paragraf carinski instruktor • br. 39 • mart 2013. · privremeni uvoz do dana stavljanja u...

Para

graf

Car

insk

i in

stru

ktor

• b

r. 3

9 •

mar

t 201

3.

Suizdavači:PARAGRAF Co d.o.o.11000 BeogradTakovska 42Tel: 011/3290-498

PARAGRAF LEX d.o.o.21000 Novi SadJovana Boškovića 5

Direktor:Bratislav Milovanović

Glavni i odgovorni urednik: Mara Cvetković

Redakcija:Marina ProtićDušan PavlovićMarko Jekić

Redakcioni odbor:Nadica PantovićPredrag AleksićIdrija HadžibegovićDragan SimićBranka Đorđević

Sekretar redakcije:Lidija Bogojević

Autor časopisa:Ljiljana Pjevač Pejović

Tehnički urednik:Ivan Fišer

Dizajn:Olgica Fišer

Štampa:Beograf, Nova Pazova

Copyright © kompanija Paragraf, www. paragraf.rs

CIP - Каталогизација у публикацијиНародна библиотека Србије, Београд

339.5

CARINSKI instruktor : časopis za carine, devizno i spoljnotrgovinsko poslovanje, propise i objašnjenja Uprave carina / glavni i odgovorni urednik Mara Cvetković. - 2011, br. 1/6 (okt.)- . - Beograd (Takovska 42) : Paragraf Co ; Novi Sad : Paragraf lex, 2011- (Nova Pazova : Beograf). - 30 cm

DvonedeljnoISSN 2217-6934 = Carinski instruktorCOBISS.SR-ID 186690060

Impressum

Zainteresovani ste za reklamiranje u časopisu

Carinski instruktor?Više informacija na:

011/3292-067, 2750-024; [email protected]

ili www.paragraf.rs

ISSN 2217-6934

Broj izašao iz štampe:8.3.2013. godine

Carinski instruktor │ mart 2013. │ Br. 39 │ 1

i INFORMACIJE ZA PRETPLATNIKE

Obaveštavamo Vas da Vam je, kao pretplatnicima na štampano izdanje kompanije Paragraf, omogućen pristup svim časopisima, izdanja na koje ste pretplaćeni,

objavljenim od početka izlaska časopisa pa sve do kraja 2012. godine.Časopisi su u elektronskom (PDF) formatu i možete im pristupiti na sledeći način:

1. Posetite naš vebsajt www.paragraf.rs i kliknite na "Korisnički kutak";3. Otvorite "Sadržaj i download svih štampanih izdanja";4. Izaberite časopis na koji ste pretplaćeni;5. Sa leve strane unesite šifru koju smo Vam poslali;6. Nakon unosa šifre, sa leve strane će se otvoriti spisak svih objavljenih brojeva časopisa.

Takođe, na istoj strani, u glavnom prozoru, omogućen Vam je i pristup zbirnom sadržaju, u kome se nalaze naslovi svih tekstova koji su objavljeni u tom izdanju. Ovaj zbirni sadržaj Vam daje mogućnost da lako i brzo lo-cirate neki tekst, ukoliko ste zaboravili u kom je broju objavljen - jednostavno, u polje "Nađi" počnite da kucate bilo koji pojam koji tražite i u dobićete listu dokumenata koji imaju zadati pojam u svom naslovu.

Ovo je još jedan od načina kojim poboljšavamo kvalitet koji pružamo. Nadamo se da će Vam ova nova funkcionalnost biti od koristi.

AKTUELNI STATISTIČKI PODACINa adresi www.paragraf.rs možete pratiti aktuelne statističke podatke iz oblasti zarada, osnovica doprinosa, kamata, indeksa potrošačkih cena i ostalog.

KONTAKT SA REDAKCIJOMPitanja, sugestije i predloge možete dostaviti redakciji časopisa Carinski instruktor putem e-maila

ili faxa u vremenu od 7:30 - 15:30h • fax: 011/ 3290-498 • e-mail: [email protected]

SVE DNEVNE PRAVNO-EKONOMSKE VESTI NA JEDNOM MESTUNa www.paragraf.rs možete svakodnevno pratiti najnovije poslovne i pravno-ekonomske vesti, kao i druge in-formacije od značaja za poslovanje. Umesto Vas, na jednom mestu, pratimo preko stotinu različitih veb sajtova, dnevne novine, vesti sa Tanjuga i druge izvore. Izdvajamo najinteresantnije i najaktuelnije informacije i na taj način štedimo Vaše vreme.

Služba komercijale (za sva pitanja vezana za pretplatu, obnovu pretplate i sl.)Beograd - 011/275-2171, 011/275-0296

• Novi sad - 021/457-421, 021/557-505 • Niš - 018/511-839, 018/528-808Služba pretplate (za sve informacije u vezi sa plaćanjem pretplate)

011/2750-024, 011/2750-035

KALENDAR SAVETOVANJA ZA 2013. GODINUDATUM MESTO REDAKCIJA ČASOPISA TEMA NAPOMENA

26-29. maj Vrnj. Banja Sve redakcije NOVINE I PRAKTIČNA PRIMENA AKTUELNIH PROPISA Višednevno savetovanjeSeptembar Palić Sve redakcije NOVINE I PRAKTIČNA PRIMENA AKTUELNIH PROPISA Višednevno savetovanjeKompanija Paragraf će organizovati savetovanja, po usvajanju novih, odnosno izmeni postojećih propisa, koji se odnose na:

• Zakon o računovodstvu i reviziji i Zakon o porezu na dobit • Zakon o deviznom poslovanju • Zakon o parničnom postupku • Zakon o izvršenju i obezbeđenju • Zakon o vanparničnom postupku • Zakon o medijaciji • Zakonik o krivičnom postupku.

Uvek ažuran spisak savetovanja sa detaljnim informacijama možete naći na www.paragraf.rs.Prijavite se na našu mailing listu, kako biste blagovremeno bili obavešteni o savetovanjima.

2 │ Carinski instruktor │ mart 2013. │ Br. 39

REDOVNE RUBRIKE U ČASOPISU CARINSKI INSTRUKTOR

Redovne rubrike u časopisu Carinski instruktor

II Carinsko poslovanje

II-1 Carinski postupci

II-2 Svrstavanje robe u Carinsku tarifu

II-3 Poreklo robe

II-4 Granične inspekcijske kontrole

III Carine, akcize, porez

IV Upravni i prekršajni postupak u carinskom poslovanju

V Spoljnotrgovinsko poslovanje

VI Devizno poslovanje

VII Računovodstveno evidentiranje spoljnotrgovinskih poslova

VIII Strana ulaganja, donacije, krediti i zajmovi

IX Međunarodni ugovori

IX-1 Međunarodni multilateralni ugovori

IX-2 Međunarodni bilateralni ugovori

X Špeditersko poslovanje u praksi

XI Objašnjenja Uprave carina

XII INCOTERMS pravila

XIII Ostalo

XIV Kalendar obaveza po spoljnotrgovinskim i deviznim poslovima

XV Kalendar poreskih i drugih obaveza

XVI Aktuelni statistički podaci i informacije


CARINSKO POSLOVANJE

CARINSKI POSTUPCI

OBRAČUN KOMPENZATORNE KAMATE .................................................... 6

▶ Pitanja i odgovori

Kurs kao element za obračun uvoznih dažbina ..................................7

Uvoz korišćene opreme - računari .................... 8

SVRSTAVANJE ROBE U CARINSKU TARIFU

UREDBA O USKLAĐIVANJU NOMENKLATURE CARINSKE TARIFE ZA 2013. GODINU KAO ZAKONSKI OKVIR PRIMENE SPORAZUMA O SLOBODNOJ TRGOVINI U 2013. GODINI ........................ 9

GRANIČNE INSPEKCIJSKE KONTROLE

▶ Pitanje i odgovor

Način uzorkovanja određene hrane u slučaju kada je pri prethodnim uvozima utvrđeno da proizvod ispunjava propisane uslove ..............................11

CARINE, AKCIZE, POREZ

PORESKI KREDIT POREZA NA DOBIT PRAVNIH LICA PO OSNOVU POREZA NA DOBIT KOJI JE OGRANAK PLATIO U INOSTRANSTVU .....................14

Način korišćenja poreskog kredita ................ 14


Poreski tretman dividende koju domaće pravno lice isplaćuje nerezidentnom pravnom licu sa sedištem u Španiji ................. 16

PDV tretman usluge stavljanja na raspologanje osoblja, koju strano lice vrši domaćem privrednom društvu ........................................ 16

Akcizni tretman niskoalkoholnih pića ............. 17

SadržajCarinski instruktor 39 • februar 2013.

SADRŽAJ


UPRAVNI I PREKRŠAJNI POSTUPAK U CARINSKOM POSLOVANJU

OSPORAVANJE CARINSKE VREDNOSTI ROBE U PREKRŠAJNOM POSTUPKU ................18

Način utvrđivanja carinske vrednosti ............. 18

Obaveze carinskog organa i deklaranta u postupku utvrđivanja vrednosti robe ......... 19

Osporavanje utvrđene carinske vrednosti .....20

BRODSKI MANIFEST KAO DOKAZ U CARINSKO PREKRŠAJNOM POSTUPKU ...............................................22

Brodski manifest - ugovor o prevozu i dokaz da je roba predata na prevoz brodaru ............................22

Prekršajna odgovornost .................................23


Uslov za ponavljanje postupka u kome bi se naknadno ostvarilo oslobođenje od plaćanja carinskih dažbina za uvoz opreme ..................................24

DEVIZNO POSLOVANJE

NAPLATE IZ INOSTRANSTVA I PLAĆANJA KA INOSTRANSTVU - POSTUPAK I POTREBNA DOKUMENTACIJA ...................................25

Naplata iz inostranstva ...................................26

Plaćanja ka inostranstvu .................................27


Nemogućnost prenosa osigurane sume u korist rezidenta po osnovu ugovora o osiguranju zaključenog između stranog osiguravajućeg društva i pravnog lica nerezidenta - korisnika osiguranja ..................29

Naplata iznosa osigurane sume od stranog osiguravajućeg društva ............... 30

Sprovođenje kompenzacije po osnovu realizovanog spoljnotrgovinskog prometa kada obaveza po osnovu uvoza nije plaćena u roku dužem od godinu dana .... 31

Šifra naplate u platnom prometu sa inostranstvom po osnovu ugrađivanja rezervnih delova u garantnom roku ...............33

Mogućnost prenosa potraživanja nerezidenta od dužnika - rezidenta po osnovu uvoza robe na drugog rezidenta - novog poverioca ..............................................33

Tretman kupoprodaje između dva domaća lica čiji je predmet roba koja ne ulazi na teritoriju Republike Srbije, sa aspekta spoljnotrgovinskog poslovanja .....34

RAČUNOVODSTVENO EVIDENTIRANJE SPOLJNOTRGOVINSKIH POSLOVA


Knjiženje prihoda od usluge carinjenja robe .................................................36

Kursne razlike po fakturi inodobavljača dostavljenje sa zakašnjenjem ..........................36

SADRŽAJ


Registrovanje finansijskih izveštaja osnivača ogranka stranog privrednog društva ..........................................36

ŠPEDITERSKO POSLOVANJE U PRAKSI

UVOZ KONZERVISANIH KORNIŠONA ........................................... 38

OBJAŠNJENJA UPRAVE CARINA

Carinski postupak .................................. 39

Dopuna Kodeksa šifara za popunjavanje isprava u carinskom postupku u delu „II države” ............................39Izmene Pravilnika o određivanju carinskih organa za carinjenje određenih vrsta robe ili sprovođenje određenih postupaka - „Sl. glasnik RS”, br. 12/2013 .........39Postupak aktivnog oplemenjivanja - kurs kao element za obračun uvoznih dažbina ..... 40Putnički promet sa inostranstvom ................ 40

Carine, akcize, porez ...............................41

Iznosi prosečnih ponderisanih maloprodajnih cena i minimalnih akciza za duvanske prerađevine od 6.2.2013. godine .......................................... 41Dopuna spiska privrednih subjekata koji se bave proizvodnjom derivata nafte na koje se ne plaća akciza ...................... 41

Međunarodni drumski prevoz .............. 42

Obaveštenje o kontigentu BSEC dozvola za međunarodni prevoz stvari, koje važe od 1.1.2013. do 31.12.2013. godine ............42

Obaveštenje o razmenjenim kontingentima dozvola za međunarodni drumski prevoz stvari i putnika preko teritorije Republike Srbije za 2013. godinu ....42

SUDSKA PRAKSARešavanje spora u kome domaće pravno lice nije registrovano kao predstavništvo ili zastupništvo tuženog ................................. 48

Teret dokazivanja činjenice o pretrpljenoj šteti u većem iznosu od onog koji je prevozilac priznao ................ 48

KALENDARI OBAVEZA

KALENDAR OBAVEZA PO SPOLJNOTRGOVINSKIM I DEVIZNIM POSLOVIMA Mart 2013. godine .................................. 50

KALENDAR PORESKIH I DRUGIH OBAVEZA Mart / April 2013. godine ........................53

AKTUELNI STATISTIČKI PODACI I INFORMACIJE .............. 70

CARINSKO POSLOVANJE


Carinskim zakonom („Sl. glasnik RS”, br. 18/2010 i 111/2012 - dalje: Zakon), odredbom člana 251. stav 4. propisano je da će se, pod uslovima i okolnosti-

ma koje utvrdi Vlada, na iznos carinskog duga naplatiti kompenzatorna kamata radi sprečavanja neosnovanog sticanja finansijske koristi zbog pomeranja dana nastan-ka ili obračuna carinskog duga.

Kada nastane carinski dug za dobijene proizvode ili robu uvezenu u postupku aktivnog oplemenjivanja ili privremenog uvoza, nosilac odobrenja za ove postup-ke dužan je da plati i kompenzatornu kamatu na iznos utvrđenog carinskog duga, za period od dana prihva-tanja deklaracije za aktivno oplemenjivanje, odnosno privremeni uvoz do dana stavljanja u slobodan promet. Carinski dug je obaveza lica da plati iznos na ime uvoznih dažbina (carinski dug prilikom uvoza), koje se utvrđuju za određenu robu prema propisima Republike Srbije, a uvozne dažbine su carinske dažbine i druge dažbine koje imaju isto dejstvo, koje se plaćaju pri uvozu robe, kao i uvozne dažbine koje se utvrđuju u okviru mera po-ljoprivredne politike, a plaćaju se pri uvozu robe. Prema tome, obračun kompenzatorne kamate vrši se samo na iznos uvoznih dažbina, a ne i na PDV, jer isti nije uvozna dažbina u smislu carinskih propisa.

Kompenzatorna kamata se plaća u visini i na način propisan za zateznu kamatu.

Kompenzatorna kamata se obračunava mesečno, i to od prvog dana sledećeg meseca u kome je uvezena roba, za koju nastaje carinski dug, prvi put stavljena u odobreni carinski postupak, pa do poslednjeg dana u mesecu u kojem je carinski dug nastao.

Ako je u okviru postupka aktivnog oplemenjivanja (sistem povraćaja) roba stavljena u slobodan promet u skladu sa članom 156. stav 4. Zakona (npr. posle sme-štaja u carinsko skladište), period za koji se obračunava kompenzatorna kamata počinje teći prvog dana u me-secu nakon meseca u kome je izvršen povraćaj ili otpust carinskog duga.

Primer: Preduzeće „A” razdužuje aktivno oplemenjivanje po sistemu povraćaja, tako što dana 10.2.2012. godine smešta dobijeni proizvod u carinsko skladište, sa na-merom da se isti naknadno izveze sa carinskog pod-ručja Republike Srbije. Nosilac odobrenja za postupak aktivnog oplemenjivanja dana 15.2.2012. godine pod-nosi nadzornom carinskom organu zahtev za povrat plaćenih uvoznih dažbina. Nadzorni carinski organ odobrava povrat plaćenih uvoznih dažbina i ista se nosiocu odobrenja vraćaju 20.2.2012. godine. Dobije-ni proizvod koji je smešten u carinsko skladište radi naknadnog izvoza sa carinskog područja Republike Srbije pušta se u slobodan promet dana 27.6.2012. godine, u kom slučaju carinski dug čini iznos vraćenih uvoznih dažbina, uz koji se naplaćuje i kompenzator-na kamata za period od 1.3.2012. godine do 30.6.2012. godine.

Uredbom o carinski dozvoljenom postupanju s robom („Sl. glasnik RS”, br. 93/2011 - dalje: Uredba), odredbama člana 285. stav 5. propisani su slučajevi u kojima se kom-penzatorna kamata neće obračunati i naplatiti.

Kompenzatorna kamata se neće obračunavati u sle-dećim slučajevima: - ako se kompenzatorna kamata mora obračunati za pe-

riod kraći od mesec dana, - ako iznos obračunate kompenzatorne kamate po jed-

nom nastalom carinskom dugu ne prelazi 20 evra u di-narskoj protivvrednosti,

- ako carinski dug nastane zbog toga da bi se, u skla-du sa potpisanim ugovorom sa drugom državom, pri uvozu robe u tu državu, omogućilo plaćanje povoljnije carine,

- pri stavljanju u slobodan promet otpadaka i ostataka nastalih uništenjem robe,

- pri stavljanju u slobodan promet sporednih dobije-nih proizvoda, koji su propisani, ako je njihova količina srazmerna količini glavnih dobijenih proizvoda,

OBRAČUN KOMPENZATORNE KAMATEKada nastane carinski dug za dobijene proizvode ili robu uvezenu

u postupku aktivnog oplemenjivanja ili privremenog uvoza, nosilac odobrenja je dužan da plati i kompenzatornu kamatu

CARINSKI POSTUPCI

CARINSKO POSLOVANJE


- ako je kod stavljanja u slobodan promet u skladu sa članom 156. stav 4. Zakona nastao carinski dug, a za dugovani iznos još nije izvršen povraćaj ili otpust ca-rinskog duga,

- ako korisnik odobrenja zahteva stavljanje robe u slo-bodan promet i pruži dokaz da zbog posebnih okol-nosti, koje nisu posledica njegove nemarnosti ili pre-varnih radnji, nije mogao ili nije ekonomski opravdano mogao da obavi ponovni izvoz pod uslovima koje je za-htevao i verodostojno dokazao kad je podnosio zahtev za odobrenje postupka,

- kada je nastao carinski dug i za taj dug je bilo položeno obezbeđenje. Pri odlučivanju o obavezi naplate kom-penzatorne kamate nadležni carinski organ mora uzeti u obzir da li je visina položene bankarske garancije u postupku aktivnog oplemenjivanja i privremenog uvo-za pokrivala iznos carinskog duga nastalog u postupku stavljanja robe u slobodan promet i ukoliko visina polo-žene bankarske garancije ne bi bila dovoljna za naplatu carinskog duga nastalog u postupku stavljanja robe u slobodan promet, kompenzatornu kamatu je potrebno naplatiti,

- ako je carinski dug nastao u skladu sa članom 237. stav 1. tačka 2. Zakona (kojim je propisano da carinski dug pri uvozu nastaje stavljanjem takve robe u postupak privremenog uvoza sa delimičnim oslobođenjem od plaćanja uvoznih dažbina i to u trenutku prihvatanja deklaracije). Prema tome, kompenzatorna kamata se ne naplaćuje na carinski dug koji pri uvozu nastaje stav-ljanjem robe koja podleže plaćanju uvoznih dažbina u postupak privremenog uvoza sa delimičnim oslobođe-njem od plaćanja uvoznih dažbina, imajući u vidu da lice koje je stavilo robu u taj postupak nije neosnovano sti-calo finansijsku korist zbog pomeranja dana nastanka ili obračuna carinskog duga, već je plaćalo obaveze na na-čin koji je propisan za taj postupak. Takođe, kompenza-torna kamata se neće obračunavati ako je carinski dug nastao stavljanjem u slobodan promet robe prethodno privremeno uvezene u skladu sa čl. 323. do 328. (prevo-zna sredstva, palete, kontejneri), čl. 330. (predmeti za line potrebe i sportske svrhe), 332. (materijali za ubla-žavanje posledica nesreće), 335. (nosači zvuka, slike ili podataka, roba za reklamne svrhe), 340. stav 1. tačka 2) (testiranje u skladu sa kupoprodajnim ugovorom) 343. (roba za izložbu ili prodaju) Uredbe. •


Kurs kao element za obračun uvoznih dažbina

◊ Pitanje:

• Koji kurs treba primeniti u slučaju kada za robu za koju je odobren postupak aktivnog oplemenjivanja nastane carinski dug?

◊ Odgovor:

Odredbom člana 149. Carinskog zakona (‚‘Sl. glasnik RS‘‘, br. 18/2010 i 111/2012 - dalje: Zakon) propisano je da ako za robu za koju je odobren postupak aktivnog oplemenjivanja nastane carinski dug, njegova visina se utvrđuje na osnovu eleme-nata za određivanje uvoznih dažbina koji su važili za uvoznu robu na dan prihvatanja deklaracije po kojoj je ona stavljena u postupak aktivnog oplemenjivanja.

Elementi za obračun uvoznih dažbina su, prema odredbi člana 5. stav 1. tačka 23. Zakona, stopa carine i iznos dažbina u skladu sa Carinskom tarifom i svrstavanjem robe po tarifi, poreklo robe, carinska vrednost robe, kao i količina, vrsta i stanje robe. Imajući u vidu da carinska vrednost robe jeste element za obračun uvoznih dažbina, a da se ista izračunava tako što se iznos u stranoj valuti preračunava u dinare primenom zvaničnog srednjeg kursa, prilikom određivanja uvoznih dažbina treba da se primeni kurs za carinjenje koji je važio na dan prihvatanja deklaracije za stavljanje robe u postupak aktivnog oplemenjivanja. •

CARINSKO POSLOVANJE



Uvoz korišćene opreme - računari◊ Pitanje:

• Pravno lice nerezident je osnivač rezidentnog društva s ograničenom odgovornošću. Osnivač je odlučio da ustupi računare na korišćenje ćerki firmi u Srbiji. U pitanju su korišćena sredstva koja će biti za stalnu upotrebu u zemlji. Koja je procedura preuzimanja računara?

◊ Odgovor:

Uvoz polovnih kompjutera je moguć za privredne subjekte kojima oni služe kao oprema. U tu svrhu prilikom uvoza na graničnom prelazu potrebno je da uvoznik, prilikom prijavljivanja robe, priloži Izjavu u kojoj se navodi da se radi o uvozu polovne opreme koja je funkcionalno ispravna, sa naznakom firme za koju se uvozi. Prilikom carinjenja, uvoznik uz JCI pri-laže Izjavu krajnjeg korisnika (vlasnika), o nameni uvoza predmetne opreme tj. Izjavu kojom potvrđuje da će se predmetna roba koristiti kao oprema radi obavljanja njegove osnovne delatnosti. Takođe prilaže uz JCI i Izvod iz registra privrednih subjekata vlasnika opreme i firme, kako bi se jasno znala i utvrdila delatnost firme odnosno njenog vlasnika.

Osim toga u JCI se unosi šifra I06 u rubriku 44 predmetne JCI sa delovodnim brojem i datumom kao i PIB br. firme. Na-mena uvoza robe popunjava se šifrom 01 u za to predviđenoj rubrici u JCI.

U prilogu navodimo Objašnjenje Uprave carina, br. 148-II-353-02-2/2012 od 4.6.2012. godine koje se odnosi na uvoz korišćene opreme:

„Uvoz korišćene opreme vrši se saglasno odredbama: - Zakona o upravljanju otpadom („Sl. glasnik RS”, br. 36/2009 i 88/2010), - Uredbe o listama otpada za prekogranično kretanje, sadržini i izgledu dokumenata koji prate prekogranično kretanje

otpada sa uputstvima za njihovo popunjavanje („Sl. glasnik RS”, br. 60/2009), - Uredbe o Listi neopasnog otpada za koji se ne izdaje dozvola, sa dokumentacijom koja prati prekogranično kretanje („Sl.

glasnik RS”, br. 102/2010), - Pravilnika o sadržini dokumentacije koja se podnosi uz zahtev za izdavanje dozvole za uvoz, izvoz i tranzit otpada („Sl.

glasnik RS”, br. 60/2009 i 101/2010). Uvoznik na graničnom prelazu, prilikom prijavljivanja robe - korišćene opreme, prilaže izjavu o uvozu korišćene opre-

me, kojom izjavljuje pod moralnom, materijalnom i krivičnom odgovornošću da vrši uvoz korišćene opreme u stanju fizičke funkcionalnosti i ispravnosti i za poznatog korisnika - vlasnika. Izjava na memorandumu firme nosi delovodni broj i datum. Uz Izjavu nije potreban spisak krajnjih budućih korisnika - vlasnika korišćene opreme, jer će se ista cariniti na ime kupca - korisnika. Namensko carinjenje korišćene opreme koja je funkcionalno ispravna a namenjena je osnovnoj delatnosti kori-snika - vlasnika, uslov je uvoza predmetne robe koja nije otpad.

Navedena Izjava se prilaže i prilikom carinjenja, odnosno stavljanja iste u slobodan promet. Uvoznik je odgovoran za funkcionalnu ispravnost korišćene opreme kao i za valjanost podataka unetih u JCI.

Uvoznik ne sme cariniti robu na svoje ime radi dalje prodaje sa šifrom namene uvoza 03, već će se ista cariniti na ime korisnika - vlasnika sa šifrom namene uvoza 01-oprema.

Predmetna oprema će biti uskladištena sve do konačnog carinjenja za poznatog kupca, vlasnika robe. Prilikom podnošenja JCI, radi stavljanja korišćene robe u slobodan promet, u rubriku 44 predmetne JCI obavezno je

uneti šifarsku oznaku I06 sa delovodnim brojem i datumom kao i PIB broj krajnjeg korisnika predmetne opreme. Takođe, uz istu JCI, potrebno je dostaviti sledeća dokumenta:

- Izjavu krajnjeg korisnika (vlasnika) o nameni uvoza korišćene opreme, tj. Izjavu da će se predmetna roba koristiti kao oprema radi obavljanja njegove osnovne delatnosti i

- Izvod iz Registra privrednih subjekata za korisnika (vlasnika) predmetne korišćene opreme, kako bi se utvrdila delatnost krajnjeg korisnika - vlasnika predmetne robe.

Ukoliko u izvodu iz Registra privrednih subjekata nije decidno navedena osnovna, odnosno pretežna delatnost krajnjeg korisnika - vlasnika, može se prihvatiti pismeni dokumenat preduzeća kojim se označava delatnost vlasnika a u formi zva-nične „Odluke preduzeća”. Napomena: „Korišćena roba......” nacionalne oznake A4-19 00000 000000, nalazi se na Listi IA - Opasnog otpada čiji je uvoz zabranjen, izuzimajući korišćenu opremu namenjenu određenoj osnovnoj delatnosti kupca - vlasnika, kako je napred navedeno.” •

Mileva Stefanović

CARINSKO POSLOVANJE


U skladu sa Uredbom o usklađivanju nomenklatu-re Carinske tarife za 2013. godinu („Sl. glasnik RS”, br. 115/2012, primenjuje se od 1.1.2013. go-

dine - dalje: Uredba) primenjuju se nova sniženja ca-rinskih stopa za određene proizvode industrije i poljo-privrede po sporazumima o slobodnoj trgovini koje je Republika Srbija potpisala sa određenim zemljama.

Uredbom je izvršeno:- usaglašavanje nomenklature sa Kombinovanom no-

menklaturom Evropske unije (EU) za 2013. godinu, - propisivanje beneficiranih preferencijalnih carinskih

stopa za 2013. godinu u skladu sa važećim sporazumi-ma o slobodnoj trgovini,

- dalje usaglašavanje prevoda naimenovanja i napome-na uz glave i tar. podbrojeve.

Donošenje Uredbe je propisano članom 3. stav 8. Zakona o Carinskoj tarifi („Sl. glasnik RS”, br. 62/2005, 61/2007 i 5/2009) a njenom primenom u 2013. godini se nastavlja STALNI proces usklađivanja sa Kombino-vanom nomenklaturom EU.

Uredba sadrži četiri:DEO I - Osnovna pravila za primenjivanje Carinske ta-

rife sa pregledom oznaka, simbola i skraćeni-ca. U odnosu na sporazume o slobodnoj trgovi-ni, oznake, simboli i skraćenice u Uredbi imaju sledeća značenja:

(PTS EZ 2013) - Prelazni trgovinski sporazum između Republike Srbije i EU;(TR 2013) - Sporazum o slobodnoj trgovini između Re-publike Srbije i Republike Turske;(CEFTA) - Jedinstveni sporazum o slobodnoj trgovini u regionu Jugoistočne Evrope, u kome su zemlje potpi-snice: (AL) - Republika Albanija, (BA) - BiH, (HR) - Re-

publika Hrvatska, (MD) - Republika Moldavija, (MK) - Republika Makedonija, (ME) - Republika Crna Gora i (UNMIK UN 1244) - UNMIK u ime Kosova;(EFTA 2013) - Sporazum o slobodnoj trgovini između Republike Srbije i država FFTA gde spadaju (IS) - Island, (NO) - Kraljevina Norveška, (CH) - Švajcarska konfede-racija i (LI) - Kneževina Lihtenštajn; (CU BKR) - Carinska unija Republike Belorusije, Repu-blike Kazahstana i Ruske Federacije;(BY) - Republika Belorusija, (KZ) - Republika Kazahstan i (RU) - Ruska Federacija;

Sve nomenklaturne promene u nomenklaturi Uredbe za 2013, godinu označene su odgovarajućim znacima:„«" - nova tarifna oznaka i"o" - nova i izmenjena naimenovanja i nove ili izmenje-ne Napomene;DEO II - Nomenklature Carinske tarifa za 2013. godinu;DEO III - Korelaciona tabela tarifnih oznaka Carinske

tarife iz Uredbe za 2012. godinu u odnosu na Uredbu iz 2013. godine;

DEO IV - Tabele u kojima su naznačene količine i carin-ske stope za uvoz određenih roba u skladu sa sporazumima o slobodnoj trgovini po kojima su propisane kvote (Evropska unija, Republi-ka Hrvatska, Švajcarska i Lihtenštajn i Repu-blika Turska).

Uredbom su propisane preferencijalne carinske stope iz sporazuma o slobodnoj trgovini koje se pri-menjuju u 2013. godini, i to u skladu sa sledećim spora-zumima o slobodnoj trgovini:• Prelazni sporazum o trgovini i trgovinskim pitanjima

između Evropske zajednice, sa jedne strane, i Repu-

UREDBA O USKLAĐIVANJU NOMENKLATURE CARINSKE TARIFE ZA 2013. GODINU KAO ZAKONSKI OKVIR PRIMENE SPORAZUMA O SLOBODNOJ TRGOVINI U 2013. GODINI

SVRSTAVANJE ROBE U CARINSKU TARIFU

CARINSKO POSLOVANJE


blike Srbije, sa druge strane („Sl. glasnik RS - Među-narodni ugovori”, br. 83/2008)

Na osnovu ovog sporazuma primenjuju se sniženja u 2013. godini prema dinamici sniženja propisanih ca-rinskih stopa za 2013. godinu liberalizacije kao i uvoz proizvoda po osnovu kvota iz Evropske zajednice. Aneksom I Protokola 2 propisana je carinska stopa 0% za vino poreklom iz EU u količini od 25.000 hl na godiš-njem nivou; • Sporazum o izmeni i pristupanju Sporazumu o slo-

bodnoj trgovini u centralnoj Evropi (CEFTA 2006) („Sl. glasnik RS - Međunarodni ugovori”, br. 88/2007) i Dodatni Protokol Sporazuma o izmeni i pristupanju Sporazumu o slobodnoj trgovini u centralnoj Evropi („Sl. glasnik RS - Međunarodni ugovori”, br. 8/2011)

Na osnovu ovog sporazuma se primenjuju prefe-rencijalne carinske stope carine u 2013. godini na robu poreklom iz zemalja potpisnica CEFTA 2006 koje se ni-su promenile u odnosu na 2012. godinu.

Sva roba poreklom iz ovih zemalja se uvozi u Re-publiku Srbiju sa carinskom stopom 0% osim određe-nih poljoprivrednih proizvoda poreklom iz Republike Hrvatske koji su navedeni u Aneksu 10.5. Reč je o pro-izvodima za koje je propisan kvotni režim pri uvozu.

Kada Republika Hrvatska bude primljena u EU (1.7.2013. godine) podrazumeva se da će se za proizvo-de poreklom iz Republike Hrvatske od 1.7.2013. godine primenjivati preferencijalne stope u skladu sa Prela-znim trgovinskim sporazumom sa EU;• Sporazum između Savezne vlade Savezne Republike

Jugoslavije i Vlade Ruske Federacije o slobodnoj tr-govini između Savezne Republike Jugoslavije i Ruske Federacije („Sl. list SRJ - Međunarodni ugovori”, br. 1/2001) i Protokol o izuzecima iz režima slobodne tr-govine uz Sporazum između Savezne vlade Savezne Republike Jugoslavije i Vlade Ruske Federacije o slo-bodnoj trgovini između Savezne Republike Jugosla-vije i Vlade Ruske Federacije od 22. jula 2011. godine („Sl. glasnik RS - Međunarodni ugovori”, br. 8/2011)

Sporazumom je propisana lista izuzeća proizvoda na koje se neće primenjivati preferencijalni tretman pri uvozu na carinsku teritoriju Republike Srbije (Prilog 2 Sporazuma) pri čemu je reč o određenim industrijskim proizvodima; • Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade

Republike Belorusije o slobodnoj trgovini između Republike Srbije i Republike Belorusije („Sl. glasnik RS - Međunarodni ugovori”, br. 105/2009) i Protokol između Vlade Republike Belorusije i Vlade Republike

Srbije o izmeni i dopuni Sporazuma između Vlade Republike Belorusije i Vlade Republike Srbije o slo-bodnoj trgovini između Republike Srbije i Republike Belorusije od 15. juna 2011. godine („Sl. glasnik RS - Međunarodni ugovori”, br. 8/2011)

I ovim Sporazumom je propisana lista izuzeća pro-izvoda na koje se neće primenjivati preferencijalni tre-tman pri uvozu na carinsku teritoriju Republike Srbije (Prilog A Sporazuma) a reč je o određenim poljopri-vrednim proizvodima: belom šećeru (tarifna oznaka 1701 99 10 00), nekim vrstama alkohola (Tarifni broj 2207 i 2208) i cigarama (Tarifni broj 2402). Lista sadrži i određene industrijske proizvode kao što su automobil-ske gume, drumski tegljači, traktori i motorna vozila; • Sporazum o slobodnoj trgovini između Vlade Repu-

blike Srbije i Vlade Republike Kazahstan („Sl. glasnik RS - Međunarodni ugovori”, br. 11/2010)

Sporazumom je propisana lista izuzeća proizvoda na koje se neće primenjivati preferencijalni tretman pri uvozu na carinsku teritoriju Republike Srbije (Prilog 2 Sporazuma) pri čemu je reč o nekim poljoprivrednim proizvodima (sveže ili rashlađeno živinsko meso, neke vrste sireva, šećer, vrste penušavog vina, etil alkohola i cigarete) kao i industrijskim proizvodima (pneumatske gume, prediva, tkanine, kompresori za rashladne ure-đaje, traktori i upotrebljavana motorna vozila); • Sporazum o slobodnoj trgovini između Republike Sr-

bije i Republike Turske („Sl. glasnik RS - Međunarod-ni ugovori”, br. 105/2009)

Niže carinske stope po ovom sporazumu u 2013. godini se primenjuju prema dinamici stopa koja je izpregovarana za četvrtu godinu liberalizacije.

Za poljoprivredne proizvode nema promena u od-nosu na prethodne godine, jer koncesije sadržane u Aneksu I Sporazuma obuhvataju listu poljoprivrednih proizvoda za koje su odobrene carinske kvote na go-dišnjem nivou na koje će se primeniti preferencijalni tretman pri uvozu u Republiku Srbiju; • Sporazum o slobodnoj trgovini između Republike

Srbije i država EFTA („Sl. glasnik RS - Međunarodni ugovori”, br. 6/2010)

Na osnovu ovog sporazuma primenjuju se sniženja u 2013. godini prema dinamici sniženja propisanih ca-rinskih stopa za 2013. godinu liberalizacije kao i uvoz proizvoda po osnovu kvota iz Švajcarske. Aneksom I propisana je carinska stopa 0% za neke vrste sireva poreklom iz Švajcarske i Lihtenštajna u količini od 150 tona na godišnjem nivou. •

CARINSKO POSLOVANJE


GRANIČNE INSPEKCIJSKE KONTROLE


Način uzorkovanja određene hrane u slučaju kada je pri prethodnim uvozima

utvrđeno da proizvod ispunjava propisane uslove◊ Pitanje:

• Da li se pri uvozu istovetnog proizvoda tri puta mesečno svaki put mora analizirati uzorak ili prethodna analiza služi kao „dokaz da su proizvodi odnosno sirovine bezbedni” ukoliko su sve dosadašnje analize pokazale da je dati proizvod ispravan shodno Zakonu o bezbednosti hrane, tj. da li se može analizirati svaki drugi ili treći uvoz istovetnog uzorka, a da se opet postupi u skladu sa navedenim zakonom?

◊ Odgovor:

Uputstvom o službenom uzorkovanju hrane i hrane za životinje biljnog i mešovitog porekla pri uvozu, br. 321-00-360/2012-11 od 25.9.2012. godine (primenjuje se od 1.10.2012. godine - dalje: Uputstvo) propisuje se postupanje inspek-tora Odeljenja fitosanitarne inspekcije za bezbednost hrane i hrane za životinje biljnog i mešovitog porekla prilikom uzimanja službenih uzoraka kod uvoza pošiljaka hrane i hrane za životinje biljnog i mešovitog porekla.

Kako uvoznik inspekciji prilaže i raspoloživu dokumentaciju o bezbednosti proizvoda (npr. laboratorijske izvešta-je, Health certificate i sl.), rešenje o dozvoli uvoza i stavljanja u promet, proizvodnju, doradu i preradu pojedinačnog proizvoda se donosi: - na osnovu provere podataka iz priloženih dokumenata kojima uvoznik dokazuje da se podneti zahtev odnosi na iden-

tične pojedinačne proizvode za koje je pri prethodnim uvozima utvrđeno da ispunjavaju uslove propisane Zakonom o bezbednosti hrane („Sl. glasnik RS”, br. 41/2009 - dalje: Zakon) i posebnim propisima, kao i

- provere u bazi podataka nadležnog ministarstva, na osnovu uzorkovanja i laboratorijskog izveštaja u slučajevima koji su predviđeni Uputstvom.

Uvoznik ovom prilikom samo dokazuje da se podneti zahtev odnosi na identične pojedinačne proizvode za koje je pri prethodnim uvozima utvrđeno da ispunjavaju uslove propisane Zakonom teko da nije obavezan da (kao ranije) pribavlja identične dokaze za robu istog proizvođača što je u ranijim postupcima izazivalo veće troškove uvozniku kao i inspekcijskom organu, a što će bitno ubrzati postupak uvoza.

Ovo stoga što fitosanitarna inspekcija obavlja poslove koji se odnose na: kontrolu prisustva štetnih organizama u zemljištu i bilju; sistematski nadzor biljaka na prisustvo štetnih organizama koji se smatraju posebno opasnim za bilje; kontrolu zdravstvenog stanja uvezenog bilja za koje je propisan post karantinski nadzor; službeno uzorkovanje za laboratorijska ispitivanja na prisustvo štetnih organizama i rezidua sredstava za zaštitu bilja; kontrolu genetski modi-fikovanih organizama u svim fazama proizvodnje i prometa; kontrolu izdavanja i izdavanje biljnog pasoša; izdavanje fitosertifikata, kontrolu iz oblasti bezbednosti hrane u fazi primarne prozvodnje hrane biljnog porekla i u fazi izvoza hrane biljnog porekla; kontrolu iz oblasti bezbednosti hrane za životinje u fazi primarne proizvodnje i izvoza hrane za životinje biljnog porekla; kontrolu prometa i primene sredstava za zaštitu i ishranu bilja i oplemenjivača zemlji-šta; kontrolu proizvodnje, dorade, prometa i korišćenja semena poljoprivrednog bilja; kontrolu proizvodnje, dorade, prometa i korišćenja semena poljoprivrednog bilja organskog porekla za zasnivanje organske proizvodnje, kontrolu proizvodnje, prometa i korišćenja sadnog materijala poljoprivrednog bilja; kontrolu pravnih lica koja obavljaju poslove od javnog interesa; kao i druge poslove određene Zakonom.

U slučaju uvoza granična fitosanitarna inspekcija obavlja poslove koji se odnose na: kontrolu zdravlja bilja pri uvo-zu, izvozu i provozu sa pretovarom; izdavanje fitosertifikata; izdavanje biljnog pasoša; kontrolu sredstava za zaštitu i ishranu bilja i oplemenjivača zemljišta pri uvozu i provozu sa pretovarom; kontrolu bezbednosti hrane i hrane za živo-tinje biljnog i mešovitog porekla pri uvozu i izvozu; kontrolu prisustva GMO; kontrolu nivoa radioaktivne kontaminaci-je kod bilja i sredstava za ishranu bilja i oplemenjivača zemljišta; naređivanje fitosanitarnih mera; pripremu notifikacije

CARINSKO POSLOVANJE


presretanja štetnih organizama pri uvozu; davanje stručnih mišljenja kod izrade predloga propisa iz oblasti zdravlja bilja, sredstava za zaštitu i ishranu bilja, oplemenjivača zemljišta, bezbednosti hrane, semena i sadnog materijala, za-štitu od jonizujućeg zračenja i GMO; obavlja i druge poslove iz ove oblasti.

Odredbama člana 73. stav 2. Zakona propisano je da u vršenju poslova inspekcijskog nadzora fitosanitarni inspek-tor, pored ovlašćenja utvrđenih zakonom kojim je uređen inspekcijski nadzor fitosanitarnog inspektora, odnosno u skladu sa podelom nadležnosti iz člana 12. ovog zakona ima pravo i dužnost da: - kontroliše da li svi subjekti i organi na koje se Zakon odnosi preduzimaju mere u oblasti bezbednosti hrane u skladu

sa ovim zakonom; - proverava da li su subjekti u oblasti bezbednosti hrane upisani u Centralni registar objekata iz člana 15. stav 1. ovog

zakona; - proverava da li je pravno lice, preduzetnik, odnosno fizičko lice otpočelo da obavlja delatnost pre upisa u Centralni

registar, odnosno u registar utvrđen posebnim propisom iz člana 15. stav 8. ovog zakona; - proverava da li su laboratorije i nacionalne laboratorije akreditovane i ovlašćene u skladu sa čl. 18. i 20. ovog zakona; - kontroliše bezbednost hrane u prometu iz člana 25. stav 1. ovog zakona; - kontroliše uslove u fazi primarne proizvodnje i prometa hrane, kao i pripreme hrane u skladu sa njenom namenom

(član 26. stav 1. tačka 1); - kontroliše dostupnost informacija potrošaču, kao i podatke na deklaraciji koji se odnose na sprečavanje specifičnih

štetnih delovanja pojedinih vrsta ili kategorija hrane na zdravlje ljudi (član 26. stav 1. tačka 2); - kontroliše preduzimanje naređenih mera u slučaju osnovane sumnje, ograničenja ili zabrane i povlačenja te hrane iz

prometa do otklanjanja sumnje na njenu bezbednost (član 27. stav 1); - kontroliše preduzimanje naređenih mera u slučaju kada se utvrdi da hrana nije bezbedna, ograničenja ili zabrane i

povlačenja te hrane iz prometa u skladu sa zakonom (član 27. stav 2); - kontroliše da li je hrana koja se stavlja u promet označena, deklarisana, oglašena i izložena, u skladu sa ovim zakonom

i drugim posebnim propisima (član 30. stav 1); - kontroliše da li je označavanje, deklarisanje, oglašavanje i izlaganje hrane izvršeno u skladu sa ovim zakonom i na

način koji ne dovodi potrošača u zabludu (član 30. stav 2); - kontroliše da li je subjekt u poslovanju hranom obezbedio uslove u fazi proizvodnje i prometa hrane, u skladu sa ovim

zakonom i drugim posebnim propisima (član 31); - kontroliše da li je subjekt u poslovanju hranom u fazi primarne proizvodnje i distribucije obezbedio sledljivost (član

32. stav 1); - kontroliše da li je subjekt u poslovanju hranom uspostavio kontrolne sisteme za identifikaciju primarnog proizvođača

snabdevanja hranom životinjama koje služe za proizvodnju hrane ili bilo koju supstancu koja se ugrađuje ili se očekuje da će biti ugrađena u tu hranu ili hranu za životinje (član 32. stav 2);

- kontroliše da li subjekt u poslovanju hranom u primarnoj proizvodnji ima uspostavljen sistem i procedure koje obez-beđuju dostupnost podataka o sledljivosti (član 32. stav 3);

- kontroliše da li je subjekt u poslovanju hranom pokrenuo postupak za povlačenje hrane iz prometa za koju se osno-vano sumnja ili utvrdi da je u fazi proizvodnje ili prometa nastala povreda propisanih uslova bezbednosti hrane, odnosno da li je o tome obavestio ministarstvo nadležno za poslove zdravlja (član 33. stav 1);

- kontroliše da li je subjekt u poslovanju hranom koja je došla do potrošača na efikasan i precizan način informisao potrošača o razlogu povlačenja hrane i da li je ako je to neophodno zahtevao od potrošača povraćaj hrane koja mu je isporučena (član 33. stav 2);

- kontroliše da li je subjekt u poslovanju hranom pružio informacije o sledljivosti hrane i da li sarađuje u aktivnostima koje preduzimaju subjekti u primarnoj proizvodnji i prometu kao i Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodopri-vrede (dalje: Ministarstvo), odnosno ministarstvo nadležno za poslove zdravlja (član 33. stav 4);

- kontroliše da li je subjekt u poslovanju hranom postupio u skladu sa članom 33. stav 5. ovog zakona i o tome obave-stio Ministarstvo, odnosno ministarstvo nadležno za poslove zdravlja;

- kontroliše da li su podaci koji se odnose na rizik po zdravlje čiji su uzrok hrana dostupni svim učesnicima u sistemu brzog obaveštavanja i uzbunjivanja, kao i javnosti (član 40);

- kontroliše da li su svi učesnici u sistemu brzog obaveštavanja i uzbunjivanja u okviru svoje nadležnosti obavestili Mi-nistarstvo, odnosno ministarstvo nadležno za poslove zdravlja o pojavi rizika (član 41. stav 2);

- kontroliše da li je subjekt u poslovanju hranom obezbedio u fazi primarne proizvodnje i prometa hrane ispunjenost propisanih uslova u vezi sa higijenom hrane (član 45. stav 1);

- kontroliše da li subjekt u poslovanju hranom koristi uputstvo za dobru proizvođačku i higijensku praksu (član 48. stav 1);

CARINSKO POSLOVANJE


- kontroliše da li subjekt u poslovanju hranom ima u stalnom radnom odnosu odgovorno lice za sprovođenje dobre proizvođačke i higijenske prakse (član 48. stav 2);

- kontroliše da li je biljna i mešovita hrana koja se stavlja u promet označena, oglašena i izložena, u skladu sa ovim zakonom i drugim posebnim propisima (član 30. stav 1);

- kontroliše da li je subjekt u poslovanju hranom biljnog porekla obezbedio u fazi proizvodnje i prometa ispunjenost uslova za kvalitet, a za hranu za koju nisu propisani uslovi za kvalitet da li ispunjava uslove o bezbednosti hrane (član 55. stav 1);

- kontroliše da li subjekt u poslovanju genetski modifikovanom hranom biljnog porekla za stavljanje prvi put u promet genetski modifikovane hrane biljnog porekla ima dozvolu, u skladu sa ovim zakonom i drugim posebnim propisima (član 61. stav 1);

- kontroliše izvršavanje mera po ovom zakonu. U prometu preko državne granice granični fitosanitarni inspektori vrše pregled pošiljaka (u uvozu i provozu sa

pretovarom) bilja, jednostavno prerađenih biljnih proizvoda i hrane za životinje biljnog porekla, u smislu rizika od prenošenja i širenja štetnih organizama i ostataka pesticida.

Fitosanitarni inspektori i regionalne stručne službe izdaju Međunarodna uverenja (fitosertifikate) za izvoz bilja i biljnih proizvoda na osnovu obavljenih kontrola. Fitosertifikat garantuje da pošiljka nije zaražena određenim štetnim organizmima.

Kako je u navedenom uputstvu i predviđeno inspektor će periodično, na osnovu plana rada Ministarstva ili pi-smenog naloga nadležnog rukovodioca, vršiti uzorkovanje pojedinačnih proizvoda koje su uvezeni i za koja su done-ta rešenja o dozvoli uvoza i stavljanja u promet, proizvodnju, doradu i preradu. •

Dragan Komnenović



Prema Zakonu o porezu na dobit pravnih lica („Sl. glasnik RS”, br. 25/2001, 80/2002, 80/2002 - dr. zakon, 43/2003, 84/2004, 18/2010, 101/2011

i 119/2012 - dalje: Zakon), rezidentni poreski obveznik (dalje: obveznik), je pravno lice koje je osnovano ili ima mesto stvarne uprave i kontrole na teritoriji Republike Srbije. Obveznik poreza na dobit pravnih lica podleže oporezivanju dobiti koju ostvari na teritoriji Republike Srbije i izvan nje.

Prema zakonu koji uređuje privredna društva, ogra-nak privrednog društva je izdvojeni organizacioni deo privrednog društva preko koga društvo obavlja de-

latnost u skladu sa zakonom. Ogranak nema svojstvo pravnog lica, a u pravnom prometu istupa u ime i za račun privrednog društva, pri čemu privredno društvo neograničeno odgovara za obaveze prema trećim lici-ma koje nastanu u poslovanju njegovog ogranka.

Prema tome, obveznik može da obavlja delatnost i preko (svog) ogranka registrovanog u inostranstvu. U tom slučaju dobit ogranka (ostvarena u inostranstvu) ulazi u ukupne prihode obveznika (koji se iskazuju u finansijskim izveštajima), i kao takvi se oporezuju po-rezom na dobit pravnih lica, u skladu sa Zakonom.

Međutim, ukoliko je obveznik registrovao ogranak van teritorije Republike Srbije, taj ogranak, prema propisima dr-žave u kojoj je registrovan i u kojoj obavlja delatnost, može da bude obveznik poreza na dobit pravnih lica. Naime, za dobit ostvarenu obavljanjem delatnosti u inostranstvu, ogranak plaća porez na dobit pravnih lica na način i po stopi propisanoj zakonom države u kojoj obavlja delatnost. Nakon oporezivanja u državi u kojoj obavlja delatnost, dobit ogranka transferiše se u Republiku, i (kako smo prethodno naveli) ulazi u prihode obveznika (tj. njegove centrale u Srbiji), i kao takva "ponovo" se oporezuje porezom na dobit pravnih lica, ali ovaj put prema odredbama našeg Zakona. U cilju otklanjanja dvostrukog oporezivanja dobiti ogranka, koja je ostvarena u inostranstvu, i već jednom oporezovana prema zakonu države u kojoj je ogranak registrovan i u kojoj obavlja delatnost, članom 51. Zakona propisano je pravo obveznika na poreski kredit po osnovu dobiti koju je njegov ogranak ostvario u inostranstvu.

Članom 51. Zakona propisano je da ako rezidentni obveznik ostvari dobit poslovanjem u drugoj državi na koju je plaćen porez u toj državi, na račun poreza na dobit pravnih lica utvrđenog prema odredbama ovog zakona odobrava mu se poreski kredit u visini poreza na dobit plaćenog u toj drugoj državi.

Poreski kredit iz stava 1. ovog člana ne može biti ve-ći od iznosa koji bi se obračunao primenom odredaba ovog zakona na dobit ostvarenu u inostranstvu.

Način korišćenja poreskog kredita Prilikom popunjavanja poreske prijave na Obrascu

PDP koji je propisan Pravilnikom o sadržaju poreske prijave za obračun poreza na dobit pravnih lica („Sl.

glasnik RS”, br. 99/2010 i 8/2013), obveznik na rednom broju 7. 4. tog obrasca, unosi naziv države u kojoj je ostvarena dobit, a pod rednim brojem 7.4.1. iznos pla-ćenog poreza u inostranstvu.

Poreski kredit obračunava se tako što se na do-bit ogranka (koja je ostvarena u inostranstvu) obra-čuna porez na dobit pravnih lica ali primenom stope koja je propisana članom 39. stav 2. Zakona o porezu na dobit pravnih lica („Sl. glasnik RS”, br. 25/2001, 80/2002, 80/2002 - dr. zakon, 43/2003, 84/2004, 18/2010 i 101/2011), znači primenom stope od 10% (koja važi za 2012. godinu). Ako je porez u drugoj državi plaćen po stopi većoj od stope propisane Zakonom o pore-zu na dobit pravnih lica („Sl. glasnik RS”, br. 25/2001, 80/2002, 80/2002 - dr. zakon, 43/2003, 84/2004, 18/2010

PORESKI KREDIT POREZA NA DOBIT PRAVNIH LICA PO OSNOVU POREZA NA DOBIT KOJI JE

OGRANAK PLATIO U INOSTRANSTVU



i 101/2011), poreski obveznik ima pravo na poreski kre-dit samo do visine poreza koji bi bio plaćen primenom stope od 10%.

Primer: ogranak rezidentnog obveznika ostvario je dobit poslovanjem u Sloveniji, koja (preračunata u domaću valutu) iznosi od 1.530.000 din. Prema zakonu Slovenije stopa poreza na dobit pravnih lica iznosi 20%. Prema tome, ogranak je u Sloveniji platio porez na do-bit pravnih lica u iznosu od 306.000 dinara (1.530.000 x 20%). Dobit nakon oporezivanja (što u ovom slučaju iznosi 1.224.000 din.) ogranak transferiše svojoj cen-trali u Srbiji (tj. rezidentnom obvezniku), i taj prihod rezidentnog obveznika ulazi u njegovu osnovicu za oporezivanje porezom na dobit pravnih lica.

Poreski kredit (na koji obveznik ima pravo prema članu 51. Zakona) obračunava se tako što se na dobit ogranka ostvarenu u inostranstvu primeni stopa od 10%. Znači poreski kredit na koji obveznik ima pravo, u konkretnom slučaju, iznosi 153.000 din. (1.530.000 x 10%). To praktično znači da za iznos od 153.000 din. ob-veznik može da umanji obračunati porez, i to na način što tako utvrđen poreski kredit, najpre, iskazuje u po-reskoj prijavi na Obrascu PDP pod rednim brojem 8.6. (u okviru dela 8. - Podaci o poreskom oslobođenju, od-nosno umanjenju obračunatog poreza).

U delu 9. Obrasca PDP (Podaci o poreskoj osnovici i obračunatom porezu), na rednom broju 9.5. (Obra-čunati porez po umanjenju), obveznik iskazuje iznos obračunatog poreza (sa rednog broja 9.3.), umanje-nog, između ostalog, i za plaćeni porez na dobit ostva-

renu u inostranstvu, pri čemu taj iznos umanjenja ne može biti veći od iznosa koji bi se obračunao primenom odredaba Zakona, na dobit ostvarenu u inostranstvu.

Slučaj kada je stopa poreza na dobit u inostranstvu niža od stope propisane Zakonom

U slučaju kada je iznos obračunatog i plaćenog po-reza na dobit u drugoj državi manji od iznosa poreza koji bi se obračunao primenom odredaba našeg Zako-na na dobit ostvarenu u inostranstvu (iz razloga što je u toj državi zakonom propisana niža stopa poreza na dobit pravnih lica), obveznik ostvaruje pravo na pore-ski kredit iz člana 51. Zakona u visini celokupnog izno-sa poreza obračunatog i plaćenog u toj drugoj državi. Ovakav stav Ministarstvo finansija iznelo je u Mišljenju br. 413-00-2174/2008-04 od 12.2.2009. godine.

Prema tome, prilikom utvrđivanja konačne poreske obaveze rezidentnog obveznika u Republici Srbiji, uzi-ma se u obzir iznos poreza koji je platila stalna poslov-na jedinica (ogranak) rezidentnog obveznika u drugoj državi. Međutim, važno je napomenuti, da prilikom utvrđivanja iznosa akontacija koje se plaćaju u tekućoj godini (na osnovu dobiti ostvarene u prethodnoj godi-ni), ne postoji mogućnost umanjenja tih akontacija po osnovu akontacija koje se plaćaju u zemlji u kojoj taj ogranak obavlja delatnost i te akontacije plaća shodno nacionalnom zakonodavstvu te zemlje. •




Poreski tretman dividende koju domaće pravno lice isplaćuje nerezidentnom pravnom licu sa sedištem u Španiji

◊ Pitanje:

• Kakav je poreski tretman dividende koju domaće pravno lice plaća stranom pravnom licu - rezidentu Špa-nije, koje ima 33% vlasništva nad kapitalom domaćeg pravnog lica?

◊ Odgovor:

Beneficirana stopa poreza po odbitku na dividende koje rezidentno pravno lice isplaćuje nerezidentnom pravnom licu iz Španije shodno članu 10. stav 2. pod 1) Zakona o potvrđivanju ugovora između Republike Srbije i Kraljevine Španije o izbegavanju dvostrukog oporezivanja u odnosu na poreze na dohodak i na imovinu („Sl. glasnik RS - Među-narodni ugovori”, br. 105/2009) koji se primenjuje od 1. januara 2011. godine, iznosi 5% od bruto iznosa dividendi, ako je stvarni vlasnik kompanija (izuzimajući ortačko društvo) koja neposredno ima najmanje 25% kapitala kompanije koja isplaćuje dividende.

Uslov za primenu napred navedene stope poreza po odbitku je, da nerezidentni primalac dividendi, domaćem isplatiocu dividendi prezentuje validnu potvrdu o rezidentnosti (na propisanom obrascu RS - POR-2 tekuća godina - srpsko/engleski) kao i da priloži dokaz da je stvarni vlasnik dividendi - npr. izvod iz APR-a.

Ukoliko bilo koji, ili oba, uslova nisu ispunjeni, domaći isplatilac prihoda primenjuje domaću stopu poreza po odbit-ku tj. 20% od bruto iznosa dividendi. •

mr Dejan Dabetić


PDV tretman usluge stavljanja na raspologanje osoblja, koju strano lice vrši domaćem privrednom društvu

◊ Pitanje:

• Da li je primalac usluge ustupanja (iznajmljivanja) osoblja koju mu vrši strano lice, dužan da, kao poreski dužnik, obračuna PDV za taj promet i da li ima pravo da tako obračunati PDV odbije kao prethodni porez?

◊ Odgovor:

Odredbama člana 3. Zakona o porezu na dodatu vrednost („Sl. glasnik RS”, br. 84/2004, 86/2004 - ispr., 61/2005, 61/2007 i 93/2012 - dalje: Zakon) propisano je da su predmet oporezivanja PDV isporuka dobara i pružanje usluga (u daljem tekstu: promet dobara i usluga) koje poreski obveznik izvrši u Republici uz naknadu, u okviru obavljanja delat-nosti, kao i uvoz dobara u Republiku.

Saglasno odredbi člana 5. stav 1. Zakona, promet usluga, u smislu Zakona, su svi poslovi i radnje u okviru obavljanja delatnosti koji nisu promet dobara iz člana 4. Zakona.

Mesto prometa usluga je mesto u kojem pružalac usluga obavlja svoju delatnost, a ako se promet usluga vrši preko poslovne jedinice, mestom prometa usluga smatra se mesto poslovne jedinice (član 12. st. 1. i 2. Zakona).

Odredbom člana 12. stav 3. tačka 4) podtačka (9) Zakona propisano je da se, izuzetno od st. 1. i 2. tog člana, me-stom prometa usluga smatra mesto u kojem primalac usluge obavlja delatnost ili ima poslovnu jedinicu za koju se pruža usluga, odnosno mesto u kojem primalac usluge ima sedište ili prebivalište, ako se radi o uslugama stavljanja na raspolaganje osoblja.

S tim u vezi, mestom prometa usluge ustupanja (iznajmljivanja, stavljanja na raspolaganje) osoblja koju strano lice (tj. lice koje u Republici Srbiji nema sedište ni stalnu poslovnu jedinicu preko koje se vrši promet usluge, odnosno prebivalište) vrši domaćem licu, smatra se mesto primaoca usluge, tj. Republika Srbija. S tim u vezi, ako strano lice nije odredilo punomoćnika u Republici Srbiji, obavezu obračunavanja i plaćanja PDV za promet predmetne usluge ima primalac usluge kao poreski dužnik iz člana 10. stav 1. tačka 3) Zakona. Ako je primalac usluge obveznik PDV i



ako je na naknadu za primljene usluge obračunao PDV u skladu sa Zakonom, ima pravo da tako obračunat PDV odbi-je kao prethodni porez, uz ispunjenje ostalih uslova predviđenih članom 28. Zakona. Tako npr. obveznik PDV koji vrši oporezivi promet usluga deminiranja polja, a koji iz inostranstva iznajmljuje osoblje za obavljanje poslova deminiranja, ima obavezu da, kao poreski dužnik iz člana 10. stav 1. tačka 3) Zakona, obračuna PDV za promet usluge ustupanja oso-blja koji mu vrši strano lice (ako strano lice nije odredilo poreskog punomoćnika), ali i pravo da tako obračunati PDV odbije kao prethodni porez. •


Akcizni tretman niskoalkoholnih pića◊ Pitanje:

• Da li roba sa tarifnim brojem 2206003900 zahteva obeležavanje akciznim markicama (7,5% Vol), ili samo podleže plaćanju akcize?

◊ Odgovor:

Prema članu 18. Zakona o akcizama („Sl. glasnik RS”, br. 22/2001, 73/2001, 80/2002, 43/2003, 72/2003, 43/2004, 55/2004, 135/2004, 46/2005, 101/2005 - dr. zakon, 61/2007, 5/2009, 31/2009, 101/2010, 43/2011, 101/2011, 6/2012 - uskla-đeni din. izn., 43/2012 - odluka, 76/2012 - odluka, 93/2012, 119/2012 i 8/2013 - usklađeni din. izn. - dalje: Zakon), proi-zvođač, odnosno uvoznik je dužan da pri proizvodnji, odnosno pre uvoza cigareta i alkoholnih pića, osim piva i ciga-reta koje se koriste za testiranje kvaliteta proizvoda, obeleži kontrolnom akciznom markicom svaki od tih proizvoda posebno.

Način obeležavanja akciznih proizvoda kontrolnim akciznim markicama uređen je Uredbom o izgledu kontrolne akcizne markice, vrsti podataka na markici i načinu i postupku odobravanja i izdavanja markica, vođenja evidencija o odobrenim i izdatim markicama i obeležavanja cigareta i alkoholnih pića („Sl. glasnik RS”, br. 137/2004, 11/2005, 29/2005, 56/2005, 75/2005, 88/2005, 108/2006 i 83/2011).

Prema odredbi člana 12. stav 1. Zakona, alkoholnim pićima smatraju se pića koja se, u zavisnosti od sirovina od ko-jih se proizvode i sadržaja etanola, stavljaju u promet kao takva vrsta pića u skladu sa propisom o kvalitetu i drugim zahtevima za alkoholna pića.

Stavom 3. tačka 3) pomenutog člana Zakona, propisano je da se akciza plaća na niskoalkoholna pića, i to u iznosu (poslednji usklađeni iznos akcize) od 19,58 din/lit.

Prema tome, ukoliko se proizvodi iz tarifne oznake nomenklature CT: 2206003900, koji sadrže 7,5% Vol svrstavaju, u skladu sa propisima o kvalitetu i drugim zahtevima za alkoholna pića, u niskoalkoholna pića, na iste se obračunava i plaća akciza od 19,58 din/lit, a proizvođač, odnosno uvoznik ovog proizvoda dužan je da pri proizvodnji, odnosno pre uvoza ovog alkoholnog pića (niskoalkoholnog pića), obeleži kontrolnom akciznom markicom svaki od tih proizvoda posebno, i to akciznom markicom slovne oznake N - ukoliko se radi o proizvodima koji se proizvode u zemlji, odnosno akciznom markicom slovne oznake UN - ukoliko se radi o niskoalkoholnim pićima iz uvoza. •



Vrednost carinske robe u prekršajnom postupku je višestruko bitan podatak. U pojedinim prekr-šajima o kojima će biti reči u ovom komentaru,

radnja izvršenja prekršaja je upravo vezana za netač-no označavanje vrednosti robe prilikom deklarisanja za određeni carinski postupak, a vrednost robe pred-stavlja osnov za odmeravanje kazne. U svakom slučaju ukoliko vrednost robe nije utvrđena u skladu sa odred-bama Carinskog zakona („Sl. glasnik RS”, br. 18/2010 i 111/2012 - dalje: Zakon) kao odredbama Uredbe o carin-ski dozvoljenom postupanju s robom („Sl. glasnik RS”, br. 93/2010 - dalje: Uredba), ova činjenica predstavlja bitnu povredu odredaba prekršajnog postupka i ra-zlog za ukidanje presude odnosno rešenja, na koju sud pazi po službenoj dužnosti.

Način utvrđivanja carinske vrednostiZakonom, odredbama čl. 39. do 45. propisan je na-

čin utvrđivanja carinske vrednosti. Metode vrednova-nja utvrđene su po redosledu primene.• Transakcijska vrednost - osnovni metod vrednova-

nja definisan je članom 39. kao stvarno plaćena cena ili cena koja treba da se plati za robu koja se pro-daje radi izvoza u Republiku Srbiju, pod uslovom da nema ograničenja za kupca u pogledu raspolaganja robom ili njenom upotrebom, osim u slučajevima propisanim Zakonom, da prodaja odnosno cena nisu predmet uslova ili ograničenja, da kupac ili prodavac nisu međusobno povezani ili ako su povezani, da je transakcijska vrednost prihvatljiva za carinske orga-ne. Navedenim članom propisani su pomoćni uslovi radi procene osnovnih uslova za primenu ovog me-toda vrednovanja. U svakom slučaju pod stvarno plaćenom cenom ili cenom koju treba platiti podra-zumevaju se sva plaćanja koje je izvršio ili treba da izvrši kupac prodavcu ili u korist prodavca za uveze-nu robu i obuhvata sva plaćanja koja je kupac izvr-šio ili treba da izvrši, kao uslov za prodaju uvezene robe, prodavcu ili nekoj trećoj strani da bi se ispunila obaveza prodavca. U ovom slučaju nije neophodan uslov prenos novčanih sredstava, s obzirom na to

da plaćanje može biti izvršeno i putem akreditiva ili prenosivim instrumentom plaćanja neposredno ili posredno.

• Vrednost istovetne robe - ukoliko nisu ispunjeni uslovi da se primeni transakcijska vrednost, carinski organ će vrednost robe utvrditi na osnovu vrednosti istovetne robe, koja je prodata radi izvoza u Republi-ku Srbiju i izvezena u isto ili slično vreme kada i roba čija se vrednost utvrđuje. Prema odredbi člana 40. Zakona za određivanje vrednosti ovom metodom primenjuje se u osnovi transakcijska vrednost isto-vetne robe, prodate na istom komercijalnom nivou u približno istoj količini kao i roba koja se vrednuje. Po-red toga može se primeniti i transakcijska vrednost robe prodate na različitom komercijalnom nivou, odnosno u različitim količinama uz potrebna uskla-đivanja razlike proistekle iz komercijalnog nivoa. U pogledu troškova koji su obuhvaćeni transakcijskom vrednošću vrši se usklađivanje pre svega zbog razli-ka u udaljenosti i vrsti prevoza kojim je roba dopre-mljena. Kada se u konkretnom slučaju utvrdi da za istovetnu robu postoji više transakcijskih vrednosti, primenjuje se najniža transakcijska vrednost robe.

• Transakcijska vrednost slične robe - u slučaju da se ne može primeniti ni jedan od prethodna dva meto-da prema odredbi člana 41. Zakona, carinskom vred-nošću se smatra transakcijska vrednost slične robe koja je prodata radi izvoza u Republiku Srbiju i izve-zena u isto ili u približno isto vreme kada i roba čija se vrednost utvrđuje. Dakle kod utvrđivanja vredno-sti na osnovu ove metode primenjuje se transakcij-ska vrednost slične robe prodate na istom komerci-jalnom nivou i približno istoj količini kao i roba koja se vrednuje. Ukoliko nema takve robe primenjuje se vrednost robe prodate na različitom komercijalnom nivou uz obavezno usklađivanje ukoliko se takva usklađivanja mogu sprovesti na osnovu podnesenih dokaza o primerenosti i tačnosti usklađivanja, neza-visno od toga da li se zbog toga povećava ili smanju-je vrednost robe, uz obaveznu korekciju u pogledu transportnih troškova. U svakom slučaju ukoliko ima više od jedne transakcijske vrednosti i u ovom sluča-ju primenjuje se najniža vrednost.

OSPORAVANJE CARINSKE VREDNOSTI ROBE U PREKRŠAJNOM POSTUPKU



• Metod dedukcije na osnovu jedinične cene - u situ-aciji kada se ne može primeniti ni jedan od metoda propisanih članom 39, 40. ili 41. Zakona carinska vrednost se utvrđuje na način propisan članom 43. metodom dedukcije na osnovu jedinične cene pre-ma kojoj se najveći broj jedinica istovetne ili slične uvezene robe prodaje u isto ili približno isto vreme kao i roba za koju se utvrđuje carinska vrednost, pod uslovom da ta lica nisu povezana sa licima od kojih kupuju robu, umanjena za iznos uobičajene provizije u poslovanju, uobičajene transportne troškove, kao i uvozne i druge dažbine koje se plaćaju u Republici Srbiji. Posmatrani period kod utvrđivanja vrednosti robe ovom metodom ne može biti duži od 90 dana od dana uvoza slične ili istovetne robe.

• Obračunata vrednost robe, kao metod vrednovanja propisana je članom 44. Zakona i predstavlja zbir sle-dećih elemenata:

- vrednosti materijala upotrebljenog u proizvodnji ili drugoj preradi, kao i troškova proizvodnje, od-nosno druge vrste prerade uvezene robe;

- iznosa dobiti i opštih troškova koji odgovara uobi-čajenom iznosu koji se ostvaruje pri prodaji robe iste vrste ili grupe, kao roba koja se procenjuje i koju je proizveo proizvođač u državi izvoza za izvoz u Republiku Srbiju;

- troškova prevoza i osiguranja uvezene robe do mesta ulaska u carinsko područje Republike Srbije i troškova utovara, istovara, manipulativnih troš-kova u vezi sa prevozom robe do mesta unošenja u carinsko područje Republike Srbije.

Do navedenih podataka carinski organ može ra-di utvrđivanja vrednosti robe u drugoj državi doći na osnovu provera obaveštenja dobijenih od proizvođača robe uz njegov pristanak, pod uslovom da su organi te države blagovremeno obavešteni i da se ne protive toj proveri.• Utvrđivanje carinske vrednosti na drugi odgovara-

jući način uređeno je članom 45. Zakona.U slučaju da se ni jednim od navedenih metoda ne

može utvrditi carinska vrednost robe, vrednost će se utvrditi uz primenu metoda usklađenih sa principima i odredbama Sporazuma o primeni člana VII Opšteg sporazuma o carinama i trgovini iz 1994. godine, člana VII Opšteg sporazuma o carinama i trgovini iz 1994. go-dine i Zakona. U svakom slučaju vrednost robe se ne-će utvrđivati ni na jedan od načina navedenih u stavu 2. člana 45. pod tač. 1) do 7). Uvoznik će na sopstveni zahtev, biti obavešten u pismenom obliku o carinskoj vrednosti koja je utvrđena u skladu sa odredbama ovog člana i metodima koji su primenjeni za njeno utvrđivanje. U najvećem broju slučajeva ovaj metod se zasniva na prethodno utvrđenim carinskim vrednosti-ma. Metodi vrednovanja koji se primenjuju u skladu sa ovim članom zasnovani su na metodima vrednovanja navedenim u čl. 40. do 44. a razumna odstupanja mo-

raju biti u skladu sa principima i odredbama navede-nim u stavu 1. ovog člana.

Odredbom člana 46. Zakona propisani su troškovi i izdaci koji ulaze u carinsku vrednost u skladu sa čla-nom 39. a koji se dodaju na stvarno plaćenu cenu za uvezenu robu. Odredbom člana 47. Zakona taksativno su nabrojani troškovi i izdaci koji ne ulaze u carinsku vrednost.

Članom 48. Zakona propisano je da se sniženja i gotovinski popusti prilikom utvrđivanja carinske vred-nosti prihvataju kao ugovorena umanjenja cene kao i gotovinski popusti uobičajeni za istovetnu ili sličnu uvezenu robu.

Carinska roba uvezena bez plaćanja protivvredno-sti, kao carinska vrednost privremeno uvezene robe prema odredbi člana 49. Zakona vrednuje se u skladu sa odredbama čl. 40. do 45. tog zakona, a u slučaju za-kupa ili lizinga ukoliko se ne može vrednovati prema navedenim odredbama ili nije predviđena mogućnost kupovine ove robe po potrebi će se usklađivati odred-bama čl. 46. i 47. Zakona.• Odredbom člana 56. Zakona propisana su posebna

pravila za određivanje carinske vrednosti, za robu koja je pre stavljanja u slobodan promet bila pred-met drugih oblika carinski dozvoljenog postupanja sa robom ukoliko je Zakonom ili Uredbom propisan drugačiji način određivanja carinske vrednosti robe koja se stavlja u slobodan promet.

Uredbom, odredbama čl. 98. do 131. su detaljno ra-zrađeni opšti i posebni uslovi za primenu konkretnog metoda vrednovanja carinske robe, kao i odredbe koje se odnose na naknade za korišćenje autorskih prava i licencne naknade, na mesto ulaska u carinsko područje Republike Srbije, na troškove prevoza, na preračuna-vanje strane valute, na prijavljivanje podataka o carin-skoj vrednosti i dokumenta koja se prilažu. U Prilogu broj 20. uz Uredbu, date su napomene za utvrđivanje carinske vrednosti sa tabelarnim prikazom elemenata koje je potrebno utvrditi za svaki od metoda vrednova-nja carinske vrednosti.

Obaveze carinskog organa i deklaranta u postupku utvrđivanja vrednosti robe

Carinski organ je dužan da uvozniku, na njegov zahtev dostavi pismeno obrazloženje o načinu utvrđi-vanja carinske vrednosti uvezene robe, a deklarant je dužan prema odredbi člana 51. Zakona da u deklaraciji navede podatke o tome koje su obaveze ili troškovi plaćeni kao deo vrednosti za isporučenu robu. Uvo-znik je dužan da prijavi svaku preprodaju, raspolaganje ili korišćenje uvezene robe iz koje proizilazi obaveza plaćanja određenog iznosa prodavcu, u skladu sa čla-



nom 46. stav 1. tačka 4) Zakona najkasnije u roku od 30 dana od datuma plaćanja.

Carinski organ u postupku utvrđivanja carinske vrednosti robe može da zahteva od deklaranta da podnese sve isprave i podatke koji su mu potrebni radi utvrđivanja vrednosti robe u skladu sa odredba-ma čl. 39. do 49. Zakona. Carinski organ je ovlašćen da proveri verodostojnost i tačnost bilo koje izjave, ispra-ve ili deklaracije koja se podnosi za potrebe utvrđiva-nja carinske vrednosti. Ukoliko se iz opravdanih razlo-ga uz deklaraciju ne podnese faktura, odnosno ukoliko carinski organ osnovano sumnja da vrednost robe na-vedene u fakturi nije u skladu sa odredbama Zakona, carinska vrednost se utvrđuje jednim od metoda pro-pisanih čl. 40. do 45. tog zakona. Ukoliko nije moguće utvrditi pravu vrednost robe, do utvrđivanja konačne vrednosti robe ista se može pustiti deklarantu ukoli-ko položi obezbeđenje za plaćanje carinskog duga koji odgovara visini mogućeg iznosa carinskog duga.

Osporavanje utvrđene carinske vrednosti

Posmatrano sa aspekta prekršajne odgovornosti vrednost robe može biti osporavana od strane carin-skog organa kako u kontroli podnete deklaracije, tako i u postupku naknadne kontrole okončanog carinjenja. Imajući u vidu odredbu člana 11. Zakona, da lice koje od carinskog organa zahteva donošenje odluke koja se odnosi na primenu carinskih propisa mora izneti sve činjenice i podneti sve isprave i druge dokaze značaj-ne za donošenje odluke, kao i činjenicu da je vrednost robe jedan od najbitnijih elemenata za ispravan obra-čun carinskog duga, rezultati ovih kontrola ukoliko se utvrdi da podaci o vrednosti robe nisu ispravni rezulti-raju podnošenjem zahteva za pokretanje prekršajnog postupka. Sa druge strane obaveza carinskog organa je da robu vrednuje na izložen način poštujući sve pa-rametre za vrednovanje robe, kao redosled metoda vrednovanja propisanih Zakonom i Uredbom.• U slučaju kada carinski organ u fazi deklarisanja

robe, utvrdi da je prilikom podnošenja zahteva za odobrenje carinskog postupka, bilo direktno ili in-direktno, podneta carinskom organu dokumentaci-ja koja sadrži netačne podatke i pod uslovom da ta-kvo činjenje podrazumeva ili može da podrazumeva plaćanje smanjenog iznosa carinskih dažbina, pod-neće zahtev za pokretanje prekršajnog postupka protiv deklaranta zbog izvršenja prekršaja iz člana 294. stav 1. tačka 1) Zakona. Ovo iz razloga propisa-nih članom 11. Zakona kao i članom 127. Uredbe ko-jim je propisano da prilikom prijavljivanja podataka o carinskoj vrednosti robe i dokumenata koji se prilažu uz deklaraciju deklarant odgovara za tačnost i pot-punost podataka u deklaraciji o carinskoj vrednosti

robe, verodostojnosti dokumenata koji su podneti u prilog tih podataka i obezbeđenja dodatnih informa-cija ili dokumenata neophodnih za utvrđivanje carin-ske vrednosti robe.

• U slučaju kada carinski organ pregledom prevo-znog sredstva kojim je roba dopremljena, prona-đe dvostruke fakture sa različitim vrednostima za konkretnu robu, odnosno dokumentaciju iz koje se zaključuje da su u vrednost robe uključeni troškovi prevoza suprotno članu 124. Uredbe, ili da u postup-ku naknadne kontrole pribavi putem provere preko strane carinske administracije da je vrednost robe prikazana u smanjenom iznosu, odnosno naknad-nom kontrolom knjigovodstvene i trgovinske do-kumentacije iz čega proizilazi da je lice iznošenjem netačnih i neistinitih podataka ili na bilo koji drugi način navođenjem carinskog organa na pogrešan zaključak, stekao plaćanje dažbina u smanjenom iznosu, povraćaj ili otpust od plaćanja od carin-skog duga čini prekršaj iz člana 293. stav 1. tačka 1) Zakona.

Za razliku od prethodno navedenog prekršaja, kod prekršaja iz člana 293. stav 1. tačka 1) Zakona, podno-silac zahteva je dužan da obezbedi dokaze o umišljaju lica da navede carinski organ na pogrešan zaključak o vrednosti robe u nameri da plati dažbine u manjem iznosu. Za navedeni prekršaj pored novčane kazne u iznosu od jednostrukog do četvorostrukog iznosa carinskih dažbina za robu koja je predmet prekršaja propisana je i zaštitna mera oduzimanja u smislu člana 298. Zakona, te je s tim u vezi za vođenje prekršajnog postupka nadležan mesno nadležni prekršajni sud. Kod podnošenja zahteva isti treba pravilno opredeli-ti, tako što je predmet prekršajnog postupka upravo deo vrednosti robe, odnosno razlika u vrednosti u od-nosu na deklarisanu i stvarnu vrednost robe. Prilikom utvrđivanja te vrednosti u zapisniku kojim se utvrđuje razlika u vrednosti mora se navesti kojim metodom vrednovanja je utvrđena carinska vrednost, koja od strane kontrolisanog lica može biti predmet ospora-vanja, posebno u slučaju kada se umesto oduzimanja robe u smislu člana 298. stav 3. Zakona naplaćuje njena protivvrednost, ili deo vrednosti na koji nisu naplaćene dažbine.

Najčešće u ovim postupcima kontrolisana lica os-poravaju naknadno utvrđenu vrednost robe, te uko-liko zapisnik o proceni ne sadrži sve bitne elemente odnosno obrazloženje za opredeljenje konkretnog metoda vrednovanja, ova činjenica predstavlja bitnu povredu odredaba prekršajnog postupka na koju sud pazi i po službenoj dužnosti i dovodi do ukidanja odlu-ke o odgovornosti.



SUDSKA PRAKSA

• Osporavanje pravilnosti utvrđivanja vrednosti robe primenom podataka iz liste vrednosti tehničke robe„Po oceni suda, osnovano tužilac osporava pravilnost utvrđene osnovice. Ovo sa razloga što je ova utvrđena prema podacima liste vrednosti tehničke robe koja je formirana prema cenama ove vrste robe proizvedene u Velikoj Britaniji, a tužilac nesporno robu prijavljenu za carinjenje nije uvezao iz te zemlje već iz Kine. Carinarnica je ovlašćena po Carinskom zakonu da utvrdi carinsku osnovicu - carinsku vrednost robe prema podacima kojima raspolaže, ali ovi podaci moraju da se odnose na trgovačke karakteristike robe, poreklo robe, ako se konkretno ima u vidu da se radi o tehničkoj robi, po-znatog proizvođača, svakako predstavlja odlučnu činjenicu za formiranje cene, pa je Carinarnica morala da ima u vidu da tužiočeva roba nije proizvedena u Velikoj Britaniji, nego u Kini. Osim toga pošto se Carinarnica pozvala samo na podatke u Listi, a tuženi navodi da su korišćeni drugi kataloški podaci i cene drugih inodobavljača u rešenju moraju biti navedeni i ti drugi podaci koji su korišćeni, s obzirom na to da tužilac ima pravo da bude sa njima upoznat i da se o njima izjasni”.

(Iz pravnog stava Vrhovnog suda - sudska praksa broj U-3251/03 od 19.5.2004. godine, koja se i sada primenjuje)

• Opravdanost određivanja veštaćenjaStranke u postupku insistiraju da, i pored komisijski utvrđene vrednosti za koju su dati u zapisniku valjani razlozi na osnovu kojih je vrednost utvrđena, vrednost robe utvrdi sudski veštak. O opravdanosti određivanja veštače-nja odlučuje sud odnosno organ koji vodi postupak.Prema stavu Vrhovnog Kasacionog suda izraženom u presudi Upr. 72/10 u delu koji se odnosi na pravilnosti utvr-đene procenjene vrednosti robe, sud je odbio zahtev za vanredno preispitivanje pravosnažnog rešenja u pred-metu povodom prekršaja iz člana 334. stav 1. tačka 1), navodeći u obrazloženju da je vrednost robe po nalaženju tog suda utvrđena u skladu sa Carinskim zakonom o čemu je sačinjen zapisnik od 2.2.2009. godine, na koji okrivljeni nije imao primedbe u pogledu primenjene cene po toni robe... pa je i u tom delu rešenje potvrđeno.Prema presudi Vrhovnog Kasacionog suda Upr. 195/10 je zauzet isti stav u pogledu osporavane vrednosti ro-be gde je branilac insistirao da vrednost vozila nije utvrđena od strane veštaka komisione struke iako je ova činjeni-ca od bitnog značaja za utvrđivanje posebnog minimuma novčane kazne kod prekršaja koji se okrivljenom stavlja na teret, nalazeći da je vrednost ispravno utvrđena od strane carinskih organa i da su u zapisniku o komisijskoj proceni robe dati valjani zakonski razlozi.

• Nedostavljanje dokumentacije i neprenošenje in-formacija koje su neophodne carinskom organu, tj. nepružanje neophodne pomoći u sprovođenju carinskog postupka - sankcionisano je prekršajem iz člana 294. stav 1. tačka 2) Zakona.

• Lice koje ne unese podatke o robi, koji su odlučuju-ći u okviru izvoznog postupka, podnese izvoznu de-klaraciju u koju su uneti podaci o većoj količini, ve-ćoj vrednosti ili drugačijem poreklu robe od onog koji je utvrdio carinski organ čini prekršaj iz člana 294. stav 1. tačka 5) Zakona.

• Lice koje podnese carinskom organu bilo direktno ili indirektno, u okviru izvoznog postupka, doku-menta koja sadrže netačne podatke, pri čemu ta-kvim činjenjem dobije, ili može dobiti odobrenje povlašćenog postupka ili prava koje mu po zakonu ne pripada čini prekršaj iz člana 294. stav 1. tačka 6) Zakona.

Za pravilno podnošenje zahteva, kao i za uspeš-no vođenje prekršajnog postupka neophodno je da carinska vrednost robe bude utvrđena u skladu sa zakonskim odredbama koje se odnose na carin-sku vrednost na način propisan Zakonom i Ured-bom zato što vrednost robe predstavlja:- bitan elemenat prekršaja,- osnov za određivanje kazne za prekršaje iz čl.

292. i 293. Zakona,- osnov za naplatu protivvrednosti za robu ko-

ja nije mogla biti pronađena (član 298. stav 3. Zakona),

- osnov za oduzimanje prevoznog sredstva (član 299. Zakona)

- osnov za određivanje jemstva. •

Mirjana Otašević Lušić



Uredbom o carinski dozvoljenom postupanju s ro-bom („Sl. glasnik RS”, br. 93/2010 - dalje: Uredba), članom 488. je uređeno da brodovi koji plove me-

đunarodnim i graničnim vodenim putevima moraju imati brodski manifest. Navedeni brodovi mogu pristajati samo u domaćim pristaništima i lukama otvorenim za međuna-rodni saobraćaj i to uz određeni carinski gat, na određe-nom delu pristaništa ili obale ili u slobodnoj zoni. Ukoliko se radi o brodovima u domaćem saobraćaju na graničnim vodenim putevima, mogu pristajati na napred navedenim mestima samo po prethodno pribavljenom odobrenju ca-rinskih organa.

Za brodove koji saobraćaju sa inostranstvom i koji utovaruju robu u domaćim pristaništima i lukama, robni manifest mora da bude sastavljen po izvršenom utovaru u brod, a najkasnije dva sata pre isplovljavanja. Brodovi koji iz inostranstva dolaze sa robom moraju imati robni manifest u trenutku prelaska carinske linije. Roba se pri-likom ulaska u carinsko područje Republike Srbije prijav-ljuje nadležnim carinskim organima na osnovu robnog manifesta.

Brodski manifest - ugovor o prevozu i dokaz da je roba predata na prevoz brodaru

Brodski manifest predstavlja ugovor o prevozu kao i dokaz da je roba predata na prevoz brodaru. Sadrži po-datke o licima koja su predala robu na prevoz, licu kome se roba šalje - primaocu, luci utovara, istovara, količini i vrsti robe, bruto težini robe, broju koleta, visini troškova prevoza, troškova osiguranja, kao i posebnim odredba-ma o manipulaciji robe ukoliko se radi o robi koja zahte-va posebno manipulisanje. U brodski tovarni list upisuje se podatak o pristaništu odnosno carinskom gatu kao i podatak kome je roba predata po okončanom prevozu i sprovođenju procedura. Uz brodski tovarni list prilaže se i komercijalna dokumentacija koja je vezana za robu, tovar-ni listovi, fakture, određena uverenja ukoliko to zahteva priroda robe.

Obaveza zapovednika broda je da mora posedova-ti robni manifest, kao i da ga mora u određenom roku predati carinskom organu zajedno sa drugim propisanim ispravama u suprotnom carinski organ ima pravo da na-redi da se roba istovari i čuva pod carinskim nadzorom na teret i rizik zapovednika broda. Carinski postupak sa brodovima koji dolaze iz inostranstva sprovodi se odmah nakon sanitarne, fitosanitarne, veterinarske kontrole bro-da i pasoške kontrole članova posade i putnika (član 492. Uredbe).

Predstavnik broda ili vlasnik tereta može, uz prethod-nu saglasnost carinskog organa, a u pratnji ovlašćenog ca-rinskog službenika da se ukrca na brod i pre njegovog pri-stajanja, ako je brod dobio dozvolu za slobodan saobraćaj sa obalom od nadležnog organa za upravljanje lukama i nadležnog organa unutrašnjih poslova.

Carinski pregled broda podrazumeva: • pregled robnog manifesta, tovarnih listova i drugih

isprava i sravnjenje robe sa podacima u tim ispravama, • pregled posade i putnika, • pregled putničkog prtljaga predatog na prevoz brodu, • pregled svih brodskih prostorija, • sravnjivanje knjige nadzora i opreme koju brod nosi, • sravnjivanje knjige provijanta (podaci o stanju goriva,

maziva potrošnog materijala, namirnica gotovog novca i sl.)

Ukoliko postoje opravdani razlozi carinski organ mo-že na zahtev vozara i predstavnika tereta da odobri srav-njivanje tereta sa podacima iz robnog manifesta i drugih isprava i posle iskrcaja tereta.

Ako se carinskim pregledom utvrdi da na brodu ima namirnica i druge robe u većoj količini nego što je potreb-no za potrošnju za vreme boravka broda u pristaništu, ca-rinski organ može da takvu robu stavi pod carinski nadzor stavljanjem odgovarajućih carinskih obeležja.

Ukoliko se pregledom broda posumnja da se na bro-du nalazi skrivena roba carinski organ može naložiti za-povedniku broda da uplovi u najbliže pristanište ili luku radi pregleda odnosno pretresa broda. Pre pretresa bro-da obaveštava se strani diplomatski odnosno konzularni predstavnik, a pretres se obavlja u prisustvu predstavnika lučke kapetanije i zapovednika broda.

BRODSKI MANIFEST KAO DOKAZ U CARINSKO PREKRŠAJNOM POSTUPKU



Pretovar odnosno istovar sa jednog na drugi brod može se vršiti samo na osnovu pisanog odobrenja ca-rinskog organa i pod carinskim nadzorom osim u slučaju delovanje više sile uz obavezu zapovednika broda da o to-me obavesti najbliži carinski organ uz podnošenje potvr-de nadležne pristanišne kapetanije da je pretovar izvršen usled delovanja više sile. Podaci o pretovaru upisuju se u robni manifest broda. Pored zabrane da se vrši pretovar robe, brodovima je zabranjeno i izbacivanje robe sa plov-nih objekata.

Svako pristajanje stranog broda u postupku tranzita u domaće pristanište ili luku, bez obzira što nema isto-vara ili pretovara robe, čak i u slučaju da se radi o redov-nom snabdevanju gorivom, hranom ili zbog drugih po-treba podleže carinskom nadzoru.

Prekršajna odgovornost

Imajući u vidu napred izneto, nesporno proizilazi da je brodski manifest najbitniji dokaz u prekršajnom po-stupku ukoliko se zapovednik broda ne ponaša po pro-pisanim pravilima. Činjenica da se uz manifest prilaže komercijalna dokumentacija na osnovu koje se roba od strane pošiljaoca putem brodskog vozara upućuje prima-ocu robe, jasno govori da navedeni dokument predstavlja osnov za carinsku kontrolu ispravnosti podnetih isprava i utvrđivanja stvarnog stanja u pogledu količine, vrste pa i vrednosti robe. Ukoliko carinski organ prilikom kontrole utvrdi određene nepravilnosti sačinjava zapisnik o nađe-nom stanju. • Neispravno prijavljivanje robe - u slučaju da se prilikom

kontrole broda pregledom robnog manifesta, tovarnih listova i drugih isprava, te sravnjivanjem robe sa po-dacima u tim ispravama, utvrdi veća količina robe od one unete u manifestu, ta roba predstavlja predmet prekršaja iz člana 292. stav 1. tačka 3) Carinskog zako-na („Sl. glasnik RS”, br. 18/2010 i 111/2012 - dalje: Zakon), odnosno ukoliko je od strane carinskih organa u pojed-nostavljenom postupku carinjenja, brodski manifest prihvaćen kao tranzitni dokument, sadrži obeležja pre-kršaja iz člana 292. stav 1. tačka 4) Zakona. U navedenim slučajevima prilikom podnošenja zahteva prekršajnom sudu, mora se utvrditi identitet prekršioca, te ukoliko se radi o domaćem brodaru - pravnom licu, podnosi se za-htev protiv brodara i odgovornog lica broda. U slučaju da se radi o stranom brodu odgovornost za neispravno prijavljivanje je na zapovedniku broda. Prilikom prila-ganja dokaza po podnetom zahtevu pored brodskog manifesta sa pripadajućom dokumentacijom prilaže se i zapisnik o kontroli broda potpisan od strane zapoved-nika broda, predstavnika kapetanije kao i diplomatskog odnosno konzularnog predstavnika ukoliko je vršen pretres broda. U slučaju da se roba privremeno oduzi-ma radi vođenja prekršajnog postupka zbog izvršenja prekršaja za koji je pored novčane kazne propisana i za-

štitna mera oduzimanja robe izdaje se potvrda o privre-meno zadržanoj robi.

• Pregled posade i putnika na brodu - u ovom slučaju se radi o ličnoj odgovornosti ovih lica za carinski prekršaj, osim u slučaju da se utvrdi da je brodar u eventualnom izvršenju prekršaja učestvovao kao saučesnik.

• Pretovar odnosno istovar sa broda - kao što je napred navedeno pretovar odnosno istovar sa broda može se vršiti samo uz pismeno odobrenje carinskog organa, osim u slučaju delovanja više sile te ukoliko se ponaša suprotno navedenim pravilima čini se prekršaj iz člana 294. stav 1. tačka 4) Zakona.

• Predaja robe carinskom organu u manjoj količini od na-vedene u brodskom manifestu, u izmenjenom stanju ili nakon isteka roka - u ovim slučajevima čini se prekršaj iz člana 294. stav 1. tačka 12) Zakona. U slučaju da se utvr-di da je roba sa robom sadržanom u robnom manifestu otuđena sa broda u toku plovidbe u tom slučaju bi bio izvršen prekršaj iz člana 292. stav 1. tačka 2) Zakona bu-dući da je roba izuzeta ispod carinskog nadzora.

Imajući u vidu da se carinska kontrola vrši i sravnjiva-njem knjige provijanta (podaci o stanju goriva, maziva, potrošnog materijala i sl.) ne retko se dešava da se gorivo namenjeno za brod otuđi u određenim količinama u toku plovidbe. Najčešće lica koja podnose prijavu za carinski prekršaj zatečene količine goriva tretiraju kao robu une-tu van graničnog prelaza. U konkretnom slučaju radi se o gorivu odnosno proizvodima koji su oslobođeni plaćanja carinskih dažbina, te ukoliko se ova roba otuđi zapoved-nik broda ili lice koje on ovlasti (a to je po pravilu strojar) čine prekršaj iz člana 293. stav 2. Zakona, a lica koja even-tualno budu zatečena u posedu ove robe čine prekršaj iz člana 296. Zakona. U ovim slučajevima knjiga provijanta kao i zapisnik koji predstavlja rezultat sprovedene kontro-le predstavljaju dokaze u prekršajnom postupku. Pored ovih dokaza uz zahtev za pokretanje prekršajnog postup-ka podnosi se nalaz akreditovane laboratorije da se radi o gorivu strane proizvodnje.

Imajući u vidu da do otkrivanja prekršaja posedovanja goriva kupljenog sa nekog od međunarodnih brodova može doći i naknadno po napuštanju stranog broda u tom slučaju se podnosi zahtev samo protiv lica koja su kupila gorivo, mazivo ili kakvu drugu robu sa broda u smislu čla-na 296. Zakona.

Kao što je navedeno, u brodski manifest unose se i podaci o troškovima vozarine, eventualnog osiguranja, specifične ambalaže i dr. a koji spadaju u troškove i izdat-ke koji ulaze u carinsku osnovicu prema odredbi člana 46. Zakona to u tom slučaju robni manifest može biti dokaz u slučaju da se sa robom izvrši prekršaj iz člana 294. stav 1. tačka 1. Zakona.

Na osnovu izloženog proizilazi da je brodski manifest, kao i isprave koje se podnose uz isti ključni dokaz u vo-đenju prekršajnog postupka protiv izvršilaca prekršaja sa robom koja se nalazi na brodu. •





Uslov za ponavljanje postupka u kome bi se naknadno ostvarilo oslobođenje

od plaćanja carinskih dažbina za uvoz opreme◊ Pitanje:

• Da li je moguće ostvariti povraćaj carinskih dažbina za novu opremu za koju u trenutku carinjenja nije prilože-na potvrda Privredne komore Srbije da se roba ne proizvodi u zemlji?

◊ Odgovor:

Da bi se ostvario povraćaj carinskih dažbina za novu opremu koja je carinjena bez prilaganja potvrde Privredne komore Srbije da se roba ne proizvodi u zemlji i bez podnošenja zahteva za oslobođenje od plaćanja carinskih dažbina u smislu čla-na 218. stav 1. tačka 1) Carinskog zakona („Sl. glasnik RS”, br. 18/2010 i 111/2012 - dalje: Zakon) potrebno je podneti zahtev nadležnoj carinarnici za ponavljanje postupka carinjenja u smislu člana 239. Zakona o opštem upravnom postupku („Sl. list SRJ”, br. 33/97 i 31/2001 i „Sl. glasnik RS”, br. 30/2010), pri čemu je potrebno da bude ispunjen i uslov da je pre carinjenja u postupku puštanja robe u slobodan promet bio podnet zahtev Privrednoj komori Srbije za dobijanje potvrde da se oprema ne proizvodi u zemlji, a koja se uvozi radi poboljšanja postojeće proizvodnje.

Ukoliko zahtev za izdavanje potvrde nije bio podnet Privrednoj komori Srbije, pre carinjenja, nema uslova za ponavlja-nje postupka u kome bi roba bila naknadno oslobođena plaćanja dažbina u smislu člana 218. stav 1. tačka 1) Zakona, a s tim u vezi ni za povraćaj carinskih dažbina. •


DEVIZNO POSLOVANJE


Platni promet sa inostranstvom obuhvata sva pla-ćanja, naplaćivanja i prenose koji se vrše između subjekata dve zemlje. Imajući u vidu značaj i uticaj

platnog prometa sa inostranstvom na platni bilans jedne zemlje, ovim poslovima se mogu baviti samo određeni subjekti.

Platni promet sa inostranstvom je članom 1. Zakona o deviznom poslovanju („Sl. glasnik RS”, br. 62/2006, 31/2011 i 119/2012 - dalje: Zakon) definisan kao predmet uređivanja ovog zakona.

Članom 32. Zakona propisano je: „Platni promet sa inostranstvom obavlja se u deviza-

ma i u dinarima preko banke. Rezidenti mogu obavljati platni promet sa inostran-

stvom i preko strane institucije elektronskog novca radi plaćanja i naplate po osnovu elektronske kupoprodaje ro-ba i usluga.

Sredstva rezidenata, koja se vode kod institucije iz sta-va 2. ovog člana radi plaćanja, odnosno naplate po osnovu elektronske kupoprodaje roba i usluga, ne smatraju se de-pozitom u smislu člana 27. stav 2. ovog zakona.

Rezidenti iz člana 36. ovog zakona, platni promet sa inostranstvom obavljaju preko Narodne banke Srbije.

Platni promet po finansijskim i subordiniranim krediti-ma i zajmovima u devizama, kreditima i zajmovima koje od nerezidenta uzimaju rezidenti - fizička lica i ogranci stranih pravnih lica, kao i po kreditima i zajmovima u dinarima koji se rezidentima odobravaju u skladu sa članom 18. stav 2. ovog zakona, može se vršiti samo ukoliko su rezidenti o tim poslovima prethodno izvestili Narodnu banku Srbije u skladu sa ovim zakonom.

Pod uslovom iz stava 5. ovog člana vrši se i platni pro-met po komercijalnim kreditima i zajmovima u devizama i dinarima za finansiranje odloženog plaćanja i plaćanja unapred robe i usluga koje kreditor ili zajmodavac odo-brava dužniku - kupcu po spoljnotrgovinskom prometu robe i usluga tako što po nalogu kupca obavezu izmiruje neposredno prodavcu.

Platni promet po ostalim kreditnim poslovima sa ino-stranstvom može se vršiti i bez prethodnog izveštavanja Narodne banke Srbije o tim poslovima.

Narodna banka Srbije propisuje bliže uslove i način obavljanja platnog prometa sa inostranstvom po tekućim i kapitalnim poslovima.”

Učesnici u platnom prometu sa inostranstvom, shodno navedenoj odredbi, mogu biti:

• banka, koja je Zakonom definisana kao rezident - akcionarsko društvo sa sedištem u Republici, koje ima dozvolu za rad Narodne banke Srbije (dalje: NBS) i obavlja depozitne i kreditne poslove, poslo-ve platnog prometa i kreditne poslove sa inostran-stvom, kao i druge poslove u skladu sa zakonom;

• rezident, odnosno: - pravno lice koje je registrovano i ima sedište u

Republici; - preduzetnik - fizičko lice koje je registrovano u Re-

publici i koje radi sticanja dobiti, u vidu zanimanja, obavlja zakonom dozvoljenu delatnost;

- ogranak stranog pravnog lica upisan u registar kod nadležnog organa u Republici;

- fizičko lice koje ima prebivalište u Republici, osim fi-zičkog lica koje ima boravak u inostranstvu duži od godinu dana;

- fizičko lice - strani državljanin koji na osnovu dozvole za boravak, odnosno radne vize boravi u Republici duže od godinu dana, osim diplomatsko-konzular-nih predstavnika stranih zemalja i članova njihovih porodica;

- korisnici sredstava budžeta Republike Srbije, korisni-ci sredstava organizacija za obavezno socijalno osi-guranje i korisnici sredstava budžeta lokalne vlasti, kao i drugi korisnici javnih sredstava koji su uključeni u sistem konsolidovanog računa trezora;

- diplomatsko, konzularno i drugo predstavništvo u inostranstvu koje se finansira iz budžeta Republike i domaći državljani zaposleni u tim predstavništvima, kao i članovi njihovih porodica;

NAPLATE IZ INOSTRANSTVA I PLAĆANJA KA INOSTRANSTVU - POSTUPAK I

POTREBNA DOKUMENTACIJA

DEVIZNO POSLOVANJE


• nerezident, pod kojim se podrazumeva svako lice koje u Zakonu nije navedeno kao rezident;

• NBS; • strana banka, odnosno strana korespodentna

banka; • strana institucija elektronskog novca, kao nov uče-

snik u platnom prometu sa inostranstvom, predvi-đen poslednjim izmenama i dopunama Zakona.

Platni promet sa inostranstvom bliže uređuje NBS, koja je, u tom smislu, donela Odluku o uslovima i nači-nu obavljanja platnog prometa sa inostranstvom („Sl. glasnik RS”, br. 24/2007, 31/2007 i 38/2010 - dalje: Odlu-ka), kao i Uputstvo za sprovođenje Odluke o uslovima i načinu obavljanja platnog prometa sa inostranstvom („Sl. glasnik RS”, od br. 24/2007 do br. 92/2011 - dalje: Uputstvo), kojima su propisani uslovi i način obavljanja plaćanja, naplaćivanja i prenosa po tekućim i kapital-nim poslovima rezidenata i nerezidenata u devizama i u dinarima.

Platni promet sa inostranstvom vrši se instrumen-tima plaćanja koji se primenjuju u međunarodnom platnom prometu, uz primenu međunarodnih pravila i standarda iz područja bankarstva, kao i uz korišćenje naloga platnog prometa koji su propisani Uputstvom.

Naplata iz inostranstva Naplata iz inostranstva može se vršiti doznakom,

inkasom dokumenata, akreditivom i čekom. Naplata se knjiži nalogom za naplatu (slog 60), čiji su obavezni elementi propisani tačkom 50. Uputstva.

Banka je, prema tački 4. Odluke, obavezna da rezi-denta navedenog u nalogu dobijenom od strane ban-ke, odnosno korisnika naplate iz inostranstva, obave-sti o naplati istog dana, a najkasnije narednog radnog dana od dana prijema pokrića za izvršenje tog naloga.

Po prijemu obaveštenja od banke, korisnik naplate je obavezan da, istog ili narednog radnog dana, banci dostavi podatke neophodne za izvršenje isplate po na-plati iz tog stava i da priloži dokument, ako je on propi-san kao uslov izvršenja isplate.

Tačkom 8. Uputstva propisano je da, ako se napla-ta vrši po osnovu kreditnog posla sa inostranstvom, banka može odobriti račun korisnika naplate ako je taj posao evidentiran kod NBS, a na osnovu sledećih dokumenata koje korisnik naplate stavlja banci na uvid: • pri korišćenju finansijskog i subordiniranog kre-

dita ili zajma u devizama koje rezident uzima od nerezidenta, kao i pri korišćenju kredita ili zajma u dinarima koji međunarodne finansijske organizacije i razvojne banke ili finansijske institucije čiji su osni-vači strane države odobre rezidentu - na osnovu KZ

obrazaca na kojima je evidentiran kreditni posao sa inostranstvom i koje je NBS overila;

• pri naplati glavnice i kamate po kreditu ili zajmu u devizama koji rezident odobrava nerezidentu - na osnovu KO obrazaca na kojima je evidentiran kredit-ni posao sa inostranstvom i koje je NBS overila.

U vezi sa obavezom podnošenja dokumentacije, kao uslovom izvršenja naplate iz inostranstva, ukazuje se na član 32. Zakona kojim je propisano da se platni pro-met sa inostranstvom može obavljati samo ukoliko su rezidenti prethodno izvestili NBS o sledećim kre-ditnim poslovima: - finansijskim kreditima i zajmovima u devizama, - subordiniranim kreditima i zajmovima u devizama, - kreditima i zajmovima koje od nerezidenta uzimaju

rezidenti - fizička lica i ogranci stranih pravnih lica, - kreditima i zajmovima u dinarima koje nerezidenti

odobravaju rezidentima u skladu sa članom 18. stav 2. Zakona (međunarodne finansijske organizacije i razvojne banke ili finansijske institucije),

- komercijalnim kreditima i zajmovima u devizama i dinarima za finansiranje odloženog plaćanja i pla-ćanja unapred robe i usluga koje kreditor ili zajmo-davac odobrava dužniku - kupcu po spoljnotrgovin-skom prometu robe i usluga tako što po nalogu kup-ca obavezu izmiruje neposredno prodavcu („robni krediti”).

Po svim ostalim kreditnim poslovima sa inostran-stvom, predviđenim Zakonom, platni promet se može obavljati i bez prethodnog izveštavanja NBS o istima, čime nije isključena sama obaveza izveštavanja, propi-sana članom 24. Zakona.

Banka će naplatu iz inostranstva izvršiti istog da-na, ako su se uslovi za to stekli do 10 časova tog dana, ili narednog radnog dana, ako su se ovi uslovi stekli posle tog vremena.

Sama naplata se, shodno tački 5. Odluke, vrši tako što se račun korisnika naplate odobrava u valuti napla-te, i to istog ili narednog radnog dana od dana prijema propisanih podataka.

U slučaju da korisnik naplate nije istovremeno re-zident čija je roba ili usluga izvezena, on je obavezan da banci, radi izvršenja isplate po naplati, podnese i zahtev za odobrenje računa ovog rezidenta. Ovaj zah-tev se podnosi istog ili narednog radnog dana od da-na prijema obaveštenja o izvršenoj naplati.

Ukoliko korisnik naplate banci ne dostavi podatke koji su neophodni za izvršenje naplate u propisanom roku, banka odobrava račun obaveza za neizvršene isplate po naplatama iz inostranstva.

U slučaju da rezident - korisnik naplate utvrdi greš-ku u obaveštenju o naplati iz inostranstva, banka greš-ku može ispraviti na nalogu za naplatu samo ukoliko nalog još nije poslat NBS, u smislu izveštavanja za po-

DEVIZNO POSLOVANJE


trebe statistike. U suprotnom, banka je dužna da, na zahtev korisnika naplate, u tekućoj godini izvrši storno pogrešnog naloga i ispostavi nov ispravan nalog, kako je to predviđeno tačkom 10. Uputstva.

Mogućnost ispravke utvrđene greške Uputstvom je predviđena samo kada se radi o naplati iz inostran-stva, ali ne i kada se radi o plaćanjima ka inostranstvu.

Naplate iz inostranstva uređene su u poglavlju Uputstva pod nazivom II. Platni promet u devizama. Time nije isključeno obavljanje platnog prometa sa inostranstvom u dinarima, ali samo ukoliko se radi o naplati koja se vrši sa nerezidentnog, dinarskog raču-na otvorenog kod banke u zemlji.

Plaćanja ka inostranstvu Za razliku od naplata iz inostranstva, koje podrazu-

mevaju unos deviza u zemlju, plaćanja ka inostranstvu praćena su odlivom deviza koji je uvek pažljivo praćen i kontrolisan, kako bi se izbegli poremećaji u platnom bilansu naše zemlje. Stoga je i režim ovog dela platnog prometa sa inostranstvom, moglo bi se reći, strožiji ne-go kada je reč o naplatama iz inostranstva.

Primera radi, tačkom 7. Odluke propisano je da plaćanje prema inostranstvu, odnosno prenos ino-stranstvu, banka može izvršiti samo ako su dozvoljeni Zakonom. Time je istaknut značaj banaka kao učesni-ka platnog prometa, koje plaćanje ne mogu izvršiti ukoliko isto nije dozvoljeno Zakonom. Ovo je, ujed-no, i odgovor na mnoge situacije u kojima sve ostale kategorije rezidenata, kao klijenata banke, smatraju neopravdanim insistiranje poslovnih banaka na dosta-vi dokumentacije, urednosti naloga za plaćanje i dr. Banke nisu jedine odgovorne za zakonitost plaćanja koja se vrše ka inostranstvu, jer odgovornost snose i rezidenti - nalogodavci, ali odgovornost rezidenata, kao nalogodavaca, ne isključuje odgovornost banke u izvršenju naloga za plaćanje ka inostranstvu.

Plaćanje ka inostranstvu može se vršiti doznakom, inkasom dokumenata, akreditivom i čekom, a knjiži se nalogom za plaćanje ka inostranstvu (slog 70), čiji su elementi propisani tačkom 50. Uputstva.

Tačkom 8. Odluke propisano je da rezident - nalo-godavac podnosi banci nalog za plaćanje, za koji je u banci obezbeđeno pokriće.

Sam nalog za plaćanje mora sadržati propisane podatke i mora biti potpisan od strane ovlašćenog li-ca nalogodavca, te biti overen pečatom, odnosno na nalogu, alternativno, mora postojati kvalifikovani elek-tronski potpis.

Nalogodavac je obavezan da, uz nalog za plaćanje, banci dostavi dokument po kome se vrši plaćanje, a kojim se dokazuje obaveza plaćanja prema inostran-stvu i određuje osnov plaćanja na osnovu kojih se vrši plaćanje, u skladu s propisima. Ovaj dokument

nalogodavac čuva za sopstvene potrebe i za potrebe nadležnih kontrolnih organa, a kopiju tog dokumenta zadržava banka.

Tačkom 21. Uputstva propisano je da dokumenti, ko-jima se dokazuje obaveza plaćanja prema inostran-stvu, mogu biti: • kod tekućih poslova - Jedinstvena carinska isprava,

faktura, profaktura, ugovor, potvrda o reciprocite-tu ili drugi dokument relevantan za identifikaciju obaveze;

• kod kapitalnih poslova - odluka ili rešenje nadlež-nog organa o konkretnom poslu, izvršno rešenje o nasleđivanju, ugovor sa stranim partnerom, kao i druga dokumentacija specifična za pojedinačni po-sao iz koje se može utvrditi da posao nije fiktivan ili simuliran.

Upotrebom izraza „mogu biti” u tekstu Uputstva, indirektno se ukazuje na to da vrstu dokumenta, koji se podnosi banci uz nalog za plaćanje, diktira specifičnost svake situacije, te da to može biti i neki dokument koji nije naveden u tački 21. Uputstva, ali koji je podoban za dokazivanje obaveze plaćanja prema inostranstvu.

Ako banka izvršava nalog po osnovu sudskog reše-nja, tačkom 22. Uputstva propisano je da banka plaća-nje ka inostranstvu vrši po nalogu suda, odnosno na osnovu pravnosnažnog sudskog rešenja.

Po kreditnom poslu sa inostranstvom banka će iz-vršiti nalog za plaćanje ako je taj posao evidentiran kod NBS, a na osnovu sledećih dokumenata koje na-logodavac stavlja banci na uvid: • pri otplati glavnice i kamate po kreditu ili zajmu u

devizama koji rezident uzima od nerezidenta, kao i po kreditu ili zajmu u dinarima koji međunarodne finansijske organizacije i razvojne banke ili finansij-ske institucije čiji su osnivači strane države odobre rezidentu - na osnovu KZ obrazaca na kojima je evi-dentiran kreditni posao sa inostranstvom i koje je NBS overila;

• pri korišćenju finansijskog i subordiniranog kre-dita ili zajma u devizama koje rezident odobrava nerezidentu - na osnovu KO obrazaca na kojima je evidentiran kreditni posao sa inostranstvom i koje je Narodna banka Srbije overila.

Još jednom podsećamo da je članom 32. Zakona propisano da se platni promet sa inostranstvom može obavljati samo ukoliko su rezidenti prethodno izvestili NBS o sledećim kreditnim poslovima: - finansijskim kreditima i zajmovima u devizama, - subordiniranim kreditima i zajmovima u devizama, - kreditima i zajmovima koje od nerezidenta uzimaju

rezidenti - fizička lica i ogranci stranih pravnih lica,

DEVIZNO POSLOVANJE


- kreditima i zajmovima u dinarima koje nerezidenti odobravaju rezidentima u skladu sa članom 18. stav 2. Zakona,

- komercijalnim kreditima i zajmovima u devizama i di-narima za finansiranje odloženog plaćanja i plaćanja unapred robe i usluga koje kreditor ili zajmodavac odobrava dužniku - kupcu po spoljnotrgovinskom prometu robe i usluga tako što po nalogu kupca oba-vezu izmiruje neposredno prodavcu (robni krediti iz prethodne verzije Zakona).

Po svim ostalim kreditnim poslovima sa inostran-stvom, predviđenim Zakonom, platni promet se može obavljati i bez prethodnog izveštavanja NBS o istima, čime nije isključena sama obaveza izveštavanja, propi-sana članom 24. Zakona.

Tačkom 24. Uputstva propisani su poslovi po koji-ma banka vrši plaćanje i kad ti poslovi nisu prethod-no evidentirani kod NBS, a koji su sledeći: - kratkoročni oročeni bankarski depoziti, - uvoz robe ili usluga koji se, u smislu Zakona, smatra

kreditnim poslom sa inostranstvom, - drugi poslovi koji imaju obeležje kreditnog posla sa

inostranstvom i - krediti koje banka odobri nerezidentima u dinarima.

Za autentičnost dokumentacije i istinitost posla odgovara nalogodavac.

Tačkom 8. Odluke propisan je i izuzetak od obave-ze podnošenja dokumentacije prilikom plaćanja ka ino-stranstvu - izuzetno, ako drugim propisom nije pred-viđeno da se uz nalog za plaćanje podnosi određena dokumentacija, banka i nalogodavac mogu pismeno ugovoriti da nalogodavac nije obavezan da uz nalog za plaćanje banci dostavi dokument po kome se vrši pla-ćanje, a kojim se dokazuje obaveza plaćanja i određuje osnov plaćanja.

U slučaju da nalogodavac s bankom zaključi ugovor iz prethodnog stava, obavezan je da dokument po ko-me se vrši plaćanje prema inostranstvu, kojim se doka-zuje obaveza plaćanja i određuje osnov plaćanja, čuva deset godina od dana kad je izvršeno plaćanje, u izvor-nom obliku ili u obliku pogodnom za dokazivanje, kao i da taj dokument dâ na uvid na zahtev banke ili organa nadležnih za kontrolu deviznog poslovanja.

Tačkom 21a Uputstva propisano je da nalogodavac, u slučaju zaključenja ugovora sa bankom, nema oba-vezu podnošenja dokumentacije uz nalog za plaćanje ka inostranstvu naročito po sledećim poslovima: - prenosa deviza u inostranstvo u skladu s propisom

kojim se uređuju uslovi za lične i fizičke prenose sredstava plaćanja u inostranstvo i iz inostranstva;

- prenosa deviza u skladu s propisom kojim se uređuje uslovi i način na koji rezidenti mogu držati devize na računu kod banke u inostranstvu;

- kupovine i prodaje potraživanja ili dugovanja po spoljnotrgovinskom poslu u skladu s propisom kojim se uređuju uslovi i način kupovine i prodaje potraživa-nja i dugovanja nastalih po spoljnotrgovinskim poslo-vima rezidenta;

- naplate i plaćanja drugom nerezidentu po tekućem i kapitalnom poslu u skladu s propisom kojim se ure-đuje način na koji rezident može izvršiti naplatu, od-nosno plaćanje i drugom nerezidentu a ne nereziden-tu kome se duguje po tekućem ili kapitalnom poslu;

- po poslovima koji se, prema zakonu kojim se uređuje devizno poslovanje, mogu vršiti u devizama u Repu-blici Srbiji;

- prenosa sredstava u inostranstvo s računa nerezi-denta, kao i s računa rezidenta - ogranka stranog pravnog lica, u kom slučaju se prilaže dokaz o njiho-vim izmirenim poreskim obavezama u Republici Srbiji.

Međutim, ukoliko je drugim propisom predviđeno podnošenje određene dokumentacije, tada je nalo-godavac, bez obzira na odredbu tačke 21a Uputstva, obavezan da banci podnese dokumentaciju navedenu u drugom propisu.

Nalog za plaćanje prema inostranstvu banka i na-logodavac čuvaju deset godina od dana kad je izvrše-no plaćanje prema inostranstvu, u izvornom obliku ili u drugom obliku, pogodnom za dokazivanje.

Banka je obavezna da, na osnovu urednog naloga uz koji je priložena propisana dokumentacija, izvrši plaćanje prema inostranstvu u roku koji je dogovoren s nalogodavcem.

U suprotnom, banka je obavezna da podneti nalog vrati nalogodavcu najkasnije narednog radnog dana od kada je podnet, kao i da, ako drukčije nije ugovore-no, u tom roku vrati obezbeđeno pokriće. •

Branka Đorđević

DEVIZNO POSLOVANJE



Nemogućnost prenosa osigurane sume u korist rezidenta po osnovu ugovora o osiguranju

zaključenog između stranog osiguravajućeg društva i pravnog lica nerezidenta - korisnika osiguranja

◊ Pitanje:

• Strano pravno lice ima polisu osiguranja kod stranog društva za osiguranje, kojom su od rizika nenapla-tivosti potraživanja osigurana potraživanja zavisnih društava u različitim zemljama, pa i zavisnog društva u Srbiji koje ima prema svojim kupcima u Srbiji. Deo ukupne premije osiguranja domaće zavisno društvo plaća, na osnovu fakture, matičnom stranom društvu. Strano pravno lice po polisi osiguranja ima pravo da, u slučaju da kupac ne plati potraživanje zavisnom društvu, naplati od stranog osiguravajućeg društva osiguranu sumu. Da li je dozvoljeno da domaće zavisno društvo primi od matične kompanije - stranog pravnog lica iznos osigurane sume koju je strana matična kompanija primila od stranog osiguravajućeg društva po osnovu nastupanja osiguranog slučaja nenaplate potraživanja koje domaće zavisno društvo ima od svog kupca?

◊ Odgovor:

Poslovi po osnovu ugovora o osiguranju, u smislu člana 2. tačka (21) Zakona o deviznom poslovanju („Sl. glasnik RS”, br. 62/2006, 31/2011 i 119/2012 - dalje: Zakon) obuhvataju plaćanja premija i osiguranih iznosa na osnovu ugovora između osiguravajućeg društva - nerezidenta i rezidenta kao osiguranika kao i između osiguravajućeg društva - rezi-denta i nerezidenta kao osiguranika, u skladu sa zakonom kojim se uređuje osiguranje.

Članom 30. stav 2. Zakona propisano je da rezident može plaćati premije osiguranja na osnovu ugovora o osigura-nju koji je zaključen sa nerezidentom - osiguravajućim društvom, pod uslovom da je takav ugovor dozvoljen zakonom kojim se uređuju poslovi osiguranja.

Znači, poslovi po osnovu ugovora o osiguranju, u smislu Zakona, ne obuhvataju plaćanje premije i osiguranog izno-sa na osnovu ugovora o osiguranju koji je zaključen između stranog osiguravajućeg društva i pravnog lica - nereziden-ta, kao korisnika osiguranja po tom ugovoru.

Članom 32. stav 1. Zakona propisano je da se platni promet sa inostranstvom obavlja u devizama i u dinarima preko banke.

Bliži uslovi i način obavljanja platnog prometa sa inostranstvom po tekućim i kapitalnim poslovima uređeni su pro-pisima koje je donela Narodna banka Srbije na osnovu člana 32. stav 5. Zakona, odnosno odredbama Odluke o uslovima i načinu obavljanja platnog prometa sa inostranstvom („Sl. glasnik RS”, br. 24/2007, 31/2007 i 38/2010) i Uputstva za sprovođenje Odluke o uslovima i načinu obavljanja platnog prometa sa inostranstvom („Sl. glasnik RS”, br. 24/2007, 31/2007, 41/2007, 3/2008, 61/2008, 120/2008, 38/2010 i 92/2011 - dalje: Uputstvo).

Tačkom 1. stav 2. Uputstva propisano je da platni promet sa inostranstvom obuhvata plaćanja, naplaćivanja i pre-nose po tekućim i kapitalnim poslovima u devizama i dinarima između rezidenata i nerezidenata.

U prilogu 2 Uputstva - Šifarnik osnova naplate, plaćanja i prenosa u platnom prometu sa inostranstvom, koji je sastavni deo ovog uputstva, propisane su šifre osnova priliva i odliva 260 i 261 u platnom prometu sa inostranstvom za transfere po osnovu osiguranja. Šifra osnova 260 uključuje, između ostalog, naplatu iz inostranstva kod koje su i ugovarač osiguranja kod stranog osiguravača i korisnik osiguranja rezidenti, dok se šifra 261 odnosi na naplatu iz ino-stranstva kod koje je ugovarač osiguranja kod stranog osiguravača nerezident, a korisnik osiguranja rezident.

Dakle, navedene šifre osnova u platnom prometu sa inostranstvom uključuju naplate iz inostranstva po osnovu ugovora o osiguranju koji su zaključeni sa stranim osiguravajućim društvom u skladu sa zakonom kojim se uređuje osiguranje i po kojima je korisnik osiguranja rezident.

Prema tome, naplata iz inostranstva po osnovu uplate stranog pravnog lica u korist rezidenta, a koju bi strano pravno lice izvršilo prenosom osigurane sume koju je prethodno naplatilo od osiguravajućeg društva - nerezidenta po nastupanju osiguranog slučaja iz ugovora o osiguranju zaključenog sa osiguravajućim društvom - nerezidentom i po kome je ovo strano pravno lice korisnik osiguranja, nije dozvoljena sa stanovišta propisa kojima se reguliše devizno poslovanje.

DEVIZNO POSLOVANJE


Takođe, polazeći od odredbe člana 7. Zakona o osiguranju („Sl. glasnik RS”, br. 55/2004, 70/2004 - ispr., 61/2005, 61/2005 - dr. zakon, 85/2005 - dr. zakon, 101/2007, 63/2009 - odluka US, 107/2009, 99/2011 i 119/2012), imovina i lica u Republici Srbiji mogu se osigurati samo kod društva za osiguranje osnovanog po tom zakonu. Izuzetno od ovog pra-vila, kod stranog društva za osiguranje mogu se osigurati imovina i lica od rizika od kojih se u Republici Srbiji ne vrši osiguranje, kao i druga imovina i lica za koje to propiše Vlada Republike Srbije.

Kako je, članom 10. stav 1. tačka 14) Zakona o osiguranju propisano da „rizik od neplaćanja, odnosno kašnjenja u plaćanju zbog nesolventnosti, ili drugih događaja ili postupaka” spada u poslove osiguranja kojima društva za osigu-ranje u Republici mogu da se bave, to nema osnova za primenu izuzetka od pravila propisanog članom 7. Zakona o osiguranju, odnosno nije dozvoljeno zaključivanje osiguranja od tog rizika kod stranog društva za osiguranje.

Shodno tome, ugovor o osiguranju zaključen suprotno navedenoj odredbi Zakona o osiguranju je ništav. •

Jasmina Vasilić


Naplata iznosa osigurane sume od stranog osiguravajućeg društva

◊ Pitanje:

• Da li je dozvoljeno da rezident (zavisno društvo B) primi od nerezidenta (matične kompanije A), iznos osigurane sume koju je nerezident (matična kompanija A) naplatila od stranog osiguravajućeg društva po osnovu nastupanja osiguranog slučaja - nenaplate potraživanja od strane rezidenta (zavisnog društva B)?

◊ Odgovor:

Polazeći od odredbe člana 7. Zakona o osiguranju („Sl. glasnik RS”, br. 55/2004, 70/2004 - ispr., 61/2005, 61/2005 - dr. zakon, 85/2005 - dr. zakon, 101/2007, 63/2009 - odluka US, 107/2009, 99/2011 i 119/2012 - dalje: Zakon), imovina i lica u Republici Srbiji mogu se osigurati samo kod društva za osiguranje osnovanog po tom zakonu. Izuzetno od ovog pra-vila, kod stranog društva za osiguranje mogu se osigurati imovina i lica od rizika od kojih se u Republici Srbiji ne vrši osiguranje, kao i druga imovina i lica za koje to propiše Vlada Republike Srbije.

Kako je, članom 10. stav 1. tačka 14) Zakona propisano da „rizik od neplaćanja, odnosno kašnjenja u plaćanju zbog nesolventnosti, ili drugih događaja ili postupaka” spada u poslove osiguranja kojima društva za osiguranje u Republici mogu da se bave, to nema osnova za primenu izuzetka od pravila propisanog članom 7. Zakona, odnosno nije dozvo-ljeno zaključivanje osiguranja od tog rizika kod stranog društva za osiguranje.

Shodno tome, ugovor o osiguranju zaključen suprotno navedenoj odredbi Zakona o osiguranju je ništav.

Sa druge strane, Zakon o deviznom poslovanju („Sl. glasnik RS”, br. 62/2006, 31/2011 i 119/2012), članom 30. stav 2), daje mogućnost rezidentu (domaćem pravnom licu) da, po osnovu ugovora o osiguranju, plaća premiju osiguranja nerezidentu - osiguravajućem društvu u inostranstvu, pod uslovom da je takav ugovor dozvoljen zakonom koji uređuje poslove osiguranja. Analogno tome, i isplata naknade iz osiguranja rezidentu, od strane nerezidenta - stranog društva za osiguranje, dozvoljena je samo po osnovu ugovora o osiguranju zaključenim u skladu sa odredbama Zakona.

Iz iznetog proizilazi da, prema odredbama Zakona i Zakona o deviznom poslovanju, nije dozvoljeno da rezident (zavisno društvo B) primi od nerezidenta (matične kompanije A), iznos osigurane sume koju je nerezident (matična kompanija A) naplatila od stranog osiguravajućeg društva po osnovu nastupanja osiguranog slučaja - nenaplate potra-živanja od strane rezidenta (zavisnog društva B). •

DEVIZNO POSLOVANJE



Sprovođenje kompenzacije po osnovu realizovanog spoljnotrgovinskog prometa kada obaveza po osnovu uvoza

nije plaćena u roku dužem od godinu dana◊ Pitanje:

• Da li je moguće sprovesti kompenzaciju po osnovu spoljnotrgovinskog prometa u slučaju kada je datum uvo-znih dokumenata za robu 20.1.2012. i 23.3.2012. godine (ukupni iznos duga 1.800 EUR) a datum izvoznog računa 31.12.2012. godine, pri čemu je ukupan iznos 3.000 EUR?

◊ Odgovor:

• Posao prebijanja dugovanja i potraživanja koja su nastala po osnovu realizovanog spoljnotrgovinskog prometa ure-đen je Zakonom o deviznom poslovanju („Sl. glasnik RS”, br. 62/2006, 31/2011 i 119/2012 - dalje: Zakon) i Uredbom o uslo-vima i načinu prebijanja dugovanja i potraživanja po osnovu realizovanog spoljnotrgovinskog prometa robe i usluga i izveštavanju Deviznog inspektorata o prebijanju („Sl. glasnik RS”, br. 14/2012 - dalje: Uredba).

Članom 6. stav 1. Zakona propisano je da rezident - pravno lice, ogranak stranog pravnog lica i preduzetnik mogu izvr-šiti prebijanje dugovanja i potraživanja po osnovu realizovanog spoljnotrgovinskog prometa robe i usluga rezidenata, koji se ne smatra komercijalnim kreditima i zajmovima.

Članom 2. Uredbe propisano je da je predmet prebijanja svako postojeće, određeno, celo ili delimično, dospelo, nov-čano dugovanje i potraživanje nastalo po osnovu uvoza i izvoza roba i usluga, a koje nije evidentirano kod Narodne banke Srbije kao kreditni posao sa inostranstvom iz člana 2. tačka 21. Zakona.

Prebijanje, u smislu člana 2. ove uredbe, može biti: 1) bilateralno - kada se prebijanje vrši između rezidenta i nerezidenta koji su realizovali spoljnotrgovinski promet robe i

usluga; 2) intrakorporativno - kada se prebijanje vrši između rezidenta i nerezidenata koji posluju u sistemu iste multinacionalne

korporacije; 3) prebijanje na osnovu međunarodnih ugovora i pravila međunarodnih asocijacija, čiji je rezident član.

Članom 3. Uredbe propisano je da se međusobna dugovanja i potraživanja mogu prebiti u roku do godinu dana od dana izvršenog izvoza ili uvoza roba i usluga, kao i da prebijanjem prestaju međusobne obaveze do iste visine, a ako nisu iste visine, manje potraživanje će prestati, dok će se veće prebiti do iznosa manjeg.

Članom 5. Uredbe propisano je da se bilateralno prebijanje može izvršiti između rezidenta i nerezidenta, koji su realizo-vali spoljnotrgovinski promet robe i usluga, ako su se oba učesnika u pismenoj formi saglasili sa takvim načinom izmirenja obaveza. Saglasnost može biti data u obliku pismenog sporazuma potpisanog od oba učesnika u prebijanju ili u obliku pismene izjave koju jedan učesnik upućuje drugom.

Učesnici u bilateralnom prebijanju su rezident - izvoznik - poverilac i nerezident - dužnik, kao i rezident - uvoznik - dužnik i nerezident – poverilac.

U konkretnom slučaju, deo potraživanja prema nerezidentu po osnovu izvoza usluga, koji je realizovan 31.12.2012. godine, shodno navedenim odredbama Uredbe, se može naplatiti sprovođenjem bilateralnog prebijanja do visine iznosa obaveze prema tom nerezidentu, nastale po osnovu uvoza robe, koji je izvršen 23.3.2012. godine, i koja će se ovim prebi-janjem izmiriti u celosti. Prebijanje će se izvršiti na osnovu pismenog sporazuma, odnosno pismene izjave koja bi trebalo da sadrži elemente koji definišu učesnike u poslu prebijanja, osnov po kome se vrši prebijanje, valutu i iznos prebijanja i slično.

Članom 36. tačka 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Sl. gla-snik RS”, br. 93/2012) propisano je da danom stupanja na snagu ovog zakona (6.10.2012. godine) prestaje da važi Uredba o bližim uslovima i načinu vršenja kontrole deviznog poslovanja rezidenata i nerezidenata („Sl.glasnik RS”, br. 112/2006, 39/2010 i 15/2012), te stoga ne postoji obaveza prijavljivanja i izveštavanja o izvršenim poslovima prebijanja dugovanja i potraživanja po osnovu realizovanog spoljnotrgovinskog prometa. • Prebijanje dugovanja i potraživanja po kreditnim poslovima sa inostranstvom - članom 4. Zakona propisano je da izvoz

i uvoz robe ili usluga ugovoreni u devizama ili dinarima koji nisu naplaćeni, odnosno plaćeni u roku dužem od godinu da-na od dana izvršenog izvoza ili uvoza, kao i roba ili usluga unapred naplaćena, odnosno plaćena u devizama ili dinarima, koja nije izvezena, odnosno uvezena u roku dužem od godinu dana od dana izvršene naplate, odnosno plaćanja smatraju komercijalnim kreditima i zajmovima.

DEVIZNO POSLOVANJE


Odlukom o evidentiranju kreditnih poslova sa inostranstvom („Sl. glasnik RS”, br. 85/2011 - dalje: Odluka) tačkom 3. odredbom pod 7) propisano je da se kod Narodne banke Srbije kao kreditni posao sa inostranstvom, između ostalog, evi-dentiraju kreditni poslovi iz člana 4. Zakona čija pojedinačna vrednost prelazi 100.000 dinara, odnosno protivvrednost tog iznosa u drugoj valuti, kao i poslovi čija pojedinačna vrednost ne prelazi navedeni iznos ako ukupna vrednost ovih poslova rezidenta u izveštajnom periodu prelazi 1.500.000 dinara, odnosno protivvrednost tog iznosa u drugoj valuti.

Znači, ukoliko vrednost posla uvoza robe, koji je realizovan 20.1.2012. godine, prelazi propisani iznos od 100.000 dina-ra, odnosno protivvrednost tog iznosa u drugoj valuti, ovaj posao uvoza, koji je dospeo za plaćanje, ali nije plaćen u roku dužem od godinu dana od dana izvršenog uvoza, mora se evidentirati kod Narodne banke Srbije kao kreditni posao sa inostranstvom, u smislu člana 4. Zakona, na način i u rokovima propisanim Odlukom.

Članom 6. stav 3. Zakona propisano je da banka, rezident - pravno lice, preduzetnik i ogranak stranog pravnog lica mo-gu izvršiti prebijanje dugovanja i potraživanja po osnovu kreditnih poslova sa inostranstvom u devizama, između ostalog, i sa potraživanjem ili dugovanjem po osnovu realizovanog spoljnotrgovinskog prometa robe i usluga.

Pod dugovanjem i potraživanjem, u smislu člana 2. Uredbe o uslovima i načinu prebijanja dugovanja i potraživanja po osnovu kreditnih poslova sa inostranstvom u devizama („Sl. glasnik RS”, br. 99/2011), smatra se dospela neplaćena novča-na obaveza, odnosno dospelo nenaplaćeno novčano potraživanje rezidenta prema nerezidentu po osnovu, između osta-log, kreditnog posla sa inostranstvom u devizama koji je evidentiran kod Narodne banke Srbije po realizovanom uvozu robe koji nije plaćen u roku dužem od godinu dana od dana uvoza (kreditni posao iz člana 4. Zakona) i realizovanog izvoza usluga koji nije naplaćen u roku kraćem od godinu dana od dana izvoza (spoljnotrgovinski promet koji se u smislu Zakona ne smatra kreditnim poslom sa inostranstvom). Ova dugovanja i potraživanja se mogu prebijati u celosti ili delimično.

Zahtev za prebijanje rezident podnosi ministarstvu nadležnom za poslove finansija (dalje: Ministarstvo). Zahtev za prebijanje naročito sadrži: podatke o rezidentu i nerezidentu (poslovno ime, sedište, država, PIB i matični

broj za rezidenta i dr.), podatke o osnovu po kome je nastalo dugovanje, odnosno potraživanje iz člana 2. ove uredbe (broj pod kojim je prijava kreditnog posla sa inostranstvom evidentirana u Narodnoj banci Srbije, odnosno datum izveštaja o kreditnom poslu iz člana 4. Zakona, broj i datum ugovora o izvozu, osnosno uvozu robe ili usluge iz knjige kontrolnika i Jedinstvene carinske isprave ili fakture po kojoj je nastalo potraživanje, odnosno dugovanje, i dr.), podatke o valuti i iznosu dugovanja, odnosno potraživanja, koja su predmet prebijanja, podatke o datumu postizanja saglasnosti rezidenta i nere-zidenta o prebijanju.

Uz zahtev za prebijanje rezident prilaže sledeću dokumentaciju: 1) potvrdu Narodne banke Srbije o iznosu dugovanja, odnosno potraživanja po kreditnom poslu sa inostranstvom u

devizama; 2) dokument na osnovu kog se može utvrditi iznos potraživanja, odnosno dugovanja po poslovima iz člana 2. stav 1. tač.

2) do 4) ove uredbe (Jedinstvena carinska isprava ili faktura po kojoj je nastalo potraživanje, odnosno dugovanje po izvozu, odnosno uvozu robe ili usluge, i dr.);

3) pismene izjave rezidenta i nerezidenta da potraživanje, odnosno dugovanje za koje se podnosi ovaj zahtev nije naplaće-no, odnosno plaćeno;

4) saglasnost rezidenta i nerezidenta, koja sadrži precizne podatke o potraživanju, odnosno dugovanju koje se prebija, a može biti data u obliku pismenog sporazuma koji potpisuju učesnici u prebijanju ili u obliku pismene izjave svakog od učesnika u prebijanju;

5) izvod iz odgovarajućeg registra ili drugi dokument na osnovu kog se može utvrditi da su rezident i nerezidenti povezana lica kad u prebijanju učestvuju jedan rezident i dva nerezidenta. O ispunjenosti uslova za prebijanje koji su utvrđeni ovom uredbom Ministarstvo odlučuje rešenjem, u skladu sa zako-

nom kojim se uređuje opšti upravni postupak. Danom donošenja rešenja o prebijanju prestaju dugovanja i potraživanja koja su predmet prebijanja. Promene po kreditnom poslu sa inostranstvom u devizama nastale na osnovu rešenja o prebijanju, rezident evidentira

kod Narodne banke Srbije u roku od deset dana od dana isteka tromesečja u kome je doneto rešenje o prebijanju - za kre-ditne poslove iz člana 4. Zakona.

U konkretnom slučaju, dugovanje prema nerezidentu nastalo po osnovu uvoza robe koji je realizovan 20.1.2012. go-dine i koji nije plaćen u roku dužem od godinu dana od dana uvoza može biti predmet prebijanja ukoliko se evidentira kod Narodne banke Srbije kao kreditni posao iz člana 4. Zakona u skladu sa Odlukom.

Prema tome, danom donošenja rešenja o prebijanju po osnovu kreditnog posla sa inostranstvom, potraživanje prema nerezidentu po osnovu izvoza usluga, koji je realizovan 31.12.2012. godine prestalo bi do visine iznosa obaveze prema nere-zidentu nastale po osnovu uvoza robe, koji je izvršen 20.1.2012. godine i evidentiran kod Narodne banke Srbije kao kreditni posao iz člana 4. Zakona, i koja će ovim prebijanjem prestati u celosti. •

Jasmina Vasilić

DEVIZNO POSLOVANJE



Šifra naplate u platnom prometu sa inostranstvom po osnovu ugrađivanja rezervnih delova

u garantnom roku◊ Pitanje:

• Koju dokumentaciju ovlašćeni distributer i uvoznik vozila za teritoriju Srbije treba da dostavi banci pri-likom naplate iz inostranstva u slučaju kada strani proizvođač priznaje troškove koje distributer ima po osnovu ugrađenih rezervnih delova u garantnom roku (svi rezervni delovi se uvoze iz centralnog magacina iz koga se snabdevaju evropski dileri)?

◊ Odgovor:

Šifarnikom platnog prometa sa inostranstvom, koji je prilog Uputstva za sprovođenje Odluke o uslovima i nači-nu obavljanja platnog prometa sa inostranstvom („Sl. glasnik RS”, br. 24/2007, 31/2007, 41/2007, 3/2008, 61/2008, 120/2008, 38/2010 i 92/2011- dalje: Uputstvo), propisana je šifra osnova priliva/odliva 314 - popravka robe - naplate, odnosno plaćanja usluga popravki i servisiranja robe.

S obzirom na to da u konkretnom slučaju strani proizvođač priznaje troškove nastale u vezi sa ugrađivanjem re-zervnih delova u garnatnom roku, ukoliko je to definisano i ugovorom o distribuciji proizvoda, poštujući slobodu volje ugovaranja, distributer ima pravo na refundaciju od druge ugovorne strane, koja je na isto pristala.

Prilikom naplate distributer je dužan da, shodno tački 7. pomenutog uputstva, banci dostavi podatak o osnovu naplate i podatke neophodne za izvršenje isplate po naplati, a dokumentaciju samo ukoliko je ista propisana kao uslov izvršenja isplate. Tačkom 8. Uputstva obavezna dokumentacija propisana je samo kada se naplata vrši po kreditnim poslovima sa inostranstvom. U svakom slučaju, uvažavajući internu politiku i pravila poslovanja banaka, smatramo da je dovoljno banci podneti na uvid ugovor, kojim je jasno definisano pravo na refundaciju troškova pružene usluge servisiranja, kao i dokument na osnovu kog se može utvrditi osnovanost iznosa koji se naplaćuje. •

Branka Đorđević


Mogućnost prenosa potraživanja nerezidenta od dužnika - rezidenta po osnovu uvoza robe

na drugog rezidenta - novog poverioca◊ Pitanje:

• Da li je dozvoljeno da strana kompanija - nerezident prenese svoje potraživanje po osnovu isporučene robe domaćem privrednom društvu na drugog rezidenta - novog poverioca, a koji nije registrovan za obav-ljanje poslova faktoringa?

◊ Odgovor:

Zakonom o deviznom poslovanju („Sl. glasnik RS”, br. 62/2006, 31/2011 i 119/2012 - dalje: Zakon), članom 2. tačkom (1) utvrđeno je da se rezidentima, u smislu ovog zakona, smatraju: 1) pravno lice koje je registrovano i ima sedište u Republici; 2) preduzetnik - fizičko lice koje je registrovano u Republici i koje radi sticanja dobiti, u vidu zanimanja, obavlja zako-

nom dozvoljenu delatnost; 3) ogranak stranog pravnog lica upisan u registar kod nadležnog organa u Republici; 4) fizičko lice koje ima prebivalište u Republici, osim fizičkog lica koje ima boravak u inostranstvu duži od godinu dana;

DEVIZNO POSLOVANJE


5) fizičko lice - strani državljanin koji na osnovu dozvole za boravak, odnosno radne vize boravi u Republici duže od godinu dana, osim diplomatsko-konzularnih predstavnika stranih zemalja i članova njihovih porodica;

6) korisnici sredstava budžeta Republike Srbije, korisnici sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje i korisnici sredstava budžeta lokalne vlasti, kao i drugi korisnici javnih sredstava koji su uključeni u sistem konsolido-vanog računa trezora;

7) diplomatsko, konzularno i drugo predstavništvo u inostranstvu koje se finansira iz budžeta Republike i domaći dr-žavljani zaposleni u tim predstavništvima, kao i članovi njihovih porodica. Članom 2. tačkom (2) Zakona propisano je da su nerezidenti sva lica koja nisu navedena u tački (1) ovog člana. Članom 7. stav 1. Zakona propisano je da banke, odnosno rezidenti, osim rezidenata - fizičkih lica, i nerezidenti,

mogu prenositi, odnosno platiti ili naplatiti potraživanja i dugovanja koja su nastala po osnovu realizovanog spoljnotr-govinskog prometa robe i usluga rezidenata, koji se ne smatra komercijalnim kreditima i zajmovima.

Poslovi iz stava 1. ovog člana mogu se vršiti samo na osnovu ugovora zaključenog između prenosioca i primaoca potraživanja i dugovanja, uz obavezu prenosioca da dužnika, odnosno poverioca iz osnovnog posla obavesti o izvrše-nom prenosu.

Ugovor zaključen između prenosioca i primaoca potraživanja i dugovanja, u smislu člana 7. stav 3. ovog zakona, naročito sadrži identifikacione podatke o ugovornim stranama, podatke o osnovu po kom su nastala potraživanja i du-govanja koja su predmet prenosa, uključujući i podatke o dužniku, odnosno poveriocu, kao i podatke o valuti i iznosu potraživanja i dugovanja koji su predmet prenosa.

U konkretnom slučaju, sa stanovišta Zakona, posao prenosa potraživanja po osnovu realizovanog uvoza robe, a kojim bi nerezident - poverilac svoje potraživanje prema rezidentu - dužniku preneo na drugog rezidenta - novog poverioca, je dozvoljen ukoliko je predmet tog prenosa potraživanje koje se, u smislu ovog zakona, ne smatra komer-cijalnim kreditom i zajmom i ako se ovaj prenos vrši na osnovu ugovora zaključenog između nerezidenta, poverioca iz osnovnog komercijalnog posla - prenosioca potraživanja i rezidenta, novog poverioca - primaoca potraživanja, uz obavezu da nerezident - prenosilac obavesti rezidenta - dužnika iz osnovnog posla o izvršenom prenosu potraživanja.

Takođe, u smislu člana 2. tačka (1) Zakona, rezident je, između ostalog, pravno lice koje je registrovano i ima sedište u Republici Srbiji, te nema smetnji da preduzeće, koje ima pravnu formu društva s ograničenom odgovornošću u Republici Srbiji i čija registrovana osnovna delatnost, u konkretnom slučaju, nije posao faktoringa, kao primalac potraživanja, u skladu sa zaključenim ugovorom o prenosu potraživanja i uz ispunjenje ostalih navedenih uslova iz člana 7. ovog zakona, preuzme, odnosno naplati potraživanje po osnovu realizovanog spoljnotrgovinskog prometa robe rezidenta. •

Jasmina Vasilić


Tretman kupoprodaje između dva domaća lica čiji je predmet roba koja

ne ulazi na teritoriju Republike Srbije, sa aspekta spoljnotrgovinskog poslovanja

◊ Pitanje:

• Da li se kao reeksport tretira posao u kome bi domaće pravno lice robu kupljenu u inostranstvu, a koju ne uvozi u zemlju, prodalo drugom domaćem licu i po njegovom nalogu predmetnu robu direktno isporučilo u inostranstvo, pri čemu bi plaćanje bilo u dinarima?

◊ Odgovor:

Članom 1. stav 2. Zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju („Sl. glasnik RS”, br. 36/2009, 36/2011 - dr. zakon i 88/2011 - dalje: Zakon) propisano je da spoljnotrgovinsko poslovanje obuhvata spoljnotrgovinski promet robe i usluga i obav-ljanje privrednih delatnosti stranog lica u Republici Srbiji i domaćeg lica u drugoj državi ili carinskoj teritoriji.

DEVIZNO POSLOVANJE


Članom 2. Zakona spoljnotrgovinski promet je definisan kao promet između domaćih i stranih lica koji se obavlja na osnovu ugovora zaključenih u skladu sa domaćim propisima i međunarodnim ugovorima.

Članom 39. Zakona, kao izuzetak u vezi sa robom kupljenom u drugoj državi ili carinskoj teritoriji, propisano je da domaće lice robu kupljenu u drugoj državi ili carinskoj teritoriji ne mora da: 1) uveze ako se ta roba, na osnovu ugovora, neposredno isporučuje u drugu državu ili carinsku teritoriju ili 2) stavi u slobodan promet, ako se ta roba nakon sprovedenog odgovarajućeg carinskog postupka otprema sa terito-

rije Republike Srbije. Dakle, sa stanovišta Zakona, posao u kom domaće lice robu kupljenu u inostranstvu ne uvozi u zemlju, već istu,

na osnovu zaključenog ugovora, prodaje i direktno isporučuje u inostranstvu, odnosno posao direktnog reeksporta, predstavlja posebnu vrstu spoljnotrgovinskog posla. Posao reeksporta podrazumeva da domaće lice zaključuje dva spoljnotrgovinska posla, odnosno dva ugovora o kupoprodaji robe u inostranstvu - prvi, u kom je domaće lice kupac robe u inostranstvu, a zatim drugi, u kom je ovo domaće lice prodavac te iste robe u inostranstvu.

Prema tome, deo posla u kom bi domaće pravno lice robu kupljenu u inostranstvu, a koju ne uvozi u zemlju, proda-lo drugom domaćem licu i po njegovom nalogu predmetnu robu direktno isporučilo u inostranstvo, a koji se odnosi na promet između dva domaća lica, odnosno kupoprodaju između dva domaća lica čiji je predmet roba koja ne ulazi na teritoriju Republike Srbije, nije uređen Zakonom. •

Jasmina Vasilić




Knjiženje prihoda od usluge carinjenja robe◊ Pitanje:

• Društvo je izvršilo uslugu carinjenja robe na domaćem tržištu i tu uslugu je fakturisalo kupcu u inostran-stvu. Na iznos usluge je obračunat i plaćen PDV. Da li se prihod po ovom osnovu evidentira na računu 612 ili 613, odnosno da li predstavljaju prihode iz inostranstva ili sa domaćeg tržišta?

◊ Odgovor:

U skladu sa odredbama člana 49. Pravilnika o Kontnom okviru i sadržini računa u Kontnom okviru za privredna društva, zadruge, druga pravna lica i preduzetnike („Sl. glasnik RS”, br. 114/2006, 119/2008, 9/2009, 4/2010, 3/2011 i 101/2012), na računu 613 - Prihodi od prodaje proizvoda i usluga na inostranom tržištu, iskazuju se prihodi od prodaje proizvoda i usluga na inostranom tržištu, a na računu 612 - Prihodi od prodaje proizvoda i usluga na domaćem tržištu, iskazuju se prihodi od prodaje proizvoda i usluga na domaćem tržištu.

U konkretnom slučaju, kada društvo izvrši uslugu u vezi sa carinjenjem robe i fakturiše usluge carinjenja robe u skladu sa ugovorom zaključenim sa kupcem, mesto pružanja usluge je značajno s aspekta propisa o PDV i oprezivanja PDV. S računovodstvenog aspekta, faktura koja se ispostavlja kupcu u inostranstvu evidentira se kao prihod od proda-je proizvoda i usluga na inostranom tržištu na računu 613. •


Kursne razlike po fakturi inodobavljača dostavljenje sa zakašnjenjem

◊ Pitanje:

• Privrednom društvu je dana 25.1.2013. godine stigla faktura od inodobavljača za izvršene usluge 15.09.2012. godine. Datum fakture je 15.09.2012. godine. Od kojeg datuma se koristi srednji kurs NBS za preračun u dinare?

◊ Odgovor:

Obaveze prema dobavljačima za uvoz usluga po pravilu se iskazuju u dinarskoj protivvrednosti iznosa u stranoj valuti, iskazanoj u fakturi inodobavljača primenom srednjeg kursa na datum poslovne promene, odnosno izvršenog prometa usluga. U konkretnom slučaju društvo je primilo fakturu u januaru ali se ona odnosi na promet usluga koji je nastao u 2012. godini. Iz tog razloga, društvo treba da evidentira obavezu prema dobavljaču i određeni trošak uslu-ga na dan 31. decembar 2012. godine, uz primenu srednjeg kursa NBS na dan bilansiranja. Kada društvo bude platilo obavezu, zatvoriće se obaveza prema ino dobavljaču uz iskazivanje kursne razlike (pozitivne ili negativne) po osnovu plaćanja devizne obaveze na dan plaćanja u odnosu na iskazanu obavezu po drugom kursu na dan bilansiranja. Pored navedenog, u zavisnosti od vrste usluge potrebno je obratiti pažnju na poreski aspekt navedene transakcije. •


Registrovanje finansijskih izveštaja osnivača ogranka stranog privrednog društva

◊ Pitanje:

• Da li je obavezna registracija finansijskih izveštaja osnivača ogranka stranog privrednog društva?



◊ Odgovor:

U skladu sa članom 573. Zakona o privrednim društvima („Sl. glasnik RS”, br. 36/2011 i 99/2011 - dalje: Zakon) ogra-nak stranog privrednog društva je njegov izdvojeni organizacioni deo preko koga to društvo obavlja delatnost u Re-publici Srbiji u skladu sa zakonom.

U skladu sa stavom 3. član 573. Zakona, Odluka o obrazovanju ogranka sadrži naročito: 1) naziv i adresu ogranka; 2) pretežnu delatnost ogranka; 3) lično ime, odnosno poslovno ime zastupnika ogranka i obim ovlašćenja zastupnika; 4) naziv i sedište registra u kom je osnivač ogranka registrovan; 5) naziv, pravnu formu i sedište osnivača ogranka; 6) matični/registarski broj osnivača ogranka; 7) lično ime, odnosno poslovno ime zastupnika osnivača ogranka; 8) podatak o registrovanom kapitalu osnivača, ako se prema pravu države u kojoj je registrovan osnivač takav poda-

tak registruje. Stavom 4. člana 573. Zakona, propisano je da se prilikom registracije ogranka registruju podaci iz stava 3. ovog

člana, a u skladu sa zakonom o registraciji registruju se i: 1) promene podataka iz stava 3. člana 573; 2) finansijski izveštaji osnivača koji su sastavljeni, podvrgnuti reviziji i obelodanjeni na osnovu prava države po kojem

osnivač ima tu obavezu;3) prestanak ogranka.

Međutim, Pravilnikom o sadržini registra privrednih subjekata i dokumentaciji potrebnoj za registraciju („Sl. gla-snik RS”, br. 6/2012 - dalje: Pravilnik), nije propisano da se registruju finansijski izveštaji osnivača iz inostranstva. Pra-vilnikom je propisana jedino Registraciona prijava finansijskih izveštaja osnivača predstavništva, ali ne finansijskih izveštaja osnivača ogranka.

Imajući u vidu neusaglašenost navedenih propisa, kao i da Pravilnikom nije propisano dostavljenje registracione prijave finansijskih izveštaja osnivača, smatramo da ogranak ne treba iste da podnosi. U svakom slučaju, konačan od-govor na ovo pitanje bi trebalo da dâ Agencija za privredne registre. •

mr Milica Bjelić

ŠPEDITERSKO POSLOVANJE U PRAKSI


PRIMER IZ PRAKSE:

VRSTA I REŽIM SPOLJNOTRGOVINSKOG POSLAVRSTA SPOLJNOTRGOVINSKOG POSLA Redovan uvozREŽIM UVOZA Slobodan - LBNAZIV ROBE Konzervisani kornišoniHS 2001.100000PARITET ISPORUKE EXWNAMENA UVOZA Dalja prodajaVREDNOST ROBE - EUR 320,00 EURZEMLJA IZVOZA HrvatskaPOREKLO ROBE HrvatskaNAPOMENA Roba podleže kontroli fitosanitarne inspekcije za bezbednost hrane

DOKUMENTA KOJA PRATE ROBU: R.b. Naziv dokumenta

1. Komercijalni račun za robu2. Sertifikat o poreklu EUR-13. Međunarodni tovarni list - CMR4. Sertifikat o zdravstvenoj ispravnosti robe5.6.

DOKUMENTA PODNETA ZA CARINJENJE: R.b. Naziv dokumenta Napomena

1. Carinska deklaracija - uvoz (C4)2. Ovlašćenje za zastupanje u carinskom postupku3. Komercijalni račun4. Izjava o nameni uvoza5. Sertifikat o poreklu EUR-16. Saglasnost fitosanitarne inspekcije za bezbednost hrane7. Račun za prevoz8. CMR - međunarodni tovarni list9. Carinska deklaracija - prethodni postupak - TR10.11.

UVOZ KONZERVISANIH KORNIŠONADokumenta i obrasci potrebni za uvoz

(Ovaj dokument daje se kao primer postupanja pojedinih špediterskih kuća u primeni propisa, s tim da Redakcija nije nadležna da procenjuje da li su navedeni primeri saglasni sa zakonom).




Carinski postupak

DOPUNA KODEKSA ŠIFARA ZA POPUNJAVANJE ISPRAVA

U CARINSKOM POSTUPKU U DELU „II DRŽAVE”

Pravilnik o obliku, sadržini, načinu podnošenja i popunjavanja deklaracije i drugih obrazaca u carinskom postupku

član 5

• U odgovarajućem delu Kodeksa šifara, koji je sastavni deo Pravilnika o obliku, sadržini, načinu podnošenja i popunjavanja deklaracije i drugih obrazaca u carin-skom postupku, dodato je pet zemalja sa šiframa, a Holandski Antili sa šifrom - AN su izbrisani

„Na osnovu člana 87. stav 2. Carinskog zakona („Sl. glasnik RS”, br. 18/2010 i 111/2012) ministar finansija i privrede doneo je Pravilnik o izmenama i dopunama Pravilnika o obliku, sadržini, načinu podnošenja i popunjavanja deklaracije i drugih obraza-ca u carinskom postupku koji je objavljen u „Sl. glasniku RS”, br. 12/2013 od 5.2.2013. godine, a stupa na snagu dana 6.2.2013. godine.

U vezi sa navedenim obaveštavamo vas da su u Kodeksu šifara za popunjavanje isprava u carinskom postupku u delu: „II Države” dodate zemlje i šifre za:

1. Sveti Bartolomej - BJ;

2. Boner, Sveti Eustahije i Saba - BQ;

3. Kurasao - CW;

4. Južni Sudan - SS;

5. Sveti Martin (holandski deo) - SX.

Holandski Antili sa šifrom - AN su izbrisani.”

(Objašnjenje Uprave carina, br. 148-03-337-01-65/2/2013 od 7.2.2013. godine)

IZMENE PRAVILNIKA O ODREĐIVANJU CARINSKIH ORGANA ZA CARINJENJE

ODREĐENIH VRSTA ROBE ILI SPROVOĐENJE ODREĐENIH

POSTUPAKA - „Sl. glasnik RS”, br. 12/2013

Pravilnik o određivanju carinskih organa za carinjenje određenih vrsta robe ili sprovođenje određenih postupaka

čl. 4 i 6

• Saglasno ovlašćenju utvrđenom Carinskim zakonom, ministar finansija je izvršio odgovarajuće izmene i dopune propisa kojim su određeni carinski organi za carinjenje određenih vrsta robe ili sprovođenje odre-đenih postupaka, a koje se primenjuju od 6.2.2013. godine

„Na osnovu člana 85. Carinskog zakona („Sl. glasnik RS”, br. 18/2010 i 111/2012) ministar finansija i privrede doneo je Pravilnik o izmenama i dopunama Pravilnika o određivanju carinskih organa za carinjenje određenih vrsta robe ili spro-vođenje određenih postupaka koji je objavljen u „Sl. glasniku RS”, br. 12/2013 dana 5.2.2013. godine, a stupa na snagu dana 6.2.2013. godine.

U vezi sa navedenim obaveštavamo vas o najznačajnijim izmenama odredbi Pravilnika o određivanju carinskih organa za carinjenje određenih vrsta robe ili sprovođenje određe-nih postupaka („Sl. glasnik RS”, br. 94/2010, 1/2011, 25/2011, 66/2011, 94/2011 i 54/2012 - dalje: Pravilnik):

U članu 3. Pravilnika Carinarnica Kladovo, CI Vrška Čuka je, pored ostalih, određena za unos, odnosno iznos nafte i derivata nafte, u drumskom saobraćaju, u carinsko područje Republike Srbije.

Nakon izmene u članu 4. stav 1. tačka 1. Pravilnika, nafta i derivati nafte se mogu stavljati u postupak tranzita ako se radi isporuke upućuju do, pored ostalih carinskih ispostava, u drumskom saobraćaju, i u Carinarnicu Novi Sad - CR Slo-bodna zona Novi Sad, kao i u Carinarnicu Dimitrovgrad - CI Terminal-Gradina.

Takođe je dopunjen i član 5. Pravilnika, koji se odnosi na pretovar nafte i derivata nafte sa jednog prevoznog sredstva



na drugo dodavanjem CI Železnička stanica Subotica i CI - Senta u okviru Carinarnice Subotica.

Određeni broj izmena odredbi Pravilnika je iniciran kako bi se odredbe Pravilnika usaglasile sa odredbama Odluke o sedištu Uprave carina, osnivanju, početku i prestanku rada carinarnica, carinskih ispostava, odseka i referata („Sl. gla-snik RS”, br. 14/2010, 83/2010, 52/2011, 99/2011 i 54/2012), i to su izmene u Carinarnicama Novi Sad i Dimitrovgrad (prome-ne naziva organizacionih jedinica).

Izmenjen je i član 6. stav 1. Pravilnika tako što je u Cari-narnici Kladovo omogućeno sprovođenje postupka stavlja-nja u slobodan promet polovnih vozila i u CR Zaječar, dok je ovlašćenje CR Lapovo, Carinarnica Kragujevac za stavljanje u slobodan promet polovnih vozila ukinuto, te se predmetna roba u Carinarnici Kragujevac može stavljati u slobodan pro-met samo u CI Kragujevac.

U istom članu izmenjena je i tačka 2. tako što su sva ogra-ničenja za stavljanje građevinskih i rudarskih mašina u slobo-dan promet ukinuta, osim u Carinarnici Beograd za robu koja je dopremljena u drumskom saobraćaju.

Izmenjen je i član 6a stav 1. alineja 1. Pravilnika koji se odnosi na unos šećera u carinsko područje Republike Srbi-je tako što su dodate CI Srpska Crnja i CI Terminal-Gradina za drumski saobraćaj, CI Železnička stanica Dimitrovgrad za železnički saobraćaj, kao i CR za rečni saobraćaj Novi Sad za rečni saobraćaj.

Takođe je, u alineji 3. tačka 1. istog člana dodat CI Termi-nal-Gradina za stavljanje u slobodan promet šećera u drum-skom saobraćaju, a u tački 2. CI Železnička stanica Dimi-trovgrad za stavljanje u slobodan promet šećera u železnič-kom saobraćaju.”


POSTUPAK AKTIVNOG OPLEMENJIVANJA - KURS

KAO ELEMENT ZA OBRAČUN UVOZNIH DAŽBINA

Carinski zakon

čl. 5 i 149

• Ako za robu za koju je odobren postupak aktivnog oplemenjivanja nastane carinski dug, prilikom odre-đivanja uvoznih dažbina primenjuje se kurs koji je va-žio na dan prihvatanja deklaracije za stavljanje robe u postupak aktivnog oplemenjivanja

„Veza: akt br. 148-03-030-01-114/2012 od 21.5.2012. godine Aktom Uprave carina br. 148-03-030-01-114/2012 od

21.5.2012. godine sve carinarnice su obaveštene (tačka 8.1. akta) da kada u aktivnom oplemenjivanju nastane carinski dug, njegova visina se, shodno članu 149. Carinskog zakona („Sl. glasnik RS”, br. 18/2010 i 111/2012 - dalje: Zakon), utvrđu-je na osnovu elemenata za određivanje uvoznih dažbina koji

su, shodno propisima, važili za uvoznu robu na dan prihvata-nja deklaracije po kojoj je ona stavljena u postupak aktivnog oplemenjivanja, kao i da se pri određivanju uvoznih dažbina primenjuje kurs na dan prihvatanja deklaracije po kojoj se ro-ba stavlja u slobodan promet.

Odredbom člana 5. stav 1. tačka 23) Zakona propisano je da su elementi za obračun dažbina stopa carine i iznos dažbi-na u skladu sa Carinskom tarifom i svrstavanjem robe po tari-fi, poreklo robe, carinska vrednost robe, kao i količina, vrsta i stanje robe. Imajući u vidu da carinska vrednost robe jeste element za obračun uvoznih dažbina, a da se ista izračunava tako što se iznos u stranoj valuti preračunava u dinare pri-menom zvaničnog srednjeg kursa, menja se deo pomenutog akta (tačka 8.1.) koji se odnosi na određivanje carinskog du-ga shodno članu 149. Zakona, odnosno prilikom određivanja uvoznih dažbina treba da se primeni kurs za carinjenje koji je važio na dan prihvatanja deklaracije za stavljanje robe u postupak aktivnog oplemenjivanja.”

(Objašnjenje Uprave carina, br. 148-03-030-01-48/2013 od 18.02.2013. godine)

PUTNIČKI PROMET SA INOSTRANSTVOM

Uredba o carinski dozvoljenom postupanju s robom

čl. 182 i 189

• Ako se putnik ne saglasi sa nalazom ovlašćenog ca-rinskog službenika u odnosu na podatke za robu koja je predmet carinjenja po Obračunu uvoznih dažbina, ili ne plati ukupan iznos uvoznih dažbina, dužan je da carinskom organu podnese deklaraciju za tranzit ro-be do nadležne carinarnice kod koje će se sprovesti redovan postupak

„VEZA: naš akt 148-03-030-01-157/2012 od 8.11.2012. godine U aktu pod napred navedenim brojem i datumom, u

odeljku na strani 5 - Carinjenje u putničkom prometu sa ino-stranstvom, u stavu 4., zbog tehničke greške navedeno je: „Ukoliko se putnik ne saglasi sa nalazom ovlašćenog carin-skog službenika ili ne plati ukupan iznos uvoznih dažbina, dužan je da carinskom organu podnese sažetu deklaraciju za tranzit robe do nadležne carinarnice kod koje će se sprovesti redovan postupak.”

Ovom prilikom grešku ispravljamo i naznačeni tekst gla-si: „Ukoliko se putnik ne saglasi sa nalazom ovlašćenog ca-rinskog službenika ili ne plati ukupan iznos uvoznih dažbina, dužan je da carinskom organu podnese deklaraciju za tranzit robe do nadležne carinarnice kod koje će se sprovesti redo-van postupak.”




Carine, akcize, porez

IZNOSI PROSEČNIH PONDERISANIH MALOPRODAJNIH CENA I

MINIMALNIH AKCIZA ZA DUVANSKE PRERAĐEVINE OD 6.2.2013. GODINE

Odluka o iznosima prosečnih ponderisanih maloprodajnih cena i minimalnih akciza za

duvanske prerađevine

tač. 2 i 3

• Od 6.2.2013. godine primenjuju se utvrđeni iznosi pro-sečnih ponderisanih maloprodajnih cena i minimalnih akciza za duvanske prerađevine

„Na osnovu člana 10. stav 7. Zakona o akcizama („Sl. gla-snik RS”, br. 22/2001, 73/2001, 80/2002, 43/2003, 72/2003, 43/2004, 55/2004, 135/2004, 46/2005, 101/2005 - dr. zakon, 61/2007, 5/2009, 31/2009, 101/2010, 43/2011, 101/2011, 6/2012 - usklađeni din. izn., 43/2012 - odluka, 76/2012 - odluka, 93/2012 i 119/2012), člana 26. stav 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama („Sl. glasnik RS”, br. 93/2012) i člana 6. stav 1. Uredbe o načinu i postupku utvrđivanja iznosa prosečne ponderisane maloprodajne cene cigareta, duvana za pušenje i ostalih duvanskih prerađevina („Sl. glasnik RS”, br. 55/2012), Vlada je donela Odluku o iznosima prosečnih ponderisanih ma-loprodajnih cena i minimalnih akciza za duvanske prerađevine, koja je objavljena u „Sl. glasniku”, br. 12 od 5.2.2013. godine i stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja, odnosno od 6.2.2013. godine.

Ovom odlukom, utvrđuju se iznosi prosečne ponderisane maloprodajne cene cigareta, duvana za pušenje i ostalih du-vanskih prerađevina (rezani duvan, duvan za lulu, duvan za žvakanje i burmut) i minimalne akcize na cigarete, duvan za pušenje i ostale duvanske prerađevine (rezani duvan, duvan za lulu, duvan za žvakanje i burmut), i to:

Vrsta duvanskih prerađevina

Iznos prosečne ponderisane

maloprodajne cene

Iznos minimalne

akcize Cigarete 148,30 din/pak. 91,94 din/pak. Duvan za pušenje i ostale duvanske prerađevine: - rezani duvan 5.886,33 din/kg 2.528,35 din/kg - duvan za lulu 11.371,03 din/kg 4.207,28 din/kg

Minimalna akciza za duvan za žvakanje iznosi 2.528,35 din/kg, a minimalna akciza za burmut iznosi 5.800,00 din/kg.

Danom stupanja na snagu ove odluke prestaje da važi Odluka o iznosima najpopularnijih cena i minimalnih akciza za duvanske prerađevine („Sl. glasnik RS”, br. 69/2012).”

(Objašnjenje Uprave carina, br. 148-11-439-03-2/2013 od 6.2.2013. godine)

DOPUNA SPISKA PRIVREDNIH SUBJEKATA KOJI SE BAVE

PROIZVODNJOM DERIVATA NAFTE NA KOJE SE NE PLAĆA AKCIZA

Zakon o akcizama

Samostalni član 12

• U skladu sa članom 12. Zakona o izmenama i dopuna-ma Zakona o akcizama („Sl. glasnik RS”, br. 119/2012) Privredna komora Srbije dostavila je Upravi carina podatak o tome da se procesima propisanim ovom odredbom bavi i „Standardgas” d.o.o. iz Novog Sada

„VEZA: Akt Uprave carina 148-11-439-03-8/9/2012 od 8.1.2013. godine

Aktom Uprave carina pod gornjim brojem i datumom, obavešteni ste da je Privredna komora Srbije, svojim dopisom 01-1/240 od 31.12.2012. godine, dostavila ovoj Upravi podatke o privrednim subjektima koji se bave procesima propisanim odredbom člana 12. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama („Sl. glasnik RS”, br. 119/2012), a to su: HIP - Petro-hemija a.d. Pančevo - u restrukturiranju i Hipol a.d. Odžaci - u restrukturiranju.

S tim u vezi, obaveštavamo vas da je Privredna komora Srbije, svojim dopisom 25-1/6 od 8.2.2013. godine, obavestila Upravu carina da je na postojeći spisak preduzeća pridodat i privredni subjekt Standardgas d.o.o., Bulevar oslobođenja 92/IV iz Novog Sada.

Navedeni privredni subjekt izvršio je promenu pretežne delatnosti, tako da je od 31.1.2013. godine, registrovan za pro-izvodnju derivata nafte i budući da je zaključio Ugovor o du-goročnoj poslovno-tehničkoj saradnji i Ugovor o dugoročnom zakupu opreme i skladišnog prostora sa privrednim subjektom Hipol a.d. iz Odžaka, u skladu sa navodima iz pomenutog ak-ta Privredne komore Srbije, na uvoz proluproizvoda, tj. široke frakcije lakih ugljovodonika (ŠFLU) kao sirovine u proizvodnji tečnog naftnog gasa u pogonu privrednog subjekta „Hipol” a.d. iz Odžaka, mogu se primeniti odredbe člana 12. tačka 2) Zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama („Sl. gla-snik RS”, br. 119/2012).”




Međunarodni drumski prevoz

OBAVEŠTENJE O KONTIGENTU BSEC DOZVOLA ZA MEĐUNARODNI PREVOZ STVARI, KOJE VAŽE OD 1.1.2013. DO 31.12.2013. GODINE

Zakon o potvrđivanju Prelaznog sporazuma o trgovini i trgovinskim pitanjima između Evropske zajednice, sa jedne strane, i Republike Srbije, sa druge strane

član 34

• Za srpske i strane prevoznike odštampana je određena količina BSEC dozvola za međunarodni prevoz stvari, koje važe od 1.1.2013. do 31.12.2013. godine

„Ministarstvo saobraćaja aktom br. 344-03-5926/2013-04-01 od 1.2.2013. godine, obavestilo nas je o količini BSEC dozvola za međunarodni drumski prevoz stvari, koje su odštampane za 2013. godinu za srpske i strane prevoznike. Ove dozvole važe od 1. januara 2013. do 31. januara 2014. godine.”

1. Albanija: - 250 dozvola (numeracije od 130001 do 130250)

2. Jermenija: - 250 dozvola (numeracije od 130251 do 130500)

3. Gruzija: - 250 dozvola (numeracije od 130501 do 130750)

4. Moldavija: - 250 dozvola (numeracije od 130751 do 131000)

5. Rumunija: - 250 dozvola (numeracije od 131001 do 131250)

6. Srbija: - 250 dozvola (numeracije od 131251 do 131500)

7. Turska: - 250 dozvola (numeracije od 131501 do 131750)


OBAVEŠTENJE O RAZMENJENIM KONTINGENTIMA DOZVOLA ZA MEĐUNARODNI DRUMSKI PREVOZ STVARI I PUTNIKA PREKO

TERITORIJE REPUBLIKE SRBIJE ZA 2013. GODINUZakon o međunarodnom prevozu u drumskom saobraćaju

čl. 42 i 43

• Ministarstvo saobraćaja dostavilo je Upravi carina obaveštenje o količinama i vrstama dozvola za međunarodni drumski prevoz stvari i putnika, koje su odštampane za 2013. godinu za strane prevoznike sa posebnim naznakama za koja vozila važe, kao i to da li su bez naknade ili uz naknadu.

„Ministarstvo saobraćaja aktom br. 344-03-5926/2013-04 od 1.2.2013. godine, obavestilo nas je o količinama i vrstama do-zvola za međunarodni drumski prevoz stvari i putnika, koje su odštampane za 2013. godinu za strane prevoznike. U prilogu akta vam dostavljamo specimene (dozvole bez numeracije) od svake vrste dozvola za strane prevoznike.



1. Azerbejdžan:- 1001 bilateralno-tranzitnih dozvola bez naknade 000001 - 000100

2. Albanija:- 2002 bilateralno-tranzitnih dozvola bez naknade 000001 - 000200- 5003 bilateralnih dozvola ("euro 2") bez naknade 000001 - 000500- 2004 dozvola za i iz trećih zemalja ("euro 2") bez naknade 000001 - 000200

3. Austrija:- 5005 dozvola bilateralnih ("euro 2") bez naknade 000001 - 000500- 3 0006 dozvola bilateralnih ("euro 3") bez naknade 000001 - 003000- 3 2507 dozvola bilateralnih ("euro 5") bez naknade 000001 - 003250- 1 0008 dozvola bilateralno - tranzitnih ("euro 2") bez naknade 000001 - 001000- 6 0009 dozvola bilateralno - tranzitnih ("euro 3") bez naknade 000001 - 006000- 65010 dozvola bilateralno - tranzitnih ("euro 4") bez naknade 000001 - 000650

4. Belgija:- 6000 univerzalnih dozvola bez naknade 000001 - 006000

5. Belorusija:- 350011 bilateralnih dozvola bez naknade 000001 - 003500- 1000 tranzitnih dozvola uz naknadu 000001 - 001000- 400 dozvola za i iz trećih zemalja uz naknadu 000001 - 000400- 25 dozvola za vanlinijski prevoz putnika 000001 - 000025

6. Bosna i Hercegovina:- 700 dozvola za i iz trećih zemalja bez naknade 000001 - 000700- 200 vanlinijskih dozvola za naizmenični prevoz putnika, uz naknadu 000001 - 000200

7. Bugarska:- 14000 dozvola bilateralno-tranzitnih bez naknade 000001 - 014000- 35000 dozvola bilateralno-tranzitnih uz naknadu 000001 - 035000- 700 dozvola za i iz trećih zemalja bez naknade 000001 - 000700- 70 dozvola bilateralno-tranzitnih, vremenskih bez naknade 000001 - 000070- 600 dozvola vanlinijskih (naizm. prevoz putnika) uz naknadu 000001 - 000600

8. Crna Gora:- 4000 dozvola za i iz trećih zemalja uz naknadu 000001 - 004000- 1000 dozvola vanlinijskih (naizm. prevoz putnika) uz naknadu 000001 - 001000

9. Danska:- 400 dozvola bilateralnih bez naknade 000001 - 000400- 500 dozvola tranzitnih uz naknadu 000001 - 000500- 10 dozvola za i iz trećih zemalja uz naknadu 000001 - 000010



10. Estonija:- 10012 dozvola bilateralno - tranzitnih uz naknadu 000001 - 000100- 20013 dozvola bilateralno - tranzitnih ("euro 2") uz naknadu 000001 - 000200

11. Grčka:- 8000 dozvola bilateralnih uz naknadu 000001 - 008000- 34000 dozvola tranzitnih uz naknadu 000001 - 034000- 24000 dozvola tranzitnih bez naknade 000001 - 024000

12. Gruzija:- 100 dozvola bilateralno - tranzitnih uz naknadu 000001 - 000100

13. Iran:- 1500 dozvola bez naknade 000001 - 001500- 1500 dozvola uz naknadu 000001 - 001500- 100 dozvola uz naknadu 000001 - 000100

14. Italija:- 5000 dozvola bilateralnih uz naknadu 000001 - 005000- 250014 dozvola bilateralnih ("euro 3") uz naknadu 005001 - 007500- 250015 dozvola bilateralnih ("euro 5") uz naknadu 007501 - 010000- 2000 dozvola tranzitnih uz naknadu 000001 - 002000- 250016 dozvola tranzitnih ("euro 3") uz naknadu 002001 - 004500- 200 dozvola bilateralnih (RO-LA) uz naknadu 000001 - 000200- 80017 dozvola vanlinijskih uz naknadu 000001 - 000800

15. Kipar:- 100 dozvola bilateralnih uz naknadu 000001 - 000100- 100 dozvola tranzitnih uz naknadu 000001 - 000100- 20 dozvola za i iz trećih zemalja uz naknadu 000001 - 000020

16. Kirgistan:- 100 dozvola bilateralno - tranzitnih uz naknadu 000001 - 000100

17. Kazahstan:- 100 dozvola bilateralno - tranzitnih uz naknadu 000001 - 000100- 10 dozvola univerzalnih uz naknadu 000001 - 000010

18. Letonija:- 700 dozvola bilateralnih uz naknadu 000001 - 000700- 10018 dozvola univerzalnih uz naknadu 000001 - 000100

19. Litvanija:- 1500 dozvola bilateralno - tranzitnih bez naknadu 000001 - 001500



- 100 dozvola za i iz trećih zemalja uz naknadu 000001 - 000100

20. Luksemburg:- 18019 dozvola bilateralno - tranzitnih bez naknadu 000001 - 000180- 20 dozvola za i iz trećih zemalja uz naknadu 000001 - 000020

21. Moldavija:- 300 dozvola bilateralno - tranzitnih uz naknadu 000001 - 000300- 30 dozvola za i iz trećih zemalja uz naknadu 000001 - 000030

22. Makedonija:- 5000 dozvola bilateralnih uz naknadu 000001 - 005000- 5000 dozvola tranzitnih uz naknadu 000001 - 005000- 300 dozvola za i iz trećih zemalja uz naknadu 000001 - 000300- 600 dozvola vanlinijskih (naizm. prevoz putnika) uz naknadu 000001 - 000600

Napominjemo da su makedonske dozvole za 2013. godinu odštampane greškom uz naknadu, ali da važe bez naknade.

23. Norveška:- 300 dozvola bilateralno - tranzitnih uz naknadu 000001 - 000300

24. Nemačka:- 700020 dozvola bilateralno-tranzitnih uz naknadu 000001 - 007000 - 70 dozvola bilateralno-tranzitnih, vremenskih uz naknadu 000001 - 000070

25. Poljska:- 800021 dozvola bilateralno-tranzitnih bez naknade 000001 - 008000

26. Rumunija:- 21000 dozvola bilateralno-tranzitnih bez naknade 000001 - 021000- 500022 dozvola bilateralnih ("euro 3") bez naknade 000001 - 005000- 250 dozvola za i iz trećih zemalja bez naknade 000001 - 000250- 10023 dozvola za i iz trećih zemalja ("euro 3") bez naknade 000001 - 000100

27. Ruska Federacija:- 5500 dozvola bilateralno - tranzitnih bez naknade 000001 - 005500- 1000 dozvola bilateralno - tranzitnih za hladnjače bez naknade 000001 - 001000- 50 dozvola za i iz trećih zemalja bez naknade 000001 - 000050

28. Slovačka:- 6500 dozvola bilateralnih bez naknade 000001 - 006500- 300 dozvola za i iz trećih zemalja uz naknadu 000001 - 000300- 100 dozvola vanlinijskih (ul. praznog, izl. punog) uz naknadu 000001 - 000100- 200 dozvola vanlinijskih (naizm. prevoz putnika) uz naknadu 000001 - 000200



29. Slovenija:- 75 dozvola vanlinijskih (ul. praznog, izl. punog) bez naknade 000001 - 000075

30. Turska:- 14000 dozvola bilateralno-tranzitnih bez naknade 000001 - 014000- 70000 dozvola tranzitnih uz naknadu 000001 - 070000- 1000 dozvola za i iz trećih zemalja bez naknade 000001 - 001000- 500 dozvola vanlinijskih (naizm. prevoz putnika) uz naknadu 000001 - 000500

31. Ukrajina:- 430024 dozvola bilateralno-tranzitnih bez naknade 000001 - 004300- 600 dozvola za i iz trećih zemalja uz naknadu 000001 - 000600- 800 dozvola za i iz trećih zemalja ("euro 3") uz naknadu 000001 - 000800- 110 dozvola vanlinijskih uz naknadu 000001 - 000110

32. Finska:- 300 dozvola bilateralno-tranzitnih uz naknadu 000001 - 000300

33. Francuska:- 400025 dozvola bilateralno - tranzitnih("euro 3") bez naknade 000001 - 004000- 70 dozvola bilateralno-tranzitnih, vremenskih bez naknade 000001 - 000070

34. Holandija:- 250026 dozvola bilateralno-tranzitnih bez naknade 000001 - 002500- 500 dozvola za i iz trećih zemalja uz naknadu 000001 - 000500

35. Hrvatska:- 500 dozvola bilateralnih bez naknade 000001 - 000500- 3950027 dozvola bilateralnih ("euro 2") bez naknade 000001 - 039500- 750028 dozvola univerzalnih ("euro 2") bez naknade 000001 - 007500- 4500 dozvola vanlinijskih (za povremeni prevoz) bez naknade 000001 - 004500

36. Španija:- 1650 dozvola bilateralnih bez naknade 000001 - 001500- 500 dozvola tranzitnih uz naknadu 000001 - 000500

37. Češka:- 10000 dozvola bilateralno - tranzitnih bez naknade 000001 - 010000- 2000 dozvola bilateralnih bez naknade 000001 - 002000- 1150 dozvola univerzalnih bez naknade 000001 - 001150- 100 dozvola vanlinijskih (ul. praznog, izl. punog) bez naknade 000001 - 000100- 200 dozvola vanlinijskih (naizm. prevoz putnika) bez naknade 000001 - 000200

Napominjemo da su češke vanlinijskih (naizm. prevoz putnika) dozvole za 2013. godinu odštampane greškom uz naknadu, ali su bez naknade.”



_________________1 Tranzitni prevoz podleže plaćanju naknade za korišćenje puteve2 Važi samo za teretna motorna vozila koja odgovaraju standardima iz obrasca A za „zelenija i bezbedna” vozila (CEMT rezolucija

CEMT/CM(2005)9/FINAL). Dokaz za to mora biti u vozilu. Tranzitni prevoz podleže plaćanju naknade za korišćenje puteva.3 Važi samo za teretna motorna vozila koja odgovaraju standardima iz obrasca A za „zelenija i bezbedna” vozila (CEMT rezolucija

CEMT/CM(2005)9/FINAL). Dokaz zato mora biti u vozilu.4 Važi samo za teretna motorna vozila koja odgovaraju standardima iz obrasca A za „zelenija i bezbedna” vozila (CEMT rezolucija

CEMT/CM(2005)9/FINAL). Dokaz za to mora biti u vozilu.5 Važi samo za teretna motorna vozila koja odgovaraju standardima iz obrasca A za „zelenija i bezbedna” vozila (CEMT rezolucija

CEMT/CM(2005)9/FINAL). Dokaz za to mora biti u vozilu. Važi i za prevoz za/iz treće zemlje ukoliko pri prevozu tranzitira teritori-ju svoje zemlje.

6 Važi samo za teretna motorna vozila koja odgovaraju standardima iz obrasca A za „euro 3 bezbedna” vozila (ITF rezolucija ITF/TMB/TR(2008)12). Dokaz za to mora biti u vozilu. Važi i za prevoz za/iz treće zemlje ukoliko pri prevozu tranzitira teritoriju svoje zemlje.

7 Važi samo za teretna motorna vozila koja odgovaraju standardima iz obrasca A za „euro 5 bezbedna” vozila (ITF rezolucija ITF/TMB/TR(2008)12). Dokaz za to mora biti u vozilu. Važi i za prevoz za/iz treće zemlje ukoliko pri prevozu tranzitira teritoriju svoje zemlje.

8 Važi samo za teretna motorna vozila koja odgovaraju standardima iz obrasca A za „zelenija i bezbedna” vozila (CEMT rezolucija CEMT/CM(2005)9/FINAL). Dokaz za to mora biti u vozilu. Važi i za prevoz za/iz treće zemlje ukoliko pri prevozu tranzitira teritori-ju svoje zemlje. Tranzitni prevoz podleže plaćanju naknade za korišćenje puteva.

9 Važi samo za teretna motorna vozila koja odgovaraju standardima iz obrasca A za „euro 3 bezbedna” vozila (ITF rezolucija ITF/TMB/TR(2008)12). Dokaz za to mora biti u vozilu. Važi i za prevoz za/iz treće zemlje ukoliko pri prevozu tranzitira teritoriju svoje zemlje. Tranzitni prevoz podleže plaćanju naknade za korišćenje puteva.

10 Važi samo za teretna motorna vozila koja odgovaraju standardima iz obrasca A za „euro 4 bezbedna” vozila (ITF rezolucija ITF/TMB/TR(2008)12). Dokaz zato mora biti u vozilu. Važi i za prevoz za/iz treće zemlje ukoliko pri prevozu tranzitira teritoriju svoje zemlje. Tranzitni prevoz podleže plaćanju naknade za korišćenje puteva.

11 Važi i za prevoz za/iz treće zemlje ukoliko pri prevozu tranzitira teritoriju svoje zemlje sa plaćanjem naknade za korišćenje puteva12 Tranzitni prevoz podleže plaćanju naknade za korišćenje puteva13 Važi samo za teretna vozila koja odgovaraju standardima za „zelenije i bezbedno”vozilo (CEMT rezolucija CEMT/CM(2005)9/FI-

NAL). Dokaz zato mora biti u vozilu. Tranzitni prevoz podleže plaćanju naknade za korišćenje puteva14 Važi samo za teretna motorna vozila koja odgovaraju standardima iz obrasca A za „euro 3 bezbedna” vozila (ITF rezolucija ITF/

TMB/TR(2008)12). Dokaz zato mora biti u vozilu.15 Važi samo za teretna motorna vozila koja odgovaraju standardima iz obrasca A za „euro 5 bezbedna” vozila (ITF rezolucija ITF/

TMB/TR(2008)12). Dokaz zato mora biti u vozilu.16 Važi samo za teretna motorna vozila koja odgovaraju standardima iz obrasca A za „euro 3 bezbedna” vozila (ITF rezolucija ITF/

TMB/TR(2008)12). Dokaz zato mora biti u vozilu.17 ”Kružna vožnja” i „Ulazak punog, izlazak praznog”18 Važi za bilateralni i prevoz za/iz treće zemlje19 Tranzitni prevoz podleže plaćanju naknade za korišćenje puteva20 Važi za prevoz iz/za treće zemlje ukoliko pri prevozu tranzitira teritoriju svoje zemlje. Podleže plaćanju naknade za korišćenje

puteva.21 Važi za prevoz iz/za treće zemlje ukoliko pri prevozu tranzitira teritoriju svoje zemlje22 Važi samo za teretna motorna vozila koja odgovaraju standardima iz obrasca A za „euro 3 bezbedna” vozila (ITF rezolucija ITF/

TMB/TR(2008)12). Dokaz za to mora biti u vozilu.23 Važi samo za teretna motorna vozila koja odgovaraju standardima iz obrasca A za „euro 3 bezbedna” vozila (ITF rezolucija ITF/

TMB/TR(2008)12). Dokaz za to mora biti u vozilu.24 Tranzitni prevoz podleže plaćanju naknade za puteve25 Važi samo za teretna motorna vozila koja odgovaraju standardima iz obrasca A za „euro 3 bezbedna” vozila (ITF rezolucija ITF/

TMB/TR(2008)12). Dokaz za to mora biti u vozilu.26 (Mogu prilikom povratka - u tranzitu - preuzeti teret u Srbiji radi prevoza u Francusku) Tranzitni prevoz podleže plaćanju nakna-

de za korišćenje puteva27 Važi samo za teretna vozila koja odgovaraju standardima za „zelenija i bezbedna” vozila (CEMT rezolucija CEMT/CM(2005)9/

FINAL). Dokaz za to mora biti u vozilu.28 Važi samo za teretna vozila koja odgovaraju standardima za „euro 3 bezbedna” vozila (CEMT rezolucija CEMT/CM(2005)9/FI-

NAL). Dokaz za to mora biti u vozilu.

(Objašnjenje Uprave Carina, br. 148-03-030-12-4/2/2013 od 5.2.2013. godine)

SUDSKA PRAKSA


PRIVREDNI APELACIONI SUD

REŠAVANJE SPORA U KOME DOMAĆE PRAVNO LICE NIJE REGISTROVANO KAO PREDSTAVNIŠTVO ILI ZASTUPNIŠTVO TUŽENOG

Zakon o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja

član 55

NENADLEŽNOST SUDA REPUBLIKE SRBIJE

• Kada privredno društvo sa sedištem u Republici Srbiji nije, u skladu sa pozitivnim zakonskim propisima, registrovano kao predstavništvo ili zastupništvo tuženog - stranog pravnog lica, niti je tužilac dostavio odgovarajući dokaz da je domaćem pravnom licu tuženi poverio vršenje poslova na teritoriji Republike Srbije, ne može se prihvatiti zaključak prvostepenog suda da je domaći sud međunarodno nadležan. Činjenica da je isto fizičko lice osnivač kako tuženog, tako i domaćeg pravnog lica, ne predstavlja odgovarajući dokaz da je domaćem pravnom licu povereno vršenje po-slova tuženog na teritoriji Republike Srbije.

Iz obrazloženja:„Prvostepeni sud je pobijanim rešenjem odbio prigovor međunarodne nenadležnosti suda, sa obrazloženjem da je

privredno društvo „Š” sa sedištem u A. Republika Srbija privredno društvo u vezi sa tuženim i da se stoga može smatrati da je tuženi istom poverio vršenje svojih poslova, i da zbog toga, shodno članu 55. Zakona o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja (dalje: Zakon), postoji nadležnost suda Republike Srbije za postupanje po tužbi.

Ovakav činjenično-pravni zaključak prvostepenog suda za sada se ne može prihvatiti kao pravilan. Prema članu 55. Zakona, u sporovima protiv fizičkog ili pravnog lica koje ima sedište u inostranstvu, za obaveze koje

su nastale u Republici Srbiji ili koje se moraju izvršiti na teritoriji Republike Srbije, nadležnost suda Republike Srbije po-stoji ako to lice ima na teritoriji Republike Srbije svoje predstavništvo ili zastupništvo ili ako je u Republici Srbiji sedište pravnog lica kome je povereno vršenje njegovih poslova...

Kako privredno društvo „Š” iz A. nije, u skladu sa pozitivnim zakonskim propisima, registrovano kao predstavništvo ili zastupništvo ovde tuženog, niti je tužilac dostavio odgovarajući dokaz da je to preduzeće lice kome je tuženi poverio vršenje poslova na teritoriji Republike Srbije, za sada se ne može prihvatiti zaključak prvostepenog suda da je domaći sud međunarodno nadležan, shodno pravilima iz člana 55. Zakona.

Samo u slučaju da tužilac dostavi odgovarajuće dokaze da je „Š.” iz A. registrovan kao predstavništvo ili zastupniš-tvo tuženog na teritoriji Republike Srbije, odnosno da mu je povereno vršenje poslova tuženog na teritoriji Republike Srbije, mogla bi se zasnovati međunarodna nadležnost domaćeg suda... Činjenica da je isto fizičko lice osnivač kako tuženog, tako i preduzeća „Š” iz A. ne predstavlja odgovarajući dokaz da je domaćem pravnom licu povereno vršenje poslova tuženog na teritoriji Republike Srbije.” •

(Rešenje Privrednog apelacionog suda, Pž. 9461/2012 od 25.7.2012. godine)

PRIVREDNI APELACIONI SUD

TERET DOKAZIVANJA ČINJENICE O PRETRPLJENOJ ŠTETI U VEĆEM IZNOSU OD ONOG KOJI JE PREVOZILAC PRIZNAO

Uredba o ratifikaciji Konvencije o ugovoru za međunarodni prevoz robe drumom (CMR)

čl. 3, 17 i 25

DUŽNOST OŠTEĆENOG

• Teret dokazivanja činjenice da je pretrpljena šteta, shodno članu 25. Konvencije o ugovoru za međunarodni prevoz robe drumom, veća od one koju je, na osnovu člana 17. iste konvencije, prevozilac priznao, je na oštećenom.

SUDSKA PRAKSA


Iz obrazloženja:„Naime, odredbom člana 3. Konvencije o ugovoru za međunarodni prevoz robe drumom (dalje: Konvencija) propi-

sano je da prevozilac, ovde tužilac, odgovara za radnje i propuste njegovih predstavnika ili službenika ili svih drugih lica čijim se uslugama on koristi za izvršenje prevoza, kada takvi predstavnici, službenici ili druga lica postupaju u okviru njihovog zaposlenja, kao i da su takve radnje i propusti bili njegovi sopstveni. Shodno članu 17. stav 1. Konvencije, pre-vozilac odgovara i za potpuni ili delimičan gubitak robe i za oštećenja iste, koja nastupe od vremena preuzimanja robe do vremena isporuke, kao i za ma kakvo zakašnjenje u isporuci.

Shodno članu 25. Konvencije, naknada za potpun ili delimičan gubitak robe se obračunava na različite načine, odno-sno prema vrednosti robe u vreme ili u mestu u kome je roba bila primljena na prevoz, ili prema berzanskoj ceni robe, ili ako takve cene ne postoje, prema tekućim tržnim cenama ili, ako ne postoji berzanska cena robe ili tekuća tržišna cena, onda na osnovu normalne vrednosti robe iste vrste i kvaliteta, s tim što naknada ne može preći 25 franaka po kg bruto težine manjka. „Franak” znači franak u zlatu težine 10/31 grama i finoće 0,900.

U konkretnom slučaju, nesporno je da je vrednost izgubljenog dela robe iznosi 5.586,15 evra i da je do gubitka robe došlo prilikom prevoza od strane prevozioca, kojeg je angažovao tužilac, iz čega, shodno čl. 3. i 17. Konvencije, proizlazi odgovornost tužioca za naknadu tuženom delimičnog gubitka robe. Kako je tužilac na ime delimičnog gubitka robe tuženom priznao štetu u visini od 793,36 evra, to je na tuženom bio teret dokazivanja činjenice, kako je to prvostepeni sud pravilno zaključio, da je limit tužioca veći, odnosno da je tužilac dužan da isplati naknadu koja je veća od iznosa koji je on priznao od 793,36 evra. Kako tuženi do zaključenja glavne rasprave nije predložio izvođenje dokaza u prilog svojih navoda, da je tužilac trebalo da prizna veći iznos od priznatog na ime naknade vrednosti izgubljene robe, to je o postojanju te bitne činjenice prvostepeni sud pravilno zaključio primenom pravila o teretu dokazivanja, i kao utvrđenu činjenicu vrednosti dela robe koja je izgubljena uzeo vrednost od 793,36 evra, a u odnosu za koji iznos je tužilac umanjio cenu prevoza, i u preostalom delu obavezao tuženog na plaćanje prevoznine.”

(Presuda Privrednog apelacionog suda, Pž. 4362/2012 od 30.1.2013. godine)

KALENDARI OBAVEZA


OPIS OBAVEZE ZAKONSKI ROK ZA

DOSTAVLJANJE IZVEŠTAJA - OBRASCA

OSNOV PROPIS

D E K A D A

Banke su dužne da po poslovima s finansijskim derivatima dostavljaju NBS sledeće izveštaje: - izveštaj o zaključenim finansijskim derivatima između banke i druge banke/rezidenata/nerezidenata - na Obrascu FINDER 1 (Prilog 1); - izveštaj o deviznim plaćanjima/naplatama preko banke po osnovu trgovine finansijskim derivatima između rezidenata i nerezidenata - na Obrascu FINDER 2 (Prilog 2) - izveštaj o ugovorenim poslovima između banke i druge banke/rezidenata/nerezidenata koji sadrže derivatnu klauzulu - na Obrascu FINDER 3 (Prilog 3)

Za svaku dekadu - u roku od pet dana od isteka dekade

Poslovi s finansijskim derivatima

Tačka 10. Odluke o obavljanju poslova s finansijskim derivatima ("Sl. glasnik RS", br. 85/2011)

M E S E Č N I

Mesečni izveštaj o ulaganju u dužničke hartije od vrednosti - izdavaoci rezidenti i nerezidenti dostavljaju elektronski NBS na i-mejl adresu: [email protected] - Obrazac HOV1)

Do 10. u mesecu za prethodni mesec

Ulaganje u dužničke hartije od vrednosti

Tačka 2. Uputstva za sprovođenje Odluke o obavezi izveštavanja u poslovanju sa inostranstvom ("Sl. glasnik RS", br. 87/2009)

Mesečni izveštaj o kratkoročnim oročenim bankarskim depozitima u devizama s rokom otplate do godinu dana - Obrazac DE, u elektronskom obliku

Do 15. u mesecu za prethodni mesec

Kratkoročni oročeni bankarski depoziti u

devizama, koje banka uzima od strane

banke (zaduženje) ili odobrava stranoj banci (odobrenje)

Tačka 8. Odluke o evidentiranju kreditnih poslova sa inostranstvom ("Sl. glasnik RS", br. 85/2011)

KALENDAR OBAVEZA PO SPOLJNOTRGOVINSKIM I DEVIZNIM POSLOVIMA

Mart 2013. godine

Mart 2013.P U S Č P S N

1 2 34 5 6 7 8 9 1011 12 13 14 15 16 1718 19 20 21 22 23 2425 26 27 28 29 30 31

KALENDARI OBAVEZA




OSNOV PROPIS

P O V R E M E N I

Rezident, koji drži devize na računu kod banke u inostranstvu, dužan je da, u roku od 30 dana, po prestanku razloga zbog kojih mu je omogućeno da drži devize na računu kod banke u inostranstvu, unese u Republiku Srbiju preostala sredstva i ugasi taj račun

30 dana po prestanku propisanih razloga za držanje deviza na računu kod banke u

inostranstvu

Depozitni poslovi rezidenata u inostranstvu

Član 27. Zakona o deviznom poslovanju i tačka 2. stav 2. Odluke o uslovima pod kojima i načinu na koji rezidenti mogu držati devize na računu kod banke u inostranstvu ("Sl. glasnik RS", br. 31/2012)

Rezident, kome je NBS odobrila držanje deviza na računu kod banke u inostranstvu, dužan je da NBS dostavi podatke o broju deviznog računa kod banke u inostranstvu

30 dana od dana otvaranja deviznog računa kod banke u

inostranstvu

Depozitni poslovi rezidenata u inostranstvu

Član 27. Zakona o deviznom poslovanju i tačka 6. stav 1. Odluke o uslovima pod kojima i načinu na koji rezidenti mogu držati devize na računu kod banke u inostranstvu

Rezident, kome je odobren kompenzacioni posao, dužan je da Ministarstvu finansija dostavi obračun o izvršenju tog posla i dokumentaciju na osnovu koje je obračun sastavljen

30 dana od dana završetka kompenzacionog posla

Kompenzacioni poslovi

Tačka 5. Odluke o bližim uslovima za plaćanje, odnosno naplatu u robi, odnosno uslugama ("Sl. glasnik RS", br. 109/2005)

Rezident, koji je odustao od odobrenog kompenzacionog posla, dužan je da Ministarstvu za ekonomske odnose sa inostranstvom podnese zahtev o ukidanju rešenja o odobrenom kompenzacionom poslu

15 dana od dana odustajanja od kompenzacionog posla

Kompenzacioni poslovi

Tačka 7. Odluke o bližim uslovima za plaćanje, odnosno naplatu u robi, odnosno uslugama

Prijava rezidenta NBS o zaključenom kreditnom poslu zaduženja u inostranstvu - Obrazac KZ-2; izmena, odnosno storno ili gašenje prijave kreditnog zaduženja - Obrazac KZ-5; plan korišćenja po kreditnom zaduženju (Obrazac KZ-3A), koji se dostavlja uz prijavu kreditnog zaduženja; specifikacija uz prijavu kreditnog zaduženja (Obrazac KZ-7), koja se dostavlja uz prijavu kreditnog zaduženja ako u kreditnom poslu učestvuje više korisnika kredita, više nerezidenata - kreditora ili se sredstva koriste za više namena; realizacija korišćenja, plan i realizacija otplate po kreditnom zaduženju (Obrazac KZ-3B)

Deset dana od dana zaključenja/izmena/raskida

ugovora o kreditnom poslu, odnosno od dana korišćenja/

otplate kredita/zajma, i to preko banke preko koje se

kredit koristi, odnosno banke garanta ako je kredit zaključen uz garanciju banke, u papirnom

i elektronskom obliku, osim Obrasca KZ-3B, koji se dostavlja

isključivo u elektronskom obliku

Zaključenje posla kreditnog zaduženja

u inostranstvu

Tačka 5. stav 2. Odluke o evidentiranju kreditnih poslova sa inostranstvom

Prijava rezidenta NBS kreditnog odobrenja (Obrazac KO-2; izmena, odnosno storno ili gašenje prijave kreditnog odobrenja (Obrazac KO-5); plan korišćenja po kreditnom odobrenju (Obrazac KO-3A); realizacija korišćenja, plan i realizacija naplate po kreditnom odobrenju (Obrazac KO-3B)

Deset dana od dana zaključenja/izmena/raskida

ugovora o kreditnom poslu, odnosno od dana korišćenja/

naplate kredita/zajma, i to preko banke preko koje se kredit koristi, u papirnom i elektronskom obliku, osim

Obrasca KO-3B, koji se dostavlja isključivo u elektronskom obliku

Zaključenje posla kreditnog odobrenja

u inostranstvu


KALENDARI OBAVEZA




OSNOV PROPIS

P O V R E M E N I

Rezident - pravno lice podnosi NBS prijavu o jemstvu po kreditnom poslu između dva nerezidenta u inostranstvu - Obrazac G-1

Deset dana od dana donošenja odluke organa upravljanja rezidenta - pravnog lica o davanju jemstva u korist

nerezidenta - kreditora po kreditnom poslu između dva nerezidenta u inostranstvu

Davanje jemstva po kreditnom poslu

između dva nerezidenta


Promene po kreditnom poslu sa inostranstvom u devizama nastale na osnovu rešenja o prebijanju, rezident evidentira kod Narodne banke Srbije, i to: - za komercijalne, robne, finansijske i subordinirane kredite ili zajmove koje je u skladu sa Zakonom uzeo od nerezidenta ili odobrio nerezidentu; - za kreditne poslove iz člana 4. Zakona

Deset dana od dana donošenja rešenja o prebijanju, odnosno

deset dana od dana isteka tromesečja u kome je doneto

rešenje o prebijanju

Kreditni poslovi sa inostranstvom u

devizama nastali na osnovu rešenja o

prebijanju

Član 7. Uredbe o uslovima i načinu prebijanja dugovanja i potraživanja po osnovu kreditnih poslova sa inostranstvom u devizama ("Sl. glasnik RS", br. 99/2011)2)

1) Izveštaj se sačinjava u SAD dolarima prema zvaničnom srednjem kursu SAD dolara poslednjeg dana izveštajnog perioda. 2) Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o deviznom poslovanju („Sl. glasnik RS”, br. 119/2012, stupio na snagu 25.12.2012.

godine) propisano je da će se podzakonski propisi za izvršavanje ovog zakona doneti u roku od šest meseci od dana njegovog stupanja na snagu. Donošenjem novih podzakonskih propisa biće stavljene van snage:

• Uredba o uslovima i načinu prebijanja dugovanja i potraživanja po osnovu kreditnih poslova sa inostranstvom u devizama („Sl. glasnik RS”, br. 99/2011) i

• Uredba o uslovima i načinu prebijanja dugovanja i potraživanja po osnovu realizovanog spoljnotrgovinskog prometa robe i usluga i izveštavanju Deviznog inspektorata o prebijanju („Sl. glasnik RS”, br. 14/2012).

Napomena:

• Prelaznim i završnim odredbama Odluke o evidentiranju kreditnih poslova sa inostranstvom („Sl. glasnik RS”, br. 85/2011, stupila na snagu 24.11.2011. godine) je utvrđeno da se odredbe ove odluke primenjuju na kreditne poslove sa inostranstvom koji su evidentirani u skladu sa odredbama Odluke o načinu, rokovima i obrascima za evidentiranje kreditnih poslova sa inostranstvom („Sl. glasnik RS”, br. 9/2007, 24/2008, 120/2008, 40/2009 i 88/2009) a čija realizacija nije okončana do dana stupanja na snagu ove odluke.

Odredbe ove odluke primenjuju se i na poslove izvoza i uvoza unapred plaćene robe ili usluge sa ugovorenim rokom dužim od 180 dana koji su evidentirani u skladu sa odredbama Odluke o uslovima i načinu evidentiranja kreditnih poslova sa inostranstvom iz člana 4. stav 2. i člana 5. stav 3. Zakona o deviznom poslovanju („Sl. glasnik RS”, br. 11/2007 i 96/2009) a čija realizacija nije okončana do dana stupanja na snagu ove odluke. Po navedenim poslovima po kojima do dana stupanja na snagu ove odluke nije istekao ugovoreni rok naplate ili uvoza, rezidenti podnose Narodnoj banci Srbije na evidentiranje izveštaje - na sledećem obrascu: izveštaj o potraživanju rezidenta po prethodno evidentiranom poslu izvoza/uvoza unapred plaćene robe ili usluge po kome nije istekao ugovoreni rok (Obrazac P-2), koji se dostavlja tromesečno, i to do: 10. januara, 10. aprila, 10. jula i 10. oktobra za prethodno tromesečje u kalendarskoj godini, u elektronskom obliku, u eksel formatu, na i-mejl adresu: [email protected]. Poslovi po kojima je do dana stupanja na snagu ove odluke istekao ugovoreni rok naplate ili uvoza a nije ugovoren novi rok - evidentiraju se na Obrascu P-1 ako je od dana nastalog potraživanja proteklo više od godinu dana. Poslove po kojima je do dana stupanja na snagu ove odluke istekao ugovoreni rok naplate ili uvoza i ugovoren novi rok duži od godinu dana od dana nastalog potraživanja ili je ugovorena kamata - rezident evidentira kao kreditno odobrenje, u skladu sa ovom odlukom. • Danom stupanja na snagu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Sl. glasnik

RS”, br. 93/2012, stupio na snagu 6.10.2012. godine) prestaje da važi Uredba o bližim uslovima i načinu vršenja kontrole deviznog poslovanja rezidenata i nerezidenata („Sl. glasnik RS”, br. 112/2006, 39/2010 i 15/2012), odnosno prestaju dosadašnje obaveze izveštavanja koje su bile propisane ovom uredbom.

KALENDARI OBAVEZA


P E R I O D

OPIS OBAVEZE OBRAČUNSKI PERIOD

ZAKONSKI ROK ZA (PLAĆANJE ILI DOSTAVLJANJE

PORESKE PRIJAVE) IZVRŠENJE OBAVEZE

STOPA OSNOV PROPIS

Mart April

G O D I Š

NJ I

Pravna lica - obveznici poreza na dobit pravnih lica koji je u vidu akontacije platio manje poreza nego što je bio dužan da plati po obavezi obračunatoj u poreskoj prijavi, dužan je da razliku uplati najkasnije do podnošenja poreske prijave.

2012. 10.3.2013. 10%

Razlika iznosa akontacione uplate i obračunatog poreza na dobit pravnih lica.

Član 67. Zakona o porezu na dobit pravnih lica ("Sl. glasnik RS", br. 25/2001, 80/2002, 80/2002 - dr. zakon, 43/2003, 84/2004, 18/2010, 101/2011 i 119/2012)

Pravna lica - obveznici poreza na dobit pravnih lica dostavljaju nadležnom poreskom organu poresku prijavu u kojoj je obračunat porez (obrasci PDP, PDN i PDO) i poreski bilans (obrasci PB-1, PBN i PBPJ)

2012. 10.3.2013. 10%Utvrđivanje

godišnjeg poreza na dobit pravnih lica


KALENDAR PORESKIH I DRUGIH OBAVEZA Mart / April 2013. godine

Mart 2013.P U S Č P S N

1 2 34 5 6 7 8 9 1011 12 13 14 15 16 1718 19 20 21 22 23 2425 26 27 28 29 30 31

April 2013.P U S Č P S N1 2 3 4 5 6 78 9 10 11 12 13 1415 16 17 18 19 20 2122 23 24 25 26 27 2829 30

KALENDARI OBAVEZA


P E R I O D




STOPA OSNOV PROPIS

Mart April

G O D I Š

NJ I

Pravna lica - obveznici akcize podnose godišnji obračun akcize zajedno sa godišnjim poreskim bilansom na obrascu PP OAK

2012. 10.3.2013.

Stavljanje u promet

ili uvoz u toku 2012. godine

Član 25. Zakona o akcizama ("Sl. glasnik RS", br. 22/2001, 73/2001, 80/2002, 43/2003, 72/2003, 43/2004, 55/2004, 135/2004, 46/2005, 101/2005 - dr. zakon, 61/2007, 5/2009, 31/2009, 101/2010, 43/2011, 101/2011, 6/2012 - usklađeni din. izn., 43/2012 - odluka, 76/2012 - odluka, 93/2012, 119/2012 i 8/2013 - usklađeni din. izn.)

Priređivač posebnih igara na sreću u igračnicama dužan je da Upravi za igre na sreću dostavi bilans stanja, bilans uspeha, izveštaj o tokovima gotovine, izveštaj o promenama na kapitalu, napomene uz finansijske izveštaje i statistički aneks.

2012. 10.3.2013.

Godišnje poslovanje priređivača posebnih

igara na sreću u igračnicama

Član 61. stav 1. Zakona o igrama na sreću ("Sl. glasnik RS", br. 88/2011 i 93/2012 - dr. zakon)

Obveznik izvršavanja poslova radi sprečavanja pranja novca je dužan da sačini godišnji izveštaj o izvršenoj unutrašnjoj kontroli i preduzetim merama nakon te kontrole. Obveznik je dužan da izveštaj dostavi Upravi i organima koji vrše nadzor nad primenom Zakona, na njihov zahtev u roku od tri dana od dana podnošenja tog zahteva.

2012. 15.3.2013.

Usluge koje obveznik pruža u okviru

svoje delatnosti ili transakciju a koje spadaju u nisko rizičnu grupu za pranje novca ili

finansiranje terorizma

U skladu sa Zakonom o sprečavanju pranja novca i finansiranju terorizma ("Sl. glasnik RS", br. 20/2009, 72/2009 i 91/2010) - Član 11. Pravilnika o metodologiji za izvršavanje poslova u skladu sa zakonom o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma ("Sl. glasnik RS", br. 7/2010 i 41/2011)

Preduzetnici - obveznici akcize podnose godišnji obračun akcize zajedno sa godišnjim poreskim bilansom na obrascu PP OAK

2012. 15.3.2013.

Stavljanje u promet

ili uvoz u toku 2012. godine

Član 25. Zakona o akcizama ("Sl. glasnik RS", br. 22/2001, 73/2001, 80/2002, 43/2003, 72/2003, 43/2004, 55/2004, 135/2004, 46/2005, 101/2005 - dr. zakon, 61/2007, 5/2009, 31/2009, 101/2010, 43/2011, 101/2011, 6/2012 - usklađeni din. izn., 43/2012 - odluka, 76/2012 - odluka, 93/2012, 119/2012 i 8/2013 - usklađeni din. izn.)

KALENDARI OBAVEZA


P E R I O D




STOPA OSNOV PROPIS

Mart April

G O D I Š

NJ I

Preduzetnik i obveznik poreza na prihode od poljoprivrede i šumarstva, koji vode poslovne knjige, dužni su da poresku prijavu i poreski bilans, sa tačnim podacima, podnesu nadležnom poreskom organu na obrascu PPDG-1, odnosno PB-2

2012. 15.3.2013.

Prijava za porez na prihode od

samostalne delatnosti i

poreski bilans

Član 93. Zakona o porezu na dohodak građana ("Sl. glasnik RS", br. 24/2001, 80/2002, 80/2002 - dr. zakon, 135/2004, 62/2006, 65/2006 - ispr., 31/2009, 44/2009, 18/2010, 50/2011, 91/2011 - odluka US, 7/2012 - usklađeni din. izn., 93/2012, 114/2012 - odluka US i 8/2013 - usklađeni din. izn.)

Obveznik godišnjeg poreza na dohodak građana dužan je da za ostvareni dohodak u godini za koju se vrši utvrđivanje poreza podnese poresku prijavu sa tačnim podacima nadležnom poreskom organu na obrascu PPDG-5

2012. 15.3.2013.

Godišnji porez na dohodak građana

plaća se na osnovicu iz člana 88. ovog zakona,

po sledećim stopama:

- na iznos do šestostruke

prosečne godišnje zarade - 10%;

na iznos preko šestostruke

prosečne godišnje zarade

- 10% na iznos do šestostruke

prosečne godišnje zarade - 15%

na iznos preko šestostruke

prosečne godišnje zarade.

Ostvareni dohodak u 2012. godini


Obveznici plaćanja naknade dostavljaju Agenciji za zaštitu životne sredine godišnji izveštaj o stavljanju proizvoda po vrstama na tržište Republike Srbije

2012. 31.3.2013.

Godišnji izveštaj o stavljanju proizvoda

po vrstama na tržište Republike Srbije

Član 4. Uredbe o proizvodima koji posle upotrebe postaju posebni tokovi otpada, obrascu dnevne evidencije o količini i vrsti proizvedenih i uvezenih proizvoda i godišnjeg izveštaja, načinu i rokovima dostavljanja godišnjeg izveštaja, obveznicima plaćanja naknade, kriterijumima za obračun, visinu i način obračunavanja i plaćanja naknade ("Sl. glasnik RS", br. 54/2010, 86/2011 i 15/2012)

KALENDARI OBAVEZA


P E R I O D




STOPA OSNOV PROPIS

Mart April

G O D I Š

NJ I

Obveznici plaćanja naknade za ambalažu dostavljaju Agenciji za zaštitu životne sredine godišnji izveštaj o upravljanju ambalažom i ambalažnim otpadom

2012. 31.3.2013.

Godišnji izveštaj o upravljanju ambalažom i ambalažnim

otpadom

Zakon o ambalaži i ambalažnom otpadu ("Sl. glasnik RS", br. 36/2009) u vezi sa članom 9. Uredbe o kriterijumima za obračun naknade za ambalažu ili upakovan proizvod i oslobađanje od plaćanja naknade, obveznicima plaćanja, visini naknade, kao i o načinu obračunavanja i plaćanja naknade ("Sl. glasnik RS", br. 8/2010)

Obveznik poreza na imovinu - pravno lice, odnosno preduzetnik koji vodi poslovne knjige - za imovinu koja služi za obavljanje delatnosti, jedinici lokalne samouprave na čijoj teritoriji se nalazi nepokretnost podnosi poresku prijavu na imovinu, sa tačnim podacima, Obrazac - PPI-1

2012. 31.3.2013.Porez na imovinu

koja služi za obavljanje delatnosti

Član 34. Zakona o porezima na imovinu ("Sl. glasnik RS", br. 26/2001, "Sl. list SRJ", br. 42/2002 - odluka SUS i "Sl. glasnik RS", br. 80/2002, 80/2002 - dr. zakon, 135/2004, 61/2007, 5/2009, 101/2010, 24/2011, 78/2011 i 57/2012 - odluka US)

Obveznik poreza na imovinu - preduzetnici koji vode poslovne knjige - za imovinu koja ne služi za obavljanje delatnosti, paušalci i fizička lica, jedinici lokalne samouprave na čijoj teritoriji se nalazi nepokretnost podnose poresku prijavu na imovinu, sa tačnim podacima, Obrazac - PPI-2

2012. 31.3.2013.

Porez na imovinu koja ne služi za obavljanje

delatnosti, kao i promena podataka

koji su od uticaja na visinu poreske

obaveze

Član 34. Zakona o porezima na imovinu ("Sl. glasnik RS", br. 26/2001, "Sl. list SRJ", br. 42/2002 - odluka SUS i "Sl. glasnik RS", br. 80/2002, 80/2002 - dr. zakon, 135/2004, 61/2007, 5/2009, 101/2010, 24/2011, 78/2011 i 57/2012 - odluka US)

KALENDARI OBAVEZA


P E R I O D




STOPA OSNOV PROPIS

Mart April

G O D I Š

NJ I

Poreska uprava je dužna da, kvartalno sa presekom stanja na poslednji dan u poslednjem mesecu kvartala, na svojoj internet strani objavi obaveštenje o iznosu poreskog duga svih poreskih obveznika

januar - mart 2013. 31.3.2013.

Ispunjavanje poreskih obaveza

poreskih obveznika

Član 7. stav 7. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji ("Sl. glasnik RS", br. 80/2002, 84/2002 - ispr., 23/2003 - ispr., 70/2003, 55/2004, 61/2005, 85/2005 - dr. zakon, 62/2006 - dr. zakon, 63/2006 - ispr. dr. zakona, 61/2007, 20/2009, 72/2009 - dr. zakon, 53/2010, 101/2011, 2/2012 - ispr. i 93/2012)

Pravna lica koja sastavljaju konsolidovane finansijske izveštaje (matična pravna lica) dužna su da konsolidovane finansijske izveštaje za izveštajnu godinu dostave Agenciji najkasnije do 30. aprila naredne godine.

2012. 30.4.2012.

Godišnje poslovanje pravnih lica

koja sastavljaju konsolidovane

finansijske izveštaje

Član 30. stav 3. Zakona o računovodstvu i reviziji ("Sl. glasnik RS", br. 46/2006, 111/2009 i 99/2011 - dr. zakon)

T R O M E S E Č N I

Podnošenje zahteva za refakciju poreza na dodatu vrednost od strane tradicionalnih crkava i verskih zajednica

Oktobar - decembar 2012.

1.3.2013. (60 dana od isteka

kalendarskog tromesečja)

Tromesečni period u kome su dobra i

usluge nabavljene u Republici ili izvršen

uvoz dobara u Republiku Srbiju

Član 6. Pravilnika o postupku ostvarivanja prava na povraćaj PDV i o načinu i postupku refakcije i refundacije PDV ("Sl. glasnik RS", br. 107/2004, 65/2005, 63/2007, 107/2012 i 120/2012)

Obaveza proizvođača i obrađivača duvana da Ministarstvu poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva dostave izveštaj o proizvodnji, obradi i prometu duvana, obrađenog duvana i duvanskih proizvoda za prethodno tromesečje

januar - mart 2013. 10.4.2013.

Poslovanje proizvođača i

obrađivača duvana

Član 7. st. 3. i 4. Zakona o duvanu ("Sl. glasnik RS", br. 101/2005, 90/2007, 95/2010, 36/2011, 6/2012 - usklađeni izn., 69/2012 - usklađeni izn., 93/2012 i 8/2013 - usklađeni izn.)

KALENDARI OBAVEZA


P E R I O D




STOPA OSNOV PROPIS

Mart April


Obaveza proizvođača cigareta, odnosno alkoholnih pića da Ministarstvu finansija dostavi podatke o izdatim, iskorišćenim oštećenim i neiskorišćenim akciznim markicama u prethodnom tromesečju

januar - mart 2013. 15.4.2013.

Dostavljanje podataka o

oštećenim odnosno neiskorišćenim

akciznim markicama

Član 16. Uredbe o izgledu kontrolne akcizne markice, vrsti podataka na markici i načinu i postupku odobravanja i izdavanja markica, vođenja evidencija o odobrenim i izdatim markicama i obeležavanja cigareta i alkoholnih pića ("Sl. glasnik RS", br. 137/2004, 11/2005, 29/2005, 56/2005, 75/2005, 88/2005, 108/2006 i 83/2011)

Obaveza proizvođača, odnosno uvoznika da Ministarstvu finansija vrati oštećene odnosno neiskorišćene akcizne markice u prethodnom tromesečju, sa vidljivom oznakom serije i serijskim brojem markice, kao i da vrati markice za cigarete, odnosno alkoholna pića sa slovnom oznakom EC i EA

januar - mart 2013. 15.4.2013.

Vraćanje oštećenih odnosno

neiskorišćenih akciznih markica


Lice koje obavlja delatnost prevoza lica i stvari, kao i proizvođač, odnosno uvoznik istih kada ih koristi za sopstvene potrebe u transportne svrhe podnosi zahtev Poreskoj upravi za refakciju plaćene akcize na derivate nafte koji se kao motorno gorivo koriste za transportne svrhe za prevoz lica i stvari Obrazac - REF-T

januar - mart 2013.

Najranije 20.4.2013.

Refakcija plaćene akcize na derivate

nafte koji se kao motorno

gorivo koriste za transportne svrhe

Čl. 5 - 10. Pravilnika o bližim uslovima, načinu i postupku za ostvarivanje prava na refakciju plaćene akcize na derivate nafte iz člana 9. stav 1. tač. 3), 5) i 6) Zakona o akcizama, koji se koriste u transportne svrhe, za prevoz tereta u unutrašnjem rečnom saobraćaju, za poljoprivredne svrhe, za grejanje i u industrijske svrhe ("Sl. glasnik RS", br. 112/2012)

KALENDARI OBAVEZA


P E R I O D




STOPA OSNOV PROPIS

Mart April


Lice koje obavlja delatnost prevoza u unutrašnjem rečnom saobraćaju podnosi zahtev Poreskoj upravi za refakciju plaćene akcize na derivate nafte koji se kao motorno gorivo koriste za pogon brodova za prevoz tereta u unutrašnjem rečnom saobraćaju Obrazac REF-BP

januar - mart 2013.


Refakcija plaćene akcize na derivate nafte koji se kao motorno gorivo koriste za pogon

brodova


Lice koje ostale derivate nafte koji se dobijaju od frakcija nafte koje imaju raspon destilacije do 380°C koristi za industrijske svrhe Poreskoj upravi za refakciju plaćene akcize na derivate nafte koji se koriste u industrijske svrhe Obrazac REF-1

januar - mart 2013.



nafte koji se koriste u industrijske svrhe


Zahtev za refakciju diplomatskog i konzularnog predstavništva, odnosno međunarodne organizacije za refakciju PDV u prethodnom tromesečju - Obrazac REF 5

januar - mart 2013. . 30.4.2013.

Refakcija PDV diplomatskim i konzularnim

predstavništvima i međunarodnim organizacijama

Član 6b st. 1 - 4. Pravilnika o postupku ostvarivanja prava na povraćaj PDV i o načinu i postupku refakcije i refundacije PDV ("Sl. glasnik RS", br. 107/2004, 65/2005, 63/2007, 107/2012 i 120/2012)

M E S E Č N I

Zbirna poreska prijava za poreze po odbitku - Obrasci PP OD, PP OD-1 i PP OPJ-1 do PP OPJ-82)

1.2 - 28.2.2013. 1.3 - 31.3.2013. 5.3.2013. 5.4.2013.

Isplaćeni prihodi na koje se plaća

porez po odbitku

Član 41. stav 3. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji ("Sl. glasnik RS", br. 80/2002, 84/2002 - ispr., 23/2003 - ispr., 70/2003, 55/2004, 61/2005, 85/2005 - dr. zakon, 62/2006 - dr. zakon, 63/2006 - ispr. dr. zakona, 61/2007, 20/2009, 72/2009 - dr. zakon, 53/2010, 101/2011, 2/2012 - ispr. i 93/2012)

KALENDARI OBAVEZA


P E R I O D




STOPA OSNOV PROPIS

Mart April

M E S E Č N I

Periodična deklaracija za dopremljenu ili otpremljenu robu preko granice

1.2 - 28.2.2013. 1.3 - 31.3.2013. 5.3.2013. 5.4.2013.

Otpremljena ili dopremljena roba u

prethodnom mesecu

Član 7. Pravilnika o periodičnom deklarisanju robe ("Sl. glasnik RS", br. 111/2004)

Uplata naknade za dozvolu, odnosno za odobrenje za priređivanje igara na sreću i naknade za priređivanje klasičnih i posebnih igara na sreću**

1.2 - 28.2.2013. 1.3 - 31.3.2013. 5.3.2013. 5.4.2013.

Procenat od vrednosti

primljenih uplata

Čl. 35, 36, 54. i 55. Zakona o igrama na sreću ("Sl. glasnik RS", br. 88/2011 i 93/2012 - dr. zakon)

Evidencija o zbiru dnevnog prometa po automatima - OBRAZAC ZDP**

Ostvareni promet

Član 3. Pravilnika o načinu vođenja obaveznih evidencija o ostvarenom prometu po automatu ("Sl. glasnik RS", br. 129/2004 i 16/2011)

Evidencija o stanju mehaničkih i elektronskih brojčanika automata - OBRAZAC SB**

Stanje brojčanika

Član 4. Pravilnika o načinu vođenja obaveznih evidencija o ostvarenom prometu po automatu ("Sl. glasnik RS", br. 129/2004 i 16/2011)

Mesečni obračun ostvarenog prometa za svako uplatno-isplatno mesto kladionice - OBRAZAC MOP**

Ostvareni promet

Član 3. Pravilnika o načinu vođenja obaveznih evidencija o ostvarenom prometu u kladionicama ("Sl. glasnik RS", br. 129/2004)

Zbirni mesečni obračun naknade za priređivanje posebnih igara na sreću u igračnicama - OBRAZAC ZMON - Priređivači igara na sreću u igračnicama (dostavlja se Poreskoj upravi i Upravi za igre na sreću)**

1.2 - 28.2.2013. 1.3 - 31.3.2013. 5.3.2013. 5.4.2013.

Ukupna naknada za priređivanje igara na sreću

Član 7. Pravilnika o sadržini evidencija o osnovicama za obračunavanje i plaćanje naknade za priređivanje posebnih igara na sreću u igračnicama i napojnicama i o sadržini mesečnog obračuna naknade za priređivanje tih igara ("Sl. glasnik RS", br. 35/2006)

Obaveza Državne lutrije Srbije da na odgovarajući uplatni račun javnih prihoda uplati naknadu za priređivanje klasičnih igara na sreću

1.2 - 28.2.2013. 1.3 - 31.3.2013. 5.3.2013. 5.4.2013.

60% na osnovicu koja čini razliku između ukupne

vrednosti primljenih uplata i ukupnog iznosa fonda dobitaka

Priređivanje klasičnih igara na sreću

Član 35. st. 1 - 3. Zakona o igrama na sreću ("Sl. glasnik RS", br. 88/2011 i 93/2012 - dr. zakon)

KALENDARI OBAVEZA


P E R I O D




STOPA OSNOV PROPIS

Mart April

M E S E Č N I

Obaveza priređivača da na odgovarajući uplatni račun javnih prihoda uplati naknadu za priređivanje svake posebne igre na sreću u igračnicama

1.2 - 28.2.2013. 1.3 - 31.3.2013. 5.3.2013. 5.4.2013.

3% na vrednost primljenih uplata - kod igara koje učesnici igraju

jedni protiv drugih (poker), odnosno

25% na razliku između vrednosti primljenih uplata i

isplaćenih dobitaka kod ostalih igara

Priređivanje posebnih igara na sreću u

igračnicama

Član 59. Zakona o igrama na sreću ("Sl. glasnik RS", br. 88/2011 i 93/2012 - dr. zakon)

Obaveza priređi-vača da Poreskoj upravi i Upravi za igre na sreću dostavi mesečni obračun naknade za priređivanje za svaku vrstu igara, odnosno stola za igre na sreću posebno, zajedno sa dokazom o uplati naknade za priređivanje.

1.2 - 28.2.2013. 1.3 - 31.3.2013. 5.3.2013. 5.4.2013.

3% na vrednost primljenih uplata - kod igara koje učesnici igraju

jedni protiv drugih (poker), odnosno

25% na razliku između vrednosti primljenih uplata i

isplaćenih dobitaka kod ostalih igara

Priređivanje posebnih igara na sreću u

igračnicama


Obaveza priređivača da na odgovarajući uplatni račun javnih prihoda uplati na-knadu za dobijeno odobrenje za prire-đivanje posebnih igara na sreću na automatima

1.2 - 28.2.2013. 1.3 - 31.3.2013. 5.3.2013. 5.4.2013.

25 evra u dinarskoj protivvrednosti

po automatu

Priređivanje igara na sreću na automatima


Obaveza priređiva-ča da na odgovara-jući uplatni račun javnih prihoda uplati naknadu za priređivanje poseb-nih igara na sreću na automatima

1.2 - 28.2.2013. 1.3 - 31.3.2013. 5.3.2013. 5.4.2013.

5% (ne manje od 35 evra) na osnovicu

koju čini razlika ukupno ostvarenih

uplata i isplata

Priređivanje igara na sreću na automatima

Član 81. st. 1 - 2. Zakona o igrama na sreću ("Sl. glasnik RS", br. 88/2011 i 93/2012 - dr. zakon)

Obaveza priređivača da na odgovarajući uplatni račun javnih prihoda uplati naknadu za dobijeno odobrenje za priređivanje posebnih igara na sreću - klađenje

1.2 - 28.2.2013. 1.3 - 31.3.2013. 5.3.2013. 5.4.2013.

100 evra u dinarskoj

protivvrednosti - po kladionici

Priređivanje posebnih igara na

sreću - klađenje


KALENDARI OBAVEZA


P E R I O D




STOPA OSNOV PROPIS

Mart April

M E S E Č N I

Obaveza priređivača da na odgovarajući uplatni račun javnih prihoda uplati naknadu za priređivanje igara na sreću - klađenje

1.2 - 28.2.2013. 1.3 - 31.3.2013. 5.3.2013. 5.4.2013.

15% (ne manje od 500 evra) na

osnovicu koju čini razlika ukupno

ostvarenih uplata i isplata - po

kladionici

Priređivanje posebnih igara na

sreću - klađenje


Obaveza priređivača da na odgovarajući uplatni račun javnih prihoda uplati naknadu za dobijeno odobrenje za priređivanje svih vrsta igara na sreću preko sredstava elektronske komunikacije

1.2 - 28.2.2013. 1.3 - 31.3.2013. 5.3.2013. 5.4.2013.

2.500 evra u dinarskoj

protivvrednosti

Priređivanje svih vrsta igara na sreću

preko sredstava elektronske

komunikacije


Obaveza priređivača da na odgovarajući uplatni račun javnih prihoda uplati naknadu za priređivanje svih vrsta igara na sreću preko sredstava elektronske komunikacije

1.2 - 28.2.2013. 1.3 - 31.3.2013. 5.3.2013. 5.4.2013.

15% (ne manje od 7.500 evra)

na osnovicu koju čini razlika

ukupno ostvarenih uplata i isplata kod klađenja,

odnosno 5% (ne manje od 7.500

evra) na osnovicu koju čini razlika

ukupno ostvarenih uplata i isplata

kod ostalih igara

Priređivanje svih vrsta igara na sreću

preko sredstava elektronske

komunikacije


Obaveštenje o zaključenim ugovorima o izvođenju estradnih programa zabavne i narodne muzike i drugih zabavnih programa - OBRAZAC OZU

1.2 - 28.2.2013. 1.3 - 31.3.2013. 5.3.2013. 5.4.2013. Zaključeni ugovori

- estrada -

Član 108a Zakona o porezu na dohodak građana ("Sl. glasnik RS", br. 24/2001, 80/2002, 80/2002 - dr. zakon, 135/2004, 62/2006, 65/2006 - ispr., 31/2009, 44/2009, 18/2010, 50/2011, 91/2011 - odluka US, 7/2012 - usklađeni din. izn., 93/2012, 114/2012 - odluka US i 8/2013 - usklađeni din. izn.) i Pravilnik o sadržini prijave za upis u Registar isplatilaca prihoda po osnovu estradnih programa zabavne i narodne muzike i drugih zabavnih programa i sadržini obaveštenja o zaključenim ugovorima o izvođenju tih programa ("Sl. glasnik RS", br. 139/2004)

KALENDARI OBAVEZA


P E R I O D




STOPA OSNOV PROPIS

Mart April

M E S E Č N I

Obaveza poslo-davca da prilikom isplate zarada Poreskoj upravi dostavi izveštaj o izvršenju obaveze zapošljavanja oso-ba sa invaliditetom u skladu sa zako-nom - Obrazac IOSI

1.2 - 28.2.2013. 1.3 - 31.3.2013. 5.3.2013. 5.4.2013.

Obaveza zapošljavanja osoba

sa invaliditetom

Član 24. Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom ("Sl. glasnik RS", br. 36/2009) u vezi sa članom 12. Pravilnika o načinu praćenja izvršavanja obaveze zapošljavanja osoba sa invaliditetom i načinu dokazivanja izvršavanja te obaveze ("Sl. glasnik RS", br. 33/2010 i 48/2010 - ispr.)

Porez na dohodak na ostale prihode (ugovori o autor-skom pravu, o za-kupu nepokretno-sti, opreme i druge pokretne imovine, ugovori o delu, o privremenim i povremenim poslo-vima i drugi prihodi - OBRAZAC PP OPJ 2 do PP OPJ 8)

1.2 - 28.2.2013. 1.3 - 31.3.2013. 5.3.2013. 5.4.2013.

Stopa poreza na ostale prihode

iznosi 20% stopa poreza na prihode

od osiguranja lica iznosi 15%

Bruto iznos naknade od ostalih prihoda

Čl. 85. i 86. Zakona o porezu na dohodak građana ("Sl. glasnik RS", br. 24/2001, 80/2002, 80/2002 - dr. zakon, 135/2004, 62/2006, 65/2006 - ispr., 31/2009, 44/2009, 18/2010, 50/2011, 91/2011 - odluka US, 7/2012 - usklađeni din. izn., 93/2012, 114/2012 - odluka US i 8/2013 - usklađeni din. izn.)

Poljoprivredno gazdinstvo koje de-rivate nafte koriste kao motorno gori-vo za poljoprivred-ne svrhe Poreskoj upravi podnosi zahtev za refakciju plaćene akcize Obrazac REF-PG

1.2 - 28.2.2013. 1.3 - 31.3.2013.


Najranij 10.4.2013.


nafte koji se koriste kao motorno gorivo

za poljoprivredne svrhe


Mesečni izveštaj o poslovanju otvorenog odnosno zatvorenog investicionog fonda na propisanom obrascu OIF, ZIF za prethodni mesec i Mesečni izveštaj o poslovanju društva za upravljanje za prethodni mesec, na propisanom obrascu

1.2 - 28.2.2013. 1.3 - 31.3.2013. 10.3.2013. 10.4.2013. Izveštaj o poslovanju

investicionih fondova

Član 72. Pravilnika o uslovima za obavljanje delatnosti društva za upravljanje investicionim fondovima ("Sl. glasnik RS", br. 15/2009, 76/2009, 41/2011 i 44/2012)

KALENDARI OBAVEZA


P E R I O D




STOPA OSNOV PROPIS

Mart April

M E S E Č N I

Podnošenje obrasca PID PDV-1 uz poresku prijavu PPPDV za januar - poreski obveznici koji pretežno vrše promet dobara u inostranstvo

1.2 - 28.2.2013. 1.3 - 31.3.2013. 10.3.2013. 10.4.2013. Promet dobara

u inostranstvo

Član 4. stav 2. Uredbe o krite-rijumima na osnovu kojih se utvrđuje šta se, u smislu Zakona o porezu na dodatu vrednost, smatra pretežnim prometom dobara u inostranstvo ("Sl. glasnik RS", br. 124/2004, 27/2005 i 4/2013)

Mesečni izveštaj o ulaganju u dužnič-ke hartije od vred-nosti - izdavaoci re-zidenti i nerezidenti - OBRAZAC HOV4)

1.2 - 28.2.2013. 1.3 - 31.3.2013. 10.3.2013. 10.4.2013. Visina ulaganja

Uputstvo za sprovođenje Odluke o obavezi izveštavanja u poslovanju sa inostranstvom ("Sl. glasnik RS", br. 87/2009)

Mesečni obračun poreza na premije neživotnog osigu-ranja - OBRAZAC MOPPNO

1.2 - 28.2.2013. 1.3 - 31.3.2013. 10.3.2013. 10.4.2013. 5%

Zaključeni ugovori o neživotnom

osiguranju

Član 7. Zakona o osiguranju ("Sl. glasnik RS", br. 55/2004, 70/2004 - ispr., 61/2005, 61/2005 - dr. zakon, 85/2005 - dr. zakon, 101/2007, 63/2009 - odluka US, 107/2009, 99/2011 i 119/2012), čl. 3, 4. i 5. Zako-na o porezu na premije neživotnih osiguranja ("Sl. glasnik RS", br. 135/2004) i Pravilnika o načinu obračunavanja poreza na premije neživotnih osiguranja i o sadržini i načinu vođenja evidencije koja obezbeđuje vršenje kontrole obračuna i plaćanja poreza na premije neživotnih osiguranja ("Sl. glasnik RS", br. 140/2004)

Naknada za kori-šćenje građevin-skog zemljišta

1.2 - 28.2.2013. 1.3 - 31.3.2013. 10.3.2013. 10.4.2013.

Godišnja naknada za korišćenje građe-vinskog zemljišta

Član 20. Odluke o naknadi za korišćenje građevinskog zemljišta ("Sl. list grada Beograda", br. 37/2004, 7/2005, 19/2007, 40/2007, 53/2008, 60/2009, 45/2010, 2/2011 - ispr., 54/2011, 8/2012 i 65/2012)

Porez na dodatu vrednost - Poreski period za koji se obračunava PDV, predaje poreska prijava i plaća PDV je kalendarski me-sec za obveznika koji je u prethodnih 12 meseci ostvario ukupan promet veći od 50.000.000 dinara ili procenjuje da će u narednih 12 meseci ostvariti ukupan promet veći od 50.000.000 dinara, kao i za obveznika iz člana 36a zakona.

1.2 - 28.2.2013. 1.3 - 31.3.2013. 15.3.2013. 15.4.2013. 20%

8%

Promet dobara i usluga u kalendar-

skom mesecu

Čl. 48. i 49. Zakona o porezu na dodatu vrednost ("Sl. glasnik RS", br. 84/2004, 86/2004 - ispr., 61/2005, 61/2007 i 93/2012)

KALENDARI OBAVEZA


P E R I O D




STOPA OSNOV PROPIS

Mart April

M E S E Č N I

Radiodifuzna organizacija dostavlja PI podatke o prihodima odnosno troškovima, sa razdvojenim osnovama sticanja, kao i popis emitovanih interpretacija iz repertoara PI

1.2 - 28.2.2013. 1.3 - 31.3.2013. 15.3.2013. 15.4.2013.

Emitovane interpretacije iz

repertoara PI

Tarifa za upotrebu interpretacija iz repertoara PI snimljenih na komercijalne nosače zvuka (fonograme), odnosno zvuka i slike (videograme) ("Sl. glasnik RS", br. 6/2008, 119/2008 i 98/2011 - dr. tarifa)

Obaveza brokersko-dilerskog društva da Komisiji za hartije od vrednosti dostavi izveštaj o svome poslovanju

1.2 - 28.2.2013. 1.3 - 31.3.2013. 15.3.2013. 15.4.2013.

Poslovanje brokersko-

dilerskog društva za tekući mesec

Član 201. stav 1. tačka 2) Zakona o tržištu kapitala ("Sl. glasnik RS", br. 31/2011)

Dostavljanje evidencija o izdatim, iskorišćenim, oštećenim i neiskorišćenim markicama za cigarete, odnosno alkoholna pića

1.2 - 28.2.2013. 1.3 - 31.3.2013. 15.3.2013. 15.4.2013.

Uvoz cigareta, odnosno

alkoholnih pića


Porez na dobit pravnih lica

1.2 - 28.2.2013. 1.3 - 31.3.2013. 15.3.2013. 15.4.2013. 15%

Na osnovu poreske prijave za prethodnu

godinu, odnosno prethodni poreski

period ili na osnovu mesečne akontacije

iz poslednjeg meseca prethodnog

poreskog perioda


Porez na dohodak građana od samostalne delatnosti

Na osnovu rešenja Poreske uprave


KALENDARI OBAVEZA


P E R I O D




STOPA OSNOV PROPIS

Mart April

M E S E Č N I

Doprinosi za so-cijalno osiguranje - preduzetnici i lica koja su osniva-či privrednih društava, ako nisu obavezno osigu-rana po osnovu zaposlenja u dru-gom preduzeću, drugom pravnom licu, državnom organu ili organu jedinice lokalne samouprave

1.2 - 28.2.2013. 1.3 - 31.3.2013. 15.3.2013. 15.4.2013. 35,80%

Na osnovu rešenja Poreske uprave i ra-sta prosečne meseč-

ne bruto zarade iz prethodnog kvartala

Čl. 10. i 11. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju ("Sl. glasnik RS", br. 34/2003, 64/2004 - odluka USRS, 84/2004 - dr. zakon, 85/2005, 101/2005 - dr. zakon, 63/2006 - odluka USRS, 5/2009, 107/2009, 101/2010 i 93/2012), član 17. Zakona o zdrav-stvenom osiguranju ("Sl. glasnik RS", br. 107/2005, 109/2005 - ispr., 57/2011, 110/2012 - odluka US i 119/2012), član 4. Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti ("Sl. gla-snik RS", br. 36/2009 i 88/2010)

Obaveza proi-zvođača fiskalnih kasa da deponuje sredstva na rok od dve godine u visini od 5% od maloprodajne cene svake fiskalizovane fiskalne kase

1.2 - 28.2.2013. 1.3 - 31.3.2013. 15.3.2013. 15.4.2013.

Sredstva obezbeđe-nja za proizvođače

fiskalnih kasa

Član 24. st. 2. i 3. Zakona o fiskalnim kasama ("Sl. glasnik RS", br. 135/2004 i 93/2012)

Komunalna taksa za isticanje firme5)

Zakon o finansiranju lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 62/2006, 47/2011 i 93/2012)

Naknada za ure-đivanje građevin-skog zemljišta3)

1.2 - 28.2.2013. 1.3 - 31.3.2013. 15.3.2013. 15.4.2013.

Na osnovu rešenja Poreske uprave

ili odluke

Zakon o planiranju i izgradnji ("Sl. glasnik RS", br. 72/2009, 81/2009 - ispr., 64/2010 - odluka US, 24/2011 i 121/2012)

Korisnik, odnosno sopstvenik šuma plaća naknadu za korišćenje šuma i šumskog zemljišta

1.2 - 28.2.2013. 1.3 - 31.3.2013. 15.3.2013. 15.4.2013.

Na poresku osno-vicu primenjuje se stopa od 3%

odnosno 5%

Godišnji ukupan prihod korisnika

šuma ostvaren gaz-dovanjem šumama,

odnosno tržišna vrednost izrađenih drvnih sortimenata

na mestu seče

Član 85. Zakona o šumama ("Sl. glasnik RS", br. 30/2010 i 93/2012)

Obaveza proi-zvođača fiskalnih kasa da Poreskoj upravi - Centrala dostavi kumula-tivne podatke o broju fiskalizovanih fiskalnih kasa po tipu i modelu, njihovim malopro-dajnim cenama i iznosu depono-vanih sredstava

1.2 - 28.2.2013. 1.3 - 31.3.2013. 18.3.2013. 18.4.2013.

Sredstva obezbeđe-nja za proizvođače

fiskalnih kasa

Član 24. stav 5. Zakona o fiskalnim kasama ("Sl. glasnik RS", br. 135/2004 i 93/2012)

KALENDARI OBAVEZA


P E R I O D




STOPA OSNOV PROPIS

Mart April

M E S E Č N I

Privredni subjekt koje zagreva poslov-ni prostor, odnosno fizičko lice radi koje zagreva stam-beni prostor podnosi zahtev Poreskoj upravi za refakciju pla-ćene akcize na derivate nafte koji se koriste za grejanje poslov-nog, odnosno stambenog prostora Obrazac REF-G

1.2 - 28.2.2013. 1.3 - 31.3.2013.




nafte koji se koriste za grejanje

poslovnog, od-nosno stambe-nog prostora

Čl. 24 - 28. Pravilnika o bližim uslovima, načinu i postupku za ostvarivanje prava na refakciju plaćene akcize na derivate nafte iz člana 9. stav 1. tač. 3), 5) i 6) Zakona o akcizama, koji se koriste u transportne svrhe, za prevoz tereta u unu-trašnjem rečnom saobraćaju, za poljoprivredne svrhe, za grejanje i u industrijske svrhe ("Sl. glasnik RS", br. 112/2012)

Krajnji rok za isplatu zarada za prethodni mesec, odnosno obračun i uplata doprinosa za obavezno socijalno osiguranje iz i na najnižu osnovicu ako poslodavac nema sredstva za isplatu zarada

1.2 - 28.2.2013. 1.3 - 31.3.2013. 30.3.2013. 30.4.2013.

Isplaćena zarada ili obračunati doprinosi za

obavezno socijalno

osiguranje

Član 51. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje ("Sl. glasnik RS", br. 84/2004, 61/2005, 62/2006, 5/2009, 52/2011, 101/2011, 7/2012 - usklađeni din. izn. i 8/2013 - usklađeni din. izn.) u vezi sa članom 110. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005 i 54/2009)

P E T N A E S T O D N E V N I

Boravišna taksa

16.2 - 28.2.2013.

1.3 - 15.3.2013. 16.3 -

31.3.2013. 1.4 - 15.4.2013.

5.3.2013. 20.3.2013.

5.4.2013. 20.4.2013.

Boravišna taksa za svaki dan boravka u ugostiteljskom

objektu

Čl. 103. i 108. Zakona o turizmu ("Sl. glasnik RS", br. 36/2009, 88/2010, 99/2011 - dr. zakon i 93/2012)

Akciza1)

16.2 - 28.2.2013.

1.3 - 15.3.2013. 16.3 -

31.3.2013. 1.4 - 15.4.2013.

15.3.2013. 31.3.2013.

15.4.2013. 30.4.2013.

od 17,45 do 300 din.

Stavljanje u promet

ili uvoz

Čl. 9. do 14. Zakona o akcizama ("Sl. glasnik RS", br. 22/2001, 73/2001, 80/2002, 43/2003, 72/2003, 43/2004, 55/2004, 135/2004, 46/2005, 101/2005 - dr. zakon, 61/2007, 5/2009, 31/2009, 101/2010, 43/2011, 101/2011, 6/2012 - usklađeni din. izn., 43/2012 - odluka, 76/2012 - odluka, 93/2012, 119/2012 i 8/2013 - usklađeni din. izn.),

KALENDARI OBAVEZA


P E R I O D




STOPA OSNOV PROPIS

Mart April

S V A K O D N E V N I

Banka, preko koje se vrši realizacija naloga za isplatu zarada, kao i realizacija naloga za plaćanje poreza i doprinosa na ate isplate, do isteka narednog dana od dana u kome je realizovala te naloge, dostavlja Poreskoj upravi informacije u elektronskoj formi

1.2 - 28.2.2013. 1.3 - 31.3.2013.

Svakodnevno (narednog dana od dana

u kome su realizovani nalozi klijenata)

Informacije o izvršenom platnom

prometu

Član 30a Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji ("Sl. glasnik RS", br. 80/2002, 84/2002 - ispr., 23/2003 - ispr., 70/2003, 55/2004, 61/2005, 85/2005 - dr. zakon, 62/2006 - dr. zakon, 63/2006 - ispr. dr. zakona, 61/2007, 20/2009, 72/2009 - dr. zakon, 53/2010, 101/2011, 2/2012 - ispr. i 93/2012)

Obaveštavanje Poreske uprave o pravnim i fizičkim licima koja obavljaju delatnost o svim isplatama gotovog novca u skladu sa članom 35. stav 1. Zakona o platnom prometu i članom 48. stav 1. tačka 8. Zakona o bankama

1.2 - 28.2.2013. 1.3 - 31.3.2013. Svakodnevno Sve gotovinske

isplate

Član 4. Pravilnika o uslovima i načinu

plaćanja u gotovom novcu u dinarima za pravna lica i za

fizička lica koja obavljaju delatnost

("Sl. glasnik RS", br. 77/2011)

1) Usklađeni iznosi akciza primenjuju se od 26.1.2013. godine. 2) Rok za podnošenje zbirnih poreskih prijava za porez po odbitku - obrasci PP OD i PP OPJ, kao i na zarade, za velike poreske obveznike je

dan isplate, a najkasnije dva dana od dana isplate.3) Pravna lica i preduzetnici plaćaju za prethodni mesec - do 15. 4) Izveštaj se sačinjava u SAD dolarima prema zvaničnom srednjem kursu SAD dolara poslednjeg dana izveštajnog perioda. 5) Članom 15a Zakona o finansiranju lokalne samouprave („Sl. glasnik RS”, br. 62/2006, 47/2011 i 93/2012) preduzetnici i pravna lica koja su

prema zakonu kojim se uređuje računovodstvo razvrstana u mala pravna lica (osim preduzetnika i pravnih lica koja obavljaju delatnosti: bankarstva; osiguranja imovine i lica; proizvodnje i trgovine naftom i derivatima nafte; proizvodnje i trgovine na veliko duvanskim proizvodima; proizvodnje cementa; poštanskih, mobilnih i telefonskih usluga; elektroprivrede; kazina, kockarnica, kladionica, bingo sala i pružanja kockarskih usluga i noćnih barova i diskoteka), a imaju godišnji prihod do 50.000.000 dinara, ne plaćaju lokalnu komunalnu taksu za isticanje firme na poslovnom prostoru (dalje: firmarina).

Pravna lica koja su prema zakonu kojim se uređuje računovodstvo razvrstana u srednja pravna lica, kao i preduzetnici i mala pravna lica koja imaju godišnji prihod preko 50.000.000 dinara (osim preduzetnika i pravnih lica koja obavljaju delatnosti: bankarstva; osiguranja imovine i lica; proizvodnje i trgovine naftom i derivatima nafte; proizvodnje i trgovine na veliko duvanskim proizvodima; proizvodnje cementa; poštanskih, mobilnih i telefonskih usluga; elektroprivrede; kazina, kockarnica, kladionica, bingo sala i pružanja kockarskih usluga i noćnih barova i diskoteka), firmarinu plaćaju na godišnjem nivou najviše do dve prosečne zarade. Pravna lica koja su prema zakonu kojim se uređuje računovodstvo razvrstana u velika pravna lica (osim pravnih lica koja obavljaju delatnosti:

KALENDARI OBAVEZA


bankarstva; osiguranja imovine i lica; proizvodnje i trgovine naftom i derivatima nafte; proizvodnje i trgovine na veliko duvanskim proizvodima; proizvodnje cementa; poštanskih, mobilnih i telefonskih usluga; elektroprivrede; kazina, kockarnica, kladionica, bingo sala i pružanja kockarskih usluga i noćnih barova i diskoteka), firmarinu plaćaju na godišnjem nivou najviše do tri prosečne zarade. Pravna lica koja su prema zakonu kojim se uređuje računovodstvo razvrstana u velika, srednja i mala pravna lica, u smislu zakona kojim se uređuje računovodstvo i preduzetnici, a obavljaju delatnosti bankarstva, osiguranja imovine i lica, proizvodnje i trgovine naftom i derivatima nafte, proizvodnje i trgovine na veliko duvanskim proizvodima, proizvodnje cementa, poštanskih, mobilnih i telefonskih usluga, elektroprivrede, kazina, kockarnica, kladionica, bingo sala i pružanja kockarskih usluga i noćnih barova i diskoteka, firmarinu plaćaju na godišnjem nivou najviše do deset prosečnih zarada. Pod prosečnom zaradom, u smislu st. 2, 3. i 4. ovog člana, smatra se prosečna zarada po zaposlenom ostvarena na teritoriji jedinice lokalne samouprave u periodu januar - avgust godine koja prethodi godini za koju se utvrđuje firmarina, prema podacima republičkog organa nadležnog za poslove statistike. Izuzetno od st. 3. i 4. ovog člana, jedinica lokalne samouprave može utvrditi i veći iznos firmarine, uz prethodnu saglasnost ministarstva nadležnog za finansije.

Shodno članu 50. stav 1. Zakona o porezu na dodatu vrednost („Sl. glasnik RS”, br. 84/2004, 86/2004 - ispr., 61/2005, 61/2007 i 93/2012) obveznik za koga je poreski period kalendarski mesec podnosi poresku prijavu nadležnom poreskom organu na propisanom obrascu, u roku od 15 dana po isteku poreskog perioda (a ne kao do sada do 10. u mesecu), shodno članu 50. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dodatu vrednost kojom je propisano da se podnošenje poreske prijave, plaćanje PDV i ostvarivanje prava na povraćaj PDV za poreske periode u 2012. godini vrši se u skladu sa odredbama Zakona o porezu na dodatu vrednost („Sl. glasnik RS”, br. 84/2004, 86/2004 - ispr., 61/2005 i 61/2007), njena primena počeće od podnošenja poreskih prijava za januar 2013. godine, dakle od 15. februara 2013. godine.- Shodno članu 7. stav 7. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Sl. glasnik RS”, br. 80/2002, 84/2002 - ispr., 23/2003 -

ispr., 70/2003, 55/2004, 61/2005, 85/2005 - dr. zakon, 62/2006 - dr. zakon, 63/2006 - ispr. dr. zakona, 61/2007, 20/2009, 72/2009 - dr. zakon, 53/2010, 101/2011, 2/2012 - ispr. i 93/2012) Poreska uprava (nadležni organ jedinice lokalne samouprave), ovu obavezu ispunjava tokom kvartala, ali sa podacima sa presekom stanja na poslednji dan u poslednjem mesecu kvartala.

** Shodno članu 134. stav 1. Zakona o igrama na sreću („Sl. glasnik RS”, br. 88/2011 i 93/2012 - dr. zakon), priređivači igara na sreću koji na dan stupanja na snagu tog zakona poseduju važeće rešenje o davanju dozvole, odnosno odobrenja za priređivanje igara na sreću dato u skladu sa Zakonom o igrama na sreću („Sl. glasnik RS”, br. 84/2004, 85/2005 - dr. zakon i 95/2010), nastavljaju sa priređivanjem u skladu sa odredbama tog zakona, do isteka važenja dozvole, odnosno odobrenja, kao i shodno članu 136. Zakona o igrama na sreću („Sl. glasnik RS”, br. 88/2011 i 93/2012 - dr. zakon) kojim je propisano da će se propisi doneti na osnovu Zakona o igrama na sreću („Sl. glasnik RS”, br. 84/2004, 85/2005 - dr. zakon i 95/2010), primenjivati do početka primene propisa donetih na osnovu novog zakona, ako nisu u suprotnosti sa odredbama novog zakona.

Shodno članu 33. stav 2. Pravilnika o bližim uslovima, načinu i postupku za ostvarivanje prava na refakciju plaćene akcize na derivate nafte iz člana 9. stav 1. tač. 3), 5) i 6) Zakona o akcizama, koji se koriste u transportne svrhe, za prevoz tereta u unutrašnjem rečnom saobraćaju, za poljoprivredne svrhe, za grejanje i u industrijske svrhe („Sl. glasnik RS”, br. 112/2012) Pravilnik o uslovima za ostvarivanje prava na refakciju plaćene akcize na dizel gorivo, načinu i postupku ostvarivanja refakcije, uslovima za dobijanje ovlašćenja za distribuciju dizel goriva, normativima potrebnih količina za pogon traktora („Sl. glasnik RS”, br. 3/2005, 5/2005, 63/2007, 23/2008, 20/2012 i 88/2012) primenjuje se po zahtevima podnetim za nabavke izvršene do 31. decembra 2012. godine.

Napomene:

1. Rokovi se u slučaju da padaju u nedelju ili u dane državnih praznika, kao i u druge dane kada organ pred kojim treba preduzeti radnje ne radi, pomeraju na prvi naredni radni dan, u skladu sa odredbama člana 91. Zakona o opštem upravnom postupku („Sl. list SRJ”, br. 33/97 i 31/2001 i „Sl. glasnik RS”, br. 30/2010).

2. Na osnovu člana 86. stav 2. Zakon o porezu na dohodak građana („Sl. glasnik RS”, br. 24/2001, 80/2002, 80/2002 - dr. zakon, 135/2004, 62/2006, 65/2006 - ispr., 31/2009, 44/2009, 18/2010, 50/2011, 91/2011 - odluka US, 7/2012 - usklađeni din. izn., 93/2012, 114/2012 - odluka US i 8/2013 - usklađeni din. izn.) stopa poreza od 15% primenjuje se od datuma stupanja na snagu izmena Zakona o porezu na dohodak građana, odnosno od 6.10.2012. godine.

AKTUELNI STATISTIČKI PODACI I INFORMACIJE


1. KURSNA LISTA ZA OBRAČUN CARINSKIH DAŽBINA

Kurs 2013. godinaŠifra Zemlja Oznaka Paritet 25.2-3.3. 4.3-10.3.978 EMU EUR 1 111,2286 111,3989

36 Australija AUD 1 86,8024 87,0984 124 Kanada CAD 1 82,7532 82,6953 191 Hrvatska HRK 1 14,6544 14,6724 203 Češka Republika CZK 1 4,3614 4,3375 208 Danska DKK 1 14,9074 14,9344 348 Mađarska HUF 100 37,8470 37,6462 392 Japan JPY 100 90,2170 92,0272 414 Kuvajt KWD 1 296,7679 299,7011 578 Norveška NOK 1 14,8461 14,8720 643 Ruska Federacija RUB 1 2,7723 2,7797 752 Švedska SEK 1 13,1234 13,2053 756 Švajcarska CHF 1 90,5770 90,9453 826 Velika Britanija GBP 1 128,7070 129,2481 840 SAD USD 1 84,1748 85,1543 977 Bosna i Hercegovina BAM 1 56,8703 56,9574 985 Poljska PLN 1 26,6754 26,8257 40 Austrija ATS 1 8,0833 8,0957 56 Belgija BEF 100 275,7285 276,1507

246 Finska FIM 1 18,7073 18,7360 250 Francuska FRF 1 16,9567 16,9827 280 Nemačka DEM 1 56,8703 56,9574 300 Grčka GRD 100 32,6423 32,6923 372 Irska IEP 1 141,2312 141,4474 380 Italija ITL 100 5,7445 5,7533 442 Luksemburg LUF 100 275,7285 276,1507 620 Portugalija PTE 100 55,4806 55,5655 724 Španija ESP 100 66,8497 66,9521

Podaci Uprave carina


Ažurirano dana 5.3.2013. godine



2. PROSEČNA MESEČNA ZARADA PO ZAPOSLENOM U REPUBLICI SRBIJI ZA 2013. GODINU

• Aktuelni podatak - januar mesec •

MesecUkupno Republika Srbija

"Sl. glasnik RS"Zarada Zarada bez poreza i doprinosa

Januar 2013. 54.447 39.197 18/2013Januar 2013.Decembar 2012. 83,6 83,5

Januar 2013.Januar 2012. 107,1 107,0

Napomena:Od 1. januara 2011. godine Republički zavod za statistiku više ne objavljuje podatke o zaradi u privredi Republike Srbije. Dok se ne promene odgovarajući propisi koji određena primanja vezuju za ovaj podatak (npr. posebni kolektivni ugovori), primenjuje se poslednji objavljen podatak, za decembar 2010. godine, koji iznosi 51.165,00 dinara.

3. MINIMALNA ZARADA* ZA 2012. I 2013. GODINU* Odlukom o visini minimalne zarade za period januar 2012. godine - februar 2013. godine koja je objavljena 23.3.2012. godine u "Sl. glasniku RS" broj 22/2012 utvrđen je iznos

neto minimalne zarade po radnom času za period januar 2012. - februar 2013. godine.

Mesec Broj časova rada Po času - neto Minimalna neto zarada za mesec Bruto minimalna zarada za mesec

2012. godina

Januar 176 102,00 17.952 24.270

Februar 168 102,00 17.136 23.106

Mart 176 102,00 17.952 24.270

April 168 115,00 19.320 26.222

Maj 184 115,00 21.160 28.846

Jun 168 115,00 19.320 26.222

Jul 176 115,00 20.240 27.534

Avgust 184 115,00 21.160 28.846

Septembar 160 115,00 18.400 24.909

Oktobar 184 115,00 21.160 28.846

Novembar 176 115,00 20.240 27.534

Decembar 168 115,00 19.320 26.222

2013. godina

Januar 184 115,00 21.160 28.846

Februar 160 115,00 18.400 24.746

Mart 168 115,00 19.320 26.058

4. NAJNIŽA OSNOVICA ZA PLAĆANJE DOPRINOSA ZA OBAVEZNO SOCIJALNO OSIGURANJE*

- zaposleni i poslodavci, za period od 1.2.2013. do 30.4.2013. iznosi 21.216 dinara* Najnižu mesečnu osnovicu doprinosa čini iznos od 35% prosečne mesečne zarade u Republici Srbiji isplaćene u prethodnom kvartalu za koji su objavljeni podaci Republičkog zavoda za

statistiku, u skladu sa odredbom člana 37. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje ("Sl. glasnik RS", br. 84/2004, 61/2005, 62/2006, 5/2009, 52/2011 i 101/2011).



5. NAJVIŠA OSNOVICA ZA PLAĆANJE DOPRINOSA ZA OBAVEZNO SOCIJALNO OSIGURANJE*

- zaposleni i poslodavci, za period od 1.3.2013. do 31.3.2013. iznosi 272.235 dinara

* Najvišu mesečnu osnovicu doprinosa čini petostruki iznos prosečne mesečne zarade isplaćene po zaposlenom u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku Republičkog zavoda za statistiku, a primenjuje se od prvog u narednom mesecu po objavljivanju podatka o prosečnoj mesečnoj zaradi, u skladu sa odredbom člana 42. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje ("Sl. glasnik RS", br. 84/2004, 61/2005, 62/2006, 5/2009, 52/2011 i 101/2011).

6. FORMULE ZA PRERAČUN NA BRUTO U ZAVISNOSTI OD VISINE NETO ZARADEBruto iznos zarade, odnosno minimalne zarade utvrđuje se po sledećim formulama, i to:

AKO JE NETO MESEČNI IZNOS ZARADE, KOJI SE ISPLAĆUJE ZAPOSLENOM:• manji od neto najniže osnovice za plaćanje doprinosa, po formuli

Bruto zarada =Neto zarada - 1.053,12 + (najniža osnovica x 17,9%)

0,88• veći od neto najniže osnovice, a manji od neto najviše osnovice za plaćanje doprinosa, po formuli

Bruto zarada =Neto zarada - 1.053,12

0,701• veća od neto najviše osnovice za plaćanje doprinosa, po formuli

Bruto zarada =Neto zarada - 1.053,12 + (Najviša osnovica x 17,9%)

0,88AKO JE NETO MESEČNI IZNOS MINIMALNE ZARADE KOJI SE ISPLAĆUJE ZAPOSLENOM:• manji od neto najniže osnovice za plaćanje doprinosa, po forumuli

Bruto minimalna zarada = (časovi rada x minimalna zarada po času) - 1.053,12 + (najniža osnovica x 17,9%)

0,88• veći od neto najniže osnovice, a manji od neto najviše osnovice za plaćanje doprinosa, po formuli

Bruto minimalna zarada = (časovi rada x minimalna zarada po času) - 1.053,12

0,701

7. OSNOVICE OSIGURANJA NA KOJE SE OBRAČUNAVA DOPRINOS PIO ZA LICA UKLJUČENA U OBAVEZNO OSIGURANJE ZA PERIOD OD 1.2.2013. DO 30.4.2013.

• "Sl. glasnik RS", br. 9/2013 •

R. br. % Iznos1. 35% 21.216 2. 40% 24.247 3. 54% 32.733 4. 65% 39.401 5. 80% 48.494 6. 87% 52.737 7. 115% 69.710 8. 127% 76.984 9. 155% 93.956

10. 200% 121.234 11. 300% 181.851 12. 400% 242.468 13. 500% 303.085



8. PREGLED USKLAĐENIH NEOPOREZIVIH IZNOSA POJEDINIH PRIMANJA PREMA ZAKONU O POREZU NA DOHODAK GRAĐANA ZA PERIOD OD 1.2.2013. DO 31.1.2014. GODINE - "Sl. glasnik RS", br. 8/2013

R. br. O P I S Neoporezivi

iznosiI Neoporezivi iznos koji se izuzima iz zarade zaposlenog

1. Neoporezivi iznos iz zarade (čl. 15a stav 2. i 101a st. 1, 3, 4. i 5. Zakona) 8.776II Neoporezivi iznosi iz člana 9. stav 1. Zakona 1. Pomoć u slučaju smrti zaposlenog, člana njegove porodice ili penzionisanog radnika - tačka 9) 60.8192. Stipendije i krediti učenika i studenata - tačka 12) 10.427

3. Naknada za ishranu - hranarina koju sportistima amaterima isplaćuju amaterski sportski klubovi, u skladu sa zakonom kojim se uređuje sport - tačka 13) 8.689

III Neoporezivi iznosi iz člana 18. stav 1. Zakona 1. Naknada troškova prevoza u javnom saobraćaju - tačka 1) 3.4762. Dnevnica za službeno putovanje u zemlji - tačka 2) 2.0863. Naknada troškova prevoza na službenom putovanju sopstvenim vozilom - tačka 4) 6.0824. Solidarna pomoć za slučaj bolesti, zdravstvene rehabilitacije ili invalidnosti zaposlenog ili člana njegove porodice - tačka 5) 34.7545. Poklon deci zaposlenih, starosti do 15 godina, povodom Nove godine i Božića - tačka 6) 8.6896. Jubilarna nagrada zaposlenima, u skladu sa zakonom koji uređuje rad - tačka 7) 17.376IV Neoporezivi iznos iz člana 21a Zakona i člana 13. st. 3. i 4. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje

1. Premija dobrovoljnog dodatnog penzijskog i invalidskog osiguranja i penzijski doprinos u dobrovoljni penzijski fond (usklađeni iznos se isključuje iz osnovice za porez i iz osnovice za doprinose) 5.214

V Neoporezivi iznos iz člana 83. stav 5. Zakona 1. Pojedinačno ostvaren dobitak od igara na sreću 26.066

9. MESEČNE STOPE ZATEZNE KAMATE U 2012. GODINI

Period primene Zatezna kamataJanuar 0,6005% Februar 1,3040%Mart 1,6055% April 1,1030% Maj 1,9070%Jun 1,6055% Jul 0,6005%Avgust 2,1080% Septembar 2,8115% Oktobar 3,3140% Novembar 0,5000%*Decembar (od 1. do 24.) 0,5000%*Decembar (od 25.) 19,25%**

* Za mesec za koji je stopa rasta potrošačkih cena jednaka nuli ili je negativna, mesečna stopa zatezne kamate jednaka je fiksnoj stopi od 0,5%.** Od 25.12.2012. godine stopa zatezne kamate, na iznos duga koji glasi na dinare, utvrđuje se na godišnjem nivou u visini referentne kamatne stope Narodne banke

Srbije uvećane za osam procentnih poena.



9a GODIŠNJE STOPE ZATEZNE KAMATE U 2013. GODINI

Period primene Zatezna kamata (na dug koji glasi na dinare)od 1.1.2013. do 17.1.2013. 19,25%od 18.1.2013. do 5.2.2013. 19,50%od 6.2.2013. 19,75%

10. ESKONTNA STOPA, REFERENTNA KAMATNA STOPA I STOPA KAMATE ZA NEBLAGOVREMENA PLAĆANJA JAVNIH PRIHODA

Izvršni odbor Narodne banke Srbije je na sednici od 5.2.2013. godine odlučio da poveća referentnu kamatnu stopu sa 11,50% na 11,75%.

Kretanje kamata u 2012. i 2013. godini

Period važenja Referentna kamatna stopa

Kamata za neblagovremeno plaćene javne prihode - na godišnjem nivou -

Eskontna stopa NBS - na godišnjem nivou -

8.12.2011. - 18.1.2012. 9,75% 19,75% 9,75% 19.1.2012. - 6.6.2012. 9,50% 19,50% 9,50% 7.6.2012. - 11.7.2012. 10,00% 20,00% 10,00%12.7.2012. - 8.8.2012. 10,25% 20,25% 10,25%9.8.2012. - 8.10.2012. 10,50% 20,50% 10,50%9.10.2012. - 7.11.2012. 10,75% 20,75% 10,75% 8.11.2012. - 13.12.2012. 10,95% 20,95% 10,95% 14.12.2012. - 16.1.2013. 11,25% 21,25% 11,25% 17.1.2013. - 4.2.2013. 11,50% 21,50% 11,50%od 5.2.2013. 11,75% 21,75% 11,75%

Napomena: 1) Eskontna stopa se utvrđuje u visini 100% referentne kamatne stope NBS;2) Od 1.1.2013. godine kamata za neplaćene i neblagovremeno plaćene javne prihode jednaka je godišnjoj referentnoj stopi Narodne banke Srbije uvećanoj za deset

(10) procentnih poena (shodno članu 75. stav 1. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji ("Sl. glasnik RS", br. 80/2002, 84/2002 - ispr., 23/2003 - ispr., 70/2003, 55/2004, 61/2005, 85/2005 - dr. zakon, 62/2006 - dr. zakon, 63/2006 - ispr. dr. zakona, 61/2007, 20/2009, 72/2009 - dr. zakon, 53/2010, 101/2011, 2/2012 - ispr. i 93/2012), a obračunava se primenom prostog interesnog računa od sto.

Naredna sednica Izvršnog odbora NBS održaće se 12.3.2013. godine.

11. INDEKS POTROŠAČKIH CENA U 2013. GODINI

Republika Srbija - ukupno*

Mesečna inflacija(Promena cena u tekućem

mesecu u odnosu na prethodni mesec)

Godišnja inflacija(Promena cena u tekućem

mesecu u odnosu na isti mesec prethodne godine)

Inflacija u 2013. godini(Promena cena u tekućem

mesecu u odnosu na decembar 2012. godine)

"Sl. glasnik RS"

Januar 2013. 100,6 112,8 100,6 18/2103

* Republički zavod za statistiku od 1999. godine ne raspolaže pojedinim podacima za APKM, tako da oni nisu sadržani u obuhvatu podataka za Republiku Srbiju (ukupno).

Napomena:Indeksi potrošačkih cena se definišu kao mera prosečne promene maloprodajnih cena robe i usluga koje se koriste za ličnu potrošnju.Cene ovih proizvoda i usluga u januaru 2013. godine, u odnosu na decembar 2012. godine, u proseku su povećane za 0,6%. Potrošačke cene u januaru 2013. godine, u odnosu na isti mesec 2012. godine, povećane su za 12,8%.Posmatrano po glavnim grupama proizvoda i usluga klasifikovanih prema nameni potrošnje u januaru 2013. godine, u odnosu na prethodni mesec, najveći rast cena zabeležen je u grupama Komunikacije (3,5%), Zdravstvo (2,8%), Hrana i bezalkoholna pića (1,4%), Nameštaj, pokućstvo i tekuće održavanje stana (0,7%) i Alkoholna pića i duvan (0,4%), dok je pad cena zabeležen u grupama Rekreacija i kultura (-3,5%), Odeća i obuća (-1,3%) i Transport (-1,0%).Cene ostalih proizvoda i usluga nisu se bitnije menjale.

U narednom broju časopisa CARINSKI INSTRUKTOR

• INSTRUMENTI PLAĆANJA I NAPLATE U POSLOVANJU SA INOSTRANSTVOM: TRADICIONALNI I NAJNOVIJI TRENDOVI

• PREFERENCIJALNA TRGOVINA U 2012. GODINI

PRETPLATOM NA ŠTAMPANO IZDANJE CARINSKI INSTRUKTOR STIČETE PRAVO NA:

• �24�BROJA�ČASOPISA kod godišnje pretplate.• POSTAVLJANJE�PITANJA pisanim putem iz oblasti koje su tema časopisa.• PARAGRAF�LEX�ONLINE�PROPISE - dnevno ažurni propisi u online bazi.• e-CARINSKA�TARIFA - kompletna Carinska tarifa u elektronskom formatu.• 4�ULAZNICE�ZA�JEDNODNEVNA�SAVETOVANJA u organizaciji kompanije Paragraf.• 2�PRIRUČNIKA za primenu aktuelnih propisa sa pripadajućim džepnim izdanjem teksta propisa,

ukoliko se nude uz priručnik.• SVE�BROJEVE objavljene u godini u kojoj je zaključena pretplata, u pdf formatu.• BESPLATNO�REKLAMIRANJE - jedna besplatna reklama u nekom od izdanja kompanije Paragraf.• POPUSTE�NA�PRETPLATU na ostala izdanja i stručne skupove kompanije Paragraf.• POVOLJNE�USLOVE�PLAĆANJA - mogućnost godišnje i kvartalne pretplate, kao i mogućnost

plaćanja godišnje pretplate u 4 rate.

Referentna lista pretplatnika na časopis CARINSKI INSTRUKTOR

•� Ministarstvo�finansija�-�Uprava�carina

•� Uprava�za�slobodne�zone

•� Hemofarm�ad•� Centar�za�reciklažu•� Flying�cargo�YU�doo•� Capuder�logistics�trans�

doo•� Sigma�shipping•� Victoria�Group�doo•� Phoenix�Pharma•� Novo�Nordisk�Pharma•� Tarkett�doo•� TNT�•� Prekršajni�sud�

Požarevac•� JP�PTT�Saobraćaja�Srbije•� Prekršajni�sud�Šabac•� RATEL•� Beohemija•� Centroproizvod�ad•� DE�International•� Potisje�ad•� Via�ocel•� Foodland•� Res�trade�doo•� Intereuropa•� Star&SS�trade�doo•� Pet�centar•� Frigomex

•� Vuccom�špedicija•� Taramount�film�doo•� Arcelor�Mittal�

Distribution�Serbia•� Pernod�Ricard�Srbija•� Pro�team�doo•� Elixir�group•� Pionir�doo•� Agroglobe�doo•� Magma�Seating�•� Fulgar�East•� Unijapak�doo•� Keprom�doo

PORUČITE PRIRUČNIKE KOMPANIJE PARAGRAFPRIRUČNIK ZA PRIMENU ZAKONA

O PARNIČNOM POSTUPKUPRIRUČNIK ZA PRIMENU ZAKONA

O PRIVREDNIM DRUŠTVIMA Autori: Jelena Borovac, sudija Vrhovnog kasacionog suda; Gordana Ajnšpiler-Popović, sudija Privrednog apelacionog suda; Lidija Đukić, sudija Vrhovnog kasacionog suda; Jasmina Stamenković, sudija Privrednog apelacionog suda; dr Slavoljub Carić, zastupnik Republike Srbije pred Evropskim sudom za ljudska prava; Marijana Janjić, viši savetnik Privrednog apelacionog suda i Mirjana Gitarić, viši savetnik Privrednog apelacionog suda.

Autori: prof. dr Zlatko Stefanović, redovni profesor Pravnog fakulteta Union; mr Bojan Stanivuk, advokat u kancelariji Karanović - Nikolić, sa grupom eminentnih saradnika.

Cena 2.780 dinara (PDV uračunat u cenu) Cena 2.780 dinara (PDV uračunat u cenu)

Priručnik za primenu Zakona o parničnom postupku koncipiran je tako da temeljno, precizno, stručno i jasno objasni sve novine koje su nastale danom stupanja na snagu ovog Zakona, i biće Vam nezaobilazno štivo i pouzdani pomoćnik u svim izazovima prakse, pred sudom i u materiji građanskog procesnog prava.

Priručnik za primenu Zakona o privrednim društvima koncipiran je tako da na jednom mestu, precizno, stručno i jasno objasni sve neophodne promene i postupke koji nastaju sa stupanjem na snagu novog Zakona o privrednim društvima.

KOMENTAR EVROPSKE KONVENCIJE ZA ZAŠTITU LJUDSKIH PRAVA

I OSNOVNIH SLOBODA

PRAKTIKUM ZA PRIMENU PROPISA O SPREČAVANJU PRANJA NOVCA

I FINANSIRANJA TERORIZMA Autor: dr Slavoljub Carić, zastupnik Republike Srbije pred Evropskim sudom za ljudska prava


Komentar ima za cilj da širu pravničku publiku upozna sa odredbama Konvencije, najznačajnijim odlukama Evropskog suda za ljudska prava, kao i stavovima suda koji su zauzimani u slučajevima koji se odnose na Republiku Srbiju. Uz svaki član Konvencije kao i uz Protokole dati su stručni tekstovi u kojima autor na osnovu dosadašnje prakse suda i svog ličnog iskustva kao zastupnik Republike Srbije, objašnjava primenu Konvencije u praksi.

Praktikum za praktičnu primenu propisa o sprečavanju pranja novca je namenjen obveznicima koji su dužni da sprovode mere za otkrivanje i sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma: računovođe i društva za reviziju, davaoci finansijskog lizinga, društva za osiguranje, društva za posredovanje u osiguranju, društva za zastupanje u osiguranju i zastupnici u osiguranju koji imaju dozvolu za obavljanje poslova životnog osiguranja, brokersko-dilerska društva, kao i lica koja obavljaju poslove faktoringa i forfetinga.

PRIRUČNIK ZA PRAKTIČNU PRIMENU ZAKONA O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU

PRIRUČNIK ZA PRIMENU ZAKONA O JAVNIM PREDUZEĆIMA

Autori: Jasmina Stamenković, sudija Privrednog apelacionog suda; Ivana Pavlović, sudija Privrednog apelacionog suda; Mirjana Dimitrijević, sudija Prvog osnovnog suda u Beogradu

Autori: prof. dr Zlatko Stefanović, redovni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta Union; Milan Stefanović, konsultant - stručni saradnik; Mila Pejčić Jovanović, pomoćnik glavnog i odgovornog urednika časopisa Budžetski instruktor


Priručnik za praktičnu primenu Zakona o izvršenju i obezbeđenju koncipiran je na taj način da na jednom mestu, precizno, stručno i jasno objasni sve neophodne promene i postupke koji nastaju početkom primene Zakona.

Priručnik obuhvata statusnopravna i imovinska pitanja, izbor i rad organa upravljanja, usklađivanje akata (modela) i program poslovanja za 2013. godinu. Namenjen je javnim preduzećima odnosno njihovim direktorima, pravnicima/sekretarima, ekonomistima/organizatorima finansijskog poslovanja, organima lokalne vlasti tj. opštinama i gradovima (načelnicima opštinskih uprava, načelnicima za finansije) i advokatima.

GODIŠNJOM PRETPLATOM NA BILO KOJI ŠTAMPANI ČASOPIS KOMPANIJE PARAGRAF DOBIJATE 2 PRIRUČNIKA SA PRIPADAJUĆIM TEKSTOVIMA ZAKONA, UKOLIKO SE NUDE UZ PRIRUČNIK, BESPLATNO!

PRIRUČNIKE PORUČITE PREKO SAJTA www.paragraf.rs ili na tel: 011/2752-171, 2750-296

paragraf carinski instruktor • br. 39 • mart 2013. · privremeni uvoz do dana stavljanja u...

Documents