Osnovni koncepti u izuavanju promena

Osnovni pojmovi u izuavanju promena

Organska metafora: Klasini pristup drutvenoj promeniNa poetku samog raanja sociologije, zamiljena je razlika koja je proklela socioloko miljenje do danas, a koja je dokazala da moe biti kako sama po sebi moe stvarati zablude i biti varljiva, tako i istrajna. Ovo je bila neka vrsta iskonskog greha nae discipline, a odgovornost polazi ba od oca sociologije Ogista Konta (1798-1857), koji je svoj sistem teorije podelio na dva dela: Drutvena statika i drutvena dinamika. Naglaavajui da je ova razlika bila implicintna, kao i to da juje eksplicitno neto kasnije objasnio Herbert Spenser (1820-1903), kao analogiju izmeu drutva i biolokog ograna. Socijalna statika je zamiljena kao izuavanje ljudskog drutva, njegovih sastavnih delova i rasporeda, ba kao anatomija tela (ukljuujui njegove organe, skelet i tkiva), dok se za socijalnu dinamiku pretpostavljalo da se fokusira na fiziologiju, procese koji se deavaju unutar drutva, ba kao telesne funkcije (disanje, metabolizam, cirkulacija krvi), imajui na kraju za rezultat razvoj samog drutva to se opet poredi sa rastom ivihbia (od embriona do zrelosti). Ideja se zasniva na tome da je ranije postojalo neto kao stanje razdvojenosti ili neravnotee drutva, koja bi se mogla analizirati pre ili nezavisno od samog njegovog kretanja. Herbert Spenser je zadrao istu sliku, ali je izmenio terminologiju. On je autor jedne druge distinkcije, koja je vie od jednog veka bila sutina sociolokog jezika: Struktura, nasuprot funkciji.Prva se odnosila na unutranje izgraene oblike ili forme drutvene celine, a druga na naine njihovog delanja ili transformacije. Ista implikacija, koju je u drutvu bilo mogue zamisliti kao vrst entitet ili kao opipljivi predmet odvojen od delanja, ili drugim reima kao predmet koji je mogao biti izveden na izdvojene strukture iz delanja bila je potvrena i pojaana.

Metodoloko naslee ovih ranijih ideja do pravljenja razlike izmeu dve vrste pristupa to je u ranijoj formulaciji Ogista Konta bilo opisano kao potraga za zakonima koegzistencije (zato se odreene drutveni fenomeni uvek javljaju zajedno), vs zakona sukcesije (zato odreeni drutveni fenomeni uvek prethode jedan drugom ili zato slede jedan iza drugog). Ova je ideja pod razliitim obelejima i u razliitim oblicima pronala svoj pravac u veini literature koja se odnosi na socioloko istraivanje: sinhronika ili (viesekcionalna) nauka, koja je definisana kao posmatranje drutva kao bezvremene perspektive, ili dijahrona (sekvencijalna) nauka, koja prepoznaje vremenski tok i, i koja se fokusira na trenutne drutvene promene. Moderno izuavanje promena (dijahronini pristup) je pod snanim uticajem ovih gledita. On je nalsedio klasinu organsku metaforu i i mada ne direktno sa njom povezane distinkcije, Konta Spensera i ostalih devetnestovekovnih naunika, ali samo preko uticajne socioloke kole iz 20. Veka, poznate kao sistemska teorija, funkcionalistika teorija, ili strukturalni funkconalizam (cf. tompka: 1978). Sistem modela drutva koji je razraen u okviru ove kole povezao je i uoptio sve ideje tipine za organicizam. Celokupni konceptualni aparat je uobiajeno primenjen na analizu promene, koja potie iz sistemskog modela ak i kada naunici koji se nose sa promenom to ne prepoznaju, ili se udaljavaju od sistematske strukturalnofunkcionalistike teorije. Sistemski model je tek nedavno uzdrmala alternativna slika drutva, procesualni ili morfogenetiki pristup, tako da su se koncepti koji su bili primenjivani na drutvene promene sada modifikovani prema ovoj slici.Model sistema: Urodljavanje koncepata drutvene promene

Ideja sistema oznaava sloenu celinu koja se sastoji od vie sistema koji su zajedno povezani razliitim meuodnosima, i granicom odvojeni od okruenja. Organizmi su jasni delovi sistema, kao to su molekuli, graevine, planete ili galaksije. Tako da generalizovano znaenje moe biti primenjeno na ljudska drutva, i to na razliitim nivoima sloenosti. Na makro nivou, celokupno globalno drutvo (Ljudska bia), moe biti zamiljeno kao sistem. Na srednjem nivou, naconalne drave, na politike ili vojne saveze se moe gledati kao na sisteme. I na mikro nivou, lokalne zajednice, udrenja, porodice ili prijatelji mogu biti tretirani kao mali sistemi. tavie, kvalitativno razliiti segmenti drutva kao to je ekonomija, politika ili kultura se takoe mogu objanjavati preko pojmova vezanim za sistem. Prema tome, miljenje sistemskih teoretiara (T. Parsons, 1903-1972), je zapravo da znaenje nije opte ve univerzalno primenljivo. Drutvena promena je prema tome zamiljena kao promena koja se javlja u okviru ili obuhvata celokupan drutveni sistem. Preciznije, to je razlika izmeu razliitih stanja istog sistema, koja nasleuju jedno drugo u vremenu. Kada govorimo o promeni, na umu imamo neto to dolazi, to je u biti nakon nekog vremena, pa kaemo da se mi nosimo sa razlikom izmeu onoga to moe biti posmatrano pre nekog trenutka u vremenu, i onoga to vidimo posle tog trenutka u vremenu. Kako bi smo mogli da uoimo razlike, jedinice koje analiziramo u sebi moraju sauvatu identitet (ono ta ih karakterie), uprkos promeni tokom vremena (Straser i Rander 1981: 16). Prema tome, osnovni koncept drutvene promene ukljuuje tri ideje 1 razlike, 2 2 u razliitim vremenskim trenucima, 3 izmeu stanja u istom sistemu. Dobar primer definicje standardnog tipa glasi: Pod drutvenom promenom ja podrazumevam svaku nepovratnu promenu drutvenog sistema koji se smatra kao jedna celina (Holi, 1987: 787). U zavisnosti od toga ta se vidi kao ono to se menja koji aspekti, fragmenti, koje su dimenzije sistema ukljuene u promenu- mogu se razlikovati razliite vrste promene. TO je zbog toga to celokupno stanje sistema nije jednostavno, jedno-dimenzionalno, ve se pre prikazuje kao kombinovani rezultat stanja razliitih komponenata kao to su:1 Krajnji elementi kao to su brojni pojedinci i njihova delanja2 Meuodnosa elemenata (Drutvene veze, lojalnosti, zavisnosti, veze izmeu pojedinaca, interakcije i razmene izmeu delanja).3 Funckije elemenata u sistemu kao celini (uloge koje igraju individue, ili nunost odreenog delanja kako bi se sauvao drutveni poredak).4 Granica (Kriterijumi ukljuivanja (inkluzije) uslovi koji se moraju ispuniti da bi jedna individua mogla biti prihvaena u grupi, principi regrudovanja u udruenjima, aranmani za zadravanje u organizacijama itd).5 Podsistemi (brojni segmenti koji se mogu razlikovati, delovi i pod-podele).6 okruenje (Prirodni uslovi, stanja u drugim drutvima, geopolitika lokacija itd).Tek se preko sloenih interakcija dolazi do karakteristika u sistemu koje se javljaju: Ravnotea ili neravnotea, koncenzus ili decenzus, sloga ili svaa, saradnja ili konflikt, mir ili rat, prosperitet ili kriza itd. Kada se sistem razloi na njegove primarne komponente i dimenzije, model sistema podrazumeva sledee mogue promene:1 Promene i sastav (migracija iz jednegrupe u drugu, regrutovanje u grupu, odmiranje zbog gladi, demobilizacija drutvenog pokreta, raspadanje grupe).2 Promene u strukturi (pojava nejednakosti, kristalizacija moi, pojava prijateljstva i veza, uspostavljanje odnosa zasnovanih na saradnji ili konkurenciji).3 Promena funkcija (Specijalizacija i diferenciacija posla, propadanje ekonomske uloge porodice, pretpostavka indoktrinirajue uloge od strane kole ili univerziteta).4 promena granica (Pojava novih grupa, sniavanje kriterijuma za ulaz i demokratizacija lanstva, osvajanje i inkorporiranje jedne grupe od druge).5 Promena odnosa u subsistemu (Uspon politikog reima preko ekonomske organizacije, kontrola porodice ili privatne sfere od strane totalirarnih vlada).6 promene okruenja (Ekoloko propadanje, zemljores, pojava crne smrti ili HIV virusa, unitenje bipolarnog meunarodnog sistema)Ponekad su promene samo parcijalne, ograniene u opsegu, bez veim reperkusija na ostale aspekte sistema. Sistemu celini ostaje netaknut, ne dolazi do celokupne promene njegovog stanja, uprko stome to do tihiv promena dolazi unutar njega. Na priemr, snaga politikog demokratskog sistema se svodi na njegovu mogunost da se susree sa izazovima, ublai nezadovoljstvo, i smanji komflikte deliminim reformama, bez ugroavanja stabilnosti i kontinuiteta drave kao celine. Ova vrsta prilagodljive modifikacije je inustracije promena sistema. Ali u drugim prilikama, promena moe obuhvatiti sve (Ili bar sutinske aspekte sistema), proizvodei nove promene i inei da se odnosimo prema ovom novom potpuno drugaije od onog starog.Ovo je dobro prikazano svim veim drutvenim revolucijama. Ova radilana trasformacija zasluuje da se nazove promena sistema. Granica izmeu ova dva sluaja je nekako fluidna. Prilino esto u drutvenim sistemima posmatramo odreene pragove, u okviru kojih intenzivnost, ekstenzivnost i zama fragmentarnih tihij promena transformiu itav identitet sistema i dovode ne samo do kvantitativnih ve i do stvarnih kvalitativnih novitete (Granoveter, 1978).Kao to svi tirani i diktarori pre ili kasnije naue, kontinuirano voenje nezadovoljne javnosti mogue je samo do neke take, kada dolazi do spore erozije njihove moi to neizbeno otvara vrata za demokratiju. Ako pogledamo primere definicja drutvenih promena koje nalazimo u sociolokoj literaturi, videemo da razni autori stavljaju akcenat na razliite vrste promena ali za veinu njih strukturna proemna u odnosima, organizacijama ili vezana izmeu drutvenih komponenata se ini kao glavna:Drutvena promena je transformacija u organizaciji drutva i u obrascima miljenja i ponaanja (Mekaonis, 1987: 638).Drutvena promena je modifikacija ili transformacija u pravcu u kome je drutvo organizovano (Persel, 1986:586).Drutvena promena se odnosi na varijacije u odnosima izmeu individua, grupa organizacija, kultura i drutava u toku vremena (Ricer et. Al, 1976:560).Drutvene promene su promene u obrascima ponaanja drutvenim odnosima, institucijama i drutvene strukture tokom vremena (Farli, 1990: 696).Zasigurno je razlog zbog koga je naglaavanje strukturalne promene ee od drugih tipova to to ona dovodi do promena samog drutva pre nego samo do promena u drutvu. Drutvena struktura ini neku vrstu kostura, na kome se drutvo i delanja u njemu nalaze. Kada se on menja, sve ostalo je sposobno da se menja takoe. Kao to smo ranije primetili, znaenje sistema moe biti primenjeno na razliitim nivoima drutvene sloenosti: Velikom, srednjem i malom. U skladu sa time, drutvena promena se moe zamisliti kao pojava na makro nivou meunarodni sistemi, nacije, drave. Na srednjem nivou, korporacije, politike stranke, religijski pokreti, velike organizacije. Ili na mikro nivou porodice, ajedinice, grupe zanimanja, prijateljstva klike. Centralno pitanje onda postaje kako ove promene kako se promene manifestuju na svim ovim nivoima i kako su meusobno povedane. Sa jedne strane, sociolozi se pitaju koji su makro-efekti mikro-efekata npr. (Kako velike drutvene revolucije utiu na svakodnevni ivot?? Ili kako se ekonosmka kriza odraava na prijateljstva?). Drutvena promena je posredovana individualnim akterima. Hemsova teorija strukturalne promene mora da pokae kako makro varijable utiu na individualne motive i izbore i kako ovi izbori o ovi izbori menjaju makrovarijable (Hems, 1976: 514).Klasteri promena: uslonjavanje dinamikih koncepata

Koncept drutvenih promena obuhvata krajnje, najmanje atome drutvene dinamike pojedinane promene ili pomake u sistemu, ili u jednom od njegovih aspekata. Ali pojedinane promene su retko izolovane, obino su one povezane sa drugim promenama, a sociologija je osmislila i razvila sloenije koncepte kako bi se nosila sa tipinim oblicima ovakvih veza. Najvanija je ideja drutvenih procesa koja opisuje niz meusobno povezanih promena. Klasinu definiciju dao je peter Sorokin (1889-1968):Pod ovim procesom se podrazumeva bilokoja vrsta kretanja modifikacije ili transformacije, transformacije ili evolucije ukratko bilokoja promena datog logikog subjekta u toku vremena bez obzira da li se radi o promeni na njenom nekom mestu u prostoru, ili o modifikaciji njenih kvantitativnih ili kvalitativnih aspekata (1937: vol. 1: 153).Preciznije koncept znai, pluralizam u promenama, koje se odnose na isti sistem (koje se pojavljuju u okviru njega ili ga transformiu kao celinu), uzrono povezani jedni sa drugima (u smislu da je jedna promena uzroni uslov ili najmanje delimini uzroni uslov, a ne samo pratei ili nailazei inioc druge, i na kraju promene slede jedna drugu, u vremenskom nizu (nasleujui jedna drugu u toku vremena). Primeri procesa koji vode od makro do mikro nivoa bi ukljuivali: Industrijalizaciju, urbanizaciju, globalizaciju sekularizaciju, demokratizaciju, eskalaciju rata, mobilizaciju drutvenih pokreta, likvidacije firmi, propadanje volonterskih udruenja, kristalizaciju krugova prijatelja, krizu u porodici. Ponovo, glavni teorijski problem je veza izmeu makro i mikro procesa. Izmeu drutvenih procesa, sociolozi su izdvojili dve odreene forme i tokom mnogih decenija one su bile u fokusu njihove panje. Jedna je drutveni razvoj, koja opisuje proces odvijanja potencijalnog naslea u sistemu. Preciznije, koncept oznaava proces sa tri dodatna osobine: 1 On je usmeren tj. Nijedno stanje sistema se po sebi ne ponavlja ni na jednom nivou razvoja. 2 Stanje sistema u bilokom kasnijem trenutku pretstavlja vii nivo nekog izabranog svojstva npr. Postoji rastua diferenciacija strukture ili veeg ekonosmkog autputa, ili napredka tehnologije, ili poveanja broja stanovnika, ili u svakom sledeem trenutku stanje sistema se pribliava neko naznaenog sveukupnom stanju npr. Drutvo se pribliava uslovu drutvene jednakosti, univerzalnom prosperitetu ili demokratskom pretstavnitvu. 3 sve ovo je stimulisno imanentnim (unutranjim endogenim autodinamikim) sklonostima sistema tj. Poveanjem ljudskog stanovnitva, praenim porastom gustine rezolucija unutranjim kontradiktornosti uspostavljajui kvalitativno nove oblike drutvenog ivota usmeravajui uroenu ljudsku kreativnost ka znaajnim organizacionim inovacijama.Znaenje razvijenosti sa sobom nosi i i neke snane pretpostavke: neizbenost, nunost i nepovratnost procesa koje opisuje. To se lako izrodi u mehanicistiko ili fatalistiko vienje promene, kao rad nezavisan od ljudskog delanja, nekako iznad ljudskih glava, prema ve odluenom krajnjem finalu (ta god znailo).Uskoro emo razmotriti veliku grupu teorija za koje je ideja razvoja postala centralna, i koje mogu biti zajedno uklopljene pod etiketom razvojnosti. One ukljuuju mnotvo evolucionizma (od Konta do Parsonsa) i istorijskog materijalizma (od Marksa do Altisera). Druga forma drutvenog procesa koju su istakli sociolozi je drutveni ciklus. Ovde procesi nisu vie usmereni, niti sluajni. Ovo karakteriu dve osobine 1 Prati se kruni obrazac: Svako stanje sistema u datom trenutku je sposobno da da se ponovi u nekom trenutku u budunosti, i po sebi je replika onoga to se nekada dogodilo u nekog trenutku u prolosti. 2 Ovo ponavljanje odvija se zbog nekih unutranjih tendencija u sistemu, koje se po svojoj prirodi odvija na valoviti ili oscilirajui nain. Prema tome, na kratke staze postoje promene ali na duge staze nema promena, poto se sistem uvek vraa na poetno stanje. Imaemo priliku da pretstavimo uticajnu grupu teorija koje tumae ljudsku istoriju u pojmovima drutvenog ciklizma: Ciklline teorije drutvene promene, od penglera do Sorokina. Jo jedan koncept, o kome se najvie debatuje, ali i najuticajniji u itavoj istoriji ljudske misli (Ne samo u sociologiji) je ideja drutvenog progresa. On dodaje aksioloku, vrednosnu dimenziju objektivnijoj i neutralnijoj kategoriji drutvenog razvoja. Hems nas vodi iz strogo naunih, neutralnih rauna u neutralni preskriptivni domen. U principu pod progresom mi podrazumevamo: usmereni proces koji sistem stalno dovodi do blieg preferiranog korisnijeg stanja, (ili drugim reima do implementacije odreenih vrednosti koje su izabrane na etikim osnovama kao to je srea, sloboda, prosperitet pravda, dostojanstvo znanje itd), ili do postignua idealnog drutva koje je sveobuhvatno opisano u njegovom sveukupnom obliku od strane mnogih drutvenih utopija. Najee ideja progresa definie kako bi prema datom autoru ili pogledu na svet koji on ili ona zauzima, jedno drutvo trebalo da izgleda. Ovo oito ne spada u domen nauke, to zapravo ograniava njeno interesovanje na ono to jeste, pre nego na ono to bi trebalo da bude. Ali ponekad ideja progresa postie kategoriki i deskriptivan ukus: Ona tvrdi da kao stvar empirijske injenice neke vrednosti su nuno ostvarete u ljudskoj istoriji i u optem drutvu one dovode do promene na bolje (ta god da je dati autor definisao kao bolje). Ovakva teorija, koja izraava istoriozofini optimizam, ve moe biti podvrgnuta testu, ak i kada ga naalost retko prolazi.Alternativni model: Dinamiko drutveno podruje

Tek nedavno je sociologija stavila u sumnju validnost organsko-sistemskih modela drutva, i dihotomiju drutvene statike i dinamike. Izgleda da dva nauna trenda dobijaju na vanosti: 1 Naglasak na proimanju dinamikih osobina drutvene stvarnosti, tj. Opaanje drutva u pokretu (prosecna slika). 2 izbegavanje tretiranja drutva (grupe, organizacije) kao objekat, tj. Neopredmetljavanja drutvene realnosti (slika na polju). Prvi nagovetaji da razlike izmeu statike i dinamike mogu biti dovedeni u pitanje, kao i da nema nepromenljivih objekata, entiteta, struktura ili celina i da oni uopte mogu biti zamiljeni je dola od naunika iz prirodnih nauka. Kao to je Alfred N. Vajt istakao: promena je nasledna po samoj prirodni stvari (1925: 179). Tako slaba dinamika i procesualna perspektiva je ubrzo u sociologiji postala dominantan pristup, tendencija modernih naunika da se bavi dogaajima pre nego stvarima, procesima pre nego stanjima, kao krajnjim komponentama stvarnosti. Za sociologe je to znailo da bi drutvo trebalo zamiljati ne kao mirno stanje ili stanje van ravnotee, ve kao proces, ne kao kruti kvazi objekat, ve kao kontinuirani beskrajni niz dogaaja. Bilo je priznato da se moe rei za drutvo (Grupa, zajednica, nacija drava) da ono postoji samo u sadanjosti, i samo dok se neto deava unutar njega, dok se neke akcije preduzimaju, javljaju neke promene i dok neki procesi nastavljjau da se deavaju.Ontoloki govorei, drutvo kao mirno stanje ne postoji i ne moe postojati. Sva dutvena stvarnost je ista dinamika, tok promena raznih brzina, intenzitteta ritma i tempa. Nije sluajno to mi esto govorimo o drutvenom ivotu, asigurno je to metafora koja vie dolikuje nego ona stara slika skriveno-opkoljenog predmetnog super organizma. Jer ivot nije nita drugo osim kretanje, pokret i promena. Kada se oni zaustave vie nema ivota, dolazi do potpunog nitavila, ili kako mi to zovemo do smrti. Metodoloka posledica ovakvog dinamikog vienja drutvenog ivota je odbijanje validnosti isto sinhronikih nauka i afirmacija dijahronine (istorijske perspektive). Kao to vodei istoriar 20. veka istie: Prouavanje ljudske delatnosti u pokretu je zasigurno plodnije, zato to je realnije nego bilo koji pokuaj njihovog izuavanja u zamiljenim stanjima (Tojmbi, 1963: 81). Slika objekta koji se podvrgava promeni pe prema tome i modifikuje. Slika objekta koji je podvrgnut promeni se prema tome i modifikuje. Drutvo (Grupa, organizacija itd) se vie ne posmatra kao krut i vrst sistem ve kao mekano polje odnosa. Drutvena stvarnost je meu individualna (meu) stvarnost, ono to postoji izmeu ili meu ljudskih individua kao mrea veza, lanaca, zavisnosti, razmene i lojalnosti. Drugim reima, to je posebno drutveno tkivo, ili drutveno tkivo koje povezuje ljude zajedno. Ovakvo meu-individualno polje je stalno u pokretu, ono se produuje i skrauje (npr. Kada se pojedinac pridruuje ili odlazi), jaa ili slabi (Kada se kvalitet u njihovim odnosima menja npr. Od poznanstva ka prijateljstvu), srastava ili se raspada (npr. Kada se vostvo pojavi ili istopi), preprlie se ili se odvaja od ostalih segmenata polja (npr. Kada se pojave koalicije ili savezi, ili kada doe do njihove secesije tj. Odvajanja). Postoje ipak odreeni snopovi, vorovi drutvenih odnosa, koje smo nauili da izdvajamo kao one koje imaju veliku vanost za na ivot, i sposobni smo da ih koristimo kroz predmetni jezik:To je ono to mi zovemo grupe, organizacije, zajednice, institucije nanacije- drave. Iluzija je da oni postoje kao predmet. Ono to zaista postoji su konstantni procesi grupisanja i regrupisanja, pre nego stabilni identiteti koji se zovu grupe. Postoje procesi organizovanja i reorganizovanja, pre nego stabilne organizacije. Postoje procesi strukturacije (Gidens, 1985) pre nego strukture. Formiranje umesto oblika. Fluktuacije slika (Elijas, 1978), pre nego vrsti obrasci. Kada se ovakva perspektiva prihvati, najmanja osnovna jedinica drutvene analize postaje dogaaj. Dogaaj je ovde shvaen kao trenutno stanje drutvenog polja (ili bilo koji njegov deo). Uzmimo kao primer porodinu veeru. TO je trenutak kada se lanovi porodice okupe kod kue, sede za stolom jedu i priaju. Precizno reeno, radi se o pojmu dogaaj. U nekom ranijem trenutku lanovi porodice su bili ratrkani, i bili su ukljueni u razne skupove odnosa:Jedan u kancelariji, drugi u koli, neko u kuhinji, neko je bio u bioskopu, neko se vozio u automobilu. U kasnijim trenucima, oni e ponovo biti ratrkani: Gledajui televizor, vraajui se na posao, vozei u noni klub. Ono ta razlikuje ove snopove odnosa kao porodice, i uva njen kontinuitet i identitet tokom vremena uprkos stalnim promenama je:1 Psiholoka identifikacija, samodefinisanja, oseanja, veze lojalnosti. 2 Verovatnost buduih odnosa: Zajedniko okupljanje kod kue, ili bar meusobni kontakti s vremena na vreme putem emaila ili preko telefona. 3 poseban nivo njihovih odnosa: Njihova intimnost, rasprenost, nezainteresovanost spontanost. Znaenje meuindividualnog polja se moe odrediti. Mi predlaemo etvorostruku tipologiju, da bi razlikovali etiri dimenzije ili aspekta polja:Idealistiku, normativnu, interakcionu i priliku.Za sada, radi pojednostavljenja stvari rekli smo da drutveni odnosi povezuju individue. Ali ta je ono ta oni zapravu povezuju i kako? Bilo da su to idje, miljenja verovanja, koja imaju pojedinci, a koja mogu bitiista ili razliita, ili pravila koja vode njihovo poeljno ponaanje, koji mogu podravati ili nipodatavati jedan drugog, ili njihova trenutna delanja koja mogu biti prijateljska ili neprijateljska ismerena ka saradnji ili konkurenciji, ili njihovi interesi koji mogu da budu isti ili meusobno u sukobu. Postoje etiri vrste tkiva ili lanaca koji se javljaju u drutvu i sastavljaju ga zajedno, u zavisnosti od vrste entiteta koji su povezani mreama odnosa:Tkiva -1 ideje, 2 pravila, 3 deljanja, 4 interesovanja. Meusobno povezane mree ideja (verovanja, uverenja, definicija) ine savrenu dimenziju polja, njegovu drutvenu svest. Meusobno povezane mree pravila (Norme, vrednosti, pravila propisi ideali) ine normativnu dimenziju polja, njegove drutvene institucije. Obe ove idejne i normativne dimenzije se dodaju na ono to se tradicionalno zove kultura. Onda meusobno povezane mree delanja ine interakcionu dimenziju polja, njegovu drutvenu organizaciju. Meusobno povezane mree interesovanja (ivotne anse, prilike pristupi resursima) ine dimenziju polja ansi, njegovu drutvenu hierarhiju. Obe ove dimenzije interakciona dimenzija polja i dimenzija polja ansi se dodaju da ono to se tradicionalno zove drutvena misao u strogom znaenju te rei. Kako bi smo naglasili viedimenzionalnost polja, od sada emo koristiti pojam drutveno-kulturno polje. Na svakom od etiri nivoa, drutveno-kulturno polje se podvrgava doivotnoj promeni. Mi posmatramo:1 Stalnu pojanjavanje legitimaciju ili reformulaciju ideja, pojavu i nestanak ideologije, uverenja, doktrine i teorije2 Stalnu institucionalizaciju, reafirmaciju ili odbijanje normi, vrednosti, ili pravila, pojavu i propadanje etikih kodova, zakonske sisteme3 Stalnu elaboraciju, difrenaciaciju i preoblikovanje interaktivnih odnosa, organizacionih veza, ili veza izmeu grupa, pojavu ili propadanje (nestajanje) grupa, kruenja i line mree4 Stalnu kristalizaciju, petrifikaciju ili preraspodelu prilika, interesovanja, ivotne anse, uspon i pad, proirivanje ili izjednaavanje drutvenih hierarhija.Stvarna sloenost drutvenog ivota koja se javlja u drutveno-kulturnom polju e e biti shvaena, samo ako shvatimo dve take. Prvo, da se procesi na etiri nivoa ne deavaju nezavisno jedan od drugoga. Zapravo je obrnuto: Oni su meuzavisni od razliitih meusobnih veza, na primer, veza koju prouava sociologija saznanja izmeu dimenzija ansi i idealnih dimenzija (kako ivotne situacije determiniu verovanja), ili veza koju ispituje sociologija devijacije izmeu normativnih i interakcionih dimenzija (kako norme utiu, ili ne uspevaju da utiu na delanja).Drugo, moramo da shvatimo da drutveno-kulturno polje deluje na razliitim nivoima sloenosti: Makro, srednjem i mikro nivou.

Ovo je znaenje koje se moe promeniti na svim skalama drutvene pojave.Drutveno-kulturno polje posebne vrste se javlja u porodicama, ali takoe kvalitativno drugaije u korporacijama, politikim strankama, vojskama, etnikim zajednicama, nacionalni drava pa ak i u globalnom drutvu.