Univerzitet u BeograduFilološki fakultet

Katedra za bibliotekarstvo i informatiku

Seminarski radiz

Menadžmenta u bibliotekama

ORGANIZACIONA STRUKTURA BIBLIOTEKA

Student: Mentor:

Marko Kovačević Prof. dr Gordana Stokić Simončić indeksa: 071333

Beograd,2011.

Uvod

Savremeno doba u bibliotekama donosi mnoge probleme menadžerima timova u bibliotekama i njihovoj organizacionoj strukturi. Biblioteke, kako čovečanstvo tehnološki napreduje, sve više menjaju svoju ulogu u društvu, a potrebe korisnika se šire, a samim tim i organizaciona struktura biblioteka se menja. Ipak organizaciona struktura daje osnovu ne samo bibliotekama, već i svakom ozbiljnijem timu koji želi da što produktivnije i lakše izvršava svoje radne zadatke.

Organizaciona struktura - pojam i tipovi

Pre upućivanja u dalju obradu organizacione strukture biblioteka potrebno je da definišemo organizacionu strukturu uopšte. U osnovama reči organizacija i struktura su dve reči organ (gr. prostor za određeni posao), i structūra (lat. struktura, od struere lat. graditi). Organizaciona struktura je način opisivanja odnosa između grupe i pojedinaca u organizaciji. Ona predstavlja sistem zadataka, radnih procesa, tokova odlučivanja, koordinacije i komunikacije, koji povezuje pojedince i grupe u organizaciji, radi ostvarenja njenih ciljeva.1 U njenoj srži su dve stvari: uloge i odgovornosti, i komunikativnost i nadležnost. Uloge i odgovornosti se odnose na to šta osoba ili grupa radi, a komunikacija i nadležnost upućuje na vezu onoga što grupa ili osoba mora da uradi da bi ispunila svoj posao.2

Prilikom ostvarivanja i upravljanja nekim projektom ili organizacijom potrebno je odrediti organizacionu strukturu, odonosno odrediti organizaciju koja je prikladna za uspešno obavljanje projekta. Upravo tu je bitno da se odredi tip organizacije, bilo da je reč o divizionoj, funkcionalnoj ili matričnoj strukturi, on mora da se bazira na podeli radnih zadataka, podeli na sektore, hijerarhiji i koordinaciji.3 Isto tako bitan element je dodeljivanje radnih mesta odgovarajućem stručnom kadru, pre svega na rukovodioca projekta, upravnika itd.

Dobru strukturu organizacije čini i pronalaženje dobre ravnoteže između odgovornosti i autoriteta pojedinca i njegove nadležnosti koja mu je dodeljena u realizaciji projekta. Tako npr. velika doza moći uz neprimerenu odgovornost, može da stvori nepredviđene probleme prilikom ostvarivanja projekta, obzirom da rukovodilac projekta ne bi bio u poziciji da odgovara za određene propuste. Nasuprot, mala ovlašćenja uz veliku dozu odgovornosti, loše bi uticala na kreativnost rukovodioca prilikom upravljanja tako definisanim projektom.

1 Upravljanje bibliotekama u dobu znanja / Gordana S. Simončić Stokić, Željko Vučković.-Istočno Sarajevo:Europrint,2007.- 279 str..- (Matična biblioteka Istočno Sarajevo).- ISBN 978-99938-856-6-5, 123.2 en.wikipedia.org [Elektronska građa]. / Autor: Nepoznat. - Amsterdam: 2011- . - Pristup: World Wide Web; ranije dostupno na URL: http://en.wikipedia.org/wiki/Organizational_structure.- Organizational structure3 Upravljanje bibliotekama u dobu znanja / Gordana S. Simončić Stokić, Željko Vučković.-Istočno Sarajevo:Europrint,2007.- 279 str..- (Matična biblioteka Istočno Sarajevo).- ISBN 978-99938-856-6-5 123.

2

Svi ovi faktori, ukoliko se dobro uzmu u obzir, mogu da postave dobru osnovu za uspeh jednog projekta.

Jasno je da se gore napisane teze mogu primeniti i na bibliotekarstvo, ukoliko bi biblioteku posmatrali kao projekat. Tokom istorije bibliotekarstva napredak je zavisio najviše od upravnika, ali i načina na koji je upravnik organizovao biblioteku. Kao jedan od najboljih primera uspešne strukture organizacije u savremenom dobu poznata je Kongresna biblioteka. Njena razgranata delatnost objedinjuje najbolje domete bibliotečke, arhivske, muzejske i informacione struke.

U praksi se obično primenjuju tri tipa organizacione strukture:

funkcionalna organizacija, projektna organizacija i matrična organizacija.

Kod funkcionalne organizacione strukture, koja se smatra za tradicionalnu organizaciju u ostvarivanju projekta, aktivnosti su svrstane u funkcije: istraživanja i razvoja, marketinga, proizvodnje, kadrova i finansija.

Dakle, u pojedine funkcije svrstani su svi istorodni poslovi, a te poslove obavljaju stručni ljudi kvalifikovani za određene oblasti. Kadrovska rešenja postoje u projektnoj celini, a rukovodilac projekta je uglavnom rukovodilac organizacije ili lice iz postojeće organizacije unutar sistema.

Projektna organizacija je takav tip organizacije, koji se formira unutar preduzeća, kao posebna organizaciona celina i koja je zadužena za sprovođenje određenih projekata. Organizacija može da formira i veći broj takvih timova ukoliko ima potrebe za njima, odnosno ako ima ugovoren veći broj projekata koje treba da realizuje. Svaki od ovih timova ima svog rukovodioca sa svim ovlašćenjima i odgovornostima u vezi sa realizacijom projekta. Projektni tim se formira sa sopstvenim funkcijama i potrebnim ljudskim resursima. Ovaj model organizacije daje dobre rezultate, jer je usmeren isključivo na realizaciju određenog projekta, i deluje nezavisno.

Matrična organizacija može nastati u slučaju kada jedno preduzeće funkcionalno organizovano  namerava da realizuje određeni projekat, i vrši određenu organizacionu transformaciju timova za rad na projektu, kako je to na slici  prikazano.  Kao što se iz prezentiranih organizacionih šema matrične organizacije može sagledati, u ovom slučaju u realizaciji projekta učestvuju istovremeno specijalizovane organizacione jedinice iz stalnog sastava funkcionalne organizacione strukture preduzeća i projektni timovi formirani za svaki projekat posebno. Matričnu organizacionu formu najčešće koriste ona preduzeća koja imaju na raspolaganju nekoliko projekata koje istovremeno realizuju, a nemaju dovoljno kadrova da formiraju projektnu organizaciju.4

4 link-elearning [Elektronska građa]. / Autor: Jelena Živković. - Beograd: 2011- . - Pristup: World Wide Web; ranije dostupno na URL: http://www.link-elearning.com/linkdl/elearning/jedinica.php?IDJedinice=4535.- Organizaciona struktura i tipovi organizacije | Menadžment projekata

3

Od sva 3 tipa organizacionih struktura u bibliotekarstvu najmanje se koristi matrična struktura, koja kombinuje funkcionalnu i projektnu strukturu.

Organizaciona struktura biblioteka sa jednim zaposlenim

Sa sve većim tehnološkim napretkom u svetu, ovakav tip biblioteka je sve češći u savremenom svetu. Bibliotekar na takvom radnom mestu ima veliki izazov, odgovornost i delatnost. Jedna od prednosti ovakvih biblioteka je što pojedinac ima veliku slobodu u organizovanju svog radnog vremena. Nasuprot, najveća mana ovakvih biblioteka je preopterećenost poslom bibliotekara. Na takvim pozicijama bitno je da zaposleni bude jedna veoma odgorna, samoorganizovana osoba.

Biblioteke sa jednim zaposlenim ne moraju, nužno, da budu biblioteke u kojima radi samo jedan radnik, već jedan profesionalni bibliotekar sa više stručnih pomoćnika, knjižničara ili vanprofesionalnih radnika.

Ovakve biblioteke nisu nastale tek u savremenom dobu, već potiču još iz vremena manastirskih biblioteka u srednjem veku, školskih, univerzitetskih i pretplatnih biblioteka modernog doba.

Interesantno je istraživanje na tlu Velike Britanije koje pokazuje da su 1972. godine ovakve biblioteke činile 32%, a 1981. godine 50% ukupnog broja biblioteka u zemlji. Ono samo govori da su biblioteke sa jednim zaposlenim organizacioni model za biblioteku budućnosti.

Obaveze bibliotekara u ovakvoj vrsti biblioteka je raznovrsna: naručivanje novih publikacija, briga o oštećenim knjigama, katalogizacija i klasifikacija građe, rad i konsultovanje sa korisnicima, učešće u radu sa matičnom institucijom itd. 5

Praktično u ovakvim bibliotekama ne postoji nikakva sistematizacija posla, već je prioritet ono što nije završeno i organizacione sheme ovakvih biblioteka uglavnom ne postoje i za njih kažemo da imaju neformalnu strukturu.

Organizaciona struktura biblioteka sa više zaposlenih

Kao i u ostalim profesijama, tako i u bibliotekarstvu, kada je više zaposlenih mora doći do sistematizacije radnih zadataka, da ne bi došlo do konfuzije i dvostrukog bavljenja istim poslom.

5 Upravljanje bibliotekama u dobu znanja / Gordana S. Simončić Stokić, Željko Vučković.-Istočno Sarajevo:Europrint,2007.- 279 str..- (Matična biblioteka Istočno Sarajevo).- ISBN 978-99938-856-6-5 124-126. str

4

Sistem po kome su rad i pravo odlučivanja podeljeni među ljudima koji rade sa zajedničkim ciljem, odnosno specijalizacija za određenu vrstu posla u radnom lancu pretpostavka je njegove organizacije. Termin organizacija odnosi se na strukturu putem koje se obavljaju radni zadaci, kojom se koordinira i kontroliše rad odeljenja i radnih jedinica, a koja se uočava kroz upravni model preko koga se uspostavljaju kontrola i autoritet.

Neophodne komponente u toj strukturi su osoblje, oprema i uputstvo za rad. Na osnovu njih se uobličava organizaciona shema preduzeća. 6

Specijalizacija posla

Upravnik biblioteke mora imati tačnu predstavu organizacione strukture biblioteke. Pod nju spada i specijalizacija posla zaposlenih u biblioteci, i na horizontalnom i na vertikalnom nivou organizovanja bibliotečkih poslova. Bitno je i pronaći odgovarajuću ravnotežu između preopterećenosti u poslu, monotonosti određenog zadatka i preterane opuštenosti i previše slobodnog vremena tokom radnog vremena.

Specijalizacija se istovremeno manifestuje u dva vida: kao podela odeljenja, odseke, radne jedinice (horizontalno organizovanje) i kao sistem rukovođenja (vertikalno organizovanje). U teoriji organizacija su se za ove pojave ustalili termini departmentalizacija i hijerarhija. One organizaciju čine racionalnom, složenom strukturom čija je efikasnost zasnovana i direktno zavisna od dva sasvim različita radna principa.

U bibliotekarstvu i drugim informacionim agencijama, kao i u biznisu i indrustriji, postoje više osnovnih kriterijuma za oformljivanje odeljenja:

broj, funkcija, (pozajmno odeljenje) teritorija, (ogranak biblioteke) proizvod, (ili usluga, šalter služba) korisnik, (dečje odeljenje) proces rada ili oprema, (štamparija) predmet i (posebni fondovi) izvor informacija.7

Jedina razlika je što teorija o organizacionoj strukturi informacija nešto drugačije interpretira neke od pomenutih kriterijuma. Samo visoko socijalizovane biblioteke koriste jedan metod organizovanja.8

6 Isto, 128. str.7 Library and Information Center Management / Robert D. Stueart, Barbara B. Moran .- Greenwood8 Isto, 84. str.

5

Departmentalizacija, ili proces grupisanja aktivnosti u odeljenja, u bibliotekama sledi široko prihvaćenu praksu u javnom i privatnom sektoru. Podela na odeljenja proističe iz potrebe da se odgovori na različite zahteve korisnika (deca, hendikepirani, penzioneri ...), iz teritorijalne strukture bibliotečke mreže (ogranci javnih biblioteka ili

razbijena struktura fakultetskih biblioteka) i iz specifičnosti proizvoda, tj. usluga koje biblioteka pruža (posebna oprema kao što je mikrofilm, muzika, mape, računari).9

Departmentalizacija ne potpomaže samo korisnicima, već i upravniku i njegovim zamenicima da lakše kontrolišu i imaju složeniji pregled svih dešavanja u biblioteci. Mana ovog principa je što može doći do izolacije odeljenja, a time najviše gubi kvalitet usluge, a samim tim i biblioteka. Baš to nadređeni moraju imati u vidu i moraju stalno da potstiču saradnju između odeljenja.

"Hijerarhija kao odnos predstavlja predmet kritike, naročito u kulturi, ali je zgodna u praksi."10

Drugi radni princip, hijerarhija, odnosi se na strukturu autoriteta u organizaciji, a koja se uspostavlja na osnovu stručnih i upravnih kvalifikacija. Ravnoteža odnosa između stručnog i upravljačkog autoriteta izazov je za svaku organizaciju, a u velikim bibliotečkim sistemima od njega direktno zavisi uspeh u poslu. No, bez obzira da li je reč o globalnom upravljanju (koje je oličeno u upravniku biblioteke), posrednom upravljanju (za koje su odgovorni zamenici upravnika ili rukovodioci velikih odeljenja biblioteke) ili direktnom nadgledanju radnog procesa (koje vrše upravnici manjih organizacionih jedinica), jedan važan činilac moći nadređenog jeste i lični autoritet. Dok se stručni autoritet zasniva na znanju, obrazovanju i moći njegove praktične primene, a formalni stiče na osnovu zakonske regulative kojom određena politička grupacija uspostavlja svoju vlast, lični autoritet se gradi na osnovu ljudskih kvaliteta nadređenog i njegove sposobnosti komuniciranja. Raspodela moći odlučivanja i odgovornosti, dakle, u samom startu je opterećena različitim interesima i potencijalima pojedinaca, koji moraju biti izbalansirani za dobrobit biblioteke kao institucije. Ona mora obezbediti viziju dugoročnog i kratkoročnog razvoja biblioteke, uspešno obavljanje stručne delatnosti, efikasnu komunikaciju unutar biblioteke, te konstantnu komunikaciju između biblioteke i njenog okruženja. Hijerarhijska struktura biblioteka može biti predstavljena na sledeći način:11

9 nb.rs [Elektronska građa]. / Autor: Gordana S. Simončić. - Beograd: 2001- . - Pristup: World Wide Web; ranije dostupno na URL: http://www.nb.rs/publications/publication.php?id=903.- Glasnik Narodne biblioteke Srbije 1/2001 ISSN 1450-8915 49-56. str.10 Menadžment biblioteka / Žoel Miler.-Beograd:Clio,2006.- 249 str..- (Narodna biblioteka Srbije).- ISBN 86-7102-248-X 5. str11 nb.rs [Elektronska građa]. / Autor: Gordana S. Simončić. - Beograd: 2001- . - Pristup: World Wide Web; ranije dostupno na URL: http://www.nb.rs/publications/publication.php?id=903.- Glasnik Narodne biblioteke Srbije 1/2001 ISSN 1450-8915 49-56. str

6

"U velikog biblioteci direktor biblioteke, njegov zamenik i pomoćnici direktora čine strateški vrh. Rukovodioci različitih odeljenja predstavljaju srednju liniju. Zaposleni u stručnim odeljenjima biblioteke, kao što su odeljenja kataloga, čine tehnostrukturu, dok personal u radnim jedinicama kao što su kadrovska i public relations predstavlja podršku radu stručnih službi. Najbrojniju grupu, operativno jezgro, čine zaposleni na cirkulaciji fonda i u referensnom odeljenju. Upravo oni nose misiju biblioteke, odnosno povezuju ljude sa informacijama."12

Lanac naredbi u biblioteci, zapravo linija odgovornosti i delegiranog autoriteta, instrukcija i ocenjivanja, preporuka i kritika, je zvanična linija komunikacije za instrukcije prema dole i podnošenja izveštaja prema gore. S obzirom na način organizovanja ovog lanca ocenjuje se model upravljanja: patrijarhalan, autokratski, liberalan, konsultivni ili demokratski. I dalje, na osnovu njega se govori o centralizovanom ili decentralizovanom principu upravljanja. Naravno, pored zvanične, formalne strukture osoblja, postoji i ona neformalna u kojoj zaposleni sami uspostavljaju sistem vrednosti, rukovodeći se moćnim iako nezvaničnim pravilima u radu. Kaoprevodioci, nosioci posla, ili pojedinci koji obezbeđuju koheziju grupe, tom prilikom se pojavljuju oni koji zvanično nisu rukovodioci. Dobar upravnik bi biblioteke mora da računa na ovo pojavu, da zna ko su ti pojedinci, te da nastoji da od njih načini svoje saveznike. 13

Teorije o organizacionoj strukturi biblioteka, biblioteka kao birokratska organizacija

Govoreći rečima Maksa Vebera, koji je razvio koncept birokratije, i biblioteke su birokratske organizacije. Kao deo većih organizacionih struktura, kao što su odeljenja parlamenta tj. biblioteke pri ministarstvima, naučnim institucijama, školama, lokalnim upravnim organima ili korporacijama u privatnom sektoru, one su organizovane u skladu sa organizacijom matičnih institucija. Čak i one malobrojne biblioteke koje su samostalne institucije, poput nacionalnih biblioteka, imaju strukturu saobraženu birokratskim organizacijama. Ta činjenica sobom nosi brojne prepreke za ostvarenje misije biblioteka u društvu. Britanski teoretičar bibliotekarstva Ken Džons u knjizi Konflikti i promene u bibliotekama ističe da se Veberov idealni tip birokratije lako izvrće u svoju suprotnost i postaje oličenje konzervatizma te nespremnosti da se prekorači okvir rutinskog i svakodnevnog. U želji da bude efikasna, birokratska organizacija ljude pretvara u robote što uzrokuje otuđenje od posla, a time se dovode u pitanje osnovni ciljevi i vrednosti biblioteke. Lošu stranu svake birokratske organizacije predstavlja i potpuno poremećena vertikalna i lateralna komunikacija, što je za biblioteke gotovo pogubno, ocenjuje Džons.

Američki autori Stuar i Moren smatraju da se modifikovanje suštinski birokratske organizacione strukture biblioteka može postići formiranjem komisija za rešavanje

12 Library and Information Center Management / Robert D. Stueart, Barbara B. Moran .- Greenwood Village: Libraries Unlimited, 2002. .- 493 str..- ISBN 1-56308-966-6 : 79.-80. str.13 nb.rs [Elektronska građa]. / Autor: Gordana S. Simončić. - Beograd: 2001- . - Pristup: World Wide Web; ranije dostupno na URL: http://www.nb.rs/publications/publication.php?id=903.- Glasnik Narodne biblioteke Srbije 1/2001 ISSN 1450-8915 49-56. str

7

određenih problema, projektnim menadžmentom, formiranjem krugova kvaliteta i drugim vrstama ekspertskih timova. Naravno, nasuprot birokratskoj strukturi postoji organska organizaciona struktura, ali je ona u bibliotekama veoma retka. "Samo mali broj biblioteka strukturiran je organski. Neke manje specijalne biblioteke približile su se ovom modelu, kao što su i male fakultetske biblioteke usvojile kolegijalni sistem organizovanja sličan onome u naučnim institutima. U kolegijalnom sistemu, umesto jednoga čoveka koji je vrhunski autoritet, grupa pojedinaca učestvuje u donošenju odluka važnih za celu organizaciju. Kolegijalni model pokazao se vrlo uspešnim u malim bibliotekama, ali ga veliki broj kako profesionalnog tako i vanprofesionalnog osoblja u većini biblioteka čini nemogućim.

Kvalitet usluga i tehnologija - uticaj na organizacionu strukturu biblioteka

Nesumnjivo da menadžment ukupnog kvaliteta (TQM), kao savremeni upravljački trend, prepoznatljiv po timskom radu, orjentisan ka korisniku i kvalitetu, te u stalnom traganju za boljim rešenjima, popravlja organizaciju posla u bibliotekama i pomaže prevazilaženju statičnosti i rigidnosti birokratskih struktura. Drugi savremenitrend ogleda se u činjenici da tehnologija modifikuje strukturu organizacija.

Smatra se da će u biblioteci budućnosti, za koju se često koriste tremini digitalna, virtuelna ili biblioteka bez zidova, podela posla biti mnogo drugačija nego u savremenim bibliotekama. Novi način organizovanja biće u tesnoj vezi sa automatizacijom biblioteka, jer će ova sasvim sigurno omogućiti decentralizaciju biblioteka. U inostranoj literaturi može se pročitati termin information cottage koji opisuje strukturu biblioteke budućnosti i označava punktove preko kojih će se odašiljati informacije. Sa stanovišta korisnika to znači da će bibliotečke usluge biti geografski raspršene, a korisniku omogućeno da ih samostalno koristi.

Futurističke teorije o funkciji biblioteke u budućnosti

"Biblioteke budućnosti biće mnogo drugačije od današnjih biblioteka. Na primer, akademske biblioteke bi mogle imati ogranke razasute po čitavom univerzitetu, koji bi obezbeđivali elektronski pristup informacijama, a u svom fondu imali bi tek nekoliko knjiga i časopisa za razgledanje. Slične ogranke bi u skupštinskim kancelarijama, poslovnim objektima i na drugim lokacijama mogle imati i javne biblioteke. Sa komjuterskom tehnologijom ogranci uopšte ne bi morali da imaju bibliotečki materijal, već bi ga bibliotekar mogao nabaviti preko kompjuterske radionice i tako udovoljiti potrebama korisnika. Neki futuristi su čak predvideli da će biblioteke budućnosti biti biblioteke bez zidova. To znači da će fizički entitet biblioteke nestati, a da će funkcija čuvara, koju biblioteke imaju po tradiciji, biti eliminisana, jer će kompjuter postati garant potpune dostupnosti informacija. Ipak, malo je verovatno da će bibliotečki materijal na papiru nestati u skoroj budućnosti. Biblioteke kakve mi poznajemo će nastaviti da postoje. Od najvećeg je, međutim, interesa za menadžere da sagledaju da li

8

je organizaciona struktura biblioteke koje vode još uvek primerena njihovoj misiji i ciljevima."14

Tako se, u vezi sa bibliotekama budućnosti, aktuelizuju razgovori o bibliotekama sa jednim zaposlenim. Pretpostavka je da će, najavljujući organizacionu formu biblioteka budućnosti, a primenom sve novijih tehnoloških dostignuća, ove biblioteke prerasti u elektronske ili virtuelne, a ostvarivati iste zadatke kao i tradicionalne, u nastojanju da zadovolje potrebe ljudi za znanjem i informacijama, bez obzira na vreme, mesto i kategoriju korisnika. No, sasvim retko se mogu čuti mišljenja da postojanje ovakvih biblioteka podrazumeva postojanje onih velikih, koje sakupljaju i organizuju grafičke zapise. Funkcija sakupljanja i čuvanja zabeleženih tvorevina ljudskog uma najstarija je funkcija biblioteka i razlog da se one označavaju kao čuvari znanja ili pamćenje

čovečanstva. Na suštinskoj potrebi prikupljanja i čuvanja zapisa o svemu što čini ljudski život, duhovni i fizički, i što je spona između prošlosti i budućnosti, temelji se postojanje biblioteka, a njihova savremena tipologija odraz je potrebe da se ovaj zadatak sprovede na svim nivoima saznajne i praktične delatnosti čovekove.15

Druga, jednako značajna, a nedovoljno afirmisana funkcija biblioteka, jeste funkcija organizovanja grafičkih zapisa. Ona podrazumeva njihovu katalogizaciju i klasifikaciju, kao preduslov njihovog davanja na korišćenje. U suštini ona podrazumeva učešće biblioteke u lancu komunikacije u društvu, i to učešće bazirano na specifičnom znanju i povodom znanja. Pri tome je sasvim nevažno kog su oblika i kakvi fizički nosioci zabeleženih poruka. Važno je da ovako odgovoran zadatak ne može biti poveren informacionim punktovima, jer će oni raditi tek na osnovu rada institucija koje prikupljaju, sistematizuju i pripremaju za distribuciju zabeleženo ljudsko znanje. Moguće je da će u vremenu koje dolazi tipologija biblioteka i dalje gubiti na značaju, ali će na značaju dobijati složenost društvene funkcije biblioteka i činjenica da ne postoji biblioteka koja može da zadovolji sve potrebe korisnika. Pored toga što stalni izazov za biblioteke predstavlja nemogućnost da se prikupi sve, i za sve tipove korisnika, biblioteke će se naći i pred izazovom stalnog traganja za što efikasnijim načinom uređenja sakupljene građe, u svrhu daljeg korišćenja. One će, dakle, morati da kooptiraju najbolja dostignuća informacione tehnologije radi postizanja svojih ciljeva, a to će njihovu ulogu u društvu činiti još kompleksnijom. Ovakvu društvenu odgovornost nema nijedna druga organizacija sistema, a naročito ne bilo koji medij savremene masovne komunikacije. U nastupajućoj epohi, koju sociolozi budućnosti već nazivaju epohom znanja, razgovori o organizaciji biblioteka postaće prevaziđeni, a menadžment kao proces planiranja, organizovanja, vođenja kadrovske politike, kontrole i upravljanja, umesto da vezuje za ustanovu, počeće da se vezuje za proces kojim se posreduje između ljudi i zabeleženog znanja.16

14 Library and Information Center Management / Robert D. Stueart, Barbara B. Moran .- Greenwood Village: Libraries Unlimited, 2002. .- 493 str..- ISBN 1-56308-966-6 : 199. str.15 Upravljanje bibliotekama u dobu znanja / Gordana S. Simončić Stokić, Željko Vučković.-Istočno Sarajevo:Europrint,2007.- 279 str..- (Matična biblioteka Istočno Sarajevo).- ISBN 978-99938-856-6-5 135. str16 nb.rs [Elektronska građa]. / Autor: Gordana S. Simončić. - Beograd: 2001- . - Pristup: World Wide Web; ranije dostupno na URL: http://www.nb.rs/publications/publication.php?id=903.- Glasnik Narodne biblioteke Srbije

9

Zaključak

Pred upravnikom svake biblioteke je postavljen težak zadatak. Svaka biblioteka može imati dobru organizacionu strukturu, ali ona bez dobre reakcije od strane zaposlenih i korisnika ne može uspešno funkcionisati.

Literatura

Menadžment biblioteka / Žoel Miler.-Beograd:Clio,2006.- 249 str..- (Narodna biblioteka Srbije).- ISBN 86-7102-248-X

1/2001 ISSN 1450-8915 49-56. str

10

Upravljanje bibliotekama u dobu znanja / Gordana S. Simončić Stokić, Željko Vučković.-Istočno Sarajevo:Europrint,2007.- 279 str..- (Matična biblioteka Istočno Sarajevo).- ISBN 978-99938-856-6-5

nb.rs [Elektronska građa]. / Autor: Gordana S. Simončić. - Beograd: 2001- . - Pristup: World Wide Web; ranije dostupno na URL: http://www.nb.rs/publications/publication.php?id=903.- Glasnik Narodne biblioteke Srbije 1/2001 ISSN 1450-8915

Library and Information Center Management / Robert D. Stueart, Barbara B. Moran .- Greenwood Village: Libraries Unlimited, 2002. .- 493 str..- ISBN 1-56308-966-6

Rezime

Teorija strukture organizacije biblioteka savremenog doba dosta zavisi od samog napretka tehnologije i mora se tome prilagođavati. Ulaskom u XXI vek, čovečanstvo biblioteke sve više vidi kao medijum za pretragu informacija, a sve manje za stalno

11

korišćenje. Biblioteke dobijaju potpuno novu društvenu misiju, doživotnog učenja i stručnog obrazovanja ljudi.

Sa druge strane primenjeno u praksi, ona najviše zavisi od potreba samog korisnika, kvaliteta usluga, stručnosti kadra, ali i njihovoj spremnosti na saradnju na svim nivoima sa podređenim i nadređenim u organizaciji. Motivacija zaposlenih se mora obnavljati konstantno, jer oni najviše doprinose kvalitetu usluga biblioteke. Stručnost kadra mora biti na odgovarajućem nivou, a potrebe korisnika na prvom mestu.

To je jedini način da se postavi dobra osnova za poboljšanje usluga - što je i krajnji cilj organizacione strukture biblioteka.

12