PLAN I PROGRAM KURSA

OSNOVE KORIENJA PC RAUNARA

Broj asova: 25 blok asova Redni broj 1. 2. 3. DOS 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. Povezivanje raunara i Internet WINDOWS 12. Tema Hardver Istorijat i arhitektura PC raunara Periferni ureaji i mediji za skladitenje podataka Organizovanje podataka na disku/disketi i osnovne komande za rada sa fajlovima i direktorijumima Osnovne komande DOS-a Rad sa ugraenim programima i pokretanje programa u DOS okruenju Norton Commander Istorijat, namena i osnovni elementi Windowsa kao grafikog radnog okruenja Korienje Explorera Korienje programa Word Pad Korienje programa ugraenih u sam Windows Prilagoavanje radnog okruenja Korienje Control Panela Odravanje diskova Razmena podataka (clipboard, DDE i OLE) MS Office 97 Komponente i rad sa Wordom MS Office 97 Neke napredne mogunosti Worda MS Office 97 Rad sa Excelom MS Office 97 PowerPoint MS Office 97 Outlook Osnove programa CorelDraw 7 Povezivanje raunara kablom, Phone Dialer i Hyper Terminal Lokalne raunarske mree (LAN) Internet i njegovi servisi. Korienje elektronske pote Korienje World Wide Weba Korienje ostalih usluga Interneta Nastavna jedinica

Promena programa je mogua u toku izvoenja kursa zavisno od tempa usvajanja novih znanja od strane polaznika kursa.

1 Hardver1.1 Istorijat i arhitektura PC raunara

Familija raunara IBM PC poela je svoj svetski pohod 24. aprila 1981. godine. Raunar odlikuje irokim krugom periferijalnih ureaja. Glavni cilj kod projektovanja IBM PC raunara je bio da se stvori mikroraunar sa pristupanom cenom koji prua svom korisniku mogunost dogradnje osnovne konfiguracije po svojim linim zahtevima i mogunostima. posle prvih PC-jeva pojavili su se upotrebljivi raunari proizvedeni u velikim serijama zvani XT po engleskoj rei (extended proiren). Tri godine posle pojave XT raunara pojavilo se raunar AT (Advanced Technology - napredna tehnologija). Gro prodatih PC raunara nije originalan IBM-ov proizvod nego takozvani IBM kompatibilni klon. Klonovi su takvi raunari koji su sline arhitekture i funkcionisanja kao i originalni PC-jevi. Svet je ukratko bio poplavljen klonovima poreklom sa dalekog istoka proizvodi nepoznatih proizvoaa. Ti raunari su se odlikovali niom cenom ali i niim performansima od originalnih proizvoda. No, cilj IBM-a je postignut PC arhitektura je postao standard u klasi personalnih raunara izguravi sa trita konkurenciju. Krajem 80-tih godina pojavio se naslednik AT raunara nazvan 386 a poetkom devedesetih i etvrta generacija zvana 486. Pentium raunari peta PC generacija pojavili su se 1994. godine i odrali su se i do danas. U meuvremenu pojavila se i esta, pa ak i sedma generacija PC-ja, zvani Pentium Pro (P6) i Pentium II. PC se satoji od sledeih glavnih delova: mikroprocesor iz Intelove serije x86 ili njihov klon radna memorija (RAM) matina ploa kuite periferijalni ureaji

1.1.1

Mikroprocesor

Mikroprocesor je mozak raunara. Namenjen je da upravlja radom ostalih delova raunara i da obrauje podatke (matematike operacije, usporeivanje itd.). Kada se radi o procesoru najvanije je znati o kojoj se familiji radi (8086/8088, 80286, 80386, 80486, Pentium, Pentium Pro, Pentium II) i koliki je njen radni takt. O radnom taktu treba zapamtiti da to je vei radni takt procesora to je procesor bri. Generacije PC raunara dobijaju nazive prema ugraenom procesoru. Po sadanjim uslovima raunari do 486 se smatraju zastarelima i pri kupovini raunara ih teba izbegavati. Treba napomenuti da pored Intela procesore za PC raunare proizvode i firme AMD i Cyrix. Njihovi procesori su napravljeni po uzoru na Intelove i predstavljaju znaajnu konkurenciju Intelovim procesorima naroito zbog nie cene i slinih performansi. Ti procesori su uglavnom preporuljivi za kunu upotrebu, dok za profesionalne namene treba se drati Intelovih procesora zbog pouzdanosti.

1.1.2

Radna memorija

Radna memorija se sastoji od ipova u koje raunar smeta koriene podatke. Postoje dve vrste radne memorije: ROM i RAM. ROM je skraenica od engleskog Read Only Memory (memorija koja se samo ita) i iz njega se podaci mogu jedino itati. Podaci se u ROM upisuju fabriki i ne mogu se vie iz nje izbrisati. Podaci upisani u ROM se ne briu po gaenju raunara. RAM (Random Access Memory - memorija sa sluajnim pristupom) je jedna od najvanijih komponenti raunara. U nju se pohranjuju podaci koji su raunaru potrebni pri radu. Radi se o ipovima u koje se mogu zapisivati i itati podaci, a kada prestaje potreba za njima mogu se izbrisati. Vaan podatak kada se radi o memorijskim ipovima je tzv. vreme odziva. To je vreme potrebno za pronalaenje i isitavanje podatka iz memorije. Trenutno se najvie koriste ipovi koji imaju vreme odziva oko 60 ns, a polako ulaze u primenu i bri memorijski ipovi. Koliina RAM memorije ja promenljiva i u velikoj meri utie na brzinu raunara. Kapacitet memorije se izraava u koliini podataka koju memorija moe da primi. Merna jedinica za koliinu podataka je 1 bit.

Hardver

3

Oznaava jedan odgovor DA ili NE u raunaru predstavljeni kao 1 ili 0. Od bita vea merna jedinica je bajt (byte) koji je jednak 8 bitova (1 byte = 8 bit). Od bajta vee jedinice se zovu po sledeem: 1 kilobajt (kB) 1 megabajt (MB) 1 gigabajt (GB) = 1024 bajta = 1024 kB = 1024 MB = 1.048.576 bajta = 1.048.576 kb = 1.073.741.824 bajta

Prvi PC raunari su se isporuivali sa 512 kB RAM memorije, ubrzo je taj broj povean na 640 kB. Tada su tvorci tih raunara govorili da 640 kB memorije e svima biti dovoljno. Nije prolo mnogo i 640 kB RAM-a se pokazalo tesnim za potrebe korisnika i programa. Tako je RAM raunara porastao na 1 MB, pa na 2 MB, pa na 4MB, itd. Sada u moderne raunare moete ugraditi i nekoliko stotina MB RAM-a, zavisno od potreba i mogunosti. Vano je znati da u raunar se ugrauje koliina memorije koja je jednaka nekom stepenu broja 2 izraena u megabajtima tj. 2 MB, 4 MB, 8 MB, 16 MB, 32 MB, 64 MB, 128 MB, 256 MB, itd. Ram memorija se izrauje na tzv. SIMM ili DIMM modulima RAM-a (kapaciteta 2 MB, 4 MB, 8 MB, 16 MB ili 32 MB) koji se postavljaju u odreena leita na matinoj ploi.

1.1.3

Matina ploa

Matina ploa je osnova raunara. Na nju se postavljaju ili prikljuuju sve ostale komponente raunara direktni ili indirektno preko odgovarajuih kartica. Na njoj su napravljene veze koje te delove povezuju u jednu celinu. Te veze zovemo sabirnicama (eng.: bus). Vano je znati da svakoj generaciji mikroprocesora odgovara posebna generacija matinih ploa. Tako imamo matine ploe za 486, matine ploe za Pentium, itd. Pored sabirnica na matinoj ploi se nalaze i odreeni ipovi koji obsluuju delove raunara: oscilator, kontroleri periferijalnih ureaja i sl. Od posebnog znaaja je ip u kom se uvaju osnovni podaci o raunaru. Taj ip se zove CMOS BIOS. Na sabirnicama su izgraena leita za dodatne kartice za proirivanje raunara. Ta leita se zovu slotovima. U savremenim raunarima se uglavnom koriste dva tipa leita: ISA (stariji tip, 16-bitni) i PCI (noviji tip, 32-bitni).

1.1.4

Kuite raunara

Uloga kuite je da delove raunara dri zajedno i da ih napaja jednosmernim naponom odreenih iznosa. Kuita se izrauju u vie vrsta i dimenzija. Mogu biti leea i stojea (tower). Zajedniko je kod svakog kuita da ima dugme za ukljuivanje i iskljuivanje raunara (power button), dugme za restartovanje raunara (reset), dugme za turbo mod, konektore za prikljuivanje napajanja i nekoliko indikatora (LED).

1.2

Periferijalni ureaji i mediji za skladitenje podataka

Periferijalni ureaji slue za komunikaciju raunara sa spoljnim svetom. U taj spoljni svet spada u korisnik raunara. Preko tih ureaja korisnik saoptava raunaru podatke a isto tako i raunar saoptava korisniku obraene podatke. Prema tome da li raunar prima ili saoptava podatke preko ureaja periferijalne ureaje delimo na ulazne, izlazne i ulazno-izlazne. Najee korieni periferijalni ureaji su: tastatura, monitor, mi, tampa, palica za igru itd. Mediji za skladitejne podataka slue za uvanje podataka i kada je raunar iskljuen. Postoje magnetni i optiki mediji za skladitenje podataka. Na magnetne medije podaci se mogu i pisati, itati i brisati. Najpoznatiji magnetni mediji za skladitenje podataka su diskete (floppy disk) i hard (vrsti) diskovi. Najpozantiji optiki medij je CD na kom se jednom zapisani podaci ne mogu izbrisati ni promenuti. U nastavku e biti rei o svakom periferijalnom ureaju i mediju za skladitenje podataka ponaosob.

1.2.1

Tastatura

Tastatura je ulazni periferijalni ureaj preko kojeg ovek govori raunaru. Raunar analizira taj govor i postupa prema njemu. Taj govor, podrazumeva se, mora biti razumljiv raunaru. Tastatura za PC raunar ima najmanje 101 tipku rasporeenih prema sledeoj slici:

Hardver

4

Slika 1 Izgled PC tastature Na njoj se tipke mogu gruposati u nekoliko grupa. Najvie tipki se nalazi na tzv, alfanumerikoj tastaturi. ova grupa tipki sadri sva slova i brojeve i neke tipke posebne namene.Tipke posebne namene su: Enter ili Return Shift Ctrl (controll) Alt Caps Lock Tab Back Space - slui sa pomeranje kursora u novi red - slui za pisanje velikih slova - dugme koje tipkama daje drugo znaenje - dugme koje tipkama daje drugo znaenje - slui za prebacivanje tastature u reim velikih slova i nazad - tabulator, pomera kursor uvek za odreeno mesto - brie znak levo od kursora

Desno od alfanumerike tastature nelze se kursorske tipke. Kao i njihov naziv govori slue za pomeranje kursora na ekranu. Pored tipki sa strelicama desno, levo, gore i dole, koje pomeraju kursor u navedenim pravcima za jedno mesto, tu su i tipke: Page Up Page Down Home End Insert Delete - pomera kursor za jednu stranicu (ekran) gore - pomera kurzor za jednu stranicu (ekran) dole - pomera kurzor na poetak reda - pomera kurzor na kraj reda - prebacuje tastaturu u mod ubacivanja slova (insert mode) i u prepisivaki mod - brie znak desno od kursora ili znak obeleen kursorom

Iznad alfanumerike tastature nalaze se tipka Esc (escape-pobei) i funkcijske tipke oznaene sa F1 do F12. Tipka escape ima ulogu pri naputanju nekih programa ili procesa, dok funkcijskim tipkama se mogu dati razne uloge u programima. Iznad kursorskih tipki nalaze se sledee tri tipke: Print Scr Scroll lock Pause Break - slui za tampanje izgleda ekrana - slui za zamrzavanje skrolovanja ekrana - slui za pauziranje toka programa

Sasvim desno se nalazi numerika tastatura sa tipkama za unos brojeva. pored tipki sa brojevima tu se nalaze jo i tipke sa osnovnim matematikim operacijama i tipka Num Lock, koja slui za prebacivanje numerike tastature iz kursorskog u numeriki reim i nazad. Na tastaturi se pored tipki nalaze i tri indikatora: Caps Lock Num Lock Scroll Lock - pokaziva reima velikih slova - pokazuje da je numerika tastatura u numerikom modu - pokazuje da je ukljueno zamrzavanje skrolovanja.

Tastatura se preko DIN konektora spaja direktno na matinu plou.

1.2.2

Monitor i grafika kartica

Monitor je osnovni izlazni ureaj raunara preko kojeg raunar saoptava podatke korisniku. Monitore delimo na crno-bele i kolor monitore. Glavna karakteristika monitora od kojeg u najveoj meri zavisi i njegova cena je veliina ekrana. Ona se izraava pomou prenika ekrana. Dananji monitori se izrauju u nekoliko standardnih veliina: 14, 15, 17 i 21.

Hardver

5

Druga vana karakteristika monitora je njegova rezolucija tj. koliko iz taaka taaka (piksela) se sastoji slika na monitoru. Savremeni SVGA monitori podavaju rezoluciju i do 1280*1024 piksela ali moete podesiti da rade i sa manjom rezolucijom (640*480, 800*600, 1024*768). Razvojem raunarske opreme razvijao se i grafiki podsistem raunara. U Tabela 1 su navedeni standardi za grafiki podsistem sa kratkim objanjenjima. Monitor se prikljuuje na matinu plou preko grafike kartice koja se postavlja u odgovarajui slot. Na grafikoj kartici se nalazi grafiki koprocesor, koji je odgovoran za prikazivanje slike na monitoru bez optrereenja procesora. Brzina koprocesora direktno utie na brzinu prikazivanja slike. Pored koprocesora na grafikoj kartici nalazi se i video memorija u kojoj se pohranjuju podaci o prikazivanoj slici. Veliina video memorije je ograniavajui faktor u pogledu rezolucije i broja istovremeno prikazivanih boja na monitoru. Sledea formula izraava meuzavisnost ovih veliina:

VRAM x y log 2 Ngde je - VRAM -x -y -N : koliina video memorije u bitovima : horizontalna rezolucija : vertikalna rezolucija : broj boja

(1.1)

Savremene SVGA kartice se isporuuju sa 1 MB VRAM-a sa mogunou proirenja na 2 MB. Oznaka MDA Kratak opis Oznaka MDA potie od engleskog naziva monochrome display adapter adapter za monohromatski (crno-beli) ekran. Korien je u prvobitnim PC raunarima i nije nudio grafiku, ve samo tekst. Njegov klon, tzv. Hercules ili monografiki adapter imao je grafiku. CGA je skraenica od naziva color graphic adapter. U vreme kad su se PC raunari tek pojavili jedino je CGA nudio tekst i grafiku u boji. Kvalitet prikazanog teksta je bio slab i loe je uticao na vid oveka. EGA ili enhanced graphic adapter poboljani grafiki adapter predstavljao je reenje koje je nudio jasniji tekst na ekranu i mnogo vie boja. Meutim, ubrzo je pao u senku i dan-danas popularnog VGA sistema. VGA standard (video graphic array - video-grafiki niz) je razvila firma IBM.VGA nudi grafiku visoke rezolucije, savrenih boja i jasan, lako itljiv tekst. Varijacija VGA kartice je Super VGA (SVGA), koja se preporuuje kod kupovine novog raunara. Tabela 1 Vrste grafikog podsistema raunara

CGA

EGA

VGA

1.2.3

Komunikacioni portovi

Komunikacioni portovi raunara su ulazno/izlazni ureaji na koje se prikljuuju kablovi odreenih periferiajlnih ureaja i preko kojih raunar komunicira sa tim ureajima. Postoje dve vrste komunikacionih portova: serijski i paraleleni. Preko serijskog porta se bitovi alju jedan za drugim, dok se preko paralelnog porta istovremeno se alje osam bitova (1 bajt) informacije. Iz toga proizilazi da je komunikacija preko serijskog porta sporija od komunikacije preko paralelnog porta. Serijski portovi se oznaavaju sa skraenicom COM, a paralelni sa LPT. Kod starijih raunara ovi ureaji su bili izvedeni na posebnim karticama, koje su se postavljale u slot matine ploe, a kod novijih raunara su integrisani na matinu plou. Na tim matinim ploama obino se nalaze dva serijska ureaja (COM1 i COM2) i jedan paralelni (LPT1). Sa tih ureaja su izvedeni konektori na zadnjoj strani kuita. Te konektore moete prepoznati po svom izgledu (slika 2).

Hardver

6

Slika 2 Izgled konektora komunikacionih portova raunara

1.2.4

Mi

Mi je ulazni periferijalni ureaj koji u grafikim radnim okruenjima (npr. Windows) slue za pomeranje pokazivaa (pointer) na ekranu i za izbor odgovarajuih komandi. Prikljuuje se na serijski interfejs (COM1) raunara. Na miu se nalaze dva dugmeta: levo i desno.

1.2.5

tampa

tampa je izlazni ureaj preko kojeg moete podatke odtampati na papir. Postoje razne vrste tampaa. U najiroj upotrebi se nalaze matrini tampai. Ti tampai rade slino pisaoj maini. Iglice, koje se nalaze u glavi tampaa pritiskaju traku (ribon) sa mastilom i tako se prenosi otisak na papir. Postoje tampai sa devet, osamnaest i dvadeset i etiri iglice. Odlikuju se niskom cenom i slabom kvalitetom tampe. Svi matrini tampai su crno-beli tampai. Sledei tampai su tzv. inkdet (ink-jet) tampai. Oni preko tankih cevica ubrizgavaju farbu na papir. Postoje i crno-beli i kolor inkdet tampai. Odlikuju se pristupanom cenom i dobrim kvalitetom tampe. Za individualnu upotrebu predstavljaju jedini izbor kod kupovine kolor tampaa zbog astronomno visoke cene kolor lasreskih tampaa. Gore spomenuti lasreski tampai predstavljaju sam vrh tampaa. Odlikuju se vrhunskim kvalitetom tampe, ali i visokim cenama. U poslednje vreme pojavljuju se jeftiniji crno-beli lasreski tampai, to ove tampae ini dostupnim i za kunu upotrebu. Postoje i kolor laserski tampai ali su desetostruko skuplji od crno-belilh tampaa. Laserski tampai na jednom valjku laserskim znakom ispisuju podatke za tampanje. Ovaj valjak se presvue tankim slojem praka (toner). Sa valjka se toner prenosi na papir na onim mestima koje je obeleio laserski snop. Praak se na papiru fiksira termikom obradom na oko 200 C. Na svim tampaima postoje nekoliko uobiajenih tastera i indikatora. Sledea tabela prikazuje neke od tih pojmova: Pojam POWER ON LINE LOAD EJECT LF FF Napajanje tampaa Spremnost tampaa za prijem podataka Uvlaenje papira Izbacivanje papira Line Feed pomeranje papira za jedan red Form Feed pomeranje papira za jednu stranicu Tabela 2 Oznake na tampaima tampai se prikljuuju na paralelni port (LPT) raunara tzv. Cetronix kablom. Objanjenje

Hardver

7

1.2.6

Modem

Modem je ureaj koji slui za povezivanje raunara preko telefonske linije (dial-up networking). Moe biti vanjski i unutranji. Vanjski modemi se prikjuuju kablom na drugi serijski port raunara (COM2), a unutranji se postavlja u odreeni slot na matinoj ploi. Na modemi se nalaze dva konektora RJ-11, koji slue za povezivanje modema sa telefonskom linijom sa jedne strane i sa telefonskim ureajem sa druge strane. Karakteristini izgled zadnje strane uturanjeg modema prikazan je na sliciSlika 3. Poto se radi o ureaju preko kojeg se vri razmena podataka izmeu dva ili vie raunara veoma je vana brzina modema. Brzina modema se meri u broju bita koji je modem u stanju preneti i jednoj sekundi. Naziv za tu mernu jedinicu je bit-po-sekundi ili skraeno bps. Savremeni modemi imaju brzinu od 14400, 28800, 33600 ili 56600 bps. Moramo napomenuti da na brzinu komunikacije preko modema ne utie samo brzina samog modema nego i kvalitet telefonskih veza izmeu dva povezanih raunara. Razvojem raunarske opreme modem je prestao da bude samo ureaj za povezivanje dva raunara. Vremenom su njegove mogunosti proirene na prijem i slanje telefaks poruka, kao i na prijem i snimanje glasovnih poruka na raunar (telefonska automatska sekretarica). To znai da ukoliko imate u kui PC novijeg tipa sa modemom povezanog na telefonsku liniju ne treba vam ni telefaks ni automatske telefonska sekretarica. Sve ove poslove moe da obavi sam raunar.

Slika 3 Izgled zadnje strane unutranjeg modema

1.2.7

Mrena kartica

Mrene kartice slue za povezivanje raunara u lokalnu (LAN local area network) mreu. Zavisno od vrste raunarske mree postoje i razliiti tipovi mrenih kartica. Od tih se najvie primenjuje Ethernet standard. Raunari u Ethernet mrei razmenjuju podatke brzinom od 10 megabita u sekundi a mogu bit povezani pomou 50 omskih koaksijalnih kablova ili preko neoklopljenih upredenih telefonskih parica (UTP kabl). Oznaka za Ethernet mreu kod koje se koristi koaksijalni kabl je 10Base2, a za Ethernet sa UTP kablom je 10BaseT. Mrena kartica na sebi ima BNC konektor za priljuivanje koaksijalnog kabla i RJ-45 konektor za prikljuivanje UTP kabla.RJ-45 konektor BNC konektor

Slika 4 Izgled zadnje strane mrene kartice U zadnje vreme j epoelo sa primenom Fast (brzog) Etherneta koji ima brzinu od 100 megabita po sekundi. Kod ove mree raunari se povezuju pomou oklopljenih upredenih telefonskih parica pete generacije (STP) ili pomou optikih kablova. Oznaka ovih standarda je 100BaseTX za STP kablove i !00BaseFX za optike keblove.

1.2.8

Zvuna kartica

Zvuna kartica je prva u nizu kartica koje raunar pretvaraju u multimedijalnu mainu. Na ovu karticu se mogu prikljuiti zvunici, muzika linija i mikrofon. Zvune kartice proizvode zvuk CD kvaliteta. Svaka zvuna kartica na sebi ima i prikljuak za palicu za igru (dojstik).

Hardver

8

Slika 5 Izgled zadnje strane zvune kartice Ima razliitih zvunih kartica razliitih proizvoaa. Najpozantiji meu njima je SoundBlaster firme Creative Labs. Neke kartice u sebi imaju integrisan FM radio prijemnik.

1.2.9

Skeneri

Skeneri su ulazni ureaji raunara a slue za unos slika sa papira u raunar. Postoji runa i stona, kao i crno-bela i kolor varijanta skenera. Savremeni skeneri se isporuuju sa programom za prepoznavanje rukopisa.

1.2.10

Disketni ureaj i floppy disk

Floppy diskovi (ili diskete) su magnetni mediji za skladitenje poadataka. Radi se o polivinilnom disku presvuenom oksidom eljeza. Taj polivinil disk je savitljiv i odatle dolazi i naziv jer re floppy znai savitljiv. Ova disketa je zatiena plastinim omotaem. U vreme nastanka PC raunara disketa je bila jedini pogodni medij za uvanje podataka. Sa dananjeg stanovita diskete su malog kapaciteta, ali odrale su se do dan danas, poto su u irokoj upotrebi i predstavljaju pogodan medij za prenos (manje koliine) podataka sa jednog raunara na drugi. U upotrebi su diskete dva formata 5,25 inne i 3,5 inne. Interesantan podatak je da na po fizikim dimenzijama manje diskete od 3,5 ina moe stati vea koliina podataka nego na fiziki vee diskete od 5,25 ina. Sve danas koriene diskete su dvostrane tj. podaci se mogu zapisivati na obe strane diskete (double sided DS). Drugi vaan podatak je gustna zapisa na disketi. Imamo diskete dvostruke gustine (double density DD) i visoke gustine (high density HD). Povrina diskete se deli na sektore. Jedan sektor moe da sadri 512 B podataka. Te sektore dobijamo tako da disk podelimo na koncentrine krugove (staze track), a te krugove na nekoliko sektora (Slika 6).Staza Sektor

Slika 6 Organizacija povrine diskete Sledea tabela prikazuje osnovne podatke o disketama:

Hardver Broj tragova 80 80 40 80 Broj sektora po tragu 9 18 9 15 Ukupan broj sektora 720 1440 360 1200

9

Prenik

Oznaka DS DD

Kapacitet 720 kB 1,44 MB 360 kB 1,2 MB

3,5 DS HD DS DD 5,25 DS HD

Tabela 3 Osnovni podaci o disketama Kako razlikovati HD od DD disketa? U sluaju 3,5 innih HD disketa postoji otvor a kod 5,25 innih HD disketa nema ojaanog prstena na sredinjem otvoru diskete.

Zarez za zabranu snimanja

Otvor za zabranu snimanja Otvor na HD disketi

Slika 7 Izgled disketa Ureaj koji zapisuje, ita i brie podatke sa disketa zove se disketni ureaj (floppy disk drive FDD). Podrazumeva se da postoje disketni ureaji za 3,5 inne i disketni ureaji za 5,25 inne diskete. Disketni ureaji se prikljuuju na ureaj koji se zove floppy disk kontroler (FDC) a zaduen je za kontrolu rada disketnih ureaja. Floppy disk kontroler je kod savremenih raunara integrisan na matinoj ploi. Na jedan kontroler mogu se prikljuiti dva disketna ureaja.

Hardver

10

1.2.11

Tvrdi disk (Hard disk)

Hard disk ureaj (Hard disk drive HDD) je kod savremenih raunara glavni medij za skladitenje podataka. Sastoje se od nekolicine magnetnih tvrdih ploa (odatle i naziv) postavljenih jedan iznad drugog. Svaka ploa ima po dve magnetne glave, jednu odozdo i jednu odozgo. Diskovi tvrdog diska su organizovani slino disketama stim da imaju vie staza i sektora.Skup staza svih diskova koje se nalaze tano jedna ispod druge nazivamo cilindrimaGlave tvrdog diska

Cilindar Staza

Slika 8 ematski prikaz tvrdog diska Prednosti tvrdog diska nad disketama je u viestruko brim pristupom podacima i veem kapacitetu. Savremeni tvrdi diskovi imaju kapacitet od nekoliko gigabajta. Trvdi diskovi se veu na kontroler tvrdih diskova (hard disk controler HDC). Postoje dve vrste kontrolera: IDE (Integrated Device Electronics) i SCSI (Small Computer System). IDE diskovi su sporiji, manjeg kapaciteta i jeftiniji. SCSI diskovi su bri, veeg kapaciteta ali i dosta skuplji. Kod savremenih raunara na matinoj ploi je integrisano dva IDE kontrolera: primarni IDE1 i sekundarni IDE2. Na oba kontrolera mogu se spojiti po dva disk ureaja. Od ta dva ureaja jedan predstavlja gospodara (master) a drugi roba (slave). Tako raspoznajemo primarni master, primarni slave, sekundarni master i sekundarni slave ureaj. Kod SCSI standarda na jedan kontroler, koji se nalazi na posebnoj kartici i postavlja se u slot matine ploe, mogu se priljuiti sedam ureaja. Najpoznatiji proizvoai tvrdih diskova su: Western Digital, Seagate i Quantum.

1.2.12

Ostali magneti mediji za uvanje podataka

Pored gore navedenih magnetnih medija koriste se jo nekoliko. Ovi mediji uglavnom slue za uvanje rezervnih kopija podataka sa tvrdog diska, a postoji i nekoliko alternativa za zamenu disketa i disketnih ureaja, koji se smatraju zastarelim zbog premalog kapaciteta u odnosu na dananje potrebe.

1.2.12.1

Strimer trake i ureaji

Strimer trake su naslednici magnetnih traka velikih raunarskih sistema. Radi se o magnetnoj traci stavljenih u plastinu kutiju slino audio kasetama. Kapacitet ovih traka je nekoliko stotina megabajta. Glavni nedostatak ovog medija je sekvencijalni pristup podacima, tj. traka se mora premotavati da bi se odreeni podatak pronaao.

Hardver

11

1.2.12.2

Zip ureaj i Jaz ureaj

Dva reenja za zamenu postojeih disketa koja nudi firma IOmega. Na jednu Zip disketu mogue je smestiti 100 MB podataka a na jednu Jaz disketu 1 GB. Zip ureaj se izrauje u dve varijanti: paralelni i SCSI. Paralelni se prikljuuje na LPT port raunara izmeu raunara i tampaa. Jaz ureaj se izrauje samo u SCSI varijanti. Glavni nedostatak ovih reenja je nekompatibilnost sa postojeim 3,5 innim disketama.

1.2.12.3

A-drive

Pretstavlja kompletno reenje za zamenu postojeih disketa. Ureaj izvana izgleda potpuno isto kao i klasini disketni ureaj, a koristi 3,5 inne diskete vrlo sline klasinim, ali na koje moe stai 120 MB podataka. Kompatibilan je sa starim disketnim ureajima, tj moe da zapisuje i da ita podatke sa starih 3,5 innih disketa. Prikljuuje se na jedan od IDE kontrolera na matinoj ploi. Novije matine ploe podravaju i podizanje sistema sa A-drive-a.

1.2.13

CD-ROM ureaj

Pojava kompakt diskova sredinom osamdesetih je izazvao pravu revoluciju kod snimanja zvuka. Mali plastini diskovi na koje je zvuk sniman u digitalnom formatu (predstavljen nulama i jedinicama) izgledao je prikladnim za uvanje podataka za raunare. Nije prolo mnogo do pojave prvih CD-ROM-ova. Naziv CDROM znai da se radi o memoriji koja se moe samo itati, tj jednom zapisani podaci se vie ne mogu popravljati niti brisati, koja se smeta na kompakt dsk. Na jedan CD moe se zapisati oko 650 MB podataka. Usporeivanja radi na jedan CD-ROM moe stati cela Biblija na nekoliko jezika sa dodatnim ilustracijama. Vremenom brzina CD-ROM itaa postala je sve vea. Pojavili sus se itai dvostruke, pa etvorostruke, osmostruke, dvanaestostruke brzine. Sada se na tritu mogu nai i CD-ROM itai dvadesetostruke pa ak i dvadesetetvorostruke brzine. Izrauju se i u IDE i u SCSI standardu. U meuvremenu su se pojavili i CD-ROM pisai, ureaji koji podatke urezuju na prazne kompakt diskove. U poetku ti ureaji su izraivani samo u SCSI standardu. U drugoj polovini ove godine pojavljuju se i IDE CD-ROM pisai. CD-ROM ureaji (itai i pisai) prikljuuju se na kontroler tvrdog diska. Ukoliko se radi o IDE ureaju, praksa je da se CD-ROM prikljui kao primarni slave ili sekundarni master.

1.2.14

Neprekidni izvori napajanja

Neprekidni izvori napajanja (Uninterupted Power Supply UPS) nisu periferijalni ureaju u pravom smislu rei jer se prako njih ne vri komunikacija raunara sa okolinom. Namenjeni su da napajaju raunar elektrinom energijom u sluaju nestanka struje i da tite raunar od nastabilnosti napajanja iz gradske elektroenergetske mree. Glavna karakteristika ovih izvora je njihov kapacitet, tj. koliku zalihu elektrine energije uvaju u sebi. Ovaj kapacitet se izraava u voltamperima (VA).

2 DOS2.1 2.1.1 Organizovanje podataka na disku/disketi i osnovne komande za rad sa fajlovima i direktorijumima Organizovanje podataka na disku i disketi

U raunarstvu su podaci, bez obzira na njihovu prirodu, organizovani u fajlove (file). Jedan fajl moe da sadri sve podatke o vaim poznanicima, drugi fajl moe da sadri podatke o zaradama vaih radnika, trei neki program za obraun plata, etvrti, pak, pismo pisano prijatelju, itd. Veliina fajla zavisi o koliini sadranih podataka i moe da varira u irokom opsegu. Na jednom tvrdom disku se moe nalaziti i na vie hiljada fajlova. To, zbog lakeg rukovanja i pronalaenja fajlova iziskuje potrebu za organizovanjem fajlova na disku. Za ovu svrhu se koriste direktorijumi (directory). Na disku se moe kreirati bezbroj direktorijuma u kojima se fajlovi smetaju po nekoj logici. Npr.: u jedan direktorijum moemo smestiti fajlove koje sadre podatke o poslovanju firme, u drugi direktorijum moemo smestiti sve fajlove sa igrama, itd. Svaki direktorijum moe, pored fajlova, da sadri i kompletne direktorijume. Ovi direktorijumi, koji se nalaze u drugom direktorijumu, nazivaju se poddirektorijumima (subdirectory). Ceo tvrdi disk pretstavlja jedan veliki direktorijum, kojeg nazivamo izvorni direktorijum ili koren (root directory). Ovaj izvorni direktorijum sadri svoje poddirektorijume, a ti podirektorijumi sadre svoje poddirektorijume, koji opet mogu sadrati neke poddirektorijume, itd. Ovako dolazimo do jedne razgranate, stablaste strukture direktorijuma na disku, koju nazivamo stablom direktorijuma (directory tree). Primer jednog takvog stabla prikazan je na sledeoj slici:Koren Igre Tetris Formula 1 Pisma Privatna Sluzbena Programi Plate Knjizenje

Slika 9 Stablo direktorijuma Na slici su pojedini direktorijumi oznaeni posebnim nazivom. Isto tako na disku svaki fajl i direktorijum ima svoje ime. U DOS-u ime direktorijuma i fajlova moe da sadri maksimalno osam slova i tri slova ekstenzije, odvojenih od osnovnog naziva takom. Pri dodeli imena fajlovima i direktorijumima mogu se koristiti slova engleske abecede, brojevi i ostali znaci osim sledeih: . / \ [ ] : * | < > + = ; , ?. Ovi znaci u DOS-u imaju posebno znaenje o emu e biti vie rei u nastavku. Primeri naziva fajla su: propisi.bat ime_dan.txt plate.exe lotus123.prn Pored izbora slova kod dodele imena mora se voditi rauna o sledeem: u istom direktorijumu ne mogu se nalaziti fajlovi i direktorijumi sa istim nazivom; direktorijum moe sadrati fajl (direktorijum) sa nazivom istim nazivu samog direktorijuma; razliiti direktorijumi mogu sadrati fajlove istog naziva.

NAPOMENA: Izvorni direktorijum nema svoj poseban naziv. U komandama DOS-a znak \ oznaava izvorni direktorijum. Kako da u komandama DOS-a naznaimo o kom se fajlu ili direktorijumu radi? Pomou tzv. puta (path). Put se dobija sastavljanjem imena svih direktorijuma kroz koje se mora prei od izvornog direkturijuma do naznaenog fajla ili direktorijuma. Izmeu navedenih naziva se stavlja znak \. Put do fajla plate.exe koji se nalazi u direktorijumu plate sa slike 9. glasi: \programi\plate\plate.exe

Osnove DOS-a

14

2.1.2

Oznaavanje ureaja u DOS-u

Kako razlikovati dva fajla koja imaju iste nazive, npr. proba.txt, a jedan se nalazi u direktorijumu primeri na tvrdom disku a drugi u direktorijumu primeri diskete? Na neki nain moramo raunaru saoptiti da se u jednom sluaju radi o disku a u drugom o disketi koja se nalazi u disketnom ureaju. Za ovu svrhu u DOS-u koristimo oznake ureaja. U DOS-u se disketne jedinice oznaavaju sa slovima A: i B:. Slova od C: do Z: koriste se za oznaavanje particija tvrdih diskova, CR-ROM ureaje i za raunarsku mreu. Tako dobijamo odgovor na napred postavljeno pitanje. Put do fajla proba.txt glasi: na prvom disketnom ureaju: na prvoj particiji hard diska: A:\primeri\proba.txt C:\primeri\proba.txt

DOS pored ovih oznake koristi neke posebne oznake za ozanavanje komunikacionih portova i monitora i tastature. Najvaniji od njih su: CON: LPT1: oznaka konzole (monitora) oznaka prvog paralelnog ureaja (tampaa)

ZAPAMTITE: Oznaka ureaja za skladitenje podataka sastojise od jednog slova kog sledi znak :.

2.1.3

Odzivnik

Kada ukljuite raunar, po podizanju sistema pojavi se na monitoru znak koji oznaava da je raunar spreman za prijem vae komande. Taj znak se zove odzivnik (prompt) i moe izgledati razliito. Najjednostavniji odzivnik sastoji se od oznake aktivnog ureaja i znaka >: C> Pored znaka se nalazi treptea crtica _, kojeg nazivamo kursorom. On uvek pokazuje mesto gde e se na monitoru otkucati odgovoarajui znak ako pritisnemo tipku na tastaturi. Najuobiajeni odzivnik sastoji se od oznake aktivnog ureaja, puta do radnog direktorijuma i znaka >: C:\primeri>_

2.1.4

Osnovne komande DOS-a

Osnovne komande DOS-a moemo podeliti na komande namenjene za rad sa diskovima, sa direktorijumima i sa fajlovima.

2.1.4.1 Komande za rad sa diskovimaU prethodnom delu smo videli da se povrina disketa i diska deli na staze i sektore. U tako dobijene sektore u sluaju diskete moe stati 512 B podataka. Ukoliko je fajl vei od 512 B zauzee vie sektora. Fajlu se na disketi i disku uvek dodeljuje ceo broj dodeljivih jedinica diska, tzv. klastera (cluster), tako se ne moe desiti da se u jedan klaster upiu podaci iz dva fajla. ak i fajlovima manjim od veliine sektora dodeljuje jedan ceo klaster. Klaster se sastoji od jednog ili vie sektora. U sluaju disketa jedan klaster se sastoji iz jednog sektora, dok u sluaju tvrdih diskova obino jedan klaster sadri po etiri sektora. DOS svakom sektoru na disku dodeljuje po jedan (redni) broj. DOS pri startovanju raunara uvek prvo proita 1. sektor 0. staze 0. strane diska. Ovaj sektor se zove boot-sektor i slui za uvanje podataka o osnovnoj strukturi diska (broj staza, broj glava, broj sektora po stazi, itd.). Podaci o tome koji klaster je dodeljen kom fajlu uveju se u tzv. FAT-u (File Allocation Table - Tabela Dodele Fajlova). Fiziki FAT se nalazi na disku odmah do Boot-sektora. Tu se uvaju podaci i o slobodnim klasterima na disku. U sledei segment diska smetaju se podaci o fajlovima i direktorijumima (naziv, atribut, veliina, datum i vreme zadnje modifikacije, redni broj prvog klastera) Ovaj segment se zove osnovni direktorijum (root). etvrti segment je namenjen za uvanje samih podataka.

Osnove DOS-a Formatiranje diska

15

Da bi novi disk mogli koristiti njegovu povrinu moramo organizovati po napred iznetom. Moramo na disku napraviti boot-sektor, FAT-tabelu, organizovati prostor za osnovni direktorijum i prostor za podatke. Ova radnja se zove formatiranje diska. Vri se sa komandom format [argumenti] NAPOMENA: Formatiranje nepovratno brie sve podatke sa diska, zato komandu format treba koristiti sa naroitom panjom! Za formatiranje diskete u A: ureaju komanda glasi c:\>format a: Raunar od nas trai da stavimo disketu u ureaj i po tom da pritisnemo tipku ENTER: Insert new diskette for drive A: and press ENTER when ready... U toku formatiranja na monitoru se prikazuju podaci o stepenu realizacije. Po zavretku formatiranja pojavi se poruka Format complete. i od nas se trai da unesemo naziv za disketu (maksimalno 11 karaktera bez razmaka) ili da pritisnemo ENTER ukoliko neemo disku dodeljivati poseban naziv: Volume label (11 characters, ENTER for none):_ Ispisuju se podaci o ukupnoj veliini diskete u bajtovima, zauzetom, neispravnom i slobodnom prostoru. Na kraju raunar na pita da li elimo formatirati neku drugu disketu ili ne? Format another (y/n)? Pritiskom na taster Y postupak se ponavlja od ubacivanaj nove diskete za formatiranje, a pritiskom na taster N prekida se izvravanje komande format i pojavljuje se prompt. Ukoliko elimo napraviti disketu za podizanje sistema (tzv. sistemska ili start-up disketa) pri formatiranju moramo navesti argument /s: c:\>format a: /s Time se na disketu posle formatiranja automatski presnimavaju tri fajla potrebna za podizanje DOS-a. Ti fajlovi su: msdos.sys io.sys command.com

Na kraju formatiranja dobije se poruka o presnimavanju sistema: System transfered. Od ranije formatirane diskete isto moemo napraviti sistemsku pomou komande c:\>sys a: NAPOMENA: Prostim presnivanjem navedenih fajlova se ne moe napraviti sistemska disketa, poto se pri formatiranju na sistemska disketa dobija posebnu oznaku. Formatiranjem se dobija jedna prazna disketa koja ima samo osnovni direktorijum (root). Podela tvrdog diska na particije Pre nego to se novi tvrdi disk formatira na njemu se mora organzovati najmanje jedna particija. Tvrdi disk se moe podeliti na vie particija (delova). Ova radnja se izvrava pomou programa fdisk. Prva DOS particija se zove primarna, a sve ostale su tzv. proirene (extended). Na proirenim particijama se kreiraju logiki ureaji (logical drive). Ove logike ureaje DOS posmatra kao zasebne diskove mada su oni fiziki na jednom tvrdom disku. Primarna particija dobija oznaku C:, prvi logiki ureaj oznaku D:, drugi E:, itd. Zbog toga to se particije vide kao zasebni diskovi, u svakodnevnom govoru se esto i zovu diskovima.

Osnove DOS-a

16

UPOZORENJE: Podela diska na particije je posao za iskusnog korisnika DOS-a. Komandu fdisk koristite sa naroitom panjom jer grekom moete nepovratno izgubiti ceo sadraj vaeg tvrdog diska. Defragmentacija diska Ranije smo videli da se na disku fajlovi smetaju u tzv. klastere. Uzmimo npr. fajl koji po veliini zauzima 12 klastera. ta e se desiti ukoliko na disku nemamo slobodnih susednih 12 klastera? U tom sluaju, pri zapisivanju fajla na disk, fajl e se podeliti na vie delova. Recimo, napunie 6 klastera na jednom mestu, 4 na nekom drugom mestu i 2 na nekom treem mestu. Podaci o tome u kom se klasteru koji deo fajla nalazi, kao to je reeno, zapisuju se u FAT. Za ovakve fajlove, iji su delovi razbacani po tvrdom disku kaemo da su fragmentovani. Defragmentacija je proces pri kom se pomeraju ti fragmenti fajlova tako da se svaki fajl zapie u susedne klastere. Ovakav defragmentizovan disk radi bre. Defragmentacija se vri pomou komande c:>defrag [naziv diska] Time se poziva program za defragmentaciju. Korisnik u programu moe da bira izmeu defragmentacije samo fajlova, defragmentacije slobodnog prostora i potpune defragmentacije (fajlovi i prazan prostor). Preporuljivo je izvriti defragmentaciju svakih 15 dana. NAPOMENA: Na raunarima, na kojima je instaliran operativni sistem Windows 95 ili Windows NT, defragmentacija se vri iz Windows okruenja a ne iz DOS-a Provera diska Pri svakodnevnom radu zbog raznih okolnosti moe doi do povrede diska i do naruavanja strukture podataka na diskovima. To rezultira u tome to raunar jednostavno nee biti u stanju da proita odreene podatke. Ukoliko se neki fajl zapie na neispravnu povrinu tvrdog diska on biva izgubljen. Zato neispravna mesta sistem obeleava sa posebnim oznakama i pri radu ih zaobilazi. Za proveru povrine diska i ispravnosti strukture podataka na disku slui program scandisk. Poziva se kucanjem komande: c:>scandisk Korisnik treba da izabere disk koji e da se proverava i metodu (delimina provera, pri kojoj se proverava samo struktura podataka na disku i potpuna provera, pri kojoj se proverava i povrina tvrdog diska). eliminu proveru nije naodmet uraditi jedanput sedmino, a potpunu jedanput meseno. NAPOMENA: Na raunarima, na kojima je instaliran operativni sistem Windows 95 ili Windows NT, provera diska se vri iz Windows okruenja a ne iz DOS-a

2.1.4.2 Rad sa direktorijumima Listanje sadraja direktorijuma Sadraj (nazivi fajlova i poddirektorijuma) svakog direktorijuma moe se izlistati pomou komande dir. Kada otkucate komandu c:\>dir na monitoru dobijate listu sadraja tekueg direktorijuma: Volume in drive C has no label. Volume serial number is XXXX-XXXX Direcory of C:\ igre programi pisma autoexec.bat command.com config.sys 12.078 93.812 51 5 File(s) 12/02/97 7:01 12/10/97 8:32 12/11/97 7:11 12/01/97 3:00 12/01/97 3:02 12/01/97 3:00 103.941 bytes 156.245.987 bytes free

Lista sadri podarke o nazivu i serijskom broju diska, putu do tekueg direktorijuma, podatke o sadraju direktororijuma, ukupnu veliinu fajlova u direktorijumu i veliinu slebednog prostora na disku izraene u bajtovima.

Osnove DOS-a

17

U podatke u sadraju direktorijuma spadaju: naziv fajla ili poddirektorijuma, veliina fajla u bajtovima, datum i vreme kreiranja ili zadnje izmene fajla ili poddirektorijuma. Gornji primer prikazuje sadraj osnovnog direktorijuma. Ukoliko se radi o nekom drugom direktorijum na poetak liste sa podacima dodaju se sledee dve stavke: . .. (DIR) (DIR) 12/01/97 11:00 12/01/97 11:00

Prva simbolizuje tekui direktorijum a druga naddirektorijum tekueg direktorijuma. Za listanje sadraja bilo kog direktorijuma na disku bez promene tekueg direktorijuma koristite komandu dir u sledeoj formi: c:\>dir Evo nekoliko primera c:\>dir \pisma c:\>dir e:\pisma c:\>dir \pisma\sluzbena sadraj direktorijuma pisma na osnovnom direktorijumu sadraj direktorijuma pisma na osnovnom direktorijumu E: diska sadraj direktorijuma sluzbena.

Komanda dir moe se koristiti i za listanje filtriranog sadraja diektorijuma u sledeoj formi: c:\>dir gde je naziv odreenog fajla koji se trai. Kod odreivanja kljua mogu se koristiti i neki posebni znaci, tzv. dokeri: ? * zamenjuje jedan znak u nazivu ili ekstenziji fajla zamenjuje sve zankove u nazivu ili ekstenziji fajla : lista.txt, limta.txt, li2ta.txt, itd. : svi fajlovi koji imaju naziv config bez obzira na ekstenziju (config.sys, config.001, itd.) : svi fajlovi sa ekstenzijom txt : svi fajlovi tekueg direktorijuma

Primeri: li?ta.txt config.* *.txt *.*

Tako na primer komanda c:\>dir *.doc izlistava sve fajlove tekueg direktorijuma sa ekstenzijom doc. Promena aktivnog (tekueg, radnog) direktorijuma Za promenu aktivnog direktorijuma koristimu komandu c:\>cd gde je put do novog aktivnog direktorijuma. Ukoliko otkucate komandu cd bez atributa, kao odgovor dobijate put trenutno aktivnog direktorijuma. Komanda cd je skraenica od change diredtory (promeni direktorijum). Kreiranje novog direktorijuma Za kreiranje novog praznog direktorijuma pratite sledee korake: 1. Pozicionirajte se u direktorijum u kom elite napraviti novi poddirektorijum. 2. Otkucajte komandu: c:\>md gde je naziv novog direktorijuma. Pri zadavanju naziva direktorijuma, morate se drati iznatih pravila o zadavanju imena faljovima i direktorijumima. 3. Pritisnite ENTER. Komanda md je skraenica od make directory (napravi direktorijum). Otklanjanje direktorijuma Da bi otklonili direktorijum pratite sledee korake:

Osnove DOS-a 1. Pozicionirajte se u naddirektorijum u kom se nalazi direktorijum za brisanje. 2. Otkucajte komandu c:\>rd gde je naziv direktorijuma za brisanje. 3. Pritisnite ENTER. Komanda rd je skraenica od remove directory (otkloni direktorijum). Vano je zapamtiti da sa komandom rd moete otkloniti samo prazne direktorijume.

18

2.1.4.3 Rad sa fajlovima Kreiranje fajlova Fajlovi se kreiraju pomou programa za koje uvaju podatke. Tako, npr. fajlovi, koji sadre tekst, kreiraju se pomou tzv. tekst-editora ili tekst-procesora, fajlovi koji sadre slike kreiraju se pomou programa za crtanje, a fajlovi koji sadre izvrne programe kreiraju specijalni programi zvani programski jezici. To znai da pomou komandi DOS-a ne moemo kreirati fajlove, nego ih samo sreivati po direktorijumima i diskovima. Kopiranje fajlova Kopiranje je postupak pomou kog se dobiju duplikati fajlova istovetni originalnim. Komanda za kopiranje fajla (fajlova) glasi: c:\>copy [to] gde je sadri put i naziv fajla za kopiranje a put do direktorijuma u koji elimo prekopirati fajlove. Re to se moe izostaviti. Na primer, komanda c:\>copy \primeri\adresar.txt \proba pravi kopiju fajla zvanog adresar.txt iz direktorijuma primeri u direktorijum proba. Pri navoenju naziva u komandi copy moemo koristiti i doker znake, o kojima je ve bilo rei kod komande dir. Tako, na primer, komanda c:\>copy \primeri\*.txt \proba kopira sve fajlove koji imaju ekstenziju txt iz direktorijuma primeri u direktorijum proba, komanda c:\>copy \primeri\*.* \proba kopira sve fajlove iz direktorijuma primeri u direktorijum proba. NAPOMENA: Ukoliko se ve u odredinom direktorijumu nalazi fajl iji se naziv poklapa sa nazivom fajla koji se kopira, stari fajl e biti prepisan, tj podaci iz tog fajla e se nepovratno izgubiti. Premetanje fajlova Premetanje je postupak pomou kog se fajlovi premetaju iz jednog direktorijuma u drugi. Komanda za premetanje fajla (fajlova) glasi: c:\>move [to] gde je sadri put i naziv fajla za premetanje, a put do direktorijuma u koji elimo premestiti fajlove. Re to se moe izostaviti. Na primer, komanda c:\>move \primeri\adresar.txt \proba premeta fajl zvani adresar.txt iz direktorijuma primeri u direktorijum proba. Pri navoenju naziva u komandi move moemo koristiti i doker znake, o kojima je ve bilo rei kod komande dir. Tako, na primer, komanda c:\>move \primeri\*.txt \proba premeta sve fajlove koji imaju ekstenziju txt iz direktorijuma primeri u direktorijum proba, dok komanda

Osnove DOS-a c:\>move \primeri\*.* \proba premeta sve fajlove iz direktorijuma primeri u direktorijum proba.

19

NAPOMENA: Ukoliko se ve u odredinom direktorijumu nalazi fajl iji se naziv poklapa sa nazivom fajla koji se premeta, stari fajl e biti prepisan, tj podaci iz tog fajla e se nepovratno izgubiti. Brisanje fajlova Brisanjem se nepotebni fajlova otklanjaju sa diska i tako se oslobaa prostor na disku za skladitenje novih fajlova. Komanda za brisanje fajla (fajlova) glasi: c:\>del gde sadri put i naziv fajla za brisanje. Na primer, komanda c:\>del \primeri\adresar.txt brie fajl zvani adresar.txt iz direktorijuma primeri. Pri navoenju naziva u komandi del moemo koristiti i spomenute doker znake. Tako, na primer, komanda c:\>del \primeri\*.txt brie sve fajlove koji imaju ekstenziju txt iz direktorijuma primeri, dok komanda c:\>del \primeri\*.* brie sve fajlove iz direktorijuma primeri. NAPOMENA: Komandu del *.* koristiti sa naroitom panjom, jer brie sve fajlove iz tekueg direktorijuma. Vraanje grekom izbrisanih fajlova Fajlove izbrisane pomou komande del moemo vratiti pomou komande c:\>undelete Ova komanda trai sve izbrisane fajlove u tekuem direktorijumu i ako ih pronae pita korinika da li eli vratiti naeni fajl. Ako se korisnik odlui za vraanje fajla mora zadati prvo slovo naziva fajla. NAPOMENA: Komandu undelete moete koristiti samo u sluaju ako od trenutka brisanja fajlova niste zapisivali nove fajlove na disk. Preimenovanje fajlova Svakom fajlu moete promeniti naziv pomou komande c:\>rename Na primer komanda c:\>rename adresar.txt adr.txt menja naziv fajla adresar.txt u adr.txt. Pronalaenje fajla na disku Prilikom rada esto se javlja poteba da pronaemo neki fajl na disku ili da se potsetimo na koji smo direktorijum smestili odreeni fajl ili odreene fajlove. Ova potraga za fajlom moe se izvesti pomou poznate komande dir ako se navede argument /s (s znai subdirectory). Ako se navede ovaj argument, komanda dir izlistava sadraj ne smo tekueg direktorijuma, nego i sadraj svih poddirektorijuma tekueg direktorijuma. Ako se ovaj argument koristi zajedno sa kljuem listanja (vidi objajnenje komande dir), moemo izlistati odreene fajlove na svim poddirektorijumima. Na primer, komanda c:\>dir *.txt /s izlistava sve fajlove sa txt ekstenzijom u svim poddirektorijumima diska c:. Moe da se desi, da fajlova, koji zadovoljavaju zadati klju listanja, ima puno, pa poetak liste pobegne na ekranu. Zbog toga preporuljivo je komandu dir /s koristiti sa dodatnim argumentom /p: c:\>dir *.txt /s /p Ako se trai jedan odreeni fajl moemo iza komande dir navesti njegovo puno ime:

Osnove DOS-a c:\>dir adr.txt /s /p Ova komanda e izlistati fajlove zvane adr.txt na svim poddirektorijumima diska c:.

20

2.1.4.4 Atributi fajlaDOS svakom fajlu dodeljuje po etiri dodatne oznake, takozvane atribute, da bi pomou tih atributa posebno oznaio vanije fajlove. Ta etiri atributa su sledea: s h r a - sistemski - skriven - samo za itanje - za arhiviranje (eng. system) (eng. hyden) (eng. read-only) (eng. archive)

Atribut s dodaje se svim fajlovima koje koristi operativni sistem pri svom radu. Ovi fajlovi se ne vide pri prostom korienju komande dir. Ovoj komandi teba dodati argument /a:s da bi se izlistali ovi fajlovi. Atribut h dodaje se svim fajlovima koje treba iz nekog razloga sakriti od oiju korisnika. Ni ovi fajlovi se ne vide pri korienju komande dir. Da bi pri listanje sadraja direktorijuma videli i skrivene fajlove, komandi dir treba dodati argument /a:h Atribut r dodaje se fajlovima koje treba posebno zatiti od brisanja ili izmene. Ovakvi fajlovi se mogu samo itati i kopirati ali ne i brisati niti premestiti. Atribut a dodaje se svim fajlovima koje treba ukljuiti u spisak fajlova pri pravljenju rezervne kopije diska (arhiviranje). Ovaj atribut se dodaje svakom fajlu automatski pri kreiranju. Atributi fajlova tekueg direktorijuma se mogu izlistati pomou komande c:\>attrib Ista komanda u sledeoj formi slui i za dodelu i otklanjanje atributa fajlova c:\>attrib [+s/-s] [+h/-h] [+r/-r] [+a/-a] Evo nekoliko primera: c:\>attrib +s adr.txt c:\>attrib h *.doc c:\>attrib a +r proba.exe dodaje atribut s (sistemski) fajlu adr.txt uklanja atribut h (skriven) svim fajlovima sa ekstenzijom doc uklanja atribut a (arhiviranje) i postavlja argument r (samo za itanje) fajlu proba.exe

Osnove DOS-a

21

2.2 2.2.1

Pokretanje programa u DOS okruenju Pojam programa

Programi su nizovi instrukcija, koji raunaru kau ta treba raditi da bi se neki zadatak izvrio. Programi se mogu napisati sa raznoraznom namenom, ali zajedniki je kod svakog programa da barataju sa nekim podacima ili objektima. Ti podaci, koje programi koriste pri svom radu, kao to je ve ranije izneto, uvaju se u fajlovima ili ih korisnik pri korienju programa sam unosi. I sami programi se uvaju u nekim fajlovima. Da bi se ti fajlovi, koji sadre izvrne programe, razlikovali od fajlova sa podacima, u DOS okruenju dobijaju ekstenziju exe ili com. Kada pi pogledali sadraj nekog takvog fajla, videli bi gomilu nama nerazumljivih simbola. Ti simboli predstavljaju program pisan na tzv. mainskom jeziku. To je jezik koji raunar razume. Ranije su se programi za izvravanje jednog zadatka smetali u jedan fajl. U dananje vreme su programi postali toliko komplikovani da ne mogu stati u jedan fajl, nego se rastavljaju u tzv. programske module, koji se pri izvravanju programa uitavaju po potrebi.

2.2.2

Pokretanje programa

Programi se u DOS okruenju pokrreu na taj nain, da im se jednostavno otkuca naziv fajla koji ih sadri. Pri kucanju naziva fajla (programa) ekstenzija se moe izostaviti. Tako, npr., da bi startovali program nc.exe dovoljno je ukucati komandu c:\>nc

2.2.3

Prekid rada programa i povratak u DOS

Nain prekidanja rada programa je razliit od programa do programa. Najee se koristi tipka Esc, ili kombinacija tastera Ctrl+Q, Ctrl+C, itd. Za izlazak iz konkretnog programa kojeg koristite konsultujte priloenu literaturu ili pitajte iskusnije korisnike. Ukoliko nikako ne uspevate da prekinete rad programa, pritisnite kombinaciju tastera Ctrl+Alt+Delete ime restartujete raunar. Ako ni to ne uspeva pritisnite tipku RESET na vaem raunaru.

2.3

Neki esto korieni programi DOS okruenja

U nastavku emo govoriti o korienju programa koji se esto koriste u DOS okruenju.

2.3.1

Program za arhiviranje ARJ

Program arj je jedan od najrasprostranijih programa za arhiviranje fajlova i direktorijuma u svetu. Termin arhiviranje i nije najpodesniji, pre bi se reklo kompresija ili pakovanje. O emu se radi? Moe vam se desiti da vam ostane premalo slobodnog prostora na tvrdom disku za smetaj novih fajlova. U tom sluaju moete izbrisati neke nepotrebne fajlove da bi oslobodili prostor na disku. A ta da se radi ako su vam svi fajlovi potrebni? Reenje se nalazi u korienju programa za kompresiju fajlova. Ovi programi pomou nekih matematikih metoda, vre sabijanje vaih fajlova u jedan fajl, tako da oni zauzimaju manje mesto na disku,oslobaajui time deo prostora. Problem je u tome to se ti spakovani fajlovi ne mogu koristiti. Oni su tu, podaci u njima su sauvani, ali ne moemo im pristupiti. Da bi pristupili tim pdacima, moramo spakovane fajlove raspakovati ili dekompresovati. Program arj.exe vri i kompresiju i dekompresiju podataka, zavisno od potreba. Pokretanje programa vri se pomou komande: c:\>arj [] [] Komande su sledee: a: Dodavanje fajlova arhivi d: Brisanje fajla iz arhive e: Raspakovanje fajlova iz arhive f: Osveeni fajlovi u arhivi l: Listanje sadraja arhive Pored komande se mogu koristiti sledei prekidai: c: preskoi proveru vremena m: t: u: v: x: Prebacivanje fajla u arhivu Provera integriteta arhive Osveavanje fajlova u arhivi Detaljnija lista sadraja arhive Raspakovanje fajlova sa punim putem

n: Samo nove fajlove

Osnove DOS-a d: e: f: g: i: m: sa brisanjem iskljui puteve iz naziva osveeni postojei fajlovi sa ifrom bez inikatora napredka sa metodom 0, 1, 2, 3, 4 r: u: v: w: x: y: dodaj poddirektorijume osvei fajlove dozvoli vie diskova odredi radni direktorijum ukljui navedene fajlove podrazumevani odgovor da

22

Kao rezultat pakovanja fajlova dobijamo jedan ili vie fajlova (tzv. arhive) sa ekstenzijom arj, a01, a02, itd. Primeri : c:\>arj a tekst c:\>arj l x proba *.txt c:\>arj x -va -y tekstovi : pakuje sve fajlove tekueg direktorija u arhivu tekst.arj : lista sve fajlove sa ekstenzijom txt u arhivi proba.arj : raspakuje fajlove iz arhive tekstovi iz arhive sa vie fajlova

2.3.2

Norton Commander

Norton Commander ili skraeno NC je jedan od najee korienih programa u DOS okruenju. Problem sa DOS-om je u tome to korisnik mora da pamti sve komande i njihove oblike da bi ih koristio i da ih preko tastature unosi. Pri unosu komandi esto dolazi do pogreno otkucanih slova, a pogreno otkucane komande raunar ne moe da prepozna, pa ih korisnik mora ponoviti. NC je zamiljen kao svojevrsna nadgradnja DOS-a, koja e osloboditi korisnika pamenja i stalnog ukucavanja komandi DOS-a. Norton Commander se poziva ukucavanjem komande c:\>nc Pri startovanju pojavljuje se na monitoru sledea slika:

Slika 10.- Izgled Norton Commandera Ekran se deli na nekoliko delova: dva prozora za prikazivanje sadraja dva direktorijuma; komandna linija za unos komande prko tastature meni-linija prikaz funkcija pojedinih funkcijskih tipki

Najvei deo ekrana zauzimaju prozori za prikazivaje sadraja direktorijuma. Ima ih dva, levi i desni. Pored prikazivanja direktorijuma mogu da poslue i za neke druge svrhe to emo videti kasnije. Od ova dva prozora uvek je jedan aktivan, to znai da se sve komande odnose na direktorijum i tom prozoru. Na vrhu oba prozora prikazan je put i naziv direktorijuma iji je sadraj prikazan u prozoru. Naziv aktivnog direktorijuma je oznaen drugom bojom. Koji e od dva prozora biti aktivan odreujemo sa tipkum Tab. Ukoliko je levi prozor aktivan, pritiskom na tipku Tab aktivirae se decni prozor, dok e levi postati pasivan, i

Osnove DOS-a

23

obrnuto. U samom aktivnom prozoru naziv jednog fajla je uvek obeleen drugom bojom. Ta boja oznaava da je taj fajl trenutno u ii, tj da e se sve aktivnost koje se odnose na fajlove imati uticaja na taj fajl. Tu oznaku pomeramo kursorskim tipkama i tipkama PgUp, PgDn, Home i End. U dnu ekrana vidimo ispisane funkcije koje su pridruene funkcijskim tipkama od F1 do F10. Te funkcije se pozivaju pritiskom na odgovarajuu funkcijsku tipku. Te funkcije su: F1 F2 F3 F4 F5 F6 F7 F8 F9 F10 Help Menu View Edit Copy RenMov MkDir Delete PullDn Quit Pozivanje ekranske pomoi; Pozivanje korisnikog menija Pregled sadraja tekstualnh i drugih fajlova Pregled i promena sadraja tekstualnih datoteka Presnimavanje oznaenih fajlova iz aktivnog prozora u pasivni Preimenovanje i pomeranje fajlova iz aktivnog prozora u pasivni Kreiranje novog poddirektorijuma u aktivnom prozoru Brisanje oznaenih fajlova i poddirektorijuma Aktiviranje padajuih menija Naputanje Norton Commandera

Funkcije koje su priruene funkcijskim tipkama se menjaju ako funkcijske tipke koristimo u kombinaciji sa tipkama Ctrl i Alt. Te funkcije su sledee: Ctrl+F1 Ctrl+F2 Ctrl+F3 Ctrl+F4 Ctrl+F5 Ctrl+F6 Ctrl+F7 Ctrl+F8 Ctrl+F9 Ctrl+F10 Alt+F1 Alt+F2 Alt+F3 Alt+F4 Alt+F5 Alt+F6 Alt+F7 Alt+F8 Alt+F9 Alt+F10 Left Right Name Exten Time Size Unsort Print Left Right View... Edit... Comp DeComp Find History EGA Ln Tree Ukljuivanje i iskljuivanje levog prozora Ukljuivanje i iskljuivanje desnog prozora Poreanje sadraja aktivnog prozora po nazivu Poreanje sadraja aktivnog prozora po priirenju naziva Poreanje sadraja aktivnog prozora po vremenu kreiranja Poreanje sadraja aktivnog prozora po veliini Prikazivanje sadraja bez poredjanja tampanje oznaenog fajla Izbor ureaja za levi prozor Izbor ureaja za desni prozor Pregled sadraja tekstualnh i drugih fajlova Pregled i promena sadraja tekstualnih datoteka Kompresija fajlova i direktorijuma sa programom arj Dekompresija fajlova i direktorijuma sa programom arj Pronalaenje fajlova na disku Istorijat ukucanih komandi Prikaz ekrana u EGA rezoluciji Pozivanje programa za grafiku promenu radnog direktorijuma Norton Change Directory

Na vrhu ekrana se nalazi linija sa padajuim menijima. Padajuin menija ima pet.To su: Left, Files, Commands, Options i Right. Stavke menija Left i Right su potpuno identine a odnose se na nain prikazivanja sadraja u levom odnosno desnom prozoru: Brief Full Info Tree Quick View Compressed file Link On/Off Name Extension Time Size Unsort Ctrl+F1 Ctrl+F3 Ctrl+F4 Ctrl+F5 Ctrl+F6 Ctrl+F7 Saeti prikaz samo nazivi fajlova i direktorijuma Potpuni prikaz svih podataka o fajlovima i direktorijumima Prikaz informacija raznih informacija o aktivnom prozoru Prikaz stabla direktorijuma Pogled na sadraj oznaenog fajla Prikazivanje kompresovanog fajla Prikazivanje sadraja direktorijuma sa povezanog raunara preko serijskog ili paralelnog kabla Ukljuivanje i iskluivanje prozora Poreanje sadraja aktivnog prozora po nazivu Poreanje sadraja aktivnog prozora po priirenju naziva Poreanje sadraja aktivnog prozora po vremenu kreiranja Poreanje sadraja aktivnog prozora po veliini Prikazivanje sadraja bez poredjanja

Osnove DOS-a Re-read Filter... Drive... Osveavanje sadraja prozora Filtriranje sadraja prozora Izbor ureaja za prikazivanje Pozivanje ekranske pomoi; Pozivanje korisnikog menija Pregled sadraja tekstualnh i drugih fajlova Pregled i promena sadraja tekstualnih datoteka Presnimavanje oznaenih fajlova iz aktivnog prozora u pasivni Preimenovanje i pomeranje fajlova iz aktivnog prozora u pasivni Kreiranje novog poddirektorijuma u aktivnom prozoru Brisanje oznaenih fajlova i poddirektorijuma Postavljanje atributa fajlova Izbor grupe fajlova Ponitavanje izbora fajlova Invertovanje selekcije Vraanje ponitene selekcije Naputanje Norton Commandera Pozivanje programa Norton Change Directory Potraivanje fajla Istorijat ukucanih komandi Prikazivanje prozora u EGA rezoluciji Informacije o sistemu Promena mesta prozora Iskljuivanje i ukljuivanje prozora Usporeivaje sadraja direktorijuma prikazanih u prozorima Emulacija terminala raunarske mree Sastavljanje korisnikog menija Pridruivanje programa proirenju naziva fajlova Konfiguracija okruenja Izbor programa za obradu teksta Postavljanju zahteva za potvrdom Izbor metode kompresije Ukljuivanje i iskljuivanje automatskog korisnikog menija Prikazivanje puta u promptu Ukljuivanje linije sa komandama Prikazivanje prozora preko celog ekrana Prikazivanje osnovnih podataka o oznaenom fajlu na dnu prozora Prikazivajne asovnika na vrhu prozora Spasavanje postavljenih parametara

24

Alt+F1

Stavke menija Files odnose se na rad sa fajlovima i direktorijumima: Help F1 Menu F2 View F3 Edit F4 Copy F5 Rename or Move F6 Make Directory F7 Delete F8 File Attributes Select group Gray + Deselect group Gray Ivert selection Gray * Restore selection Quit F10 NCD tree Alt+F10 Find File Alt+F7 History Alt+F8 EGA lines Alt+F9 System informations Swap panels Ctrl+U Panels on/off Ctrl+O Compare directories Terminal emulation Menu file edit Extension file edit Configuration... Editor... Confirmation... Compression... Auto menus Path prompt Key bar Full Screen Mini status Clock Save setup

Meni Commands sadri posebne komande:

Meni Options se odnosi na postavljanje raznih parametara samog programa Norton Commander:

Ctrl+B

Princip rada u Norton Commanderu je sledei: izaberi objekat sa kojim eli raditi izaberi akciju koju eli izvrtit sa oznaenim objektom saopti raunaru zahtevane podatke za izvravanje radnje ako se zahteva potvrdi izvrenje radnje

U Norton Commanderu se ve prepoznaju principi rada sa objektima koji se korite i u samom Windowsu.

3 Operativni sistem Windows 95Pre nego to krenemo u upoznavanje rada u Windows 95 okruenju upoznajmo se sa nejim najbitnijim osobinama danas anjpopularnijeg operatvnog sistema.

3.1

Bitne karakteristike Windows-a 95

Windows 95 donosi brojna uanpreenja iji je cilj da upotrebu raunara maksimalno pojednostavi i omogui njihov ulazak u najiri krug neprofesionalaca, tj. ljudi koji raunarima ne ele da se bave ve da ih koriste kako bi olakali obavljanje svojih svakodnevnih aktivnosti i reili neke probleme, a da sebi ne naprave nove.

3.1.1

Grafiko radno okruenje

Cilj uvoenja grafikog radnog okruenja je obezbediti to loginiji, jednostavniji i prirodniji izgled i upotrebu pojedinih elemenata. Osnovna uloga operativnog sistema je da bude prevodilac izmeu oveka i maine, to razumljiviji oveku, a to efikasniji prema spletu digitalne elektronike i precizne mehanike koja sainjava raunar. Dizajneri su novim izgledom pokuali da ree zadatak to prirodnijeg predstavljanja raunarskih resursa korisniku na jednostavan nain. Reenje koje je ponueno predstavlja rezultat obimnih istraivanja i ispitivanja velikog broja uzoraka iz raznovrsnih ciljnih grupa korisnika.

3.1.2

Objektna orijentacija

Windows 95 je baziran na objektima, koji su unificiran nain predstavljanja svih elemenata raunara i raunarskih programa. Umesto da se razliitim komponentama pristupa na potpuno svojstven nain, objekti su pokuaj pronalaenja to vie zajednikih karakteristika i to ireg uniformisanja naina manipulacije svim elementima. Na primer, zajednika osobina svih moguih elemenata je da imaju svoje ime i, kao proizvod toga, sopstvenu grafiku prezentaciju ili simbol. Dakle, zato se ne bi nazivima i grafikim simbolima rukovalo uvek na isti nain, nezavisno o kakvom objektu se radi? Jo jedna zajednika osobina koju imaju svi objekti da imaju neke osobine. Uvid u te osobine i njihovo podeavanje se takoe moe izvoditi uvek na isti nain bez obzira to se one bitno razliite i usko vezane za tip objekta koji je konkretno u pitanju. Uz ovakav pritup se bitno smanjuje koliina informavija koju ovek mora da memorie da bi koristio raunar.

3.1.3

Produeni nazivi datoteka

Nazivi koji se mogu davati fajlovima i direktorijumima nisu vie ograniene na svega 8 slova i tri slova ekstenzije. Korisnik nemmora vie da smilja i pamti imena tipa mesizvjl ve fajl moe nazvati sasvim normalno i oigledno Meseni izvetaj za juli. Opravdanje za kratke nazive je nekada postojalo jer su komande ukucavane, pa je unos dugog imena bio naporan i podloan grekama. Danas se elementi komandi biraju sa liste ili pokazivanjem na njihove grafike simbole, tako da je u praksi potrebno ukucavati ih samo jedanput prilikom kreiranja.

3.1.4

Pokazivaki fajlovi

Da bi se brzo i efikasno radilo, potrebni objekti treba da budu uvek pri ruci, gde god da se potreba z anjima ukae. Lista lanova kolektiva je potrebna i tamo gde se pripremaju izvetaji o platama, pri planiranju zaduenja, u prijavnoj slubi... Kopirati neku datoteku na mnogo mesta je najpre neracionalno, a uz to treba voditi rauna o aurnosti i tekuoj verziji. Windows 95 uvodi koncept pokazivakih fajlove (eng. shortcuts) koji su kratki i zauzimaju malo resursa a postupke preduzete nad njima transparentno preusmeravaju ka objektu na koji ukazuju. Ovi fajlovi su neka vrsta virtuelnih objekata na koji pokazuju i omoguavaju da se obezbedi dostupnost na svim mestima na kojima je to potrebno.

3.1.5

Grafika prezentacija sistema

Komponente i ureaji od kojih se raunar sastoji su dobili koginu hijerarhijsku prezentaciju u obliku My Computer (moj raunar) objektu. On sadri sve diskove, tampae, kontrolni panel za podeavanje, mrene servise itd.

Windows 95

26

Sadraj ovog objekta su novi objekti koji se dalje mogu otvarati, njihove osobine se mogu pregledati, podeavati i slino. Preduzimanje akcija Windows 95 kree sa jedinstvenog, centralizovanog i uvek dostupnog mesta dugmeta sa natpisom Start. Ovim dugmetom se pokreu sve instalirane aplikacije (programi), kree u razna podeavanja sistema, zahteva pronalaenje podataka ili trai upustva (Help).

3.1.6

Instalacija ureaja i programa

Uvoenjem tehnologije Plug & Play (utakni i pokreni) za automatsko prepozanvanje i konfiguraciju raunarskih komponenti koje obavlja sam sistem treba da uprosti postupak instalacije tih raunarskih komponenti i ureaja. Taj postupak je do sada zahtevao veliku strunost i pozanvanje digitalne elektronike, raunarske arhitekture, upuenost u raspodelu raunarskih resursa... ukratko, bio je to posao za profesionalca. Predvien je poseban modul operativnog sistema iz koga se vri intalacija softvera. Sam softver obezbeuje automatizovane procedure za izvoenje instalacije i deinstalacije programa. To znai da se proirivanje sistema novim programima obavlja po unificiranom postupku, a njihovo uklanjanje jednostavno i potpuno automatski, bez ostavljanja tragova i nepotrebnog zauzimanja resursa.

3.1.7

Multitasking (istovremeni rad vie programa)

Personalni raunar u najveem broju sluajeva ima samo jedan procesor, a windows moe da izvrava vie programa istovremeno. Ova kontradikcija se reava putanjem svake od aktivnih aplikacija da koristi procesor neko kratko vreme a onda prelaenjem na sledeu. Ukolliko s eove izmene odvijaju dovoljno brzo (vie desetina puta u sekundi) korisnik ima utisak da sve aplikacije rade istovremeno.

3.1.8

Jaka podrka raunarskom povezivanju

Personalni raunari su ekonomino i vrlo fleksibilno reenje za informacioni sistem. Jedini nedostatak jenjihova rascepkanost i izolivanost, a to se reava povezivanjem u raunarske mree. Windows 95 ima ugraenu izvanrednu podrku z apovezivanje raunara na razne naine. Mogu se koristiti ethernet i druge mrene topologije, ali se povezivanje moe obavljati i modemskim vezama preko telefonskih linija. Unutar Windows 95 mrea obezbeen je veliki broj lepo uraenih mrenih servisa mao to su zajedniki pristup diskovima, tampaima, faks ureajima, razmena elektronske pote i poruka, korienje zajednikih podataka, saradnja timova, itd. Pored toga, Windows 95 radne stanice se lako ukljuuju u mree zasnovane na nekom drugom operativnom sistemu (Novell Netware, Unix, Windows NT). Obezbeena j eposrka i globalnom povezivanju preko svetske Internet mree u koju je trenutno ukljueno vie desetine miliona korisnika. Istovremeno sa izdavanjem Windows 95 operativnog sistema, fima Microsoft je pustila u rad svoju globalnu mreu, Microsoft Network (MSN), koja je u potpunosti podrana na nivou operativnog sistema.

3.1.9

Multimedijalni pristup podacima

Sa poveanjem moi raunara oni prestaju da budu ogranieni samo na rad sa teskstom i grafikom. Uvode se i neke druge tahnologije prezentacije informacija kao to je zvuk, video snimci, animacije... to se popularno naziva multimedijom. Podrka ovakvim tehnologijama je u Windows 95 ugraena bolje nego ikada ranije. Obezbeena je i podrka z aprikljuivanje najrazliitijih modela multimedijalnih dodataka i adaptera (audio kartice, CD-ROM ureaja, video kartice za obradu analognih video signala itd.), a u samom paketu su prisutne razne aplikacije z aprikaz i obradu multimedijalnih podataka. Sve ovo treba da obezbedi mnogo bogatiu prezentaciju podataka pripremanih u raunarima i njegovo prirodnije korienje za automatizovano, bolje i lake obavljanje svakodnevnih poslova zbog ega su raunari i izmiljeni.

Windows 95

27

3.2 3.2.1

Prvi Windows 95 koraci Osnovni izgled ekrana

Ekran je u Windows 95 podeljen na dva osnovna dela. Najvei deo predstavlja radnu povrinu (desktop) na kojoj se odvijaju sve aktivnosti programa. Drugi deo je mnogo manji i nalazi se obino na dnu ekrana. On se zove taskbar (paleta sa poslovima) i predstavlja liniju sa koje se pokreu aplikacije, prelazi iz jedne u drugu, prikazuje status rada i drugo.

Grafiki simboli objekata - ikone

Radna povrina (desktop)

Prozor aplikacije

Komandna linija (taskbar) Prikaz statusa

Dugme za pokretanje programa

Dugme aplikacije

Slika 11.- Tipian izgled ekrana u Windows 95

3.2.1.1 Radna povrinaDesktop j eosnovna radn apovrina na kojoj se odvijaju aplikacije. Moe se posmatrati kao obina pozadina svih ostalih objekata na ekranu, ali desktop predstavlja mnogo vie od toga. To je objekat sa svojim osobinama, koje se mogu prilagoavati potrebama i na sebi moe drati razne druge objekte u obliku grafikih simbola, ikona ili otvorenih prozore u kojima se zadaju komande aplikaciji i ispisuju rezulatati njenog rada. Objekti koji se mogu nai na desktopu su ikone aplikacija (ili njihovi prozori kada su aktivne), datoteka, kataloga (folders naziv za direktorijume), zatim pokazivai na njih , pokazivai na ureaje, mree i drugi. Meutim, ono to se vidi na desktopu je samo vrh ledenog brega, jer se na njemu ne dre svi objekti koji postoje u raunaru, ve samo neki od njih koji su najee potrebni. U raunaru moe biti na stotine programa i datoteka, pa bi desktop bio prepunjen i nepregledan ako bi se sve postavljalo na njega. Uostalom, nikada ne drimo na stolu sav kacelarijski materijal, ve poneto odloimo i u fioke dok nam ne zatreba.

3.2.1.2 Paleta sa poslovimaTaskbar se moe posmatrati kao centralna komandna tabla sa koje se pokreu aplikacije, prelazi iz jedne u drugu, dobija status rada i slino. Inicijalno se nalazi na dnu ekrana i uvek j evidljiv, jer se postavlja iznad svih aktivnih prozora i aplikacija, mada se njegov poloaj, veliina i druge osobine mogu po potrebi promeniti.

Windows 95

28

Taskbar se sastoi od tri osnovna segmenta. U levom uglu je dugme Start preko koga se pokreu sve instalirane aplikacije i zadaju razne sistemske komande. O ovom vanom dugmetu govoriemo kasnije veoma detaljno. U desnom uglu je statusno polje (notification area) preko koga se prati stanje sistema, odnosno raznih programa koji se izvravaju u pozadini, bez otvaranja prozora i dugmeta na taskbaru. Tu se moe nalaziti i asovnik, komanda za podeavanje jaine zvuka (sliica zvunika), komanda z apraenje toka tampanja (sliica tampaa koja se pojavi kada je tampanje u toku), tok modemske ili faks veze (sliica modema), simbol za ozbor aktivnog rasporeda tastature ukoliko je instalirano vie od njih itd. Ak o par sekundi zadrite pokaziva iznad ovih sliica, dobiete dodatne informacije, a dvostrukim klikom se pokree aplikacija za upravljanje njihovim radom. Centralni deo taskbara rezervisan je za dugmad trenutno aktivnih aplikacija. Pri pokretanju aplikacija ovde se pojavljuje njihovi grafiki simboli u obliku dugmeta (tastera), to omoguava da se na jednom mestu prate svi pokrenuti programi i da se jednostavnim pritiskom na dugmr nekog od njih izabere ona sa kojom se trenutno radi. Ovaj deo taskbara se, dakle, moe posmatrati kao bira kanala na televizoru.

3.2.2

Nain rada pod Windows 95

Osnovna ideja operativnih sistema koji su grafki orijentisani j eto prirodnija upotreba raunara. Glavni cilj je koristiti raunar na vizuelno jasan nain, sledei ligiku upotrebe raznih drugih predmeta i alatki iz svakodnevnog ivota. Poto je veza raunara sa korisnikom virtualna, tj. raunar se korisniku obraa preko vetaki generisanih objekata na ekranu monitora, cilj je da ti objekti budu stilizovani tako da njihova upotreba bude jasna i logina, a da ipak nisu optereeni suvinim detaljima koji bi usporili rad raunara. Komande koje korisnik upuuje raunaru treba da se unose na pokazivaki nain koji se koristi i u stvarnom svetu. Zbog toga je izmiljen mi, jednostavan pokazivaki ureaj na kome je zasnovan dobar deo upravljanja Windows 95 operativnim sistemom. Drugi ureaj koji se koristi za komandovanje je tastatura, neophodna za unoenje tekstova, brojnih podataka i slino, pa je uraena ekvivalentni pisaoj maini i koristi se na slian nain, gde god je to pogodno. NAPOMENA: Skoro sve akcije u Windows 95 mogu da se izvedu kako miem tako i tastaturom. Naravno, ne moe se lako crtati tastaturom ili unositi tekst miem, ali izbor komandi je mogu n aoba naina, pri emu treba birati onaj koji je u konkretnom sluaju laki.

3.2.2.1 Upotreba miaO miu kao ureaju bilo je nekoliko rei u delu teksta o hardveru, tako da emo se ovde koncentrisati na upotrebu tog ureaja. Naveemo osnovne zahvate koji se izvode miem: pomeranje pokazivaa: pokaziva mia je na ekranu prikazan u obliku strelice i slui operativnom sistemu kao indikacija objekta na koji korisnik eli da primeni neku akciju. Precizno pozicioniranje pokazivaa je dakle, od vitalnog znaaja za pravilnu interpretaciju komande od strane raunara. Pomeranje pokazivaa se izvodi pomeranjem mia po povrini stola u etiri osnovna smera naprednazad (to se na ekranu prevodi u gore-dole) i levo-desno, kao i kombinacija ovih smerova (pomeranje ukoso). Ove pokrete softver prevodi u analogna pomeranja strelice na ekranu, a brzina pomeranja zavisi od brzine kretanja mia i podeene osetljivosti. izbor objekta ili klik: izvodi se kratkim pritiskom i otputanjem levog tastera mia. Ova akcija deluje iskljuivo na objekat iznad koga se trenutno nalazi pokaziva (preciznije: sam vrh strelice). Zavisno od vrste objekta i konteksta u kome se klik izvodi, rezultat moe biti dovoenje objekta u fokus, pokretanje komande ili izbor opcije sa liste, pritiskanje nacrtanog dugmeta i slino. Levo dugme je, dakle, primarno i koristi se za selektovanje objekata. alternativna akcija ii klik desnim tasterom: izvodi se isto kao izbor objekta ali se pitiska desni taster mia. ovom akcijom obino ispisujete pomone liste komandi za objekat na kome se trenutno nalazi pokaziva, pa se naziva dugmetom za meni objekta. aktiviranje objekta ili dvostruki klik: zahvat za nijansu tei od prethodnih, mada e malo prakse reiti probleme. Izvodi se tako to se levo dugme mia pritisne dva puta uz vrlo malu pauzu izmeu (ispod 1 sekunde). Ukoliko dvoklik ne bude dovoljno brz, operativni sistem e ga shvatiti kao dva obina klika (dozvoljena pauza se inae moe podesiti). Dvostruki klik se najee koristi za aktiviranje akcija predstavljenih u obliku ikona. Dakle, jedan klik na ikonu obuno je dovede u fokus, a klik-klik pokree akciju koju dotina sliica simbolizuje.

Windows 95

29

prevlaenje objekata: pokaziva mia se slobodno kree po keranu, ne utiui na objekte preko kojih prelazi. Meutim, esto je potebno neki objekat premestiti, oznaiti neki iri prostor na ekranu i slino. To se onda izvodi pomeranjem mia uz pritisnuti levi taster (prevlaenje). Pokaziva se dovede na objekat, pritisne se (i ne puta!) levi taster i pri tome pomera mi. Pokaziva na ekranu onda sa sobom nosi zabrani objekat, sve dok se taster na pusti, kada se objekat odvoji od pokazivaa i padne na desktop.

3.2.2.2 Upotreba tastatureNain upotrebe tastature i znaenje pojedine tipke na tastaturi je objanjeno u delu Tastatura na strani 3.

3.2.3

Pokretanje programa

Dolo je vreme da ponemo rad pod Windowsom sve je uspeno instalirano i spremno a mi se nalazimo pred ekranom . Dugme Start u levom donjem uglu ekrana slui za pokretanje instaliranih aplikacija i aktiviranje sistemskih komandi. Dovedemo, dakle, pokaziva mia na to dugme i pritisnimo levi taster, tj izvedemo klik na dugme Start. Kao rezultat pojavie se lista komandi odnosno meni (Slika 12.). Sada iz menija treba izabrati neku stavku ili odustati od izbora. Da za poetak probamo odustajanje: kliknimo miem negde na prazan prostor desktopa i lista e nestati. Isti efekat se postie pritiskom na taster Esc. Pozovimo ponovo listu i dovedimo pokaziva na oznaku Programs (Programi). Posle par sekundi pojavljuje se nova lista, iako nismo preduzeli nikakvu akciju. Razlog za ovakvu reakciju sistema j eto de radi o takozvanom kaskadnom meniju: komanda Programs i ne radi nita drugo osim to otvara listu sa daljim komandanma. Mala strelica (trougli), desno id Programs stavke znai da postoji kaskada: podlista se mogla i odmah aktivirati klikom, a ukoliko se saeka par sekundi, raunar e je usluno ponuditi sam. Sadraj dobijene podliste zavisi od instaliranih programa, a na slici je dat primer. Izaberimo stavku Accessories i pojavljuje se trea lista kaskade koja sadri same programe. Divedemo pokaziva do programa WordPad i kliknimo levim tasterom. Upravo smo pokrenuli prvi program koji radi pod Windows 95 operativnim sistemom! Ista operacija moe da se izvede i sa tastature. Pritisak na Ctl+Esc ispisuje prvu listu, poto je ta kombinacija tastera ekvivalentna kliku na dugme Start. Kurzorskim tasterom za gore pomeramo pokaziva kroz listu do linije Programs (ili pritisnemo P, poto j eovo slovo podvueno) i pritiskom na Enter dobijamo podlistu. Ponovimo postupam sa Accessories a zatim i sa WordPad i... tu smo!

Slika 12.- Start meni

3.2.4

Osnovni elementi prozora

Program WordPad slui za pripremu tekstova i bie detaljno obraen u jednom od sledeih poglavlja, a ovom prilikom e posluiti samo kao primer jedne Windows 95 aplikacije na kojoj emo objasniti osnove rada sa programima. Windows je operativni sistem u kome se istovremeno moe pokrenuti vie programa (multitasking). Svaka aplikacija dobija svoj pravougaoni prostor na ekranu koji se naziva prozor (window). Veliinu i oloaj tog prozora korisnk slobodno podeava. Vana osobina Windows-a je i jednoobraznost svih aplikacija koje se pod njim izvravaju. Sam operativni sistem odreuje dobrim delom vizuelni izgled aplikacije, poto prua usluge prikazivanja njenih elemenata. Zbog toga ete, poto ovladate upotebom jednog prozora, vrlo lako koristiti i svaki drugi, naravno uz malo poznavanja engleskog jezika i prouavanje specifinosti date aplikacije.

Slika 13.- Kaskadni meni

Windows 95

30

Kontrolni meni Menu bar Tool bar

Naslovna linija

Dugme za minimizaciju prozora

Dugme za maksimalizaciju prozora

Dugme za zatvaranje prozora

Radni prostor

Vertikalni kliza

Horizontalni kliza

Statusna linija

Ivica prozora

Hvataljka za promenu dimenzija

Slika 14.- Osnovni elementi prozora Na ekranu moe bit istovremeno aktivno vie prozora. Da bi oni bili jasno razgranieni, svaki od njih ima naslovnu liniju (title bar) sa nazivom aplikacije (caption) koja se u njemu izvrava (eventualno i nazivom dokumenta koji se trenutno obrauje ili slinim podacima). Naslovna linija je i nosilac itavog prozora, odnosno hvatanjem naslova i njegovim prevlaenjem se itav prozor pomera po ekranu. Dovedete pokaziva mia unutar naslovnog dela (linija u kojoj u ovom sluaju pie Document WordPad), pritisnite levi taster i, drei ga pritisnutog, pomerate miem okvir prozora po ekranu. Kada otpustite taster, ceo prozor e biti premeten na novu lokaciju. Ivice prozora imaju posebnu ulogu: njihovim prevlaenjem se menjaju dimenzije standardnih prozora. Dovedite pokaziva na neku od horizontalnih ili vertikalnih ivica i njegov oblik e se promeniti u dvostrane strelice, koje pokazuju smer mogueg prevlaenja. Ukoliko se u tom poloaju pritisne levi taster mia i mi pomera, izabrana ivica prati smer pomeranja. Otputanjem tastera prozor se skalira na novu veliinu. NAPOMENA: Ne moe se menjati veliina svakog prozora. Aplikacije mogu otvarati i prozore fiksne veliine, ukoliko to odgovara njihovoj nameni. Ivice takvih prozora ne mogu se hvatati i pomerati. Uglovi prozora, kao spojevi dve ivice, omoguavaju da se dimenzija prozora istovremeno menja i po horizontali i po vretikali. Posebno j epogodan desni donji ugao prozora koji je i oznaen malom rafurom. Dovoenjem pokazivaa na rafuru i prevlaenjem mogu se pomerati dve ivice istovremeno, to vai i za preostala tri ugla na kojima nema rafure i ije hvatanje zahteva veu preciznost. Prozor prikazan na slici j eu normalnom stanju. Njegove dimenzije mogu se poveavati i smanjivati prevlaenjem ivica i uglova miem, ali postoje i posebne komande za trenutno uveaje prozora do maksimuma, njegovo potpuno umanjivanje, kao i zatvaranje prozora, to se najee svodi na istovremeni zavretak rada programa koji ga je otvorio. Za te vane operacije zaduena su tri dugmeta u desnom gornjem uglu prozora. Klik miem na prvo dugme sleva umanjie prozor, a prisustvo aplikacije oznaava samo njeno dugme na taskbaru. Klik n ato dugme taskbara vratie prozoru njegovu prvobitnu poziciju i dimenzije.

Windows 95

31

Pritisak na srednje dugme e uveati prozor tako da ispuni sav raspoloivi prostor na ekranu. Ponovni pritisak na isto dugme (sa sada promenjenim simbolom) e vratiti prozor na prethodne dimenzije. Ova dva koraka se mogu izvesti i dvostrukim klikom na naslovnu liniju prozora. Tree dugme na kome je stilizovano slovo X slui za zatvaranje prozora: korisnik prekida dalji rad programa koji se u tom prozoru izvravao. Po pritisku n adugme nee nestati samo prozor, ve i njegovo dugme na taskbaru. NAPOMENA: Treba ouiti razliku izmeu minimizovanja i zatvaranja prozora. Kod minimizovanja aplikacija nastavlja da se izvrava, ali je njen prozor privremeno sklonjen sa ekrana, na koji se kasnijom naredbom korisnika moe vratiti. Kod zatvaranja se i izvravanje aplikacija prekida i nema mogunosti za njen nastavak, ve je treba ponovo pokrenuti. U levom gornjem uglu prozora nalazi se grafiki simbol aplikacije koja se u njemu izvrava. Klikom na taj simbol dobija se lista sa kontrolnim komandama za upravljanje prozorom, koja sadri praktino sve komande koje smo upravo opisali. Restore vraa dimenzije prozora n apoetne, ukoliko je on trenutno maksimizovan, naredbom Move se prozor premeta na novu lokaciju, Size zapoinje promenu dimenzije prozora, Minimize uklanja prozor sa ekrana, Maximize ga uveava na celu povrinu desktopa, dok se izborom naredbe Close prozor zatvara i aplikacija u njemu prestaje sa radom (ova vana naredba se moe izvesti i direktno sa tastature, pritiskom na Alt+F4). I ovoj listi mogu da se jave i neke dodatne stavke koje zavise od aplikacije. Kod Windowsa se ista stvar obino moe postii na nekoliko razliitih naina, pa su tako i sve operacije pristupane i preko tastature. Pritiskom na Alt+Space otvara se lista, kurzorskim tasterima (ili podvuenim slovom) se odabere komanda i potvrdi sa Enter.

3.2.4.1 Radni prostorUkoliko je aplikacija namenjena obradi vee koliine podataka (tekst, grafika...) njen centralni deo zauzima radni prostor (apllication workspace, edit area) u kome se ti podaci unose. Kod programa z aobradu teksta, na primer, radni prostor sadri sam tekkst koji se unosi; kasnije emo govoriti o detaljima, a za sada unesite nekoliko reenica u pokrenuti WordPad. Primetite da se tekst pojavljuje n amestu kurzora koji ima oblik vertikalne treptee crte koja se, za razliku od strelice mia, ne moe pomerati svuda po ekranu, ve se javlja samo u zonama predvienim za unos teksta. Ukucavanjem teksta se raspoloivi prostor na radnoj povrini uskoro popuni i dalji unos dovodi do pomeranja sadraja van vidljivog dela. Dakle, prostor za unos je samo jedan prozor u dokument, uz desnu i donju ivicu prozora se pojavljuju klizai (scroll bars) z apremotavanje teksta po vertikali i horizontali. Pojavie se, naravno, samo onaj kliza koji je potreban i kada je potreban, odnosno kada sadraj u nekom smeru izae van predvienog prostora. NAPOMENA: Neki programi rade sa nekoliko datoteka (ili delova datoteka) istovremeno, pri emu se one uitavaju u odvojene potprozore u okviru radnog prostora. O tome kasnije. Pomeranje sadraja prozora (skrolovanje) moe da se izvede na tri naina. Najjednostavnije je kliknuti na strelicu koja se nalazi na kraju klizaa i pokazuje u eljenom smeru sadraj se tako pomera za jednu liniju. Klik na slobodnu povrinu scroll bara izmeu klizaa i strelice izaziva pomeranje sadraja za po jedan ekran, dok za vee skokove treba uhvatiti kliza i pomeriti ga na eljeno mesto. Za ovakve operacije potrebna j eodreena praksa i oseaj gde se otprilike eljeni segment teksta nalazi.

3.2.4.2 Rad sa menijimaMeniji su pregledno organizovane liste komandi koje se u datom trenutku mogu izabrati. OSnovna prednost zbog koje se sistemi menija koriste u skoro svim aplikacijama a i u samom operativnom sistemu je u tome to se korisnik na taj nain oslobaa obaveze pamenja sintaksi komandi samo izabere eljenu iz liste. Takoe, meniji omoguavaju zadavanje komandi miem, pa mogu ostno ubrzati rad. Sa druge strane, komplikovano stablo menija moe ponekad oteati snalaenje ili uinuti rad neracionalnim. U svim Windows aplikacijama ispod naslovne linije prozora nalazi se linija sa listaam komandi. liste se otvaraju klikom na neki od naziva u meniju, a zatim se dalje bira konkretna komanda. Primetiete da su neke od komandi ispisane bleim slovima: to znai da one u datoj situaciji nemaju smisla, pa se ne mogu ni odabrati. Ne moe se, recimo, narediti kopiranje sadraja ako taj sadraj prethodno nije odabran. Pojedine stavke mogu da budu nazivi novih lista komand, koje se dalje otvaraju kaskadno prepoznaete ih po maloj strelici dasno od naziva. Neke komande u listi su prekidai koji mogu biti ukljueni (checked) to se oznaava triklom levo od naziva ili iskljueni (unchecked). Radi se o komandanma kojima se samo bira

Windows 95

32

jedno od dva mogua stanja: ako se, recimo izabere lista View a potom komanda Ruler koja je standardno ekirana, izgubie se prikaz lenjira u editorskom prozoru, dok e komanda Ruler postati neoznaena. ponovnim zadavanjem komande View -> Ruler lenjir se opet pojavljuje. NAPOMENA: U daljem tekstu emo izbor stavki iz menija skraeno ozanavati sa ->. Ako u tekstu pie izaberite komandu iz menija Edit->Find, treba da kliknete na listu Edit pa zatim iz nje izaberite komandu Find. Dobar deo komandnih lista (menija) karakterie veinu aplikacija, pa je snalaenje olakano. Svaka aplikacija koja obraivanje podatke snima u datoteke ima listu File sa standardnim opcijama za manipulaciju datotekama, lista Edit uvek sadri komande za obradu blokova podataka i slino. Svaka aplikacija ima Help listu preko koje se dobijaju uputstva za rad sa programom, razna obavetenja i slino. U nazivima lista i samih komandi uvek postoji po jedno podvueno slovo, na osnovu koga se ta komanda bira sa tastature. Uz pritisnut taster Alt otkuca se neko od podvuenih slova u meniju, ime se otvara lista sa tim nazivom. Daljim kucanjem podvuenih slova iz liste se biraju komande itd. Pojedine komande izvravaju se jako esto, pa nije racionalno traiti ih po menijima i listama. Zbog toga je ostavljena mogunost upotrebe kontrolne table sa dugmiima (paleta sa alatkama tool bar), koja se postavi ispod menija: pritisak na dugme direktno poziva naredu iji je stilizovani grafiki simbol n anjemu nacrtan. Aplikacije Slika 15.- Padajui meni esto imaju tasterski meni koji se sastoji od jednog reda dugmia, ali sloeniji programi mogu imati i vie ovakvih kompleta alatki. Recimo, ovde je dodat red sa koamndama i listama za formatiranje teksta (format bar).

U mnotvu grafikih simbola esto nije lako pogoditi ta koji od njih oznaava najzad, neki simbol ne mora vas asocirati na ono na ta je asocirao autora programa. Zbog toga aplikacije pisane za Windows 95 podravaju prikaz kratkih napomena (tooltip) koje se pojave ako pokaziva mia stoji par sekundi iznad nekog objekta (npr. dugmeta), bez klika. U malom pravougaoniku se obino ispie naziv komande to je dovoljan podsetnik. Tooltip se koristi u raznim segmentima Windows 95: preko njega ete saznati naziiv programa ije je dugme na taskbar-u, datum ako se pokaziva zadri iznad asovnika i slino. Naziv komande nije uvek dovoljan da korisnik zakljui emu ona slui, pogotovu ako tek ovladava novim programom. Dodatnu pomo prua linija za poruke (message bar) koja se nalazi na dnu prozora veine aplikacija. Kada se pokaziva mia zadri iznad nekog dugmeta na tool baru, nee se pojaviti samo tooltip prozori ve i reenica u statusnoj liniji koja e pojasniti ulogu dotinog tastera. Slino vai i za etnju kroz menije statusna linija, poput vodia, objanjava emu trenutno izabrana naredba slui. U statusnoj liniji se ispisuju i druga obavetenja koja emituje aktivni program: mogu se pojaviti i izdvojena statusna polja koja pokazuju stanja pojedinih tastera, mod rada i slino (status bar). Najpotrebnije komande se obino mogu zadavati i sa tastature, korienjem kombinacije tastera koje se zove hot key (vrua tipka). U te svrhe se obino koriste funkcijski tasteri ili slova u kombinaciji sa Ctrl ili Alt modifikatorima. Ove kombinacije su u menijima naznaene desno od imena pridruene komande.

3.2.4.3 Dijalog prozoriVeina aplikacija se izvrava u jednom prozoru, ali za potrebe raznih unosa podataka koriste se i dodatni dijalog prozori. U nekim sluajevima to e biti opti dijalog prozori koje kontrolie sem Windows 95 (izbor datoteke, podeavanje tampaa, liste osobina objekata...), to znai da se poslovi iz svih aplikacija obavljaju na isti nain. Postoje, naravno, i dijalog prozori specifini za konkretne aplikacije. Dijalog prozori se obino sastoje od serije kontrola i lista iz kojih korisnik bira i podeava opcije. Osnovni elementi dijalog prozora su: polje za unos teksta (text box) u kome se ukucava neki sadraj. U polju se mogu koristiti i neke osnovne editorske funkcije. Moe biti jednilinijsko ili (ree) vielinijsko.

Windows 95

33

komandno dugme (command button) u svemu lii na taster koji se pritisne da bi bila izvedena neka operacija. Tako se i