Parazitologija i mikologija

Medicinska mikologija

Uvod u dijagnostiku

Laboratorijska dijagnostika može biti direktna (mikološka, patohistološka) i indirektna (imunološka, razni serološki tstovi i kožne probe). Mikoze zahtevaju detekciju patogenih gljiva u različitom materijalu, što se postiže direktnim pregledom bolesničkog materijala, kultivisanjem i identifikacijom gljiva. Potrebno je izabrati pravi materijal, uzeti ga u pravo vreme (pre započinjanja terapije i nekoliko dana nakon završene terapije) i sa pravog mesta (npr. kožna promena - materijal se uzima na mestu prelaza zdrave i obolele sturkture, nikada ne sa centra promene, jer je manja koncentracija uzročnika zbog zalečenja), na adekvatan način (najkonforniji za pacijenta i minimalno invazivan) uz pravilan transport do laboratorije i propratnu listu (tip dijagnostike, na šta se sumnja).

Dokazivanje gljiva u bolesničkom materijalu

Virualizacija se vrši pravljenjem nativnih ili bojenih i histopatoloških preparata, dobijenih iz bioptičkog ili nekroptičkog materijala. Za direktan nativni preparat se koristi fiziološki rastvor ili hlorallaktofenol (grejanje ako su skvame - strugotine kože, dlake i sdtugotine noktiju). Bojeni preparat se pravi isto kao u bakteriologiji (klasično bojenje Gram, Giemsa i H/E). Mogu se koristiti i specijalna bojenja (PAS, po Mayeru, metinaminsrebro, Gomori-Grocott). Možemo da uočimo fragmente hifa i spora dok se konačna identifikacija vrši nakon kultivisanja. Direktne metode su manje preciznije i osetljive od kultivisanja ali su brže. Ne treba isključiti dobijanje lažno pozitivnih rezultata (Candida albicans se izoluje u usnoj duplji, vagini, sputumu, urinu, fecesu što može ukazati na kolonizaciju, Aspergillus može da ukazuje na kontaminaciju uzorka, histološki test je jedinstven, jer efikasno može da pokaže da li se radi o kontaminaciji ili je patogenezi).

Kultivisanje se vrši na hranjivim podlogama koje se dela na:

* opšte (Sabouraud tečna i čvrsta, krompir dekstrozni agar...) * specijalne (možadno-srčani infuzni agar bez krvi za hemokulture i kvaščevu fazu bifaznih gljiva, GACA za Cryptococcus...) 

Krajnja identifikacija se postiže ispitivanjem makroskopskih i mikroskopskih osobina, konverzije rasta (bifazne gljive), biohemijskih karakteristika, faktora virulencije, osetljivosti na antimikotike.

Biološki ogled se koristi za izolovanje gljiva in vivo ukoliko je prethodno izolovanje iz bolesničkog materijala bilo neuspešno. Takođe je značajan u ispitivanju osetljivosti na antimikotike in vivo kao i za ispitivanje patogenosti i faktora virulencije gljiva.

,,Zlatni standard˝ – mikološka kultura, direktni mikroskopski preparat i patohistološki preparat

Serodijagnostika gljivičnih infekcija

Serodijagnostika podrazumeva detekciju antitela kao odraz imunskog odgovora domaćima na antigene ćelijskog zida, ili citoplazmatske i ekstarcelularne antigene gljiva. Značajne su za praćenje terapije, u dijagnozi i prvenstveno za sistemske mikoze. Humoralna imunost se testira praćenjem specifičnih antitela, a celularna kožnim testovima. Najznačajni su za dijagnostikovanje kriptokokoze i kokcidioidomikoze. DNK gljiva se može detektovati hibridizacijom nukleinskih kiselina ili PCR tehnikama.

Kožnim testovima se detektuje IV tip preosetljivosti nastao tokom sistemske mikoze. Najveću primenu je našao kod dijagnostikovanja histoplazmoze i kokcidioidomikoze. Reakcija se očitava nakon 24-72h, a antigen se inokuliše intradermalno. Vrednost testa je ograničena, jer obično pokazuje prethodni kontakt nego akutnu infekciju. Zbog mogućnosti unakrsne reakcije potrebno je istovremeno inokulisati na tri različita mesta i uporediti odgovor. Kožni test se izvodi nakon serološkog ispitivanja, jer inokulisani antigen stimuliše proizvodnju antitela, što može da daje lažno pozitivan serološki nalaz.

Ispitivanje osetljivosti gljiva na antimikotike

Antimikotici su lekovi koji se koriste za lečenje gljivičnih infekcija. Ubrajamo tri grupe jedinjenja:

* polieni (nistatin i amoftericin B)* azoli (mikonazol, ketokonazol, flukonazol, itrakonazol)* 5-fluorocitozin* ehinokandini 

Polieni deluju na citoplazminu membranu tako što se vezuju za ergosterol. Azoli inhibiraju sintezu ergosterola, 5-fluorocitozin inhibira sintezu nukleinskih kiselina, ehinokandini deluju na ćelijski zid I inhibiraju sintezu glukana.

Za ispitivanje gljiva in vitro na antimikotike koriste se (isto kao antibiogram):

* bujon dilucioni metod* agar dilucioni metod

* agar difuzioni metod

Opšta mikologija

Sve gljive poseduju:

* ćelijski zid (hitin, glukan, manan, celuloza)* citopazmatsku membranu (ergosterol)* jedro* mitohondrije

Gljive se morfološki javljaju u vidu:

* kvasnica (Candida sp., Cryptococcus sp...)* plesni (Aspergillus sp., Penicillium sp., dermatofiti...)* striktno patogenih gljiva - bifazne gljive (Blastomyces dermatitidis, Coccidioides immitis, Histoplasma capsulatum, Paracoccidioides brasiliensis)

Bifazne gljive se u prirodi javljaju u formi plesni (26°C) ili saprofitskoj fazi, a u organizmu čoveka (37°C) u vidu kvasnica ili parazitskoj formi. Kvasnice su jednoćelijske, okrugle/ovalne/izdužene 2-7μm i aseksulnim razmnožavanjem daju blastokonidije/blastospore, a seksualnim askospore ili bazidiospore. Plesni su višećelijske, izdužene hife, 5-50 μm, konidije/spore. Konidije nastaju aseksualnom deobom, artrokonidije, makrokonidije, mikrokonidije... Spore nastaju seksualnom deobom, askospore ili zigospore. Hife sadrže pregrade (septe), potpune (septirane hife) i nepotpune (aseptirane hife). Grananje i rast hifa formira micelijum, bazalni/vegetativni (u podlozi) i vazdušni/reproduktivni (iznad podloge).

Aseksualno razmnožavanje

Kvasnice:

* pupljenjem nastaju blastokonidije/blastospore

* jednoćelijske strukture (2-7 μm)

Plesni:

* fragmentacijom hifa – artrokonidije* konidiogeneza – konidijeo višećelijske - makrokonidije (15-150 μm)o jednoćelijske - mikrokonidije (2-6 μm)

Mikroskopski izgled hifa i konidija bitan za identifikaciju nedermatofitnih plesni.

Mikroskopski izgled makrokonidija i hifa bitan za identifikacija dermatofita.

Seksualno ražmnožavanje

Stadijumi:

* spajanje + (n) i (n) ćelija → plazmogamija* nastaje zigot (2n) hromozoma* mejoza → nastaju 4 jedra sa (n) brojem hromozoma spore

* Zygomycetes, Basidiomycetes, Ascomycetes* zigospore askospore bazidiospore

Seksualne karakteristike su osnov za taksonomiju i sistematizaciju gljiva.

Rast gljiva

* makroelementi* mikroelementi* kiseoniko aerobneo mikroaerofilneo fakultativno anaerobneo vodao ugljeni hidratio pH 2 – 8 optimalno 5.4 – 5.6

Krivulja rasta kvasnica - nemaju izraženu logaritamsku i eksponencijalnu fazu, linearan rast (7-14 dana) i broji se broji se colony forming units / CFU.

Krivulja rasta plesni ne može se izraziti brojanjem živih ćelija (7-14 dana) meri se težina talusa.

Temperatura rasta gljiva

* Psihrofilne/0-20°C* mezofilne/20-45°C* termofilne/45-90°C

Kvasnice na 37oC, plesni na 25oC i dimorfne/bifazne gljive na 25oC rastu u vidu plesni ili 37oC u vidu kvasnica. Za izolaciju gljiva iz bolesničkog materijala obavezno se koriste i 25oC i 37oC.

Porast kolonija:

* 3-7 dana (kvasnice, nedermatofitne plesni)* 14-21 dan (plesni - dermatofiti)* 4-6 nedelja (bifazne gljive)

Faktori virulencije gljiva

ADHERENCIJA

* pripajanje za receptore na ćelijama

ENZIMI

* proteinaze, fosfolipaze, elastaze, keratinaze, katalaze, ureazu, koagulazu, esterazu, hemolizine, lipaze

MORFOGENEZA

* prelaz iz micelijumske u kvaščevu fazu rasta, odnosno blastospore u germinativne tube

Bolesti izazvane gljivama

* Micetizam – trovanje gljivama* Mikoalergoze – senzibilizacija na produkte gljiva ili sastojke* Mikotoksikoze – nastaju zbog produkcije gljivičnih toksina* Mikoze u užem smisluo Prema načinu nastanka: + Egzogena oboljenja + Endogena oboljenja + Egzo-endogena + Prema lokalizaciji: # Superficijalne # Subkutane # Sistemske 

Klinička slika površinskih mikoza je karakteristična, za razliku od sistemskih gde nije

karakteristična.

Uslovno patogene kvasnice:

* Candida* Cryptococcus* Malassezia

Uslovno patogene plesni:

* Aspergillus* Fusarium* Zygomycetes

Patogene plesni:

* Dermatofiti* Trichophyton* Microsporum* Epidermophyton

Dimorfne/bifazne gljive:

* Blastomyces* Coccidioides* Histoplasma* Paracoccidioides* Sporothrix

1. Da li su navedene tvrdnje TACNE ili NETACNE:

T S.aureus ulazi u sastav fizioloske flore nazofaringealne regije.

N Glavni faktor virulencije S.aureusa je endotoksin.

T Glavni faktor virulencije N.meningitidis je kapsula.

T TSST-1 deluje kao superantigen.

N S.pyogenes cesto pokazuje rezistenciju na penicillin.

T MRSA je jedan od cestih uzrocnika bolnickih infekcija.

N Gonokok izaziva infekcije samo u genitalnoj regiji.

T Poststreptokokne sekvele su reumatska groznica i akutni glomerulonefritis.

2. Da li su navedene tvrdnje TACNE ili NETACNE:

T Y.pestis je uzrocnik bubonske kuge.

T Kuga je zoonoza.

T Zoonoze su pretezno profesionalna oboljenja.

N Kapsula B.anthracisa je po sastavu polisaharid.

T Oportunisticke bakterije roda Bacillus se nazivaju antrakoidi.

T Covek je jedini domacin za B.pertussis.

N Mycoplasme – pomenuto nesto u vezi celijskog zida. 

Ne secam se!

3. Da li su navedene tvrdnje TACNE ili NETACNE:

N Cryptococcus neoformans pripada plesnima.

T Detekcija At/Ag se koristi u dijagnostici sistemskih/invazivnih mikoza.

T Dermatofiti su patogene gljive.

T Izolacija/kultivacija gljiva je zlatni standard u dijagnostici.

4. Botulizam izaziva:

Clostridium botulinum

5. Disk-difuzioni metod antibiograma pokazuje:

zonu inhibicije rasta

6. Salmonele su uzrocnici:

trbusni tifus

gastroenteritisi

7. Dopisati:

Reakcijom lancanog umnozavanja (PCR) se dokazuju DNK, dok se reverzna-transkriptaza-PCR (RT-PCR) tehnikom dokazuju RNK virusi.

8. Dopisati:

Vrste preparata: nativni i bojeni preparati.

Bojeni preparati mogu biti: direktni i preparati iz kulture.

9. Dopisati:

Virusna hemaglutinacija je indirektan metod za dokazivanje prisustva virusa u pilecem embrionu. 

Zasniva se na reakciji vezivanja Er sa virusnim hemaglutininima sto se manifestuje pojavom difuznog taloga.

Negativna reakcija se manifestuje pojavom eritrocitnog dugmeta.

10. Navesti tehnike koje se koriste za dokazivanje virusnih Ag u rutinskoj dijagnostici:

ELISA

IF - imunofluorescencija

11. Dopisati:

Porast bakterija na cvrstim hranljivim podlogama se manifestuje pojavom bakterijskih kolonija.

Kolonija je golim okom vidljiva struktura na cvrstoj hranljivoj podlozi nastala umnozavanjem jedne bakterijske celije.

Kultura bakterija jedne vrste je cista kultura.

Kultura koja sadrzi vise vrsta bakerija naziva se mesana kultura.

12. Dopisati:

Za parazitolosku dijagnozu potrebno je pregledati minimum 3 uzorka stolice.

Metode koncentracije uzoraka: sedimentacione metode – formalin-etar, flotacione metode – cink-sulfat.

13. Dopisati:

Dijagnoza Enterobius vermicularis se postavlja nalazom jaja/odraslih parazita u perianalnom brisu.

14. Dopisati:

Sterilizacija suvom toplotom se obavlja u aparatu koji se naziva sterilizator, a vlaznom toplotom u autoklavu.

15. Povezati pojmove:

Intramolekularna rekombinacija – izmene sekvenci izmedju nuk.kiselina dva srodna virusa sa linearnim dvolancanim genomom

Genetsko resortiranje – rekombinacija homolognih genskih segmenata visoko srodnih virusa

Interferencija – medjusobni odnos dva virusa, u kojem jedan virus specava replikaciju drugog virusa

16. Dopisati - Latinski nazivi za vaske u medicini:

Pediculus humanus capitis

Pediculus humanus corporis

Phthirus pubis

17. Direktna imunoaglutinacija sluzi za odredjivanje:

bakterija

18. ELISA sluzi za odredjivanje:

Ag i At u tecnom uzorku

19. Specificno povrsinsko obelezje svih B-limfocita za odredjivanje njihovog broja:

membransko antitelo

20. Direktna imunofluorescencija sluzi za odredjivanje:

detekcija At/Ag u krvi

……………………….u serumu

ukupna kolicina u serumu

direktan preparat

1. Da li je navedena tvrdnja TACNA ili NETACNA:

N Uzorak krvi uzet za hemokulturu ne analizira se na prisustvo anaerobnih bakterija, jer ove bakterije ne mogu izazvati sepsu.

2. Dopisati:

Morfoloske osobine virusa na osnovu kojih se mogu identifikovati elektronskim mikroskopom su:

velicina i oblik virusne cestice

prisustvo ili odsustvo omotaca

simetrija/gradja kapsida

primenom elektronskog mikroskopa virusi se taksonomski identifikuju do nivoa familije.

3. Titar virusa u kulturi celija se odredjuje:

tehnikom plaka

4. Da li su navedene tvrdnje TACNE ili NETACNE:

N RNK tumorski virusimaligno transformisu samo nepermisivne celije.

T Burkitov limfom i nazofaringealni karcinom dovode se u vezu sa EBV.

N HIV izaziva nastanak Kapozi sarcoma.

T Mehanizam transformacije celije DNK virusa je inaktivacijokm antionkogena.

5. Povezati pojmove:

Intramolekularna rekombinacija – izmene sekvenci izmedju nuk.kiselina dva srodna virusa sa linearnim dvolancanim genomom

Genetsko resortiranje – rekombinacija homolognih genskih segmenata visoko srodnih virusa

Interferencija – medjusobni odnos dva virusa, u kojem jedan virus specava replikaciju drugog virusa

Komplementacija – intereakcija izmedju vbirusa na nivou produkata njihovih gena

Transkapsidacija – poseban vid fenotipskog mesanja koji podrazumeva ugradnju genoma jednog virusa u kapsid drugog virusa

6. Dopisati:

Podela bojenja u bakteriologiji: prosta bojenja i slozena bojenja, koja mogu biti diferencijalna i specijalna.

7. Dopisati:

Porast bakterija na cvrstim hranljivim podlogama se manifestuje pojavom bakterijskih kolonija.

8. Dopisati:

Antibiogram je ispitivanje osetljuivosti mikroorganizama/bakterija na antibiotike i hemioterapeutike primenom razlicitih tehnika.

9. Dopisati:

Test za razlikovanje bakterije Streptococcus pneumoniae od drugih alfa-hemoliticnih streptokoka je optohinski test.

10. Dopisati:

Bakterije roda Neisseria su Gram negativne

loptastog oblika – koke

rasporedjene u parovima – diplokoke

nalaze se intraleukocitarno

11. Dopisati:

Obrada materijala za tuberkulozu podrazumeva:

digestija dodavanjem N-acetil-L-cisteina

dekontaminacija dodavanjem NaOH i Na2SO4

koncentracija centrifuguranjem

12. Flotaciona metoda koncentracije uzoraka stolice koristi:

cink-sulfat

13. Tus preparat se koristi u dijagnostici:

kriptokokoze

14. Mikroskopskim pregledom preparata BAL kod imunodeficijentnih pacijenata uocavaju se osam ovalnih ili oblika banana elementarnih telasaca. Uzrocnik infekcije je:

Pneumocystis carinii

15. Culex su vektori:

filarija

16. Direktna imunoaglutinacija sluzi za odedjivanje:

bakterija

17. Direktna imunofluorescencija sluzi za odredjivanje:

Ag u cvrstom uzorku ili na celijama u suspenziji

18. ELISA se koristi za detekciju:

Ag i At u tecnom uzorku

19. Za odredjivanje broja T limfocita u perifernoj krvi koristi se:

imunofluorescencija

20. Dopisati:

Nacini uzimanja urina za analizu:

mikcijom

kateterizacijom

suprapubicnom punkcijom mokracne besike

Bakteriolozi su ovaj put dali tako laka pitanja da je to bilo za ne poverovati! 

nnastoria Forumski student Posts: 70Joined: Sun Nov 29, 2009 10:14 pm

1.stafilokoke:

gram________ (+)

oblik______ (koke)

raspored_______ (grozdovi)

pokretljivost da ne (ne)

formiranje spore da ne (ne) 

2.antibiogram je________________________

3.ciste lamblie gambiens pronalazimo u(zaokruziti): stolici

4.obrada materijala micobacterium tuberculosis:

___________(dekontaminacija)

___________(digestija)

___________(koncentracija)

5.anaerobne bakterije izazivaju sepsu: T N

6.koja artropoda izaziva bolest gde zenka polaze jaja u kanalicima koze (napisati tacan naziv):sarcoptes scabiei

7.sistemi zivih celija za izolovanje virusa su:

____________(kulture celija)

____________(embrionalna jaja)

____________(laboratorijske zivotinje)

8.spojiti odgovarajuce brojeve sa slovima:

1.interferencija a.interakcija izmedju virusa gde 1 virus sprecava replikaciju drugog virusa

2.komplementacija b.interakcija izmedju produkata virusnih gena u celiji

3.stopa mutacije c.ucestalost

4.genetsko resortiranje d.rekombinacija homologih segmenata

5.rekombinacija e.izmena sekvenci izmedju NK 2 srodna virusa

9.neisseriae:

gram_________ (-)

oblik_________ (koke)

raspored__________ (diplokoke)

10.metod hemadsorpcije:

koristi se za viruse koji slabo ili ne pokazuju _____(CPE) u kulturi celija.Zasniva se na vezivanju ____________(hemaglutinina) za __________(eritrocite)

11.na nativnom preparatu mozemo posmatrati:

____________(oblik)

___________ (velicina)

____________(pokretljivost)

12.buteri casoni test je (zaokruziti) :kozni test

13.test za razlikovanje candide albicans od ostalih vrsta(zaokruziti):test germinacije

14.na cvrstim hranljivim podlogama bakterije stvaraju:____________(kolonije)

15.za brojanje ukupnog broja T limfocita se koriste monoklonska antitela na(zaokruziti):CD3

16.spore bacilus antracis se uocavaju na preparatu_____________(direktnom,sa kulture),spora ____________(ne deformise) telo bacila.U dijagnozi anraksa u veterini se koristi imunoloska reakcija_______________(imunoprecipitacije) koja se po autoru zove_______________(askolijeva) reakcija

17.podudarnost primaoca i donora transplantiranih organa se grubo odredjuje(zaokruziti):kulturom pomesanih limfocita

18.imunoprecipitacija je reakcija izmedju(zaokruziti):solubilnog antigena i specificnog antitela

19.sta nije tacno za elisa (zaokruziti):da se meri fluorescencijom

PITANJA IZ SEPTEMBRA 2011.

1. sta je western blot?

2. sta je antibiogram?

3. dopisati:

najraznovrsnija mikroflora je u __________?

date definicije dezinfekcije i konjugacije

u beta laktame spadaju ________, ___________ i _________

kako deluju aminoglikozidi?

test za razlikovanje S.epidermidis i S.saprophiticus

4. opisati bojenje po gramu

5. za Neisseriu meningitidis, Bacillus cereus i Enterococcus faecalis dopisati kako se boje po gramu i oblik

6. Escherichia coli (bojenje po gramu, oblik, raspored, formiranje spore, potreba za kiseonikom, deo flore)

7. koji vektor prenosi Q groznicu?

8. sta je tacno za Cryptococcus neoformans?

9. delovi mikroskopa

10. date dve slike preparata, napisati koji je direktan, a koji iz kulture

11. za vakcine je bilo T/N, pitanja iz radne sveske

12. bilo je nesto za pravljenje direktnog preparata gljiva

13. dato IgG, IgM, visokoafinitetna antitela, napisati koja je vrsta infekcije (reaktivacija, stara, nova)

14. T/N

potrebno vreme za izolovanje M.tuberculosis

S.aureus rezistentna na penicilin

S.pyogenes rezistentna na penicilin

Chalmidia de izoluje na hranljivoj podlozi

Kiseonik toksican za anaerobe

15. ko izaziva Lajmsku bolest, veliki kasalj i trbusni tifus?

16. za parazite dato neko objasnjenje, da se napise koji je

17. koji materijal se koristi za dokazivanje opet nekog parazita

18. dato da je bakterija termofilna, nutritivni probirac i mikroaerofilna, napisati kakva joj podloga treba, temperatura i kiseonik

19. T/N

virusi sa omotacem otporniji na toplotu od virusa bez

temperatura dovodi do denaturacije i koagulacije virusnih proteina i ostecenja nk

jos nesto je bilo, ne mogu da se setim

20. prelezani hepatitis B, koja antitela se nalaze u organizmu

1.test neutralizacije je....

2.sta su bakt kolonije....

3.markeri hronicne hepatitis B inf.....

4.uzrocnik luesa...mikobakterioza.....bacilarne disenteriae....

5.vektor papataci groznice....

6.mehanizam delovanja cefalosporina

7.dat opis bakt..da se napise lat naziv....

8.sta je MIK...

9.date bakt-napisati kakve su po Gramu i oblik

10.data bakt-napisati njene karakteristike..gram + ili -,sadrzi spore ili ne,oblik,raspored,prisustvo kiseonika....

11.optohin test

12.ispitivanje osetljivosti gljiva na antimikotike