UNIVERZITET U PRIŠTINIPOLJOPRIVREDNI FAKULTET – LEŠAK

Predmet: Posebno oplemenjivanje voćaka i vinove loze

S E M I N A R S K I R A D

Tema: O P L E M E N J I V AN J E B R E S K V E

(Prunus persica)

Profesor: Student:

Prof. dr. Bratislav Ćirković Nikola Jovanović Br. indeksa: 01/08

Lešak, 2012. god.

S A D R Ž A J

1. UVOD (Breskva - Prunus persica)...............................................................................3

2. MESTO BRESKVE U SISTEMATICI BILJA..........................................................4

3. CILJEVI OPLEMENJIVANJA BRESKVE..............................................................6

4. CITOGENETIKA BRESKVE.....................................................................................7

5. BIOLOGIJA CVETANJA BRESKVE.......................................................................8

6. NASLEĐIVAJNE OSOBINA......................................................................................9

7. METODI OPLEMENJIVANJA BRESKVE............................................................14

6.1. Hibridizacija..........................................................................................................14

6.2. Inbriding................................................................................................................14

6.3. Kultura embriona................................................................................................16

6.4. Klonska selekcija.................................................................................................16

6.5. Indukovanje mutacija.........................................................................................17

8. ZAKLJUČAK..............................................................................................................17

9. LITERATURA............................................................................................................18

OPLEMENJIVANJE BRESKVE

1. UVOD

BRESKVA (Prunus persica)

Breskva je poreklom iz Kine, u kojoj je postojala kao gajena voćka još oko 2.000 godina pre nego što su za nju znali stari rimljani. Preko Persije dospela je u Evropu, sledeći puteve seobe naroda, trgovine i ratnih pohoda. U Italiju i Francusku preneta je preko Male Azije i Grčke, a odatle se širila u druge Evropske zemlje. Danas se breskva gaji u umerenoj kontinentalnoj zoni na svim kontinentima. Zahvata velika prostranstva umereno toplih predela Evrope, Azije, Severne Amerike, severne i južne Afrike i Australije. Ona je vrlo cenjena voćka zbog izvrsnog kvaliteta plodova, koji po mnogim osobinama nadmašuju plodove ostalih kontinentalnih voćaka.

Po privrednom značaju među voćkama, breskva zauzima peto mesto u Evropi, Evropa po proizvodnji breskve (oko 4.000.000 t ili preko 50% svetske proizvodnje) nadmašuje ostale kontinente.

Italija je najveći proizvođač breskve u svetu, a za njom slede: SAD, Grčka, Španija, Francuska, Rusija i Kina.

Po privrednom značaju breskva se u Srbiji nalazi na petom mestu, znači iza šljive, jabuke, kruške i višnje. Međutim, proizvodnjom oko 4,0 kg po stanovniku, daleko je iza potrebe zemlje.

Planskim radom na oplemenjivanju breskve postignuti su izvanredni uspesi. Skoro sve današnje vodeće sorte breskve u svetu stvorene su planskim oplemenjivanjem.

Seminarski rad 3

OPLEMENJIVANJE BRESKVE

2. MESTO BRESKVE U SISTEMATICI BILJA

Danas u svetu postoji 6.000 sorti breskve. Najveća kolekcija sa preko 1.700 sorti breskve nalazi se u Italiji (mesto Follonica).

U sistematici bilja breskva zauzima sledeće mesto:

Odeljak: Angiospermae (skrivenosemenjače)Klasa: Dicotyledones (dikotile)Podklasa: Rosidae (ruže)Nadred: Rosanae (ruže)Red: Rosales (ruže)Familija: Rosaceae (ruže)Podfamilija: Prunoideae (Amygdalaceae, koštičavo voće)Rod: Prunus (šljiva i srodnici)Podrod: Amygdalus (L.) Persica (L.) (badem i breskva)

Neki autori svrstavaju breskvu, kajsiju i badem u posebne rodove. Međutim, ipak se smatra najprikladnijim da se sve one nađu zajedno sa šljivom u okviru roda Prunus L.

Sve privredno značajne sorte breskve pripadaju vrsti Prunus persica L. (Persica vulgaris mill),dok je pet ostalih srodnih vrsta Prunus davidiana Prunus mira, Prunus kansuensis, Prunus ferganensis i Prunus andersonii vrlo malo učestvovalo u stvaranju današnjih sorti .

Seminarski rad 4

Slika 1. Breskva (Prunus persica L.): 1. grančica sa pupoljcima, 2. grančica sa cvetovcima, 3. grančica sa listovima i plodovima, 4. presek cveta, 5. koštica, 6. presek

koštice sa semenom.

OPLEMENJIVANJE BRESKVE

Vrste i podvrste Somatičan broj hromozoma (2n)

Poreklo Latinski naziv Srpski naziv

1 2 3 4

1. Prunus persica breskva 16,24,32 Kina

a.Prunus persica var. vulgaris

obična breskva 16 Kina

b.P. persica var. nucipersica

nektarina golica 16 Kina

c.P. persica var. platycarpa

breskva spljoštenog ploda

16 Kina

2. Prunus davidiana 16 Kina

3. Prunus mira 16 zapadna Kina

4. Prunus kansuensis 16 Kina

5. Prunus ferganensis Ferganska breskva 16 Kina

6. Prunus andersonii   16 SAD

Seminarski rad 5

Tabela 1. NAJVAŽNIJE VRSTE BRESKVE, KOJE PRIPADAJU RODU PRUNUS L, PODRODU AMYGDALUS

Slika 2. Ferganska breskva (Prunus ferganensis) – list, cvet, plod i koštica

OPLEMENJIVANJE BRESKVE

3. CILJEVI OPLEMENJIVANJA BRESKVE

Ciljevi oplemenjivanja breskve treba da budu stvaranje sorti koje su prilagođene uslovima sredine u kojima se gaje. Novo stvorene sorte treba da se odlikuju otpornošću prema niskim temperaturama, suši i vetrovima, da im zimski odmor traje određeni broj časova pri temperaturi koja se kreće između 0 i 7,2°C, da su otporne prema bolestima odnosno izazivačima bolesti – kobrđavosti lišća, koju izaziva gljivica Taphrina deformans, rupičavosti lišća, moniliji, pepelnici i štetočinama – lisnim vašima (Hyalopterus amygdali i gusenicama Anarsia linatella i Lapeyresa = Cydia) malesta, koje žive na letorastima i plodovima.

Nove sorte breskve treba da budu različite bujnosti (bujne, srednje bujne ili patuljaste); da dozrevaju u različito vreme - počev od vrlo ranih do vrlo poznih; da budu samooplodne; da rano prorode, i da redovno i obilno rađaju; da su im plodovi krupni i dobrog kvaliteta, sa privlačnom crvenom bojom pokožice.

Seminarski rad 6

Slika 3. Prunus davidiana (Carr.) Franch. (Žukovski 1950)

OPLEMENJIVANJE BRESKVE

Meso ploda treba da je žuto bez crvenila oko koštice, koštica da je što manja i da se lako odvaja od mesa. Ukus ploda treba da bude slatko-nakiseo, sličan haleovoj poznoj. Sorte breskve za stonu upotrebu treba da dobro podnose klasiranje, pakovanje, prevoz i čuvanje, a one za industrijsku preradu da budu čvrste, postojane pri sečenju (da njihova žuta boja mesa ne prelazi u mrku) i da omoguće proizvodnju kvalitetnih prerađevina.

4. CITOGENETIKA BRESKVE

Sve vrste breskve – Persica, P. davidiana, P. mira, P.konsuensis, P.ferganensis i P. andersoni – i sorte koje su od njih postale po pravilu su diploidi (2n=2x=16). Samo izuzetno kod Prunus persicia mogu da se nađu monoploidne, triploidne i tetraploidne forme.

Kod breskve se može pojaviti genetički muška sterilnost i sterilnost koja je uslovljena nerazvijenošću embriona.

Kod genetički muških sterilnih sorti breskve prašnici su zakržljali i u njima nema polena ili se obrazuje polen koji nije klijav. Genetička muška sterilnost javlja se kod sledećih sorti breskve: Aurora, Almar, Elberta, I.H. Hale, Craford, Pacemarger, Shanghai, Vimy i Welcome Hale i kod dve sorte nektarinki: Stanwick i Nectared 10. Kod pomenutih sorti breskve redukciona deoba je normalna, a poremećaji se javljaju tek posle obrazovanja muških tetrada.

Kod sorti breskve ranog sazrevanja, kao što su: erlikrest (Earlycrest), majski cvet (Mayflower), springtajm (Springtime), armgold (Armgold), fileta (Filetta), springkrest (Springcrest), kolins (Collins), diksired (Dixired) i redheven (Redhaven) embrioni nisu potpuno izgrađeni, pa se semenke ne mogu da klijaju u slobodnoj prirodi.

Postoje mnogobrojni međuvrsni hibridi sa običnom breskvom (Prunus persica). To su: Prunus amygdalus x P. persica, P. amerikana x P. persica, P. bessey x P. persica, P. cerasus x P. persica, P. persica x amygdalus, P. persica x P. cerasifera, P. persica x P. mira, P. persica x P. nana, P. persica x P. salicina, P. persica x P. spinosa. Neki hibridi P. persica x P. amygdalis i P. amygdalis x P. persica koriste se kao podloga za breskvu i badem. Spontani sejanci Prunus davidiana i neki hibridi P. persica x P. davidiana služe kao podloge prema nematodama.

U Rusiji se mnogo radi na stvaranju sorti breskve otpornih prema mrazevima. U tome najviše uspeha ima Rjabov (1970). On je oprašivao patuljasti badem (Amygdalus nana) smešom polena otpornih sorti obične breskve (Grensboro, Amsden, Elberta, Champian). Dobio je plodno potomstvo otporno prema mrazevima. Rjabov je zatim odabrane forme međuvrsnih hibrida prve generacije oprašivao smešom polena sorti breskve i dobio u drugoj generaciji forme koje po kvalitetu ploda nisu zaostajale za plodovima plemenitih sorti obične breskve.

Seminarski rad 7

OPLEMENJIVANJE BRESKVE

4. BIOLOGIJA CVETANJA BRESKVE

Kao i kod ostalih voćaka, početak obrazovanja cvetnih pupoljaka breskve zavisi od nasledne osnove i uslova sredine u kojima se gaje.

Na severnoj hemisferi Zemlje, cvetni pupoljci breskve počinju da se obrazuju u periodu od juna do sredine septembra.

U Srbiji cvetni pupoljci breskve počinju da se diferenciraju od kraja juna i kraja jula u godini koja prethodni cvetanju. Cvetni pupoljci breskve ulaze u zimsko mirovanje s obrazovanim čašičnim i kruničnim listićima i sa začecima prašnika i tučka.

Mikrosporogeneza u prašnicima breskve u našim uslovima odvija se od sredine decembra do sredine marta, što zavisi od nasledne osnove i uslova sredine, a pre svega vremenskih prilika.

Makrosporogeneza u plodniku tučka breskve odvija se u našim uslovima obično između sredine februara i sredine marta.

Breskva u Srbiji počinje da cveta između sredine marta i sredine aprila, a najčešće oko prvog aprila.

Sve privredno značajne sorte breksve su samooplodne i mogu da se gaje u jednosortnim zasadima. Međutim, sorta breskve haleova pozna (I.H. Hale) jedna je od retkih kod koje su zbog genetičke muške sterilnosti neophodne sorte oprašivači.

Seminarski rad 8

Slika 4. Cvetni pupoljci breskve u februaru sa obrazovanim čašičnim i kruničnim listićima, prašnicima i tučkom

OPLEMENJIVANJE BRESKVE

Cvet breskve je dvopolan (hermafroditan). Obično su grupe od po 2 do 3 cveta naizmenično raspoređene duž mešovitih grančica.

Cvetanje breskve kod nas traje od 7 do 12 dana, što sve zavisi od klimatskih uslova koji su bili pred cvetanje i za vreme cvetanja.

Breskva je entomofilna biljka, a nju oprašuje pretežno medonosna pčela.Plod breskve je sočna koštunica, kao i kod šljive. Porast i razvitak ploda i

embriona kod breskve se odvija u tri faze, kao i kod šljive.Embrion ranih sorti breskve nije potpuno razvijen u vreme zrenja ploda, jer je

druga faza razvitka ploda i embriona kod ovih sorti kratka.S gledišta oplemenjivanja, seme breskve služi za održavanje vrste, za stvaranje

boljih sorti i podloga i za proizvodnju sejanaca, to jest generativnih podloga.

5. NASLEĐIVANJE OSOBINA

Breskva (Prunus persica L.) je diploidna biljka, pa bi se moglo očekivati da se većina osobina nasleđuju monohibridno. Međutim, nije tako, jer se većina osobina nasleđuje poligenski, a vrlo malo monohibridno.

Monohibridno dominantno-recesivno nasleđuju se sledeće osobine: belo meso ploda dominantno je u odnosu na žuto; crveno meso u odnosu na meso bez crvenila;

Seminarski rad 9

Slika 5. Uzdužni presek cveta breskve

OPLEMENJIVANJE BRESKVE

maljava pokožica ploda dominantna je u odnosu na glatku; otpornost prema nematodi

Meloidogyne incongnita je dominantna u odnosu na osetljivost prema ovoj štetočini; nepotpuno je dominantna normalna bujnost breskve u odnosu na patuljast porast (Mišić, 1989).

Prilikom ukštanja breskve s belim mesom plodova i breskve s žutim mesom, svi hibridi prve generacije potomaka (F1) imaju plodove s belim mesom, što znači da su hibridi prve generacije potpuno jednobrazni po izgledu. U prikazanom primeru preovlađuje osobina jednog roditelja (bela boja mesa), koja se naziva dominantna i obeležava se velikim slovom (npr. A). Druga, pritajena, recesivna osobina (žuta boja mesa) ne ispoljava se, a označava se malim slovom (npr. a).

Samooplođenjem ili ukrštanjem među jedinkama breskve F1 generacije postaje druga generacija potomaka (F2) u kojoj nastaje cepanje osobina. Odnos dominantnih biljaka s belim mesom, prema recesivnim sa žutim mesom je u F2 generaciji 3:1.

Samooplođenjem ili ukštanjem među jedinkama F2 generacije breskve sa žutim mesom ploda stvorene su u F3 generaciji samo breskve sa žutim mesom. To znači da su recesivne biljke (sa žutim mesom) dale samo recesivno potomstvo, (takođe sa žutim mesom). Međutim, drugačiji je slučaj s breskvama čije je meso ploda belo. Kod njih je trećina bresaka s belim mesom ploda ostavila potomstvo samo s belim mesom. Te homozigotne dominantne biljke breskve davale su homozigotno potomstvo. Kod ostale 2/3 biljaka s belim mesom ploda cepanje se nastavilo kao u F2 generaciji, u odnosu 3:1 (3=belo; 1=žuto).

Roditelji i njihovi potomci u F1 F2 i F3 generaciji s plonim ćelijama (gametima) prikazani su na slici 6. Roditeljske sorte breksve su homozigotne (AA i aa), pa obrazuju jednake gamete (A i A odnosno a i a). F1 generacija je genotipski i fenotipski jednobrazna, iako je heterozigotna (Aa).

Polne ćelije (gameti) F1 generacije breskve su različite (Aa), pa spajanjem obrazuju u F2 generaciji tri genotipa (AA, Aa i aa) i dva fenotipa: belog mesa ploda (AA, Aa) i žutog mesa (aa), u odnosu 3:1.

Homozigozni genotipovi u F2 generaciji breskve (dominantan AA i recesivan aa) davaće, s obzirom na jednake gamete (A i A odnosno A i a), pri samooplođivanju u F3

generaciji i svim daljim generacijama samo homozigotno potomstvo (AA i aa).Heterozigotni genotipovi u F2 generaciji (Aa), zbog različitih gameta (A i a),

cepaće se u F3 generaciji na isti način i u istom odnosu (3:1) kao i hibridi F2 generacije.U prikazanom primeru nasleđivanja mesa ploda breskve postoji razlika samo u

jednom alternativnom paru gena, pri čemu preovlađuje osobina jednog roditelja. To znači da je ovde monohibridno dominantno-recesivno nasleđivanje.

Pri monohibridnom ukrštanju ne stvaraju se postojane (homozigotne) forme novih osobina.

Analiziranje ukrštanja kod monohibrida dominantno-recesivnog tipa može da pokaže sastav u F1 generaciji. Ako se povratno ukrsti hibrid u F1 generaciji breskve (genotip Aa, fenotip belo meso ploda), s recesivnim roditeljiem (genotip aa, fenotip žuto meso), u potomstvu će odnos fenotipova i genotipova biti isti, to jest Aa:aa = 1:1,

Seminarski rad 10

OPLEMENJIVANJE BRESKVE

što se može videti iz sledećeg pregleda:

Roditelji:

Gameti:

Potomstvo:

Odnos genotipova:

Analizirajući ukrštanja, pruža se mogućnost da se relativno brzo i lako otkrije sastav ispitivanog genotipa.

Kao primer dihibridno dominantno-recesivnog nasleđivanja, Mišić (1987) navodi boju mesa ploda i dlakavost pokožice ploda breskve.

Geni za boju mesa ploda i geni za dlakavost ploda nalaze se u različitim hromozomima breskve. Prilikom ukrštanja sorti breskve koje su homozigotne i dominantne za belo meso (AA), i dlakavost (BB), i nektarinke, koje su homozigotne i

Seminarski rad 11

Slika 6. Monohibridno-recesivno nasleđivanje boje mesa (mezokarpa) plodova breskve

OPLEMENJIVANJE BRESKVE

recesivne za žuto meso (aa) i odsustvo malja (bb), dobija se u F1 generaciji uniformno

heterozigotno potomstvo: breskve belog mesa (AaBb). Gameti F1 generacije su različiti (AB, Ab, aB, ab) i njihovim samooplođivanjem se u F2 generaciji obrazuje 16 kombinacija zigota. Odnos fenotipova u F2 generaciji je 9:3:3:1, pri čemu je odnos breskve i nektarine 3:1, a odnos belog i žutog mesa 3:1. Izgled fenotipa u F2 generaciji je: 9 bresaka s belim mesom (AB); 3 breskve s žutim mesom (Ab); 3 nektarine s belim mesom (aB); 1 nektarinka s žutim mesom.

Pri hibridnom dominantno-recesivnom ukrštanju u F2 generaciji dobijaju se četiri postojana, homozigotna genotipa, od kojih su dva roditeljska (AABB, aabb), a dva potpuno nova-breskva s žutim mesom (AAbb) i nektarinka s belim mesom (aaBB).

Seminarski rad 12

Slika 7. Dihibridno dominantno-recesivno nasleđivanje dlake na pokožici i boje mesa (mezokarpa) kod breskve i nektarine

OPLEMENJIVANJE BRESKVE

Broj novih homozigotnih individua obračunava se po formuli 2n-2, u kojoj je n broj parova alternativnih gena.

Poligenski se nasleđuju sledeće osobine: vreme zrenja ploda, krupnoća ploda, oblik ploda, crvena boja pokožice ploda, čvrstina mesa ploda, pričvršćenost mesa za košticu, trajanje zimskog odmora, otpornost prema niskim temperaturama i mrazevima, zakržljalost prašnika i kvalitet ploda.

Kod breskve je otkriven veći broj plejotropnih osobina. Plejotropija je pojava kad jedan gen može da utiče na razviće više osobina. Takav gen naziva se plejotropan, a pojava plejotropija.

Kod breskve postoje plejotropne osobine, to jest postoje korelacija između osobina. Tako, na primer, postoji korelacija između boje unutrašnjeg zida cvetne čašice i boje mezokarpa (mesa) ploda. Zelenoj, bledoj ili bledokrem boji čašice odgovara bela boja mesa ploda, a tamnonarandžastoj boji čašice odgovara žuta boja mesa. Pojava glatkog plodnika u cvetu odgovara glatkom plodu (kod nektarinki), a maljav (dlakav) plodnik breskve odgovara maljavoj pokožici ploda.

Karakterističan primer plejotropije je jača osetljivost prema prouzrokovaču pepelnice (Sphaerotheca pannosa) kod breskve i nektarine koja nema žlezde na listu, boja lista i boja pokožice ploda, kasno cvetanje i sterilnost, crveno potkotiledno stablo i crvena pokožica ploda.

U narednom izlaganju prikazaćemo osobine vrsta, sorti i formi breskve koje se u vidu potencije prenose na potomstvo.

Kratak period zimskog mirovanja u vidu potencije na svoje potomstvo prenosi: Babcock, Blake, crvena ptica, Fontana, Hermosa, Singlow, Smith, Weldon.

Dugovečnost: Prunus mira.Patuljast porast: Bonanza, veći deo spontane populacije Prunus mira.Muška sterilnost (zakržljale prašnice): I.H. Hale, Elberta, Late Crawford.Pozno cvetanje: Amarillo Tordivo, Gialla da Padova, Redhaven.

Otpornost prema zimskim mrazevima: Admiral Dewey, Alexander, Amsden, Champion, Cresthaven, Dixigen, Maygold, Moretini I, Redskin, Veteran.

Otpornost cvetnih pupoljaka prema poznim mrazevima: Collins, Ambergem, Erli Red Fre, Golden Jubilee, crvena ptica, Rio Oso Gem, South Haven, Sunhaven.

Tolerantnost prema šarki šljive (Prunus virus 7): Coronet, Cardinal, Dixired, Springtime, Suncrest.

Otpornost prema kovrdžavosti lista koju izaziva patogen Taphrina deformans: Amsden, Alexander, Cresthaven, Glohaven, Kalamazo, Redhaven.

Otpornost prema rupičavosti lista koju izaziva patogen Clasterosporium carpophilium: Carmen, Elberta, Orange Cling.

Rano sazrevanje plodova: Royal Gold, Earlycrest, Champion, majski cvet.

Pozno zrenje: Summerset, Fairtime, radmilovačka, Sundance x Redhaven.

Krupan plod potencijalno na potomstvo prenose: I.H.Hale, Elberta, South Haven.Veliku rodnost: Glohaven, maja, vesna, veteran.

Crvenu boju pokožice ploda: Collins, Springtime, Flavorcrest, maja, Redtop.

Seminarski rad 13

OPLEMENJIVANJE BRESKVE

Kvalitet ploda: I.H.Hale, Stark Red Gold, maja, Glohaven x Glohaven, Flavortop.

6. METODI OPLEMENJIVANJA BRESKVE

Radio ostvarenja postavljenih ciljeva u oplemenjivanju breskve koriste se sledeće metode: hibridizacija, inbriding, kultura embriona, klonska selekcija i indukovanje mutacija.

6.1. Hibridizacija

Spontana hibridizacija u oplemenjivanju breskve ranije se više primenjivala. Danas je mali broj privredno značajnih sorti breskve koje su nastale spontanom hibridizacijom.

Danas je planska hibridizacija najznačajniji metod za stavranje novih, boljih sorti breskve i nektarine. Ovom metodom stvoren je veliki broj privredno najznačajnijih sorti bresaka, koje se danas nalaze u proizvodnji: redheven (1940), sankrest (1959), gloheven (1963), krestheven (1963), blek (1963), kao i sorte nektarinki: erlysandgrand (1955), stark redgold (1962), indipendens (1965) i flejvortrop (1969).

Tehnika hibridizacije breskve i nektarine sastoji se od sledećih operacija: emaskulacije cvetova, sakupljanje i čuvanje polena i veštačkog oprašivanja.

Emaskulacija cvetova je neophodna kod samooplodnih i delimično samooplodnih sorti breskve i nektarine a može da se koristi i kod autosterilnih sorti kao što je haleova pozna. Emaskulacija se obavlja pred otvaranje cvetova, ili nešto ranije, kada su cvetovi u fazi balona. Kod sorti koje imaju sklonost ka fakultativnoj kleistogamiji (oplođenje u zatvorenim cvetovima) emaskulacija treba da se obavi znatno ranije.

Sakupljanje i čivanje polena je jedna od vrlo važnih radnji u hibridizaciji breskve i nektarine. Radi sakupljanja polena najbolje je kada se cvetni pupoljci sorti breskve i nektarine, koji su neposredno pred otvaranje (u fazi balona), sakupe u ranim jutarnjim časovima, i iz njih što pre izvade prašnici. Prašnici se u plitkim, otvorenim kutijama od hartije prosuše na sobnoj temperaturi oko 24 časa. Polen ne sme da se izlaže direktno sunčevim zracima, jer bi izgubio vitalnost i energiju klijanja. Suv polen breskve može na -30°C da sačuva klijavost dve godine.

Tučak breskve je obično funkcionalno sposoban 4 do 8 dana posle emaskulacije. Trajanje funkcionalne sposobnosti tučka zavisi u velikoj meri od vremenskih prilika. Ako je vreme prohladno i vlažno onda je i tučak duže sposoban da primi polen i da se izvši oplođenje, a ako je vreme toplo, suvo, vetrovito i sunčano, onda je funkcionalnost tučka kraća. Najbolje je ako se veštačko oprašivanje izvši jedan do dva dana posle emaskulacije. Oplođenje kod breskve i nektarine nastupa po pravilu 24 do 28 časova posle oprašivanja.

6.2. Inbriding

Inbriding je sistem oplođenja u kome potomstvo (inbridi) postaje ukrštanjem

Seminarski rad 14

OPLEMENJIVANJE BRESKVE

roditelja koji su među sobom srodniji nego što je prosek srodnosti populacije. Inbriding, kao metod oplemenjivanja, koristi se u stvaranju boljih sorti breskve i nektarine.

Na taj način postale su neke privredno vrlo značajne sorte: Cresthaven, Collins,

Dixired, Glohaven, Harbelle, Redhaven, Redskin, Springcrest, Blake, I.H. Hale, Southand. Na isti način su postale i nove italijanske sorte breskve i nektarine: Maria, Emilia, Maria

Laura, Maria Serena i Nektagrand I (Belini 1983; Sansavini i Bassi, 1983), kao i nove jugoslovenske sorte breskve maja i vesna (Mišić i saradnici 1985).

Tebela 2. RODOSLOV SORTI BRESKVE MAJE I VESNE

Sam postupak inbridinga breskve i nektarine u osnovi je isti kao postupak inbridinga šljive.

Plodovi hibrida i inbrida breskve i nektarine beru se u vreme fiziološke zrelosti semena. Vađenje semena, stratifikovanje i nega sejanaca je vrlo slična kao kod šljive. Vrlo je važno napomenuti da seme za vreme pripreme i stratifikovanja ne sme da se izlaže direktno sunčevim zracima, kao da se ne sme presušiti. Period jarovizacije (stratifikovanja) semena breskve i nektarine traje 60 do 90 dana.

Mladalački (juvenilni) stadijum breskve i nektarine traje 2 do 4 godine. Scorz i saradnici (1985) i Mišić i saradnici (1985), utvrdili su da su sorte Early

Crawford, Admiral Dewey, Elberta, Halehaven, I.H. Haven, Kalamazo, Rio Oso Gem i Saint

John najčešći preci privredno najznačajnijih sorti breskve. Selekcija radi poboljšanja kvaliteta ploda i rodnosti breskve dovela je do intenzivnog korišćenja relativno malog broja sorti, odnosno do upotrebe ograničene germplazme breskve u oplemenjivanju.

Da bi rad na oplemenjivanju breskve i nektarine i ubuduće mogao da daje zadovoljavajuće rezultate i da pored kvaliteta ploda i rodnosti obezbedi odgovarajuću otpornost prema nepovoljnim biotičkim i abiotičkim činiocima sredine, neophodno je da se skupi što bogatiji, raznovrsniji i genetički što vredniji izvorni materijal breskve iz

Seminarski rad 15

OPLEMENJIVANJE BRESKVE

celog sveta i da se što racionalnije koristi putem hibridizacije i inbridinga.

6.3. Kultura embriona

Kultura embriona koristi se radi dobijanja sejanaca od nedovoljno razvijenih embriona vrlo ranih i ranih sorti breskve i nektarine.

Ako se za proizvodnju sejanaca breskve uzme seme sorti čiji razvoj ploda traje manje od 130 dana (redhaven i sorte koje sazrevaju pre njega) embrioni po pravilu nisu potpuno razvijeni, pa je kultura embriona neophodna.

Kultura embriona breskve obuhvata: izbor i pripremu semena i hranljive podloge, zasnivanje kulture embriona, jarovljenje i gajenje embriona u kulturi i presađivanje mladih sejanaca u slobodnoj prirodi.

Ceo postupak embrio-kulture odvija se u aseptičkim uslovima. Kultura embriona breskve izvodi se po sledećem postupku: površina pokožice (egzokarpa) ploda steriliše se pomoću rastvora fenola natrijum-hipohlorata ili kalcijum-hlorata; posle odvajanja semena od masa (mezokarpa), semenke se sakupljaju u posudu s destilisanom vodom; površinska sterilizacija semenjače embriona obavlja se u 8% rastvoru kalcijum-hipohlorata tokom 10 minuta; semenke se zatim ispiraju sterilisanom vodom.

Hranljiva podloga za kultivisanje embriona sastoji se od: saharoze (20g/l), agar-agara (7g/l) i mineralnog rastvora. Hranljiva podloga se razlije u epruvete ili druge pogodne sudove, koji se dobro zatvore. Zatim se vrši autoklaviranje na 114°C tokom 20 minuta.

Embrioni se pažljivo skalpelom oslobode semenjače i unose u sud s hranljivom podlogom.

Sudovi sa semenkom i hranljivom podlogom čuvaju se u frižideru od 1 do 4°C 4 do 6 nedelja, da bi se obavio proces jarovljenja. Kad se razviju 3 do 4 prva lista, mladi sejanci se iznose i sade u slobodnoj prirodi. U slobodnoj prirodi u smeši sterilnog treseta i peska (1:1) uz redovno orošavanje mladi sejanci bresaka se dobro razvijaju.

Paunović (1973) je postigao najbolje rezultate pri stavljanju embriona breskve bez semenjače na klijanje u epruvete s aseptičkom hranljivom podlogom kojoj je dodao još po 2% saharoze i 10mg/kg giberlinske kiseline. Jarovljenje semena u epruvetama obavljeno je na 0,5 do 1,0°C.

6.4. Klonska selekcija

Odabiranje u okviru klona koji je mutirao je vrlo efikasno i predstavlja predmet klonske selekcije breskve. Klonska selekcija je značajan metod oplemenjivanja breskve, pošto čitava proizvodnja počiva na korišćenju vegetativnih potomstava (klonova) – sorti i podloga.

Pozitivnom klonskom selekcijom odabrano je mnoštvo novih sorti breskve i nektarine. Najveća pažnja u radu na klonskoj selekciji posvećena je: vremenu zrenja,

Seminarski rad 16

OPLEMENJIVANJE BRESKVE

obojenosti pokožice ploda, poboljšanju kvaliteta ploda i povećanju rodnosti. Od redhevena (Redhaven) postali su mutanti: rani redheven (Early Redhaven),

garnet bjuti (Garnet Beauty), stark erli glo (Stark Early Glo), sanšajn (Sunshine) i prats kompakt redheven (Pratt's Compact Redhaven).

Od elberte (Elberta) postali su mutanti: Bonette, Redelberta, Scott Elberta, Stark Lete Glo, Sulivan Early Elberta, Talford.

Od koroneta (Coronet) postao je mutant- rani koronet (Early Coronet).Od rio oso džema (Rio Oso Gem) postali su mutanti: Kirkman Gem i Early

Kirkman.Od triodžema (Triogem) postao je mutant- rani triodžem (Early Triogem).Od haleove pozne (I.H. Hale) postali su mutanti: Albu, rodni hale (Fertile Hale),

Hani Dew Hale, Welcome Hale i radmilovčanka.Od springkresta (Springcrest) postao je mutant- rani springkrest (Early crest).Većina ovih mutanata sazrevaju ranije od izvorne sorte, a radmilovčanka sazreva

20 dana posle haleove pozne (od koje je postala). Rodni hale (Fertile Hale) rađa redovnije i obilnije od izvorne sorte- haleove pozne.

6.5. Indukovanje mutacija

Izazivanje mutacija kod breskve i nektarine je novijeg datuma. Postignuti rezultati su vrlo skromni, ali ohrabruju.

Hough i Weaver (1958) izlagali su jednogodišnja stabla nekoliko sorti breskve hroničnom zračenju gama zracima. Oni su otkrili rane i pozne mutante sorti fajerheven (Fairhaven) i elberta (Elberta). Novostvoreni mutanti su imali čvršće i kolorisanije meso ploda nego što je bilo kod izvornih sorti.

7. ZAKLJUČAK

Nove sorte breskve i nektarine imaju izuzetne biološke osobine koje bi trebalo da unaprede ukupnu proizvodnju i kvalitet kao i dužinu i ravnomernost ponude u toku četiri letnja meseca. Posebnu pažnju treba obratiti izboru sorte za date uslove sredine, namenu i tržišne zahteve. Mogućnosti izvoza plodova breskve u zemlje zapadne i istočne Evrope je veliki. Dinamične promene sortimenata breskve u svetu prati i sortiment koji je u procesu stavljanja na sortnu listu Republike Srbije, nastao zahvaljujući oplemenjivačkom radu Prof. dr Vladislava Ognjanova.

Najnovije dostignuće u oplemenjivanju breskve i nektarine su sorte tanjirastog oblika, izuzetne atraktivnosti i krupnoće ploda vrlo sitne semenke, izraženog slatkog ukus.

Seminarski rad 17

OPLEMENJIVANJE BRESKVE

Seminarski rad 18

FAIRHAVEN (FAIRHAVEN)(J. H. Hale x South Haven)

KOLINS (COLLINS)-Jerseyland x spontani sejanac nastao od se-janca Raritan Rose x (J.H.Hale x Goldfinch)

DIKSIRED (DIXIRED)-nastao samooplođenjem sorte halehaven

OPLEMENJIVANJE BRESKVE

Seminarski rad 19

REDHEVEN (REDHAVEN)(halehaven x Kalhaven)

KRESTHEVEN (CRESTHAVEN)(Kalhaven x South Haven 309)

VETERAN (VETERAN)(Vanghan x Early Elberta)

REDSKIN (REDSKIN)(J. H. Hale x Elberta)

OPLEMENJIVANJE BRESKVE

L I T E R A T U R A

1. Šoskić Miladin M.: Oplemenjivanje voćaka i vinove loze, Papiruss, Beograd 1994.

2. Taraiolo Radoslav: Praktikum iz Oplemenjivanja voćaka i vinove loze, Univerzitet u Prištini Poljoprivredni fakultet, Zograf, Niš 2005.

3. Sajtovi:

http://www.agrobiznis.net/documents/RS_F23.0_Fresh_Peaches_Guide.pdf

http://www.florenceprints.com/USAfrutta.htm

http://www.narodnilijek.com/news-view-43.html

http://www.juznibanat.com/catalog/voce-i-grozdje/breskva-i-nektarina/

morisijani.html

http://www.art.com/products/p10349380-sa-i898138/prunus-persica.htm

http://www.visualphotos.com/image/peaches_prunus_persica_

http://www.biodiversityexplorer.org/plants/rosaceae/prunus_persica.htm

http://genusspecies.tumblr.com/post/19606792401/the-peach-tree-prunus-

persica-is

http://www.agroklub.com/sortna-lista/voce/breskva-3/

http://www.protivbora.com/protivbora_detaljno.asp?page=368

http://www.etsy.com/listing/76303205/1917-stunning-antique-print-of-peaches

http://mavmrasadnik.com/breskva.php

Seminarski rad 20

REDKVIN (REDQUEEN)/(J. H. Hale x ecipse) x black/