osnovne istine

8/9/2019 Osnovne istine

1/43

1. S V E T O P I S M O

Sveto Pismo Staroga i Novoga Zaveta je napisana Re Boja, putem

boanskog nadahnu a poverena svetim ljudima, koji su podstaknuti

Svetim Duhom govorili i pisali. U ovoj Re i Bog je ljudima saoptio

sve to im je potrebno za spasenje. Sveto Pismo je nepogreivo

otkrivenje Njegove volje. Ono je merilo karaktera i ispitni kamen

svih iskustava. Ono je merodavni izvor otkrivenja svih nauka i

pouzdani izvetaj o Bojem postupanju u istoriji.

1. ezdeset i est knjiga Staroga i Novoga Zaveta tvore Sveto

Pismo. Bog nam je dao Sveto Pismo da bi nam otkrio svoju volju i

uputio nas na spasenje. Sveto Pismo je:

a) Izvor za ivotno vano spoznanje o spasenju - 2. Timotiju

3,16.17.

b) Otkrivenje prave nauke i volje Boje - Jovan 17,17; Isaija 8,20.

c) Izvetaj o Bojem postupanju sa ove anstvom - 1. Korin anima

10,11.

d) Celo Sveto Pismo ima u svom sreditu Isusa Hrista - Jovan

5,39.40.

Tekstovi za produbljivanje ove istine: Psalam 119, 81-136;

Jevrejima 4,12.

2. Sveto Pismo je Boja nadahnuta i nepogreiva vest za

ove anstvo. Ono se mora prou avati pod Bojim vodstvom. Mi ne

smemo nita da dodamo i nita da oduzmemo.

a) Sveto Pismo nosi znak boanskog autoriteta, a ne ljudskog. 2.

Petrova 1,20.21.b) Ljudima je potrebno vodstvo Svetoga Duha da bi Boga tako

shvatili kako je On otkriven u Svetome Pismu. 1. Korin anima

2,9-14.

d) Mi treba da prou avamo sve delove Svetoga Pisma kako bismo

pronali istinu. Luka 24,27.44;

e) Svakodnevno prou avanje Svetog Pisma je veoma vano jer nas uva

od prevara. Dela apostolska 17,11.

Li na primena


2/43

Budu i da je Bog kao najve e bi e u svemiru uzeo vremena da mi se

otkrije, trebalo bi da se pitam koliko ja uzimam vremena da Njegovu

Re prou avam sa molitvom. Kako bi trebalo da reagujem, ukoliko pri

studiranju Svetog Pisma otkrijem da treba neto da menjam u svom

ivotu ako elim da budem u saglasnosti sa Bojom voljom? Kojem mom

prijatelju, lanu moje porodice ili susedu bi moglo biti od pomo i

da je Bog sebe otkrio, kao i svoje planove, u Svetome Pismu? Dobro

je znati da nas Bog ne puta da tumaramo bez cilja kroz ivot, nego

da nam je dao pravac. Budu i da mi je na raspolaganju Sveto Pismo,

ja znam da je Bog moj prijatelj i da eli da bude moj pomo nik, i

da Njegovom mudro u i Njegovom voljom mogu voditi svoj ivot.

Moje obe anje

Ja zahvaljujem Bogu to se On li no otkrio i to je svoju volju

otkrio u svojoj Re i, Svetome Pismu. Ja elim da istraim stranice

Biblije u cilju pronalaenja istine. Kroz Boju milost elim da

ivim svoj ivot u saglasnosti sa Njegovom otkrivenom voljom.

2. T R O J S T V O

Postoji jedan Bog: Otac, Sin i Sveti Duh - troje svezani u

jedinstvo. Bog je besmrtan, svemogu i sveznaju . On stoji iznad

svega i svugde je prisutan. On je beskrajan i s one je strane sve

ljudske mo i predstavljanja. On se moe spoznati jer se li no

otkrio. Za svu ve nost Njemu pripada ast, oboavanje i sluba

celog svemira -svih stvorenja. Postoji samo jedan Bog: ipak mi Ga

poznajemo u tri osobe koje nam otkriva Sveto Pismo kao Oca, Sina i

Svetoga Duha. Sveto Pismo ne pokuava da nam rei zagonetku

TROJSTVA - ono samo opisuje da je Bog "TROJE U JEDNOM".

a) Gospod je jedan - 5. Mojsijeva 6,4.

b) Sve su tri osobe delovale pri stvaranju - 1. Mojs. 1,2; Jovan

1,1.14.

c) Sve tri osobe objavile su se prilikom Isusovog krtenja - Matej

3,16.17.

d) Hri ani se krtavaju u ime sve tri boanske osobe - Mat.

28,19.20.

e) Apostolski blagoslov priznaje tri osobe - 2. Korin anima 13,14.

f) Tekstovi za dalje prou avanje: Efesc.4,4-6; 2. Mojsijeva 20,3;

1. Petrova 1,2.

1. Bog se nalazi s one strane naeg shvatanja; Ali On je ipak zato


3/43

odlu io da se javi onima koji Ga trae.

a) Da bismo upoznali Boga, moramo Ga traiti - Jeremija 29,13.

b) Traenje Boga treba da prethodi svemu drugome - Matej 6,+w.

c) Bog se kona no otkrio u Isusu Hristu - Jevr. 1,1.2; Jov. 1,18;

14,9;

d) Tekstovi za dalje prou avanje: Koloanima 3,1-3; 2. Mojsijeva

34,5-7.

2. Bog je sveznaju i, svemogu i i vredan naeg oboavanja. On je:

a) VE AN - On je postojao i uvek e postojati - Psalam 90,2.

b) SVUDA PRISUTAN - On je svugde u sva vremena - Psalam 139,7-10.

c) SVEMOGU - On je punina sile i mo i - Matej 19,26; Filib. 4,13. d) SVEZNAJU I - On zna sve i u estvuje u istoriji ove anstva -

Isaija 46,9.10.

e) NEPROMENLJIV - On se ne menja - Jakov 1,17.

f) On je zainteresovan za svakog pojedinca kao i za pojedinosti

ljudskog ivota - Matej 10,29.30.

Tekstovi za dalje prou avanje: Isaija 57,15; Psalam 23,4; Psalam

147,4.5; Otkrivenje 14,7; 1. Timot. 1,17; Isaija 40,26-31.

Li na primena

Da li je mogu e da se Bog otkriva u tri osobe stoga jer na taj

na in eli da namukae da mi treba da spoznamo Njegovu veli inu?

Ho e li moje oboavanje Boga biti od ve eg blagoslova Bogu ili

meni? Iako ja ne mogu da shvatim Boju veli inu, kao to ne shvatam

i da se Bog sastoji od tri osobe, ipak mogu da Ga oboavam i divim

Mu se, jer mi se On otkrio kao poznat. Radujem se saznanju da me

Bog potpuno poznaje i da se brine o meni i o svemu onome to se sa

mnom deava.

Moje obe anje

Poto sam svestan da je Bog tako velik ali ipak sara uje sa mnom,

ja u Ga potovati i sluiti Mu. Pod vodstvom Svetoga Duha elim

Boga tako da upoznam kako se On otkrio u Isusu Hristu, i pomaga u

drugima da Ga i oni upoznaju.

3. B O G O T A C


4/43

Bog, ve ni Otac, je Stvoritelj, Odravatelj i Gospodar svega

stvorenog. On je pravedan i svet, milostiv i alostiv, blag i

velike vernosti. Osobine i mo i koje pokazuju Sin i Sveti Duh su

isto tako prisutne kod Oca. Bog Otac je Stvoritelj, izvor i

odravatelj i vladar svega stvorenog. On nije ni na koji na in

uzdignut iznad svojih stvorenih bi a ili udaljen od njihovih

potreba, nego im svakodnevno daje ivot.

a) On je stvorio sve stvari. 1. Mojs. 1,1; Otkrivenje 4,11.

b) On je izvor svega ivog to postoji. Dela ap. 17,28.29; Psalam

36,9.

c) On odrava sav ivot. Psalam 104,27-30.

d) On je vladar nad celim svemirom kroz svu ve nost. 1. Korin. 15,28.

e) On je pun ljubavi i vernosti. 5. Mojs. 7,9; 2. Mojs. 34,6.

1. Boja svetost i pravednost, koja bi morala da uniti grenika,

pomeana je sa Njegovom ljubavlju i milo u. Na taj na in svima je

omogu eno da imaju udela u oprotenju i spasenju, ako ele da Ga

prihvate.

a) On je pravedan, svet i milostiv. 2. Mojsijeva 34,7.

b) On iri svoju milost nad nama. 1. Jovanova 1,9.

Tekstovi za dalje prou avanje: Rimljanima 3,24-26; 1. Pet. 1,15.16;

Isaija 6,3; 1. Jovanova 4,8; Psalam 97,2; 1. Timotiju 1,17.

2. Karakteristi ne osobine Oca spoznajemo tako e na Sinu i Svetome

Duhu.

a) Karakter Oca otkriva se kroz Isusa. Jovan 14,9; Jevrejima 1,2.3.

b) Sveti Duh nam otkriva Oca i Sina. Jovan 16,13-15.

Li na primena

Kakva je razlika za mene ako mislim o Bogu kao Ocu ili ako mislim o

Njemu kao jednom udaljenom Stvoritelju koji ivi u svemirskim

prostranstvima? Ako me Bog prihvata kao svoje dete, kako onda ja

treba da se ophodim sa Njegovom drugom decom, svojom bra om i

sestrama? Ja nisam SIRO E koje je preputeno samome sebi i koje

mora da pro e svojim putem kroz ivot bez nebeskog Oca. Ja bih


5/43

eleo jo bolje da upoznam svog nebeskog Oca i postanem dete koje

je vredno da Njega i Njegovu porodicu pravilno zastupa u ovome

svetu.

Moje obe anje

Ja prihvatam Boga kao svoga Oca, i kroz Njegovu milost elim kao

Njegovo dete Njega dostojno da predstavim ovome svetu.

4. B O G S I N

Bog ve ni Sin postao je ovek u Isusu Hristu. Kroz Njega je sve

stvoreno. Kroz Njega je otkriveno boansko bi e. On je ostvario spasenje ove anstva i osudio svet. Ve ni pravi Bog postao je

tako e pravi ovek, Isus Hristos. On je za et od Svetoga Duha i

ro en od devojke Marije. On je iveo kao ovek, bio je kuan kao

ovek, stoga je bio savreno utelovljenje pravednosti i ljubavi

Boje. Njegova uda dokazivala su silu Boju i potvr ivala su Ga

kao od Boga obe anog Spasitelja. On je patio i umro dobrovoljno

zbog naih greha umesto nas na krstu Golgote. Vaskrsnuo je iz

mrtvih i otiao na Nebo, kako bi sluio za nas u nebeskoj svetinji.

On e opet do i u slavi da kona no spasi svoj narod i da ponovo

uspostavi prvobitni red stvari kako je bilo pre pada u greh. Bog je

dokazao svoje u estvovanje u ljudskom rodu time to je poslao svoga

Sina Isusa Hrista, obe anog Mesiju koji je iveo ovde na Zemlji kao

ovek da bi nas spasao.

a) On je za et od Svetoga Duha i ro en od devojke Marije. Luka

1,26.27.35.

b) On je pravi Bog i pravi ovek. Koloanima 1,19;2,9; Jevrejima

2,14.

c) On je na Stvoritelj. Jovan 1,1-3.10.14; Koloanima 1,15.16.

d) On je na Spasitelj i na Sudija. Rim. 6,23; Jovan 3,16; 5,22.

Tekstovi za dalje prou avanje: Jovan 10,30; Filibljanima 2,5-11;

Jevrejima 2,9-18; 2. Korin anima 5,17-19.

1. U vreme kada je iveo na Zemlji, Isus je pobedio sotonu, otkrio

je sutinu boanstva i umro je za nas.

a) On je bio kuan ali nije sagreio. Jevrejima 4,15; 1. Jovanova


6/43

3,5.

b) On je otkrio silu Boju. Jovan 6,14; 20,30.31.

c) On je savreno predstavio Boje bi e. Jovan 14,9.

d) On je umro po vlastitoj odluci, umesto nas, za nae grehe. 1.

Korin anima 15,3.4.

Tekstovi za dalje prou avanje: 1. Pet. 2,22.23; Jovan 2,11;

Jevrejima 1,3.

2. Isus je ustao iz mrtvih, vratio se na nebo, i opet e se vratiti

u svojoj slavi na Zemlju da bi svoj narod zauvek uzeo k sebi.

a) Njegovo vaskrsenje garantuje ivot ve ni svakome koji Ga

prihvati kao Spasitelja. 1. Korin. 15,20-23.b) On vri sada svoju slubu kao prvosvetenik na nebesima. Jevr.

8,1.2; 7,25; 9,24.

c) On e opet do i kako bi spasao svoj narod. Dela apost. 1,10.11;

Jovan 14,1-3.

d) On e Zemlju povratiti u njeno prvobitno stanje savrenosti.

Otkrivenje 20,1.5.

Tekstovi za dalje prou avanje: 1. Solunj. 4,16; Otkriv. 1,7; 2.

Petrova 3,13; Matej 24,30.31.

Li na primena

Kakva me ose anja obuzimaju dok razmiljam o Sinu Bojem koji je

bio spreman da napusti nebo i da do e na ovaj svet da bi sluio

oveku kakav sam ja? Isus je bio iskuan kao i mi. On ima

razumevanja za moje potrebe i moe mi pomo i. Njegov ivot savrene

poslunosti je primeran i ohrabruje me da tako ivim kao i On to

je iveo. Radujem se to u mo i da Ga sretnem kada ponovo do e.

Moje obe anje

Ja verujem da je Bog Sin doao na ovu Zemlju, iveo i umro za

grenika kao to sam i ja. Sada slui kao moj prvosvetenik na

nebu. Ja ekam Njegov povratak u slavi i elim radosno da Ga

pozdravim.

5. B O G S V E T I D U H


7/43

Bog Sveti Duh delovao je zajedno sa Ocem i Sinom pri stvaranju

oveka i pri spasenju. On je nadahnuo pisce Svetoga Pisma. On je

ispunjavao Hristov ivot silom. On privla i ljude k Bogu i odvaja

ih od njihovih greha. One koji se otvaraju Njegovom uticaju On

obnavlja i preobraava u Boje obli je. Poslan je od Oca i Sina da

bi uvek bio sa Bojom decom. Sveti Duh daje crkvi duhovne darove,

osposobljava je da svedo i za Hrista, vodi je da ivi u saglasnosti

sa Svetim Pismom i uvodi je u svaku njegovu istinu.

1. Sveti Duh je osoba Boanstva. On je bio aktivan na svetu i

delovao je pre nego to je Bog ispunio ovu zemlju ivotom. On je

nadahnuo pisce Svetoga Pisma.

a) On je aktivno u estvovao u stvaranju. 1. Mojs. 1,1.2.

b) On je aktivno u estvovao pri Hristovom utelovljenju. Luka 1,35.

c) On je imao aktivnu ulogu pri Hristovom delu spasenja na zemlji.

Luka 4,36.

d) On je nadahnuo pisce Svetoga Pisma. 2. Petrova 1,21.

Tekstovi za dalje prou avanje: O Jovu 33,4; Rim. 8,11-16.

2. Sveti Duh je i danas aktivan i privla i ljude k Bogu, i sara uje sa hri anima.

a) On privla i ljude k Bogu. Otkrivenje 22,17.

b) On osvedo ava ljude u njihovu grenost i pokazuje im da im je

potreban Boji oprotaj. Jovan 16,7-13.

c) On prouzrokuje novoro enje u ivotu oveka. Jovan 3,3-8.

d) On obnavlja obli je Boje u oveku. 2. Korin anima 3,18.

e) Istina u koju nas On uvodi u saglasnosti je sa Svetim Pismom.

Isaija 8,20.

f) On je uvek sa nama. Tei nas i pomae nam. Jovan 14,16-18.

g) On daje Crkvi duhovne darove. Efescima 4,11.12; 1. Korin anima

12,4-11.

e) On osposobljava Crkvu da svedo i za Hrista. Dela apostolska 1,8.

h) Mi moemo tako da Ga oalostimo da nas On napusti jer smo

prezreli Njegove savete. Efescima 4,30.

i) Telo Hristovog sledbenika je hram Svetoga Duha. 1. Korin anima

6,19.20.j) Mi smo kao deca Boja zape a eni Svetim Duhom. Efescima 1,13.14.


8/43

Tekstovi za dalje prou avanje: Jezek. 36,26.27; Gal. 5,22.23; Joilo

2,28; 1. Solunj. 1,5; Luka 12,11.12.

Li na primena

Koje mi je duhovne darove Bog dao i kako mogu da ih primenim Njemu

na slavu? Koju sigurnost mi je Bog dao kako bih mogao da ispitam da

li su utisci koje primam od Svetoga Duha ili ne? Sveti Duh je

Boji dar za mene. On je uvek prisutni prijatelj, koji me uje i

pomae mi. Ja nemam razloga za obeshrabrenje, jer znam da e On

uvek, ako Ga molim, do i i obnoviti moj ivot. On e me voditi i

darovati mi snagu, kao to je davao silu Isusu Hristu za vreme

Njegovog zemaljskog ivota.

Moja odluka

Ja sam zahvalan Bogu to je obe ao da e mi dati Svetoga Duha.

elim svakog dana da Ga pozovem u moj ivot, elim da kroz

prou avanje Biblije i razmiljanje traim Njegovu pomo . Voleo bih

da otkrijem svoje duhovne darove i da ih upotrebim na slavu Bogu.

6. S T V A R A N J E

Bog je Stvoritelj svih stvari. On je otkrio u Svetome Pismu

poverljivi izvetaj o svom stvarala kom delovanju. Gospod je

stvorio za est dana nebo, Zemlju i sva iva bi a na Zemlji, i

odmarao se sedmoga dana te prve sedmice. Tako je On subotu

uspostavio kao stalni podsetnik na svoje zavreno stvarala ko delo.

Prvi ovek i prva ena stvoreni su kao kruna stvaranja po obli ju

Bojem. Njima je bila predana vlast nad Zemljom i odgovornost da je

uvaju. Stvaranje je po zavretku bilo "veoma dobro" i izraavalo

je slavu Boju.

1. Bog je sve stvorio kroz Sina, a Sveto Pismo daje dovoljan

izvetaj o sili Sina za vreme sedmice stvaranja. Subota podse a na

ovo delo i na poreklo naeg sveta.

a) Bog je sve stvorio kroz svojega Sina - Jevrejima 1,1.2.

b) Bog je sve stvorio svojom re ju - Psalam 33,6.9; Jevrejima 11,3.c) Sav ivot stvoren je na Zemlji za vreme estodnevnog stvaranja i

upravo tako kako ga opisuje izvetaj iz 1. Mojsijeve 1 glave.


9/43

d) Prilikom stvaranja sve je bilo savreno stvoreno - 1. Mojs.

1,31.

e) Subota je spomenik koji treba da nas podse a na Bozje savreno

stvarala ko delo. 1. Mojsijeva 2,1-3; 2. Mojsijeva 20,8-11.

Tekstovi za dalje prou avanje: Psalam 19,1-6; Psalam 104.

2. Ljudska bi a stvorena po Bojem obli ju su kruna stvaranja u

stvarala kom delovanju naeg Stvoritelja, Boga. Planeta Zemlja je

njihovo boravite. Oni su odgovorni za nju.

a) Mi smo stvoreni po Bojem obli ju - 1. Mojs. 1,26.27.

b) Nama je poverena vlast nad svetom - Psalam 8.

Li na primena

Postoji li problem za mene koji bi bio tako velik da Stvoritelj

svemira ne bi mogao da ga rei? ta bih trebao da u inim da bih

primio potpuni blagoslov od dana koji je Bog posvetio kao uspomenu

na stvaranje? Da li e se moj ivot promeniti ako primim injenicu

kao takvu, da sam tu na ovoj Zemlji da bih snosio odgovornost za

Njegovo stvarala ko delo? Kada pomislim na to da je Bog stvorio

oveka, i da su ljudi jedan sasvim poseban deo stvaranja, i na to

da me je On odredio za upravlja a Zemlje, tada mi to pomae da cenim sebe i sav ivot na Zemlji prema tom saznanju. Ja znam kome

dugujem zahvalnost za svoje poreklo. Tako e sa puno poverenja

mislim na budu nost.

Moje obe anje

Ja verujem da je Bog stvorio celi svemir. On je tako e i mene

stvorio za naro itu svrhu. Ja se predajem Njemu kako bi On mogao da

ispuni nameru koju ima sa mnom.

7. O V E K

ovek i ena stvoreni su po Bojem obli ju, sa sposobno u da misle

i da slobodno odlu uju kao li nosti. ovek je nedeljivo jedinstvo

tela i duha i due - iako stvoren kao slobodno bi e, potpuno je

zavisan od Boga. Kada su nai praroditelji Adam i Eva postali

neposluni Bogu, odrekli su se svoje zavisnosti od Njega i izgubili


10/43

su pri tome svoj visoki poloaj pred Bogom. Obli je Boje u njima

je bilo izgubljeno i postali su podloni smrti. Od tada svi su

ljudi pod grehom i svim njegovim posledicama. Oni se ra aju sa

slabostima i sklonostima ka zlu. Ali kroz Hrista Bog je pomirio

svet sa sobom, i kroz Svetoga Duha obnavlja se u smrtnim ljudima

slika njihovog Stvoritelja. Stvoreni na slavu Boju, oni su pozvani

da Ga ljube, kao i da se me usobno ljube i odgovorno ponaaju prema

svojoj okolini.

1. Ljudi su Boja naro ita stvorenja, jer su stvoreni Njemu na

slavu i po Njegovom obli ju. Mi imamo, kao i Bog, mo vlastitog

odlu ivanja. Bog bi eleo da se odlu imo da Njega ljubimo i da

snosimo odgovornost za svet i njegove stanovnike.

a) Mi smo stvoreni po Bojem obli ju - 1. Mojsijeva 1,26.27.

b) Bog nam daje dah ivota ili duh i ini od nas ive due -

jedinstvo tela i duha.

c) Mi nemamo duu koja bi mogla da ivi odvojeno od ovog jedinstva

- 1. Mojsijeva 2,7.

d) Bog nam daje slobodu odlu ivanja, ali mi ipak ostajemo zavisni

od Njega - Dela 17,24-28.

e) Bog bi eleo da Ga mi tako ljubimo kao to On ljubi nas - Matej

22,35-40.f) Mi bi trebalo da se brinemo za Boja stvorenja - Psalam 8,4-8.

Tekstovi za dalje prou avanje: 1. Jov. 4,7.8.11.20; 1. Mojsijeva

2,15.

2. Obli je Boje kod ljudi je ukaljano kada su Adam i Eva u Edemu

sagreili. Mi se ra amo sa sklono u ka zlu i podloni smo grehu i

smrti.

a) Zloupotreba slobodne volje od strane Adama i Eve bila je pokuaj

da se odvoje od Boga - da budu nezavisni. 1. Mojsijeva 3.

glava.

b) Zbog njihovog greha svi njihovi potomci su postali podloni

smrti - Rimlj. 5,12-17.

c) Nae prirodne sklonosti su usmerene ka zlu - Psalam 51,5;

Efescima 2,3.

3. Iako se ra amo sa grenom naklono u ka zlu, Bog nas ipak ne

odbacuje od sebe. On gleda u nama ono to moemo postati kroz


11/43

Njegovu milost.

a) ivot i smrt Isusa Hrista pomiruje nas sa Bogom - Rimlj. 5,6-11;

2. Kor. 5,19.20.

b) Bog nam daje Svetoga Duha kako bi u nama obnovio svoje obli je -

Psal. 51,10.11; Galatima 5,22.23; Koloanima 3,10; Jovan

3,5.

Li na primena

Kako mogu da spoznam, tj. nau im tako da ljubim kao to Bog ljubi?

Koje je pripreme Bog izvrio da bih ja mogao da pobedim svoju

uro enu sklonost ka zlu? Ja sam stvoren po obli ju Bojem.

Sposobnost da se razvijam je bezgrani na. Ja sam zahvalan to Bog eli da mi pomogne svojim Duhom kako bi se u meni obnovilo Njegovo

obli je.

Moje obe anje

Poto shvatam da sam naro ito Boje stvorenje, priznajem da sam

zavisan od Njega. Ja u se truditi svakoga dana da omogu im Svetome

Duhu da u meni obnovi Boje obli je.

8. V E L I K A B O R B A

Celo ove anstvo uvu eno je u veliki sukob izme u Hrista i sotone.

U tom sukobu se radi o bi u Bojem, Njegovom zakonu i Njegovoj

vladavini u svemiru. Ova borba ima svoje poreklo na Nebu, kada je

jedno stvoreno bi e, stvoreno sa slobodnom voljom odlu ivanja, kroz

samouzvienje postalo sotona, protivnik Boji. Tako e je jedan deo

an ela uvu en u pobunu. Kada je sotona naveo Adama i Evu na greh,

preneo je duh pobune na nau Zemlju. Greh je potamnio Boje obli je

u ljudima; stvoreni svet je doveo u nered i kona no je svet

opustoen potopom. Naa Zemlja postala je pozornica na kojoj se

odvija sukob izme u dobra i zla, u kojem se Bog ljubavi kona no

pokazao kao pobednik. Isus alje Svetog Duha i svoje an ele kako bi

bili uz Njegov narod u ovoj borbi, da bi vodili narod, titili ga i

sa uvali na tom putu spasenja. Osnovni uzrok za svo zlo na ovoj

Zemlji do danas je pobuna Lucifera protiv Boga. Ova pobuna dovelaje do svemirskog sukoba.


12/43

a) Sukob je po eo na Nebu - Otkrivenje 12,4-9.

b) Sotona je bio savreno stvoren - Jezekilj 28,12-18.

c) Sotonin ponos vodio ga je izjedna avanju sa Bogom - Isaija

14,12-14.

1. Kada je Sotona zba en sa Neba, doao je na Zemlju i pokuao je

Adama i Evu da uvu e u svoju pobunu. Njihov pad izmenio je stanje

ovde na Zemlji. Raj je postao bojno polje. Svi stanovnici svemira

postali su svedoci rezultata sotoninog delovanja na Zemlji.

a) Kada su se Adam i Eva priklju ili pobuni, greh je obuhvatio celo

ove anstvo - 1. Mojsijeva 3. glava; Rimljanima 5. glava.

b) Greh je razorio obli je Boje u ljudima - Rimljanima 1,19-32.

c) Greh je razorio i ovu divnu planetu sa svim onim to je na njojbilo stvoreno. ove anstvo je uniteno u potopu - 1. Mojsijeva

6.-8. glava; 2. Petrova 3,6.

d) Celi svemir posmatra posledice greha na ovoj Zemlji i eka

spasenje Boje dece - Rimlj. 8,19-22; Efescima 3,8-10; 1.

Korin . 4,9.

e) Bog alje svoga Sina, svoga Duha i svoje an ele kako bi nam

pomogao u borbi protiv zla. Rimljanima 5,15-21; 8,26.27;

Jevrejima 1,14.

2. Na kraju e celi svemir spoznati da je Boji put ispravan a da

je sotonin put bio pogrean. I Bog e se opravdati kao jedini

pravedni vladar itavog svemira.

a) Sva kolena e se napokon prignuti pred Hristom - Filibljanima

2,5-11.

b) Svi e spoznati da je Hristos vredan potovanja - Otkrivenje

5,11-14.

Li na primena

Misli li da bi jo neko u svemiru mogao da se pobuni protiv Boga,

kada vidi sve posledice delovanja sotone i kada je Bog zabranio

greh? Ko je najvie patio zbog posledica greha, Bog ili ljudi? Ako

shvatam da je sve zlo rezultat sotonine pobune, tim pre je meni

lake da pogledam iza zavese i da shvatim da je zlo u svetu

prolazno i da Bog nije kriv za zlo koje postoji u svetu. Ova misao

pomae mi pri odluci da se stavim na Boju stranu a ne na sotoninu

stranu.


13/43

Moje obe anje

Budu i da znam da se velika borba izme u Hrista i sotone odvija

ovde na Zemlji, odlu ujem se da stanem na Boju stranu i da Ga

molim da mi pomogne u mojoj li noj borbi protiv zla.

9. I V O T , S M R T IV A S K R S E N J E H R I S T O V O

Hristos je vodio ivot savrene poslunosti volji Bojoj. Njegove

patnje, Njegova smrt i Njegovo vaskrsenje po Bojem provi enju su

jedina sredstva da se ovek o isti od greha. Ko to pomirenje prima

verom, on ima ivot ve ni. Sve to je stvoreno govori o toj

savrenoj ljubavi Stvoritelja. Ovo savreno pomirenje upu uje na

pravednost Bojeg zakona i otkriva Boju ljubav. Time se na greh

osu uje i otvara se put oprotenju. Hristova smrt, koja je zamena

za nau, ima pomiruju e, oprotajno i preobraavaju e delovanje.

Hristovo vaskrsenje najavljuje Boju pobedu nad silama zla, i

osigurava svima koji ele pomirenje odgovaraju u pobedu nad grehom

i smr u na kraju istorije sveta. Svojim vaskrsenjem Hristos je

jasno pokazao da je Gospodar nad smr u. Pred Njime e se jednom

pokloniti sve na Nebu i na Zemlji.

1. Hristov ivot, smrt i vaskrsenje otkrivaju Boji pravedni

karakter i omogu avaju svakome ko primi Hristovu rtvu da dobije

ivot ve ni.

a) Samo je Hristos mogao da ostvari spasenje - Dela 4,12; Jevr. 7,2

6.27.

b) Oni koji prihvate Hrista kao Gospoda i Spasitelja dobijaju ve ni

ivot - Rimljan. 3,23-26.

Tekstovi za dalje prou avanje - Isaija 53. glava; Rimljanima 1,4;

Jevrejima 2,9.

2. Svojom smr u Isus je za nas izvrio pomirenje i dokazao time veliku Boju ljubav prema nama. Svojim vaskrsenjem On je


14/43

trijumfovao nad sotonom i smr u.

a) On je umro mesto mene - 1. Korin anima 15,3.4; 2. Korin anima

5,19-21.

b) On je podneo kaznu za moje grehe - Rimlj. 3,25.26; 4,25; 8,3; 1.

Jovan. 2,2.

c) On je svojim vaskrsenjem trijumfovao nad sotonom - Koloanima

2,15.

3. Hristov ivot savrene poslunosti i Njegova smrt koja pomiruje

pokazuju da je poslunost mogu a, ako nam Sveti Duh pri tome daje

snagu. Hristovo vaskrsenje nam daje sigurnost da mi kao deca Boja

moemo dobiti ve ni ivot.

a) Isus se pokoravao Bojem zakonu - Jovan 15,10; 1. Petrova

2,21.22.

b) Isusova poslunost i Duh Sveti koji je Njemu davao silu,

omogu uje i nama da i mi moemo biti posluni - Rimlj. 8,3.4.

c) Saznanje da je Bog prineo veliku rtvu za nas pobu uje u nama

elju da Mu sluimo - 2. Korin anima 5,14.15.

d) Hristovo vaskrsenje je garancija naeg vaskrsenja - 1. Korin.

15,20-22.

Li na primena

Zato Bog eli meni da da ve ni ivot? Zato je samo Isus i niko

drugi mogao da izvri slubu pomirenja? Ja zahvaljujem Bogu

svakodnevno za Njegove darove. Misao i saznanje da je Isus bio

voljan da napusti slavu Neba i da ivi ovde na Zemlji da bi spasao

grenika kao to sam ja ispunjava me ljubavlju prema Njemu. Njegova

pobeda u ivotu i smrti ohrabruje me da se borim "u dobroj borbi

vere".

Moje obe anje

Poto sam kroz Isusovu rtvu upoznao Njegovu ljubav prema meni, ja

Mu dragovoljno predajem svoj ivot. Ja prihvatam Njegovu ljubav i

Njegovu smrt umesto mene. Ja Mu se poveravam da me On vodi do

ve nog ivota.

10. I S K U S T V O S P A S E N J A


15/43

U svojoj beskrajnoj ljubavi i milosti Bog je Hrista, koji nije znao

za greh, u inio zbog nas grenikom, da bismo mi pred Bogom u Njemu

bili pravedni. Kroz Svetoga Duha vidimo nae pravo stanje,

spoznajemo svoju grenost, kajemo se zbog naih propusta i verujemo

u Isusa Hrista kao u svoga Gospoda i Spasitelja, koji se ponudio da

nas zameni i koji je na uzor. Ova vera koja vodi do spasenja

nastaje kroz silu Boje re i i dar je Njegove milosti. Kroz Hrista

opravdani smo pred Bogom, kao sinovi i k eri prihva eni i

oslobo eni od vlasti greha. Kroz Svetoga Duha nanovo smo ro eni i

posve eni. Duh Sveti obnavlja nae misli i um, upisuje Boji zakon

ljubavi u nae srce i daje nam snagu da vodimo posve en ivot. Ko

ostane u Hristu, postaje u esnik u boanskoj prirodi i ima

sigurnost spasenja sada i na sudu.

a) Mi smo svi grenici i nedostaje nam slava koju nam je Bog

poklonio stvaranjem - Rimljanima 3,23.

b) Naa grenost otu uje nas od Boga i to otu enje vodi nas do

daljeg greha - Rim. 8,5-8.

c) Sveti Duh nam pokazuje da treba da se pokajemo - Jovan 16,7.8.

d) Mi treba da spoznamo i priznamo svoju grenost - 1. Jovan. 1,8-

10.

e) Mi treba da se pokajemo - Dela apostolska 2,38.

f) Mi ne moemo sami sebe da spasimo, nama je potreban Spasitelj -

Titu 3,3-7.

Tekstovi za dalje prou avanje: Galatima 3,13.14; 1. Petrova

2,21.22.

1. Verom primamo naeg Spasitelja koji brie nau prolost. On nam

osigurava ve ni ivot i ini od nas sinove i k eri Boje. On nam

daje snagu da vodimo jedan posve en ivot.

a) Vera i spasenje su Boji darovi za nas - Efescima 2,5-10; Luka

17,5.

b) Mi postajemo verni Bogu kroz sluanje Njegove re i - Rimljanima

10,17.

c) Verom primamo Spasitelja Isusa Hrista - Jovan 3,16.

d) Verom primamo oprotenje i opravdanje - Rimlj. 3,21-26.

e) Verom u Hrista postajemo deca Boja - Jovan 1,12; Galatima 4,4-7.

f) Verom se osloba amo zla i primamo ve ni ivot - Galatima 1,4; 1.


16/43

Jovan. 5,13.

g) Verom doivljavamo novoro enje - Jovan 3,3-8; 1. Petrova 1,23.

h) Kroz veru se tako menjamo da postajemo sli ni Bogu - Rimlj.

12,2; 2. Korin . 5,17-21.

i) Kroz veru primamo silu da vodimo jedan posve en ivot - Jezek.

36,25-27; Rimlj. 8,1-4.

j) Bog je obe ao da e napisati svoj zakon ljubavi u naa srca kako

bi nam pomogao da Mu od srca budemo posluni - Jevrejima 8,7-

12.

k) Bog nam tako e obe ava da e nam oprostiti nae grehe ako ih

priznamo i ostavimo - 1. Jovanova 1,7-9.

Tekstovi za dalje prou avanje: Marko 9,23.24; Kolo. 1,13.14;

Rimljanima 5,6-10; 8,14-17; Galatima 3,26.

Li na primena

Zato se ivot hri anina naziva novim ivotom? Zato ovek ne moe

voditi posve en ivot bez sile Boje?

Moje obe anje

Ja priznajem da sam od Boga otu en po svojoj grenoj prirodi i da mi je samo kroz Spasitelja osiguran ve ni ivot. Verom prihvatam

Njegovo oprotenje, Njegovo o i enje i oslobo enje od greha.

11. C R K V A H R I S T O V A

Crkva je zajednitvo vernika koji priznaju Isusa Hrista kao svoga

Gospoda i Spasitelja. Kao narod Boji u doba Staroga Zaveta, isto

tako je i crkva Novoga Zaveta pozvana iz sveta. Ona se sjedinjuje u

molitvi, kroz zajedni ko prou avanje Boje re i, u obredu Ve ere

Gospodnje i u slubi propovedanja Jevan elja celome svetu. Crkva

dobija svoju punomo od Hrista - Tela koje je postalo od Re i, i iz

Svetog pisma - pisane Re i. Crkva je Boja porodica. Njeni lanovi,

prihva eni od Hrista kao deca Boja, ive na temelju Novoga Zaveta

(Saveza). Crkva je zajednitvo vere, telo Hristovo, ija je glava

Hristos. Crkva je nevesta za koju je Hristos umro, da bi je

posvetio i o istio. Pri njegovom ponovnom dolasku u slavi On e je

sam predstaviti kao proslavljenu Crkvu. To su verni iz svih

vremena, spaseni kroz Njegovu krv, "bez mane i mrtine", sveti i


17/43

neporo ni.

1. Kada postanemo hri ani, jednim delom postajemo zajednica

Hristova. Zajednica (Crkva) se opisuje kao telo Hristovo. On je pri

tome glava. lanovi Crkve treba da ostanu u uskoj zajednici sa

Hristom, povezani me usobno, i treba redovno da dolaze na

bogosluenja.

a) Crkva je telo Hristovo - 1. Korin anima 12,12.13.

b) Hristos je glava crkve - Efescima 1,22.23.

c) Crkva se tako e opisuje kao nevesta Hristova kojoj Hristos na

nebu priprema veliku svadbu - 2. Korin ani ma 11,2; Otkrivenje

19,7.8.

e) Prihvatiti Hrista zna i biti primljen u Boju porodicu - Jovan 1,12.13; Efesc. 2,19-22.

f) Prihvatiti Hrista zna i osloboditi se svetovnih navika - 1.

Jovan. 2,15; 2. Korin. 6,16-18.

g) Bog je imao tako e u starozavetno doba svoju naro itu crkvu - 1.

Mojsijeva 12,3; Dela 7,38.

2. Hri anima je potrebno bogosluenje da bi se poklonili Bogu i da

bi se iznova ohrabrili.

a) Pri izgradnji crkve mi treba da stavimo Bogu na raspolaganje sve

svoje sposobnosti i darove - 1. Korin a nima 12,4-11; Efescima

4,11-15.

Tekstovi za dalje prou avanje: Efescima 3,8-11; 5,23-27; Koloanima

1,17.

3. Hristos je svojoj crkvi na Zemlji dao autoritet i zadatak. Njen

autoritet po iva na Njemu samome, jer je On Re Boja a Njegova Re

je Sveto Pismo.

a) Bog usliava molitve crkve i daje vlast crkvi da donosi odluke u

saglasnosti sa Njegovom voljom - Matej 16,13-20; 18,18.

b) Moj zadatak kao lana crkve sastoji se u tome da druge iz sveta

dovedem u crkvu Hristovu - Mat. 28,19-20.

Li na primena

Kakvu je ulogu odigrala crkva u mom slu aju kada sam trebao da


18/43

upoznam Hrista kao svog Spasitelja? Zato je tako vano da pri

sle enju Hrista ne bude niko sam?

Moje obe anje

Poto nameravam da se priklju im Bojoj porodici, radosno priznajem

Hrista kao mog Spasitelja. Ja bih eleo da budem povezan sa

Hristovim telom, da sa injavam jedan deo Njegove porodice i da

dozvolim Bogu da me o isti, kako bih mogao zauvek da ostanem u

Njegovoj zajednici.

12. O S T A T A K

I N J E G O V Z A D A T A K

Crkva Hristova koja je rairena svuda po svetu sastoji se od

razli itih ljudi koji veruju u Hrista. Ipak, u poslednje vreme,

kada je otpad nairoko rasprostranjen, ostatak je pozvan da istraje

u dranju Bojih zapovesti i da sa uva veru u Isusa Hrista. Ovaj

ostatak upu uje na to da je doao as suda, on propoveda da je

spasenje mogu e jedino kroz Hrista, i propoveda Njegov drugi

dolazak. Tri an ela iz Otkrivenja simboli ki predstavljaju

propovedanje ove vesti. Ovo objavljivanje zbiva se u isto vreme dok

se na nebu odvija istrani sud, i na ovoj zemlji dovodi do

pokajanja i obnovljenja. Svaki vernik treba da uzme udela u ovom

delu propovedanja ili svedo enja koje je raireno po celom svetu.

1. U ovim poslednjim danima Bog ima svoj naro iti narod - Ostatak.

On se moe opisati kao oni koji su Bogu odani u vreme ovog stranog

otpada od Boga.

a) Otkrivenje prori e da e "OSTATAK" postojati i posle progonstva

koje se odvijalo za vreme mra nog srednjeg veka -

Otkrivenje 12,13-17.

b) U vreme stranoga otpada Bog poziva svoj ostatak da Mu slui -

Otkriv. 18,1-4.

c) Ostatak je veran zapovestima Bojim - Otkriv. 12,17; 14,12.

d) Ostatak ima svedo anstvo Isusovo - Duh prorotva - dar prorotva

- Otkrivenje 12,17; 19,10.

2. Ostatak propoveda hitnu vest o po etku suda, o spasenju kroz


19/43

Hrista i o blizini Njegovog drugog dolaska.

a) On upu uje na spasenje samo kroz Isusa Hrista - Otkriv.

12,10.11.

b) On propoveda da je doao as suda - Otkriv. 14,6-12.

c) Ova vest se odnosi na sud koji se odvija na nebu pre Hristovog

povratka na Zemlju - Danilo 7,9.10.13.14.

d) On propoveda skori Hristov dolazak - 2. Petrova 3,10-14.

Tekstovi za dalje prou avanje: Juda 13.14; Otkr. 12,1-14; 2. Kor.

5,10.

Li na primena

Zato je ostatku potrebna naro ito jaka vera? Koja veza postoji izme u vere u Isusa i poslunosti prema Bogu? Na koji na in moemo

identifikovati Crkvu adventista sedmoga dana sa "OSTATKOM"

poslednjeg vremena? Velika je prednost iveti u ovim poslednjim

danima, ali ova prednost nosi sa sobom odgovornost. Naa

odgovornost sastoji se u tome da objavimo vest Boju za ovo

poslednje vreme i da pomognemo ljudima da se pripreme za drugi

Hristov dolazak.

Moje obe anje

Ja bih eleo da budem deo Bojeg naroda koji sa injava ostatak

Boji u ovim poslednjim danima. Ja elim da odgovorim na Njegov

poziv i sledim Isusa u ivotu vere i poslunosti. Ja elim da

Njegovu naro itu vest za ovo vreme objavim drugima.

13. J E D I N S T V OH R I S T O V E C R K V E

Crkva je telo sa mnogim udovima, pozvana iz svih nacija, plemena,

jezika i naroda. U Hristu je vernik novo stvorenje. Rasne,

kulturne, obrazovne, nacionalne, socijalne i drutvene razlike, kao

i razlike izme u mukaraca i ena, ne smeju voditi ka rascepu u

crkvi. U Hristu su svi isti. Njegovim Duhom svi su povezani u

zajednitvo sa Njim i me usobno. Mi treba jedno drugome da sluimo,

bez predrasuda i ustru avanja, kao to je Isus to pokazao u Svetome

Pismu. Nas povezuje jedna vera i nada. O tome mi svedo imo pred


20/43

svim ljudima. Ovo jedinstvo ima svoje poreklo u jedinstvu troimenog

Boga, koji nas je u inio svojom decom.

1. Jedan od darova Bojih Njegovoj zajednici je jedinstvo.

a) Kao to su Otac, Sin i Duh Sveti jedno, tako treba i lanovi

crkve da budu jedno - Jovan 17,20-23.

b) Kao Boja deca mi smo jedna porodica - Efescima 4,1-6.

Tekstovi za dalje prou avanje: Efescima 4,14-16; Kolo. 3,10-15.

2. Nasuprot svih razli itosti, hri ani su nova stvorenja i svi su

u Hristu potpuno jednaki. Nije vano ta smo bili pre nego sto smo

prihvatili Hrista.

a) U Njemu postajemo sastavni deo jednog tela - Rimlj. 12,4.5; 1.

Kor. 12,12-14.

b) U Bojim o ima ne postoje klasne razlike - 2. Kor. 5,16; Dela

17,26.27.

c) U Hristu sve klasne razlike nestaju i mi postajemo jedan narod i

naslednici obe anja koje je Bog nekada dao Avramu - Galat.

3,27-29.

d) Me usobna ljubav treba da karakterie lanove Hristovog tela - Jovan 3,34.35; 1. Jovan. 3,14.

Tekstovi za dalje prou avanje: Matej 28,19.20; Psalam 133,1.

Li na primena

Kako mogu da doprinesem jedinstvu u mojoj crkvi? Vidi Efes. 4,1-3.

Da li je mogu e istovremeno odravati prijateljstvo sa Hristom i

nekoga od Njegove dece smatrati neprijateljem? Matej 5,44. Prednost

je biti deo Boje porodice. Gde god idem u svet, svugde u susresti

bra u i sestre koji me vole i prihvataju me u Hristu.

Moje obe anje

Ja zahvaljujem Bogu to me je prihvatio da postanem Njegovo dete, i

ja u sve one koji Mu pripadaju smatrati svojom bra om i sestrama.

Trudi u se uz pomo Duha Svetoga da unutar crkve odrim mir,

jedinstvo i ljubav.


21/43

14. K R T E N J E

Krtenjem mi izraavamo svoje verovanje u smrt i vaskrsenje Isusa

Hrista, i dajemo svedo anstvo da smo mrtvi grehu i da smo odlu ili da vodimo novi ivot. Time priznajemo Hrista kao Gospoda i

Spasitelja, priklju ujemo se Njegovom narodu i postajemo lanovi

Njegove zajednice. Krtenje je simbol naeg zajednitva s Hristom,

simbol opratanja naih greha i primanja Svetog Duha. Ono je

potvrda vere u Isusa Hrista, kao i znak pokajanja zbog greha, a

obavlja se uronjavanjem u vodu. Krtenju prethodi podu avanje iz

Svetoga Pisma i prihvatanje Njegovih istina.

1. Krtenje su vrata za ulazak u Crkvu Hristovu. Ono je od velikogzna aja za svakoga koji eli da se povee sa Telom Hristovim.

a) Svima je nama potrebno krtenje - Dela 2,38.

b) Vera u Hrista posvedo ava se krtenjem - Dela 8,12; 16,30-33.

c) Vernici primaju obe anje Svetog Duha za svoj ivot - Dela 2,38.

d) Krtenje simbolizuje oprotenje i o i enje - Dela 22,16.

e) Krtenje nas povezuje s Hristom u Njegovoj smrti i vaskrsenju -

Rimlj. 6,1-6; Kolo. 2,12.13.

f) Krtenje nas povezuje sa Telom Hristovim - Njegovom crkvom - 1.

Korin. 12,12.13; Dela 2,41.

g) Krtenje se obavlja uronjavanjem u vodu - Dela 8,36-38; Jovan

3,23.

2. Podu avan%w, potvr ivanje vere u Isusa i pokajanje su tri

preduslova za krtenje.

a) Podu avanje je veoma vano jer je nama hri anima potreban

temelj za nau veru - Matej 28,18-20.

b) Krtenju prethodi javno priznanje vere u Isusa Hrista kao

Spasitelja - Dela 8,37.38; 18,8.

c) Pre krtenja se u naem ivotu moraju videti rodovi pokajanja -

Matej 3,7.8.

Li na primena

ta zna i umreti grehu? Moe li sila koja je podigla Isusa iz mrtvih i mene da podigne iz duhovne smrti? ta to zna i biti

povezan sa Hristom? Krtenje je divna prednost. Ono su vrata kroz


22/43

koja se povezujem sa Hristovom zajednicom kako bih primio silu

Njegovog Duha koji nastava u meni i vodi jedan pobedonosan ivot.

Moje obe anje

Priznajem da je Isus moj Spasitelj. Kajem se zbog svoje prolosti,

i eleo bih da umrem grehu i vodim jedan pobedonosan ivot u Isusu

Hristu. Zato se predajem Svetom Duhu, kojega molim da nastava u

meni. elim da budem povezan sa telom Hristovim - Njegovom

zajednicom - kroz krtenje.

15. V E E R A G O S P O D N J A

Prilikom Ve ere Gospodnje mi uzimamo simbole Hristovog tela i krvi

i time izraavamo svoju veru u Njega kao Spasitelja i Otkupitelja.

U ovom doivljaju Isus je prisutan u svojoj zajednici da ohrabri i

oja a svoj narod. U estvovanjem u Ve eri Gospodnjoj radosno

objavljujemo Hristovu smrt dok On ne do e. Priprema za ve eru

Gospodnju obuhvata samoispitivanje, kajanje i priznanje greha.

Gospod je odredio i slubu pranja nogu. Pranje nogu nas upu uje na

nunost obnovljenog o i enja, a ono je i izraz spremnosti da se

jedno drugome slui u poniznosti, kao to je Isus inio, i treba da

naa srca povee u ljubavi.

1. Isus nam je dao Ve eru Gospodnju kako bi nam dao priliku da

razmiljamo o Njegovoj smrti i da u estvovanjem u ovom obredu

shvatimo vrednost Njegove rtve.

a) Isus je uspostavio VE ERU GOSPODNJU prilikom zadnje ve ere koju

je imao sa svojim u enicima pre samog raspe a - Matej 26,17-30.

b) Hleb i vino predstavljaju telo Isusa Hrista - 1. Korin.

10,16.17.

c) Imati udela u ovom obredu zna i verovati u Hrista kao u Gospoda

i otkupitelja - Jovan 6,48-63.

d) Obred VE ERE GOSPODNJE nas podse a naro ito na Hristovu smrt za

nae grehe a istovremeno objavljuje i Njegov skori dolazak - 1.

Korin anima 11,23-26.

2. Pre obreda VE ERE GOSPODNJE trebalo bi svako da sredi svoj odnos sa Bogom i sa svojom bra om i sestrama u Hristu. Pranje nogu

simbolie o i enje.


23/43

a) Kroz nae samoispitivanje, kajanje i priznanje trebalo bi da se

pripremimo za praznovanje Ve ere Gospodnje - 1. Korin. 11,27-

30.

b) "SLUBA PONIZNOSTI" ili pranje nogu deo je bogosluenja Ve ere

Gospodnje. Njime sledimo primer Isusa Hrista, koji nam je i

ostavio slubu poniznosti - Jovan 13,1-17.

3. ADVENTISTI SEDMOGA DANA praznuju Ve eru Gospodnju kao javno

bogosluenje. Svaki hri anin moe da u estvuje u ovom zajednitvu

i ako je iz drugih verskih zajednica.

Li na primena

Zato je tako vano za mene da mislim na Hristovu smrt? Zato su

pokajanje i priznanje greha tako vani pre u estvovanja u Ve eri

Gospodnjoj? Zato je poniznost tako vana u ivotu jednog

hri anina? Isus je uspostavio Ve eru Gospodnju zbog mene, da bih

se podsetio na veliku rtvu prinetu za mene. Ovim obredom Isus je

stvorio mogu nost da se posle oprotenja prolih greha moe po eti

ispo etka. Tako e su dovedene u red i veze sa blinjima.

Moje obe anje

Ja sam zahvalan to mi Isus daje priliku da sebe redovno Njemu

posve ujem i da uz Njegovu pomo opet sve dovedem u red. Ja u sve

preduzeti kako bih se pripremio za VE ERU GOSPODNJU i u estvovao u

njoj kada god se praznuje u mojoj crkvi.

16. D U H O V N I D A R O V I I S L U B E

Bog je u sva vremena naoruavao lanove svoje zajednice duhovnim

darovima. Svaki vernik trebalo bi da darove koje mu je Bog poverio

iskoristi u ljubavi u smislu slube za dobro crkve i blinjih. Ovi

darovi, koje Duh Sveti daje po svojoj volji, osposobljavaju vernike

za sve slube koje su potrebne crkvi za ispunjavanje onih zadataka

koje joj je Bog poverio. Prema Svetom Pismu tu spadaju vera,

isceljenje, prorotvo, propovedanje, pou avanje, upravljanje, milost, nesebi na sluba i ljubav prema blinjima, kako bi se


24/43

blinji uteili i ohrabrili. Za slube brige o duama, propovedanja

i pou avanja crkva bira one lanove koji su pozvani od Boga i

osposobljeni od Svetoga Duha. Oni doprinose tome da "naoruaju"

lanove crkve za slubu, da vode crkvu do duhovne zrelosti kao i do

jedinstva u veri, i da trae poznanje Boje. Ako vernici crkve

prihvate te duhovne darove kao verni pristavi mnogostruke milosti

Boje, crkva e biti sa uvana od razaraju eg uticaja lanih nauka;

ona e na od Boga predvi eni na in rasti i izgradi e se u veri i

ljubavi.

1. Svaki lan Hristovog tela dobija naro ite darove i sposobnosti

od Svetoga Duha. Dok ti darovi unutar crkve mogu biti razli iti,

oni slue da se postigne jedinstvo pod upravom Hrista kao glave.

a) Sveti Duh je izvor svih darova - 1. Korin. 12,9-11.

b) Sveti Duh pobu uje u svakom hri aninu veru, nadu i ljubav - 1.

Korin anima 13.

c) Potrebni su razli iti darovi kako bi crkva postala savreno telo

- Rimljanima 12,4-8.

d) Darovi proslavljaju Isusa, jer se oni brinu za ve e jedinstvo i

silu u Njegovoj crkvi - 1. Petrova 4,10.11.

2. Glavna svrha svih tih darova sastoji se u tome da se zajednicaizgradi i u ini telom koje moe biti svetu od koristi. Duh daje na

raspolaganje sve te darove, koji su potrebni za rad crkve.

a) Pri tome nijedan dar nije beskoristan - 1. Korin. 12,20.25; Dela

6,1-7.

b) Neki se darovi smatraju vanijima od drugih - 1. Korin. 12,27-

31.

c) Darovi treba da uti u na zrelost crkve i da se za nju brinu -

Efesc. 4,8.11-16.

d) Naa je odgovornost da koristimo darove koje nam je Bog dao i to

razumno - Matej 25,14-30.

e) Duh Sveti pou ava crkvu i uva je da ne padne u zabludu - Jovan

16,13.

Li na primena

Moe li jedna crkva biti tako mala da Sveti Duh ne bi mogao da je

osposobi za ispunjenje njenog zadatka? Da li bi se Bog dobro ose ao


25/43

ako bih se ja ustru avao da prihvatim Njegove darove i upotrebim

ih? Zato ima tako mnogo duhovnih darova? Verujem da je Bog i meni

dao duhovne Darove. elim da ih otkrijem i primenim za napredak

Hristove crkve i na proslavu Bojeg imena.

Moje obe anje

Ja verujem da mi je Gospod dao duhovne darove pomo u kojih eli da

sluim za ja anje Njegove crkve. Pokua u da otkrijem svoje darove

i da ih upotrebim Bogu na slavu.

17. D A R P R O R O T V A

Jedan od darova Svetoga Duha je proro ki dar. Ovaj dar je obeleje

crkve ostatka i pokazao se u slubi Jelene Guldon Vajt. Spisi ovog

glasnika Gospodnjeg su delotvorni, ovla eni glas istine i daju

crkvi utehu, vodstvo i ohrabrenje. Oni isti u sasvim jasno da je

Sveto Pismo merilo kojim se moraju ispitati sve nauke i iskustva.

1. Duh prorotva je jedan vaan dar Duha Svetog kojeg Bog daje kako

bi vodio svoju zajednicu. On je obe ao da e sve do kraja vremena

slati proroke. Bog je naro ito obe ao ostatku svoga naroda dar Duha

Prorotva.

a) Bog alje proroke kako bi nam saoptio neto od svojih planova -

Amos 3,7.

b) Dar duha prorotva delova e sve dotle dok crkva ne postigne

svoju potpunu zrelost i jedinstvo - Efescima 4,11-13.

c) Duh Sveti daje utehu, vodstvo i ohrabrenje - Jovan 16,7-14.

d) U poslednjim danima tako e e ustati proroci - Joilo 1,28-29.

2. U biblijska vremena nisu svi proroci bili pisci biblijskih

knjiga. Neki su pisali knjige o onim vestima koje su ve bile

objavljene.

a) Njihove knjige nisu postale deo Svetog Pisma - 2. Samuilova 7,3-

11; Luka 2,36.

3. Vesti koje je primila Jelena Vajt u utvarama i snovima izdralesu ispit: one priznaju Isusa Hrista, one ispunjavaju Pismo i u

saglasnosti su sa njim.


26/43

a) Boji proroci su priznali da je Isus Hristos doao u telu - 1.

Jovanova 4,1-3.

b) Ispunjenje proro anstva dalji je dokaz za istinitost proro kog

dara - Jeremija 28,9.

c) Boji proroci su primali vizije i snove. Jelena Vajt tako e je

imala to iskustvo - 4. Mojs. 12,6; Dela 2,14-21.

d) Pravi prorok ne protivure i otkrivenjima koja je Bog ranije

objavio kroz proroke i kroz svog sina Isusa Hrista - Jevrejima

1,1-3; Isaija 8,20; Luka 24,25-27

e) Pravi prorok prepoznaje se po dobrom rezultatu svoje vesti -

Matej 7,15-20.

Tekstovi za dalje prou avanje: 1. Solunjanima 5,20.21; 2. Dnevnika 20,20.

Li na primena

Zato smatra da je dobro to Bog alje proroka u ovim poslednjim

danima? Kako mogu znati da li je neko ko se izdaje za proroka

stvarno Boji prorok? Kako bi trebalo da ljudi reaguju na vest

jednog proroka ako ta vest poziva na jedinstvo? Ja zahvaljujem Bogu

to je kroz sva vremena delovao unutar svoje zajednice poklonivijoj dar prorotva.

Moja odluka

Ja verujem da Bog jo uvek eli da saobra a sa svojom crkvom kroz

dar prorotva. eleo bih da prou avam spise Jelene Vajt i da

razumem Boje poruke za Njegovu crkvu ostatka.

18. Z A K O N B O J I

Na ela Bojeg zakona saeta su u Deset zapovesti i predstavljena su

primerom u ivotu Isusa Hrista. U zapovestima dolazi do izraaja

Boja ljubav, Njegova volja i Njegove namere za oveka - za njegovo

ponaanje i za me uljudske odnose. Deset zapovesti obavezne su za

sve ljude svih vremena, one su temelj Bojeg zaveta sa Njegovim

narodom i merilo na Bojem sudu. Delovanjem Bojeg Duha oneotkrivaju greh i podsti u elju za Spasiteljem. Spasenje dobijamo

samo milo u a ne delima. Vrenje zapovesti samo je plod delovanja


27/43

Boje milosti u nama. Ona doprinosi tome da se u nama formira

jedan hri anski karakter, i poklanja unutranji mir. Ova

poslunost pokazuje nau ljubav prema Bogu i nau odgovornost za

blinje. U poslunosti vere pokazuje se Hristova mo , odnos oveka

prema oveku i poja ava se hri ansko svedo anstvo.

1. Boji zakon je izraz Njegove ljubavi i Njegove volje. On

sa injava temelj Njegovog zaveta sa ove anstvom i osnova je

Njegovog suda. Hristov ivot pokazuje nam ta zna i savrena

poslunost Bojem zakonu.

a) Njegov zakon najjasnije je izraen u Deset zapovesti - 2. Mojs.

20,1-17.

b) Njegov zakon izraava Njegovu ljubav prema ljudima i istovremenopokazuje kako ovek treba da se ponaa prema Bojoj volji -

Jovan 15,12; Rimljanima 13,8-10.

c) Zakon nije nikada ukinut ili uklonjen - Matej 5,17-20.

d) Zakon je osnova Starog i Novog Zaveta koji je Bog na inio sa

ljudima - 5. Mojs. 28,1-4; Jevr. 8,8-10.

e) Zakon je merilo na Bojem sudu - Propov. 12,13.14; Jakov 2,8-12.

f) Hristov ivot bio je primer savrene poslunosti Bojem zakonu -

Jovan 15,10.

Tekstovi za dalje prou avanje: Mat. 22,36-40; Psalam 40,7.8.

2. Zakon nam pokazuje da smo mi grenici i da nam je potreban

Spasitelj. Mi se ne moemo spasiti samo dranjem zakona. Mi emo

biti zahvalni Bogu ako postanemo svesni da nam je Bog poklonio

spasenje.

a) Zakon ukazuje na nau grenost - Rimlj. 3,20; 7,7.

b) Kad prizajemo svoje grehe, mi se obra amo naem Spasitelju -

Rimlj. 7,24.25.

c) Mi dobijamo spasenje kroz Hrista, a ne kroz naa dela - Efes.

2,8-10.

d) Bog upisuje svoj zakon u naa srca, a to nas vodi do radosne

poslunosti - Jevr. 8,10.

e) Poslunost razvija hri anski karakter i vodi ka dobrom zdravlju

i unutranjem zadovoljstvu - Ps. 19,7-14.

f) Kroz poslunost dobijamo Boju silu i iskazujemo Mu svoju

vernost - Rimljanima 8,3.4; 1. Jovanova 5,3.


28/43

Li na primena

Kako bi svet izgledao bez zakona? Koju svetlost na zakon baca

Isusov ivot? Zato je Bog napisao Deset zapovesti na kamene plo e?

Boji zakon mi daje pravac za ivot, koji me uva od pada u greh.

Moja odluka

Boji zakon mi pomae da uvidim svoju grenost. Ja priznajem

vanost Bojeg zakona za mene. Ja shvatam svoju potrebu za

Spasiteljem, koji mi prata i koji me ini jakim da mogu da ivim

poslunim ivotom. eleo bih da moj ivot bude svedo anstvo za

Hrista o delovanju Boje ljubavi i sile.

19. S U B O T A

Posle est dana stvaranja Bog je otpo inuo u sedmi dan i time je

subotu uspostavio kao dan se anja na stvaranje za sve ljude.

etvrta zapovest u Bojem nepromenljivom zakonu trai svetkovanje

subote - sedmoga dana u sedmici - kao dana odmora, posve enja i

slube, tako kako nas je sam Isus u io i kako je On sam kao

Gospodar subote iveo. Subota je dan radosnog jedinstva sa Bogom i

me usobno. Ona je simbol naeg spasenja kroz Hrista, znak

posve enja; svedo anstvo nae poslunosti i predukus ve nog ivota

u Bojem carstvu. Subota je Boji trajni znak Njegovog ve nog

zaveta sa svojim narodom. Ko svetkuje to sveto vreme od ve eri do

ve eri, od zalaska sunca do zalaska sunca, slavi Boje stvarala ko

i spasiteljsko delo. Subota je uspostavljena od Boga sedmog dana

stvaranja kao dan odmora za celo ove anstvo. Ona je postala

sastavni deo Deset Bojih zapovesti i potpala je stoga pod poseban

nian neprijatelja Bojeg zakona. Isus je prema suboti pokazaoveliko potovanje.

a) Bog je posvetio subotu za vreme sedmice stvaranja - 1. Mojsijeva

2,1-3.

b) Bog ponovo spominje subotu u Deset zapovesti i time je ini

ve no vae om - 2. Mojs. 20,8-11; 5. Mojs. 5, 12-15.

c) Bog je dao subotu svim ljudima a ne samo Jevrejima - Isaija

56,6.7; Marko 2,27.

d) Bog je predvideo i prorekao da e subota biti ponovo napadnuta od neprijatelja Bojih i to na poseban na in - Danilo 7,25.

e) Isus nam je u dranju subote poseban primer - Luka 4,16.31.


29/43

f) Isusovi sledbenici drali su subotu i posle raspe a svoga

Gospoda - Luka 23,55.56.

g) Subota traje od zalaska sunca u petak do zalaska sunca u subotu

- 3. Mojsijeva 23,32.

h) Ako elimo na pravi na in da svetkujemo subotu, onda moramo da

napustimo sav posao. To vai isto tako i za pripremu hrane. Mi

bismo trebali iznad svega da izbegavamo sve ono to bi nam oduzelo

pravu radost u Gospodu u subotnom danu - Nemija 13,15-19; 2.

Mojs. 16,22-30; Isaija 58,13.14.

1. Subota je znak nae posebne veze koju imamo sa Bogom kao spaseni

narod. Ako subotu potujemo, time pokazujemo svoju vernost prema

Bogu. Istovremeno, ona je simbol Bojeg zaveta sa nama. Bog nam

dakle daje jedno posebno vreme kada moemo biti u zajednici saNjime, i mogu nost da inimo dobro.

a) Ona je znak nae veze sa Bogom - 2. Mojs. 31,13-17.

b) Drati subotu zna i pokazati vernost prema Bogu - Jezek.

20,12.20.

c) Subota je vreme za bolje upoznavanje Boga - Isaija 58,13.14.

d) Isus, Gospodar od subote, dao nam je primer kako subotom treba

initi dobra dela - Matej 12,1-12.

e) Subota nas podse a da u Isusu nalazimo na duhovni mir - Jevr. 4,1-11.

f) Ponovno uspostavljanje istine o suboti deo je vesti koja treba

da se propoveda u poslednje vreme - 2. Mojs. 20,11; Otkriv.

14,7.

Li na primena

Ako jedan hri anin svaki dan ivi za Gospoda - kako onda stoji sa

subotom? Zato je Isus iao svake subote u sinagogu? Subota je dar

Boji za mene. Ja mogu da Mu uzvratim za taj dar time to u Ga

toga dana oboavati i initi dobra dela.

Moje obe anje

Ja verujem da je subota, sedmi dan, dan odmora dat od Boga svim

ljudima. Ja elim da subotu svetkujem po primeru Isusa Hrista

posve uju i se toga dana molitvi, slavljenju Boga i dobrim delima.


30/43

20. B O J I P R I S T A V I

Mi smo Boji pristavi. On nam je poverio vreme, mogu nosti,

sposobnosti i posed, blago zemlje i prinose zemlje. Mi smo

odgovorni za jedno razumno upravljanje svim tim dobrima. Mipriznajemo Boga kao vlasnika ako Mu sluimo verno, prinose i

desetke i darove kako bi smo poduprli propovedanje Njegovog

jevan elja i rast Njegove zajednice. Pravilan pristup pristavskoj

slubi mogu nost je koju nam Bog ukazuje da bismo rasli u ljubavi i

pobedili samoljublje i lakomstvo. Pristav se raduje blagoslovu koji

drugi primaju kroz njegovu vernost. U dananjem re niku re i

"PRISTAV" odgovarala bi re "MENADER". Pristav je ovek koji

upravlja tu om imovinom.

a) Jednom pristavu ne pripada kao vlasnitvo to to mu je povereno.

On je samo dotle pristav dok je njegov gospodar iv - 1. Mojs.

15,2.3.

b) Bog nam je poverio odgovornost za svoja stvorenja - 1. Mojs.

1,26-28; 2,15.

c) Sve ono to nazivamo svojim vlasnitvom ustvari pripada Bogu -

1. Kor. 29,14.

d) I samo moje telo i moj duh pripadaju Bogu, jer me je Isus

otkupio svojom krvlju - 1. Korin anima 6,19.20; 1. Petr.

1,18.19.

1. Prava pristavska sluba zna i posvetiti Bogu sva podru ja naeg

ivota. Mi smo odgovorni za vlasnitvo naeg Gospoda i elimo stoga

da Mu uzvratimo svojom verno u, daju i svoj deo u desetku (10%

svojih prihoda) i u rtvi prema blagoslovu koji smo primili.

Desetkom se dakle podupire irenje jevan elja i pomae onima kojima

je pomo potrebna.

a) Mi bi trebali da sebe predamo Bogu kao to je Isus dao sebe za

nas - Efescima 5,2; Rim. 12,2.

b) Bogu ne trebaju nai darovi, ali nam On nudi prednost da nau imo

da se pouzdamo u Njega. On e se pobrinuti za nas - Psalam

50,12-15.

c) Mi moramo briljivo da se ponaamo prema vlasnitvu naeg

Gospoda - Mat. 24,45-51.

d) Mi bi trebali da se ose amo odgovornima za ku u Boju - Agej 1,3-11.

e) Ako ne dajemo nae desetke i darove, mi zakidamo Gospoda -


31/43

Malahija 3,8-12.

f) Mi treba da potpomaemo irenje jevan elja - 1. Kor. 9,9-14.

g) Trebalo bi da budemo spremni da dobra koja nam je Bog poverio

podelimo sa nevoljnima - 2. Kor. 8,1-15; Rimlj. 15,26.27.

h) Trebalo bi rado da dajemo - 2. Kor. 9,6.7.

i) Pravi smisao pristavske slube sastoji se u tome da postanemo

Bogu sli ni, jer je Njegova priroda izraena kroz darove -

Jovan 3,16.

Li na primena

Koja razlika postoji izme u pristava i vlasnika? Koji je najbolji

na in da pobedim samoivost? Saznanje da mogu da budem Boji

pristav pomae mi da spoznam kako je vana moja uloga u svemiru.Stoga elim da se paljivo ponaam prema svemu to mi je Gospod

poverio. Njegovi veliki darovi koje mi je dao bude u meni elju da

ja budem tako dareljiv kao i On.

Moje obe anje

Ja priznajem da sve na ovom svetu pripada Bogu i da me je On u inio

pristavom svojih dobara, vremena i darova. Ja elim da budem verni

pristav, da dajem onako kao to je On davao i kao to daje. Jaelim da Mu za sve darove uzvratim verno u u davanju desetka i

darova koje mi je poverio, i koliko god mogu elim da doprinesem

irenju evan elja.

21. H R I A N S K I S T I L I V O T A

Mi smo pozvani da budemo jedan bogobojazan narod, koji misli, ose a

i deluje u saglasnosti sa Bojom re ju. Na taj na in Sveti Duh moe da deluje u nama na stvaranju jednog bi a koje e biti sli no

Hristu. Stoga je potrebno da se bavimo onim to trai od nas

istotu, zdravlje i radost. Kori enje slobodnog vremena i

drutvenost treba da prili e visokom zahtevu stila ivota i lepote

koji odgovaraju hri anskim merilima. Dok imamo u vidu kulturne

razlike koje postoje me u nama, mislimo na to da se odevamo

jednostavno, uredno i sa puno ukusa, jer prava lepota ne sastoji se

u spoljanosti, nego u neprolaznom ukrasu prijatnosti i srda nosti.

Tu je uklju ena i potreba da se brinemo za svoje telo, koje je hram Svetoga Duha, na jedan razuman na in. Pored ispravne telesne


32/43

aktivnosti i mira, mi elimo to zdravije da se hranimo, u skladu

sa mogu nostima, i odri emo se hrane koja je u Svetom Pismu

ozna ena kao ne ista hrana. Mi se tako e uzdravamo od upotrebe

alkoholnih pi a, duvana, droga i odbijamo zloupotrebu lekova i

narkotika jer kode naem telu. Umesto toga, bavimo se onim to

nae misli i nae telo stavlja pod Hristov nadzor. Bog nam bez

sumnje eli najbolje: radost i dobro zdravlje.

1. Nae ponaanje kao hri ana treba da odgovara Hristovom primeru.

a) Nai postupci treba da svedo e o tome da mi ivimo za Boga a ne

za ovaj svet - Rimlj. 12,1.2.

b) Mi smo Boji vesnici ovome svetu - 2. Kor. 5,20.

c) Na ivot trebalo bi da bude kao Hristov ivot - 1. Jovan. 2,6.d) Ukoliko svetske stvari ostavimo po strani i ivimo sasvim za

Boga, onda emo doneti dobre plodove - Efesci ma 5,1-21.

e) Naa zadovoljstva i stvari na koje mislimo treba da budu ista i

konstruktivna - Filib. 4,8; 2. Kor. 6,14-18; 10,5.

f) Na um treba da bude usmeren na nebeske stvari. Ne treba da

teimo za zemaljskim stvarima - Kolo. 3,1.2; Matej 6,31-33.

g) Treba da se odevamo uredno, jednostavno, a ne napadno. Naa je

dunost da izbegavamo nakit - 1. Petr. 3,1-4; 1. Tim. 2,9.10.

2. Naa su telesa hram Svetoga Duha, stoga bi trebalo da se brinemo

za njih tako da se kroz njih Bog proslavi i da ih odrimo u dobrom

zdravlju. To je razlog to treba da prihvatimo samo ono to je

dobro i korisno a da odbacimo sve ono to je tetno.

a) Sve to inimo treba da slui na slavu Bogu - 1. Kor. 10,31.

3. Mi treba da se brinemo za svoje telo, i stoga smo obavezni da

upotrebljavamo samo onu vrstu hrane koja poboljava ili uva nae

zdravlje. Treba da se bavimo i drugim aktivnostima koje koriste

naem zdravlju.

a) Alkohol, duvan, kofein, zloupotreba narkotika ili drugih tetnih

droga ili hemikalija koje razaraju ovekovu li nost nemaju

mesta u ivotu jednog hri anina - 1. Kor. 9,24-27.

b) Umereno telesno kretanje, zdrava hrana i mirovanje su vani

inioci da bi se ostvarila Boja volja u naem ivotu. On eli

da nas vidi zdrave - 3. Jovanova 2.

c) Bog nije dopustio da se za ishranu koristi meso ne istih


33/43

ivotinja - 3. Mojs. 11,1-47.

4. Sveto pismo daje nam bezbrojne primere kako moemo da primenimo

boanske principe i Boga stavimo na prvo mesto u svome ivotu.

Razmotri slede a pitanja bolje i pri tome pro itaj priloene

tekstove, i izvuci zaklju ke za odgovor na pitanje kako tvoj ivot

odgovara volji Bojoj.

a) Koji na in ponaanja ostvaruje Sveti Duh u ivotu jednog

hri anina? Galatima 5,22.23.

b) Na koji na in uti emo na svet svojim hri anskim ponaanjem?

Kol. 3,1.2; Mat. 6,19-21.

c) Kako treba da tretiramo druge ljude? Rimljanima 2,14-21; 1.

Solunjanima 5,15.d) Kako treba da reagujem prema ljudima koji mi ine nepravdu?

Koloanima 3,13; Matej 18,15-17.

e) Kako treba da se ponaamo prema onima koji nas ne vole? Matej

5,44; Rimlj. 12,20.

f) Da li treba da gledam poro ne filmove i TV emisije ili da

itatam poro nu literaturu ili sluam muziku koja sugestivno

negativno deluje na mene? Rimljanima 13,13.14; 1. Petr. 2,11.

g) Mogu li Isusa moliti za blagoslov i zatitu ako igram loto, ili

pose ujem pozorita, ili idem na ples? 1. Jo van. 2,15-17.h) Mogu li hri ani u estvovati u sportskim priredbama ili se njima

baviti, tamo gde se obi no primenjuje nasilje? Filibljanima

4,8.

i) Da li je potrebno da hri ani redovno prisustvuju

bogosluenjima? Jevr. 10,24.25.

k) Mogu li se hri ani klanjati tu im bogovima? 2. Mojs. 20,4-6.

j) Mogu li se hri ani sluiti nezgodnim ili nepristojnim alama?

Efescima 4,29; 5,4.

5. Razmotri slede e injenice koje treba da budu obeleja jednog

hri anina, koja e karakterisati njegov ivot u ovom svetu.

- Ljubav - Jovan 13, 34.35.

- Bogati duhovni ivot - 1. Timotijeva 2,1.2; Efes. 6,18.

- Hri ansko svedo enje - 1. Petrova 3,15; Otkrivenje 12,17.

- Pouzdanost - Efescima 4,28; Koloanima 3,9.

- Gostoljubivost - 1. Petrova 4,9.10; Jevrejima 13,2.

- Poniznost - Efescima 4,1.2.

- Oduevljenje i marljivost - Koloanima 3,23.


34/43

- Ljubav za mirom - Matej 5,9; Rimljanima 12,17-19.

- Primerno ponaanje - Filibljanima 2,14.15.

- Neupadljivo obla enje i skromno ponaanje - 1. Timotijeva 2,9;

Filib. 2,3.

- Potovanje autoriteta - Jevrejima 13,17; Titu 3,1.

- Zahvalnost - 1. Solunjanima 5,18; Jevrejima 13,15.

6. Slede i biblijski tekstovi daju opta pravila za hri ansko

ponaanje. Rimljanima 13,13; Koloanima 3,12-17; 2. Timotiju 2,19-

22; 1. Petr. 3,8-11; 2. Petr. 1,5-7.

7. Dobro hri ansko ponaanje nije potrebno zato da bismo stekli

povoljniji poloaj pred Bogom. Ono je ustvari na odgovor na Boju

dobrotu. On nam sam daje snagu i silu da moemo tako da ivimo dabismo time dali svedo anstvo o Njegovoj dobroti.

a) Bog je taj koji ini da u ivotu jednog hri anina Njegova volja

zauzima vano mesto - Filib. 2,13.

b) On moe da nas sa uva od zla - Matej 6,13; 2. Solunjanima 3,3.

c) On moe da nas sa uva od pada - Juda 24.

Li na primena

Koje zna enje ima prou avanje i molitva za mene ukoliko elim da

budem Boji vesnik u ovome svetu? Kakve veze ima o uvanje dobrog

zdravlja sa mojim hri anskim svedo enjem?

Moje obe anje

Ja verujem da Bog eli da ja budem zdrav kako bih mogao na pravilan

na in da Ga predstavim. Ja u paziti na svoju duhovnu, duevnu i

telesnu hranu kako bih sebi osigurao najbolje zdravlje. elim da mi

Gospod pokloni svoju milost da mogu svoj ivot da dovedem u

saglasnost sa Hristovim ivotom.

22. B R A K I P O R O D I C A

Brak je uspostavljen od Boga u Edemskom vrtu, a potvr en je od

Isusa Hrista, i kao takav treba da bude doivotna veza izme u mua i ene, ispunjena ljubavlju i zajednitvom. Za jednog hri anina

bra no obe anje ima istu vrednost kako pred Bogom tako i prema


35/43

bra nom drugu. Brak treba da bude sklopljen izme u partnera istog

verskog opredeljenja.

Me usobna ljubav, cenjenje vrednosti, potovanje i odgovornost su

temelji braka. U braku treba da se otkriju ljubav, svetost i

neprestana veza izme u Hrista i suprunika. Isus je u io da onaj ko

se razvede i oeni se drugom osobom, ini preljubu. Iako mnogi

bra ni i porodi ni odnosi nisu idealni, ipak oni bra ni drugovi

koji se uzajamno dre Hrista i poveravaju se vodstvu Svetoga Duha

mogu doivotno ostati u jednoj sre noj zajednici braka.

Bog blagosilja porodicu i eleo bi da lanovi porodice ostanu jedno

s drugim u zajednici na putu ka potpunoj zrelosti. Roditelji su

duni da svoju decu tako vaspitaju kako bi mogla da ljube Boga i daGa sluaju. Re ju i primerom roditelji treba da vode decu do

spoznaje da je Isus vaspita pun ljubavi, dobrote i brige, i koji

bi eleo da ih u ini udovima svoga tela, a time i lanovima Boje

porodice. Vanost ja anja porodi ne veze veoma je jasno naglaena

u evan eoskim porukama poslednjeg vremena.

a) Bog je uspostavio brak u Edemu - 1. Mojsijeva 2,18-25.

b) Isus je blagoslovio brak i potvrdio njegovo doivotno trajanje -

Jov. 2,1-11; Mat. 19,3-9.c) Razvod i ven anje sa drugom osobom dozvoljeni su samo u

slu ajevima krenja bra nog zaveta (preljube) - Matej 5,31.32.

d) Kad se odlu imo za brak, brak treba sklapati samo sa osobom koja

deli naa verska uverenja - 2. Kor. 6,14.15.

Tekstovi za dalje prou avanje: Marko 10,11.12; 1. Korin anima

7,10.11.39.

1. Bog se brine za dobro porodice. Predanje Hristu je ono to daje

vrstinu temelju jedne porodice. Roditelji su stoga odgovorni da

svoju decu tako vaspitaju da ljube Boga i da Mu se radosno

pokoravaju.

a) U poslednjim danima Ilijina vest u vrstiti e porodi ne veze -

Malahija 4,5.6.

b) Porodice u ijem je sreditu Hristos imaju vrste me usobne veze

- Efescima 5,21-33.

c) Roditelji su odgovorni za vaspitanje svoje dece. Oni treba tako

da vaspitaju svoju decu da ljube Boga i da Mu budu posluna -


36/43

Pri e 22,6.

d) Saradnja i obostrano uvaavanje su veoma vani - Koloanima

3,18-21.

Tekstovi za dalje prou avanje: 5. Mojs. 6,5-9; Jevrejima 12,7-9.

Li na primena

Bog mi je dao jedno mesto u porodici sa ciljem da kroz zajednicu u

njoj pove am svoju ivotnu radost. A onaj ko nema porodicu, neka se

raduje to pripada Bojoj porodici. Koje zna enje ima porodi no

bogosluenje ako se Hristu dopusti da bude centar porodi nog

ivota? Koja veza postoji izme u poslunosti prema Bogu i

poslunosti prema roditeljima?

Moje obe anje

Ja priznajem od Boga postavljena pravila za dom. elim da ivim u

skladu sa Bojim planom.

23. H R I S T O V A S L U B A

U N E B E S K O J S V E T I N J I

Biblija nas izvetava da na Nebu postoji svetinja, prava svetinja

koju je Bog podigao, a ne ovek. Tamo Isus Hristos slui za nas.

Svojom slubom On za nas obavlja slubu pomirenja koja je ostvarena

Njegovom rtvom na krstu, i to jednom zauvek.

Svojim vaznesenjem Isus je preuzeo ulogu prvosvetenika i slubu

posrednika. Sa 1844. godinom, na kraju proro kog vremena od 2300 dana i no i, po ela je druga i poslednja faza slube pomirenja. Ovu

fazu shvatamo kao to je bilo predstavljeno o i enjem starozavetne

svetinje na dan pomirenja.

Predslike nebeskih stvari bile su o i ene krvlju rtvovanih

ivotinja, ali nebeske stvari zahtevaju jednu delotvorniju rtvu,

savrenu rtvu, Isusa Hrista. Istrani sud treba da otkrije

nebeskim bi ima koji su ljudi umrli u veri u Gospoda i time postali

dostojni da u estvuju u prvom vaskrsenju. Na tom sudu otkri e se

koji ljudi od onih koji su ivi imaju zajednicu sa Hristom, dre


37/43

Boje zapovesti i imaju veru Isusa Hrista. Ko ima ovakav odnos sa

Hristom, on je spreman za preobraenje i u i e u Boje ve no

carstvo.

1. Na ovom sudu otkri e se i Boja pravednost time to e Bog

spasiti sve one koji veruju u Isusa Hrista. Tako se potvr uje da e

svi oni koji su ostali Bogu verni naslediti carstvo Boje.

a) Bog ima svetinju na nebu gde sam Isus slui kao prvosvetenik -

Jevr. 8,1-5; 1,3; 9,23-28; 1. Timotiju 2,5.

b) Hristos tamo deluje za nae dobro i otvara nam put kako bismo

dobili milost koja nam je tako nuno potre bna - Jevrejima

2,16.17; 4,14-16; 9,15-22; 10,19-22.

c) Obe faze slube u zemaljskoj svetinji - posredovanje i sud -slike su za obe faze Hristove slube u nebe skoj svetinji.

d) Kao na prvosvetenik, Hristos nam nudi zasluge svoje vlastite

krvi za nae o i enje i opravdanje - Jevrejima 9,11-14.

e) Zavrni sud sastoji se od tri faze: istraivanje, za vreme

hiljadu godina ispitivanje, i izvrenje presude - Danilo 7,9-

14; Otkriv. 20,4; 1. Korin anima 6,2.3; Otkriv. 20,11-15.

f) Prema proro koj re i, Isus je 1844. g. zapo eo fazu nebeskog

istranog suda - Danilo 8,13.14; 9,24-27; 4. Mojsijeva 14,34;

Jezekilj 4,6.g) Istraga otkriva ko je taj koji u svojoj odanosti ostaje veran

Hristu i stoga je spreman da s Njime ostane za ve nost -

Otkrivenje 20,12; 14,12.

h) Istraga nad ljudima oslobodi e Boga optube da je nepravedan -

Otkriv. 14,6.7; 16,4-7.

i) Dan pomirenja sa svojim ritualom u zemaljskoj svetinji bio je

slika poslednjeg suda, unitenja greha i sotone - 3. Mojs. 16.

glava.

j) Na kraju istranog suda isti e vreme milosti i Hristos ponovo

dolazi da bi svojim vernim sledbenicima dao carstvo - 1.

Solunjanima 4,16.17; Otkrivenje 22,11.12.

Li na primena

Da li e se na kraju vremena milosti jo postaviti pitanje o Bojoj

pravednosti? Saznanje o sadanjem zasedanju istranog suda daje mi

nadu da e Hristos uskoro do i da me povede da ve no ivim s Njime.

Moja odluka


38/43

Ja verujem da je Isus moj prvosvetenik na sadanjem istranom

sudu, i ja se oslanjam na Njega da e mi oprostiti i da e me

pripremiti za ve ni ivot.

24. D R U G I H R I S T O V D O L A Z AK

Drugi Hristov dolazak je blaena nada crkve i slavno ispunjenje

jevan elja. Spasitelj e se stvarno, li no i vidljivo celom svetu

javiti. Kada On do e, mrtvi pravedni e vaskrsnuti i zajedno sa

ivim pravednicima bi e uzeti na Nebo, i to proslavljeni, a

nepravedni e umreti. Ispunjenje proro anstava i sadanja zbivanja

u svetu ukazuju na to da je Hristov dolazak veoma blizu. Ta no

vreme Hristovog dolaska nije otkriveno, stoga smo pozvani da u

svako doba budemo spremni.

1. Na osnovu Svetog Pisma Hristos e se zaista vidljivo pojaviti

prilikom svog dolaska, da bi pravednike nagradio a bezbonike

kaznio.

a) Isus je obe ao da e ponovo do i - Jovan 14,1-3.

b) Za hri ane Hristov dolazak je blaena nada - Titu 2,13.

c) Hristos e doslovno do i i svi ljudi e Ga videti - Dela 1,9-11;

Otkrivenje 1,7; Matej 26,63.64.

d) Tu se ne e raditi o nekom tajnom oduevljenju o kojem e samo

mali broj ljudi znati - Matej 24,27; 1. Solu njanima 4,13-18.

e) Njegov dolazak e zna iti spasenje za one hri ane koji su se za

to pripremili - Jev. 9,28.

f) Pravednici - kako vaskrsli, tako i ivi, prilikom Hristovog

dolaska primi e ve ni ivot - 1. Korin. 15,51-54; 2. Tim. 4,8. g) Nepravednici e umreti - 2. Solunjanima 1,7-10; Otkr. 14,14-20.

2. Skoro su se svi doga aji koji su najavljeni ustima proroka i

kroz samog Isusa Hrista, a treba da se zbudu pre Hristovog dolaska,

ispunili. Sadanje stanje sveta u svakom slu aju daje snano

svedo anstvo u prilog injenici da e Hristos uskoro do i. Mi

elimo u svako doba da budemo spremni da Mu poelimo dobrodolicu.

a) Predskazani doga aji su se ispunili - Matej 24; Luka 21.b) Zlo se umnoilo kao to je prore eno - 2. Timotiju 3,1-5.


39/43

c) Mi ne moemo znati ta an vremenski trenutak Hristovog dolaska -

Matej 24,36.

d) Trebalo bi u svako doba da budemo spremni za Njegov dolazak - 1.

Solunj. 5,1-6;

Li na primena

Zato e Isus ponovo do i? Kako mogu da se suprotstavim nekom

savremenom "u itelju" koji za sebe tvrdi da je Hristos? ta to

zna i biti budan i spreman? Ako se Isusu poveravam svakodnevno i

odravam zajednicu s Njime, onda u na Njegov dolazak gledati kao

na jednu dugo o ekivanu priliku da se sretnem sa starim

prijateljem. Prilika da sa Njime provedem ve nost ispunjava me

velikom rado u.

Moja odluka

Drugi Hristov dolazak je moja blaena nada. ive u svakog dana u

o ekivanju Njegovog dolaska.

25. S M R T I V A S K R S E N J E

Plata za greh je smrt. Bog, pak, koji je jedini besmrtan, poklanja

spasenima ve ni ivot. Sve do dananjega dana mrtvi su u besvesnom

stanju. Kada Hristos, koji je na ivot, bude ponovo doao, tada e

se vaskrsli pravedni i ivi pravedni, proslavljeni i oslobo eni

smrti, sresti sa Spasiteljem. Drugo vaskrsenje, vaskrsenje

nepravednika, zbi e se hiljadu godina kasnije.

1. Niko od ljudi nije besmrtan. Mi bismo svi bili ve no izgubljeni

da Bog nije osigurao oprotenje i ve ni ivot onima koji Ga trae i

koji ostanu verni Hristu.

a) Samo je Bog besmrtan - 1. Timotiju 6,15.16.

b) Smrt je plata za greh, a dar Boji je ivot ve ni - Rimljanima

6,23.

c) Bez Hrista bili bismo svi izloeni ve noj smrti - Jovan 14,6.

2. Svi koji na ovoj Zemlji umiru, dolaze u besvesno stanje. Biblijaovo stanje naziva "SNOM". Pravedni mrtvi e vaskrsnuti prilikom

drugog Hristovog dolaska. Oni e se tada sjediniti sa ivim


40/43

pravednicima i sresti sa Hristim na oblacima. Bezboni mrtvi usta e

tek nakon hiljadu godina.

a) Smrt, koju mi na Zemlji zapaamo, je privremeni san - Pri e 5,6;

Psalam 146,3.4; Jovan 11,11-14; Otkrivenje 14,13.

b) Dok mrtvi spavaju, oni ne mogu da se vrate i sa nama uspostave

vezu. Bog nas upozorava da ne pokuava mo da do emo u kontakt

sa njima - 5. Mojs. 18,9-12.

c) Pokuaji da se do e u vezu sa umrlima mogu nas dovesti do toga

da padnemo kao rtve zlih duhova - Efesc. 6,12; Otkrivenje

16,14.

d) Pravedni umrli vaskrsnu e prilikom drugog Hristovog dolaska - 1.

Korin. 15,51-54; Kolo. 3,4.

e) ivi pravednici tako e e se sjediniti s Hristom prilikom Njegovog povratka - 1. Solunjan. 4,13-17.

f) Nepravednici e vaskrsnuti prilikom posebnog vaskrsenja - Jovan

5,28.29.

g) Izme u ova dva vaskrsenja stoji period od hiljadu godina -

Otkrivenje 20,1-10.

Li na primena

Zato je posledica greha smrt? Zato e biti dva vaskrsenja? Zato se prilikom smrti ide u stanje mirovanja a ne ide se odmah u raj

ili pakao? Ja nemam potrebe da se bojim smrti ako ostanem veran

Hristu. Ja verujem u Hrista i uzdam se u Njega da e On ponovo do i

da me probudi na ve ni ivot.

Moje obe anje

Ja verujem da je smrt besvesni san, iz kojeg e Hristos probuditi

sve one koji su se u ovom ivotu uzdali u Njega. Ja bih eleo da se

sjedinim sa Hristom prilikom Njegovog dolaska na oblacima.

26. H I L J A D U G O D I N J I C AI K R A J G R E H A

Biblija govori o vremenskom periodu od hiljadu godina izme u prvog

i drugog vaskrsenja (milenijum) u kojem Hristos vlada na Nebu sasvojim svetima. U toku ovog perioda na Nebu e se odvijati su enje


41/43

nad bezbonima -mrtvima. Zemlja se nalazi u opustoenom stanju,

nema ni jednog ivog oveka na njoj, samo sotona i njegovi an eli.

Na kraju hiljadu godina dolazi Hristos sa svetima i Sveti grad Novi

Jerusalim se sputa sa Neba na Zemlju. Tada zli nepravednici

vaskrsavaju iz mrtvih. Oni e zajedno sa sotonom i njegovim

an elima opkoliti Sveti grad Novi Jerusalim. Me utim, oganj s Neba

e ih unititi i istovremeno e taj isti oganj o istiti Zemlju.

Tako e kona no svemir biti o i en od greha i grenika, i to za

ve nost.

1. Hiljadu godina po inje sa optim vaskrsenjem pravednika. Ovaj

period traje sve do opteg vaskrsenja zlih nepravednika. Za vreme

hiljadu godina pravednici ive i vladaju sa Hristom na Nebu, i sa

Njime u estvuju u su enju nad mrtvim bezbonicima. U toku ovog vremenskog perioda samo sotona sa svojim an elima ivi na ovoj

Zemlji.

a) "Milenijum" je vreme od hiljadu godina. Za vreme ovog perioda

pravednici e vladati zajedno sa Hristom - Otkrivenje 20,4.

b) Sud nad bezbonim mrtvima bi e jedan deo vladavine sa Hristom -

Otkriv. 20,6; 1. Korin . 6,2.3.

c) Vremenski period od hiljadu godina nalazi se izme u dva

vaskrsenja - Otkriv. 20,4-6.d) U toku ovog perioda sotona e biti vezan na Zemlji - Otkrivenje

20,1-3.7.

e) Zemlja e biti pusta i naputena - Otkr. 20,1; Jerem. 4,23-26.

(Uporedi sa Otkrivenje 6,14-17; 16,17-21.)

2. Posle hiljadugodinjeg carstva pravednici e se zajedno sa

Hristom i Svetim gradom spustiti na ovu Zemlju. U to vreme

nepravednici e vaskrsnuti i zajedno sa sotonom napa e Sveti grad.

Kona no e greh biti uniten.

a) Hristos i pravednici spusti e se sa Svetim gradom - Novim

Jerusalimom - Otkriv. 21,1-5.

b) Nepravednici e vaskrsnuti - Otkrivenje 20,5.

c) Oni e se udruiti sa sotonom u napadu na Sveti grad s ciljem da

ga osvoje - Otkrivenje 20,7-10.

d) Sotonina vojska e biti pobe ena - Otkrivenje 20,9.

e) Nastupa faza izvrenja sudske presude - Otkrivenje 20,10-15.

f) Zemlja e biti o i ena vatrom od svih ne isto a. Kada vatra

bude obavila svoje delo, onda e se ugasiti - 2. Petrova 3,10-


42/43

13; Malahija 4,1.

g) Sotona i greh e zauvek biti uniteni - Jezekilj 28,18.19.

Li na primena

Zato Bog eli da pravednici u estvuju na sudu koji e se voditi

nad bezbonicima? Zato Sotona mora biti zauvek uniten? Misli li

da e jo neko mo i da dovede u pitanje Boji autoritet poto je

tako jasno video posledice greha na ovoj Zemlji? Ja se radujem to

je Bog predvideo period od hiljadu godina da ja mogu biti s Njime

na Nebu. Tom prilikom e slu ajevi izgubljenih biti jo jednom

detaljno prou eni. Moje poverenje u Boga ja a pri saznanju da Bog

sa svima postupa pravedno.

Moje obe anje

Ja elim i nameravam da sa Hristom provedem hiljadu godina na Nebu

i da sa Njime u estvujem u Njegovoj vladavini.

27. N O V A Z E M L J A

Na Novoj Zemlji koju e Bog stvoriti vlada e pravda. U tom

savrenom svetu ve nog zivota, ljubavi i radosti, naa sre a bi e

potpuna u Njegovoj prisutnosti. Bog e li no iveti sa svojim

narodom i vie ne e biti jada i smrti. Velika borba je zavrena.

Greh vie ne e postojati. Sve ivo i neivo svedo i da je Bog

ljubav. On e vladati u ve nosti.

1. Bog je predvideo za svoju decu jednu divnu domovinu - i to ovde

na ovoj Zemlji. Tada vie ne e postojati nepravde ili problemi ili

nezadovoljene potrebe, jer e se Bog brinuti za sve.

a) Isus ve sada priprema domovinu i domove za sve nas - Jovan

14,1-3.

b) Slava onoga to Bog priprema prevazilazi sve predstave - 1.

Korin. 2,9.

c) Sveti grad koji On priprema na kraju 1000 godina spusti e se na Zemlju i posta e glavni grad Nove Zemlje - Otkrivenje 21,2.3.10-

27.


43/43

d) Tamo e pravda vladati - 2. Petrova 3,13.

e) Tamo vie ne e biti problema - Isaija 65,17-25.

f) Smrti i bola tamo ne e biti - Otkrivenje 21,4-7.

g) Sve to trebamo staja e nam na raspolaganju. Tamo emo i dalje

raditi, moliti se, u iti, rasti i stvarati - Otkrivenje 22,1-

5; Isaija 65,21.22.

2. Ovo idealno stanje - da e Bog svim upravljati i brinuti se za

nas, traja e ve no.

a) Boje carstvo postoja e zauvek - Otkrivenje 11,15.

b) Pravednici e ovo carstvo naslediti i vlada e sa Hristom zauvek

- Matej 5,5; 25,34; Otkrivenje 3,21; Danilo 7, 27.

c) Bog e biti li no sa nama na ovoj Zemlji - Otkrivenje 22,1-4. d) Celi svemir e se radovati sa spasenima - Otkrivenje 19,6.7.

Li na primena

Zato e celi svemir biti sre an kada se greh jednom zauvek ukloni

sa ove Zemlje? Da li se raduje to e mo i da celu ve nost

provede sa Bogom? Ako DA - zato? Ja se radujem to mi Isus

priprema dom. Ja eznem da sa Njime tamo ivim u neprestanom

zajednitvu. Ja ne elim da razo aram ni sebe a ni Njega time to bih zanemario pripremu da budem spreman kada do e, da bih mogao

biti zauvek sa Njim.

Moje obe anje

Ja sada u potpunosti poveravam svoj ivot Bojoj brizi da bih za

ve nost mogao da ivim sa Njim.

osnovne istine

Documents