11

ORGANIZACIJA PODATAKA ORGANIZACIJA PODATAKA I INFORMACIJAI INFORMACIJA

VISOKA TEHNIVISOKA TEHNIČKA ŠKOLA ČKA ŠKOLA

Nastavnik:Nastavnik:dr Miroslav Medenica, dipl. dr Miroslav Medenica, dipl. inž.inž.

INFORMACIONI SISTEMIINFORMACIONI SISTEMI

22

ORGANIORGANIZZACIJAACIJA PODATAKA I PODATAKA I INFORMACIJA INFORMACIJA

Razvoj nove informacione tehnologije zahteva i uspostavljanje novih oblika strukture i organizacije podataka. Ovakav zahtev rezultat je u prvom redu fizičkih karakteristika savremenih nosilaca podataka i memorija računarskih sistema, te novih mogućnosti i pogodnosti koje takve memorije pružaju u procesu obrade i memorisanja podataka. Objašnjenje i analiza ovakve organizacione strukture podataka zahteva da se u vezi sa tim izvrši:

identifikacija strukture sa logičkog i fizičkog aspekta

objasni međusobna povezanost iskazanih struktura u okviru date organizacije.

33

BIT BAJT I ENTITETBIT BAJT I ENTITET1/31/3

Bit-Bit- u logičnom smislu predstavlja jediničnu u logičnom smislu predstavlja jediničnu strukturu za iskazivanje neke količine strukturu za iskazivanje neke količine informacija informacija po osnovu po osnovu organizacione jedinkorganizacione jedinke e vevezzano ano za fizičko memorisanje podataka. za fizičko memorisanje podataka. Kod digitalnih kompjuterskih sistema, bit Kod digitalnih kompjuterskih sistema, bit može zauzeti samo dva moguća stanja: može zauzeti samo dva moguća stanja:

dobija strujni impuls i zauzima stanje 1dobija strujni impuls i zauzima stanje 1 ne dobija strujni impuls i zauzima stanje 0.ne dobija strujni impuls i zauzima stanje 0. Bit nam prema tome služi i kao memorijski Bit nam prema tome služi i kao memorijski

kapacitet u koji možemo sačuvati samo jedan kapacitet u koji možemo sačuvati samo jedan od dva moguća binarna simbola (1 ili 0).od dva moguća binarna simbola (1 ili 0).

44

BIT BAJT I ENTITET 2/3BIT BAJT I ENTITET 2/3Za praktične potrebe memorisanja i iskazivanja to nam Za praktične potrebe memorisanja i iskazivanja to nam je u svakom slučaju nedovoljno, pa se bitovi povezuju u je u svakom slučaju nedovoljno, pa se bitovi povezuju u skupove od:skupove od:

4 bita koje nazivamo4 bita koje nazivamo tetrada tetrada 8 bita koje nazivamo 8 bita koje nazivamo bajtbajt 16 bita koje nazivamo 16 bita koje nazivamo polurečpolureč 32 bita koje nazivamo 32 bita koje nazivamo rečreč 64bita koje nazivamo 64bita koje nazivamo dvostruka reč.dvostruka reč.

Za objašnjenje ovih pojmova najpogodnija jedinica je Za objašnjenje ovih pojmova najpogodnija jedinica je “bajt”.“bajt”. Bajt predstavlja dakle u fizičkom smislu skup od Bajt predstavlja dakle u fizičkom smislu skup od osam bita. Kao takva memorijska jedinica ona nam osam bita. Kao takva memorijska jedinica ona nam omogućava da u logičkom smislu omogućava da u logičkom smislu u u njemu možemo njemu možemo čuvati jedan znak bilo koje apstraktne abecede: čuvati jedan znak bilo koje apstraktne abecede: numerički (0, 1, 2, …)numerički (0, 1, 2, …)

-alfabetski (A, E, I, …)-alfabetski (A, E, I, …) -specijalni (., =,-, …)-specijalni (., =,-, …)

55

BIT BAJT I ENTITET 3/3BIT BAJT I ENTITET 3/3Skup od 4 bita, omogućava nam memorisanje i Skup od 4 bita, omogućava nam memorisanje i predstavljanje samo numeričkih znakova.predstavljanje samo numeričkih znakova.Bitno je istaći da bajt predstavlja i najmanju Bitno je istaći da bajt predstavlja i najmanju adresibilnu jedinicu memorije što sa stanovišta adresibilnu jedinicu memorije što sa stanovišta korisnika znači da ne postoji manja jedinica za korisnika znači da ne postoji manja jedinica za upisivanje ili čitanje nekog sadržaja. Sve druge upisivanje ili čitanje nekog sadržaja. Sve druge pomenute jedinice podataka u zavisnosti od pomenute jedinice podataka u zavisnosti od toga koja od njih sa tehničko-tehnološkog toga koja od njih sa tehničko-tehnološkog stanovništa čini osnovnu ćeliju u arhitekturi stanovništa čini osnovnu ćeliju u arhitekturi kompjuterskog sistema razlikujemo:kompjuterskog sistema razlikujemo:

16 bitne mašine čija je osnova polureč16 bitne mašine čija je osnova polureč 32 bitne mašine čija je osnova reč32 bitne mašine čija je osnova reč 64 bitne mašine čija je osnova dvostruka 64 bitne mašine čija je osnova dvostruka

reč.reč.

66

ENTITET 1/3ENTITET 1/3

Entitet Entitet je jedan od logičkih pojmova koji se je jedan od logičkih pojmova koji se različito definiše, ali se pod njim najčešće različito definiše, ali se pod njim najčešće podrazumeva neki elementarni objekat podrazumeva neki elementarni objekat posmatranja koji nam je relevantan sa datog posmatranja koji nam je relevantan sa datog stanovišta. Svaki stanovišta. Svaki entitet entitet pri tome ima pri tome ima različita svojstva ili obeležja koja mogu biti različita svojstva ili obeležja koja mogu biti izvorna ili izvedena. Obeležja entiteta su uvek izvorna ili izvedena. Obeležja entiteta su uvek neki parametri kojima bliže identifikujemo neki parametri kojima bliže identifikujemo proučavani entitet i koji se mogu proučavani entitet i koji se mogu konkretizovati.konkretizovati.

77

Entitet Izvorna obeležja Konkretizacija obeležja

a.)skladište dužina,visina,širina,lokacija 100m, 10m, 40m Mali Mokri Lug

izvedena obeležja

broj robe u skladištu kapac. 80 kom, 1500 kom

b.)kupac mesto, adresa, roba Beograd, Kosovska 15, TV

izvedena obeležja

učešće u ukupnom prometu, rok plaćanja, način plaćanja

15%, 15 dana, virmanom

88

ENTITET 3/3ENTITET 3/3Svaki entitet može imati više obeležja i Svaki entitet može imati više obeležja i obrnuto npr. na jednoj lokaciji može biti više obrnuto npr. na jednoj lokaciji može biti više skladišta ili za jednu robu više kupaca. To skladišta ili za jednu robu više kupaca. To znači da se između entiteta i obeležja u znači da se između entiteta i obeležja u svakom konkretnom slučaju mogu uspostaviti svakom konkretnom slučaju mogu uspostaviti različite funkcionalne veze i odnosi.različite funkcionalne veze i odnosi.

Ovakav način prikazivanja pogodan je i za Ovakav način prikazivanja pogodan je i za definisanje relacija predhođenja skupova definisanje relacija predhođenja skupova informacija o čemu će kasnije biti više reči. informacija o čemu će kasnije biti više reči. Znači da uvek možemo definisati i skupove Znači da uvek možemo definisati i skupove obeležja, a konkreobeležja, a konkretizatizacija obeležja za svaki cija obeležja za svaki pojedini entitet daje nam strukturu koju pojedini entitet daje nam strukturu koju nazivamo podatak ili polje.nazivamo podatak ili polje.

99

PODATAKPODATAK 1/31/3 U teoriji komunikacija pod pojmom podatka U teoriji komunikacija pod pojmom podatka

se podrazumeva vest koju je uputio pošiljalac se podrazumeva vest koju je uputio pošiljalac primaocu, a koja je dprimaocu, a koja je definisaefinisana nazivomna nazivom,, obimom i vrstom. Drugim rečima može se obimom i vrstom. Drugim rečima može se uopšteno reći da je podatak sve ono što uopšteno reći da je podatak sve ono što opisuje neku činjenicu. opisuje neku činjenicu.

To znači da je podatak logička jedinica koja To znači da je podatak logička jedinica koja još uvek ne predstavlja informaciju, a koja se još uvek ne predstavlja informaciju, a koja se u smislu digitalne strukture u kompjuterskoj u smislu digitalne strukture u kompjuterskoj organizaciji memorije naziva polje. organizaciji memorije naziva polje.

1010

PODATAKPODATAK 2/32/3 Kao što je predhodno pomenuto za Kao što je predhodno pomenuto za

podatak koji je definisan obimom i podatak koji je definisan obimom i vrstom, tako isto i za polje kao njegov vrstom, tako isto i za polje kao njegov sinonim u kompjuterskoj organizaciji sinonim u kompjuterskoj organizaciji važi da mora biti dimenziono definisan važi da mora biti dimenziono definisan na isti način kako je dato na sledećoj na isti način kako je dato na sledećoj šemi. Naziv i obim polja određuje sam šemi. Naziv i obim polja određuje sam korisnik dok vrsta polja proizilazi iz korisnik dok vrsta polja proizilazi iz samog karaktera znakova koji ga čine. samog karaktera znakova koji ga čine.

1111

Naziv polja Obim (veličina) Vrsta

-šifra kupca 6 znakova numerički

-ime kupca 20 znakova alfabetski

-ulica 18 znakova alfabetski

-broj 5 znakova alfa-numerički

-mesto 15 znakova alfabetski

1212

SEGMENTSEGMENT 1/3 1/3 Više podataka odnosno polja koji se Više podataka odnosno polja koji se

mogu svesti pod neki zajednički imenik mogu svesti pod neki zajednički imenik čine segment. čine segment. U primeru takvi segmenti U primeru takvi segmenti su: su:

adresa kupca (ulica, broj, mesto)adresa kupca (ulica, broj, mesto) uslovi plaćanja (rok, račun, konto, uslovi plaćanja (rok, račun, konto,

kamata)kamata) stanje računa (duguje, potražuje, stanje računa (duguje, potražuje,

saldo).saldo).

1313

šifra kupca Ime-naziv Adresa kupca ulica broj mesto

Uslovi plaćanja Stanje računa

rok račun konto kamata duguje potražuje saldo

1414

SEGMENTSEGMENT 3/3 3/3Segment je takođe logička jedinica koja kao Segment je takođe logička jedinica koja kao struktura predstavlja jednu složenu celinu od struktura predstavlja jednu složenu celinu od skupa podataka. Ovo upućujeskupa podataka. Ovo upućuje (prema (prema konkretnom primeru) da sa stanovišta konkretnom primeru) da sa stanovišta strukture i segment i slog mogu biti strukture i segment i slog mogu biti istovremeno informacija. Segment međutim istovremeno informacija. Segment međutim nije istovremeno i fizička jedinica podataka što nije istovremeno i fizička jedinica podataka što znači da se u organizaciji memorisanznači da se u organizaciji memorisanjaja on on defakto ne izdvaja ni u kakvu fizički zasebnu defakto ne izdvaja ni u kakvu fizički zasebnu celinu. Naprosto on je deo celine koju celinu. Naprosto on je deo celine koju nazivamo slog. nazivamo slog.

1515

SLOG 1/3SLOG 1/3Slog podatakaSlog podataka obuhvata sve podatke i obuhvata sve podatke i segmente kao njihove podskupove koji su važni segmente kao njihove podskupove koji su važni za jedinični aplikativni objekat posmatranja. za jedinični aplikativni objekat posmatranja. Npr.slog kupac objedinjava sve važne podatke Npr.slog kupac objedinjava sve važne podatke o svakom pojedinom klijentu, dok slog roba sve o svakom pojedinom klijentu, dok slog roba sve važne podatke o artiklima koji su predmet važne podatke o artiklima koji su predmet proučavanja, tj. evitentiranja obrade itd. U proučavanja, tj. evitentiranja obrade itd. U logičkom smislu slog je dakle uvek jedna logičkom smislu slog je dakle uvek jedna zaokružena celina podataka i njegova zaokružena celina podataka i njegova identifikacija zahteva, da isti bude identifikacija zahteva, da isti bude konkretizovan na način kako je to objašnjeno za konkretizovan na način kako je to objašnjeno za entitet. entitet.

1616

SLOG 2/3SLOG 2/3To istovremeno znači da se slogovi To istovremeno znači da se slogovi međusobno razlikuju po nazivu, logičkom međusobno razlikuju po nazivu, logičkom sadržaju i dužini. Razlike u logičkom sadržaju sadržaju i dužini. Razlike u logičkom sadržaju slogova nastaju kao posledica konkretizacije slogova nastaju kao posledica konkretizacije obeležja koja su obuhvaćena slogom. Bitno obeležja koja su obuhvaćena slogom. Bitno je stoga da slogom budu obuhvaćena sva je stoga da slogom budu obuhvaćena sva obeležja koja su nam važna sa stanovišta obeležja koja su nam važna sa stanovišta dobijanja odobijanja oddgovora na informacione zahteve govora na informacione zahteve korisnika. To podrazumeva da u kreiranju korisnika. To podrazumeva da u kreiranju sloga mora učestvovati i projekat i korisnik sloga mora učestvovati i projekat i korisnik sistema kako bi se već u toj fazi obezbedio sistema kako bi se već u toj fazi obezbedio željeni sadržaj.željeni sadržaj.

1717

SLOG 3/3SLOG 3/3Identifikacija nekog Identifikacija nekog slogasloga u memoriji vrši se (u u memoriji vrši se (u momentu potrebe na bazi upitnika, odnosno momentu potrebe na bazi upitnika, odnosno infomacionog zahteva) putem odgovarajućeg ključa. infomacionog zahteva) putem odgovarajućeg ključa. Ključ logičkog sloga vrši funkciju identifikatora i to Ključ logičkog sloga vrši funkciju identifikatora i to na bazi jednog ili više obeležja. U prvom slučaju na bazi jednog ili više obeležja. U prvom slučaju uloga ključa obično ima identifikaciona šifra, ali to uloga ključa obično ima identifikaciona šifra, ali to može biti i bilo koje drugo polje koje je jednoznačno može biti i bilo koje drugo polje koje je jednoznačno određeno. Takav ključ naziva se primarni ključ. određeno. Takav ključ naziva se primarni ključ. Pored njega moguće je koristiti i tzv. sekundarne Pored njega moguće je koristiti i tzv. sekundarne ključeve koji predstavljaju više obeležja u datim ključeve koji predstavljaju više obeležja u datim granicama. Slog se identifikuje i kao fizička struktura granicama. Slog se identifikuje i kao fizička struktura i tada je određen načinom memorisanja podataka na i tada je određen načinom memorisanja podataka na magnetnoj memorimagnetnoj memoriji. ji.

1818

BLOKBLOKViše slogova čine blok podataka. Koliko će slogova Više slogova čine blok podataka. Koliko će slogova činiti blok stvar je proizvoljne ocene ili potrebe činiti blok stvar je proizvoljne ocene ili potrebe programera pri čemu se obično rukovodimo načelom programera pri čemu se obično rukovodimo načelom što bolje iskorišćenosti magnetne memorije sa kojom što bolje iskorišćenosti magnetne memorije sa kojom radimo. radimo. Faktor blokiranja, kao faktor, upravo govori koliko Faktor blokiranja, kao faktor, upravo govori koliko slogova pridružujemo u jedan blok.slogova pridružujemo u jedan blok.

Blok je fizička jedinica podataka, što znači da ovakva Blok je fizička jedinica podataka, što znači da ovakva struktura podataka defakto egzistira na magnetnoj struktura podataka defakto egzistira na magnetnoj memoriji, pri čemu se svaki slog iz sastava te memoriji, pri čemu se svaki slog iz sastava te strukture može zasebno dobiti ili ažurirati. strukture može zasebno dobiti ili ažurirati. Organizacija slogova u blokove sprovodi se i zbog Organizacija slogova u blokove sprovodi se i zbog potrebe brže organizacije ulaza/izlaza u kompjuterski potrebe brže organizacije ulaza/izlaza u kompjuterski sistem kao i postizanja racionalnijeg prenosa u sistem kao i postizanja racionalnijeg prenosa u daljinskoj obradi podataka.daljinskoj obradi podataka.

1919

DATOTEKA 1/3DATOTEKA 1/3 Pod ovim pojmom podrazumeva se skup Pod ovim pojmom podrazumeva se skup

svih istovsvih istovrsnihrsnih slogova koji se prikupljaju slogova koji se prikupljaju ažiriraju i obrađuju na nekom području ažiriraju i obrađuju na nekom području aplikacije.aplikacije.

Tako na primer govorimo o datotekama Tako na primer govorimo o datotekama gotovih proizvoda, sirovina, materijala, gotovih proizvoda, sirovina, materijala, kadrova itd. kadrova itd.

Svaka datoteka ima svoj simbolički naziv Svaka datoteka ima svoj simbolički naziv (ime) i dimenziono je definisana sa brojem (ime) i dimenziono je definisana sa brojem slogova što predstavlja veličinu datoteke. slogova što predstavlja veličinu datoteke.

2020

DATOTEKA 2/3DATOTEKA 2/3Možemo istaći sledeće:Možemo istaći sledeće:

datoteka je dvojnog karaktera, što znači da datoteka je dvojnog karaktera, što znači da predstavlja i logičku i fizičku strukturu predstavlja i logičku i fizičku strukturu podatakapodataka

u strukturi podataka datoteke uvek postoji u strukturi podataka datoteke uvek postoji neki pouzdan red koji omogućava obavljanje neki pouzdan red koji omogućava obavljanje informacionih delatnosti i posebno operacije informacionih delatnosti i posebno operacije na datotekamana datotekama

u kompjuterskoj organizaciji je redovni oblik u kompjuterskoj organizaciji je redovni oblik stukture i organizacije podataka, kao i stukture i organizacije podataka, kao i najpogodniji i najprihvatljiviji oblik čuvanja, najpogodniji i najprihvatljiviji oblik čuvanja, odnosno arhiviranja i memorisanja podataka.odnosno arhiviranja i memorisanja podataka.

2121

DATOTEKA 3/3DATOTEKA 3/3Bitna obeležja po kome se datoteke Bitna obeležja po kome se datoteke međusobno razlikuju su:međusobno razlikuju su:

vrsta odnosno tip datoteke vrsta odnosno tip datoteke veličina datoteke veličina datoteke brzina pristupa do pojedinog sloga brzina pristupa do pojedinog sloga

datoteke datoteke uređenost datoteke uređenost datoteke povezanost sa drugim datotekamapovezanost sa drugim datotekama

2222

OPERACIJE SA DATOTEKAMA OPERACIJE SA DATOTEKAMA 1/21/2Jednom formirane datoteke imaju za cilj da Jednom formirane datoteke imaju za cilj da

omoguće laku manipulaciju sa podacima. U tom omoguće laku manipulaciju sa podacima. U tom procesu se formiraju tri vrste datoteka:procesu se formiraju tri vrste datoteka:

matične koje sadrže slogove sa relativno fiksnim matične koje sadrže slogove sa relativno fiksnim obeležjima. U njima su uglavnom oni podaci koji se obeležjima. U njima su uglavnom oni podaci koji se često ne menjaju npr. ime kupca, adresa itd.često ne menjaju npr. ime kupca, adresa itd.

prometne datoteke koje sadrže one slogove čiji je prometne datoteke koje sadrže one slogove čiji je sadržaj različit od jednog do drugog sloga. Najčešća sadržaj različit od jednog do drugog sloga. Najčešća namena ovih datoteka je da se pomoću njih izvrši namena ovih datoteka je da se pomoću njih izvrši ažuriranje matičnih datoteka npr. to su datoteke, ažuriranje matičnih datoteka npr. to su datoteke, fakture, uplate kupca itd.fakture, uplate kupca itd.

radne datoteke su one datoteke koje se privremeno radne datoteke su one datoteke koje se privremeno formiraju u procesu neke obrade i koje služe samo formiraju u procesu neke obrade i koje služe samo u tom određenom trenutku. Nakon završene obrade u tom određenom trenutku. Nakon završene obrade one se ne čuvaju (arhiviraju) za razliku od matičnih one se ne čuvaju (arhiviraju) za razliku od matičnih i prometnih datoteka.i prometnih datoteka.

2323

OPERACIJE SA DATOTEKAMA OPERACIJE SA DATOTEKAMA 2/22/2

Bez obzira o kojoj vrsti datoteke se Bez obzira o kojoj vrsti datoteke se radi postoje sledeće tipične operacije radi postoje sledeće tipične operacije sa datotekama:sa datotekama:

formiranje i kreiranje datoteka formiranje i kreiranje datoteka sortiranje sortiranje pretraživanje pretraživanje ažuriranje.ažuriranje.

2424

BAZE PODATAKA 1/2BAZE PODATAKA 1/2Kao najsloženiji oblik strukture i organizacije Kao najsloženiji oblik strukture i organizacije podataka, baza podataka u osnovi predstavlja podataka, baza podataka u osnovi predstavlja oblik optimalne povezanosti datoteka (time i oblik optimalne povezanosti datoteka (time i podataka) na nekom području rada poslovanja i podataka) na nekom području rada poslovanja i življenja.življenja.Pod optimalnom povezanošću ovde se Pod optimalnom povezanošću ovde se podrazumeva odnos na relaciji karakteristike podrazumeva odnos na relaciji karakteristike hardvera-podaci-programi-zahtevi korisnika. hardvera-podaci-programi-zahtevi korisnika. Definicija: Definicija: Baza podataka je skup podataka koji su povezani Baza podataka je skup podataka koji su povezani preko određenih relacija, pri čemu upravljački preko određenih relacija, pri čemu upravljački sistem BP (DBMS) formira i održava ove relacijesistem BP (DBMS) formira i održava ove relacije..

2525

BAZE PODATAKA 2/2BAZE PODATAKA 2/2Predpostavke od kojih se polazi pri izradi baza Predpostavke od kojih se polazi pri izradi baza podataka su: podataka su:

datoteke koje ulaze u BP memorisane su na datoteke koje ulaze u BP memorisane su na nosiocima koji omogućavaju direktan pristup nosiocima koji omogućavaju direktan pristup podacima.podacima.

slogovi podataka različitog tipa i međusobnih slogovi podataka različitog tipa i međusobnih faza imaju malu ili nikakvu redundfaza imaju malu ili nikakvu redundantnantnostost

kompletne fizičke strukture obeležja možemo kompletne fizičke strukture obeležja možemo fizički povezati i optimalno realizovati tek kroz fizički povezati i optimalno realizovati tek kroz kompleks baze podataka.kompleks baze podataka.

2626

CILJEVI KOJI SE POSTIŽU CILJEVI KOJI SE POSTIŽU BAZOM PODATAKA 1/2BAZOM PODATAKA 1/2

Ciljevi koji se žele postići organizacijom baze Ciljevi koji se žele postići organizacijom baze podataka su brojni, ali se kao najvažniji mogu podataka su brojni, ali se kao najvažniji mogu označiti sledeći:označiti sledeći:

nezavisnost podataka odnosi se na razdvajanje nezavisnost podataka odnosi se na razdvajanje fizičke i logičke strukture podataka u smislu da se fizičke i logičke strukture podataka u smislu da se bilo koja od njih može menjati bez uticaja na drugu. bilo koja od njih može menjati bez uticaja na drugu. Sama nezavisnost može biti logička (šema baze Sama nezavisnost može biti logička (šema baze podataka se može menjati bez izmene programa) i podataka se može menjati bez izmene programa) i fizička (izmena podšeme baze podataka bez izmene fizička (izmena podšeme baze podataka bez izmene šeme ili programa)šeme ili programa)

neredudantnost - jedan podatak se samo jednom neredudantnost - jedan podatak se samo jednom obuhvata i unosi u memoriju i bazu podataka obuhvata i unosi u memoriju i bazu podataka

2727

CILJEVI KOJI SE POSTIŽU CILJEVI KOJI SE POSTIŽU BAZOM PODATAKA 2/2BAZOM PODATAKA 2/2

fleksibilnost BP - ovim se označava mogućnost fleksibilnost BP - ovim se označava mogućnost spajanja ranije razvijenih programa i njihovih spajanja ranije razvijenih programa i njihovih viđenja podataka sa novim programima kao i viđenja podataka sa novim programima kao i povezivanje trenutno postojećih različitih vrsta povezivanje trenutno postojećih različitih vrsta programa.programa.

integritet podataka-označava zahtev za integritet podataka-označava zahtev za potpunošću,ispravnošću i zaštitu podataka od potpunošću,ispravnošću i zaštitu podataka od gubitaka i oštećenja.gubitaka i oštećenja.

zajedničko korišćenje informacija od strane više zajedničko korišćenje informacija od strane više korisnika označava sigurnost podataka i pristup korisnika označava sigurnost podataka i pristup u ovim uslovima.u ovim uslovima.

potpunost podataka potpunost podataka - - ovim se označava ovim se označava neophodnost da svi podaci koje zahtevaju neophodnost da svi podaci koje zahtevaju programi budu sadržani u BP.programi budu sadržani u BP.

2828

STRUKTURNI ASPEKT BAZE STRUKTURNI ASPEKT BAZE PODATAKAPODATAKA 1/21/2

Jedna od osnovnih specifičnosti pristupa BP u odnosu Jedna od osnovnih specifičnosti pristupa BP u odnosu na konvekcionalno organizovanje datoteke sastojna konvekcionalno organizovanje datoteke sastojii se se upravo u shvatanju i definisanju tzv. fizičkog i logičkog upravo u shvatanju i definisanju tzv. fizičkog i logičkog načina gledanja na strukturu podataka. Suština je načina gledanja na strukturu podataka. Suština je naime u tome da se pod pojmom fizička struktura naime u tome da se pod pojmom fizička struktura označava stvarna struktura podataka memorisaoznačava stvarna struktura podataka memorisana na na na konkretnoj fizičkoj jedinici (magnetnom disku).konkretnoj fizičkoj jedinici (magnetnom disku).Nasuprot tome pojam logička struktura označava Nasuprot tome pojam logička struktura označava poseban način gledanja na strukturu podataka koji poseban način gledanja na strukturu podataka koji zavisi od samog subjekta posmatranja, te se stoga zavisi od samog subjekta posmatranja, te se stoga opravdano govori o više tipova logičke strukture opravdano govori o više tipova logičke strukture podataka. podataka. Logička struktura BP upravo omogućava korisnicima Logička struktura BP upravo omogućava korisnicima (uključujući i programere) da svoje zahteve upite i sl. (uključujući i programere) da svoje zahteve upite i sl. postavljaju i realizuju u formi informacija, odnosno u postavljaju i realizuju u formi informacija, odnosno u obliku željenog izlaza ne vodeći računa o stvarnoj obliku željenog izlaza ne vodeći računa o stvarnoj strukturi i raspodeli podataka.strukturi i raspodeli podataka.

2929

STRUKTURNI ASPEKT BAZE STRUKTURNI ASPEKT BAZE PODATAKAPODATAKA 2/22/2

Ovo je bitna razlika u odnosu na pristup u uslovima Ovo je bitna razlika u odnosu na pristup u uslovima konvekcijalnih datoteka, gde se između fizičke i logičke konvekcijalnih datoteka, gde se između fizičke i logičke strukture postavlja znak jednakosti. Budući da se i strukture postavlja znak jednakosti. Budući da se i suštinski radi o strukturi podataka na ovaj način definišu suštinski radi o strukturi podataka na ovaj način definišu se tri aspekta BP i to:se tri aspekta BP i to:

globalni logički aspekt-aspekt korisnika ili “šema”globalni logički aspekt-aspekt korisnika ili “šema” programerov logički aspekt -“podšema”programerov logički aspekt -“podšema” stvarni tj. fizički aspekt.stvarni tj. fizički aspekt.

Povezivanje kojim se spajaju relacije jednog aspekta sa Povezivanje kojim se spajaju relacije jednog aspekta sa relacijama drugog aspekta označava se kao konverzija. U relacijama drugog aspekta označava se kao konverzija. U vezi sa tri navedena aspekta BP očigledno je da moraju vezi sa tri navedena aspekta BP očigledno je da moraju postojati najmanje dve konverzije. Prva od njih mora se postojati najmanje dve konverzije. Prva od njih mora se odnositi na konvertovanja naredbi (instrukcija upita itd.) odnositi na konvertovanja naredbi (instrukcija upita itd.) korisnika u oblik programerskog opisa dok će se druga korisnika u oblik programerskog opisa dok će se druga odnositi na konvertovanje u onaj oblik mašinskih odnositi na konvertovanje u onaj oblik mašinskih instukcija koji omogućava stvarnu aktivnost fizičkih instukcija koji omogućava stvarnu aktivnost fizičkih slogova ili njihovih delova.slogova ili njihovih delova.

3030

UPRAVLJAČKI SISTEM BAZE UPRAVLJAČKI SISTEM BAZE PODATAKA (DBMS)1/2PODATAKA (DBMS)1/2

Upravljački sistem BP je komponentni itegralni deo Upravljački sistem BP je komponentni itegralni deo softvera i informacionog sistema. Njime se u opštem softvera i informacionog sistema. Njime se u opštem slučaju reguliše memorisanje, pretraživanje i slučaju reguliše memorisanje, pretraživanje i održavanje podataka u svim a posebno ON LINE, održavanje podataka u svim a posebno ON LINE, REAL TIME način rada elektronskog računara.REAL TIME način rada elektronskog računara.Upravljački sistem baze podataka osigurava sledeće Upravljački sistem baze podataka osigurava sledeće mogućnosti:mogućnosti:

razdvajanje fizičke i logičke strukture podataka razdvajanje fizičke i logičke strukture podataka različite dužine slogova različite dužine slogova potpune mrežne i relacione strukture podatakapotpune mrežne i relacione strukture podataka proizvoljnu gustinu podatakaproizvoljnu gustinu podataka zaštićeni način procesiranja podataka zaštićeni način procesiranja podataka zaštitu na nivou polja.zaštitu na nivou polja.

3131

UPRAVLJAČKI SISTEM BAZE UPRAVLJAČKI SISTEM BAZE PODATAKA (DBMS)2/2PODATAKA (DBMS)2/2

DBMS uspostavlja, prema tome, vezu između DBMS uspostavlja, prema tome, vezu između logičke strukture podataka (šeme i podšema) i logičke strukture podataka (šeme i podšema) i fizičkih struktura na memoriji. Ova veza uspostavlja fizičkih struktura na memoriji. Ova veza uspostavlja se putem DBMS softverskih paketa i različitih se putem DBMS softverskih paketa i različitih metoda pristupa intergrisanih u operativnom metoda pristupa intergrisanih u operativnom sistemu. Pri izboru softvera za upravljanje BP sistemu. Pri izboru softvera za upravljanje BP obično se vodimo sledećim kriterijumima:obično se vodimo sledećim kriterijumima:

jednostavnost korišćenja jednostavnost korišćenja mogućnost programiranja mogućnost programiranja brzina pretraživanja brzina pretraživanja mogućnost korišćenja programa koji su proizvod mogućnost korišćenja programa koji su proizvod

drugih firmi drugih firmi mogućnost lakog održavanjamogućnost lakog održavanja jednostavnost obuke korisnika.jednostavnost obuke korisnika.

3232

MODELI BAZE PODATAKA1/7MODELI BAZE PODATAKA1/7

Pod ovim pojmom podrazumeva se Pod ovim pojmom podrazumeva se način struktuiranja odnosa između način struktuiranja odnosa između entiteta BP kao i način njihovog entiteta BP kao i način njihovog povezivanja. povezivanja. Izložiće se samo osnovni principi do Izložiće se samo osnovni principi do sada razvijenih modela:sada razvijenih modela:

Hijerarhiski modelHijerarhiski model Model mrežeModel mreže Model relacijaModel relacija

3333

MODELI BAZE PODATAKAMODELI BAZE PODATAKAHijerarhiski modelHijerarhiski model - koncept ovog - koncept ovog modela dopušta samo predstavljanje modela dopušta samo predstavljanje relacija 1:n između entiteta što znači da relacija 1:n između entiteta što znači da ovaj model zahteva ispunjenje sledećih ovaj model zahteva ispunjenje sledećih uslova: uslova:

postoji tačno jedan entitet koji se nalazi postoji tačno jedan entitet koji se nalazi na najvišoj stepenici hijerarhije na najvišoj stepenici hijerarhije

svaki entitet na višoj stepenici hijerarhije svaki entitet na višoj stepenici hijerarhije ima samo jednog predhodnikaima samo jednog predhodnika

3434

MODELI BAZE PODATAKAMODELI BAZE PODATAKA Hijerarhijski model Hijerarhijski model

A

B C

D E

3535

MODELI BAZE PODATAKAMODELI BAZE PODATAKAModel mreže -Model mreže - koncept ovog modela dopušta da koncept ovog modela dopušta da jedan entitet ili klasa entiteta može imati više jedan entitet ili klasa entiteta može imati više predhodnika i više sledbenika. To istovremeno predhodnika i više sledbenika. To istovremeno ima i otežavajuću stranu u činjenici da put ka ima i otežavajuću stranu u činjenici da put ka nekom određenom entitetu nije više jasan kao nekom određenom entitetu nije više jasan kao kod predhodnog modela. Najvažnije osobine kod predhodnog modela. Najvažnije osobine modela su:modela su:

jedan entitet može pripadati velikom broju jedan entitet može pripadati velikom broju logičkih lanaca različitog tipa logičkih lanaca različitog tipa

između dva entiteta može egzistirati više lanaca između dva entiteta može egzistirati više lanaca u šemi ne smeju egzistirati nikakve petlje.u šemi ne smeju egzistirati nikakve petlje.

3636

MODELI BAZE PODATAKAMODELI BAZE PODATAKA Mrežni modelMrežni model

a1 a2 a3

b1 b2 b3 b4

3737

MODELI BAZE PODATAKAMODELI BAZE PODATAKA

Model relacijaModel relacija - relacioni model BP - relacioni model BP polazi od činjenice da se entitet opisuje polazi od činjenice da se entitet opisuje kombinacijom atributa tj. obeležja. Svaki kombinacijom atributa tj. obeležja. Svaki entitet može da se sastoji od n-obeležja entitet može da se sastoji od n-obeležja koji se unose u redove tabele kako je to koji se unose u redove tabele kako je to predstavljeno na slici. Sva obeležja u predstavljeno na slici. Sva obeležja u istoj koloni predstavljaju isti tip obeležja. istoj koloni predstavljaju isti tip obeležja. Redovi jedne relacije identifikuju se Redovi jedne relacije identifikuju se putem tzv. ključnih obeležja.putem tzv. ključnih obeležja.

3838

MODELI BAZE PODATAKAMODELI BAZE PODATAKA Model relacijaModel relacija

Broj kupca Ime kupca Adresa kupca104 RO PTT 11000 Beograd118 RO TURBINA 11000 Beograd110 RO PROMET 24000 Novi Sad