OSNOVE TURIZMA Vodi kroz predmet Prof dr Dragica Tomka

SADRAJ1 SADRAJ .............................................................................................................................................................................. 2 TEMA 1. - POJAM TURIZMA ......................................................................................................................................... 5 UVOD ......................................................................................................................................................................................................... 5 PREGLED RAZVOJA TUIRZMA KROZ PROSTOR I VREME. USLOVLJENOSTI, PROMENE, POSLEDICE ............................................. 6 TURIZAM KAO SISTEM .................................................................................................................................................................... 8 Turizam: Mitovi i stvarnost ............................................................................................................................................................ 8 Predmet izuavanja turizma ......................................................................................................................................................... 9 Organizacioni okvir izuavanja turizma ............................................................................................................................... 10 OSNOVNI TURISTIKI SISTEM ............................................................................................................................................................. 11 DEFINICIJE TURIZMA ............................................................................................................................................................................ 13 Definisanje turizma iz ugla turistike trane ...................................................................................................................... 14 DEFINISANJE TURIZMA IGZ UGLA TURISTIKE PONUDE ................................................................................................................ 14 Elementi definisanja turizma po Holu (Hall, 2003) .......................................................................................................... 16 TEMA 2 - TURISTIKE POTREBE, ELJE, OEKIVANJA, SATISFAKCIJ .......................................................... 17 Motivacija ............................................................................................................................................................................................ 19 Maslovljev hijerarhijski model ................................................................................................................................................... 19 Prouavanje motivacije u turizmu ........................................................................................................................................... 20 TURISTIKA TRANJA .......................................................................................................................................................................... 22 TURISTA, TURISTIKA GRUPA ............................................................................................................................................................ 23 Tipologija turista (Kohen) ........................................................................................................................................................... 23 POJAM TURISTIKE MASE I TURISTIKE GRUPE ............................................................................................................. 27 Psiholoke karakteristike turista i turistikih grupa ....................................................................................................... 29 Interpersonalni odnosi u turistikoj grupi ............................................................................................................................ 30 Odnosi izmeu pojedinaca u turistikoj grupi .................................................................................................................... 30 Odnosi izmeu vodia i turistike grupe ................................................................................................................................ 31 TEMA 3 - OSNOVNI FAKTORI I ASPEKTI TURIZMA ............................................................................................ 33 POKRETAKI FAKTORI TURIZMA ....................................................................................................................................................... 33 SOCIO-KULTUROLOKIH ASPEKTI TURIZMA .................................................................................................................................... 34 SPECIFINI SOCIO-KULTUROLOKI UTICAJI TURIZMA .................................................................................................................... 38 Seks kao motiv putovanja ............................................................................................................................................................ 38 Kriminal i turizam ........................................................................................................................................................................... 38 Zdravlje ................................................................................................................................................................................................. 38 EKONOMSKI UTICAJI TURIZMA ........................................................................................................................................................... 39 TEMA 4 - TURISTIKI PROSTOR I EKOLOKI ASPEKTI TURIZMA ................................................................. 40 EFEKTI RAZVOJA TURIZMA I UTICAJ NA PROSTOR ........................................................................................................................... 41 Pozitivni efekti ................................................................................................................................................................................... 42 Negativni efekti ................................................................................................................................................................................. 44

1

razliitih izvora

Materijal je pripremljen kao graa za pripremu ispita iz predmeta Osnove turizma i sadri informacije i tekstove iz

[Author Name] [Company Name] 2

ODRIVI RAZVOJ TURIZMA .................................................................................................................................................................. 48 TEMA 5 ATRAKTIVNI TURISTIKI FAKTORI ..................................................................................................... 49 KLASIFIKACIJA ATRAKTIVNOSTI ........................................................................................................................................................ 49 TEMA 5.1. PRIRODNI FAKTORI I ATRAKTIVNOSTI ............................................................................................ 51 RELJEF .................................................................................................................................................................................................... 52 KLIMA ..................................................................................................................................................................................................... 53 HIDROGRAFSKI ELEMENTI .................................................................................................................................................................. 54 FLORA I FAUNA ..................................................................................................................................................................................... 55 POSEBNE PRIRODNE VREDNOSTI ....................................................................................................................................................... 56 TEMA 6 - DRUTVENI FAKTORI I ATRAKCIJE ....................................................................................................... 56 SPOMENICI KULTURE ........................................................................................................................................................................... 58 USTANOVE KULTURE I MANIFESTACIJE ............................................................................................................................................ 59 ZABAVNE, SPORTSKE I PRIVREDNE PRIREDBE ................................................................................................................................ 60 IZGRAENE ILI NOVONASTALE ATRAKTIVNOSTI ........................................................................................................................ 62 TEMA 7 KOMUNIKATIVNI FAKTORI ..................................................................................................................... 62 ELEZNIKI SAOBRAAJ ...................................................................................................................................................................... 63 DRUMSKI SAOBRAAJ .......................................................................................................................................................................... 64 VODENI SAOBRAAJ ............................................................................................................................................................................. 66 VAZDUNI SAOBRAAJ ......................................................................................................................................................................... 68 TEMA 8 - RECEPTIVNI FAKTORI, TURISTIKA PONUDA .................................................................................. 69 OBJEKTI ZA SMETAJ ............................................................................................................................................................................ 71 VREDNOST I ATRAKTIVNOST TURISTIKE RECEPTIVE ................................................................................................................... 72 TEMA 9 TURISTIKA DESTINACIJA ....................................................................................................................... 73 DESTINACIJA - FOKUS TURIZMA ......................................................................................................................................................... 73 Destinacije kao amalgami (spojevi, sistemi) ........................................................................................................................ 74 Destinacije odrivog turizma ..................................................................................................................................................... 76 EVOLUCIJA DESTINACIJE ...................................................................................................................................................................... 77 TEMA 10 TURISTIKI PROIZVOD .......................................................................................................................... 80 Proizvod uslune delatnosti ........................................................................................................................................................ 80 POJAM PROIZVODA I TOTALNOG PROIZVODA .................................................................................................................................. 81 Integrisani turistiki proizvod ................................................................................................................................................... 83 Parcijalni turistiki proizvod pojedinih turistikih preduzea ................................................................................. 84 SVOJSTVA PROIZVODA ................................................................................................................................................................... 85 ivotni ciklus proizvoda .............................................................................................................................................................. 86 TEMA 11 TURISTIKO TRITE I MARKETING ................................................................................................. 89 PRIMENA MARKETINGA U TURIZMU .................................................................................................................................................. 91 MARKETING MIX u turizmu ........................................................................................................................................................ 93 POSREDNIKI FAKTORI U TURIZMU .................................................................................................................................................. 95 TEMA 12 - UPRAVLJANJE TURIZMOM ..................................................................................................................... 95 Nacionalne turistike organizacije .......................................................................................................................................... 96 internacionalne turistike organizacije ................................................................................................................................. 97 TEMA 13 LJUDSKI RESURSI U TURIZMU ............................................................................................................. 98 TEMA 14 KVALITET U TURIZMU I ETIKI KODEKS ...................................................................................... 100 ETIKI KODEKS U TURIZMU ............................................................................................................................................................. 100 KVALITET ............................................................................................................................................................................................ 100 Menadment kvaliteta ................................................................................................................................................................. 100

3

Gronroosov model kvaliteta ...................................................................................................................................................... 102 Brendovi ............................................................................................................................................................................................. 104 ETIKI KODEKS U TURIZMU ............................................................................................................................................................. 104 TEMA 15 - EFEKTI RAZVOJA, SAVREMENE TENDENCIJE U TURIZMU I OBLICI TURIZMA ................... 110 KARAKTERISTIKE SAVREMENOG TURIZMA ................................................................................................................................... 110 Evaluacija razvoja megatrendova iz aspekta turizma ................................................................................................. 111 Turistiki trendovi u Evropi ...................................................................................................................................................... 112 Budui trendovi u turizmu ......................................................................................................................................................... 116 RAZMETAJ RECEPTIVNIH REGIJA U SVETU ................................................................................................................................... 118 Vodei obici turizma ..................................................................................................................................................................... 120 OSNOVNA I DOPUNSKA LITERATURA ................................................................................................................................ 122

4

TEMA 1. - POJAM TURIZMA

Upoznavanje O i U turizmu - asocijacije i uskustva Turizam - I utisak pojam, definisanje turizma. Upouznavanje sa literaturom. TURIZAM JE SISTEM - Faktori razvoja turizma koji su to inioci koji uslovljavaju nastanak, utiu na razvoj, usmeravaju turistike tokove. Podele, znaaj pojedinih grupa faktora, meuodnosi. Turistika atrakcija, ponuai usluga, receptiva, prevoznici, posrenici, okruenje.... Analiza eme Turizam kao fenomen

Uvod U dubini svakog ljudskog bia lei potreba za kretanjem, za upoznavanjem neeg novog, nepoznatog, potreba za doivljajem, odvajanjem od svakodnevice na neki poseban nain, na nekom posebnom mestu. Ta potreba ponekad ui dugo u oveku sakrivena ili nedovoljno jaka, sve do momenta dok ga neka re, neka boja ili zvuk ne podstaknu da krene i upusti se u avanturu zvanu turizam. I to je taj zov iskreniji, jasniji, originalniji to e biti vie turista koji se zadovoljno vraaju udobnosti svog doma sa jo jaom eljom da se to pre opet otisnu u nepoznate puteve nekih drugih prostora. Turizam je jedna od ljudskih delatnosti koja ima veoma brz trend razvoja u svetu, ali i kod nas. Nudei ljudima uslove za sadrajno korienje slobodnog vremena u prostorima koji svojim prirodnim i drutvenim karakteristikama, kao i specifinou materijalne baze ine za sebe atraktivnost, turizam je postao izazov i kao biznis i kao prostor za sadrajnu relaksirajuu privremenu promenu mesta boravka. Razliiti oblici turizma koji danas bivaju sve vie traeni na svetskom pa i domaem tritu, kao to su eko, seoski, sportski, aktivni, avanturistiki, kulturni, manifestacioni, zdravstveno- preventivni ili zdravstveno-leilini, omladinski, su upravo one aktivnosti koje trae od strunjaka koji bi se bavili njihovim organizovanjem posedovanje interdisciplinarnih znanja, ali I vetina iz turizma, ekonomije, velnesa, sporta, bioloko-medicinskih, ali i drutvenih nauka, kao i neophodnih organizacionih nauka - menadmenta i marketinga. 5

Ove oblasti ujedno predstavljaju i razliite aspekte posmatranja, analiziranja i tumaenja turizma kao svojevrsnog fenomena. Za cilj ovog preglednog rada je postavljeno upravo to da se analiziranjem dosadanjeg ukae na stanje i pravce promena, da se ukae na pravce moguih istraivanja koja bi se radila u funkciji jaanja teoretske osnove turizma i konstituisanja naunih metoda, modela i zato da ne i turizma kao naune discipline. To naravno ne znai da teorija o turizmu ne postoji, ali da u uslovima nae sredine nije ni blizu na onom mestu na kome bi planovi dravni, ali i interesovanje mladih buduih preduzetnika za rad u turizmu zasluilo. Postoje razne definicije turizma i turiste, a savremeno shvatanje je da je turista onaj koji putuje van mesta boravka iz raznih pobuda, ali ne radi sticanja materijalne dobiti, u slobodnom vremenu, i tamo troi novac zaraen u mestu stanovanja. U osnovi turizma je putovanje i svaki turista je putnik, ali svaki putnik nije turista, poto ne ispunjava ostale uslove. Svi se slau da vreme putovanja mora biti due od 24 asa, a neke definicije vreme ograniavaju na godinu dana. One za koje je to vreme manje od 24 asa nazivaju ekskurzisti, a tako nazivaju i uesnike krunih putovanja). Pored navedene definicije ima i onih koje o turizmu govore kao delu nacionalne ekonomije, novoj potrebi ljudi omoguenu optim porastom ivotnog standarda, a najobuhvatnija govori o skupu odnosa i pojava prilikom putovanja i boravka stranaca u nekom mestu ukoliko taj boravak ne znai stalno nastanjivanje i nije vezan za sticanje zarade i raznih drugih. Tur - francuska re sa vie znaenja, kao osnovno se moe uzeti kretanje ili putovanje.

Pregled razvoja tuirzma kroz prostor i vreme. Uslovljenosti, promene, posledice Da li je turizam u istoriji isto bio to i danas - masovna pojava, sve razvijenija, vrlo razliita po formama ispoljavanja, bez privilegija, dostupna svima na razliite naine? ta je doprinelo da se turizam transformie, koje su to promene, ili ta u stvarnosti dovodi do promena u turizmu polazna je pretpostavka za procenu znaaja turizma danas. Turizam, ili putovanje, promena mesta privremenog boravka, se kao i sve pojave progresivno razvijao od individualnih putovanja preko putovanja privilegovanih grupa i ekspedicija, preko masovnog turizma dostupnog mnogima do polovine XX veka, do masovnog ali sada ve programski individualizovanog turizma sadanjice. Putovanja praistorijskog oveka su voena potrebom za traenje boljeg stanita, ali i ko zna kojim drugim motivima koji su ga podsticali da svoje stanite oboji, ukrasi, opremi i u njemu uiva. To i nije bio turizam po svim preduslovima koje neko kretanje treba da ima da bi bilo turistiko, jer za turizam su potrebni osnovni preduslovi. Mnogi autori su analizirali istoriju turizma, jo od uvenih i za teoriju turizma svakako veoma znaajnih 6

vajcaraca Valtera Huncikera i Kurta Krafta. U mnogim detaljima se autori ne slau oko datuma, godine, momenta kada je turizam prvi put zvanino postao turizam. A da li je to ba i neophodno? Reklo bi se da i nije, ak ni za teoriju. Mnogo je znaajnije utvrditi ta je uslovljavalo pojave i promene u putovanjima ljudi, kako su se te pojave odraavale na individualnom ili globalnom planu, kako su uticale na druge pojave, eko-sisteme i civilizaciju uopte. I tada postaje irelevantno da li je turizam bilo putovanje i boravak uesnika olimpijskih igara u antikoj grkoj, putovanje egipatskih, rimskih vladara radi pregovora, upoznavanje teritorije drugih (radi osvajanja!?), trgovine, razmene robe ili zabave. Da li se pod turizmom podrazumeva putovanje hodoasnika do poznatih verskih mesta ili manastira, ili bogatijih dravnih i vlastelinskih predstavnika na zimski odmor na more ili zdravstveni oporavak na planine, ili pronalazaa i osvajaa na preko-okeanske destinacije? Da li je ba poetak organizovanog turizma bilo prvo putovanje u organizaciji Agencije Tomas Kuk 1841.g. ili nemamo podatke o ranijem sistemu organizacije putovanja? Da li je turizam kada danas putujemo i usput i obavljamo posao, ili samo kada plivamo u moru ili se skijamo, na 15 ili 100km udaljenosti i 5 ili 10 sati vonje, itd itd. Mnogo je znaajnije da se usaglasimo oko toga koji su to uslovi bili, a i sada su, neophodni pa da turizam moe da bude dostupan svima koji ga ele, na nain koji ele, sa uticajima koji su dozvoljeni u smislu odrivog razvoja i sa pozitivnim efektima za sve uesnike. Jer da su zaista povoljni uslovi za razvoj turizma u svetu pokazuju brojni pokazatelji rasta parametara razvoja, od kojih samo rast i prognoza ratsa broja turista po regionima u svetu daju impresivnu sliku 1. Epoha turizma privilegovanih klasa, i 2. Epoha savremenog turizma. Postoje dokazi (fosilni ostaci) da je praovek jo pre 5000 godina naputao svoje stanite u potrazi za boljim uslovima ivota, da se kretao, odnosno putovao, to je osnov definicije turizma. U starim civilizacijama (Fenikiji, Egiptu, Vavilonu, Persiji, Kini, Indiji, Grkoj, Rimu) preduzimana su putovanja slina turistikim radi uspostavljanja mira (kraljica Haepsut 1500 godina pre nae ere) , trgovine, religioznih razloga (Hram u Tebi, svetilite u Delfima), zdravstvenih (oporavak rimskih legionara i graana u leilitima i kupalitima), sportskih (Olimpijske igre), rekreacije, odmora u letnjim mesecima, zabave (na javnim priredbama, atletskim takmienjima, gladijatorskim borbama), obrazovanja. U doba feudalizma, pod uticajem crkve koja je zabranjivala razvoj tela i duha - mrani srednji vek - putovanja su bila uglavnom iz religioznih i verskih razloga (hodoaa u Rim, Jerusalim), a feudalci su organizovali turnire i lov. U vreme humanizma i renesanse, kada dolazi do velikih naunih i tehnikih dostignua, razvoja kulture, ekonomije i novih politikih ideja, ponovo dolazi do razvoja turizma. Organizuju se velika putovanja u kulturne centre (Rim, Pariz, Berlin, Prag), planinske centre (Alpi), leilita (Francuska, Italija). Poseban znaaj je imala izgradnja novih puteva, pojava eleznice i parabroda i motora sa unutranjim sagorevanjem. 7 Osnovna podela je na dve epohe:

Kao poetak epohe savremenog turizma uzima se 1841. godina, kada je Englez Tomas Kuk organizovao prvo grupno putovanje eleznicom. On 1845. osniva prvu turistiku agenciju, koja organizuje 1875. godine posetu Svetskoj izlobi u Londonu za 165.000 izletnika, a 1871. godine prvo putovanje oko sveta.

TURIZAM KAO SISTEM Turizam: Mitovi i stvarnost U svetu stalnih promena, a posebno tokom poslednje tri decenije dvadesetog veka, jedan poseban oblik aktivnosti, a ujedno i vid industrije, odrava status konstante to je razvoj turizma. Sredinom 90-tih godina prologa veka, WTTC (World Travel and Tourism Council Svetski turistiki savet) proglasio je turizam najveom svetskom industrijskom granom: u turizmu je, direktno i indirektno zaposleno 204 miliona ljudi, to, izraavano u procentima, sainjava vie od 10 % ukupne radne snage u svetu. turizam proizvodi preko 10 % ukupnog nacionalnog dohotka (GDP). Turizam je globalna aktivnost koja se ubraja meu najmonije generatore ekonomske dobiti na svetu. Zbog toga je neophodna potpuna fokusiranost u odabiranju najprikladnijeg pristupa prilikom prouavanja ovog sektora. Kao prvo, ne samo to sledi i stvara nove puteve odrivog razvoja, turizam uspeno odoleva negativnim ekonomskim i politikim uslovima. Meutim, uporedo sa sazrevanjem trita, razvija se i turizam, te neizbeno dolazi do take njegovog usporavanja. Promenljiva priroda turistike potranje neminovno uslovljava potrebu za intenzivnijim uvoenjem i korienjem kreativnosti i inovativnosti u pruanju turistikih usluga kako bi se zadovoljio novi turista. Kao drugo, internacionalne organizacije, izmeu ostalog, svojim ueem podravaju turizam usled: njegovog pozitivnog doprinosa u ouvanju mirnodopskih odnosa irom sveta, ime se rue barijere izmeu ljudi i razliitih kultura; potencijalne ekonomske dobiti, i injenice da turizam ne spada u sivu industriju. Meutim, izuzetno je vano primetiti i negativnu sliku turizma kao to je, npr. devastacija pojedinih destinacija. Na pojedinim svetskim lokalitetima, oekivane drutvene promene koje bi trebalo da se razviju iz turizma - nova radna mesta ili povean nacionalni dohodak, naalost, ostaju tek samo iluzorni drutveni ideali. Presudni faktor uspeha koji bi turizam mogao ostvariti u budunosti poiva na meusobnom uvaavanju, podjednakom percipiranju i tretiranju turizma od strane svih ukljuenih strana, kao globalnog zajednikog naslea.

8

Predmet izuavanja turizma Oblast izuavanja turizma, sama po sebi, moe se initi prilino konfuznom usled odreenih konceptualnih nedostataka ili nejasnoa u terminologiji (npr. zeleni/eko/alternativni/odrivi turizam...); zatim, nije ustanovljena opte prihvaena definicija turizma, niti je precizno utvren sadraj turistike industrije. WTTC je izjavio da turizam predstavlja najveu svetsku industriju a da, pri tome, prethodno nije usvojio bilo kakav dogovor u reavanju pitanja koja se dotiu identifikacije sadrajnih elemenata turistikog sektora. Pomenuti problemi rezultirali su usled nedostatka efikasne ganizacije i jasnog fokusa na sr pomenute problematike.

Poznavanje turizma kao predmeta iziskuje opirno akademsko znanje i obuhvata izuavanje brojnih industrijskih sektora. Shodno tome, studenti se mogu nai u nedoumici i zapitati da li turizam treba 9

biti prouavan kao zaseban predmet, ili ve kao deo ekonomskog sektora. Mi, naravno, zastupamo miljenje pri kojem turizam zavreuje status samostalnog predmeta. Posebno elimo da naglasimo izvanrednu efikasnost upotrebe disciplinarnog pristupa u cilju to uspenijeg razreavanja problema, sa kojima bi se studenti turizma, eventualno, mogli susresti. U tom pogledu, neophodno je sastaviti takav okvirni plan gradiva za uenje u okviru kojeg e biti obuhvaeni - najrazliitiji pristupi turizmu. Kada se pomisli da su postojei problemi i vie nego dovoljni, neki novi problemi iskrsavaju. Naime, turizam pati od boljke zvane nedostatk preciznih izvora informacija - kvalitativnih i kvantitativnih. Tradicionalni pristupi teili su da operacionalizuju turizam i svedu ga na skup aktivnosti ili ekonomskih transakcija, dok savremeni autori, svojim postmodernistikim stavovima, kritikuju ovakav redukcionizam, naglaavajui da se turizam mora posmatrati iz ugla pojedinca. Konano, turizam je slika koju razliiti akademski krugovi sagledavaju iz razliitih perspektiva. Zaista, turizam, kao oblast zanimanja, svojom atraktivnou i ekonomskom potencijalu - privlai mnotvo ljudi. Meutim, da bi bavljenje turizmom postalo uspean poduhvat, potreban je visok standard profesionalizma, znanja i umea svih ljudi koji su ukljueni u njegove tokove

Organizacioni okvir izuavanja turizma Prouavanje turizma razlikuje se u zavisnosti od aspekta analiziranja: individualni, kreativni, geografski, ekonomski, itd. Multidisciplinarni, ili ak interdisciplinarni pristup moe se pokazati kao valjano alternativno reenje. Slika 1 pokazuje takav jedan pokuaj integrisanja raznovrsnih predmeta i disciplina sa centralnim fokusom na turizam. Meutim, u knjizi ove vrste, nemogue je obuhvatiti kompletan opseg svih pristupa turizmu. Umesto toga, usvojili smo sledei model organizacijskog okvira:

10

Slika 1: Pregled disciplinarnih pristupa i metoda u izuavanju turizma. Izvor: McIntosh i Goeldner, 1990.

Osnovni turistiki sistem Mnogi autori su se bavili prouavanjima osnovnih uzroka i posledica turizma, principa funkcionisanja turizma, istraivanjima elemenata, faktora uticaja. Menjajui se u pojavnim oblicima kroz prostor i vreme, turizam je menjao i osnovne principe, pravila funkcionisanja. Nekada pojava privilegovanih klasa u najpogodnijim prostorima za ivot ljudi, danas je turizam masovna pojava bez ogranienja u prostoru i vremenu, uesnicima. Turizam je od pojave proao put preko fenomena, preko ekonomskog procesa, do sloenog sistema koji ima svoja pravila i vidljive posledice. Danas je turizam vie nego ekonomska pojava, vie nego socio-kulturni fenomen, vie nego prostorno deavanje, vie nego individualna potreba i individualni doivljaj. Turizam je postao sloen sistem. Takav pristup turizmu danas ima veina naunika, istraivaa i teoretiara. Ovde emo navesti samo neke stavove i najprihvaenije teorije turizma. Prema Lajperu, koji je prvi pisao o turizmu kao sistemu, postoje tri elementa turistikog sistema: 1. Turisti. U svetu putovanja, odnosno, turistikom sistemu turisti je dodeljena uloga glavnog aktera. Turizam predstavlja duboko iskustvo u kojem ovek uestvuje, uiva i pamti ga kao jedno od najlepih ivotnih dogaaja. 2. Geografski elementi. Lajper izdvaja tri geografska elementa u svom modelu: (a) inicijativna regija, (b) regija turistike destinacije, i (c) tranzitna regija.

11

Inicijativna regija predstavlja trite u okviru kojeg se turizam podstie tako to potencijalni turisti bivaju motivisani i stimulisani u pravcu zadovoljenja sopstvenih potreba za putovanjem. Turisti poinju da tragaju za informacijama, rezerviu smetaj i prevoz. Regija turistike destinacije, u svakom pogledu, predstavlja epicentar turizma. Upravo ovde se uticaj turizma osea u svojoj punoj snazi. Planiranje i ostale menadment strategije implementirane su u mreu turistike destinacije. Takoe, destinacija postaje svojevrsni raison detre za odvijanje turizma kreirajui posebnu turistiku ponudu, koja posetiocima, za razliku od svakodnevnih ivotnih iskustava, prua nove, jedinstvene doivljaje upoznavanja sa kulturnim, istorijskim ili prirodnim bogatstvima. Na ovaj nain, privlanost pojedinih destinacija pokree celokupni turistiki sistem koji je, zapravo, ve ranije pokrenut u inicijativnoj regiji. Stoga se moe rei da je destinacija odredite na kojem se odvijaju najuoljivije i najizraenije posledice pomenutog sistema. Tranzitna regija ne predstavlja tek samo puku lokaciju koja se pree u kratkom vremenskom roku tokom proputovanja do konanog odredita, ve se moe posmatrati i kao deo putnike rute. Tokom odreenog intervala svakog putovanja, putnik osea da je napustio svoju matinu zemlju, ali ne i da je stigao... na (svoju) eljenu destinaciju (Lajper, 1990). 3. Turistika industrija. Turistika industrija predstavlja skup poslovnih i organizacionih poduhvata sa ciljem da se turistiki proizvod iznese na trite. Ovaj model pomae u identifikovanju i lociranju mnogobrojnih industrijskih sektora. Na primer, putniki agenti i tur- operateri su uglavnom najzastupljeniji u inicijativnoj regiji, turistike atrakcije i ugostiteljska industrija locirane su u regiji turistike destinacije, dok se aktivnosti sektora za transport veinom odvijaju na podrujima tranzitnih regija

Slika 3: Geografski elementi u turistikom sistemu koji obuhvata dve destinacije. Izvor: Lajper, 1990.

Prema Lajperovom modelu, svi elementi turistikog sistema stoje u meusobnoj interakciji, i to ne iskljuivo tokom stvaranja turistikog proizvoda, ve i u samom procesu odvijanja poslovnih transakcija, a radi usklaivanja efekata meusobnih uticaja i u zavisnosti od konteksta u okviru kojeg se turizam odvija (Slika 3). Ostale prednosti Lajperovog modela: Sposobnost/kvalitet da ujedini interdisciplinarne pristupe u turizmu iz razloga to nije ustolien ni u jednom odreenom predmetu ili naunoj disciplini. Umesto toga, on prua okvir unutar kojeg svaki pojedinani disciplinarni pristup moe biti identifikovan. 12

Mogunost upotrebe modela na bilo kojoj skali ili nivou generalizacije od lokalnog turistikog centra do industrije na meunarodnom stepenu razvoja. Krajnja fleksibilnost modela spaja razliite forme turizma, dok, istovremeno, demonstrira njihove zajednike elemente. Na primer, eko-turizam ili kulturni turizam mogu biti analizirani uz pomo ovog modela (videti situacionu analizu 1). Demonstracija izuzetno znaajnog principa prouavanja turizma: svi elementi turizma povezani su zajednikom sponom meusobne interakcije. U nastavnim knjigama ili prirunicima, elementi turizma (npr. sistem potroaa, dobavljaa, usluge/proizvodi) bivaju podeljeni i zasebno prouavani, to je sasvim razumljivo. Meutim, u realnosti svi pomenuti elementi su povezani, a tek realizacija njihovih meuodnosa prua pravi uvid u turizam.

Definicije turizma Turizam je viedimenzionalna pojava koja dotie mnogobrojne ivote i utie na raznovrsna ekonomska zbivanja. Stoga, nije teko razumeti problematinost prilikom izvoenja definicije turizma. Re turista prvi put se pojavio u engleskom reniku poetkom 19. veka. Ipak, nakon skoro itava dva veka jo uvek ne postoji univerzalna saglasnost o jedinstvenoj definiciji turizma. U odreenom smislu, ovakva situacija moe se posmatrati kao refleksija neprikosnovene kompleksnosti turizma, ali, nita manje, ona pokazuje da se turizam jo uvek nalazi na putu ka dostizanju pune zrelosti, koja njemu, kao mladoj naunoj grani jo uvek nedostaje. Nije nimalo lako ustanoviti koherentnu osovinu univerzalnog pristupa pri definisanju turizma, ak i kada bismo izostavili potrebu za karakterizacijom granine crte turizma sa aktivnostima koje su mu sline, kao to je, na primer, migracija. Tek, pokuaji definisanja turizma kao pojma, od vitalnog su znaaja, ne samo u pogledu zvaninog kredibiliteta svih ukljuenih strana u turizmu, nego i radi praktinih razloga (merenje turistike potranje i legalizacija). Turizam moe biti definisan iz dva ugla posmatranja: definicija prema turistikoj potranji; ili definicija prema turistikoj ponudi. Pojedini autori istiu da bi definisanje turizma iz perspektive turista, njihovih karakteristika, stepena motivisanosti i ostalog, bilo isto to i definisati odreenu profesiju u zdravstvu tek pukim opisivanjem pacijenata (Smith, 1989). Devedestih godina prologa veka, ostvaren je znaajan pomak u potrazi za najadekvatnijim i najobuhvatnijim definicijama turizma, te pribliavanju konsenzualnom iznalaenju zajednikog dogovora. Pomenutu saradnju inicirala je Svetska turistika organizacija (WTO) 1991. godine tokom odravanja Meunarodne turistike konferencije u cilju usaglaavanja turistikih definicija i terminologije. Rezultate sa pomenute konferencije, usvojila je Komisija za statistiku pri Ujedinjenim Nacijama (UNSTAT) i publikovala kao Recommendations on Tourism Statistics (WTO, UNSTAT, 1994).

13

Definisanje turizma iz ugla turistike trane U konceptualnom smislu, turizam moemo definisati kao skup aktivnosti preduzetih od strane ljudi koji naputaju svoje uobiajeno prebivalite, te putuju i zadravaju se na odabranoj destinaciji, ne due od godinu dana, a radi odmora, posla ili u druge svrhe (WTO, UNSTAT, 1994). U cilju preciznijeg definisanja turizma, bitno je spomenuti i njegove sledee karakteristike: Turizam nastaje kretanjem ljudi i njihovim boravkom u razliitim mestima ili destinacijama. Turizam sadri dva elementa: (1) putovanje do destinacije i (2) boravak na destinaciji (ukljuujui aktivnosti). Turistika putovanja i boravci odvijaju se van mesta uobiajenog prebivalita ili mesta zaposlenja, te iz tog razloga, turizam stvara novu klimu u kojoj se stiu iskustva drugaija od onih doivljenih u domaoj sredini. Kretanje ka destinacijama je privremeno i kratkorono postoji namera za povratkom kui u roku od nekoliko dana, nedelja ili meseci. Destinacije se poseuju u bilo koje druge svrhe osim radi trajnog nastanjivanja ili sticanja zaposlenja.

Pokuaji da se definie turizam doveli su do potrebe za razlikovanjem turistikih putovanja od ostalih formi putovanja radi dobijanja statistikih rezultata. Tehnike definicije nalau da izvesna aktivnost najpre mora biti testirana kako bi se mogla odrediti njena pripadnost turizmu. Testiranje podrazumeva sledee: minimalna duina boravka jedna no (posetioci koji ne prenoe, imenovani su kao jednodnevni posetioci ili ekskurzisti); maksimalna duina boravka godinu dana; svrha posete striktno podlee kategoriji posete; i prostorna udaljenost od matinog mesta (uobiajenog ivotnog okruenja) do odreene destinacije 160 kilometara.

Definisanje turizma igz ugla turistike ponude Definicija turistike ponude koristi dva osnovna pristupa konceptualni ili deskriptivni, i tehniki. Prema konceptualnom obrascu, turistika industrija sastoji se od onih firmi, organizacija i objekata ija se svrsishodnost ogleda u zadovoljavanju specifinih potreba i elja turista (Lajper, 1979). Osnovni problem koji se uoava u tehnikom pristupu moe se objasniti injenicom da postoji itav spektar turistikog biznisa, iji se raspon muterija kree od (iskljuivo) turista pa sve do domaeg, odnosno, lokalnog, stanovnitva. Klasifikacija biznisa moe biti jedan od pristupa u reavanju problema: (1) biznis koji ne bi mogao opstati bez turizma. 14

(2) biznis koji bi mogao opstati bez turizma, ali u maloj meri.

Slika 4: Definicija ponude u turistikoj industriji, Izvor: Smith, 1989.

Ovaj pristup je konzistentan sa ostalim industrijskim sektorima, i omoguava merenje veliine turistike industrije korienjem metoda standardnih industrijskih klasifikacija (SIC) to predstavlja znaajan pomak, s obzirom da se pomenute, SIC, mere ne primenjuju u okviru istraivanja turizma (Smith, 1989). Svetska turistika organizacija je dodatno razvila standardnu meunarodnu klasifikaciju aktivnosti u turizmu (SICTA; videti tabelu 2). SIC podela Izgradnja Poslovna aktivnost P Primer Hoteli, objekti za rekreaciju, saobraajna infrastruktura, turistika odmaralita Motorna vozila, gorivo za motorna vozila, maloprodaja prehrambenih proizvoda, tekstilna maloprodaja. Maloprodaja putnike i ostale dodatne opreme, prodaja suvenira, itd... Restorani brze hrane, ishrana. Hoteli, kampovi. elezniki transport, najam automobila sa vozaem, vodeni transport unutar kopna. Meugradska eleznica, avionske kompanije, specijalizovane eleznike ture, kolektivno putovanje autobusom, krstarenje brodom. Menjanice, ivotno osiguranje, kreditne kartice. Putniko osiguranje.

Veletrgovina/maloprodaja D P Hoteli i restorani D P Transport, skladitenje i D komunikacija P

Finansijsko posredovanje

D T

15

Nekretnine, iznajmljivanje, aktivnosti

D poslovne P D P

Kupovina ili prodaja objekata za iznajmljivanje, izdznajmljivanje ili vlasnitvo objekata za iznajmljivanje. Iznajmljivanje ski opreme, iznajmljivanje ili posedovanje turistikih objekata. Slube prevoenja, carinske slube, regulisanje ribolova, inostrani poslovi, uvari granice. Turistika administracija, informativni biroi, izdavanje viza, regulacija privatnog transporta. Obrazovanje za odrasle, auto-kole, kole letenja i jedrenja. Programi usavravanja u turizmu, kole za hotelijerstvo i umarstvo, obuka turistikih vodia. Plivanje, kurs ronjenja, letenja, jedrenja, industrija zabave (film). Turistiki biroi, putniki klubovi, putnike unije. OECD, Svetska banka, IMF, ASEAN. Internacionalni turistiki odbori.

Dravna administracija

Obrazovanje

D P

Ostale zajednice Vanteritorijalne organizacije

D P D P

*D = delimian udeo u turizmu; P = potpun udeo u turizmu, Izvor: WTO (1994). Tabela 2: WTO turistika ponuda (Internacionalnna standardna klsifikacija, ISIC).

Elementi definisanja turizma po Holu (Hall, 2003) Elementi definisanja turizma i turista poivaju na etiri razliite karakteristike definisanja i merenja aktivnosti: 1. Vreme, odnosi se na to koliko dugo je neko odsutan od mesta svog stalnog stanovanja. Na primer, ako putovanje ne ukljuuje prenoite, osoba koja putuje e biti klasifikovana kao dnevni putnik ili ekskurzista. S druge strane, ako se osoba zadri na putovanju due od 12 meseci, moe biti klasifikovana kao migrant. 2. Prostor (udaljenost), odnosi se na pitanje koliko daleko treba osoba da otputuje da bi se smatrala turistom. Prema nekim podelama, neophodna je odreena minimalna udaljenost da bi se postalo turistom, pri emu se turizam diferencira od aktivnosti slobodnog vremena ili drugih putovanja (npr. posao-kua). 3. Prelaz dravne granice. Turistika kretanja se mogu klasifikovati i preko broja odlazaka/dolazaka putnika. Na ovaj nain se meri broj stranih posetilaca, kao i broj domaeg stanovnitva koji odlazi u inostranstvo. Ovakva merenja su validna za turizam samo u sluaju kada su osobe koje prelaze granicu deo turistikog sistema. 4. Svrha putovanja. Svrha turistikih putovanja moe biti razliita, o emu e biti rei i u narednim poglavljima. Putovanja zbog odmora, zdravlja, sporta, obrazovanja, zatim poslovna putovanja, poseta roacima i prijateljima mogu biti smatrana turistikim, dok se diplomatska putovanja i putovanja u vojne svrhe ne mogu smatrati turistikim. 16

Ne samo to su svi elementi turizma meusobno povezani, ve se, takoe, moe uvideti da turizam stoji u tesnoj vezi sa ostalim aktivnostima i pojmovima. Stoga je pogreno posmatrati turizam kao fenomen izolovan od svih ostalih, njemu bliskih, aktivnosti. Na primer, turizam u svetu veinom se odvija kao aktivnost u okviru slobodnog vremena. S tim u vezi, vano je posmatrati turizam kao deo irokog podruja aktivnosti koje se odvijaju u okviru ovekovog slobodnog vremena. Iako, prevedena sa latinskog jezika, re leisure (dokolica, slobodno vreme) znai biti slobodan, definisanje slobodnog vremena je, ako nita drugo, problematinije od definisanja samog turizma. U sutini, slobodno vreme se moe shvatiti kao svesno skladitenje odreene koliine vremena u cilju stvaranja rezerve vremena uz svoenje svih vrsta obaveza na minimum. Slobodno vreme se moe opisati i kao skup aktivnosti koje se odvijaju unutar budeta slobodnog vremena, dok se sam spektar aktivnosti, na jednom delu njegove skale, moe izjednaiti sa rekreacijom u mestu trajnog prebivalita, pa sve do turistikih aktivnosti tokom jednodevnog boravka sa noenjem na odreenoj destinaciji (slika 5).

TEMA 2 - TURISTIKE POTREBE, ELJE, OEKIVANJA, SATISFAKCIJ

Turistike potrebe pojam, sutina i razvoj turistike potrebe kao svojevrsne individualne i drutvene potrebe oveka. Specifinosti. Ljudi imaju i prepoznaju potrebe: Oekivanja, motivacija Ponaanje, satisfakcija potroaa. Faktori uticaja na potrebe:Promene ivotnog ciklusa porodice, linosti, ivotni stilovi, promene u okruenju.

Teorija o turizmu je, kao i veina teorija, znatno mlaa od realnosti turistikih kretanja koja su svetski proces, i jo mlaa od ovekove potrebe da se kree, da promeni sredinu u kojoj ivi. Turizam je po svojoj sutini proces, pojava proistekla iz kretanja ljudi iz sredina (preteno urbanizovanih) u kojima stalno ive u neke druge sredine, preteno u prirodi. U tom procesu oni ele da se odmore, opuste, upoznaju neto novo, doive, naue, jednostavno promene okruenje, ivotni prostor. Po turizmolokoj teoriji turizam se odvija u veitom krugu:

17

Slika 5.: Kontinuirani proces pojave, razvoja i razreenja turistik epotrebe u procesu turizma Potreba je oseanje nunosti da se deluje da bi se otklonio neki doivljeni nedostatak. Potreba se skriva u oveku dok se u prostoru ne pojave, dovoljno jasno definisano i ak nametljivo, neki objekti koji svojim sutinskim svojstvima i kvalitetom mogu da zadovolje taj unutranji latentni nedostatak i pretvore ga u potrebu Turistika potreba se razvija u oveku podstaknuta spoljnim draima koje su izrazitije u urbanizovanim, kulturno razvijenijim sredinama, najee u gradovima: buka, zaposlenost, saobraaj, zagaenost vazduha, velika koncentracija betona , zgrda, ljudi stres, otuenost, dug proces putovanja do posla, do kole, do objekta kulture, sporta, do prijatelja. Ove nepovoljne spoljne drai bude u oveku nemir, nezadovoljstvo, potrebu da pobegne iz te sredine, da neto promeni, da u toj novoj sredini upozna neto drugo, novo, da oseti mir, zadovoljstvo, da se oslobodi rada i otvori prostor za aktivnosti odmora, sporta, zabave, rekreacije. Svi ti sloeni unutranji nadraaji ine ovekovu turistiku potrebu, bilo da je on svestan nje i moe da je identifikuje ili da je nije svestan jer je zatrpan brigom za prostom egzistencijom ili prestiom. Jednom otkrivena i na zadovoljavajui ili ak nezadovoljavajui nain zadovoljena turistika potreba je kao virus koji se stalno iri i trai svoje mesto u hijerarhiji ljudskih potreba. Turistika potreba nema prag saturacije. Ona je sve snanija i vea to je ovek vie i na zadovoljavajui nain razreava. I to je taj virus koji je zahvatio milione ljudi irom sveta i nagoni ih na ukljuenje u turistike tokove svih krajeva sveta.

18

Motivacija Motivacija je proces pokretanja ljudskog organizma prema cilju. Klasinom definicijom pojma motivacija izdvaja se re motivisati, odnosno, podsticati osobu da dela na odreeni nain, ili stimulisati njenu zainteresovanost. Takoe, moemo se pozvati i na re motiv kao pokretaku silu u pojedincu koja inicira njegove budue akcije. Prema tome, motiv je trajna predispozicija koja usmerava ponaanje ka odreenom cilju. Podela motiva temelji se na Maslovljevoj hijerarhiji potreba. Veina tekstova koji govore o turizmu smatraju da motivacija presudno utie na ponaanje potroaa.

Maslovljev hijerarhijski model Maslowljeva Hijerarhija potreba (slika 2.2), verovatno je najbolja poznata teorija motivacije usled svoje jednostavnosti i intuitivne privlanosti. Pomenuta teorija motivacije sastoji se iz pet hijerarhijskih nivoa ljudskih potreba. ini se da je sam Maslovljev humanistiki pristup bio glavna vodilja pri kreiranju modela u kojem je potreba za samoaktualizacijom vrednovana kao najvia ivotna vrednost kojoj bi ovek trebao da stremi. Prema Maslovu, ukoliko nijedna od potreba na hijerarhijskoj lestvici nije zadovoljena, u tom sluaju ovekove osnovne, odnosno, fizioloke, potrebe dominirae njegovim ponaanjem. Nakon zadovoljenja osnovnih potreba, one prestaju da budu dominantne i njihovo mesto zauzimaju nove potrebe koje se nalaze na viem hijerarhijskom stepenu. Maslow je identifikovao dva motivaciona oblika, koji se, najuproenije, mogu opisati kao: motivi koji smanjuju napetost nastalu usled nezadovoljenja potreba, induktivni ili pobuujui motivi nakon zadovljenih potreba, uzrokuju nove potrebe vieg reda.

Slika 6.: Piramida potreba, Teorija hijerarhije potreba, Abraham maslow

19

Meutim, iako se, velikim delom, teorija turistike potranje temelji na Maslovljevom pristupu, izvesna pitanja ostala su jo uvek neodgovorena: Iz njegovog rada ini se nejasnim zbog ega je odabrao pet osnovnih ljudskih potreba. Iz kog razloga su potrebe rangirane na postojei nain? Na osnovu ega je mogao opravdati svoj model, s obzirom da nije sproveo kliniko posmatranje ili eksperiment? Zato nikada nije pokuao da proiri originalni set motiva?

U Maslowljevom modelu, ljudske aktivnosti predoene su unapred determinisanim, razumljivim i predvidivim aspektima ponaanja, to je u skladu sa bihejvioristikom tradicijom u psihologiji, nasuprot kognitivnom pristupu koji naglaava koncept iracionalnosti i nepredvidivosti ljudskog ponaanja. Neki kritiari Maslowa smatraju da postoji suvie individualnih varijacija koje onemoguavaju primenu hijerarhije motiva na sve ljude. Meutim, Maslowljeva teorija podrava injenicu da ljudska bia poseduju sposobnost prevazilaenja svoje puke fizioloke prirode i prirodnih nagona to ih razlikuje od ostalih vrsta. Donekle, popularnost Maslowljeve teorije moe se objasniti sa moralnog stanovita - pod odgovarajuim okolnostima, ljudi e prevazii vlastitu brigu za materijalnim aspektima svoga ivota i teiti ka viim nivoima svoga postojanja.

Prouavanje motivacije u turizmu Dann (1981) uoio je sedam elemenata u sveukupnom pristupu motivaciji: 1. Putovanje je odraz neega to nedostaje, a za ime se udi. Ovakav pristup govori o tome da turiste motivie elja za doivljavanjem novih iskustava koja se razlikuju od onih kroz koje prolaze u svakodnevnom okruenju. 2. Privlanost destinacije spram motivacionog podstreka. Naglaava se razliitost izmeu individualne motivacije, odnosno, jaine elje (podstreka) i privlanosti destinacije ili atrakcije. 3. Motivacija kao fantazija podkategorija prva dva faktora. Turisti putuju kako bi mogli da se ponaaju na nain koji moda nije u skladu sa kulturnim normama zemlje u kojoj ive. 4. Motivacija kao klasifikacija razloga putovanja. iroka kategorija koja istie dva glavna razloga, odnosno, motiva putovanja: poseta rodbini i prijateljima, godinji odmor, ili obrazovanje. 5. Motivaciona tipologija: (a) Bihejvioristika tipologija: elja za suncem (potraga za pogodnostima kvalitetnijim od onih koje su prisutne u stalnom mestu prebivalita, odnosno, vid putovanja koji zavisi od postojanja neke vrste uitaka koja nisu dostupna u mestu boravka; u krajnjem sluaju, i doslovno je prisutna elja za suncem) i elja za lutanjem (znatielja za doivljajem neobinog i nepoznatog, zamena poznatog nepoznatim); i (b) Tipologija koja se fokusira na dimenzionalnost uloga koje turisti imaju. 20

6. Motivacija i turistika oekivanja. Ovaj pristup izuava autentinost turistikog iskustva, koja zavisi od same prirode i vrste pomenutog iskustva. 7. Motivacija kao individualna definicija i znaenje. Za razliku od pukog posmatranja turistikog ponaanja, nain na koji turisti definiu situacije u kojima se nalaze, inicirae bolje razumevanje motivacije u turizmu. Dann sugerie da ovih sedam pomenutih pristupa demonstrira definicijsku zbrku, koja, ukoliko se ne pojasni, samo moe uinito jo komplikovanijom nejasnou da li ili ne, istraivai pojedinano prouavaju jedan te isti fenomen. Prema klasifikaciji Mekintoa (McIntosh), Goeldnera (Goeldner), i Riija (Ritchie, 1995) motivacija se moe kategorisati u etiri grupe: 1. Fizioloki motivatori: relaksacija i osveenje tela i duha, jaanje i ouvanje zdravlja, sportska aktivnost i zadovoljstvo. Ova grupa motivatora posmatra se kroz prizmu aktivnosti koje slue smanjenju napetosti. 2. Kulturni motivatori: nastojanja ljudi da doive nove kulture, upoznaju druge narode, njihov ivotni stil, muziku, umetnost, folklor, ples, itd 3. Interpersonalni motivatori: elja za novim poznanstvima, poseta rodbini ili prijateljima, potraga za novim i drugaijim iskustvima. Putovanje predstavlja i begod rutinskih odnosa sa prijateljima, komijama, ili beanje od ivotne sredine uopte. Takoe, putovanje moe biti i lina potraga inspirisana duhovnim ciljevima. 4. Status i presti kao motivatori: udovoljavanje potrebama ega, statusne i prestine potrebe, tenja za ugledom u svojoj sredini i grupi, za samopotovanjem, za dokazivanjem, za posebnou, bogatstvom i moi, itd. Plog (1974) je razvio teoriju procenjivanja trendova u ponaanju, prema kojoj populacija SAD-a moe biti klasifikovana u tri meusobno povezana psihografska tipa: 1. Psihocentrini tip ispoljava tendenciju ka konzervativim ponaanju i okupiranosti sobom tokom svojih turistikih putovanja, preferira sigurne destinacije i esto ih iznova poseuje. 2. Alocentrini tip avanturista, motiviu ga nove destinacije i retko kada poseuje jednu te istu destinaciju dva puta. 3. Srednje-centrini tip pozicioniran je izmeu prva dva ekstrema. Turisti sa skromnijim prihodima blii su psihocentrinom tipu, u odnosu na turiste sa visokim primanjima koji naginju alocentrinom tipu Po hijerarhiji potreba i teoriji koju je zasnovao Maslov, turistike potrebe spadaju u drugu grupu. Turistike potrebe su veoma raznovrsne i sloene i stalno se proiruju: 21

- potrebe za rekreacijom svih oblika, - potreba za odmorom, - potreba za kulturnim doivljajem, - potreba za zbliavanjem sa drugim ljudima, - potreba za upoznavanjem drugih krajeva, - potreba za zabavom i razonodom,

Pojmovi potreba, motiv i akcija su meusobno povezani. Nezadovoljena potreba stvara motiv, koji podstie akciju. Akcije stvaraju nove potrebe i tako u krug. Jedan deo motivacije dolazi iz psihe turista, a drugi izvan (razliite aktivnosti). Pored motiva izazvanih navedenim faktorima mogu biti jo odmor i obnova fizike kondicije, nadoknada monotonog ivota, begstvo od zagaenja, buke i sl., elja za komunikacijom sa drugim ljudima, irenjem vidika, otkrivanja novih krajeva ali i samog sebe, a i specifini: iskljuiti se iz svega, opustiti se, promeniti svakodnevnicu, prikupiti novu snagu, doiveti ljubavnu pustolovinu.

Turistika tranja 1. Efektivna ili aktuelna potranja stvaran broj putnika ili pak uesnika u turizmu (de facto turisti). Efektivna tranja je komponenta koja se najee i njalake meri. Velika veina turistikih statistikih istraivanja bavi se ovom vrstom tranje. 2. Potisnuta tranja deo populacije koja ne putuje iz odreenih razloga: (a) Potencijalna potranja odnosi se na ljude koji e putovati u nekom buduem periodu, ukoliko doe do promene odreenih uslova situacije kojoj trenutno podleu. Na primer, njihova platena mo ili koliina slobodnog vremena mogu se poveati, mogu stei pravo na plaeni odmor i slino, ime potencijalna tranja gravitira ka kategoriji efektivne tranje. (b) Odloena potranja usled problema u turistikoj ponudi, kao to su: popunjeni kapaciteti smetaja, vremenski uslovi ili teroristike aktivnosti. Kada uslovi ponovo postanu povoljni, odloena tranja preobratie se u buduu efektivnu tranju. (c) Potpuni izostanak tranje ljudi koji ne ele ili su onemogueni da putuju. Naravno, postoje i druge perspektive sagledavanja turistike tranje, na primer: zamenljivost potranje sluaj kada jedna vrsta aktivnosti (odmor, smetaj, hrana i pie u samostalnom, privatnom aranmanu) biva zamenjena drugom (prevoz i smetaj rezervisani, korienje usluga); preusmerena potranja geografska lokacija tranje je preusmerena (boravak u paniji preusmeren je na boravak u Grkoj usled popunjenosti smetajnih kapaciteta). Takoe, pojava nove ponude, recimo, turistikog odmaralita, nova turistika atrakcija ili smetaj, uticae na: preusmeravanje tranje sa slinih objekata u odreenoj oblasti; 22

zamenu tranje sa jednih na druge objekte, i stvaranje nove tranje. Ekonomisti naglaavaju da u okviru prva dva sluaja ne dolazi do stvaranja ekstra ponude, s obzirom da se radi o efektu zamene mesta. Ovom problem moralo bi se pristupiti sa znaajnom panjom prilikom planiranja novih turistikih projekata.

Turista, turistika grupa U sistemu turizma - Turista je u centru panje Pojam turiste, tipovi, elementi tipologije turista, profili turista, karakteristike, profili turista u odnosu na oblike turizma (kulturni, aktivni, velnes, avanturistiki...) Ponaanje potroaa, proces odluivanja, izbor Turistika grupa

Tipologija turista (Kohen) Vrsta uloge koju turista moe posedovati umnogome zavisi od prirode turistikog iskustva, postojeih drutvenih okolnosti i uticaja prirodne sredine, kao faktora neodvojivih od oblasti turizma. Bilo koja definicija ili interpretacija turistike uloge, poput motivacione, razlikuje se prema individualnom analitikom pristupu svakog autora, ponaosob. Prve ideje nastale su iz pera sociolokog teoretiara Gofmana (Goffman, 1959), koji je smatrao da se individue razliito ponaaju u razliitim situacijama kako bi sauvali asocijacijske utiske pomenutih situacija. Teoretska istraivanja, fokusirana na socioloke aspekte ponaanja turista i njihove uloge u turizmu, sprovoena su u radovima Koena (Cohen, 1972, 1974, 1984), Mekenela (MacCanell, 1976) i Smita (Smith, 1990). Identifikacija turistike uloge omoguena je poznavanjem i prouavanjem interaktivnih atributa linosti, kao to su stav, percepcija i motivacija. Koenova klasifikacija turista posebno se istie kao korisna u ove svrhe (videti sliku 2.4). Organizovani masovni turista Ve poznato/Konformizam Skroman avanturistiki duh, siguran je pod svojim staklenim zvonom tokom putovanja. Odluuje se za kompletno isprogramirane turistike aranmane i rute. Retko ostvaruje kontakte sa lokalnom kulturom ili stanovnitvom. 23

Individualni masovni turista

Institucionalni turizam

Slian malopre opisanom turisti, s tim to Turistika industrija: turoperatori, putniki ispoljava malo veu fleksibilnost i naklonost agenti, hotelijeri, transportne slube. ka linom izboru. Meutim, rezervacije njegovog putovanja, smetaj i boravak - i dalje su striktno organizovani od strane turistikih slubi. Zidovi njegovog staklenog zvona spreavaju ga istinski doivi poseenu destinaciju. Istraiva Samostalno organizuje svoje putovanje, istrauje neutabane staze. Meutim, trai udoban smetaj i pouzdano sredstvo transporta. Iako povremeno naputa stakleno zvono, vraa se pod njegovo okrilje usled odreene nepovoljne situacije. Skitnica Neinstitucionalni turizam

Individualna putovanja, izbegavanje Odbacio je svaku sponu sa turistikom kontakta sa turistikom industrijom, osim u industrijom. Pokuava da otputuje to dalje sluajevima kada je to apsolutno od svoga doma i svega poznatog. Ne sledi neophodno. fiksni plan puta, skitnica ivi sa lokalnim narodom, sam plaa svoje raune, stapa se sa lokalnom kulturom. Novo/Inovativnost Slika 2.4: Kohenova klasifikacija turista str38

Dok su u teoriji najraznovrsnije definicije turista poeljne, u praksi turisti predstavljaju heterogenu, a ne homogenu, grupu individua sa razliitim linostima, demografskim karakteristikama i iskustvima. U odnosu na vrstu putovanja, turisti se mogu klasifikovati dvojako: 1. Prema osnovnoj podeli, mogu se izdvojiti domai i meunarodni (internacionalni) turisti, iako, u mnogim zemljama sveta granina linija izmeu pomenutih tipova turista sve vie bledi (npr. u Evropskoj uniji). Domai turizam podrazumeva da pripadnici domaeg stanovnitva putuju unutar granica svoje matine zemlje. Retko kada se, u domaem turizmu upotrebljava inostrana valuta, a komunikacija odvija na nekom stranom jeziku ili se uvodi vizni reim. Daleko je tee nauno ispitivati i meriti domai turizam od meunarodnog turizma. Posledino, prilino mala panja posveuje se domaem turizmu (videti sliku 6). S druge strane, meunarodni turizam ukljuuje putovanje ljudi van granica zemlje u kojoj trajno prebivaju, to utie na devizno i carinsko zakonodavstvo, propise o putnim ispravama, upotrebu stranih jezika i transakcije u inostranim valutama. 24

2. Takoe, turisti mogu biti kasifikovani i prema svrsi posete: (a) slobodno vreme i rekreacija godinji odmori, sportski i kulturni turizam, poseta roacima i prijateljima ; (b) ostalo obrazovanje (studiranje) i zdravstveni turizam; (c) poslovne i profesionalne obaveze sastanci, konferencije, misije, insentivni (podsticajni) i poslovni turizam. Ne samo da se navedene kategorije koriste prilikom statistikih istraivanja, ve se upotrebljavaju kao korisne informacije u turistiki orijentisanim marketinkim aktivnostima. Slika 6 demonstrira stepen fleksibilnosti putovanja sa aspekta kategorije posete i trokova avio prevoza. Svakako da postoje i drugi naini klasifikovanja turista (videti tabelu 3). Oni se temelje na stilu ivota, tipu linosti, poimanju rizika, kao i na postmodernistikim interpretacijama potroaa. Meutim, jedan pristup izdvaja se kao posebno znaajan za savremeni turizam, a to je klasifikacija turista prema stepenu i tipu njihove interakcije sa odreenom destinacijom. Pomenuti pristup, najee masovni turizam, a ponekad i odreeni oblik alternativnog turima, postavlja na jednom kraju lestvice kao ekstremni vid turizma, dok mesto na njenom drugom kraju zauzima small-scale (ne toliko ekspanzivan) turizam sa razliitim podgrupama. Pojedini autori otili su predaleko u pojednostavljivanju kompleksnog odnosa izmeu stepena iskorienosti i razvoja turistikih lokacija, to posebno vai za tzv. pokret alternativng turizma koji, unutar odreenih krugova, slovi za reenje problema koje donosi masovni turizam. Zaista, smisao veine literature pisane na temu alternativnog turizma ogleda se u stavu da je bilo koja ema alternativnog turizma valjana, dok je svaki vid masovnog turizma lo. Naravno, postojanje alternativnog turizma je opravdano, ali tek iskljuivo u obliku samo jo jedne forme irokog kompleksa turizma. On nipoto i nikada ne moe biti alternativno reenje za masovni turizam, niti turizam uopte (Archer; Cooper, 1994). Nivoi merenja i segmentacije turistike tranje Socio-ekonomske varijable (karakteristike) 1. Starosna dob Svrstavanje prema zajednikom starosnom dobu ili starosnim grupama. 2. Pol Muki/enski. Objedinjene starosne grupe i podela prema polnoj pripadnosti.

3. Obrazovanje Osnovna etvorostruka klasifikacija obrazovanja (severno-ameriki sistem): osnovno, srednje, vie, univerzitetsko. 4. Status zanimanja 5. Vrsta zanimanja Puno radno vreme, skraeno radno vreme, penzioner (poeljna informacija o prethodnom zanimanju), samozaposlenik, student/uenik, nezaposlen. Tip upitnika: polu-otvorena pitanja. Zavisno od kategorije i industrije u kojoj je zaposlen, odgovori se sumiraju prema: nacionalnom statistikom sistema 25

kodiranja (npr. zanatlija, usluna delatnost i prodaja, slubenik/administrativna sluba, tehnika sluba, diplomirani strunjak, direktor ili menader). 6. Godinji prihod 7. Porodini status Kategorije godinjeg prihoda (prihodi celokupnog domainstva ili samostalnih individua). Samac, tek venani par, punoletna deca, deca na ive sa roditeljima ili par bez dece, maloletna deca, porodica u kojoj ne ive drugi odrasli srodnici, porodica u kojoj ive i ostali odrasli srodnici, samohrani roditelji, samohrana majka, samohrani otac, ostalo. Jedna osoba, porodica sa decom, dve porodice sa decom, organizovana grupa, par u romantinoj vezi , dva ili vie parova, grupa prijatelja (neorganizovane grupe), ostalo. Varijable vezane za putovanje 1. Sezona ili period Kalendarski periodi: putovanja Januar Mart April Jun Juli Septembar Oktobar Decembar. 2. Duina trajanja Rauna se broj noi i dana, s tim to je broj noenja umanjen za jedan dnevni putovanja boravak; trodnevni vikend traje dve noi. Periodi dui od jedne nedelje, najee se mere u rasponima, npr. 8-15 dana (ili 7-13 noi). 3. Razdaljina puta 25-49 milja 50-99 milja 100-499 milja 500-900 milja 1000-1499 milja Preko 1500 milja (2400 km) 4. Svrha putovanja Konvencije ili ostali poslovni sastanci, kupovina/ prodaja/instalacija i drugo, rekreacija/godinji odmor, turing/obilasci, kulturni/sportski dogaaji, poseta prijatelja ili rodbine, ostala porodina ili lina putovanja, oping, studijsko putovanje, zdravlje/oporavak, mnoga putovanja se preduzimaju iz vie od jednog razloga, stoga je korisno naglasiti primarni razlog. Privatni automobil, iznamljeni automobil, autobus, voz, avio prevoz (redovni i arter letovi), privatni avin, brod/amac (turistiki brodii, kruzeri, privatni brodovi) 26

8. Profil putnika

5. Oblik transporta

U sluaju korienja kombinovanih transportnih usluga, potrebno je navesti osnovno prevozno sredstvo. 6. Trokovi Transport , smetaj, hrana i pie, kotizacija ili registarske takes, cena ulaznice, ostali zabavni dogaaji, ukljuujui parking kartu i ribolovaku dozvolu, suveniri, ostalo. Hoteli i prenoita, moteli i prenoita za motorae, turistika odmaralita, kampovi, hosteli, vikendice za iznajmljivanje, institucionalni kampovi, privatne vikendice, turistiki smetaj/noenje i doruak, kod roaka ili prijatelja, drugo. Dodatna klasiifkacija: kapacitet smetaja, cena, smetaj u privatnom ili dravnom vlasnitvu, funkcija (ribolovaki kamp, ski centar), tip ili lokacija smetaja (aerodromski hotel, centar grada), ponuda pia, itd Tabela 3: Predloene socio-ekonomske karakteristike u svrhu analize turizma, Izvor: Tourism Reseach Planning Commitee of the Federal Conference on Tourism, 1975; Smith (1989).

7. Vrsta smetaja

Masovni turizam, kao aktivnost, ostaje relativno mlada pojava. Pored injenice da je njegova popularizacija uzela velikog maha u poslednje tri decenije, izuavanje turizma neminovno se suoava sa nedovoljnim iskustvom u prouavanju ostalih predmetnih oblasti i disciplina. Pomenuti manjak zrelosti, manifestuje se na najrazliitije naine, ne toliko kroz nemogunost uspostavljanja zajednikog dogovora, koliko se ini velikim izazovom usaglaavanje pri odreivanju glavnih inioca turistike tranje i ponude. Ipak, ekonomska vrednost turizma izazvala je poveanu internacionalnu i panju dravnih institucija to je dovelo do prepoznavanja znaaja i vanosti turizma, kao i potrebe za definisanjem i merenjem svih aspekata turizma. Dakle, uvodno poglavlje prua uvid u osnovni i kljuni okvir znanja, koji studentima moe posluiti kao podsetnik prilikom uenja gradiva ove knjige. itaoci se, takoe, mogu upoznati sa osnovama dinamike turistikog sistema i saetim pregledom savremenog pristupa u definisanju turizma.

POJAM TURISTIKE MASE I TURISTIKE GRUPE2 Izvesni teoretiari se negativno odnose prema turistikim grupama i turistikim masama. Upotrebljavaju se odre|eni termini koji se ne mogu prihvatiti kao adekvatni i nauni za teorijsko odreenje pojma turistikih grupa. Poistoveivanje turistikih grupa sa hordom i sl. neadekvatnim terminima degradira pojam turistike grupe, odnosno pojam turistike mase u elini. . Gurvi je u svojim teorijskim razmatranjima pruio osnovu za odreivanje pojma turistike mase. To su takve grupe ljudi u kojima jedinke tee za udruivanjem. Prema A.assao-u to je jedan od razloga povremenih i prekovremenih koncentracija turista u odreenim mestima i regijama. Masa nije vrsto organizovana skupina, znai da nema ni svoju strukturu. Ipak slobodno se moe rei da to nije 2

(Materijal preuzet iz knjige Sociologija sa sociologijom turizma, omi ore, Beograd, Nauna knjiga, 1990) 27

ni sluajno nagomilana skupina jedinki kao to je to sluaj sa hordom ili stadom. Jedinke postaju elementi skupine koju nazivamo turistikom masom zbog toga to tee za udruivanjem. to znai da su izvesni elementi grupne psihologije prisutni u turistikim masama, tj. slini motivacioni elementi i potrebe koji i uslovljavaju nastanak turisitikim masa. Turistiku masu ine jedinke iz raznih drutvenih klasa, slojeva, profesija, nacionalnih i etikih grupa i sl. Za turistiku masu moemo rei sledee: a) To su jedinke koje se u neto relativno duem vremenskom periodu (15,20,30 i vie dana) obraaju turistikim vrednostima. Kao to disperzna publika koristi izraz masovne komunikaije, a posle se raspada tako i turistika masa koristi turistike vrednosti za odredjeno vreme i posle raspada . b) U disperznoj publici , usled prostorne odvojenosti i nedovoljnih motiva za komunikaciju, recepijenti su anonimni i rasuti. Kod turistike mase veliki broj jedinki je istovremeno i rasut i nagomilan u odredjenim mestima i regijama. Prema tome za vreme troenja turistikih vrednosti mogue je komuniciranje medju jedinkama u grupi, kao i medju samim grupama. ) I u turistikoj masi moe se reflektovati, prezentna publika prilikom okupljanja jedinki na odredjenim manifestacijama. Tada su mogua izdvajanja odredjenih podgrupa jedinki kao istomiljenika. Na osnovu ovakvih odredbi u sferi sociologije turizma, mogue je pristupiti odredjivanju i derinisanju pojma turistika masa. Turistika masa je takav drutveni fenomen u kome se ukrtaju elementi raznih drutvenih grupa i elementi drugih drutvenih fenomena koji su vie defuznog karaktera. Fenomen turisitke mase u sebi sadri i elemente grupne psihologije saznanja i drutvenih vrednosti i na taj nain eliminie pojmove stada, horde, gomile i sl. koji mu se neopravdano i nenauno pripisuju. Sledei elemenat koji treba definisati je pojam turisitke grupe. Turistika grupa je skup turisitikih jedinki (turista) koji se formira u mestu stanovanja (matino mesto), a zatim se posredstvom turistikih organizacija usmerava ka turistikim mestima i regijama, gde zahvaljujui odredjenom motivskom potencijalu razreava svoje rekreativne i kulturne turistike potrebe. Sa aspekta savremene nauke o teroriji sistema, turistika grupa moe da predstavlja funkcionalni podsistem turistike mase. Drugim reima odredjeni broj turistikih grupa ine ukupnu turistiku masu, odnosno pojedini pojavni oblici i elementi turistike mase mogu se primeniti i kod objanjavanja pojma turistike grupe. Obim turistike grupe nije precizno definisan, mada se u praksi, vrlo esto susree maksimalni i minimalni broj jedinki koji bi mogao da odredi turistiku grupu. Ovakvi kvantitativni normativi su posledice prvenstveno, turistikih organizacija, koje odredjuje obim turistikih grupa u zavisnosti od svojih operativnih i tehnikih mogunosti. Kao to je i turistika masa po svojoj sociolokoj strukturi raznovrsna, tako i turistika grupa u sebi ukljuuje vei ili manji broj raznorodnih jedinki iz raznih drutvenih grupa, slojeva, i drugih grupacija. Turistike grupe su dobrovoljne organizacije u koje lanovi ulaze i uestvuju potpuno svojevoljno. Kao takva turistika grupa ima svoj ivotni ciklus, svoje forme razvoja. U turistikoj grupi sa javljaju meuodnosi lanova grupe kao i bilo kojoj drugoj grupi odnosi izmeu pojedinaca, hijerarhija odnosa, pojava lidera, uspostavljanje odnosa lidera i ostalih lanova grupe, konflikti u grupi itd. Karakterstika turistike grupe je to je vremenski ograniena i obino kratko traje (od nekoliko sati u avionu, na primer, do nekoliko dana, tokom godinjeg odmora ili turistike ture).

28

Psiholoke karakteristike turista i turistikih grupa O turistima moemo govoriti kao o posebnoj socio-psiholokoj kategoriji, koju karakteriu izraziti voljni momenti. Ti momenti se odnose na individualnost turista koja dolazi do izraaja u pogledu odluivanja o pravcu kretanja, izboru mesta posete, vremena posete i sl. Turista se ponaa prema svom linom nahodjenju. S druge strane u savremenom turizmu grupna putovanja su veoma masovna i ona se najee realizuju na osnovu programa turistikih agencija, velikih tur-operatora i dr. organizacija kao i velikih klubova i drutava. Ove organizacije u osnovi utiu na kretanja turista, one najee lansiraju nove destinacije i objekte, nov nain i sredstva turistikih putovanja, a samim tim nameu pravila ponaanja velikom delu turista. One najee odredjuju ne samo cene turistikim uslugama ve i sadraj tih usluga. Pristalice grupnih putovanja su najee oni koji vole kompletne aranmane, odnosno koji vole da se predaju agenciji ve na samom izlazu iz svog stana, i da ne misle kako e sve biti u putu i da ih agencija opet vrati do svog stana. Pristalice ovakvih upakovanih putovanja su i turisti sa slabim ili nepovoljnim turistikim iskustvom, koji svoju nesigurnost i strah od neizvesnosti i nesnalaenja kompenzuju pripadnou turistikoj grupi koju vode turistiki vodii. Ono to karakterie grupe i pojedince u turistikom prometu, prema sociolozima turizma, su kolebljivost, nepoverljivost, selektivnost, emotivnost. Kolebanje kod turistia nastupa kako u pogledu donoenja odluke za putovanjem, tako i prilikom izbora pravca i u svim drugim situacijama gde je potrebno doneti odluku. Nepoverljivost je prisutna u odnosu na kvalitet ponude. Kod turista se zapaa i pojaana emotivnost koja se kree od divljenja i hipertrofisanja pa sve do, nekad, vrlo grubih reakcija i sl. Isto tako u okviru grupe pojedini turisti imaju vei afinitet prema kvalitetu usluga, nego prema motivima i njihovoj atraktivnosti. Sve se to mora imati u vidu (poznavanje psiholokih karakteristika turista-njihove osobenosti i voljenih momenata) prilikom kreiranja nekog programa putovanja-aranmana. Razlike u ponaanju pojedinih pripadnika turistikih grupa je esto i u zavisnosti od nacionalne pripadnosti (kulturnog miljea). Tako su vrena psiholoka istraivanja za pojednine narode i ustanovljeno je da, na primer Italijani imaju smisla za umetnost, da se odlikuju vatrenou, muzikalnou, da su impulsivni. Za Nemce je utvrdjeno da su marljivi, uporni, metodini, da imaju smisla za nauku. Englezi imaju smisla za sport, komercijalni su, odani tradiciji. Amerikanci su marljivi, materijalisti i ambiciozni. Francuzi su hedonisti i ljubitelji kulture i kulturnog stvaralatva. Sve ove opte karakteristike pojedinih naroda, koje u stvari ine njihov mentalitet, odravaju se u turistikom prometu. Isto tako valja obratiti panju i na odredjene psiholoke promene koje se zapaaju kod nekih turista. Obino su u pitanju novi turisti kod kojih je naputanje domaeg komfora, rastanak sa rodbinom i dr. praeno promenom u ponaanju, koja je esto neoekivana od straha i frustracija, do neobuzdanosti. Carinska procedura i formalnosti takodje predstavljaju uzrok poveanog psihikog uzbudjenja turista, naroito snanog kod onih koji to ine po prvi put. U tom kontekstu pripreme pojedinaca i grupe pred polazak na turistiko putovanje dobijaju pravi znaaj. Sve pripreme se mogu podeliti na: teorijske i psiholoke. U teorijske pripreme spadaju sve one informacije vezane za obavetenost o zemlji u koju se putuje - upoznavanje zemlje, obiaja, tradiije, jezika. Teorijske pripreme svakako da doprinose psiholokim pripremama. Svakako da od stepena teorijske pripremljenosti pojedinaca i same grupe zavisi i obim psiholokih priprema uesnika turisitkog putovanja. Znaaj ukupnih priprema grupe za 29

turistiko putovanje ogleda se kroz stvaranje prijatne atmosfere unutar grupe i razvijenost interpersonalnih odnosa.

Interpersonalni odnosi u turistikoj grupi Socijalna psihologija je usmerena na prouavanje ponaanja linosti u odredjenoj sredini. D.Kre, R.S. Krafild i I.L. Balaki definiu socijalnu psihologiju kao nauku o ponaanju pojedinca u drutvu. Za jedinicu analize uzimaju dogadjaj interpersonalnog ponaanja. Dakle, ako bi se neka nauka mogla definisati uz pomo njene osnovne jedinice ili predmeta istraivanja, socijalnu psihologiju moemo definisati kao nauku o dogadjajima interpersonalnog ponaanja. cilj socijalne psihologije je da otkrije zakone razvitka, menjanja i prirode dogadjaja interpersonalnog ponaanja. Jedinke se nalaze u procesu interakcije, a procesi interakcije su procesi komunikacije. Interpersonalne komunikaije se odvijaju izmedju jedinki u manjim grupama. Komunikacioni sistem face to face (neposredni) tj. interpersonalni sistem je karakteristian za male grupe. Nijedna grupa nije imuna na promene koje nastaju kao posledica interakcije njenih lanova, od kojih je svaki ivi dokaz svuda prisutnih individualnih raznolikosti. To je svakako jedan od razloga heterogenosti i sloenosti strukture turistike grupe. Odnosi izmeu pojedinaca u turistikoj grupi Ve je naglaeno da turistika grupa ima sloenu socio-psiholoku strukturu, kao i to da se ta struktura ogleda kroz interpersonalne odnose. Jedna od moguih varijanti tih odnosa je odnos izmedju jedinki, tj. turista u grudi. Svaki turista, lan turistike grupe ima svoje lino socio-psiholoko obeleje, tj. svoj lini sistem vrednovanja. Svakako da pojedini turisti na svoj, speifian nain reaguju u odnosu na pojedine objekte i situacije, tj. na sebi svojstven nain vrednuju pojedine turistike motive. Ta okolnost utie na sloenost i heterogenost strukture turistike grupe. Ipak i u takvoj heterogenoj strukturi neretko dolazi i do povezivanja onih jedinki koje e na isti ili slian nain prihvatiti, doiveti i vrednovati odredjene motive u turistikim prostorima. Ovo posebno dolazi do izraaja prilikom duih putovanja. Ovakva povezivanja u sutini predstavljaju bazu za formiranje podgrupa u okviru turistike grupe. Stepen komunikacije izmedju jedinki unutar jedne srodne podgrupe bie sigurno vei nego na relaciji jedinki iz razliitih podgrupa. Kominiciranje medju jedinkama u grupi moe biti podstaknuto i drugim pozitivnim stimulativnim faktorima koji intergriu jedinke u grpi i doprinose stvaranju prijatne atmosfere u grupi tokom putovanja. Sledei aksioloku teoriju, konstantujemo da zbir pojedinih linih parcijalno vrednovanih motiva sa maksimalno zastupljenim subjektivnim sistemom vrednosti u pojedinim podgrupama turistike grupe prelazi u objektivitet, to slui za objanjavanje postojanja izvesnih podgrupa u turistikoj grupi kao celini. Takvi i slini faktori utiu na turistike jedinke iz podgrupe turistike grupe da se vie veu inei srodnu i kohezivnu podgrupu. Komunikacione relacije izmedju turistikih jedinki iz nesrodnih podgrupa u okviru grupe imaju nizak stepen povezanosti. Ipak zahvaljujui ostalim pozitivnim, podsticajnim iniocima koji povezuju jedinke u grupi, integracija kao i interprsonalni odnosi postoje. Postoji i itav niz faktora koji utiu na 30

integraciju ili dezintegraciju turistike jedinke u grupi po pitanju uspostavljanja pozitivnih i stabilnih interpersonalnih odnosa. Heterogenost socio-psiholoke strukture je jedan od bitnih faktora. Razliitost turistikih jedinki po polu, starosti, nivou obrazovanja, profesiji, potencira razliitost u nainima ponaanja, sistemu vrednosti, eljama, interesovanjima itd. U praksi je veoma teko ostvariti optimalnu strukturu grupe gde bi se veliina (brojnost) grupe poklopila sa optimalnom kombinacijom ostalih faktora integracije i konsolidacije grupe. U tom pogledu manji broj razliitih podgrupa sa bliim socio-psiholokim obelejima i razvijenim interpersonalnim odnosima, sa jaim integracionim motivima formiraju homogenu strukturu turistike grupe. Proces homogenizacije u turistikoj grupi svakako da zavisi od broja lanova same grupe. Traenje optimalne grupne strukture za organizatore turisitikih putovanja (paket aranmana) predstavlja pravi problem. Tim pre to se za osnovnu meru uspenosti odredjenog programa uzima ostvareno zadovoljstvo lanova turistike grupe. Stoga je razumljivo to organizatori aranmana nastoje da jo od samog formiranja turistikih grupa i njihovog usmeravanja na kvalitetno razliitim sanatogenim turistikim prostorima turistike ponude posvete punu panju mikro sociolokim istraivanjima. U manjim grupama smanjuje se negativno dejstvo heterogenosti olakano je komuniciranje i uspenije se moe usmeravati ponaanje jedinki . Manje grupe se po pravilu bre konsoliduju i lake se moe kontrolisati zadovoljstvo ili nezadovoljstvo lanova. Takvim grupama se smanjuje period medjusobnog upoznavanja uesnika a i bre dolazi do sprijateljivanja. Svakako da je kod turistikih jedinki prisutna, istina , neznatna potreba prilagodjavanja grupi. Oseaj slobode i ravnopravnosti lanova grupe ubrzava proces konsolidacije grupe zbog ega preciznost programa, savesna i struna realizaija uz odgovarajui stil vodjenja presudno utiu na konaan uspeh turistikog putovanja, tj. aranmana. Taj uspeh se ne ogleda samo kroz ostvarene ekonomske efekte organizatora ve i kroz pridobijanje lanova grupe za nove programe.

Odnosi izmeu vodia i turistike grupe I kod turistikih grupa pojavljuje se problem vodje. Kao i kod drugih grupa tako i kod turistikih, vodja ima ulogu sturnjaka, arbitra i posrednika, primerne jedinke, zastupnika i predstavnika, kontrolora unutranjih odnosa, oinski figure i sl. Ulozi vodje kod turistikih grupa nije posveena dovoljna panja. Ime vodje se saoptava tek kad otpone realizacija programa, a i tada se to ini bez prethodnih informacija o njegovoj strunosti i iskustvu. Pogram je jedina veza izmedju grupe i vodje i tek po realizaciji programa, a to znai pri rasformiranju grupe, pojedinci prihvataju ili odbacuju vodju, a time i agenciju koja je taj program ponudila. Opravdani su razlozi za informisanje lanova grupe (broj, polna sturktura, starosna sturktura, ukus stalnih lanova i sl.) i pre svega o vodji grupe (ime, prezime, iskustvo, posebne odlike). Kao to je velika raznovrsnost ljudi i grupa koje oni sainjavaju, tako je velika raznovrsnost vodja i ponaanja u vodjstvu. Kod turistikih grupa takoe je nuno je razlikovanje prirodnih vodja od zvaninih vodja u datim momentima, tj. dok grupa postoji. Dunost koja obavezuje turistike vodie na uvaavanje subjekata u kretanju, takodje mora da se zasniva na svesti da bi je mogli uvaiti svi zahtevi koji prate voljno kretanje. U vezi sa etikom u pozivu turistikog vodia, ne moemo se samo zadrati na intrpersonalnoj relaciji subjekat u kretanju (turista) - subjekat kretanja (turistiki vodi), veina u odnosu turistikog vodia prema svojoj drutvenoj funkciji. U takvoj inter personalnoj relaciji gde imamo dva subjekta i dve moralne vrednosti (slobodu 31

volje i dunost) obe zasnovane na svesti, najvanije je da se izbegne konflikt. Upravo za izbegavanje eventualnih konflikata zaduen je sam turisitki vodi kao subjekat turistikog kretanja. Svakako da i pravo svakog turiste ne bi smelo da se kosi sa nekim drutvenim normama. U svakom sluaju ostaje kao osnovno, utvrdjivanje potrebe da se uva sloboda volje linosti u kretanju i u tom pogledu diskretnost vodia moe da se trai kao neto neprikosnoveno u turistikom kretanju. Vodjenje turistikih grupa je vrlo speifino, pre svega to se ne moe poistovetiti ni sa jednim poslom zasnovanim na relaciji pojedinac - grupa. Ove specifinosti proizilaze iz naina formiranja same turistike grupe. Kod formiranja bilo koje druge grupe uvek su u pitanju prinudni momenti , na osnovu kojih se izgradjuju inter personalni odnosi pojedinaca, kao vodje prema ostalim lanovima (jedinkama) u grupi. Dakle, formiranje grupa u turizmu je, praeno i zasnovano na slobodi volje, voljnim kretanjima i to je osnovna speifinost grupa. U psihologiji je poznata afilijativna potreba (potreba pojedinca da bude u drutvu sa drugim pojedincem) i gregarna potreba koja objanjava potrebu pojedinca da pripada nekoj grupi. Uz to turistike grupe se svrstavaju u tzv. neformalne grupe sa speifinou vodjenja. Kod neformalnih grupa se po pravilu neko namee kao vodja ili sama grupa formira vodju. Medjutim, kod turistikih grupa kao neformalne grupe po ciljevima okupljanja, vodi ustvari predstavlja zvaninog rukovodioa te grupe. Programeri kretanja grupe su isto tako od zanaaja za formirnje grupe, to je takodje speifinost vodjenja turisitikih grupa. Najzad , i zadaci vodjenja grupe, takodje, daju speifinost ovoj vrsti posla. Sociolozi istiu da su linost, kultura i drutvo blisko povezani pojmovi, naroito na polju informisanja i vodjenja turistikih grupa. Informisanje, uz to, predstavlja drutvenu funkiju, a efekti zavise od linosti informatora i informisanih. Neretko vodi predstavlja jednu kulturu koja se u pr