ХЕМИJA II

1. O УП ЗНАВАЊЕСАПРЕДМЕТОМИНАЧИНОМРАДА

2. 3. 4. - УГЉОВОДОНИЦИНОМЕНКЛАТУРА СУПСТИТУЦИЈА АДИЦИЈАПОНАВЉАЊЕ

АЛКОХОЛИ

5. АЛКОХОЛИУ хемији, алкохол је органско једињење у коме је хидроксилна функционална група (-O H )

везана за засићени атом угљеника. Општа формула алкохола је R-O H . Хидроксилна група -O H , везана на ланац угљоводоника.

Називе добијају према ланцу угљоводоника са наставком -ол. Суфикс -ол се јавља у IUPAC хемијским именима свих супстанци у којима је хидроксилна група главна функционална група. Тако ће нпр. сажета структурна формула етанола да буде CH3-CH2-OH. Термин алкохол се оригинално односио на примарни алкохол етил алкохол (етанол), који се налази у алкохолним пићима.

ПОДЕЛА АЛКОХОЛАПрема броју ОН група

1. Монохидроксилни(1OH група)2. Двохидроксилни(2OH групе)3. Полихидроксилни(3 или више OH групa)

Према начину везивања угљеникових атома1. Алифатичне R-OH алкил група2. Ароматичне AR-OH арил група

Према положају алкил групеПримарни(10) CH3-CH2-OHСекундарни(20) CH3-CHОН-CH3

ОН ˡ

Терцијални(30) CH3-C-CH3

ˡCH3

1

ХЕМИJA II

Примери најпознатијих алкохола

CH3OH Метанол

C2H5OH Етанол Етил алкохол

C4H9OH Бутанол Бутил алкохол

C5H11OH Пентанол Амил алкохол

Полихидроксилни алкохоли

C2H4(OH)2 Етан-1,2-диол Етилен гликол

C3H5(OH)3 Пропан-1,2,3-триол Глицерол

C6H8(OH)6 Heksan-1,2,3,4,5,6-heksol Manitol, Sorbitol

Алициклични алкохоли

C10H19OH 2 - (2-пропил)-5-метил-циклохексан-1-ол

Ментол

6. ДОБИЈАЊЕАЛКОХОЛА

Биолошки поступак

Етанол се добија ферментацијом глукозе произведене хидролизом скроба, у присуству квасца на температури испод 37 °C. Такође се процес може одвијати путем разградње сахарозе ензимом инвертаза до глукозе и фруктозе, и затим разградњом глукозе ензимом зимаза до етанола и угљен-диоксида.

С6Н12О6 → 2С2Н5ОН + 2СО2

2

ХЕМИJA II

Лабораторијска синтеза

Хидратација

Алкени учествују у реакцији хидратације користећи концентровану сумпорну киселину као катализатор, која обично даје секундарне или терцијарне алкохоле.

СН2=СН2 + Н2О → С2Н5ОН

Супституција

Примарни хало-алкани реагују са воденим раствором NaOH или KOH.

R-CH2-X + NaOH → R-CH2OH + NaX

7. - , ХЕМИЈСКЕОСОБИНЕАЛКОХОЛА АЛКОХОЛАТИ, ДЕХИДРАТАЦИЈА ОКСИДАЦИЈА

АЛКОХОЛИ су веома реактивна једињења. У реакцијама може да учествује водоник из хидроксилне групе или цела хидроксилна група.

1. реакција са металима2R-CH2OH + Na→ 2R-CH2O-Na + H2

Настала једињења се зову метал алканолати (натријум етанолат)

2. Реакција са халогеноводоничним киселинама

R-CH2OH + HX → R-CH2-X + H2O

Настала једињења се зову халоалкани. Именује се халоген са бројем атома где се налази и потом назив угљоводоника ( 1хлор бутан)

3. Реакција са кисеоничним киселинама

R-CH2OH + HOSO2OH →R-CH2O-SO2OH + H2O

У овим реакцијама могу да учествују и органске- карбоксилне киселине. Настала једињења се зову естри. У природи посебан значај имају естри сумпорне и фосфорне киселине.

4. Оксидација алкохола

У присуству оксидационих једињења KMnO4, K2Cr2O7 алкохоли прелазе у карбонилна једињења ( алдехиде и кетоне).

R-CH2OH→R-CH=O + H2

5. Дехидратација

Загревањем алкохола у присуству јаких неорганских киселина настају алкени уз ослобађање молекула воде.

R-CH2OH + HOSO2OH →R- CH2-CH2O-SO2OH →R- CH2=CH2 + H2O

3

ХЕМИJA II

8.ТЕСТ

9. ПОЛИХИДРОКСИЛНИАЛКОХОЛИ

C2H4(OH)2 Етан-1,2-диол Етилен гликол

C3H5(OH)3 Пропан-1,2,3-триол Глицерол

Полихидроксилни алкохоли су једињења високе тачке кључања, добро се растварају у води. Учествују у свим хемијским реакцијама као и монохидроксилни.

Најпозантији двохидроксилни алкохол је гликол- 1,2етандиол познатији као антифриз.

Може се добити оксидацијом етена у присуствуKMnO4,

CH2 =CH2 + [O] + H2O →CH2OH-CH2OH

Индустријски се производи оксидацијом етена са кисеоником и присуству сребра

CH2 =CH2 + [O]→ CH2 - CH2 CH2 - CH2 + [НOН]→ CH2 - CH2

\ / \ / \ / О О ОН ОН

Глицерол је најпознатији представник полихидроксилних, троходроксилих алкохола.

CH2 - CH - CH2

\ \ \

ОН ОН OH

Основна је компонента природних масти и уља. Растворљив је у води, високе тачке кључања. Слаткастог је укуса, нетоксичан. Добија се из масти или из пропена.

Глицерол тринитрат- нитроглицерин се користи као лек или у смеши са силикатном земљом је познат као динамит.

4

ХЕМИJA II

10. АРОМАТИЧНИАЛКОХОЛИ

Према броју хидроксилних група ароматични алкохоли се деле на монохидрокслине и полихидроксилне.Главни представник је фенол- хидрокси бензен.

Када се поред хидроксиле групе појављује и метил група, једињења се називају крезоли. Метил група може да се појављује у орто 1 мета2 или пара 3 положају.

Ароматични угљоводоници реагују са базама дајући фенолате

C6H5OH + NaOH → C6H5O -Na+ + H2O

Када се у раствор натријум фенолата уводи угљен диоксид, настаје фенол.

C6H5O -Na+ + H2O+ CO2 →C6H5OH + NaHCO3

11. ЕТРИЕтри су једињења опште формуле R -O-R, Ar- O-Ar

Група С -О-С је веома стабилна. Разлаже се само у присуству јаких киселина или база. Када је угљоводонични низ кратак једињења су јако поларна.

Диметил етар CH3OCH3 и CH3OC2H5 етил метил етар су супсатаце које су се користиле у медицини као анестетик.Због лаке испарљивости, користи се у лабораторији за екстракцију.

Етри се добијају дехидратацијом алкохола:

2 ROH + H2SO4 --> ROR + H2O

Или реакцијом са хлоро или бромо алканима.

ROH + Cl-R --> ROR + HCl

5

ХЕМИJA II

12.ТЕСТ

АЛДЕХИДИИКЕТОНИ

13. АЛДЕХИДИНОМЕНКЛАТУРА

Алдехид је органско једињење које садржи терминалну карбнонилну групу (>С=О). Ова функционална група, која се састоји из атома угљеника који је везан за атом водоника и двоструком везом за атом кисеоника (општа формула: -CH=O) назива се алдехидна група.

Алдехиди имају општу формулу R-CH=O, односно, једна алкил (или арил) група и један водоников атом везани су за карбонилни угљеников атом.

У IUPAC хемијским именима јавља се наставак -АЛ на основни алифатични назив. (метанал, етанал...).

Неки алдехиди су познатији по старим називима –метаналНСН=О формалдехид је гасовито једињење растворљиво у води.

Обично се чува растворен у води под називом формалин (37% формалдехида и око 15% метанола у води), који се користи за прапарацију у биологији и медицини.

Етанал (CH3CH=O), ацеталдехид је безбојна, лако испарљива течност, такође добро растворљива у води. Чува се као паралдехид (циклични тример). Паралдехид се у медицини употребљава као хипнотик и средство за умирење (седатив).

бензалдехид

мирис бадема ванилин мирис ваниле

14. ДОБИЈАЊЕАЛДЕХИДА1. Оксидација алкохола

R-CH2OH + [O] → R- CH=O

6

ХЕМИJA II

2. Хидратација алкина

+HOH→ C3H7CH=O

1бутин бутанал

У међуфази настаје примарни незасићени алкохол.

15. 16. РЕАКЦИЈЕАЛДЕХИДААлдехиди кључају на вишим температурама од уљоводоника са истим бројем С атома, али на нижим од алкохола. Могу да граде водоничну везу са водом.

1. Хидрогеновање карбонилне групе

У присуству катализатора никла, паладијума или платине, карбонилна група даје са водоником хидроксилну групу

R- CH=O + H2 → R- CH2 -OH

Нуклеофилна адиција

То је врста реакције код које долази до везивања једног једињењакоје има јаче негативно наелектирсање - нпр кисеоник из карбонилне групе, па је остатак молекула делимично позитиван. Друго једињење садржи негативно наелектрисање или слободне електронске парове- нуклеофил.

2. Адиција воде

R- CH=O + HOH→ R- CH-(OH)2

1,1 АЛКАНДИОЛ

Настају двохидроксилни алкохоли, који су због присуства две ОН групе веома нестабилна једињења.

3. Реакције са алкохолима

У реакцији алдехида и алкохола настају полуацетали. Најпознатији полуацетали су прстенасте струкуре моносахарида.

R- CH=O + CH3 OH→ R- CH-(OH) -O -CH3

1МЕТОКСИ 1 АЛКАНОЛ

7

ХЕМИJA II

Када се у раствор алдехида и алкохола дода хлороводонична киселина добијају се ацетали.

OCH3

/R- CH=O + 2CH3 OH→ R-CH -OCH3 + H2O

ДИМЕТОКСИ АЛКАНАЦЕТАЛ

Ова реакција се одвија у две фазе. Прво настаје полуацетал са једним молекулом алкохола (нуклеофилна адиција). У другој фази други молекул алкохола супституише -ОН групу са- OCH3 групом, те се издваја вода (нуклеофилна супституција).

Ацетали су стабилни у базној и неутралниј средини. У киселој средини се разлажу на полазна једињења.

Грињаров реагенсR-MgBr је алкил магнезијум халогенидреагује са метаналоми даје примарне алкохоле, саосталим алдехидима даје секундарне алкохоле, а са кетонима даје терцијалне алкохоле.

Алдолна адиција и кондензација

4. Оксидација

Алдехиди се лако оксидују дајући карбокслине киселине са истим бројем С атома. Помоћу ове

8

ХЕМИJA II

реакције се алдехиди могу разликовати од кетона. Блага оксидациона средства реагују само са алдехидима.

Реакција сребрног огледала

Амонијачни раствор сребро хидроксида у реакцији са алдехидима даје елементарно сребро и органску киселину.

R-CH=O +2 Ag(NH3)2+ + 2OH- → R-COO-NH4

+ + 2Ag↓ + 3NH3 + H2O

5. Редукција

ФЕЛИНГОВ РЕАГЕНС је смеша бакар сулфата и алкалног раствора калијум, натријум тартарата. Најпознатија метода за одређивање алдехида. Користи се за мерење садржаја шећера у прехрамбеним производима.

Када се два раствора фелинга помешају, добија се тамно плави раствор. Додајући раствор алдехида, те загревањем, настаје црвени талог бакарI оксида.

R-CH=O + 2Cu2+ + 4OH- → R-COOH + Cu2O↓ + 2H2O

Алдехиди у базном раствору реагују са јонима бакра. Настаје со и црвени талог бакарI оксида.

R-CH=O + 2 Cu2+ + NaOH + H2O → R- COO- Na+ + Cu2O + 4H+ .

17. ТЕСТ

18. - КЕТОНИ НОМЕНКЛАТУРА

Кетони су органска једињења са кисеоником која садрже карболнилну - кето - групу. За угљеников атом карбонилне групе везане су две акил-групе. Кетони настају оксидацијом секударних алкохола. Општа кетона формула је: R1(C O )R2.

По IUPAC номенклатури, кетони се именују додавањем суфикса -он . За важније кетоне се користе традиционална несистематска имена, на пример ацетон и бензофенон. Та несистематска имена се сматрају задржаним IUPAC именима. Позиција карбонилне групе се обично означава бројем.

9

ХЕМИJA II

Најпростији кетон је пропанон -АЦЕТОН

Добија се оксидацијом 2 пропанола - секундарног алкохола. То је безбојна течност карактеристичног мириса . Добро раствара органске полимере ( растварач за лак за нокте).

19. 20. РЕАКЦИЈЕКЕТОНА1. Хидрогеновање карбонилне групе

У присуству катализатора никла, паладијума или платине, карбонилна група даје са водоником хидроксилну групу

R- C=O - R + H2 → R- CH2 -OH- R

Грињарова реакција

Грињаров реагенс је алкил магнезијум халогенид. Са кетонима даје секундарне и терцијалне алкохоле

Грињаров реагенс се добија када се у апсолутном етру магнезијум угради у алкил халогенид

R-CH2Br + Mg → R-CH2 Mg Br

Кетони не реагују са слабим оксидационим средствима.

У реакцији са амонијаком и његовим дериватима даје имине =NH. То су нестабилна једињења која лако прелазе у амине -NH2.

R-C=O-R + NH3→ R-C=NH-R + H2O

R-C=NH-R + H2→ R-CН-NH2 -R

10

ХЕМИJA II

21. ПОНАВЉАЊЕГРАДИВА

22. ТЕСТ

ОРГАНСКЕКИСЕЛИНЕ

23. ОРГАНСКЕКИСЕЛИНЕНОМЕНКЛАТУРАОРГАНСКЕ КИСЕЛИНЕ су једињења која на једном С атому имају и хидроксилну -ОН и карбонилну =О групу. Најчешће се означава као -СООН и зове се карбокслина група. Назив киселине су добиле зато што се понашају као неорганске киселине- њихов раствор реагује кисело, са базама граде соли. Слабије су киселине од неорганских. Ако имају мањи број С атома, растворљиве су у води. Органске киселине са великим бројем С атома зову се још и масне киселине, јер су саставни део масти /уља.

Органске киселине се деле према угљоводоничном остатку на алифатичне и ароматичне . Moгу бити засићене и незасићене киселине Према броју карбоксилних група се деле на монокарбоксилне, дикарбокслине и

поликарбоксилне. Поред карбоксилне групе киселине могу да садрже и хидроксилну, амино, алдехидну,

кетонску групу.Називе добијају према угљоводоничном низу са наставком -ска киселина. Ако имају и другу групу, називају се хидрокси, амино, ... ска киселина. Ове киселине су веома распрострањене у природи и зна се за њих од давнина. Зато су веома често у употреби њихови тривијални називи

Примери органских киселина:

Мравља киселина метанска киселина НСООН Сирћетнакиселина етанска киселина СН3СООН Млечна киселина 2 хидрокси пропанска киселина СН3СНОН СООН Оксална киселина дикарбокси етанска киселина НООС-СООН

винска киселина

лимунска киселина Бензоева киселина

Салицилна киселина

11

ХЕМИJA II

24. ДОБИЈАЊЕОРГАНСКИХКИСЕЛИНА1. оксидација примарних алкохола и алдехида са калијум перманганатом или азотном киселином.

R-CH2OH + [O] → R- CH=O + [O]→R-CОOH

2. ароматичне киселине се добијају оксидацијом бензенових хомолога

+3[О]→ +Н2О

25. КОНСТАНТАДИСОЦИЈАЦИЈЕКИСЕЛИНА1. Киселост карбоксилних киселина

Растварањем киселина у води долази до дисоцијације

RCOOH + HOH ↔ RCOO- + H3O+

Јачина карбоксилних киселина се одређује константом дисоцијације

K= ⌊RCOO ⌋∗⌊H30 ⌋

[RCOOH ]

За већину карбоксилних киселина К= 10-5mol/dm3 (рК=5) Најјача је метанска рК= 3,77

26. РЕАКЦИЈЕОРГАНСКИХКИСЕЛИНА2. Грађење соли

Органске киселине реагују са неорганским и органским базама градећи соли

RCOOH + NaOH → RCOO- Na+ + H2O

RCOOH + NH2CH3→ RCOO- +NH3 CH3

3. Реакције које се врше на С атому карбоксилне групе

12

ХЕМИJA II

У овим реакцијама се врши супституција хидроксилне групе са халогеним елементима, амино групом, алкокси RO групом , па настају деривати халогениди, амиди, естри.

4. Декарбоксилација

Издвајање карбоксилне групе из киселине зове се декарбоксилација. Ова реакција се користи за лабораторијско добијање угљоводоника

CH3 COONa + NaOH → CH4 + Na2CO3

5. Загревањем соли земноалкалних метала добијају се кетони

(CH3COO)2Ca → CH3CO CH3 + CaCO3

27 TЕСТ

28. ПРЕДСТАВНИЦИОРГАНСКИХ КИСЕЛИНА1. Мравља - метанска киселина се налази у мравима и биљкама. Оштрог је мириса, отровна, изазива пликове на кожи. Користи се као дезинфекционо средство и као конзерванс.

2. Сирћетна - етанска киселина је најпознатија киселина. Добија се оксидацијом етанала, а индустријски биолошком оксидацијом етанола. У продаји се под сирћетом подразумева раствор сирћетне киселине у води. Чиста сирћетна киселина се користи у лабораторији и носи назив глaцијална- ледена киселина. Соли сирћетне киселине се зову етаноати или ацетати.

3. Млечна 2хидрокси пропанска киселина се налази у производима од млека. Настаје биолошком разградњом млечног шећера.

4. Бензоева - безнзен карбоксилна киселина је најпознатија од ароматичних киселина. Њене соли се користе као кнзерванс.

5. Салицилна -хидрокси бензоева киселина се користи као конзерванс. Естерификацијом се добија ацетил салицилна киселина познатија као аспирин.

29. ПОЛИКАРБОКСИЛНЕКИСЕЛИНЕ1. ОКСАЛНА дикарбокси етанска киселина јача је киселина од сирћетне. У природи се налази у лишћу. Њене соли су песак у бубрегу.

2. Винска 2,3дихидрокси дикарбокси бутанска киселина се налази у бобичавом воћу и грожђу. Користи се као антиоксиданс. Њене соли се зову тартарати.

13

ХЕМИJA II

3. лимунска хидрокси трикарбоксилна киселина. Налази се у воћу. Кристална супстанца. Добија се из лимуна или ферментацијом шећера помоћу плесни. Соли су цитрати. Користи се за производњу сокова.

4. Јабучна киселина 2 хидрокси дикарбокси бутанска киселина. Налази се у воћу. Прави велике проблеме у производњи вина, ако се користи незрело грожђе.

30. ЗАСИЋЕНЕИНЕЗАСИЋЕНЕМАСНЕКИСЕЛИНЕМАСНЕ КИСЕЛИНЕ имају велики број С атома. У природи се јављају са парним бројем С атома. Ако су све везе у угљоводоничном низу једноструке киселине се зову засићене. Ако има бар једне двострука веза масне киселине се зову незасићене.

ИМЕ СТРУКТУРА

Laurinska kiselina (dodekadska) CH3(CH2)10COOH

Miristinska kiselina (tetradekadska) CH3(CH2)12COOH

Palmitinska kiselina (heksadekadska) CH3(CH2)14COOH

Stearinska kiselina (oktadekadska) CH3(CH2)16COOH

Незасићене масне киселине могу имати једну или више двоструких веза.

Тrivijalno ime Hemijska struktura Δx C:D

Miristoleinska kiselina CH3(CH2)3CH=CH(CH2)7COOH cis-Δ9 14:1

Palmitoleinska kiselina CH3(CH2)5CH=CH(CH2)7COOH cis-Δ9 16:1

14

ХЕМИJA II

Oleinska kiselina CH3(CH2)7CH=CH(CH2)7COOH cis-Δ9 18:1

Linolna kiselina CH3(CH2)4CH=CHCH2CH=CH(CH2)7COOH cis,cis-Δ9,Δ12 18:2

Erukinska kiselina CH3(CH2)7CH=CH(CH2)11COOH cis-Δ13 22:1

Када код масних киселина са више С=С веза, прва двостука веза почиње од трећег угљениковог атома, са другог краја од карбоксилне групе киселине се зову омега 3 (ω3). Налазе се у морским плодовима, морској риби, и сматрају се важном компонентом у исхрани.Ове киселинечовек неке неможе да синтетише, већ мора унети храном. Зато се зову есенцијалне масне киселине.

ИМЕ ХЕМИЈСКО ИМЕα-linoleinska kiselina (ALA) 18:3 (n−3) sve-cis-9,12,15-oktadekatrienoinska kiselina

Eikozapentaenoinska kiselina (EPA) 20:5 (n−3) sve-cis-5,8,11,14,17-eikozapentaenoinska kiselina

Dokozaheksaenoinska kiselina (DHA) 22:6 (n−3) sve-cis-4,7,10,13,16,19-dokozaheksaenoinska kiselina

31. ОПТИЧКААКТИВНОСТМнога органска једињења, показују специфичну особину – оптичку активност. Када се кроз раствор таквих супстанци пропусти поларизована светлост (монохроматска светлост - талас осцилује само у једној равни, нормалној на раван простирања таласа) долази до обртања равни поларизоване светлости за неки угао. Утврђено је, да једно једињење може да постоји у два облика, који имају исте физичке и хемијске особине, раван поларизоване светлости обрћу за исти угао, али у супротним смеровима (један у смеру казаљке на сату, а други у супротном смеру).

Сва једињења која показују оптичку активност имају бар један хирални угљеников атом. Било која два предмета која се односе као предмет и његов лик у огледалу се зову хирални. Хирални (асиметрични) С атом је онај који је везан за четири различита атома или атомске групе. Два једињења која се разликују само по распореду група око хиралног С атома зову се оптички изомери или енантиомери, припадају групи стереоизомера(просторних изомера). Један енантиомер обрће раван поларизоване светлости у смеру казаљке на сату што се обележава са (+), а други за исти угао у супротном смеру што се обележава са (-).

Ако је атом угљеника везан за четири различите атомске групе, онда су могућа два различита просторна распореда у молекулу, и при томе се та два распореда односе као лик и слика у огледалу.

15

ХЕМИJA II

Оба молекула имају идентичну структуру али различит просторни распоред, и они представљају просторне изомере или стереоизомере. Ова два изомера се називају енантиомери, тј. енантиомерни облици неке органске супстанце. Угљеников атом за који у везане четири различита атома или атомске групе се назива хирални или асиметрични C атом.

При хемијским реакцијама при којима постаје хирални атом, готово увек настају рацемати. Еквимолекулска смеша два енантиомера се назива рацемат и обележава се са (±) или -(dl)-. Рацемска смеша није оптички активна јер се ротације ентантиомера међусобно потиру. Хирални молекули се у природи ретко налазе у облику рацемата, најчешће се налазе као само један енантиомер. Један енантиомер може да пређе у други само ако дође до раскидања и поновног стварања хемијских веза.

32. ТЕСТ

ДЕРИВАТИОРГАНСКИХКИСЕЛИНА

33. ХЛОРИДИОРГАНСКИХКИСЕЛИНАХЛОРИДИ органских киселина настају вештачком синтезом када се хидроксилна група замени халогеном. Они брзо реагују а водом и нестабилни су, па се у природи ретко могу наћи.3 R-COOH + PCl3 → 3 R-COCl+ H3PO3

Називе према IUPAC добијају тако што се наставак -ска мења у - оил халогенид ( пропаниол хлорид)Ацетил хлрид - етаноилхлорид CH3COCl, се добија из анхидрида сирћетне киселине.

(CH3CO)2O + HCl → CH3COCl + CH3COOH

Безбојна течност која у додиру са водом се разлаже на сићетну и хлороводоничну киселину . CH3-COCl +H2O → CH3-COOH +HClCH3-COCl +HOCH3 → CH3-COOCH3 +HCl метилетаноатCH3-COCl +NH3 → CH3-CONH2 +HCl етанамидФозген COCl2 је безбојан гас који на ниским температурама кондензује у безбојну уљасту течност. Користио се као бојни отров у првом светском рату.

34. АНХИДРИДИОРГАНСКИХКИСЕЛИНАНајпознатији анхидрид је ацет анхидрид настао од сирћетне киселине.Производи се од етаниол хлорида и натријум етаноата (ацетата).CH3COCl + CH3COONa → CH3CO-O-COCH3 + NaClАнхидриди подлежу хидролизиCH3CO-O-COCH3 + HOH → 2 CH3COOHАлкохолиза , при чему настаје естар и киселинаCH3CO-O-COCH3 + ROH → 2 CH3COOR + CH3COOHАминолиза , при чему настају амид и киселинаCH3CO-O-COCH3 + NH3→ CH3CONH2+ CH3COOH

16

ХЕМИJA II

35.36. ЕСТРИКАРБОКСИЛНИХКИСЕЛИНАВелика скупина једињења који настају у реакцији алкохола и киселина са општом формулом

R1COOR2 . Назив добијају тако што се у имену алкохола наставак -ОЛ замени наставком -ИЛ, томе се дода назив киселине са наставком -ОАТ.

Естри нижих киселина и алкохола се налазе у воћу и поврћу, којима дају мирис и укус. Естри виших алкохола и киселина познати су под називом воскови. Естри глицерола и виших масних киселина се зову масти или уља.

Поступак добијања естара зове се естерификација.

Поступак разлагања естара у киселој средини помоћу воде зове се хидролиза и то је супротна реакција естерификацији. CH3CO-O-CН2 - CH3 + HOH → CH3COOH + CH3-CН2 OН

Алкална хидролиза- хидролиза у присуству базе зове се сапонификација, јер се настале соли зову сапуни. CH3CO-O-CН2 - CH3 + КOH → CH3COOК + - CH3 CН2OН

37. АМИДИ

АМИД су једињења добијена амонолизом хлорида, анхидрида или естара органских киселина. Назив добијају када се у називу киселине уместо наставка -СКА дода наставак -АМИД ( етанамид).Налазе се у многим органским једињењима. Саставни су део већих молекула- протeина.

Најпознатији амиди су карбамидДобија из фосгена помоћу амонијакаУпотребљава се као ђубриво.

Никотинамид зове се још и витамин В3. Саставни је део NAD+ i NADP+ коензима веома важних за сваку живу ћелију.

17

ХЕМИJA II

+2NH3 → +2HCl

38. ПОНАВЉАЊЕГРАДИВА

39 ТЕСТ

40 систематизација градива и закључивање оцена

ЛИПИДИ

41 ЛИПИДИПОДЕЛАЛипиди (грч. λίπος — маст) су сједињења која садрже естарску везу. То су једињења нерастворна у

води а растворна у органским растварачима- бензолу, хлороформу, ацетону, врелом алкохолу. Основна су компонента биолошких мембрана. Утичу на њихову пропустљивост, учествују у предаји нервних импулса, стварају контакте међу ћелијама. Чине енергетску резерву, штите организам од механичких повреда и формирају термоизолациони слој.

Деле се на просте и сложене липиде.

Прости липиди су естри трохидроксилног алкохола глицерола и масних киселина и зову се масти или уља. Масти садрже већи проценат засићених масних киселина и на собној температури су чврсте. Уља садрже већи проценат незасићених масних киселина и на собној температури су течне.

Двоструке везе незасићених масти имају двојак начин организације. Ти начини се стручно називају изомерима. Конкретан случај се најпрецизније описује као cis/trans изомерија, тј. геометријски изомеризам. Изомер са оба дела ланца на истој страни двоструке везе сматра се уобичајеним, тј. цисизомером. Онај са деловима ланца на различитим странама двоструке везе назива се трансизомером.

Највећи део трансизомера се производи, јер су они ретки у природи. Масти изграђене од њих називају се trans-мастима, док су насупрот њих cis-масти. Цисизомер смањује међумолекулске силе међу незасићеним мастима. Стога оне тешко прелазе у чврсто стање, а лако се разлажу или метаболишу. Trans-масти, иако и даље незасићење, попримају све одлике засићених — у чврстом су агрегатном стању, пасивне су и згодне за употребу у исхрани.

42 ДОБИЈАЊЕТРИГИЦЕРИДАМеханизам стварања масти у ћелијама је веома сложен и зове се липогенеза. Прво се синтетишу масне

кислеине од продуката насталих разградњом угљених хидрата. Масне киселине настају спајањем малих

18

ХЕМИJA II

молекула са парним бројем угљеникових атома. Зато су у природи све масне киселине са парним бројем С атома. У другој фази долази до естерификације.

Настајењем молекула триглицерида у простору могу настати облик чешља, вила и столице

43 ХИДРОЛИЗАЛИПИДАЗагревањем масти у присуству јаких база долази до сапонификације. Настају глицерол и соли масних киселина- сапуни.

19

ХЕМИJA II

За испитивање врста масти и уља потребно је изоловати масне киселине од којих су масти и уља састављени. За ту сврху се користе основне анализе:

Јодни број представља број грама јода који се везује за 100g масти. Овим број се одређује заступљеност незасићених масних киселина. Свињска маст има јодни број 46-66, а маслиново уље око 85.

Сапонификациони број је број mg KOH потребих за неутрализацију свих киселина у 1 g. масти. Масти које садрже масне киселине са великим бројем С атома имају мањи сапонификациони број од масти које садрже и ниже масне киселине- нпр путер ( млечна маст).

44. ФОРМУЛЕЛИПИДАОд наведених масних киселина написати неколико кобинација формула масти и уља.

Laurinska kiselina (dodekadska) CH3(CH2)10COOH

Miristinska kiselina (tetradekadska) CH3(CH2)12COOH

Palmitinska kiselina (heksadekadska) CH3(CH2)14COOH

Stearinska kiselina (oktadekadska) CH3(CH2)16COOH

Miristoleinska kiselina CH3(CH2)3CH=CH(CH2)7COOH

Palmitoleinska kiselina CH3(CH2)5CH=CH(CH2)7COOH

Oleinska kiselina CH3(CH2)7CH=CH(CH2)7COOH

Linolna kiselina CH3(CH2)4CH=CHCH2CH=CH(CH2)7COOH

Ниже масне киселине

Maslačna kiselina (butanska): CH3(CH2)2COOH ili C4:0Kapronska kiselina (heksanska): CH3(CH2)4COOH ili C6:0Kaprilna kiselina (oktanska): CH3(CH2)6COOH ili C8:0Kaprinska kiselina (dekadska): CH3(CH2)8COOH ili C10:0

45. СЛОЖЕНЕМАСТИСастасвљене су од глицерола, виших масних киселина и других група. Најпознатији су фосфолипиди,

гликолипиди и липопротеини.1. Фософолипиди имају значајну улогу у ћелијама, јер стварају емулгујући слој- слој који повезује

супстанце растворљиве у води и супстанце растворљиве у органским растварачима. Сам молекул је састављен од поларног и неполарног дела. Поларни део је фосфатна група, а неполарни део су масне киселине.

20

ХЕМИJA II

лецитин

Најпозанији фосфолипид је лецитин. Откривен је у жуманцету, а налази се у мозгу, јетри, соји, кикирикију, језграстом воћу, хладно цеђеним биљним уљима. У прехрамбеној индустрији се користи као емулгатор. Повезује водену и масну фазу у прехрамбеним производима мајонез, сладолед.

Воштана супстанца. Лецитин у продаји је смеша фосфолипида, витамина В1 и амино киселине метионин.

У телу човека представља неуро трансмитер и налази се у овојницама нервних ћелија.

2. Гликолипиди  Гликолипиди су једињења која у свом саставу садрже и угљенихидратну компоненту, повезану естарском везом са глицеролом. На преостале две хидроксилне групе су везане масне киселине. У живом свету служе за обезбеђивање енергије.

3. Липопротеини Липопротеини су веома сложена једињења која у свом саставу садрже разноврсне групе.Састављени су од сложених протеина (Аро), триглицерида Т, холестерола С и простих триглицерида, повезаних међумолекулским везама.Улога има је да транспортују масти кроз ћелију и између ћелија.

21

ХЕМИJA II

46. ДЕФИНИЦИЈАСАПУНАСапуни настају у две фазе приликом реакције масти са јаким базама (NaOH или KOH). Прво долази до хидролизе, при чему настају глицерол и слобоне масне киселине, које у другој фази граде соли - називају сесапуни. Цео поступак се зове сапонификација.Примену су ова једињења(R - COO-

Na+)нашла, јер се молекул састоји од неполарног R - и поларног дела COO- Na+. Неполарни део привлачи једињења нерастворна у води, а поларни део се окружује молекулима воде. На тај начин нерастворна једињења доспевају у водени раствор. Сапуни који се налазе у промету представљају смешу једињења сапуна, глицерола, и супстанци који дају специфичан мирис и конзистенцију. Осим алкалних метала, за производњу сапуна и мазива могу се користити и земноалкални метали и алуминијум.

47. ДЕФИНИЦИЈАВОСКОВА

Воскови су естри алкохола са великим бројем С атома и виших масних киселина. Најпознатији је пчелињи восак. На собној температури су чврсте, пластичне супстанце, ниске тачке топљења. Нерастворни су у води, а растворни су у органским растварачима. Воскове синтетишу и биљке и животиње и налазе се најчешће у омотачима.

Данас могу вештачки да се синтетишу воскови. Добијају се из нафтних деривата. Зову се парафински воскови. Користе се за производњу свећа ,жвакаћих гума и омотача за сиреве, у козметици.

48. ПОНАВЉАЊЕГРАДИВА

49. ТЕСТ

УГЉЕНИХИДРАТИ

50. ПОДЕЛАУГЉЕНИХХИДРАТАУгљени хидрати или шећери су најраспрострањенија једињења у живом свету.

Према степену сложености деле се на: моносахариде, дисахариде, олигосахариде и полисахариде.

Моносахариди могу имати 3 триозе, 4 тетрозе ,5 пентозе, 6 хексозе угљеникових атома.

22

ХЕМИJA II

Дисахариди су састављени од два моносахарида. Олигосахариди су састављени од неколико 3-10, а полисахариди од много моносахарида повезаних гликозидним везама.

Угљени хидрати су биолошки молекули који се састоје од атома угљеника (C), водоника (H) и кисеоника (O), са емпиријском формулом Cm(H2O)n (где се m може разликовати од n). Убрајау се у полихидроксидне алдехиде и кетоне.

Генерално се, моносахариди и дисахариди, који су мањи угљени хидрати (имају нижу молекулску масу), називају шећерима. Реч сахарид потиче од грчке речи σάκχαρον(sákkharon), са значењем "шећер". Док је научна номенклатура угљених хидрата комплексна, имена моносахарида и дисахарида се веома често завршавају са суфиксом -оза. На пример, грожђани шећер је моносахарид глукоза, тршчани шећер је дисахарид сахароза, а млечни шећер је дисахарид лактоза

лактоза глукоза

Угљени хидрати врше бројне функције у живим организмима. Полисахариди служе као складишта енергије (скроб и гликоген) и као структурне компоненте (целулоза у биљкама и хитин код љускара).

51. ТРИОЗЕМоносахариди састављени од три угљеникова атома зову се триозе.

Постоји L-Glyceraldehid и D-Gliceraldehid , дихироксиацетон, кетотриоза

Глицералдехид ДихидроксиацетонОва једињења су важан међупродукт у ћелијском дисању. У процесу разлагања фруктозе

настају ова једињења, која се потом трансформишу у разградне продукте нпр. млечну киселину.

23

ХЕМИJA II

52. ПЕНТОЗЕМоносахарид са 5угљеникових атома се зове пентоза најпозантије су

1. Рибоза која је важна компонента коензима (АТП, ФАД i НАД) и компонента је основе генетичког молекула познатог као РНК.

2. Сродни молекул дезоксирибоза је компонента ДНК.

53. ГЛУКОЗАПозната као грожђани шећер је моносахарид који се налази у свим живим бићима. Спада у алдохексозе - полихидроксилни алдехид. Саставни део је многих сложених угљених хидрата. Распрострањена је у природи у D- облику што означава положај 5-тог угљениковог атома. Глукозу стварају биљке у процесу фотосинтезе. Глукоза се повезује у дугачке ланце, при чему настаје скроб, као резервна материја. Сви организми користе глукозу у процесу дисања за добијање енергије. Изолована је бела кристална супстанца која се лако раствара у води.У полуацеталном прстену може се наћи у α-или β-конфигурацији.

24

ХЕМИJA II

Алдехидна или кетонска група моносахарида отвореног ланца повратно реагује са хидроксилном групом на другом атому угљеника чиме настаје хетероциклични прстен са кисеоничним мостом између два атома угљеника. Прстени са и шест атома се називају пиранозе. Прстенови постоје у равнотежи са формом отвореног ланца.

Током преласка из ланца у прстенасти облик, могу настати два облика- аномера. Атом угљеника са карбонилном групом, може да се појави изнад или испод равни прстена. То се посматра у односу на CH2OH групу која се појављује у прстену.У α аномеру, -OH група на аномерном угљенику појављује се на супротној страни (trans) прстена од CH2OH бочног ланца.Када су CH2OH група и аномерни хидроксил на истој страни (cis) равни прстена, се назива β аномер.

54. ФРУКТОЗАФруктоза је хексоза која садржи кето групу- полихидроксилни кетон. Обично се јавља у L-

фуранозном облику. Прстени са пет атома се називају фуранозе. Фруктоза је веома сладак шећер којисе лако раствара у води. Заједно са глукозом чини смешу која се зове мед. Налази се у воћу одакле потиче и назив. Лакше се разграђује у организму човека од сахарозе па се често користи у енергетским пићима и намирницама намењеним дијабетичарима.

Галактоза је моносахарид који се налази у млечном шећеру. Део је дисахарида који се зове лактоза.

galaktoza

55. ПОЛУАЦЕТАЛНИОБЛИЦИШЕЋЕРАМоносахариди се јављају у природи у облику ланца или у облику прстена. Прстен гради алдехидна или

кето група са хидроксилном групом на петом С атомукао полуацеталну везу. Водоник из -ОН групе прелази

25

ХЕМИJA II

на карбонилну =О групу. Сам се везује за одговарајући угљеник. У том моменту хидроксилна група се моженаћи у истом β положају као СН2ОН или супротном α положају. Приликом изградње већих молекула овај положај је веома важан, па се у називима често појављује.

56. ТЕСТ

57. РЕДУКУЈУЋИИНЕРЕДУКУЈУЋИДИСАХАРИДИМоносахариди имају способност да редукују металне јоне. У фелинговом раствору долази до редукције

бакра. Фелингов реагенс је смеша бакар сулфата и алкалног расвора калијум, натријум тартарата. Најпознатија метода за одређивање алдехида. Користи се за мерење садржаја шећера у прехрамбеним производима.

R-CHO + 2Cu2+ + 4OH- → R-COOH + Cu2O↓ + 2H2O

У толенсовом реагенсу до редукције сребра до елементарног ( сребрно огледало).

R-CH=O + 2 Ag(NH3)2+ + 2OH- → R-COO-NH4

+ + 2Ag↓ + 3NH3 + H2O

Сами угљени хидрати се оксидују до киселина.

Приликом изградње дисахарида настаје гликозидна веза. Ако у тој изградњи учествују обе хидроксилне групе из полуацетала, дисахарид неће имати способност редукције. Такав је случај са сахарозом. Малтоза, лактоза и целобиоза имају слободну групу, па спадају у редукујуће дисахариде. За одређивање садржаја сахарозе у некој смеши, потребно је прво хиролизовати на моносахариде глукозу и фруктозу, а затим одредити њихову количину.

Сахароза Малтоза

26

ХЕМИJA II

58. ПИСАЊЕФОРМУЛАДИСАХАРИДА

DisaharidJedinica 1

Jedinica 2 Veza

Saharoza (stoni šećer) glukoza fruktoza α(1→2)β

Laktoza (mlečni šećer) galaktoza glukoza β(1→4)

Maltoza glukoza glukoza α(1→4)

Celobioza glukoza glukoza β(1→4)

59. ХИДРОЛИЗАДИСАХАРИДАДисахариди могу да хиролизују у природи помоћу одговарајућих ензима. Сахароза може у

лабораторијским условима да хидролизује у киселој средини рН 3-5 на повишеној температури. Разлаже са на глукозу и фруктозу. На овај начин се може добити вештачки мед.

+ Н2О →

60. , ПОЛИСАХАРИДИ СКРОБ.

27

ХЕМИJA II

Скроб је полисахарид састављен од великог броја маолекула глукозе повезаних α-1,4 гликозидном везом. То је бео прах састављен од синих зрнаца. Није растворан у хладној води, алкохолу и етру. У врућој води гради колоидни густи раствор, јер зрнца скроба упијају молекуле воде и бубре. Када се охлади, ова смеса је желатинозна (пудинг). Под дејством ензима, ралаже се на декстрине, малтозу или глукозу. Према облику скробих зрна, може се препознати врста биљке.

Скроб је састављен од две подјединице, амилозе и амилопектина.Амилоза је раван ланац састављен од око 1000 молекула глукозе повезаних α-1,4 гликозидном везом.Амилопектин је разгранат ланац састављен од око 3000 молекула глукозе спојених α-1,4 гликозидном везом. Место гранања је α-1,6 гликозидна веза

61. ЦЕЛУЛОЗАЦелулоза је полисахарид састављен од 3000-

14000 молекула глукозе повезаних β-1,4 гликозидном везом. Дужина ланаца достиже и до 7μm. Ланци су паралелно повезани водоничним везама. Целулоза је бела, у води нерастворна супстанца. Налази се у ћелијском омотачу биљака, неких гљива и бактерија.Добија се из дрвета. Нашла је широку примену у производњи папира, и неких синтетичких материјала (целулоза ацетат).

28

ХЕМИJA II

62. ГЛИКОГЕН

Гликоген је разранати полисахарид састављен од молекула глукозе повезаних α(1→4) гликозидном везом а место гранањаα(1→6) гликозидном везом . Представља резервну материју у животињским ћелијама и неким гљивама и бактеријама. Код човека се складишти у јетри. У ћелијама се се разлаже на глукозу која даје енергију. Када се синтетише, у ћелијама се обавија протеинским слојем. У том делу се задржава велика количина воде .

63. ПОНАВЉАЊЕГРАДИВА

64. ТЕСТ

ОРГАНСКА ЈЕДИЊЕЊАСАСУМПОРОМИАЗОТОМ

65.66. ЈЕДИЊЕЊАСАСУМПОРОМ1. Тиоли тиоалкохоли

Органска једињења са сумпором показују сличност са органским једињењима са кисеоником, у свом саставу имају -SH тиол групу. Добијају се из алкил или арил халида.

Тиоли су јаче киселине од алкохола. Са алкалним металим граде соли тиоалкохолате - меркаптиде. Слабије се растварају у води. Имају неугодан мирис на покварена јаја.

2. Тиоетри

Тиоетри настају кондензацијом два молекула тиола у присуству халоген деривата. Тиоетри се не растварају у води и непријатног су мириса. Јаче су базе од етара.

29

ХЕМИJA II

Тиоетри се у старијој литератури називају сулфидима. На пример (CH3)2S се зове диметил сулфид.

3. Аклил сулфонске киселине

То су једињења са сумпором уоблику -SO3H. Могу севеома тешко супституисати из тиола са азотном киселином, или помоћу калијум сулфата. То су чврсте кристалне супстанце растворне у води. Са базама граде соли сулфонате.

4. Арилсулфонске киселинеТо су сулфонске киселине са ароматичним прстеном. По особинама су сличне алифатичним

сулфонским киселинама. Сулфонација се може извести директно. Бензен може сулфоновати у три степена. При сулфонацији толуена настају пара и орто једињења.

67. НИТРО ЈЕДИЊЕЊАНитро једињења су органска једењења која садрже једну или више нитро -NO2 функционалних група.

Она су често експлозивна, нарочито ако садрже више нитро група.

30

ХЕМИJA II

TNT

Нитро група је богата енергијом, која потиче од молекулског азота. Разградњом ове групе, ослобађа се велика количина енергије. То проузрукује ланчану реакцију, те долази до експлозије.Најпознатији молекул је тринитро толуен.Синтетише се дејством мешавине азотне и сумпорасте киселине на органски молекул.На овај начин највише се производи нитробензен.

68. - АМИНО ЈЕДИЊЕЊА АМИНИАмини су органска једињења која садрже амино групу -NH2. Могу бити алифатични и ароматични амини. Разликују се три врсте амина, примарни, секундарни и терцијарни амин. Сматра се да су деривати амонијака где су у амонијаку водоници замењени угљоводоничним низом.

Примарни амин Секундарни амин Терцијарни амин

Важни амини су амино киселине триметиламини и анилини.

Називе добијају од огљоводноичног низа са наставком амин- метиламин, диетиламин, триметиламин....

Анилин се зове још и фениламин, или аминобензенC6H5NH2. Користи се за производњу неких полимера (полиуретан) у индустрији боја и лакова. Непријатног је мириса на трулу рибу. Лако се пали, сагорева димљивим пламеном.

Производи се у две фазе од бензена. Прво се бензен преводи у нитробензен помоћу концентроване смеше азотне и сумпорасте киселине. Затим се хидрогенише на високим температурама у происутву катализатора.

C6H5NO2 + 3 H2 → C6H5NH2 + 2 H2O

Анилин учествује у реакцијама оксидације. У базној средини настаје азобезен

2 →

У присуству хромне киселине настаје хинон

31

ХЕМИJA II

1,2 бензохинон 1,4 бензохинон

Хлорати у присуству металних соли дају анилинско црнило. То је боја за тканине. Може се добити и када сепомешају оксална киселина, амонијак и анилин.

69. ПОНАВЉАЊЕГРАДИВА

70. ТЕСТ

АМИНОКИСЕЛИНЕИПРОТЕИНИ

71. ПОДЕЛАИПОНАШАЊЕАМИНОКИСЕЛИНАРазликују се две групе аминокиселина: једна група су оне чија је функција да изграђују протеине и учествују у метаболичким процесима - протеиногене, а друга група су оне које учествују само у метаболичким процесима - непротеиногене.

Према природи R-групе, аминокиселине које граде протеине се могу класификовати у седам група:

1. Аминокиселине са неполарним (хидрофобним) бочним низом: аланин, валин, леуцин, изолеуцин, глицин и пролин

2. Аминокиселине са ароматичним бочним низом: фенилаланин тирозин триптофан3. Аминокиселине са базним бочним низом: лизин, аргинин и хистидин4. Аминокиселине са киселинским остатком у бочном низу: аспарагинска

киселина и глутаминска киселина5. Аминокиселине са амидним остатком у бочном низу: аспарагин и глутамин6. Аминокиселине са хидроксилном групом у бочном низу: серин и треонин7. Аминокиселине са сумпором у бочном низу: метионин и цистеин

72. , , , ГЛИЦИН АЛАНИН ВАЛИН ЛЕУЦИН

32

ХЕМИJA II

73. , МЕТИОНИН ЦИСТЕИН

74. , , , ФЕНИЛАЛАНИН ПРОЛИН ХИСТИДИН ТРИПТОФАН

75. , , , АСПАРАГИНСКА ГЛУТАМИНСКАКИСЕЛИНА АСПАРАГИНГЛУТАМИН

76. . , ,СЕРИН ТРЕОНИН ТИРОЗИНАРГИНИН

33

ХЕМИJA II

77. ТЕСТ

78. РЕАКЦИЈЕАМИНОКИСЕЛИНА

79. - ДИПЕПТИДИ ПЕПТИДНАВЕЗАРеакција настајања пептида

Аминокиселине садрже слободну амино и карбоксилну групу и због тога имају способност да дају све реакције карактеристичне за ове две групе. Код неких аминокиселина реагују и карактеристичне функционалне групе у бочном низу.

Слободна карбоксилна група учествује и органским реакцијама које дају амиде, естре или анхидриде. Од свих су најзначајније реаакције настајањапептида

80.81. ПИСАЊЕФОРМУЛАПЕПТИДНЕВЕЗЕ

82. СТРУКТУРАПРОТЕИНАСви протеини су полимери аминокиселина. Такви полимери, који се називају и пептиди састоје се од низа 20 различитих L-α-аминокиселина, опште формуле RHC(NH2)COOH, чије се бочне функционалне групе (R) често називају остацима. За ланце испод 40 остатака користи се термин полипептид уместо протеин. Да би били у стању да обављају своју биолошку функцију, протеини се савијају у једну, или више, специфичних просторних облика, у зависности од разних међумолекулских веза као

34

ХЕМИJA II

што су водонична веза, јонске интеракције и Ван дер Валсове силе. Процена за просечну дужину протеина је око 300 остатака. Велики број целина може бити формиран од протеинских подјединица

.

Структура протеина се посматра на следећи начин:

Примарна структураје број, врста и редослед аминокиселина у протеину. Два краја ланца амино киселина се називају карбоксилни краји амино крај на основу природе њихове слободне групе на сваком крају.

Секундарна структура: структура протеина одређена је различитим водоничним везама између главних ланаца пептидних група. Веома су правилне подструктуре – алфа хеликс и бета раван. Секундарне структуре се могу јавити локално у великим мoлекулима , што значи да могу постојати различити секундарни облици у једном молекулу протеина.

Терцијарна структура: тродимензионална структура појединачног молекула протеина; просторни распоред који може да има облик лопте- глобуларна и облик нити -фибриларна структура.

Кватернерна структура: комплекс неколико молекула протеина или полипептидних ланаца, који су повезани са неким другим групама, или јонима металаназивају се још и протеински комплекс.

83. ПОДЕЛАПРОТЕИНАПортиени по хемијском саставу могу бити прости и сложени. Прости су састављени само од аминокиселина, а сложени имају и друге групе у свом саставу - гликопротеини, липо протеини...Према улози у ћелији се деле на:1. градивне - структурне протеине који изграђују делове ћелије, омогућују повезивање ћелија. Најпознатији су кератин у кожи, еластин у лигаментима, колаген у тетивама.2. ензими су протеини учествују у биохемијсим реакцијама

35

ХЕМИJA II

антитела су проеини који омају заштинту улогу . Они ступају у реакцију са молекулима који су страни организму и спречавају њихово деловање. Ти молекули могу бити део бактерија , вируса или отрова.

регулаторни протеини - регулишу метаболизам у организмина транспортни протеини преносе молекуле крозмембрану и унутар ћелије. резервни протеини се налазе нпр у јајету и служе за развој ембриона.

84. ДЕНАТУРАЦИЈАИКОАГУЛАЦИЈАПРОТЕИНАКада се приликом деловања неких спољних чинилаца, промени структура протеина, они губе своје функције. Промене се могу одиграти на секундарној, терцијарној и кватернерној структури. Тај процес се назива денатурација. Груписањем тако промењених молекула долази до груписања -коагулације. Протеини који су изворно били растворљиви у води постају нерастворни и таложе се. Ову појаву може изазвати повишена температура, промена рН вредности додавањем база или киселина, додавањем алкохола.

Нека једињења изазивају стварање боје. Бакар сулфат у базној средини са протеинима даје љубичасту боју. Конценторвана азотна киселина даје са беланчевинама жути талог. Тако се може доказати присуство протеина у некој смеши.

85. ТЕСТ

ХЕТЕРОЦИКЛИЧНА ЈЕДИЊЕЊА

86. ДЕФИНИЦИЈАХЕТЕРОЦИКЛИЧНИХ ЈЕДИЊЕЊАХетероциклична једињења имају у прстену осим угљеника и неки други елемент. Најчешће се појављују азот, сумпор или кисеоник. Хетероциклична једињења се не распадају хидролизом ни оксидацијом. Већина хетероцикличних једињења су безбојне течности. Могу бити петочлана, шесточлана и кондензована хетероциклична једињења.

87. ПЕТОЧЛАНИХЕТЕРОЦИКЛУСИНајважнији представници петочланих хетероцикличних једињења су пирол са азотом, фуран са кисеоником, и тиофен са сумпором. Настају из циклопента1,3 диена. Имају ароматичне особине- више учествују у реакцијама супституције него адиције. Називе добијају тако што се бројем 1 означава хетеро атом. Ако има више хетеро атома, 1 је кисеоник, 2 сумпор, 3 азот

пирол фуран тиофенФуран се добија деловањем неорганске киселине на пентозе.

36

ХЕМИJA II

Тиофен се добија у рекацији етина и гвожђе сулфида (пирит)

Пирол се добија загревањем 2,3,4,5 тетрахидроксихексадиоата. Најважнији дериват је јодол 2,3,4,5 тетрајодпирол.

Од петочланих хетероцикличних једињења са два хетеро атома најважнији су пиразол, тиазолиимидазол.

88. ШЕСТОЧЛАНИХЕТЕРОЦИКЛУСИТеоретски основно једињење хетероцикличног шесточланог једињења са кисеоником је пиран. Он се у

прирoди не појављује слободан. Познатe су његове соли пирилум и деривати пирони. Налазе се у природним бојама антоцијанима и флавонима.

37

ХЕМИJA II

89. ПИРИДИНИ

Пиридин је шесточлани хетеро атом са азотом. Учествује у реакцијама супституције. Показује базне особине.

пиридијум катјон

90. ДЕРИВАТИПИРИМИДИНАИПУРИНАПиримидин је шесточлани хетероциклични молекул са два азота. Има бројне деривате од којих су најпознатије нуклеинксе базе тимин, цитозин и урацил. Учествује у реакцијама нуклеофилне ароматичне супституције. Показује мање базне особине од пиридина.

Пурин је хетероциклично органско једињење које се састоји од кондензованих прстенова пиримидина и имидазола.У нуклеинским киселинама се појављују деривати аденин и гуанин. Поред њих у природи су заступљениксантин- 2,6" диоксипуринкофеин - триметилксантин,аденозин трифосфат,никотин амид динуклеотидкоензимАметиленско плаво

38

ХЕМИJA II

91. ТЕСТ

НУКЛЕИНСКЕКИСЕЛИНЕ

92. ВРСТЕИСТРУКТУРАНУКЛЕИНСКИХКИСЕЛИНАНуклеинске киселине су крупни и сложени органски молекули значајни за ћелију и одговорни

за најзначајније процесе, као што су наслеђивање, синтеза протеина, у њој.Постоје два типа нуклеинских киселина:

дезоксирибонуклеинска киселина и рибонуклеинска киселина .

ДНК је носилац наследних информација у ћелији, док РНК учествују у преношењу тих информација и њиховом превођењу у протеине.

Нуклеинске киселине су макромолекули чију јединицу грађе представљају нуклеотиди. Њих образује један пентозни шећер за који је везана фосфатна група и једна азотна, пуринска или пиримидинска база. Нуклеотиди међусобно повезују између фосфата и шећера, па тако формирају ланац.

Осим у вирусима, који садрже једну или другу нуклеинску киселину (никада обе), ДНК и РНК се налазе у свим врстама организама.

Нуклеинске киселине се највише налазе у једру (lat. nucleus) па су по томе и добиле назив. Налазе се и у цитоплазми. Према данашњим подацима познато је да засебне нуклеинске киселине садрже и неке од ћелијских органела, какве су нпр. митохондрије и хлоропласти.

93. RNKУ изградњи нуклеотида РНК учесвују: пентозни шећер рибоза, пуринске базе аденин и гуанин, или приримидинскебазе цитозин и урацил киселински остатак фосфорне киселине.

РНК су једноланчани молекули који настају тако што се нуклеотиди повезују фосфодиестарским везама са рибозом чинећи тако примарну структуру РНК. Унутар ових једноланчаних молекула комплементарне базе могу да награде краће или дуже дволанчане, спирализоване делове

39

ХЕМИJA II

спајајући се водоничним везама (аденин је везан двоструком водоничном везом са урацилом, док је гуанин везан троструком везом са цитозином). Ти дволанчани делови чине секундарну структуру РНК.

94. RNK , УЛОГА ВРСТЕПо улози коју у ћелији имају и по свом просторном изгледу, РНК се дели на: информациону, иРНК транспортну - тРНК и рибозомску рРНК.Све три врсте настају преписивањем (транскрипција) одређених делова једног ланца ДНК, односно преписивањем гена. Тако да РНК представљају копије појединих гена.

Информациона РНК настаје преписивањем структурних гена који садрже упутство за синтезу протеина. Улога и-РНК је да то упутство (информацију) за синтезу протеина пренесе до рибозома (место синтезе протеина). (иРНК) су назване по томе што носе информације, односно упутства о редоследу аминокиселина у протеинима који ће се синтетисати по њима. Њих има онолико врста колико и полипептидних ланаца у датој ћелији, пошто од редоследа нуклеотида у њима зависи којим ће се редом аминокиселине спајати у молекул протеина. Пошто све ћелије једног организма не производе исте протеине, информационе РНК ће се разликовати у различитим типовима ћелија. Осим тога, при различитим физиолошким условима, њихов састав ће се мењати и у истим ћелијама.Транспортна РНК настаје преписивањем мале групе специфичних гена. Транспортна РНК има двоструку улогу: преноси аминокиселине до рибозома ипреводи упутство за синтезу протеина са и-РНК у редослед аминокиселина у протеину.Рибозомска РНК настаје преписивањем гена који се заједнички називају »организатори једарцета«. Њена улога је да синтетише протеине у рибозомима.Ћелије једног организма се међусобно разликују по и-РНК и т-РНК које садрже док су р-РНК и ДНК у свим ћелијама једног организма исте.

95. DNKДезоксирибонуклеинска киселина је двоструко увијени ланац. Према грађи су полимери изграђени од мономера - нуклеотида.У изградњи нуклеотида, који формирају ДНК учесвују: пентозни шећер дезоксирибоза, пуринске (деривати пурина) базе аденин и гуанин, или приримидинске(деривати пиримидин)

базе цитозин и тимин

40

ХЕМИJA II

киселински остатак фосфорне киселине.Међусобно су нуклетиди повезани естарским везама између пентозе једног нуклеотида и фосфорне киселине другог нуклеотида. Два ланца су спојена водоничним везама између комплементарних база аденин- тимин и гуанин- цитозин. Цео комлекс добија структуру двоструке спирале- хеликса.

96. ЗНАЧАЈИУЛОГАНУКЛЕИНСКИХКИСЕЛИНА

Ћелије имају ДНК у облику дуге структуре које се зову хромозоми. У току ћелијске деобе, хромозоми се дуплирају, помоћу протеина хистона који се налазе у хроматинима,процесом репликације- преписивања. Свака нова ћелија има комплетан сет хромозома. У хромозомима је ДНК тако компактан да стаје у ћелију иако је више хиљада пута дужи од саме ћелије. ДНК има делове који се тренутно проучавају, јер је доказано да ти делови не учествују у ситези протеина. Зову се некодирајући делови код човека износе око 98%.

Сва жива бића сем вируса функционишу на следећи начин: у ДНК су записане све наследне особине. У току размножавања, настају нове ћелије, које носе комбинацију од родитеља. РНК преписује састав протеина који ће изградити ензиме- то се зове транскрипција. Ензими имају задатак да синтетишу сва једињења која су потребна да се изгради ћелија, а токође у току живота ћелије, ензими разграђују сва једињења

41

ХЕМИJA II

унета храном.

97. ТЕСТ

98. , , ВИТАМИНИ ПОЈАМ ПОДЕЛАВитамини су мали молекули који су потребни човеку за нормално функсционисање. По хемијским саставу су разнолика група. Улога има је различита. Веома често су саставни део неких ензима непоходних за изградњу ћелија. У почетку откривања ових једињења називани су словима абецеде. Када им је проучена структура, добили су своје називе. Ова једињења човек не може да синтетише, већ их мора унети храном. Потребе за витаминима су веома мале, најчешће неколико милиграма. У недостатку витамина, појављују се разни поремећаји - авитаминозе. Дуготрајним недостатком витамина, долази до обољења. Деле се на витамине растворљиве у води - витамин Ц и витамини Б комплекса и витамине растворљиве у мастима А, Д,Е,К.

99. ВИТАМИНИРАСТВОРЉИВИУВОДИВитамин Б1 тиаминРастворљив је у води. Осетљив је на топлоту, па се кувањем разграђује. Извори овог вирамина су житарице, квасац, махунасто поврће, џигерица, свињско месо.Неопходан је за нормалан рад нервних ћелија, поспешује раст, плодност, лактацију, пробаву. Недостатак овог витамина узокује неуролошке сметње, емотивну несигурност, слабост мишића, умор, депресију. Потпуним одсуством вирамина Б1 настаје болест берибери

Витамин Б2 рибофлавин, лактофлавин, овофлавинРастворљив је у води и алкохолима, осетљив на оксидациона средства.Извор овог витамина су млеко и млечни производи, квасац, јаја, месо, житарице, махунасти плодови.Утиче на вид, учествује у изградњи слузокоже, црвених крвних зрнаца.Недостатком овог витамина настају промене на слузокожи, кожи. Учесталија су запаљења језика, очију, отеклине усана. Изразити

42

ХЕМИJA II

недостатак изазива малокрвност, цревне поремећаје, застој у расту.

Витамин Б3 нијацин

Овај витамин учествује у метаболизму шећера, масти и протеина, у ћелијском дисању.

Витамин Б5 пантотенска киселина

У човечијем организму је саставни део многих коензима.Извори су свињско и јунеће месо, кељ, јагоде, поморанџе млеко, квасац, жуманце.Утиче на рад хормона, убрзава зацељивање рана. Није забележен недостатак овог витамина.

Витамин Б6 пиридоксин

Растворљив је у води и алкохолима, отпоран на хемијска средства. Осетљив је на ултраљубичасте зраке. У организам се уноси у облику провитамина, у јетри прелази у активни облик. Извори овог витамина су житарице, кромпир, јаја, риба, свињско месо, купус, банане.

Учествује у метаболизму незасићених масних киселина.Недостатак изазива кожна обољења и нервне поремећаје.

43

ХЕМИJA II

Витамин Б12 цијанокобаламин Веома сложено органско једињење осетљиво на светлост. Садржи кобалт. Синтетишу га микроорганизми. Појављује се у месу, млеку јајима. Ситетише га цревна микрофлора животиња.Неопходан је за раст, правилно стварање црвених крвних зрнаца, и нормалан рад нервног система, биљна храна не садржи овај витамин.

Витамин Ц аскорбинска киселина

Кристално једињење киселог укуса, растворљиво у води, уништава се кувањем, оксидацијом, деловањем база. Отпорно је на замрзавање. Дневне потребе су 50-60 mg код здравих особа. Људи који су под стресом, пуше, изложени хирушким захватима, загађењу, треба да уносе 2g дневно.Извори су шипак, паприка, лимун, киви, зелено поврће, рибизле.У организму човека учествује у оксидационим процесима у раду многих органа, има значајну улогу у стварању зуба и костију, поспешује стварање колагена, јача отпрност организма, убрзава зарастање рана, учествује у промету фвожђа кроз организам.Недостатак овог витамина узрокује анемију и скорбут.

100. ВИТАМИНИРАСТВОРЉИВИУМАСТИМАВитамин А ретинол

Уљаста течност расрворљива у мастима. Уништава се оксидационим средствима и ултраљубичастим зрацима. Настаје у организму из каротена- жуте боје код биљака.Извори су шаргарепа, бундева, зелено поврће, кајсија, жуманце, сир, путер, рибље уље.Учествује у расту ћелија, лучењу хормона, и функцијама очију.Недостатак изазива ноћно слепило, промене на кожи, деформације костију, изушивање рожњаче.

44

ХЕМИJA II

Витамин Д калциферолКристално једињење растворљиво у мастима. Уноси се у организам храном, а настаје под утицајем ултраљубичастих зрака. Активира се и складишти у јетри, мишићима и масном ткиву.Изори овог витамина су рибље уље, квасац, морска риба, јаја, путер, кајмак, говедина.Регулише однос калцијум и фософра у костима, правилно окоштавање.Недостатак изазива рахитис код деце, акод старијих остеопорозу, грчење мишића.

Витамин Е токоферол

Жућкаста, уљаста супстанца, растворљива у мастима. Отпоран је на загревање а остетљив на оксидацију.Извори су клице житарица, сунцокретово и маслиново уље, језграстом воћу, кикирикију, махунастом поврћу.Утиче на правилно лучење хормона, рад нервног система, штити од отровних материја, метала.Недостатак овог витамина изазива поремећаје у раду мишића и нерног система.

Витамин КфилохинонКристално једињење, жућкасте боје, растворљив у мастима, отпоран на загревање.Извори овог витамина су спанаћ, келераба, броколи, изнутрице.Неопходан је за синтезу протромбина, који делује на згрушавање крви.Недостатак овог витамина је редак.

Витамин Ф линолна, линолеинска и арахидонска киселинаОве незасићене масне киселине убројане су у витамине, зато што се морају унести у организам у малим количинама.Извори су пшеничне клице, семенке лана, сунокрета, соје и кикирикија.Помажу у спречавању таложења холестерола у крвним судовима, сузбија обољења срца, потпомаже раст косе и коже.Недостатком настају екцеми и акне.

45

ХЕМИJA II

Витамин Х биотинКристално једињење тешко растворљиво у води. Отпорно је на разна хемијска једињења.Извори су јаја, џигерица, банане, шампињони, карфиол, чоколада, орасиКао коензим учествује у метаболизму масти, протеина и угљених хидрата.Недостатак се ретко јавља.

101. , АЛКАЛОИДИ ПОЈАМАлкалоиди су отровне већином оптички активне супстанце. Налазе се у биљкама. Већина су кристалне супстанце, нерастворљиве у води, растворне у органским растварачима алкохолу, етру, хлороформу, горког укуса. Соли алкалоида су растворне у води. Своје деловање постижу у малим количинама. Дозирано могу да послуже као лек. (отров је количина-Парацелзус). Веће количине изазивају зависност. Сродно једињење која се може наћи у телу човека је адреналин. Називе добијају најчешће према врсти биљке из које су екстраховани. Први изоловани чисти алкалиод је био морфин.Деле се према биљкама из којих су изоловани. Сви делови биљака могу садржавати алкалиоде.Саме биљке које садрже алкалоиде се деле у три групе1. високоалкалоидне фамилије2. средњеалкалиодне фамилије3. нискоалкалоиднде фамилијеПрема структури молекулаАлкалоиди са азотом у прстену- најпознатији представници су никотин, атропин, кокаин, кодеин, хероин, стрихин, ерготаминУ биљкама се не налазе у чистом облику, већ као соли, естри или амиди. Настају као продукт метаболизма аминокиселина које биљка не излучује, већ их акумулира као резерва.Алкалоиди на човека делују на различите начине:На централни нервни систем - депресивно (морфин) -стимулативно (кофеин, стрихин)На аутономни нервни систем за опуштање глатких мишића (атропин)

102. ВРСТЕАЛКАЛОИДАНикотин

Дуван је једногодишња зељаста биљка. Користи се лист. Најпозантији алкалоид је никотин. Отрован, изазва зависност. Нема терапеутску сврху код људи. Као инсектицид и антипаразитик се користи у ветерини

Ефедрин

46

ХЕМИJA II

Разрганати жбун који расте у Азији,који се којристи за лечење обољења носа и ока- сужава крвне судове слузокоже, опушта глатке мишиће бронхија

Пиперин Потиче из биљке бибера чији се плод користи. Може бити незрео плод- црни бибер и зрео

плод коме се скида кора - бели бибер. Љутина потиче од кавицина. Има антиоксидативна својства. Косристи као средство за побољшање варења.

Кокаин Рагранат жбун црвенкасте коре. Користи се лист. Природни је локални анестетик. Изазива

краткотрајну еуфорију, осећај повећане способности. Дужом употребом јавља се депресивно стање. Изазива зависност.

МорфинДобија се из семена мака, једногодишње зељасте биљке. Семе се налази у чаури. Сви делови

биљке садрже бели сок у ком се налазе алкалиоди. Користи се сирови опијум, којисе затим прерађује у деривате морфин, кодеин и хероин.

Кодеин је слабијег дејства од морфина. Користи се као средство против кашља.Хероин је најотровнији дериват.Изазива психичку и физичку зависност.Кофеин Биљка је жбунаста. Користи се семе након ферментације плода. Кофеин смањује осећај

замора, делује као слаб диуретик, убрзава рад срца. Веће количине изазивју тахикардију.Гуарана Биљка пузавица расте око Амазона. Користи се семе. Користи се као стимуланс у облику

различитих напитака. Као пилуле се користе против замора.Атропин Пореклом из биљке велебиље. Смањује лучење пљувачке и знојних жлезда.Стрихин Добија се из плода дрвенасте биљке. Веома јак отров који се користи за уништавање

штеточина - глодара.

103. АНТИБИОТИЦИАнтибиотици представљају групу хемијских једињења која успоравају раст или

уништавају микроорганизме, у првом реду бактерије, на такав начин који није (у прописаним дозама) штетан по домаћина.Антибиотици могу било да убију или да зауставе раст бактерија. Неки антибиотицимогу да делују против гљивица.Неки су токсични за људе и животиње. Антибиотици не делују против вируса као што су прехлада или инфлуенца, и могу да буду штетни ако се непримерено користе.

Користе се гљиве, бактерије и биљке, за добијање антибиотика -( пеницилин из плесни, стрептомицин од бактерија). Данас се производе и синетски антибиотици нпр сулфонамиди

Антибиотици су произвели револуционарне промене у медицини 20. века, и заједно са вакцинацијом су скоро довели до искорењивања болести као што је туберкулоза у развијеном свету. Прекомерна употреба је на жалост довела до тога дасу бактерије развиле отпорност.

47

ХЕМИJA II

Антибиотици се тестирају за бројне могуће негативне ефекте на људима и другим сисарима пре него што се одобри њихова клиничка примена. Они се обично сматрају безбедним, и већина њих је добро толерисана. Непожељна дејства су од грознице и мучнине до знатних алергијских реакција. Честа нуспојава је дијареја, која је последица поремећаја састава цреве микрофлоре, што може да доведе од прекомерног раста патогених бактерија и квасаца из рода Candida .

Антибиотици се обично класификују на бази њиховог механизма дејства, хемијске структуре, или спектра активности. Већина њих је усредсређена на бактеријске функције или процесе раста.

Неки од деловања су: 1. антибиотици који делују на бактеријски ћелијски зид (пеницилини,

ампицилин и цефалоспорини) 2. антибиотици који делују на синтезу протеина (тетрациклин,стрептомицин, гентамицин,

хлорамфеникол, еритромицин), 3. антибиотици који ометају есенцијалне бактеријске ензиме ( хинолони, и сулфонамиди) Према деловању могу бити бактерициди -убијају бактерије и бактериостатици- заустављају

развој бактерија.

104. ТЕСТ

105. СИСТЕМАТИЗАЦИЈА ГРАДИВАИЗАКЉУЧИВАЊЕОЦЕНА

Литератураhttps://sr.wikipedia.org/sr/%D0%90%D0%BC%D0%B8%D0%BD%D0%BE%D0%BA%D0%B8%D1%81%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BD%D0%B0https://www.google.rs/search?rlz=1C2KMZB_enRS573RS573&q=amino+i+nitro+jedinjenja&oq=Amino+jedinjenja&gs_l=psy-ab.1.1.0j0i22i30k1.7036.17373.0.20115.18.17.1.0.0.0.113.1544.15j2.17.0....0...1.1.64.psy-ab..0.18.1540...35i39k1j0i67k1j0i131k1j0i10k1j0i22i10i30k1j0i13k1j0i8i13i30k1.4LFit6AMcSIhttps://www.slideshare.net/nasaskola/alkoholi-nataa-stojanovi-jasmina-miljkovi?next_slideshow=1цртање формулаhttp://www.chemspider.com/StructureSearch.aspxhttp://www.agrif.bg.ac.rs/files/subjectfiles/524/J.%20OH_Karboksilne%20kis_2012.pdfhttp://polj.uns.ac.rs/wp-content/uploads/2014/04/17.-Hemija-Derivati-karboksilnih-kiselina.pdfhttp://www.zrenjaninskagimnazija.edu.rs/wp-content/uploads/2014/02/10.-KARBOKSILNE-KISELINE-I-DERIVATI-lekcije.pdfhttp://www.tfzv.org/files/Organska%20jedinjenja%20sumpora_2014Korig_tfzv.pdfhttps://hemijagimpar.wordpress.com/prezentacije/cetvrtagodina/ugljeni-hidrati/https://www.slideshare.net/nasaskolatakmicenja/alkaloidi-droge-ili-lekovi-raji-alksandar-jovanovi-marinahttp://www.zrenjaninskagimnazija.edu.rs/wp-content/uploads/2014/02/7.-ALKOHOLI-I-FENOLI.pdfhttp://polj.uns.ac.rs/wp-content/uploads/2014/04/14.-Hemija-Aldehidi-i-ketoni.pdfhttp://www.zrenjaninskagimnazija.edu.rs/wp-content/uploads/2014/02/KARBONILNA-JEDINJENJA.pdfhttp://stari.svethemije.com/node/99

48

ХЕМИJA II

http://polj.uns.ac.rs/wp-content/uploads/2014/04/16.-Hemija-Karboksilne-kiseline.pdfhttps://hemijaumg.wordpress.com/2014/02/08/karboksilne-kiseline-i-derivati/https://www.slideshare.net/bibutor/estrihttp://elektron.tmf.bg.ac.rs/organskahemija/P3-Aldehidi%20i%20ketoni.pdfhttp://elektron.tmf.bg.ac.rs/organskahemija/P5-Derivati%20karboksilnih%20kiselina.pdffile:///C:/Users/GIGA/Downloads/SAT%20%20KEMIJE%208.razred-BJELAN%C3%88EVINE.pdfhttps://en.wikipedia.org/wiki/DNAhttp://www.vladimirrandjelovic.com/pdf/Sist-ekol-leko-bilja/03-Alkaloidi.pdfhttps://sr.wikipedia.org/sr/%D0%90%D0%BD%D1%82%D0%B8%D0%B1%D0%B8%D0%BE%D1%82%D0%B8%D0%BAВелимировић С. ПетровићЈ. Хемија Завод за уџбенике и наставна средстваА. Стоиљковић Хемија за други разредЗавод за уџбенике и наставна средстваСтојановић М, Микробиологија Завод за уџбенике и наставна средстваhttp://elektron.tmf.bg.ac.rs/organskahemija/P2_UGLJENI%20HIDRATI-master14.pdf

Contents1. УПOЗНАВАЊЕ СА ПРЕДМЕТОМ И НАЧИНОМ РАДА............................................................................................12. 3. 4. УГЉОВОДОНИЦИ НОМЕНКЛАТУРА-СУПСТИТУЦИЈА АДИЦИЈА ПОНАВЉАЊЕ..........................................1

АЛКОХОЛИ.....................................................................................................................................................................15. АЛКОХОЛИ.............................................................................................................................................................16. ДОБИЈАЊЕ АЛКОХОЛА..........................................................................................................................................27. ХЕМИЈСКЕ ОСОБИНЕ АЛКОХОЛА-АЛКОХОЛАТИ, ДЕХИДРАТАЦИЈА, ОКСИДАЦИЈА...........................................38.ТЕСТ.........................................................................................................................................................................49. ПОЛИХИДРОКСИЛНИ АЛКОХОЛИ........................................................................................................................410. АРОМАТИЧНИ АЛКОХОЛИ..................................................................................................................................511. ЕТРИ......................................................................................................................................................................512.ТЕСТ.......................................................................................................................................................................6

АЛДЕХИДИ И КЕТОНИ...................................................................................................................................................613. АЛДЕХИДИ НОМЕНКЛАТУРА..............................................................................................................................614. ДОБИЈАЊЕ АЛДЕХИДА........................................................................................................................................615. 16. РЕАКЦИЈЕ АЛДЕХИДА....................................................................................................................................717. ТЕСТ......................................................................................................................................................................918. КЕТОНИ- НОМЕНКЛАТУРА..................................................................................................................................919. 20. РЕАКЦИЈЕ КЕТОНА.......................................................................................................................................1021.ПОНАВЉАЊЕ ГРАДИВА......................................................................................................................................1122. ТЕСТ....................................................................................................................................................................11

ОРГАНСКЕ КИСЕЛИНЕ..................................................................................................................................................1123. ОРГАНСКЕ КИСЕЛИНЕ НОМЕНКЛАТУРА...........................................................................................................11

49

ХЕМИJA II

24. ДОБИЈАЊЕ ОРГАНСКИХ КИСЕЛИНА.................................................................................................................1225. КОНСТАНТА ДИСОЦИЈАЦИЈЕ КИСЕЛИНА.........................................................................................................1226. РЕАКЦИЈЕ ОРГАНСКИХ КИСЕЛИНА....................................................................................................................1227 TЕСТ.....................................................................................................................................................................1328. ПРЕДСТАВНИЦИ ОРГАНСКИХ КИСЕЛИНА........................................................................................................1329. ПОЛИКАРБОКСИЛНЕ КИСЕЛИНЕ.......................................................................................................................1330. ЗАСИЋЕНЕ И НЕЗАСИЋЕНЕ МАСНЕ КИСЕЛИНЕ.................................................................................................1431. ОПТИЧКА АКТИВНОСТ.......................................................................................................................................1532. ТЕСТ....................................................................................................................................................................16

ДЕРИВАТИ ОРГАНСКИХ КИСЕЛИНА............................................................................................................................1633. ХЛОРИДИ ОРГАНСКИХ КИСЕЛИНА...................................................................................................................1634. АНХИДРИДИ ОРГАНСКИХ КИСЕЛИНА...............................................................................................................1635.36. ЕСТРИ КАРБОКСИЛНИХ КИСЕЛИНА............................................................................................................1737. АМИДИ...............................................................................................................................................................1738.ПОНАВЉАЊЕ ГРАДИВА......................................................................................................................................1839 ТЕСТ.....................................................................................................................................................................1840 систематизација градива и закључивање оцена.............................................................................................18

ЛИПИДИ.......................................................................................................................................................................1841ЛИПИДИ ПОДЕЛА................................................................................................................................................1842 ДОБИЈАЊЕ ТРИГИЦЕРИДА.................................................................................................................................1843 ХИДРОЛИЗА ЛИПИДА.........................................................................................................................................1944.ФОРМУЛЕ ЛИПИДА............................................................................................................................................2045.СЛОЖЕНЕ МАСТИ...............................................................................................................................................2046.ДЕФИНИЦИЈА САПУНА.......................................................................................................................................2247. ДЕФИНИЦИЈА ВОСКОВА....................................................................................................................................2248. ПОНАВЉАЊЕ ГРАДИВА.....................................................................................................................................2249. ТЕСТ....................................................................................................................................................................23

УГЉЕНИ ХИДРАТИ.......................................................................................................................................................2350. ПОДЕЛА УГЉЕНИХ ХИДРАТА............................................................................................................................2351. ТРИОЗЕ...............................................................................................................................................................2452. ПЕНТОЗЕ.............................................................................................................................................................2453. ГЛУКОЗА.............................................................................................................................................................2454. ФРУКТОЗА..........................................................................................................................................................2555. ПОЛУАЦЕТАЛНИ ОБЛИЦИ ШЕЋЕРА..................................................................................................................2656. ТЕСТ....................................................................................................................................................................2657. РЕДУКУЈУЋИ И НЕРЕДУКУЈУЋИ ДИСАХАРИДИ.................................................................................................2658. ПИСАЊЕ ФОРМУЛА ДИСАХАРИДА..................................................................................................................2759. ХИДРОЛИЗА ДИСАХАРИДА...............................................................................................................................2860. ПОЛИСАХАРИДИ, СКРОБ...................................................................................................................................2861. ЦЕЛУЛОЗА..........................................................................................................................................................2962. ГЛИКОГЕН...........................................................................................................................................................2963. ПОНАВЉАЊЕ ГРАДИВА.....................................................................................................................................29

50

ХЕМИJA II

64. ТЕСТ....................................................................................................................................................................30ОРГАНСКА ЈЕДИЊЕЊА СА СУМПОРОМ И АЗОТОМ..................................................................................................30

65.66. ЈЕДИЊЕЊА СА СУМПОРОМ.........................................................................................................................301. Тиоли тиоалкохоли..........................................................................................................................................304. Арилсулфонске киселине...............................................................................................................................31

67. НИТРО ЈЕДИЊЕЊА............................................................................................................................................3168. АМИНО ЈЕДИЊЕЊА- АМИНИ...........................................................................................................................3169. ПОНАВЉАЊЕ ГРАДИВА.....................................................................................................................................3370. ТЕСТ....................................................................................................................................................................33

АМИНО КИСЕЛИНЕ И ПРОТЕИНИ...............................................................................................................................3371. ПОДЕЛА И ПОНАШАЊЕ АМИНО КИСЕЛИНА...................................................................................................3372. ГЛИЦИН, АЛАНИН, ВАЛИН, ЛЕУЦИН................................................................................................................3373. МЕТИОНИН, ЦИСТЕИН......................................................................................................................................3374.ФЕНИЛАЛАНИН, ПРОЛИН, ХИСТИДИН, ТРИПТОФАН.......................................................................................3475. АСПАРАГИНСКА , ГЛУТАМИНСКА КИСЕЛИНА, АСПАРАГИН, ГЛУТАМИН........................................................3476. СЕРИН. ТРЕОНИН, ТИРОЗИН,АРГИНИН.............................................................................................................3477. ТЕСТ....................................................................................................................................................................3478. РЕАКЦИЈЕ АМИНО КИСЕЛИНА..........................................................................................................................3479. ДИПЕПТИДИ- ПЕПТИДНА ВЕЗА.........................................................................................................................34

Реакција настајања пептида...............................................................................................................................3480.81. ПИСАЊЕ ФОРМУЛА ПЕПТИДНЕ ВЕЗЕ.........................................................................................................3582. СТРУКТУРА ПРОТЕИНА......................................................................................................................................3583. ПОДЕЛА ПРОТЕИНА...........................................................................................................................................3684. ДЕНАТУРАЦИЈА И КОАГУЛАЦИЈА ПРОТЕИНА...................................................................................................3785. ТЕСТ....................................................................................................................................................................37

ХЕТЕРОЦИКЛИЧНА ЈЕДИЊЕЊА..................................................................................................................................3786. ДЕФИНИЦИЈА ХЕТЕРОЦИКЛИЧНИХ ЈЕДИЊЕЊА..............................................................................................3787. ПЕТОЧЛАНИ ХЕТЕРОЦИКЛУСИ..........................................................................................................................3788. ШЕСТОЧЛАНИ ХЕТЕРОЦИКЛУСИ.......................................................................................................................3889. ПИРИДИНИ........................................................................................................................................................3990. ДЕРИВАТИ ПИРИМИДИНА И ПУРИНА..............................................................................................................3991. ТЕСТ....................................................................................................................................................................40

НУКЛЕИНСКЕ КИСЕЛИНЕ.............................................................................................................................................4092. ВРСТЕ И СТРУКТУРА НУКЛЕИНСКИХ КИСЕЛИНА..............................................................................................4093. RNK.....................................................................................................................................................................4094. RNK УЛОГА, ВРСТЕ.............................................................................................................................................4195. DNK.....................................................................................................................................................................4196. ЗНАЧАЈ И УЛОГА НУКЛЕИНСКИХ КИСЕЛИНА....................................................................................................42

97. ТЕСТ.......................................................................................................................................................................4398. ВИТАМИНИ , ПОЈАМ , ПОДЕЛА.........................................................................................................................4399. ВИТАМИНИ РАСТВОРЉИВИ У ВОДИ................................................................................................................43100. ВИТАМИНИ РАСТВОРЉИВИ У МАСТИМА......................................................................................................45

51

ХЕМИJA II

101. АЛКАЛОИДИ, ПОЈАМ.......................................................................................................................................47102. ВРСТЕ АЛКАЛОИДА..........................................................................................................................................47103. АНТИБИОТИЦИ................................................................................................................................................48104. ТЕСТ..................................................................................................................................................................49105. СИСТЕМАТИЗАЦИЈА ГРАДИВА И ЗАКЉУЧИВАЊЕ ОЦЕНА.............................................................................49Литература...............................................................................................................................................................49

52