opste karakteristike osiguranja

Opte karakteristike osiguranja

1

Doc. dr Ivan [email protected]

VISOKA KOLA ZA POSLOVNU EKONOMIJU I

PREDUZETNITVOBEOGRAD

www.piljanvspep.co.nr

Opte k-ke osiguranja

1. Nastanak i razvoj osiguranja;

2. Pojam osiguranja;

3. Tehnika osnova funkcionisanja osiguranja;

4. Ekonomski znaaj sprovoenja osiguranja;

5. Ekonomski troak sprovoenja osiguranja;

6. Ekonomska naela u osiguranju.2www.piljanvspep.co.nr

Nastanak osiguranja

Od postanka sveta, pa do dananjih dana,

ovekov ivot i imovina bili su

ugroeni raznim rizicima,

prouzrokovanim

bilo stihijskim dogaajima,

bilo nesrenim sluajevima. 3www.piljanvspep.co.nr

Nastanak osiguranja

ovek se sa ovim nedaama borio

na razliite naine i kako se razvijalo

ljudsko drutvo razvijao se i put i sistem

odbrane od nevolja koje su ga snalazile.

4www.piljanvspep.co.nr

Nastanak osiguranja

Smatra se, da je pojava private svojine

uslovila organizovanu zatitu imovine

koja je bila pretea

delatnosti osiguranja.


Nastanak osiguranja

Korene osiguranja nalazimo :

Vavilonaci su pre etri milenijuma primenjivali

oblik osiguranja brodova;

Kineskih trgovaca pre 500 godina prevoz robe

preko reke Jangce delili i zajedniki podnosili

tetu ako se desi.6www.piljanvspep.co.nr

Nastanak osiguranja

Poeci jednostavnih oblika zajednikog snoenja

teta, nastali su kod pomorske plovidbe.

Pozitivan uticaj na irenje osiguranja imalo je

otkrie Amerike i do tada nepoznatih pomorskih

puteva, kao i snaan razvoj pomorske

trgovine na Mediteranu. 7www.piljanvspep.co.nr

Nastanak osiguranja

Pravi zaetak modernog osiguranja nastao je

nakon velikog poara u Londonu 1966 godine ,

kada je izgorelo oko 13.200 kua.

Prvi tetni dogaaj u istoriji ljudskog drutva

ogromnih razmera, prvi katastrofalni dogaaj,

doveo je do formiranja prvog

osiguravajueg drutva. 8

Nastanak osiguranja

Kad je re o geografskom podruju bive

Jugoslavije, razvoj poslova osiguranja i

reosiguranja javio se znatno kasnije

nego u zemljama Zapadne Evrope.


Nastanak osiguranja

Najstariji tragovi osiguranja na ovom prostoru :

Duanov zakonik srednji vek;

Crna gora bratovtine 1353 godine;

Budvanski statut XV vek;

Dubrovnik pomorsko

osiguranje XIV-XVI vek.10

Nastanak osiguranja

Pravi razvoj osiguranja na prostoru regiona,

u smislu organizovanog obavljanja ovih poslova

osnivanjem osiguravajuih drutava,

zabeleen je tek krajem XIX veka.

11

Nastanak osiguranja

Najvea osiguravajua drutva pre Drugog

svetskog rata bila su sa veinskim stranim

kapitalom Jadransko i Assicurazioni

Generali, a od domaih Jugoslavija iz

Beograda i Croatia iz Zagreba.

12

Nastanak osiguranja

Osiguranje u bivoj SFRJ prolo je sve faze

razvoja njenog drutvenog i privrednog sistema.

Razvojni put osiguranja od 1945 godine pa do

raspada SFRJ moe se podeliti u

etri osnovne faze.

13

Nastanak osiguranja

Prva faza poinje 1.III 1945 godine :

DOZ je jedini nosilac osiguranja u zemlji

(izuzev socijalnog);

osiguranje je javna sluba;

organizacija je strogo centralistiki postavljena;

vertikalna zavisnost je potpuna;

fondovi su centralizovani;

upravljanje je administrativno-centralistiko.14

Nastanak osiguranja

Druga faza je poela 1962 godine s

primenom Zakona o osiguravajuim zavodima i

zajednicama osiguranja od 29. VI 1961 godine.

Ovaj period se moe nazvati periodom

komunalnih zavoda.

15

Nastanak osiguranja

Trea faza poinje 1. Januara 1968 godine:

osnovni nosioci osiguranaj su osiguravajui zavodi;

osiguravajui zavod je privredna organizacija;

zavodi posluju na teritoriji itave SFRJ;

slobodni su u izboru reosiguravaa;

radna zajednica svojim sredstvima odgovra za

izvrenje preuzetih obaveza po osnovu osiguranja.16

Nastanak osiguranja

etvrata faza poinje 1972 godine.

Amandmanom XIV obuhvaena je oblast osiguranja.

Umesto dotadanje zajednice osiguranja imovine i lica,

pojavila se organizacija za osiguranje.

Formiraju se na desetine novih akcionarskih drutava

za osiguranje i reosiguranje.

17

Nastanak osiguranja

Raspadom SFRJ, i formiranjem

Savezne Republike Jugoslavije,

na podruiju Srbije i Crne Gore

formira se preko 65 novih drutava

za osiguranje i reosiguranje.

18

Nastanak osiguranja

Razdvajanjem dravne zajednice

Srbije i Crne Gore,

svaka od ovih drava donosi svoj

Zakon o osiguranju,

Srbija 2004 godine,

Crna Gora 2006 godine.19

Nastanak osiguranja

Trite osiguranja u Srbiji jo uvek je nedovoljno

razvijeno, o emu svedoe brojni podaci.

Premija po stanovniku svega 73 evra u 2010 godini;

Uee premije u BDP svega 1,9% u 2010 godini;

Malo uee O u strukturi ukupne premije.

Dominantna vrsta osiguranja je osiguranje od

autoodgovornosti oko 33% u 2010 godini. 20

Nastanak osiguranja

Poslednjih godina se razvijaju i

druge vrste osiguranja.

Pozitivni trendovi se svakako ostvaruju i

zahvaljujui ulasku stranih

osiguravajuih drutava i

boljom regulativom i nadzorom.21

Pojam osiguranja

Osiguranje prua ekonomsku zatitu

pravnim i fizikim licima od

tetnih dejstava i ekonomskih

poremeaja do kojih dolazi

kad nastane osigurani sluaj.


Pojam osiguranja

Pojmovi

opasnost, rizik, teta i nadoknada tete,

usko su povezani

s pojmom osiguranja koji

stvara psiholoku predstavu

o sigurnosti.


Pojam osiguranja

Pod osiguranjem se u savremenim uslovima ne

podrazumeva samo postizanje sigurnosti,

ve i obezbeivanje neophodne

stabilnosti proizvodnih, drugih privrednih

procesa i ravnomernog razvoja drutva.


Pojam osiguranja

Definicija :

Osiguranje predstavlja udruivanje

svih onih koji su izloeni

istoj opasnosti, s ciljem da zajedniki

podnesu tetu koja e zadesiti

samo neke od njih.


Pojam osiguranja

Osiguranje je pravno-ekonomska kategorija,

jer je svrha osiguranja da objedinjavanjem

sredstava osiguranja u okviru odgovarajueg

oblika organizovanja,

obezbedi naknadu tete ili

isplatu ugovorene svote.


Pojam osiguranja

Osiguranje je institucija koja

nadoknauje tete nastale u drutvu,

u njegovoj privredi ili kod ljudi,

usled dejstva ruilakih

prirodnih sila i

nesrenih sluajeva."27www.piljanvspep.co.nr

Pojam osiguranja

Osnova osiguranja lei u naelu :

uzajamnosi i solidarnosti.

Preko osiguranja izjednaavaju se

izravnavaju rizici na prihvatljivom

(lako podnoljivom) mnogo niem nivou.


Pojam osiguranja

Prema Zakonu o osiguranju,

delatnost osiguranja ine ne samo poslovi

osiguranja, saosiguranja i reosiguranja,

ve i poslovi neposredno povezani

sa poslovima osiguranja.


Pojam osiguranja

U poslove neposredno povezane sa poslovima osiguranja

spadaju :

1. Posredovanje i zastupanje u osiguranju;

2. Utvrivanje i procena rizika i teta;

3. Posredovanje radi prodaje i prodaja ostataka

osiguranih oteenih stvari ;

4. Pruanje drugih intelektualnih i tehnikih

usluga u vezi sa poslovima osiguranja. 30www.piljanvspep.co.nr

Tehnika osnova funkcionisanja osiguranja

U osiguranju vae posebni principi,

drugaiji no ma gde drugde(bankarstvo, trgovina, privreda itd...).



Bitni elementi osiguranja su :

1) Rizik;

2) Premija osiguranja;

3) Osigurani sluaj.



Rizik

Osnovna pretpostavka postojanja

osiguranja je prisustvo rizika.

Rizik se definie kao neizvesnost u pogledu

ostvarivanja nekog budueg dogaaja.



Rizik je objektivna sumnja u ishod

date situacije,

stanje u kome postoji

mogunost negativnog odstupanja od

poeljnog ishoda koji oekujemo ili

kome se nadamo.34www.piljanvspep.co.nr


Premija osiguranja

predstavlja cenu usluge koju

osigurava prua osiguraniku.

To je iznos koji se uplauje u osiguravajui fond.

Sredstva koja su neophodna za nadoknadu

tete formiraju se iz premija. 35www.piljanvspep.co.nr


Na visinu premije,

pored rizika,

utie i veliina osigurane sume,

duina trajanja osiguranja i

kamatna stopa sa kojom se plasiraju sredstva

osiguravajueg fonda.36www.piljanvspep.co.nr


Osigurani sluaj

predstavlja dogaaj ostvarenja rizika koji je

obuhvaen osiguranjem.

Njegovim nastankom, nastaje i obaveza

osiguravaa da isplati naknadu.

On mora unapred da bude predvien

uslovima osiguranja.37www.piljanvspep.co.nr


Tehnika ( statistiko-matematika, tj. aktuarska )

organizacija je veoma specificna u osiguranju.

Modernog osiguranja i nema bez nauno zasnovane

tehnike organizacije. Moderno, racionalno osiguranje

ne moe se ni zamisliti bez statistiko-matematike

osnove, bez mogunosti da se rizici kompenzuju

meusobno, kao i bez mnotva rizika.



Osnovi tehnike organizacije osiguranja su:

1) Vrste rizika;

2) Statistiko-matematike baze;

3) Kompenzacija rizika.



Raun verovatnoe.

Kod utvrivanja pojedinih relevantnih zakonitosti

(zakona sluaja) putem statistikog posmatranja,

moraju se uvaiti odreena pravila, pre svega

ona koja nalau da se posmatraju uglavnom

homogeni rizici i da njihov broj bude to je

mogue vei.40www.piljanvspep.co.nr

Tehnika osnova funkcionisanja osiguranjaTri bitna zadatka za uspeno funkcionisanje osiguranja:

1. Da odredi koliko e novanih sredstava godinje biti potrebno

da ue u osiguravajui fond na ime premije;

2. Da raspodeli ukupni iznos tih potrebnih sredstava na

osiguranike tj. da utvrdi potrebnu veliinu premije;

3. Da u osiguranjima koja se zasnivaju na tzv. kapitalizaciji,

odnosno u osiguranju ivota (kod koga zbog progresivne

prirode rizika postoji osim riziko premije i tedna premija),

izraunava premijske rezerve.41www.piljanvspep.co.nr


Poto statistiki rezultati u vidu tablica pokazuju

relativne srednje vrednosti, u praksi osiguranja

mogua su i odstupanja od njih.

Za neutralizaciju tih odstupanja tehnika

osiguranja je pronla odgovarajua sredstva

kompenzaciju u prostoru i u vremenu.


Tehnika osnova funkcionisanja osiguranjaKompenzacija u prostoru

bolje se ostvaruje ako se, direktno,

to vie poveava broj uesnika u osiguranju

(poveava portfelj osiguranja),

ili indirektno, deljenjem rizika s drugim

osiguravaima (u zemlji i inostranstvu).



Kompenzacija u vremenu

stvaraju se rezerve od vika naplaenih premija u

poreenju sa isplaenim iznosima po osnovi

naknade iz osiguranja u pojedinim godinama,

za pokrivanje negativnih odstupanja

veih teta od manjih uplata.44www.piljanvspep.co.nr

Ekonomski znaaj sprovoenja osiguranja

Osnovni cilj osiguranja je da se

rizik minimizira i da se obezbedi

zatita od rizika na toj osnovi,

a putem zajednice ugroenih pojedinaca.



Znaaj osiguranja moe se posmatrati sa :

1) aspekta pojedinanih osiguranika;

2) aspekta drutva.



Funkcije osiguranja su :

1) uvanje (zatita) imovine i lica;

2) Unapreenje kredita, razmene i trgovine;

3) Prikupljanje novanih sredstava;

4) Efikasna alokacija kapitala;

5) Socijalna funkcija.



Zatita imovine i lica je osnovna

funkcija osiguranja.

Zatita se ostvaruje:

1) neposredno i

2) posredno.



Neposredna zatita

sastoji se u spreavanju nastajanja tete kroz

otklanjanje uslova za nastanak

stihijskih nedaa i nesrenih sluajeva.

To je tzv. preventivna funkcija osiguranja.



Posredno osiguranje

titi imovinu naknadom tete,

odnosno isplatom osiguranih suma

iz sredstava prikupljenih

uplatama premija.



Znaajna je uloga osiguranja u funkciji

obnove proizvodnje i zatiti treih lica koja

su bez svoje krivice pretrpela

tetu na svojoj linosti ili imovini.

To bi bilo osiguranje u uem smislu.



Osiguranje posredno titi i svoju imovinu i kapital

odreenim represivnim merama.

Tako ako osiguranik ne ispuni svoju obavezu spreavanja

nastanka osiguranog sluaja ili obavezu spasavanja, a

za to nema opravdanja, obaveza osiguravaa se

smanjuje za onoliko za koliko je nastala vea teta zbog

neispunjenja te ugovorne obaveze osiguranika.



Pod finansijskom institucijom moemo

podrazumevati svaku organizaciju koja

prima, naplauje, prenosi, plaa, menja,

pozajmljuje, investira ili uva novac i druge

finansijske derivate za svoje klijente

ili kupce njihovih usluga.



Konciznija defincija

finansijskih institucija

ukazuje da se radi o institucijama koje

prikupljaju novane fondove i

usmeravaju ih u finansijske plasmane.



Osiguranje predstavlja svojevrsne

metode kanalisanja rizika u

pulove ili fondove

koje osigurava formira i

iju vrednost odrava i uveava radi

nadoknade osiguranog sluaja. 55www.piljanvspep.co.nr


Osigurava se naplatom premije

osiguranja od lica koja ele da se osiguraju i

investiranjem zakonom utvrenog dela

premije pojavljuje kao izvesna forma

finansijskog posrednika, jer osiguranik u

pravilu nikada ne zakljuuje osiguranje sa

investicionim motivom. 56www.piljanvspep.co.nr


U cilju odravanja solventnosti i sposobnosti

plaanja odtetnih zahteva iz zakljuenih polisa

osiguranja, osiguravajua drutva,

moraju imati snanu investicionu

disciplinu koja e im omoguiti da

kontroliu sopstveni rizik i usklade

plasmane sa svojim obavezama.57www.piljanvspep.co.nr


Socijalna funkcija osiguranja

izraava se u injenici da se radi o

delatnosti od opteg drutvenog

interesa i vrsti javne institucije.



Poseban je interes svake drave

da propie pojedine vrste obaveznog

osiguranja od odgovornosti koje

funkcionie u korist treih lica.


Ekonomski znaaj sprovoenja osiguranjaSocijalna funkcija osiguranja :

1. Zatiti lica za rizike smrti (osiguranje ivota);

2. Invalidnosti (osiguranje nezgode);

3. Sprovoenja zdravstvene zatite

(zdravstveno osiguranje);

4. Izdravanja u starosti

(penzijsko osiguranje). 60www.piljanvspep.co.nr


Socijalna funkcija osiguranja proizilazi

i iz obaveze osiguravajuih drutava da

pokrivaju tete na licima koja bez ikakve

svoje krivice pretrpe tetu na

svojoj linosti ili imovini

tokom prevoza u javnom saobraaju.



Osiguranje karakterie takoe i

meunarodna komponenta

koja se ogleda u transakcijama reosiguranja

vikova rizika koje domaa osiguravajua

drutva nisu sposobna da u

celini nose svojim sredstvima.



Reosiguranjem se ostvaruje prenoenje

dela rizika ili potencijalne tete na

domaeg ili stranog reosiguravaa.



Kod nas se imovina i lica osiguravaju

kod drutava za osiguranje registrovanih u

Srbiji, dok se reosiguranje vri kod domaih i

stranih drutva za reosiguranje preko koga se

vri izvoz rizika u inostranstvo.


Ekonomski troak sprovoenja osiguranja

Trokovi sprovoenja osiguranja :

1) Trokovi poslovanja OD;

2) Administrativni trokovi,

3) Poreski izdaci;

4) Potreba finansiranja profita OD.



Ostali trokovi sprovoenja osiguranja :

1) Negativna selekcija rizika;

2) Moralni hazard.



Negativna selekcija rizika u osiguranju predstavlja

tendenciju osiguranika da rizike sa verovatnoom

ostvarenja koja je vea od prosene plasiraju u

osiguravajue pokrie po prosenoj veliini premije

osiguranja to, ukoliko nije kontrolosano od strane

OD u procesu preuzimanja rizika,

rezultira stvarnim gubicima,

koji su vei nego oekivani. 68www.piljanvspep.co.nr


Negativna selekcija u osiguranju je produkt

informacione asimetrije.

Osiguranici prilikom transferisanja rizika u

osiguravajue pokrie raspolau sa boljim

informacijama o odnosnom riziku

nego osiguravajua drutva. .



Iako pojava negativne selekcije ne moe

nikada biti apsolutno eliminasana,

osiguravajua drutva se protiv nje

bore na razliite naine,

kako bi minimizirala njeno dejstvo.



Naini borbe protiv negativne selekcije :

poveanjem premije osiguranja;

ograniavanjem broja izbora;

nudei samo plan osiguranja;

karenca;

kaluzule tzv. zateenog stanja i sl.



Moralni hazard predstavlja situaciju u kojoj

pojedinci i privredni subjekti, zahvaljujui

postojanju osiguranja, imaju manju averziju

prema prihvatanju rizika, odnosno manje su

motivisani za redukovanje verovatnoe

nastanka tete kao i inteziteta tetnih

posledica kada teta ve nastane.72www.piljanvspep.co.nr


Hazard,

odnsono opasnost u osiguranju,

predstavlja uslov koji stavara ili

uveava ansu za nastsanak

tetnog dogaaja.



1. Moralni hazard;

2. Fiziki hazard

( poledica na putu);

3. Pravni hazard

(pravni sistem i

regulatorno okruenje).74www.piljanvspep.co.nr


Pojava moralnog hazarda u osiguranju

naroito je negativna s obzirom na to da

dovodi do poveanja i verovatnoe

nastanka tete i inteziteta

tetnih posledica.



Idealno bi bilo, za neutralizaciju, odnosno

minimimizaciju uticaja moralnog hazarda

na osiguravajue drutvo

moe u potpunosti da nadgleda ponaanje

osiguranika i da preduzme

odgovarajue akcije.



Prevara u osiguranju

je namerno prikrivanje injenica, ili njihovo lano

prikazivanje, kako bi se obezbedila osiguravajua

zatita pod standardnim uslovima, ili kako bi se

obezbedilo osiguravajue pokrie koje, inae,

osiguravajue drutvo ne bi prihvatilo.



U Velikoj Britaniji, na osnovu procena

Associotion of British Insurers,

prevare u osiguranju proseno godinje

kotaju industriju osiguranja 1,5 milijardi

funti to se odraava na nepotrebno

poveanje premije osiguranja za 5%.



Stvaranje lanih teta : Izmiljanje automobilskih nezgoda;

Falsifikovanje nezgoda; Lano prijavljivanje stranih predmeta

u hrani i piu; Ubistvo zbog koristoljublja;

Lane provale, krae i vandalizmi; Zlonamerna paljevina i poplava;

Lana kraa automobila.



Preuveliavanje iznosa tete:

Preuveliavanje telesnih povreda iz

automobilske nezgode;

Preuveliavanje vrednosti ukradenih predmeta;

Preuveliavanje manjih teta na

osiguranim vozilima;

Preuveliavanje trokova medicinskih usliga.80www.piljanvspep.co.nr


Neprezntovanje injenica usled primljenih plaanja :

Traenje plaanja tete koja se nije dogodila u saobraajnoj nezgodi;

Traenje plaanja teta na automobilu kada se nezgoda uopte nije dogodila;

Traenje obeteenja za invalidnost nakon manje nezgode;

Primati naknadu za bolovanje, a raditi istovremeno.



Skrivanje injenica radi primanja plaanja : Prijavljivanje nepostojee invalidnosti;

Traenje nepotrebnih medicinskih tretmana;

Fakturisanje neuinjenih zdravstvenih ispitivanja.



Insajderi i unuranje prevare: Agenti i osiguravai koji nakon obrauna i

naplate premije ne izdaju polise osiguranja ili

izdaju lane polise;

Agenti i osiguravai koji koji izdaju nevaee

polise, sertifikate ili listove pokria;

Falsifikovanje dokumenata agenta ili osiguravaa.


Ekonomski naela u osiguranja

Osiguranje kao jedna od karika u lancu

tokova drutvene reprodukcije svoju

uspenost i razvoj bazira na

ekonomskim naelima poslovanja.

Baziraju se na veliini i snazi

portfelja osiguranja.84www.piljanvspep.co.nr


Pod portfeljom osiguranja

podrazumevamo celokupan posao,

odnosno grupe poslova koje

osigura preuzeo od

svojih osiguranika.



Portfelj se deli na dve velike grupe:

1) Portfelj neivotnih osiguranja;

2) Portfelj ivotnih osiguranja.


Ekonomski naela u osiguranjaetri osnovne usluge osiguranja:

1) Naknada gubitka vrednosti;

2) Nauni tretman noenja rizika;

3) Pravedna raspodela troaka (tete)

izmeu osiguranika;

4) Istovremeno izbegavanje gubitka putem

sistemske preventive i zatite vrednosti.87www.piljanvspep.co.nr


Ekonomska efikasnost u osiguravanju

zavisi od samopridraaja osiguravajueg drutva.

Pod pojmom samopridraaja podrazumeva se

maksimalni ukupni iznos obaveza koje jedan

osigura moe da preuzme, bez rizika da u datom

trenutku postane nesolventan. 88www.piljanvspep.co.nr


To je je maksimalni mogui iznos,

koji na sebe osigurava preuzima,

da u svakom trenutku moe

nadoknaditi tetu.



Ekonomska naela osiguranja su:

1) Sigurnost;

2) Likvidnost;

3) Ekonominost;

4) Rentabilnost;

5) Produktivnost.90www.piljanvspep.co.nr


Naelo sigurnosti,

odnosno solventnosti, predstavlja temeljno naelo

poslovanja osiguravajuih drutava, kako u

upravljanju rizikom koga osiguravajue drutvo

preuzima od osiguranika, tako i u domenu

plasmana slobodnih sredstava na

finasijskom tritu. 91


Sigurnost osiguravaa

znai mogunost da sve tete po broju i iznosu,

bez obzira na njihovu

pojedinanu i ukupnu visinu,

moe bez tekoa

nadoknaditi osiguranicima.



Naelo sigurnosti omoguava osiguravau

da i u vrlo nepovoljnom kretanju teta u

odreenoj poslovnoj godini posluje pozitivno.



Likvidnsot

predstavlja jedno od najvanijih ekonomskih naela

osiguranja, ostvajuje se:

1) pravilnom naplatom premija osiguranja;

2) naplatom teta od saosiguranja i reosiguranja;

3) plasmanom i oploavanjem slobodnih novanih

sredstava na finsijskom tritu. 94www.piljanvspep.co.nr


Likvidnost drutava za osiguranje utvruje se i

prati na osnovu novanih tokova i likvidnosti

a predstavlja odnos izmeu likvidnih

sredstava i kratkoronih obaveza

(obaveze koje dospevaju u roku od 40 dana od

dana utvrivanja koeficijenta likvidnosti).



Drutvo za osiguranje ima minimalnu

likvidnost ako su novani tokovi pozitivni,

odnosno ako je stanje gotovine na kraju dana

vee od nula (0) i ako je koeficijent

likvidnosti najmanje jedan (1).


Ekonomski naela u osiguranjaRentabilnost

poslovanja drutva predstavlja odnos izmeu

ostvarenog finansijskog rezultata i

ukupno ostvarenog prihoda.

Ukoliko je u toku jedne godine ostvaren negativan

finansijski rezultat, posmatrajui ga u kontekstu vika

rashoda nad prihodima,

tada je drutvo poslovalo nerentabilno. 97


Rentabilnost, kao jedan od faktora ekomoskog

naela poslovanja osiguravajuih kompanija,

retko se koristi.

Obino se primenjuje kod ocene poslovanja

pojedinih segmenata, delova ili, bolje rei,

vrsta osiguravajue zatite.


99

www.piljanvspep.co.nr

Opte karakteristike osiguranjaOpte k-ke osiguranjaNastanak osiguranjaNastanak osiguranjaNastanak osiguranjaNastanak osiguranjaNastanak osiguranjaNastanak osiguranjaNastanak osiguranjaNastanak osiguranjaNastanak osiguranjaNastanak osiguranjaNastanak osiguranjaNastanak osiguranjaNastanak osiguranjaNastanak osiguranjaNastanak osiguranjaNastanak osiguranjaNastanak osiguranjaNastanak osiguranjaNastanak osiguranjaPojam osiguranjaPojam osiguranjaPojam osiguranjaPojam osiguranjaPojam osiguranjaPojam osiguranjaPojam osiguranjaPojam osiguranjaPojam osiguranjaTehnika osnova funkcionisanja osiguranjaTehnika osnova funkcionisanja osiguranjaTehnika osnova funkcionisanja osiguranjaTehnika osnova funkcionisanja osiguranjaTehnika osnova funkcionisanja osiguranjaTehnika osnova funkcionisanja osiguranjaTehnika osnova funkcionisanja osiguranjaTehnika osnova funkcionisanja osiguranjaTehnika osnova funkcionisanja osiguranjaTehnika osnova funkcionisanja osiguranjaTehnika osnova funkcionisanja osiguranjaTehnika osnova funkcionisanja osiguranjaTehnika osnova funkcionisanja osiguranjaTehnika osnova funkcionisanja osiguranjaEkonomski znaaj sprovoenja osiguranjaEkonomski znaaj sprovoenja osiguranjaEkonomski znaaj sprovoenja osiguranjaEkonomski znaaj sprovoenja osiguranjaEkonomski znaaj sprovoenja osiguranjaEkonomski znaaj sprovoenja osiguranjaEkonomski znaaj sprovoenja osiguranjaEkonomski znaaj sprovoenja osiguranjaEkonomski znaaj sprovoenja osiguranjaEkonomski znaaj sprovoenja osiguranjaEkonomski znaaj sprovoenja osiguranjaEkonomski znaaj sprovoenja osiguranjaEkonomski znaaj sprovoenja osiguranjaEkonomski znaaj sprovoenja osiguranjaEkonomski znaaj sprovoenja osiguranjaEkonomski znaaj sprovoenja osiguranjaEkonomski znaaj sprovoenja osiguranjaEkonomski znaaj sprovoenja osiguranjaEkonomski znaaj sprovoenja osiguranjaEkonomski znaaj sprovoenja osiguranjaEkonomski troak sprovoenja osiguranjaEkonomski troak sprovoenja osiguranjaEkonomski troak sprovoenja osiguranjaEkonomski troak sprovoenja osiguranjaEkonomski troak sprovoenja osiguranjaEkonomski troak sprovoenja osiguranjaEkonomski troak sprovoenja osiguranjaEkonomski troak sprovoenja osiguranjaEkonomski troak sprovoenja osiguranjaEkonomski troak sprovoenja osiguranjaEkonomski troak sprovoenja osiguranjaEkonomski troak sprovoenja osiguranjaEkonomski troak sprovoenja osiguranjaEkonomski troak sprovoenja osiguranjaEkonomski troak sprovoenja osiguranjaEkonomski troak sprovoenja osiguranjaEkonomski troak sprovoenja osiguranjaEkonomski troak sprovoenja osiguranjaEkonomski troak sprovoenja osiguranjaEkonomski naela u osiguranjaEkonomski naela u osiguranjaEkonomski naela u osiguranjaEkonomski naela u osiguranjaEkonomski naela u osiguranjaEkonomski naela u osiguranjaEkonomski naela u osiguranjaEkonomski naela u osiguranjaEkonomski naela u osiguranjaEkonomski naela u osiguranjaEkonomski naela u osiguranjaEkonomski naela u osiguranjaEkonomski naela u osiguranjaEkonomski naela u osiguranjaEkonomski naela u osiguranjaSlide Number 99

opste karakteristike osiguranja

Documents