

Postavljanje bolesnika u Trendelenburgov položaj;

Otvaranje dve venske linije;

Uzimanje krvi za laboratorijske analize (standardna

biohemija, krvna grupa, RH faktor, protrombinsko

vreme);

Merenje vitalnih funkcija (monitoring sistem);


Ukljuĉiti kiseonik 5-10 litara u minuti;

Kod hematemeze plasirati nazogastriĉnu sondu;

Plasirati urinarni kateter;

Obustaviti unos hrane ili teĉnosti per os;

Meriti diurezu i voditi listu bilansa teĉnosti;

Po nalogu lekara aplikovati infuzione rastvore,

Pripremiti sve za transfuziju krvi;

Nega bolesnika u postelji;

Kontrola izluĉevina zbog krvarenja;

Permanentno opservirati bolesnika;

Prevencija dekubitusa.

Plasiranje nazogastriĉne sonde

Nazogastriĉne sonde

Potreban materijal za plasiranje nazogastriĉne sonde

OdreĊivanje dužine sonde

Šuplji abdominalni organi (creva, žuĉni kanali,

mokraćne kanali) daju simptome bola kada su njihove

kontrakcije snažne, zidovi prenategnuti ili su u

spazmu.

Solidni organi (jetra, pankreas) daju bol kada im je

kapsula nategnuta.

Abdominalni bol po pravilu nije strogo lokalizovan.

Sa godinama opada osetljivost na bol u abdomenu.

ABDOMINALNI BOL

Regionalna podela abdomena

Crevna kolika

• Spastiĉna, periodiĉna kontrakcija zida creva.

• Bol poĉinje naglo, velikog je intenziteta, ima periode

popuštanja ili naglog prestanka.

• Ciklusi se ponavljaju.

• Bolovi tipa kolika vezani za šuplje organe, nemaju

strogu lokalizaciju i puteve širenja.

Specifiĉnosti abdominalnih bolova

Ţuĉna (bilijarna) kolika

• Nastaje najĉešće posle obroka bogatog mastima i

zaĉinima.

• Lociran ispod ksifoidnog nastavka, širi se pod

desnim rebarnim lukom, pozadi u leĊa u predelu

lopatice.

• Bol može trajati satima i prestaje spontano.

• Najĉešće je vezan za postojanje holelitijaze.

• U sluĉaju zapaljenja žuĉne kese pored bola prisutni

su i temperatura, povraćanje, meteorizam i opšte

loše stanje.

Renalna (bubreţna) kolika

• Bol visokog intenziteta, poĉinje u lumbalnoj regiji i

širi se prema spoljnim genitalijama i unutrašnjoj

strani butine.

• Najĉešće je rezultat kalkuloze mokraćnih puteva.

• Bol je ĉesto praćen polakizurijom, dizurijom i

hematurijom.

Ulkusna bol

• Lokalizovana je u epigastrijumu, odmah ispod

ksifoidnog nastavka.

• Bolesnici ga opisuju kao peĉenje, žarenje.

• Najĉešće se javlja ujutro ili kasno noću, na prazan

stomak i ublažava se ili prestaje posle unosa hrane.

• Pokazuje veću uĉestalost u jesen ili proleće.

• Razliĉitog je intenziteta.

Pankreasni bol

• Javlja se kod zapaljenskih ili malignih bolesti

pankreasa.

• Kod akutnog pankreatitisa bol nastaje iznenada u

predelu epigastrijum, širi se u levo do kiĉmenog

stuba ili kao obruĉ oko stomaka (pojasni bol). Prati

ga povraćanje i stanje šoka.

Bolesti jetre

• Praćene su bolovima u desnom gornjem kvadrantu.

• Bol je stalan, umerenog inteziteta i pojaĉava se pri

naprezanju.

Prikupiti podatke o karakteristikama bola (lokalizaciji,

intenzitetu, trajanju, kvalitetu, putu širenja,

provocirajućim faktorima). Obavestiti lekara.

Izmeriti vitalne funkcije.

Primeniti medikamentoznu terapiju po nalogu

(analgetike, spazmolitike, opijate).

Postaviti bolesnika u odgovarajući položaj.

Permanentno opservirati bolesnika.


Prebojenost kože i beonjaĉa žutom bojom.

Posledica je povećane koliĉine bilirubina u krvi usled:

hemolitiĉke anemije,

smanjenog izluĉivanja bilirubina u žuĉi (zapaljenje

jetre i zastoj protoka žuĉi),

opstrukcije hepatiĉnih i bilijarnih puteva (žuĉni

kalkulusi, neoplazme).

Praćena je promenama u urinu i stolici, muĉninom,

gaĊenjem, povraćanjem, povišenom temperaturom,

svrabom kože.

ŢUTICA (icterus)

Icterus

Pratiti stanje bolesnika i o promenama obavestiti

lekara.

Intenzivirati liĉnu higijenu bolesnika (negu kože) zbog

pojaĉanog svraba kože.

Obezbediti dovoljne koliĉine teĉnosti.


Nastaje kao posledica eksudacije ili transudacije

teĉnosti u trbušnu duplju.

Eksudat je najĉešće posledica peritonitisa, a transudat

portne staze.

PRISUSTVO SLOBODNE TEĈNOSTI U

ABDOMENU (ascit)

Upoznavanje bolesnika sa problemom i znaĉajem

pravilnog higijensko-dijetetskog režima (ograniĉenje

unosa soli na 400mg/ dan),

Kontrola telesne težine.

Kontrola stepena dehidratacije (turgor kože...).

Stroga kontrola vodnog bilansa (ograniĉenje unosa

teĉnosti na 1l/dan),


Uzimanje krvi za laboratorijske analize (elektroliti,

kreatinin, urea).

Medikamentozna terapija po nalogu lekara (diuretici).

Prevencija dekubitusa.

Priprema bolesnika i materijala za abdominalnu punkciju

(ponoviti iz zdr. nege !).

Postavljanje bolesnika u polusedeći položaj.

Hvala na paţnji

visoka zdravstvena škola strukovnih studija u beogradu · pankreas. ovim sistemom u organizam...

Documents