pg 18 - statistika

1

ПОГЛАВЉЕ 18: СТАТИСТИКА

1.Статистичке податке могу да прикупљају и друге институције, поред Републичког завода за статистику. Да бисте пружили целокупну слику система службене статистике, молимо вас да дате опис институционалних решења која се односе на прикупљање података, производњу и дистрибуцију званичних статистичких података у вашој земљи. То би требало да укључује списак посебних одговорности различитих институција.

Званична статистика као систем, тежи да обезбеди минимум квантитативних показатеља изражених на бази јединствене методологије, дефиниција, класификација и организације статистичких истраживања о којима је остварен договор заинтересованих институција и која се спроводе на бази јединственог програма и плана статистичких истраживања. Садржински, овај систем је опредељен одређеним статистичким истраживањима (дефинисаним у програмимa и плановима статистичких истраживања) која спроводе одговорни произвођачи званичне статистике. Приликом дефинисања статистичких истраживања предлагачи се најчешће руководе општим захтевима већине корисника, општим, економским, социјалним или другим интересима, међународним препорукама, захтевима и методологијама међународних статистичких органа као и расположивим средствима да се статистичка истраживања спроведу. У актуелном периоду званична статистика има двоструку улогу. Прво, да имплементира европске стандарде и правила у претприступном периоду и друго, да послужи другим областима политике обезбеђујући податке којим се прате промене и мери њихов утицај на изабране политике. Ова двострука улога је посебно изражена у областима економије, финансија, пољопривреде и регионалне политике где су поуздани и упоредиви подаци су од изузетне важности. Закон о званичној статистици (''Службени гласник РС''104/09, ступио на снагу 16. децембра 2009), полазећи од препорука Уједињених нација (Fundamental Principles Of Official Statistics, 1994) и Статистичког кодекса праксе Европске уније (European Statistics Code Of Practice, 2005), утврђује правни, институционални и програмски оквир за производњу и дисеминацију података и информација и организацију система званичне статистике. Законом о званичној статистици прописано је да су системом званичне статистике Републике Србије, као одговорни произвођачи званичне статистике, обухваћени: Републички завод за статистику, Народна банка Србије, Градска управа града Београда – за територију града Београда и остали одговорни произвођачи званичне статистике наведени у петогодишњем статистичком програму.

- У Предлогу Програму званичне статистике у периоду од 2011. до 2015. године, који је усвојила Влада Републике Србије, конкретно је наведено да је Републички завод за статистику, као главни произвођач и координатор система, надлежан за највећи део истраживања из реалног сектора као и део екстерног сектора (првенствено у делу који се односи на извоз и увоз роба), док је Народна банка Србије – надлежна за финансијски, монетарни и већи део екстерног сектора.

2

Програм, у складу са Законом, одређује као остале одговорне произвођаче званичне статистике:

- Министарство финансија – надлежно за јавне приходе и расходе;

- Министарство унутрашњих послова – надлежно за део из области саобраћаја и криминалитета;

- Министарство правде, Високи савет судства и Државно веће тужилаца – надлежни за део из области правосуђа;

- Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде – надлежно за део из области безбедности хране, биланса хране и заштите животне средине;

- Министарство здравља и Институт за јавно здравље Србије – надлежни за јавно здравство и здравље;

- Министарство рударства и енергетике – надлежно за део енергетске статистике;

- Министарство животне средине и просторног планирања, Агенција за заштиту животне средине, Агенција за хемикалије и Завод за заштиту природе Србије – надлежни за вођење информационог система животне средине и регистар заштићених природних добара;

- Министарство за науку и технолошки развој и Институт „Михајло Пупин” – надлежни за део статистике науке, технологије и иновација;

- Министарство просвете – надлежно за део статистике образовања и доживотног образовања;

- Министарство рада и социјалне политике – надлежно за део статистике социјалне заштите;

- Министарство омладине и спорта и Републички завод за спорт – надлежни за део из области статистике спорта;

- Министарство економије и регионалног развоја – надлежно за дефинисање и израчунавање индикатора развијености региона;

- Републички хидрометеоролошки завод – надлежан за део статистике заштите животне средине;

- Републички геодетски завод – надлежан за Националну инфраструктуру геопросторних података;

- Национална служба за запошљавање – надлежна за део из области тржишта рада;

- Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање – надлежан за статистику пензијског и инвалидског осигурања;

- Републички завод за здравствено осигурање – надлежан за статистику обавезног здравственог осигурања и безбедности и здравља на раду.

Такође, Градска управа града Београда је надлежна за прикупљање и обраду података статистичких истраживања за територију града Београда из највећег дела области статистике. Републички завод за статистику (РЗС) је, у складу са Законом о званичној статистици, главни произвођач и дисеминатор података, одговорни стручни носилац, организатор и координатор система званичне статистике и представља званичну статистику

3

Републике Србије у међународном статистичком систему. Посебно место у систему званичне статистике има Савет за статистику Републике Србије. До доношења Закона о званичној статистици РЗС је своје активности базирао на уредбама Владе о утврђивању плана статистичких истраживања за сваку наредну годину, тако да су сва статистичка истраживања имала законску основу за спровођење. Такође, јануара 2009. године Влада је усвојила Стратегију развоја званичне статистике за период 2009 – 2012. Доношењем Закона о званичној статистици створени су услови за знатно динамичнији развој статистичког система, као и могућност његове ефикасније координације. Формирањем институције Савета за статистику, стварају се услови за директније ућешће већег броја различитих крајњих корисника и њихов утицај на креирање садржаја система званичне статистике. Савет, као интегрални део система званичне статистике, представља стручно саветодавно тело које се, пре свега, бави стратешким питањима, односно разматрањем и давањем мишљења у вези са: стратегијом развоја званичне статистике; израдом петогодишњег програма и годишњих планова статистичких истраживања; потребама за спровођењем пописа; стандардима; методологијама и др. Посебно треба нагласити одредбу Закона којом се петогодишњи програм (у који је укључена и стратегија развоја) доноси у Народној скупштини. У начелу, предлог петогодишњег програма за период од 2011. до 2015. године припремљен је по концепту званичне статистике Европске уније, односно Евростата. Полазне основе за дефинисање садржаја овог програма биле су: Стратегија развоја званичне статистике Републике Србије у периоду од 2009. до 2012. године, Национални програм интеграције и Програм Евростата (Compendium 2009). Програм садржи: Стратегију развоја званичне статистике у Републици Србији за период од пет година; Преглед очекиваних резултата развоја званичне статистике; Преглед најзначајнијих инфраструктурних и развојних активности које не могу да се сврстају у одређене области; одговорне произвођаче званичне статистике и очекиване проблеме и услове за реализацију програма. По усвајању овог програма Завод ће у сарадњи са другим одговорним произвођачима званичне статистике припремити годишњи план званичне статистике који садржи: ближу разраду Програма; листу статистичких истраживања која треба спровести, са информацијом о томе да ли је њихово спровођење обавезно или не; листу административних извора, као и листу података добијених методом сталног праћења и посматрања, који се користе у званичној статистици и развојне активности наведене у Програму. Имајући у виду препоруке, које су долазиле од стране Евростата, и прихватајући их, РЗС је у последње 2-3 године приредио сходно европској пракси неколико споразума о сарадњи са најзначајнијим институцијама чији административни подаци служе као извор за производњу званичне статистике. На овај начи створен је јачи правни оквир за чвршћу сарадњу и бољу координацију у оквиру статистичког система. Тако, су потписани споразуми о сарадњи са: Са Министарством финансија (МФ) и Народном банком Србије (НБС), Споразум о сарадњи у области макроекономске и финансијске статистике је потписан крајем 2010. године и та се сарадња може означити као добра. Постоји и Протокол о врсти,

4

начину и роковима размене података, који је потписан у првом кварталу 2010. године и почео је са применом. Сарадња између ове три институције, а везано за регулативу EC 2223/96 (Council Regulation (EC) No 2223/96), одвија се кроз расподелу функција на следећи начин:

- Рачуни реалног сектора У оквиру припреме рачуна реалног сектора – што је обавеза РЗС – МФ и НБС благовремено обезбеђују РЗС све расположиве податке релевантне за обрачун категорија у складу са захтевима РЗС. МФ обезбеђује РЗС податке везане за буџет Републике, АП Војводине, локалне самоуправе и организација обавезног социјалног осигурања на месечном, кварталном и годишњем нивоу на основу података везаних за буџет Републике и на основу извештаја које МФ месечно добија од осталих нивоа власти и фондова. У складу са Приручником о Државној финансијској статистици, који је издао Међународни монетарни фонд, МФ доставља РЗС податке о приходима и примањима корисника буџетских средстава и податке о расходима и издацима корисника буџетских средстава, пре извршене консолидације. РЗС објављује рачуне реалног сектора и доставља их МФ и НБС.

- Финансијски рачуни Годишње и кварталне финансијске рачуне израђује и публикује НБС у складу са прихваћеном методологијом, са изузетком финансијских рачуна за сектор државе, који су у надлежности РЗС.

- Извештаји о буџетском дефициту и буџетским расходима и приходима МФ прикупља податке и припрема извештаје везане за буџетски дефицит, расходе и приходе по свим нивоима власти и за организације обавезног социјалног осигурања. Припремљене податке и извештаје МФ дужно је да достави НБС и РЗС.

- Извештавање о јавном дугу МФ је задужено за процену и извештавање о јавном дугу, у складу са усвојеним прописима и методологијама ЕУ.

- Платни биланс НБС је задужена за израду платног биланса у складу са Приручником о платном билансу Међународног монетарног фонда, пето издање (БПМ5). Основни извор података за израду платног биланса представљају подаци пословних банака и Народне банке Србије о платном промету са иностранством који се електронски достављају на декадном нивоу (ИТРС) и подаци Републичког завода за статистику. Додатни извор података представљају извештаји које предузећа директно шаљу НБС.

5

РЗС обезбеђује НБС податке о спољнотрговинској робној размени. РЗС својим истраживањима пружа помоћ НБС и доставља расположиве информације које се захтевају у процесу добијања додатних извора за свеобухватно праћење сектора домаћинства. МФ обезбеђује НБС директно месечно извештавање о трансакцијама са буџетом Европске уније и свим међународним трансферима (помоћ, поклони) сектора државе са осталим међународним институцијама и земљама.

- Монетарни и банкарски статистички подаци НБС је задужена за монетарне и банкарске статистичке податке. Монетарна и банкарска статистика обухвата билансне податке монетарно-финансијских институција (осим новчаних фондова), осигуравајућих друштава, добровољних пензијских фондова и давалаца финансијског лизинга. Такође, обухвата и статистику каматних стопа монетарно-финансијских институција и међубанкарског новчаног тржишта. Поред монетарне и банкарске статистике, НБС у оквиру статистике економских односа са иностранством прикупља податке о девизним резервама НБС и банака, девизном курсу динара и промету на девизном тржишту.

У 2007. години, потписан је Меморандум о сарадњи између Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде и РЗС са циљем да се унапреди статистичко праћење пољопривреде, шумарства и водопривреде, да се јасно дефинишу обавезе и обезбеде информације које ће дати објективну слику о стању у поменутим областима. По потписивању споразума, сарадња између две институције је знатно побољшана и интезивно се одвија у области припрема за спровођење предстојећег Пописа пољопривреде. У 2007. години потписан је Меморандум са Пореском управом (која је у саставу Министарства финансија) чиме је обезбеђено коришћење административних података као важан извор додатних обрада података. Нешто раније је потписан и споразум о сарадњи са Управом царина (која је такође у саставу Министарства финансија) са којом РЗС има традиционално добру сарадњу. У плану је потписивање сличних споразума са Министарством рударства и енергетике, Министарством животне средине и просторног планирања и Агенцијом за заштиту животне средине као и Институтом за јавно здравље. Такође, треба напоменути да је, половином 2009. године, РЗС као координатор а у сарадњи са Народном банком и министарством финансија донео одлуку о партиципирању у Генералном систему за дисеминацију (објављивање) података (GDDS - General Data Dissemination System). У октобру 2010. године СДДС (SDDS - Special Data Dissemination Standard) мисија Међународног монетарног фонда је размотрила актуелно стање у погледу националне статистике и закључила да се може очекивати да од 3. квартала 2011. године Република Србија приступи СДДС . Поред кључног Закона о званичној статистици треба поменути још три закона усвојених децембра 2009. године а то су:

6

- Закон о попису становника, домаћинстава и станова 2011 (''Службени гласник РС''104/09, ступио на снагу 16. децембра 2009); - Закон о попису пољопривреде 2011 (''Службени гласник РС''104/09, ступио на снагу 16. децембра 2009); - Закон о класификацији делатности; (''Службени гласник РС''104/09, ступио на снагу 16. децембра 2009)

Ова три закона представљају по свом садржају пуно прихватање европских стандарда. Уз поменуто треба напоменути да је у завршној фази припрема Уредбе Владе о класификацији делатности која у потпуности примењује све стандарде дате у NACE Rev.2 класификацији. На крају, битно је истаћи да су приликом израде свих поменутих законских аката вршене консултације са више европских и међународних институција, како би се остварила њихова упоредивост са европским стандардима. Посебна пажња посвећена је унапређењу дисеминације података тако да се кроз IPA Национални пријекат и IPA вишекорисничке програме интензивно ради на примене стандарда и решења из развијених европских статистичких система. На плану смањења оптерећења извештајних јединица у сарадњи са статистикама развијених европских земаља РЗС се налази у процесу интензивног увођења методе узорка свуда где је то могуће.

2. Молимо вас да опишете организациону структуру, кадровске нивое и степен независности Републичког завода за статистику. Како су се ова питања развијала у протеклим годинама, и какви су планови за будућност? Да ли влада може да утиче на (избор података) податке које објављује Републички завод за статистику? Молимо вас да се посебно осврнете на мере чији је циљ повећање професионалне независности завода. Организациона структура Републички завод за статистику (РЗС) је посебна организација која обавља стручне и са њима повезане извршне послове за потребе свих корисника. За обављање послова из делокруга Завода образовано је 6 основних унутрашњих јединица - Сектора као и три одељења ван састава Сектора, као уже унутрашње јединице и један одсек ван састава Сектора. Сектори су подељени у одељења која могу бити подељена на одсеке и групе. Радом РЗС руководи директор Завода који за свој рад одговара Влади. РЗС има заменика директора. Секторима руководе помоћници директора који су за свој рад одговорни директору Завода. Ужим унутрашњим јединицама руководе начелници одељења, шефови одсека и руководиоци група. У РЗС је запослено 7 државних службеника на положају од 8 систематизованих радних места, (1 радно место државни службеник на положају са седиштем у Новом Саду тренутно није попуњено) које поставља Влада, 443 државних службеника који

7

обављају послове из надлежности државне управе и 22 намештеника који обављају пратеће и помоћне послове. Квалификациона структура запослених:

- 317 запослених са високим образовањем у трајању од најмање 4 године - 78 запослених са високим образовањем у трајању до 3 године - 67 запослених са средњим образовањем - 3 запослених са основним образовањем

У РЗС је запослено је 305 жена и 167 мушкараца што значи да је запослено 64,6% жена и 35,4% мушкараца. Организација РЗС:

1. Сектор за националне рачуне, цене и пољопривреду 2. Сектор пословних статистика 3. Сектор статистике становништва и прикупљања података на терену 4. Сектор за информационо-комуникационе технологије и публицистику 5. Сектор за европске интеграције, међународну сарадњу и управљање

пројектима 6. Сектор статистике за подручну јединицу Аутономну покрајину Војводина са

седиштем у Новом Саду РЗС има и три одељења и један одсек ван састава сектора:

7. Одељење за дисеменацију и односе са јавношћу 8. Одељење за правне и кадровске послове 9. Одељење за финансијске послове, припреме и извршење буџета 10. Одсек за логистичку подршку

Овакву организацију РЗС усвојила је Влада априла 2010. године. У претходним годинама РЗС је био организован у 11 сектора и имао је 535 запослених. У новонасталим условима опште економске кризе (не само у Србији) мерама Владе дошло је смањења броја запослених у јавним службама. Влада је донела и закључак према коме рационализацијом и новом организацијом не смеју битги угрожен процес европских интеграција. Сходно овоме, РЗС је извршио потребну рационализацију. Како су европске интеграције општеприхваћени приоритет у наредном периоду, РЗС очекује промене организационе структуре искључиво у њиховој функцији.

8

Професионална независност - РЗС има независност од политичких и других спољашњих мешања у производњу и дисеминацију званичне статистике која јеодређена законом: У члану 5. Закона о званичној статистици, дефинисана су основна начела непристрасности, поузданости и професионалне независности којих треба да се држе овлашћени произвођачи надлежни за прикупљање, обраду, дисеменацију података званичне статистике. У ставу 1. тачки 5 овога члана је наглашено да су за доношење одлука о дефиницијама, методима прикупљања, обраде и дисеминације података званичне статистике надлежни искључиво одговорни произвођачи званичне статистике. На тај начин Влада Републике Србије нити нека друга институција, не могу утицати на податке које публикује Републички завод за статистику. У члану 10. истог закона јасно је исказано да је директор Завода дужан да штити професионални кредибилитет званичне статистике од непрофесионалних утицаја било које врсте. - Полаожај РЗС у Закону о министарствима: РЗС је независан у обављању својих функција и није у саставу било ког министарства. - Директор РЗС има високи професионални ранг. - Сходно Закону о државним службеницима и европским препорукама, Директор РЗС има петогодишњи, док Влада има четворогодишњи мандат. - Директор РЗС има искључиву одговорност да одлучује о статистичким методима, стандардима и процедурама, и о садржају и временском планирању статистичких саопштења. - Статистичка саопштења се јасно разликују и издају независно од политичких а према унапред утврђеном календару. - РЗС када је потребно, јавно даје коментар о статистичким питањима, уклључујући и критике и указивање на злоупотребу званичне статистике. - Увођење Савета за статистику као нове институције (Законом о званичној статистици), а који треба да се бави стратешким питањима званичне статистике, унапређује се рад на примени стандарда смерница за примену основних начела званичне статистике. Савет је основан Решењем Владе Републике Србије од 16.04.2010. године. Решење објављено ("Службени гласник РС" бр. 24/10) РЗС ће у наредном периоду првенствено улагати напоре у што већем приближавању принципима датим у Кодексу праксе европске статисзике (European Statistics Code Of Practice).

9

3. Молимо вас да опишете усклађеност статистичког система ваше земље са захтевима који су наведени у последњој верзији Зборника, посебно у погледу:

а) садашње ситуације;

б) корака који су предузети за усклађивање са захтевима (законске и друге мере које треба предузети, као што је примена Статистичког кодекса праксе Европске уније, рокова за постизање усклађености);

в) главне препреке које се морају уклонити пре потпуног усклађивања.

Овај опис треба дати за следеће главне области:

I Статистичка инфраструктура

Спровођење статистичких истраживања– правни аспект

a) Опис садашње ситуације

Активности званичне статистике заснивају се на петогодишњем статистичком програму и годишњим плановима. Програм доноси Народна скупштина, (тренутно је у процедури, Влада га је усвојила и доставила Народној скупштини, и очекује се доношење почетком 2011 године), а План доноси Влада (шездесет дана од дана усвајања Програма) .

РЗС припрема Програм и План у сарадњи са осталим одговорним произвођачима званичне статистике, власницима других података и корисницима. РЗС доноси одлуке о избору извора података у сарадњи са осталим одговорним произвођачима званичне статистике, и то у складу са квалитетом података, правовременошћу, оптерећеношћу давалаца података и оправданошћу трошкова. Уколико постоје административни извори података, не спроводи се статистичко истраживање. Приликом спровођења статистичког истраживања води се рачуна о оптерећености давалаца података (ово је у складу са Принципом 9. из Кодекса праксе европске статистике). Пописи се регулишу посебним законима и финансирају се средствима из буџета Републике Србије.

б) Кораци који су предузети за усклађивање са захтевима

Трајно праћење европске легислативе у овој области и њено примењивање. Даље унапређење сарадње са другим произвођачима званичне статистике и даваоцима података.

10

Поверљивост и безбедност података


Приватност давалаца података (појединаца, домаћинстава, предузећа, административна тела и других давалац података) и поверљивост информација које они дају и њихово коришћење само у статистичке сврхе, гарaнтована је Законом о званичној статистици (што је био случај и у претходним законима). Поглавље IX – Поверљивост овога закона (чланови 44 – 49) детаљније дефинишу: када су прикупљени, обрађени и ускладиштени подаци поверљиви; заштиту поверљивих података; ограничење приступа поверљивим подацима; давање индивидуалних података без идентификатора и дисеминацију података о малим агрегатима. Дефиниције поверљивости углавном су преузете из европског законодавства. Начело поверљивости обухвата заштиту података који се односе на појединачну статистичку јединицу, без обзира да ли се прикупљају директно у заваничним статистичким истраживањима, или се прибављају индиректно, из административних или других извора. Одговорни произвођачи званичне статистике могу користити индивидуалне податке искључиво у статистичке сврхе. Начело статистичке поверљивости не односи се на податке државне управе као статистичке јединице. Завод има право приступа индивидуалним подацима који су резултат истраживања других одговорних произвођача статистике, уколико су ти подаци неопходни за спровођење активности званичне статистике или за процену квалитета резултата. Право приступа Завода индивидуалним подацима који су резултат истраживања Народне банке Србије обезбеђује се уз претходну сагласност гувернера Народне банке Србије. Подаци прикупљени, обрађени и ускладиштени у сврхе званичне статистике поверљиви су онда када физичко или правно лице може да се непосредно или посредно, идентификује именом, адресом или идентификационим бројем. Поверљиви подаци могу се искористити искључиво у статистичке сврхе а не у сврхе утврђивања права и стварања обавеза за извештајне јединице. Завод и остали одговорни произвођачи званичне статистике, могу да обезбеде на писан захтев, индивидуалне податке без идентификатора научноистраживачким институцијама и у том случају су дужни да воде евиденцију о таквим корисницима као и о намени за коју им се достављају подаци. Прикупљање, обрада и коришћење статистичких података о појединцу, то јест подаци из статистичких истраживања прикупљени од појединаца који се односе на њихове личне, породичне и имовинске прилике сматрају се поверљивим и на њих се примењује начело поверљивости. Одговорни произвођачи званичне статистике обавезни су да предузму све прописане административне, техничке и организацоне мере неопходне за заштиту поверљивих података против нелегалног приступа, откривања или коришћења.

11

У РЗС постоји физичка и технолошка опремљеност за заштиту безбедности и интегритета статистичких база података. Мере за спровођење заштите података и информација у Републичком заводу за статистику прописане су, Правилником о заштити статистичких података у Републичком заводу за статистику, који је донет на основу члана 46 Закона о званичној статистици ("Службени гласник РС" бр. 104/09) и члана 9,15,16 и 18 Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја ("Службени гласник РС" бр. 120/04, 54/07 и 104/09 и 36/10) - ступио на снагу 08.12. 2010. године. Предмет заштите података и информација, поступак коришћења и приступа елементима информационог система, поступак примене мера заштите у редовним и ванредним околностима, као и мере заштите у случају губитака података у Републичком заводу за статистику, дефинисани су Упутством о мерама заштите података и информација у Републичком заводу за статистику, који је донет на основу члана 9, 15, 16 и 18 Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја ("Службени гласник РС" бр. 120/04, 54/07 и 104/09 и 36/10) и Правилника о заштити статистичких података у Републичком заводу за статистику, ступио на снагу 08.12. 2010. године. Начин складиштења и организовања података и услови и мере њихове заштите у Републичком заводу за статистику у циљу спречавања њиховог уништавања, злоупотребе, крађе или нелегалног приступа уређен је Правилником о складиштењу и организовању података у Републичком заводу за статистику на основу члана 35. став 1. Закона о званичној статистици и члана 9,15,16 и 18 Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја ("Службени гласник РС" бр. 120/04, 54/07 и 104/09 и 36/10) ступио на снагу 08.12. 2010. године. Начин коришћења и давања статистичких података које производи Републички завод за статистику уређен је Правилником о начину коришћења и давања података које производи Републички завод за статистику који је донет на основу члана 35. Закона о званичној статистици ("Службени гласник РС" бр. 120/04, 54/07 и 104/09 и 36/10) и члана 7. и 35. Закона о државној управи ("Службени гласник РС" број 79/05) ступио на снагу 30.12. 2010. године.


РЗС ће и у наредним периоду посебну пажњу посветити изградњи ове области у складу са развојем европских стандарда.

в) Главне препреке које се морају уклонити пре потпуног усклађивања

Нема посебно изражених препрека. Информационо комуникациона технологија (ИКТ)


Приказ стања ИКТ биће дат у најкраћим цртама.

12

Коришћење ИКТ је у највећој мери централизовано при чему се већ годинама за текућу продукцију користе и велики IBM рачунар (Мainframe - Host) и PC платформе. Статистичка продукција на Host окружењу је добро организована с обзиром на велико искуство у одржавању хардверских и софтверских решења. Запослени који су добро образовани и са великим радним искуством обезбеђују одржавање овога система. DB 2 база података која је у употреби, има добру репутацију када је у питању коришћење и веза са mainframe-ом. Али истовремено, треба имати у виду да је употреба Host сервера проблематична због: ризика оштећења процесора, недостатка систем програмера и њиховог скупог школовања, као чињенице да је изнајмљивање IBM софтвера финансијски врло захтевно. Иако прилично скорије уведена, PC платформа је, са техничке стране добро уклопљена у систем. PC платформа је Microsoft орјентисана. Visual Basic се користи најчешће као развојни алат, као и MS SQL Server database за чување података (data storage). MS Office компоненте су у употреби а PHP је главни алат за развој веб-а. 350 РС радних станица је интегрисано у локалну мрежу подржану са 26 сервера у Београду. Сектор у Новом Саду је најбоље опремљена, од 14 дислоцираних регионалних одељења. Регионална одељења су повезана са седиштем РЗС у Београду. РС радне станице су Pentium 4 и истовремено се користе као као Host терминали. Највећи део апликација за прикупљање, унос и контролу података је развијен на РС платформи. WWW решења и Интранет су развијена и раде на РС платформи. РЗС покушава да развије Integrated metadata driven statistical data management system. Тренутно се тестира бета верзија овога система који ће бити даље развијан. За базе података се користи SQL SERVER 2000/2005/2008, за израду апликација за унос, рачунску и логичку контролу користи се Visual Studio.Net 2008, а постоје и програми који су рађени у Visual Studio 6.0 и који се по потреби мењају. За табелирање се користи Crystal Report. За израду узорка користи се SAS софтверски пакет. За даљу обраду и анализу података, код статистичара, користи се углавном Microsoft Excel, у неким случајевима SPSS. ARC View програмски пакет користи се за ажурирање просторног регистра. Подаци се шаљу Евростату користећи e-mail или еDAMIS веб портал. На рачунару РЗС налазе се архивирана велика количина података података и из претходног статистичког система Савезног завода за статистику (Југославије). Архивирање података треба да се даље развија. РЗС је у оквиру IPA 2007 Националног пројекта израдио Студију изводљивости (дата је у прилогу) која указује на изузетно високе трошкове одржавања обе платформе и која истовремено даје правце даљег развоја. Стратегија ИКТ развоја је сходно препорукама из Студије изводљивости урађена у јулу 2010. У септембру 2010, усвојена је ИКТ стратегија која је урађена у складу са препорукама из Студије изводљивости. Због оптимизације материјалних трошкова у наредном периоду, планира се прелазак на PC платформу.

13


Израда краткорочних и средњорочних планова реструктурирања ИКТ Стална обука и стицање нових знања из информационих технологија. Обука за коришћење NET алата Већи степен коришћења еDAMIS веб апликације.


Препреке су углавном финансијске природе. Дисеминација a) Опис садашње ситуације У Стратегији развоја званичне статистике Републике Србије 2009-2012. као и у Програму званичне статистике у периоду од 2011. до 2015. године, наводи се да је најважнији задатак званичне статистике да обезбеди објективну слику друштвених и економских кретања у земљи. Стратегија развоја информисања и дисеминације у Републичком заводу за статистику, усвојена је у мају 2010. године РЗС функционише у складу са „Основним принципима званичне статистике“ (дефинисаним од стране Уједињених нација) као и у складу са следећим принципима Кодекса праксе европске статистике: 5 - Поверљивости статистичких података, 6 - Непристрасности и објективности, 13 - Тачности и правовремености и 15 - Доступности и јасности Питања поверљивости су обрађена у Закону о званичној статистици и у посебним националним законима којима је регулисана заштита индивидуалних података, у смислу техничких и организационих мера за контролу давања индивидуалних статистичких података. Организациона структура и правила организације и функционисања омогућавају организационој јединици за дисеминацију статистичких података и односе са јавношћу да руководи активностима дистрибуције података. Завод располаже Годишњим планом уређивања штампаних и електронских публикација, као и Календаром и Каталогом публикација и прес саопштења, који су доступни на заводском сајту и редовно се ажурирају. Online дисеминација путем Интернета - посматрана са становишта садржаја, структуре и представљања статистике и метаподатака, је у пуном развоју. Број посета

14

сајту је у сталном и значајном порасту, од 700 хиљада у 2005. на 3 милиона у 2009. години. Адреса веб стране РЗС је www.stat.gov.rs. Основни производи дисеминације РЗС су: Публикације и концепција објављивања - Завод објављује годишњи план публиковања на основу годишњег плана статистичких истраживања. Планом публиковања обухватају се годишњаци, периодичне публикације и посебне публикације. У току 2009. године објављено је 60 врста публикација, од којих је 48 годишњих, 1 квартална публикација, 1 месечна и 10 посебних публикација. Опште публикације обухватају годишњаке, преглед по општинама, месечни преглед, трендове, календаре, уопштено говорећи, публикације са подацима из више статистичких области. Саопштења се издају од 1951. године и у њима се разматра само по једна област статистике. Објављују се у одређеној периодици. Билтени се објављују од 1955. године и садрже обимне статистичке податке добијене из једног или више истраживања из исте области. Студије и анализе се објављују од 1953. године и садрже методологије и статистичке анализе, као и преглед извесних појава и трендова из области националних рачуна. Радни документи се објављују од 1966. године и садрже актуелне и сажете методологије о бруто домаћем производу, енергетским билансима и предузећима. Методологије и стандарди је назив за едицију новијег датума, која се објављује од 2004. године. У њој се објављују примењене методологије, класификације и номенклатуре у статистичким истраживањима, а садржи и додатне информације о методама и елементима статистичких истраживања. Посебне публикације се користе за повремено објављивање резултата из различитих области статистике, као што су животни стандард, употреба ИКТ-а, статистика полова и др. Основно средство дисеминације званичне статистике јесте веб сајт Завода, на коме су сви статистички подаци доступни бесплатно. Електронске публикације расположиве су на заводском веб сајту у Електронској библиотеци (око 4000 наслова) у PDF и Eхcel формату. Велики део захтева за подацима решавају статистичари пошто тражени подаци или нису доступни на сајту или се не могу наћи у публикацијама. Као извори података у решавању захтева користе се базе са годишњим или месечним, кварталним или полугодишњим подацима, које одржавају статистичари. На захтев корисника, Завод може вршити и додатну обраду података која није предвиђена Планом и Програмом званичне статистике и такви захтеви се наплаћују. У РЗС се у оквиру IPA 2007 Националног пројекта ради на даљем унапређењу дисеминације и комуникације кроз развој e-business услуга, развој сајта и прикупљања података путем Интернета.


Стално праћење и примена савремених метода у овој области. Развој e-business за потребе G2C, G2B, G2G and G2E која је институционална политика.

http://www.stat.gov.rs/

15

Прикупљање података путем Интернета. в) Главне препреке које се морају уклонити пре потпуног усклађивања

За сада нема значајнијих препрека.

Међународна сарадња


Међународна сарадња, а посебно сарадња са Европском унијом, последњих година има изузетан значај за убрзани развој српске статистике. Иако је започела са приличним закашњењем у односу на друге земље у региону, подршка Европске уније и Евростата имала је изузетан значај за РЗС (који је имао значајне резулзате у последњих две века). Сарадња је почела 2002. године са Глобалном оценом званичне статистике урађеном од стране Евростата и Уједињених нација / Економске комисије за Европу (UN/ECE). Истовремено је Шведска агернција за развој (Sida) уочила да је подршка РЗС била од великог значаја за развој статистие у региону. Нешто касније, Светска банка се укључила у подршку (нарочито у области смањења сиромаштва). Исто су учинили и UNICEF, UNDP друге организације. Са Француском статистиком (INSEE) успостављена је добра билатерална сарадња. Европска унија дала је пуну подршку Србији и РЗС кроз пројекте CARDS и IPA (националне и регионалне). Координисане активнвности Евростата и претходно поменутух институција, биле су првенствено усмерене на:

- допринос развоју одрживог статистичког система, - олакшавању процеса одлучивања заснованог на релевантним и поузданим статистичким информацијама које треба да задовоље домаће потребе - (и да се истовремено) спроведе хармонизација са Европским статистичким системом.

Посебно треба истаћи да је кроз указану подршку, у оквиру међународне сарадње, остварен изузетан напредак у сарадњи са другим министарствима и произвођачима званичне статистике што представља путоказ за даљи унутрашњи развој. Бројни документи и извештаји од поменутих институција говоре у прилог веома успешне сарадње и постигнутих резултата. Сарадња РЗС са донаторима била је и јесте базирана на расположивим људским и стручним капацитетима са којим РЗС располаже тако да су резултати активности били у потпуности реализовани. Као резултат поменутог, РЗС је постао лидер за поједине области у региону. Сарадња са земљама у региону је изузетно добра.


РЗС ће и даље улагати напоре за прихватање Евростатових препорука и стандарда. РЗС ће трајно радити на унапређењу регионалне сарадње.

16


РЗС, у овоме тренутку, не види никакве препреке.

II Класификације и регистри

Класификације


Хармонизација националних класификација са стандардним међународним класификацијама је основно опредељење званичне статистике. То је уједно један од предуслова обезбеђивања упоредивости резултата званичне статистике са другим земљама. Законом о званичној статистици предвиђено је да директор Републичког завода за статистику, уз прибављено мишљење Савета за статистику, одлучује својим актом о класификацијама, номенклатурама и другим значајним стандардима које користе одговорни произвођачи званичне статистике наведени у петогодишњем статистичком програму. Класификација делатности, као основна класификација која се користи у званичној статистици, али и у евиденцијама (административном регистру), економској и социјалној политици и научноистраживачком раду, регулисана је законом. Класификација делатности КД (2010), изведена из класификације NACE Rev. 2, у статистичком систему Србије уведена је 2010. године (Уредба о класификацији делатности („Службени гласник РС“, бр. 54/10)). У статистичким процесима закључно са дисеминацијом КД 2010 је обавезан стандард почев од 1. јануара 2011. године. Све јединице Статистичког пословног регистра – (СПР), правне јединице, пословни субјекти, локалне јединице као и све делатности (претежне, секундарне и помоћне) прешифриране су на КД 2010. Усвајање нове Класификације делатности омогућило је усклађивање осталих повезаних економских класификација, пре свега класификација производа: Класификације производа по делатностима (на бази CPA 2008) и Класификације индустријских производа (Prodcom). У статистици робне трговине примењују се: - Комбинована номенклатура - царинска тарифа (ЦТ) је усклађена са Комбинованом номенклатуром ЕУ за 2010. годину. - Стандардна међународна трговинска класификација - Рев.4. Примењује се СМТК Рев. 4 од 01. јануара 2010. године на основу препорука Статистичког уреда УН. Стандардна међународна трговинска класификација - Рев.4. повезана је са СМТК Рев.3. и поновљена је обрада података за претходне године по новој класификацији. На основу промена у СМТК Рев.4. урађена је нова НССТ Рев.4. за домаће и међународне потребе,

17

- Хармонизовани систем шифарских назива и ознака (HS) усклађен са Хармонизованим системом назива и шифарских ознака-верзија HS 2007. - Класификација врста грађевина у потпуности је усклађена и урађена на основу одговарајуће Класификације грађевина Европске уније (Classification of Types of Construction - CC, final version 1997), односно преузета је структура и садржај свих нивоа те класификације, али су неки најнижи нивои (класе) додатно рашчлањени због потреба националних статистичких истраживања и лакшег усаглашавања са претходно коришћеном Номенклатуром грађевинских објеката и радова. У националним рачунима, поред Класификације делатности, користе се:

- Класификација институционалних сектора (на највишем нивоу сектора) усклађена са SNA93-ESA95,

- Класификација личне потрошње по намени (COICOP) усклађена са SNA93-ESA95, која се користи за обрачуне личне потрошње, као и за индекс потрошачких цена,

- Класификација функција државе (COFOG) користи се делимично и

- Класификација фондова (assets) користи се делимично.

У области друштвених статистика у току је завршна фаза израда Националне класификације занимања (НКЗ), као дела Националног система класификације занимања (НСКЗ), у складу с међународном ISCO-08 класификацијом. Национални систем класификације занимања поред класификације, садржи и описе класификационих целина, описе 600 појединачних занимања и кључевe за превођење на национални стандард у евиденцијама у области рада, односно на Јединствену класификацију занимања (ЈНЗ).

У статистици образовања користе се нивои образовања, од нивоа ISCED 0 до ISCED 6. Упоредивост са ISCED 97 (нивои и поља студирања) је висока код основног и терцијерног образовања, а за средње образовање се користи национална класификација подручја рада и образовних профила, која је скоро сасвим преводива на поља образовања које прописује ISCED 97.


Читав низ националних статистичких класификација неопходно је усвојити или ускладити са референтним међународним стандардима из тзв. Међународне фамилије економских и социјалних класификација.

Класификација делатности ће се у току 2011. године применити на утврђивање делатности јединица у регистрима, а од почетка 2011. године почиње потпуна примена, укључујући прикупљање, обраду и публиковање статистичких података према делатностима. С обзиром на значајне институционалне промене, за статистички систем је од виталног значаја да и јавне матичне и административне евиденције у Републици Србији које служе као административни извор података за званичну статистику, уграде нову Класификацију делатности у своје базе података.

Усклађивање осталих повезаних економских класификација са новом Класификацијом делатности, пре свега Класификације производа по делатностима (на бази CPA 2008). У 2011. години примениће се номенклатура индустријских производа – Prodcom у Годишњем истраживању индустрије.

18

Планира се редовно годишње усклађивање Комбиноване номенклатуре - царинске тарифе (ЦТ) са Комбинованом номенклатуром ЕУ. Припремиће се и публиковати сви нивои НССТ Рев.4. са припадајућим описима за потребе домаћих и страних корисника.

Будући да је у току ревизија Система националних рачуна (SNA-ESA) очекују се измене у домену функционалних класификација из ове области, што такође подразумева њихову имплементацију у званичну статистику. Предвиђа се да ће се нова класификација занимања користити у Попису становништва, домаћинстава и станова 2011. године. в) Главне препреке које се морају уклонити пре потпуног усклађивања Потребно је изменити одредбе појединих закона у којима се предвиђа израда података по старим класификацијама. Неопходна је ефикаснија организација послова на класификацијама.

Регистри


Даљи развој статистичких регистара, као оквира за избор статистичких јединица омогућава ширу примену метода узорка и рационализацију постојеће структуре и начина спровођења статистичких истраживања, као најчешће коришћеног извора за добијање статистичких података, као и смањење оптерећености давалаца података и укупних трошкова производње појединих статистичких података.

Законом о званичној статистици предвиђено је да, у циљу формирања, развоја и одржавања статистичких регистара, Завод користи податке из административних извора, пописа, статистичких истраживања, као и податке добијене помоћу метода сталног праћења и посматрања. Подаци из статистичких регистара користе се искључиво у статистичке сврхе. Предвиђено је да Завод развија статистички пословни регистар и статистички регистар пољопривредних газдинстава. Директор Завода доноси пропис којим се ближе уређују питања која се односе на формирање, развој, одржавање и употребу статистичких регистара.

Статистички пословни регистар налази се у основи статистичких истраживања која се баве пословним субјектима (enterprises). Статистички пословни регистар постављен је крајем 2005. године и заснован је на препорукама из регулативе Европске уније којом се дефинишу основе и начин формирања статистичког пословног регистра. Прати се скуп статистичких и правних јединица према уредбама ЕУ који служи као основни оквир за спровођење статистичких истраживања у области пословних статистика. Масовно се ажурира редовним преузимањем података из низа административних извора: Агенција за привредне регистре, Министарство финансија - Пореска управа, Управа царина и Управа за трезор и др. Развијен је систем ажурирања јединица регистра преко подручних одељења која су у оквиру различитих истраживања укључена у процес прикупљања података од извештајних јединица, тако што је уведено посебно софтверско решење да се на основу проверених података на терену ажурирају јединице регистра. Формирано је почетно стање локалних јединица на основу спроведеног истраживања локалних јединица и података о огранцима и јусевима из административних извора. Учињени су први кораци ка увођењу јединице Група предузећа формирањем Кластера правних

19

јединица на бази косолидованих завршних рачуна (НБС) и података о оснивачима (АПР).


У статистичком пословном регистру се планира редовно спровођење посебног годишњег истраживања за потребе одржавања регистра, укључивање додатних података из административних извора (Републичког завода за здравствено осигурање и Републичког фонда пензијског и инвалидског осигурања) и других административних извора, примена класификације институционалних сектора, увођење нове статистичке јединице - повезани пословни субјекати (enterprise group), увођење система управљања квалитетом СПР, обезбеђивање услова за примену координисаног узорка и др.

Увођење статистичког регистра пољопривредних газдинстава планира се у наредном периоду, непосредно по завршетку IPA 2007 Националног пројекта и спроведеног Пописа пољопривреде.


Потребно је организационо и стручно јачање службе за статистичке регистре, као и стварање стандардне терминологије статистичких јединица.

III Статистика по секторима

ОБЛАСТ 1. ДЕМОГРАФИЈА И ДРУШТВЕНЕ СТАТИСТИКЕ

Тема 1.01. Становништво

Модул 1.01.01. Демографија, попис и пројекције


Попис

Последњи Попис становништва, домаћинстава и станова у Републици Србији спроведен је 2002. године. Наредни Попис становништва, домаћинстава и станова биће спроведен у 2011. години као традиционални попис (интервју лицем у лице који ће спровести обучени пописивачи), a на основу Закона о попису становништва, домаћинстава и станова („Службени гласник РС“ 104/09) који је, у основи, концептуално усаглашен са Regulation (EC) No 763/2008.

Предстојећи попис је у погледу методологије, садржине и класификација усклађен са Препорукама за пописе становништва и стамбених објеката око 2010. које су заједно израдили УНЕЦЕ/Евростат.

Минимум међународне методолошке упоредивости резултата пописа обезбеђен је укључивањем сета обавезних обележја из Препорука, као и применом међународних класификација за исказивање података пописа (занимање, делатност, школска спрема,

20

страна држава и сл.). Поред обавезних обележја у пописне обрасце укључена су и питања која су од значаја за креаторе државне политике као и за крајње кориснике у Републици Србији.

Садржај пописних образаца дискутован је на састанцима који су одржани са корисницима пописних података (државним институцијама, институтима, невладиним организацијама, медијима, омбудсманом, националним саветима националних мањина, представницима међународних организација - UNDP, UNHCR, UNHABITAT, UNSD, итд.) како би се максимално изашло у сусрет потребама корисника.

У 2009. години спроведена су 2 пробна пописа у Републици Србији.

Први Пробни попис становништва, домаћинстава и станова спроведен је у периоду од 1. до 15. априла 2009. године на узорку који је обухватио 50 пописних кругова (0.1% од укупног броја пописних кругова). Иако због недостатка финансијских средстава, узорак за спровођење пробног пописа није био репрезентативан, успешно су тестирани обрасци, везе између образаца, организација, методолошко упутство. Такође, први пут након Пробног пописа спроведена је пост пописна анкета (контрола квалитета и обухвата).

Други Пробни попис становништва, домаћинстава и станова – едукација Рома реализован је у периоду од 1. до 15. новембра 2009. године у циљу успостављања и јачања међусобне сарадње и узајамног поверења између званичне статистике и ромских организација (Национални савет ромске националне мањине и Канцеларија за инклузију Рома Војводине), као и ради обуке одређеног броја Рома за активно учешће у организационим припремама и раду на терену у предстојећем попису. Овај пројекат финансиран је од стране Шведске агенције за међународни развој (SIDA).

Демографија

Податке о рођеним, умрлим и закљученим браковима прикупљају и достављају матичари, а податке о разведеним браковима судови.

Према правним прописима о вођењу матичних књига, случајеви рођења, смрти и закључења брака обавезно се уписују у матичне књиге подручја на коме су се десили, без обзира на то да ли лица на која се односе имају пребивалиште (место сталног становања) на том подручју или не. У обради се, међутим, подаци агрегирају према пребивалишту: мајке рођеног детета (рођени), умрлог лица (умрли), односно младожење (закључени бракови). За разведене бракове агрегирање се врши према последњем заједничком пребивалишту супружника.

Подаци о умрлима према узроку смрти се обрађују према Међународној класификацији болести, повреда и узрока смрти, Десета ревизија, која се примењује од 1997. године.

Подаци виталне статистике се прикупљају месечно, обрађују годишње на основу потпуног обухвата.

Истраживања виталне статистике се спроводе према методологији која је усклађена са препорукама УН и методологијом примењеном у попису 2002.

У публикацији Demographic yearbook - United Nations објављени су подаци виталне статистике на националном нивоу, у редовној годишњој периодици, од 2000. године.

21

Процене становништва се израђују у међупописном периоду и засноване су на резултатима Пописа становништва и на резултатима обраде статистике природног и механичког кретања становништва. На основу процена на нивоу насеља, респективним агрегирањем су изведене процене за више нивое: општине и округе, као и процене према полу, старости и типу насеља за Републику Србију, централну Србију и покрајину Војводину. Процене становништва се исказују према важећој административној-територијалној подели на дан: 1. јануар (почетак године), 30. јуна (годишњи просек) и 31. децембра (крај године) у години посматрања.

Процене становништва се базираји на подацима из пописа становништва и виталне статистике чија је методологија прикупљања у складу са препорукама Евростата и Уједињених Нација.

Таблице морталитета се рачунају годишње (Скраћене апроксимативне таблице морталитета) и у десетогодишњој периодици (Детаљне таблице морталитета).

Таблице морталитета су израђене коришћењем Бекер-Цојнеровог метода (Детаљне таблице морталитета) и Рид-Мереловог метода (Скраћене апроксимативне таблице морталитета), које су препоручене од стране Уједињених Нација.

Поред очекиваног трајања живота рачунају се и показатељи као што су опште и специфичне стопе морталитета и фертилитета, бруто и нето стопе репродукције и др.

Пројекције

Пројекције становништва су израђене по петогодишњим старосним групама и по полу на бази података из последњег Пописа становништва. Пројекције су урађене за Републику Србију, централну Србију и АП Војводину, у пет варијанти: ниска, средња, висока, варијанта константног фертилитета и варијанта без миграција. Такође, израђене су и пројекције активног становништва односно пројекције радне снаге за Републику Србију.

Методологија израде пројекција становништва је у сагласности са методологијом дефинисаном у оквиру приручника Уједињених Нација „UN Manual on Integrating Population Variables into Development Planning“ .


Попис

Садржај основних пописних образаца је дефинисан. У току је дизајнирање образаца за потребе примене софтвера за оптичко читање. Методолошко упутство је завршено, а израда организационог упутства, водича за пописиваче као и посебних методолошких упутстава (за пописивање бескућника, лица на издржавању кривичних санкција и мере притвора и лица на одслужењу војног рока) је у завршној фази. У току је и медијска кампања.

Припремљен је програм публиковања пописних података у складу са националним потребама. Планирано је и да припремимо податке у складу са програмом дисеминације који је усвојио Евростат (hypercube).

22

Демографија У периоду 2012-2013. године предстоји усклађивање методологије по којој ће се спроводити истраживања виталне статистике са препорукама УН и методологијом која ће бити примењена у попису 2011. године. Пројекције

До 2015. године планира се израда пројекција активног становништва односно радне снаге Србије за период 2011-2041. године.


Попис

Постоји бојазан да недостатак људских ресурса, као и непоштовање предвиђене динамике исплате неопходних финансијских средстава (услед рестриктивног буџета), може отежати реализацију послова у вези са припремом и спровођењем пописа.

Демографија

Недовољан број стручног кадра из области демографије је главна препрека за планиране активности у вези усклађивања методологије истраживања виталне статистике са препорукама УН и методологијом која ће бити примењена у попису 2011. године и испуњавања обавеза према Евростату, УН и другим међународним организацијама у предвиђеним роковима.

Пројекције

Недовољни људски капацитети и материјална средства су главне препреке за даљи развој и примену савремених програмских пакета за израду пројекција активног становништва.

Модул 1.01.02. Миграције и азил


Истраживање о унутрашњим миграцијама је успостављено као редовно годишње истраживање. Унутрашње миграције становништва се дефинишу као пресељавање становништва у Републици Србији из места рођења или из претходног у будуће место становања са информацијом о временској и географској компоненти кретања. Извори података о унутрашњим миграцијама су обрасци за пријаву-одјаву пребивалишта које попуњава особље Министарства унутрашњих послова на основу изјава лица која подносе захтев о промени пребивалишта. Подаци се прикупљају на месечном, а обрађују на годишњем нивоу. Публиковање података о унутрашњим миграцијама је према демографским, етничким и економским обележјима.

У току су припреме за увођење истраживања о спољним миграцијама. Анализирано је постојеће стање у овој области и усвојене су две главне стратегије у 2009. години: Стратегија за управљање миграцијама и Стратегија развоја званичне статистике у Републици Србији у периоду 2009-2012. године. Такође, у току 2010. године, очекује се усвајање Закона о функционисању механизма управљања миграцијама према ком ће свако министарство и посебна организација, носиоц активности, оперативно

23

спроводити поједине мере из своје надлежности и бити одговорно за њихову реализацију.


Дефинисање индикатора који одређују миграциони профил ће бити базирано на дефиницијама наведеним у Уредби ЕУ „Regulation (EC) No 862/2007 of the European Parliament and of the Council of 11 July 2007 on Community statistics on migration and international protection“.

РЗС планира успостављање истраживања о спољним миграцијама 2013. године као редовног годишњег истраживања које ће бити засновано на бази резултата Пописа становништва, домаћинстава и станова 2011. године и података добијених од Комесаријата за избеглице.


Недовољни људски капацитети, финансијска средства и непотпуна сарадња са другим релевантним административним изворима при преузимању података су главне препреке у развоју статистика из области спољних миграција.

Tема 1.02. Тржиште рада

Модул 1.02.01 Запосленост и незапосленост


Анкета о радној снази први пут је у спроведена 1994. године (као пробно истраживање), а од 1995. године спроводи се као редовно годишње истраживање. Оквир за избор узорка за претходне анкете био је Попис становништва, домаћинстава и станова у 1991. години, а анкетa je спровођенa на узорку од око 3900 домаћинстава.

Оквир за избор узорка Анкете о радној снази у 2004. години био је Попис 2002. године, а Анкета је спроведена на узорку од преко 6500 домаћинстава. Приликом израде инструмената за спровођења истраживања у 2004. години измењен је садржај обрасца, што је омогућило прецизније дефинисање основних контингената становништва који се добијају на основу овог истраживања.

У 2008. години извршена је ревизија упитника и Методолошког упутства Анкете о радној снази у складу са најновијим препорукама Еуростата, због потребе да се Анкета о радној снази спроводи два пута (у априлу и октобру) годишње. Величина узорка је такође повећана на око 8500 домаћинстава, на полугодишњем нивоу.

У 2010. години Анкета о радној снази је спроведена два пута - у априлу и октобру. Оквир за избор узорка био је Попис 2002. године. Методологија је у складу са Евростатовим прихваћеним стандардима и регулативама. Приликом шифрирања и обраде података добијених овом анкетом, коришћене су следеће класификације:

1. Класификација делатности, која је упоредива са класификацијом делатности Уједињених нација (ISIC – rev.3.) и класификацијом Европске уније (NACE, rev.1.);

2. Класификација занимања, која је упоредива са Међународном стандардном класифика-цијом занимања (ISCO – 88);

24

3. Списак школа, који је упоредив са међународним нивоима образовања и обуке (ISCED - 1997);

4. Класификација професионалног статуса запослених лица, која је упоредива са међународном класификацијом положаја у запослењу (ICSE).

Прикупљање и табелирање података о тржишту рада спроведено је уз коришћење високог степена контроле уноса података, као и контроле екстремних вредности. Подаци су прикупљени на територији Централне Србије и АП Војводине, без Косова и Метохије. На прикупљању података, контроли и уносу података било је ангажовано 15 подручних одељења у Републици Србији. У питању је on line контрола (математичка и логичка), извршена приликом уноса података, након које је извршена додатна контрола у сарадњи са анкетарима, а у случају потребе и анкетриана домаћинства су поново контактирана.

РЗС располаже установљеним процедурама за обраду података из Анкете. Оне обухватају проверу конзистентности, екстремних вредности и грешке приликом шифрирања, и формулисане су тако да минимизирају грешке приликом обраде података из Анкете. Атипичне вредности се ревидирају и пореде са подацима из претходних таласа, уколико је неопходно.

Подаци из Анкете се објављују два пута годишње у Саопштењу, које садржи и информације о начину прикупљања података, њихове обраде, о величини узорка и о методологији, и доступни су 2 месеца од краја месеца у којем су прикупљени.

У 2008. години извршена је ревизија узорка, како би се поступно извршило усклађивање са европским статистичким системом. Промене које су извршене односе се на:

- Периодику посматрања – Узорак је дизајниран тако да је анкету могуће спровести више пута у току године (полугодишње, квартално или током целе године).

- Величину узорка – Узорак је повећан у односу на претходне анкете. У случају кварталног истраживања одређена величина узорка је довољна за постизање задовољавајуће прецизности оцена према препорукама Европске уније (Council regulation (EC) No 577/98 of 9 March 1998).

- Увођење ротационог панел узорка којим се остварује оптимум ефикасности узорка за оцене промена и просека преко поновљених мерења.

- Систем оцењивања – Уведен је постстратификацијски оценитељ за лица, према текућим демографским проценама.

Заједно са главним АРС истраживањем, у априлу 2010. спроведено је и ad hoc истраживање '' Усклађивање породичног и професионалног живота'', где је циљна популација обухватала лица старости 15 до 64 година.

25


Планирано је да се Анкета о радној снази спроводи квартално, заједно са следећим корацима: - Редизајн упитника, у складу са препорукама Eurostat-а - Увођење најновијих индикатора за праћење кретања на тржишту рада; - Увођење booster подузорка за евалуацију активних мера за запошљавање;

- Увођење додатних модула за мерење специфичних карактеристика радно активне популације (Eurostat ad hoc modules);

- Развијање симулационих модела за предикцију будућих кретања на тржишту рада и мерење утицаја на макроекономске показатеље;


Током 2011. биће извршена ревизија АРС упитника, а посебно питања везаних за примања и часове рада, у циљу хармонизације са ЕУ стандардима.

Модул 1.02.02. Зараде и трошкови рада


- Подаци о зарадама добијају се путем следећих истраживања: 1. Месечно истраживање о запосленима и о зарадама запослених код правних лица (у привредним друштвима, јавним предузећима, институцијама, задругама и другим организацијама). Циљ овог истраживања јесте да се обезбеде поуздани подаци о висини, структури и кретању просечних месечних нето и бруто зарада по запосленом – по делатностима за Републику Србију и за њене територијалне делове (округе и општине/НТСЈ3).

2. Полугодишње истраживање о запосленима и о зарадама запослених код правних лица се спроводи у марту и септембру сваке године. Циљ овог истраживања јесте да се обезбеде поуздани подаци о просечној месечној заради (у марту и септембру) према степену стручне спреме и полу, о броју запослених према висини просечне зараде, као и подаци о броју запослених по делатностима, по полу и по окрузима и општинама (стање 31.март и 30. септембар).

Статистичка истраживања обухватају запослене у привредним друштвима, предузећима, установама, задругама и другим организацијама (правним лицима), која имају формално- правни уговор о запослењу. Статистичким истраживањима се не обухватају лица која самостално обављају делатност-професију (као што су музичати, сликари, адвокати, слободни уметници и сличне професије), запослени у Министарству одбране и Министарству унутрашњих послова, индивидуални пољопривредници, запослени у домаћинствима, у екстериторијалним организацијама и телима, запослени у представништвима наше земље у иностранству, као ни њихове зараде.

Од јануара 2009. године Републички завод за статистику је, код обрачуна зарада, проширио месечни обухват јединица посматрања - поред зарада исплаћених запосленима код правних лица , узимају се у обзир и зараде исплаћене запосленима код предузетника (физичких лица).

26

До 2009. године подаци о просечним зарадама добијали су се на основу месечног статистичког истраживања и односиле су се на зараде запослених код правних лица (привредна друштва, јавна предузећа, установе, задруге и друге организације) у свим облицима својине. Међутим, у Републичком заводу за статистику су још од 2006. године почеле да се да разматрају могућности коришћења административних извора за израчунавање просечних зарада, првенствено ради рационализације трошкова и смањења обавеза извештајних јединица према статистици. На основу спроведених анализа закључено је да су се 2009. године стекли услови за коришћење евиденција Пореске управе за праћење зарада запослених код предузетника.

Наиме у циљу реалнијег сагледавања кретања просечних зарада, и обезбеђивања што квалитетнијих индикатора за праћење регионалног развоја (посебно на нивоу општина), наметнула се потреба да се приликом израчунавања просечних зарада узимају у обзир и зараде запослених код предузетника. Овај подскуп економије врло је тешко статистички истраживати, јер предузетници често мењају делатност и локацију, што онемогућава ажурност Статистичког пословног регистра а самим тим и њихово проналажење на терену. Од 2009. године створени су услови да се путем административних извора (евиденције Пореске управе) обезбеђују подаци о зарадама запослених код предузетника. Подаци се приказују према тренутно важећој Класификацији делатности која је у усклађена са Европском класификацијом делатности NACE rev. 1. (од 2011. године ови подаци ће се приказивати према NACE rev. 2.) Од 1992. године, услед тешке економске ситуације у земљи, методологија прикупљања података и обрачуна просечних зарада је промењена. Од те године прате се зараде исплаћене у месецу (години), а не за месец (годину), како је било до тада. Из истих разлога је од 1987. године извршена промена којом се при израчунавању просечне зараде узимају у обзир сви запослени, према кадровској евиденцији, а не само запослени који су примили зараду.

- Истраживање о трошковима рада је, као редовно истраживање, први пут спроведено у 2009. у складу са ЕУ стандардима: Council regulation (EC) No.530/1999 од 9 марта 1999, Commission Regulation (EC) No.1726/1999 од 27 јула 1999, Commission Regulation (EC) No.1737/2005 од 21 октобра 2005. поштујућу националне специфичности. Ово истраживање ће се спроводити у четверогодишњој динамици.

Међутим, Истраживање о трошковима рада за 2008. не обезбеђује захтеване регионалне податке на нивоу Номенклатуре статистичких територијалних јединица- НСТЈ 1, с обзиром да је НСТЈ за Републику Србију усвојена у децембру 2009. (НСТЈ 1 не одговара нивоу –Република Србија укупно, како је рађена стратификација узорка за ово истраживање).


- До 2014. године је потребно извршити ревизију методологије истраживања о запосленима и о зарадама запослених , у циљу обезбеђивања потпуне усклађености са ЕУ стандардима, што подразумева проширење истраживања на часове рада и обезбеђивање података о зарадама по часу рада, као и промену методологије прикупљања података о просечним зарадама и израчунавање просечних зарада исплаћених за месец (годину) а не у месецу (години). - Планира се израчунавање Индекса трошкова рада користећи податке из текућег статистичког истраживања о зарадама, Анкете о радној снази и административних извора.

27

С обзиром да се не располаже подацима на кварталном нивоу о часовима рада још увек се не израчунава индекс трошкова рада.

- Истраживање о структури зарада планирамо да уведемо у наредним годинама. Било би потребно да прво спроведемо пилот истраживање (тражимо експертску помоћ), да бисмо били спремни да спроведемо прво редовно Истраживање о структури зарада за 2014. годину, у четверогодишњој динамици, као и остале земље чланице ЕУ.


- Планира се унапређење текућег Месечног истраживања о запосленима и о зарадама запослених и проширење на часове рада, када услови, као што су економска ситуација то дозволе. С обзиром да још увек постоји значајан број заосталих исплата, нисмо у могућности да мењамо методологију овога истраживања. С обзиром да се многи законски прописи, којима се нормирају одређена примања, позивају се на прoсечну зараду, не може се променити устаљена динамика публиковања података о просечним зарадама.

- Недостатак потребних људских и материјалних ресурса, као и техничке помоћи за унапређење истраживања из ове области.

Модул 1.02.03 База података о интервенцијама на тржишту рада


Тренутно подаци за Србију нису релевантни и не постоји база података која обезбеђује информације о интервенцијама на тржишту рада. Административни извори су недовољно развијени.


Унапредити сарадњу изнеђу релевантних институција, припремити листу потребних индикатора (табела) и унапредити административне изворе.


Недостатак сарадње међу релевантним институцијама, неразвијени административни извори.

Модул 1.02.04 Статистика коришћења времена и усклађивање радног и породичног живота

Усклађивање радног и породичног живота


У априлу 2010. РЗС је, заједно са главним истраживањем Анкете о радној снази, спровео ad hoc истраживање ''Усклађивање породичног и професионалног живота'' , које је у потпуности усклађено са регулативама и препорукама Eurostat-a.

28


У наредном периоду вршиће се обрада података и слање извештаја и индикатора у Eurostat.


Због перманентног недостатка кадрова доводи се у питање спроводивост оваквих модула у будућности.

Статистика коришћења времена


Од фебруара 2010. до фебруара 2011. године спроводи се Истраживање о коришћењу времена, на узорку од 2340 домаћинстава. Истраживање о коришћењу времена је у потпуности усклађено са Европским стандардима.


Након спроведене анкете, предстоји обрада података и израда индикатора о коришћењу времена према полу, старости, запослености, радном статусу, образовању, типу насеља, животном циклусу, типу домаћинства и породице, делатности, занимањима и др.


Неопходно је обезбедити финансијска средства у буџету како би Истраживање о коришћењу времена постало редовно истраживање Републичког завода за статистику у петогодишњој периодици.

Тема 1.03. Образовање и доживотно учење

Модул 1.03.01. Статистика образовања

а) Опис садашње ситуације

Подаци који се прикупљају и публикују у РЗС обезбеђују индикаторе о свим нивоима образовања, од нивоа ISCED 0 до ISCED 6 . Подаци се односе на уписане и завршене ученике/ студенте према полу, разредима, години рођења, успеху, учењу страних језика, настави на језицима националних мањина, ванредне ученике, стране студенте, завршавање појединих нивоа образовања, наставно особље према полу и дужини радног времена, као и еквиваленту пуне запослености (FTE).Такође, прикупљају се и подаци о деци са сметњама у развоју укљученим у систем образовања.

Упоредивост са ISCED 97 (нивои и поља студирања) је висока код базичног, тзв. основног образовања и терцијарног образовања, а код приказивања података за средње образовање, користи се национална класификација подручја рада и

29

образовних профила, коју прописује Министарство просвете Републике Србије, која је преводива на поља образовања која прописује ISCED 97.


У будућем периоду РЗС треба да унапреди постојећа и уведе нова истраживања која ће обезбедити податке о видовима образовања за која имамо непотпуне податке или их уопште немамо.То су: даље усаглашавање са класификацијом ISCED 97 (односно припрема за приказивање података према новој класификацији нивоа образовања - ISCED 2011) за све нивое образовања, обезбеђење података о инклузивном образовању у систему основног образовања, обезбеђивање података о специјалистичко-мајсторском образовању (ISCED 4), коришћењу ИКТ технологија у процесу образовања, учењу на даљину, обезбеђивање података о стручним обукама и усавршавању наставника итд. Такође, треба обезбедити могућност приказивања података на регионалном нивоу.

Обезбеђивање поменутих података допринеће комплетнијем попуњавању UOE упитника.

Планиране активности би требало реализовати до 2015. године.


Главне препреке које се могу појавити у остваривању планираних активности су недостатак кадрова, као и ограничена финансијска средства. Такође треба напоменути да је и кашњење у доношењу одређених законских решења могућа препрека.

Модул 1.03.02. Статистика доживотног учења


РЗС тренутно не спроводи CVTS (Continuing Vocational Training Survey), односно Анкету о непрекидном позивном образовању, као ни AES (Adult Education Survey).


Планирано је да се 2011-2012. из Програма ИПА-2009 спроведе статистичко истраживање AES (Adult Education Survey).

У припреми је Закон о образовању одраслих којим ће бити регулисанe институције и систем образовања одраслих и доживотног учења. У складу са законом планира се увођење редовних статистичких истраживања којима ће се обезбедити подаци о доживотном учењу.

Такође, планира се и испитивање могућности за спровођење пилот истраживања CVTS.

Планиране активности би требало да буду реализоване до 2015.


Главна препрека увођењу нових истраживања су могућност кашњења доношења Закона, недостатак финансијских показатеља у области статистике образовања, недостатак финансијских средстава и кадрова.

30

Тема 1.04. Култура

Модул 1.04.01. Статистика културе


Из области културе РЗС, путем годишњих и вишегодишњих истраживања прикупља следеће податке: издавачка делатност (књиге, часописи, листови и друге серијске публикације), позоришта, радио и ТВ станице, биоскопи, професионалални и симфонијски оркестри, библиотеке, музеји и архиви.

Такође, на годишњем нивоу ажурира се стање Регистра непокрених споменика културе (Попис 1994, стање 2004).


Планира се прилагођавање методологија постојећих истраживања захтевима Евростата у наредном периоду. Поменуте активности требало би да буду реализоване до 2015. године.


Главне препреке које могу успоравати примену нових методологија су: недостатак финансијских показатеља у области статистике културе, законодавство, недостатак финансијских средстава и кадрова.

Тема 1.05. Здравље и безбедност на раду

Модул 1.05.01. Јавно здравље

Установе које су произвођачи података из области: РЗС и Институт за јавно здравље Србије.

Републички завод за статистику


РЗС у оквиру виталне статистике, за умрла лица прикупља и објављује податке о узроку смрти. Статистика узрока смрти је у потпуности усклађена са Међународном класификацијом болести, 10 Ревизија. У складу са међународним стандардима и међународно прихваћеном класификацијом (Светска здравствена организација), примењују се, у складу са упутствима и препорукама Светске здравствене организације, и сви остали међународни стандарди и класификације. Зато сматрамо да је методологија статистике узрока смрти високо хармонизована са Евростатом.


С обзиром на то да у Републици Србији не постоји јединствена база података о особама са инвалидитетом, РЗС ће у склопу реализације Пописа становништва,

31

домаћинстава и станова 2011. године прикупити и податке о лицима која имају потешкоће у обављању свакодневних активности код куће/у школи/на послу због неког здравственог проблема. Ови подаци ће бити основа за успостављање статистике (базе података) инвалидитета.


РЗС, у оквиру виталне статистике, за умрла лица прикупља и објављује податке о узроку смрти. Прикупљање података врши се у папирној форми (попуњавање обрасца Потврда о смрти од стране овлашћеног лекара и преписивање податка о узроку смрти у одговарајући статистички образац. Предност будућег рада било би увођење јединственог обрасца у електронској форми. Препреке за то су првенствено законска регулатива (тајност података и њихова намена), а недостају и финансијска средства и кадрови.

Институт за јавно здравље Србије


За податке о јавном здрављу: CARE (статистика здравствене заштите-ресурси, статистика здравствене заштите–потрошња), NHIS (подаци Националне анкете о здрављу становништва, спроведене 2000. и 2006. године), MORB (статистика морбидитета), одговорна установа је Институт за јавно здравље Србије. Генерално, ови подаци нису потпуно усклађени са захтевима Евростата због застареле законске регулативе (методологије) везано за евиденције у области здравства.

Подаци о раду, ресурсима (кадар) и обољевању прикупљају се на годишњем нивоу, од државних здравствених установа у Републици Србији које се налазе у Плану мреже здравствених установа (необухват приватног сектора).

Подаци о раду и морбидитету односе се на целу календарску годину, а подаци о кадровима се исказују са стањем на дан 31. децембра.

Подаци о коришћењу здравствене заштите, као и подаци који се односе на детерминанте здравља, прикупљају се и путем National Health Interview Survey (2000. i 2006. године) где је велики број питања стандардизован ради добијања индикатора према методологији EHIS и WHO-HFAdb. Следећи National Health Interview Survey се планира за 2011. годину.

Институт за јавно здравље Србије не извештава Евростат ни за једну од наведених статистичких области. Институт за јавно здравље Србије редовно доставља податке Светској здравственој организацији, и то за HFAdb, као и дефинисани сет података о морталитету становништва, према утврђеној методолoгији СЗО.

Прикупљање података врши се углавном у папирној форми на основу којих се формирају електронске базе података.


Потребне су активности на изради нове законске регулативе која би се односила на податке из области здравства, што подразумева измену постојеће и успостављање нове методологије која ће бити упоредива и усклађена са захтевима Евростата (регулатива ЕУ из области Статистике јавног здравља и здравља и безбедности на раду).

32

Такође ће бити предузете активности на развоју интегрисаног, компјутеризованог здравственог информационог система (електронска здравствена документација).


Законске – доношење нове законске регулативе која се односи на податке из области здравства и омогућава примену одговарјуће методологије Евростата.

Организационе – треба прецизно дефинисати произвођаче појединих података (прецизирање и дефинисање надлежности), склопити споразуме о сарадњи између одговорних установа и РЗС.

Кадровске – недостатак кадрова. У овом моменту не постоји довољно кадрова нити у једној од наведених установа који су потребни да би се одговорило на захтеве Евростата. Потребна је обука кадрова од стране експерата Евростата.

Финансијске – обезбедити средства из државног буџета за нова радна места.

Модул 1.05.02. Здравље и безбедност на раду

Установе које су произвођачи података из области: Институт за јавно здравље Србије, Републички завод за здравствено осигурање

Институт за јавно здравље Србије


Институт за јавно здравље Србије може осигурати само неке од тражених података (према методологији ESAW - европске статистике несрећа на раду и EODS -европске статистике професионалних обољења). Међутим, и ови подаци не задовољавају захтеве Евростата јер је методологија на којој се базира прикупљање података застарела. Такође, не постоји потпун обухват јединица посматрања.


Потребно је успостављање државне Стратегије о здрављу и безбедности на раду, као и примена методологије дефинисане од стране ESAW и EODS. То подразумева успостављање методологије за праћење здравља и безбедности на раду која ће бити међународно упоредива и усклађена са захтевима Евростата, као и формирање база са мета подацима.

Потребна су пилот истраживања која би прерасла у редовна статистичка истраживања која би пратила несреће на раду и професионална обољења. Такође је потребно прецизно дефинисати надлежности и одговорности појединих институција везано за овај модул (Институт за јавно здравље Србије, Републички завод за здравствено осигурање, Институт за медицину рада Србије, Републички завод за статистику).

Такође је потребно предузети активности на развоју интегрисаног компјутеризованог информационог система.

33


Законске – доношење нове законске регулативе која се односи на податке из области здравства и омогућава примену одговарјуће методологије Евростата.

Организационе – треба прецизно дефинисати произвођаче појединих података (прецизирање и дефинисање надлежности и одговорности), склопити Споразуме о сарадњи између одговорних установа и РЗС.

Кадровске – недостатак кадрова. У овом моменту не постоји довољно кадрова нити у једној од наведених установа који су потребни да би се одговорило на захтеве Евростата. Потребна је обука кадрова од стране експерата Евростата.

Финансијске – обезбедити средства из државног буџета за нова радна места.

Тема 1.06 Дистрибуција прихода и услови живота

Модул 1.06.01. Анкета о потрошњи домаћинстава (АПД) а) Опис садашње ситуације Анкета о потрошњи домаћинстава обезбеђује податке о расположивим и употребљеним средствима у домаћинству. До марта 2003. године ова анкета се спроводила по другачијем методолошком концепту. У 2003. години, извршена је ревизија методологије овог истраживања, која се односила на побољшање квалитета инструмената за имплементацију анкете, краћи извештајни период и повећање узорка. Ревизија је извршена у складу са принципима Евростатове методологије: Household Budget Surveys in the EU, Methodology and Recommendation for Harmonization 2003. За дефинисање структуре личне потрошње коришћена је COICOP/HBS класификација. Анкета о потрошњи домаћинстава (АПД) прикупља и обезбеђује: податке о приходима, расходима и личној потрошњи домаћинстава; податке о демографским, социо-економским и другим карактеристикама чланова домаћинстава; податке о важнијим показатељима животног стандарда (снабдевеност домаћинстава трајним потрошним добрима, услови становања, начин загревања стана и др.); податке за дефинисање линије сиромаштва, податке на основу којих се израчунавају пондери за индекс потрошачких цена; податке за израчинавање финалне потрошње у систему националних рачуна. Од 2006. године, АПД се користи као извор података за израчунавање линије сиромаштва. Подаци о сиромаштву се израчунавају на основу потрошње домаћинстава (лична потрошња домаћинстава). Такође, од 2006. године, подаци из АПД користе се за израчунавање индикатора дефинисаних у Отвореном методу координације (ОМК) (Лакен "Laeken" индикатори) на основу података о приходима домаћинстава. Евростатова методологија и дефиниције примењени при изради ових индикатора за Републику Србију, прилагођени су националном извору података (АПД). б) Кораци који су предузети за усклађивање са захтевима

– С обзиром на значај и примену податка из Анкете, неопходан је континуирани рад на побољшању квалитета падатака (повећање узорка, континуирани рад и обука анкетара и супервизора);

34

– Праћење међународних стандарда и препорука Еуростата као и њихова примена.

в) Главне препрека које се морају уклонити пре потпуног усклађивања

– Недостатак финансијских средстава за потребе већег узорка. Модул 1.06.02. Приход, социјална укљученост и услови живота а) Опис садашње ситуације Републички завод за статистику још увек не спроводи EU-SILC анкету (Statistics on Income and Living Conditions). Од 2006. године, Анкета о потрошњи домаћинстава (АПД) се користи као извор података за израчунавање линије сиромаштва. Подаци о сиромаштву се израчунавају на основу потрошње домаћинстава (лична потрошња домаћинстава). Такође, од 2006. године, подаци из Анкете о потрошњи домаћинстава користе се за израчунавање индикатора дефинисаних у Отвореном методу координације (ОМК) (Лакен "Laeken“ индикатори) на основу података о приходима домаћинстава. Евростатова методологија и дефиниције примењени при изради ових индикатора за Републику Србију, прилагођени су националном извору података (Анкета о потрошњи домаћинстава). Индикатори сиромаштва (Лакенови индикатори) су израчунати на бази података о укупном нето приходу домаћинства и чланова домаћинства, који се прикупљају анкетом о потрошњи домаћинстава. Анкета се спроводи на случајном узорку приватних домаћинстава, тако што се дефинише посебан узорак за сваку годину, што значи да се не примењује панел узорак (домаћинства се не анкетирају у више наврата). б) Кораци који су предузети за усклађивање са захтевима Републички завод за статистику планира да спроведе EU-SILC анкету у 2011. години, уколико се испуне потребни услови, тако да време почетка спровођења анкете није прецизно утврђено.

Тренутно се ради на припреми методологије у складу са препорукама Евростата, као и на пословима припреме организације анкете. Мултидимензионална анкета, као што је SILC, треба да постане основни извор података за израчунавање благостања, сиромаштва и социјалне искључености у Републици Србији. в) Главне препрека које се морају уклонити пре потпуног усклађивања

– Недостатак финансијских средстава за имплементацију и спровођење Анкете.

35

Тема 1.07. Социјална заштита

Модул 1.07.01. Социјална заштита (ESSPPROS)


Подаци који се прикупљају у РЗС односе се на: установе за збрињавање деце лишене родитељског старања, установе за васпитно запуштену децу, децу ометену у менталном и физичком развоју, установе за професионалну рехабилитацију, прихватилишта за одрасле, домове за старе, домове за одрасла лица са чулним оштећењима, заводе за лица ометена у менталном развоју и душевно оболела лица и центре за социјални рад. Такође, прикупљају се подаци о студентским и ученичким домовима, корисницима додатка за децу као и корисници и облици социјалне заштите према категоријама, облицима, мерама и услугама социјалне заштите.


У процедури је доношење новог Закона о социјалној заштити. У складу са новим Законом и основним системом методологије ESSPROS потребно је увести индикаторе који се приказују у европској статистици. Ови индикатори би требали да се приказују на бази података којима располажу државни органи и институције (административни извори). Планиране активности би требало да буду реализоване до 2015. године.


Главне препреке могу бити кашњење у доношењу законске регулативе, недостатак финансијских средства и недостатак кадрова.

Тема 1.09 Безбедност хране

Модул 1.09.03. Статистика потрошње хране а) Опис садашње ситуације На крају 2007. године Радна група, Статистика безбедности хране, дефинисала је сет индикатора потрошње хране који су битни за контролу политике здравља и исхране. С обзиром да још увек није дефинисана методологија, Анкета о потрошњи домаћинстава, која прикупља податке о количинама хране, могла би да буде један од потенцијалних извора за рачунање ових индикатора. Од 2003. године, у оквиру истраживања „Анкета о потрошњи домаћинстава“ Републички завод за статистику прикупља податке о количинама хране на нивоу домаћинства (купљене, из сопствене производње, као дати поклони и као примљени поклони). У прве три године спровођења истраживања квалитет података о количинама је био на ниском нивоу, док је њихов квалитет знатно побољшан од 2006. године.

36

б) Кораци који су предузети за усклађивање са захтевима Праћење препорука Евростата у овој области. в) Главне препрека које се морају уклонити пре потпуног усклађивања Нису дефинисани методологија и финансијски извор за ово истраживање.

Тема 1.10 Криминал (кривична дела) и кривично правосуђе

Модул 1.10.01. Административни подаци о кривичним делима и кривичном правосуђу


У оквиру редовних статистичких истраживања која спроводи РЗС налазе се и истражива из области статистике правосуђа: 9 редовних годишњих истраживања. Истарживањима су обухваћени малолетни и пунолетни учиниоци кривичних дела и одговорна и правна лица-учиниоци привредних преступа. Јединица посматрања у свим истраживањима је лице-починилац кривичног дела, односно привредног преступа, а извештајне јединице, зависно од фаза поступка - јавна тужилаштва и судови.

Два истраживања су посвећена малолетним учиниоцима (лица од 14 до 18 година старости) кривичних дела: пријављена, оптужена и осуђена малолетна лица.

Друга два истраживања су посвећена пунолетним учиниоцима (лица преко 18 година старости) кривичних дела: пријављена, оптужена и осуђена пунолетна лица. Остала истраживања односе се на привредне преступе. Једно истраживање се бави привредним спором.

Прате се сва кривична дела која су предвиђена кривичним законом и другим законима где се кривична дела појављују. Суштина ових истраживања је посматрање починиоца кривичних дела. За починиоце кривичних дела имамо податке о: полу, занимању, националној припадности, годинама живота, држављанству, брачном стању, школској спреми, притвору, учињеном кривичном делу, одлуци суда, изреченим санкцијама и трајању поступка, а за малолетна лица и податке о породичним приликама.

У 2006. години извршена је ревизија свих истраживања о пунолетним и малолетним учиниоцима кривичних дела (звог примене новог Кривичног законика, Закона о малолетним учиниоцима кривичних дела и кривичноправној заштити малолетних лица). У обрасце су унета и питања која се односе на оштећене-жртве (пол и старост), а у примени су од 1. јануара 2007. године.

Везано за овај модул, прате се активности и захтеви Евростата. РЗС преузима податке од Министарства унутрашњих послова за дефинисане индикаторе о криминалу.

37


Ширење сарадње са МУП, судовима и тужилаштвима у циљу брже и ефикасније размене података из ове области. Наставак рада на обезбеђивању упоредивих ЕУ статистичких података о криминалу, а у складу са Акционим планом 2006-2010 Комисије о криминалу и кривичном правосуђу. Рок за усклађивање са захтевима је до 2015. године.


Финансијска средства и стручни кадрови, као и успостављање шире сарадње са међународим институцијама.

Модул 1.10.02. ЕУ модел виктимолошког истраживања


До сада наша статистика није имала виктимолошка истраживања.


У Предлогу петогодишњег програма статистичких истраживања 2011-2015, налази се и захтев да се ово истраживање спроведе 2013. године по ЕУ моделу виктимолошког истраживања, које ће бити урађено у земљама чланицама ЕУ, а по законском основу (регулативи) и усвојеној методологији.


Финансијска средства.

Тема 1.12 Други послови у области демографске и социјалне статистике

Модул 1.12.02 Статистика полова


Статистика полова прикупља, публикује и представља податке приказане по полу из следећих области: статистике становништва, здравствене, социоекономске и образовне статистике, статистике криминалитета и др. Сваке три године објављује се публикација са подацима који могу да се разврстају по полу. Извори података су званична статистика и друге институције.


Усклађено.

38

ОБЛАСТ 2. МАКРОЕКОНОМСКЕ СТАТИСТИКЕ

Тема 2.01. Годишњи национални рачуни

Модул 2.01.01. Европски систем рачуна


Републички завод за статистику врши обрачун бруто домаћег производа (БДП) и израду националних рачуна за Републику Србију у складу са Системом националних рачуна 1993 (SNA93) и Европским системом рачуна 1995 (ESA95) од 1997. године. У овом тренутку расположива је серија од 1997-2008. године, а подаци се објављују у редовним публикацијама: Саопштење, Статистички годишњак и Студије и анализе – Систем националних рачуна Републике Србије (са основним методолошким објашњењима). Подаци су расположиви и на веб-сајту РЗС-а.

Доследнија примена методолошких решења, прелазак на међународне стандарде финансијског извештавања, као и побољшање статистичке базе података која служи као основа за израду националних рачуна условили су потребу за ревизијом већ обрачунатих и публикованих серија података. До сада су извршене две ревизије.

Прва ревизија извршена је 2006.године (за период 1997-2004), када су промену резултата у највећој мери одредиле две најзначајније корекције. Прва је извршена у сектору Државе и сектору Непрофитних институционалних јединица које служе домаћинствима, у којима је примењен трошковни метод. Друга промена урађена је у сектору Домаћинстава. Издаци за потрошњу домаћинстава су обрачунати на директан начин у складу са Класификацијом личне потрошње по намени (COICOP), док се раније ова ставка добијала као резидуал. Вредност импутиране ренте процењена је помоћу метода „User Cost“ и употребљава се за обрачун укупних трошкова становања за станове у којима живе власници.

Друга ревизија података извршена је 2007. године (за период 1997-2006), кад је FISIM први пут исказан као међуфазна потрошња номиналног сектора укупне економије. Раније је FISIM био укључен у аутпут финансијског сектора.

РЗС врши обрачун бруто домаћег производа по сва три метода, мада се обрачун по доходовном приступу не врши независно.

БДП по производном методу обрачунава се независно, на основу расположивих извора података: годишњи финансијски извештаји, редовна статистичка истраживања и административни извори. Производни метод се користи у обрачуну аутпута, међуфазне потрошње и додате вредности по делатностима на нивоу сектора и на нивоу области (NACE, Rev.1).

БДП по расходном методу такође се обрачунава независно. Издаци за финалну потрошњу домаћинстава процењују се од 2002. године на детаљан и директан начин у складу са Класификацијом личне потрошње по намени (COICOP). Обрачун издатака финалне потрошње државе изводи се из годишњих финансијских извештаја буџетских корисника у комбинацији са административним изворима података Министарства финансија и Извештајем о приходима и расходима Управе за трезор. Подаци о бруто инвестицијама у основне фондове за правна лица добијају се из

39

редовног статистичког истраживања, док се подаци за предузетнике процењују на основу података пољопривреде, грађевинарства и спољне трговине. Подаци о променама у залихама заснивају се на подацима из годишњих финансијских извештаја институционалних јединица. До 2004. године у ову ставку била је укључена и статистичка разлика. Процена нето извоза добара и услуга заснива се на подацима о спољнотрговинском робном промету које даје РЗС, као и на подацима биланса плаћања Народне банке Србије.

БДП по доходовном методу не добија се у независном обрачуну, пошто не постоји независна процена пословног вишка осим вишка који се добија производном методом. Осим тога, извори података за обрачун категорија примарног дохотка су у великој мери исти као и код обрачуна БДП-а производном методом.

БДП у сталним ценама обрачунава се по производној методи. Обрачун се врши методом екстраполације на фиксну базну годину (2002), углавном користећи метод једноструких индикатора. Директна процена бруто додате вредности заснива се на претпоставци да су односи између аутпута, међуфазне потрошње и додате вредности непроменљиви. Као индикатори користе се индекси физичког обима производње, индекси промета, индекси цена, индекси часова рада и индекси броја запослених. За делатности код којих постоје индикатори аутпута (као што су пољопривреда, шумарство, индустрија, саобраћај) текуће вредности из базне године екстраполирају се одговарајућим индексим физичког обима.


- Примена Класификације делатности 2008 (усклађене са међународном NACE Rev. 2);

- Промена обрачуна бруто домаћег производа у сталним ценама по производном методу коришћењем цена претходне године;

- Увођење обрачуна бруто домаћег производа у сталним ценама по расходном методу коришћењем цена претходне године.

в) Главне препреке које се морају уклонити пре потпуног усклађивања - Недостатак финансијских и људских ресурса; - Неодговарајућа координација између националних рачуна и гранских статистика; - Неодговарајућа сарадња између РЗС и других институција које обезбеђују

административне изворе података.

Модул 2.01.02. Национални рачуни: агрегати


Основни агрегати националних рачуна које на годишњој основи обрачуна РЗС су следећи:

- Бруто домаћи производ - Бруто додата вредност у базним ценама (на нивоу А17 и А60) - Међуфазна потрошња у куповним ценама (на нивоу А17 и А60) - Бруто инвестиције - Бруто пословни вишак - Бруто национални доходак - Бруто расположиви доходак

40

- Бруто штедња - Нето позајмљивање - БДП и БДП по становнику у доларима и еврима (према просечном годишњем курсу) - Издаци за финалну потрошњу - Извоз и увоз добара и услуга


- Примена Класификације делатности 2008 (усклађене са NACE Rev. 2); - Прерачун аутпута, међуфазне потрошње, додате вредности од 2000. године у

складу са Класификацијом делатности 2008; - Побољшање извора података и обрачуна агрегата;


- Недостатак финансијских и људских ресурса; - Неодговарајућа координација између националних рачуна и гранских статистика; - Неодговарајућа сарадња између РЗС-а и других институција које обезбеђују административне изворе података.

Модул 2.01.03. Годишњи секторски рачуни


РЗС производи све нефинансијске рачуне за ниво укупне економије као и за институционалне секторе. То значи да систем националних рачуна садржи Рачун добара и услуга (Рачун 0) за укупну економију, док се остали рачуни израђују и за ниво укупне економије као и за све институционалне секторе (нефинансијски сектор, финансијски сектор, сектор државе, сектор домаћинства и сектор НПИД). Рачуни су: Рачун производње (Рачун 1), Рачун формирања дохотка (Рачун 2), Рачун распоређивања примарног дохотка (Рачун 3), Рачун прерасподеле дохотка (Рачун 4), Рачун употребе дохотка (Рачун 5), Рачун капитала (Рачун 6), Рачун извоза и увоза добара и услуга (Рачун 7), Рачун иностранства за примарне дохотке и текуће трансфере (Рачун 8), Рачун капитала са иностранством (Рачун 9). Ради се и интеграција економских рачуна. Серија је расположива за период 1997-2008.


Ревизија система националних рачуна у складу са SNA2008 и у складу са тим ревидираном верзијом ESA.


Недостатак финансијских и људских ресурса; Неодговарајућа координација између националних рачуна и гранских статистика; Неодговарајућа сарадња између РЗС и других институција које обезбеђују административне изворе података.

41

Модул 2.01.04. Табеле понуде и употребе и инпут-аутпут табеле


У циљу приближавања захтевима европског статистичког система, РЗС учествује у Пројекту структурног побољшања капацитета Републичког завода за статистику IPA 2007. Уз помоћ међународних експерата из области националних рачуна, извршена је анализа извора података и постављен је методолошки оквир потребни за израду табеле понуде и употребе (SUT). Користећи постојеће податке, на експерименталној основи врши се израда SUT за 2007. годину (двомесни ниво Класификације делатности) и започета је процедура билансирања. Исти поступак примениће се и за 2008. г. Ове процене ће пружити доста корисних информација у вези са разликама између понуде и употребе БДП-а које се могу искористити за побољшање постојећег система националних рачуна.


- Стварање базе података и израда табела понуда и употребе које приказују међусобне односе у економским активностима;

- Увођење истраживања које ће обезбедити индикаторе и коефицијенте који би се користили за SUT на средњи рок (3-5 година).


- Недостатак финансијских и људских ресурса;

- Недостатак детаљне Класификације производа по делатностима (CPA) за бруто аутпут и међуфазну потрошњу;

- Недостатак података о ПДВ-у на детаљнијем нивоу.

Модул 2.01.06. Регионални рачуни


Скупштина Републике Србије је 2009. г. усвојила Закон о регионалном развоју, а 2010. измене и допуне овог Закона које је пратила Уредба Владе о Номенклатури статистичких територијалних јединица којом је извршена статистичка регионализација у складу са принципима NUTS. Тиме су створене институционалне основе за систематски развој регионалних и урбаних статистика у складу са ЕУ статистичким стандардима и регулативом. Међутим, РЗС у овом тренутку не ради регионалне рачуне. Током 2010. године РЗС је формирао посебну организациону јединицу Регионалних рачуна у оквиру сектора Националних рачуна која ће бити задужена за израду регионалних рачуна и регионалних макроекономских показатеља. Развој методологије је већ започео у сарадњи са европским експертима. Прикупљени су први резултати новоуведеног модула СБС који се односи на податке по локалним јединицама економских субјеката нефинансијског сектора и користећи друге расположиве изворе, у октобру 2010. године. извршена је прелиминарна процена регионалног БДП. Током 2011. године наставиће се са унапређивањем методологије и статистичких истраживања за потребе регионалних рачуна.

42


- Увођење обрачуна бруто домаћег производа на регионалном нивоу и даље унапређење методологије и статистичких извора за потребе израде регионалних рачуна.


- Недостатак финансијских и људских ресурса; - Недовољни степен сарадње и хармонизације са админстративним изворима

података: Министарство финансија, Управа за трезор, Пореска управа и др.

Тема 2.02 Квартални рачуни

Модул 2.02.01. Квартални национални рачуни


Резултати обрачуна кварталног БДП Републике Србије у сталним ценама први пут су објављени у јуну 2005. године. Подаци су се односили на период од првог квартала 1999. године до првог квартала 2005. године, у недесезонираној форми. Обрачун БДП изведен је по производном приступу за ниво сектора и области Класификације делатности. Од септембра 2008. године, расположиви су подаци од првог квартала 1997. године.

Квартални и годишњи подаци су усаглашени уз помоћ програма који је препоручио EUROSTAT – ECOTRIM.

Резултати обрачуна кварталног БДП публикују се најкасније 90 дана по истеку референтног квартала. Обрачуни за прва три квартала референтне године подложни су корекцијама до момента објављивања четвртог квартала. Поред тога, кад год се ревидирају годишњи обрачуни, квартални подаци такође се ревидирају, како би се очувала конзистентност.

Обрачун кварталног БДП изведен је по производном приступу у сталним ценама (базна година је 2002), за ниво области Класификације делатности и у потпуности се ослања на метод екстраполације, применом индиректне једноструке индикатор методе, комбинацијом индикатора аутпута и инпута.

Резултати обрачуна десезонираног кварталног БДП Републике Србије у сталним ценама први пут су објављени у септембру 2009. године. Обрачуни су изведени за ниво сектора Класификације делатности, за период од првог квартала 1997. године.

За десезонирање коришћен је софтвер, DEMETRA, процедура TRAMO/SEATS и примењена је индиректна метода.

Брза (flesh) процена кварталног БДП у сталним ценама први пут је обрачуната и објављена у априлу 2010. године. Резултати обрачуна публикују се 30 дана по истеку референтног квартала, коришћењем скупа индикатора који су расположиви у датом моменту.

43

б) Кораци који ће бити предузети за усклађивање са захтевима

- Обрачун и публиковање кварталног БДП у текућим ценама по производном приступу;

- Дефинисање и усавршавање методолошких основа за кварталне обрачуне основних агрегата по расходном приступу у текућим и сталним ценама;

- Обрачун кварталног БДП по производном приступу у сталним ценама (цене претходне године);

- Ревизија кварталних обрачуна у складу са SNA2008 и одговарајућом ревизијом ESA у 2015. години;

- Примена Класификације делатности 2008; - Пробни обрачуни кварталних финансијских рачуна државе.


- Мањак финансијских и људских ресурса; - Непостојање годишњих података по расходном приступу у сталним ценама је

ограничење за кварталне обрачуне; - Сарадњу између РЗС и институција које обезбеђују податке из административних

извора треба подићи на виши ниво. Модул 2.02.02. Квартални секторски рачуни


РЗС не израђује кварталне секторске рачуне.


- Анализа података из административних извора који су неопходни за обрачуне; - Увођење посебног статистичког истраживања; - Пробни обрачуни;


- Мањак финансијских и људских ресурса; - Сарадњу између РЗС и институција које обезбеђују податке из административних

извора треба подићи на виши ниво.

Тема 2.03. Монетарна и финансијска статистика

Модул 2.03.01. Финансијски рачуни-методологија


У октобру 2008. године РЗС је објавио детаљни скуп националних рачуна за период 1997-2006. године. Методологија се базира на ЕСА 95, али последња позиција за секторске рачуне је Б9 (нето позајмица-нето задуживања), што значи да се финансијски рачуни не прикупљају.

44


НБС ће у сарадњи са РЗС развити систем финансијских рачуна за српску економију до краја 2014. године.


Статистички подаци за поједине делове институционалних сектора (нпр. С 124) нису доступни НБС и одређене групе података нису усклађене за захтевима ЕУ (нпр. статистика других финансијских посредника, статистика тржишта капитала). Детаљна класификација институционалних јединица у складу са ЕСА 95 не постоји.

Модул 2.03.02. Финансијски рачуни-производња података


Финансијски рачуни се не прикупљају.


Систем финансијских рачуна српске економије тек треба да се развије, што подразумева даљи развој и усаглашавање са захтевима ЕУ појединих статистичких области неопходних за израду финансијских рачуна.

Модул 2.03.03. Новац и финансије


НБС прикупља податке о каматним стопама банака на кредите и депозите, девизном курсу, монетарним агрегатима и билансима стања.

У вези са билансном статистиком, извештајна популација састоји се само од банака. Тренутно не постоје друге кредитне институције. Банке не извештавају о трансакцијама или трансакционим променама као што су отпис дуга, ревалоризација цене хартија од вредности, усклађивање девизног курса и рекласификација. Секторска подела је слична са секторском класификацијом ЕСА 95. Подела по нерезидентим секторима је знатно мање детаљна него подела резидентног сектора. Извештаји банака нису подељени по државама. Подаци о свим страним државама се приказују заједно. Подела по валутама која се тренутно користи мора бити проширена.

Статистика монетарно-финансијских институција није у складу са ЕУ захтевима, али тренутно се врши усклађивање.


Статистика биланса стања и статистика каматних стопа биће у потпуности ускалађена са стандардима ЕУ. Прва серија података о каматним стопама банака на кредите и депозите биће објављена у првом кварталу 2011. Статистика биланса стања МФИ биће достпуна средином 2011.

45


НБС није надлежна за новчане фондове.

Тема 2.04. Статистика државних финансија

Модул 2.04.01. Статистика државних финансија – методологија


Министарство финансија користи методологију GFS 1986 за извештавање о јавним финансијама. ESA 95 се не користи за обрачунавање и презентацију фискалних операција општег нивоа државе. Међутим, за потребе националних рачуна, извесне категорије прихода и расхода, као и фискални резултат, обрачунавају се на основу ESA 95. COFOG класификација је део стандардног класификационог оквира за систем јавних финансија Србије.


Увођење методологије GFS 2001 и пуна примена ESA 95.


Недовољно познавање GFS и ESA, проблеми у изградњи капацитета.

Модул 2.04.02. Статистика државних финансија – производња података


Подаци у вези са финансијама опште државе се прикупљају кроз извештаје о извршењу буџета и финансијских планова различитих нивоа власти. Подаци се прикупљају, консолидују и објављују месечно, на сајту Министарства финансија и у месечном билтену, а најкасније месец дана од краја периода на који се односе. Такође, подаци се објављују и анализирају, полугодишње, у званичном извештају за Владу и Народну скупштину.


Развој информационог система Трезора као главног система за производњу података, побољшање међусекторске координације и процедура извештавања, изградња капацитета.


Прописи, процедуре и надлежности, проблеми финансијских средстава и људских ресурса потребних за развој Трезора. Проблеми у изградњи капацитета.

46

Модул 2.04.03. Статистика јавног дефицита и дуга


Подаци о јавном дугу се прикупљају од Управе за јавни дуг, месечно. Објављују се на сајту Министарства финансија и у месечном билтену, а најкасније месец дана од краја периода на који се односе. Законске уредбе Европске уније о јавном дугу и Поступку у случају прекомерног дефицита се не примењују.


Изградња капацитета Управе за јавни дуг.


Проблеми и тешкоће у управљању јавним дугом.

Тема 2.05 Праћење сопствних ресурса

Модул 2.05.01. Праћење сопствних ресурса БНД


У циљу обрачуна бруто националног дохотка, РЗС користи податкe о БДП у тржишним ценама и о нето примарном дохотку који од других земаља обезбеђује Народна банка Србије. Транзиција од БДП ка БНД заснива се искључиво на подацима из Биланса плаћања које обезбеђује Народна банка Србије. Методологија биланса плаћања у складу је са препорукама из «Приручника о Билансу плаћања, 5. издање». Прикупљање и обрада статистике о трансакцијама између резидената и нерезидената заснива се на извештајима комерцијалних банака и Народне банке Србије о оствареном платном промету са иностранством (ITRS) које су пословне банке дужне да подносе на 10 дана. У ITRS-у налазе се све трансакције од значаја за прерачун БДП-а у БНД, и то у оригиналној валути које се претварају у националну валуту путем девизног курса на дан трансакције.

б) Кораци који су предузети за усклађивање са захтевима РЗС планира да у будућем периоду изврши експериментални обрачун бруто националног дохотка у складу са препорукама ESA95.


Прерачунавање БДП-а у БНД заснива се на транспарентним, поузданим и детаљним подацима из Биланса плаћања, што захтева побољшање сарадње између РЗС и НБС.

Модул 2.05.02. Праћење сопствних ресурса пореза на додату вредност (ПДВ)


РЗС је у процесу припреме табела понуде и употребе. На бази табеле понуде и употребе могла би се проценити основа за просечну стопу ПДВ-а, имајући у виду стопе ПДВ-а за све производе и јединице које се налазе у систему ПДВ-а.

47


Наставак активности на развоју табела понуде и употребе као предуслова за обрачун просечне стопе ПДВ-а, као и припрема и увођење истраживања које ће обезбедити индикаторе и коефицијенте који би се користили у изради табела понуде и употребе.


- Израда статистичког регистра за ниво локалних јединица, јединица врсте разврставања и локалних јединица хомогене производње;

- Недостатак података о ПДВ-у на детаљнијем нивоу.

Тема 2.06. Цене

Модул 2.06.01. Хармонизовани индекс потрошачких цена


Дефиниција

Индекс потрошачких цена се дефинише као мера просечне промене цена фиксне корпе роба и услуга које купују домаћинства са циљем задовољења својих потреба.

Обухват

Становништво - национални концепт: сва домаћинства настањена на економској територији су покривена. Нису обухваћени колективни смештај и потрошња нерезидената.

Географска покривеност - Покривена је цела територија Републике Србије осим територије АП Косово и Метохија (Резолуција УН 1244). Цене се прикупљају у 15 градова – главним административним и трговинским центрима.

Покривеност производа - За 641 производа и услуга снимају се цене сваког месеца између 3. и 23. Сви најважнији производи и услуге који служе за задовољење потреба домаћинства су обухваћени. Листа производа се ревидира редовно како би се обезбедила репрезентативност структуре потрошње и навике потрошача.

Покривеност продавница - избор продавница врше регионални Заводи за статистику. Сви типови продавница су заступљени (тезге, наруџбине поштом и преко интернета нису обухваћени због незнатног удела у укупном тржишту). Главни критеријум за избор продавница је икуство сниматеља цена и њихово познавање тржишта. Број продавница зависи од величине града (3-10). Најмањи број обсервација за један производ је 3. Цене за око 10% производа и услуга се прикупља централизовано (телефоном, интернетом или путем извештаја која достављају предузећа). Једном годишње, обично у децембру, врши се ревизија и ажурирање узорка продавница.

48

Број производа у листи по основним групама COICOP класификације:

01 Храна и безалкохолна пића 148

02 Алкохолна пића 12

03 Одећа и обућа 81

04 Покућство, вода, струја, гас и друга горива 37

05 Намештај, опрема за домаћинство

и рутинско одржавање куће 78

06 Здравље 25

07 Транспорт 34

08 Комуникације 27

09 Рекреација и култура 41

10 Образовање 5

11 Ресторани и хотели 88

12 Остали производи и услуге 31

Пондери

Пондери представљају учешће изабраних производа и услуга у укупној потрошњи домаћинстава. Главни извори података за пондере су: Анкета о потрошњи домаћинстава и структура финалне потрошње домаћинстава (Национални рачуни). За рад у 2010. години коришћени су подаци АПД из 2008. године кориговани растом цена у 2009. години. Референтни период за пондере је година т-2.

Обрачун индекса

Просечне цене се рачунају геометријском средином: простом за ниво града и пондерисаном геометријском средином за територије и Србију укупно. Индекси се рачунају по Лесперовој формули.

Референтни период за цене и индексе је просек године т-1.


Основне активности за обрачун Хармонизованог индекса потрошачких цена које треба предузети у наредном периоду да би се у потпуности ускладили са минимумом стандарда прописних законским прописима ЕУ су:

- увођење заједничког рефрентног периода за индексе (просек 2005=100) - увођење децембра претходне године као референтног периода за цене - проширење листе производа и услуга - повећање узорка - праћење правила за прилагођавање квалитета и избор узорка

49

- примена нове регулативе за обрачуна индекса за сезонске производе

Обрачун експерименталног хармонизованог индекса потрошачких цена планирано је за 2012. годину. Публиковање индекса планирано је од јануара 2013. године.


Основни ризици да се све планиране активности неће остварити у планираним роковима су недостатак финансијских и људских ресурса.

Модул 2.06.02. Просторно поређење цена


Регулатива која се односи на обрачун Паритета куповне моћи је усвојена од стране Савета Европске Уније 13. новембра 2007. Србија је укључена у ППП програм преко регионалних ИПА пројеката. Сви подаци потребни за рачунање ППП се прикупљају и шаљу Еуростату у редовној периодици. Укључени смо у процес прикупљање података и верификације резултата.

У новој организацији рада на ППП у Еуростату, Србија је члан нове Е групе земаља, са Аустријом као вођом групе. Од 2006. сви подаци потребни за обрачун ППП шаљу се Еуростату. Резултати се објављују у публикацијама и базама података Еуростата.


Рад на ППП пројекту је у потпуности усклађен са законском регулативом и методологијом ЕУ. Наставиће се са праћењем свих препорука Еуростата у овој области.

У наредном периоду потребно је завршити рад на писању прегледа примењених метода и извора за израчунавање ППП.

Учествоваћемо у новој рунди међународног програма поређења за коју су већ почеле припреме.


Основни ризици да се све планиране активности неће оставрити у планираним роковима су недостатак финасијских и људских ресурса.

Модул 2.06.03. Плаћање зарада и допринос пензионој шеми за званичнике ЕЗ


Усклађивање са европским законодавством у вези са овим модулом се не примењује.


Не постоје планови у вези са овим модулом.

50

Тема 2.07 Робна размена

Модул 2.07.04 Робна размена: Израда података a) Опис садашње ситуације Статистика спољне трговине – EXTRASTAT је хармонизована са стандардима и процедурама које се примењују у ЕУ, и такође са фундаменталним принципима и стандардима за прављење индикатора у области статистике спољне трговине базираним на препорукама Уједињених нација- Concepts and Definitions of Foreign Trade Statistics. Извор података за статистику спољне трговине је копија царинске декларације на магнетном медијуму. Оригинални документ је Јединствена царинска исправа (ЈЦИ) која је у потпуности хармонизована са оригиналним документом који користе земље ЕУ. Почев од јануара 2010. године основни принцип на коме се базира статистика спољне трговине је општи систем трговине, који је у потпуности подударан са препорукама УН. За потребе ЕВРОСТАТ-а податке ћемо и на даље слати по специјалном систему трговине-ублажена дефиниција. У општем систему трговине не обухвата се само роба која прелази границу под процедураа за које је по ревидираној Кјото Конвенцији дата препорука да их треба искључити, као и све трансакције за које се према Царинском закону Републике Србије не подноси царинска декларација. Статистика спољне трговине не обухвата, али за потребе националних рачуна и биланса плаћања одвојено прати следеће трансакције: робу на поправци и одржавању, робу која је била изгубљена или уништена после напуштања статистичке територије земље која извози али пре уласка на статистичку територију зеље која увози и након добијања власништва над робом од стране увозника. У систему статистике спољне трговине усвојили смо препоруке СТО-а да се статистичка вредност на извозној страни базира на FOB (Free on board) паритету вредности, а на увозној страни статистичка вредност увезене робе базира се на CIF паритету вредности, (costs, insurance and freight). Статистичка вредност се добија прерачунавањем фактурне вредности робе изражене у валути коришћењем недељних курсева који служе за израчунавање царинске вредности при обрачуну увозних дажбина. То су, у ствари, курсне листе које се примењују за потребе књиговодства и статистике, као и за обрачун царине и других увозних дажбина, сагласно члану 33. Закона о девизном пословању. РЗС разврстава робу у извозу према принципу земља последње познате дестинације-намене, а у увозу према принципу земља порекла. Поред ова два споменута принципа, такође пратимо и земље по принципу земље испоруке и земље купца/продавца. Сваке године користи се важећа Царинска тарифа за текућу годину, која је потпуно усаглашена са одговарајућом верзијом ЦН у ЕУ. Сваког месеца достављамо податке ЕВРОСТАТ-у према задатим критеријумима у форми слога за потребе њихове COMEXT data base, у року од 40 дана од дана њихове обраде а што је у складу са утврђеним роковима. Подаци се шаљу путем мреже преко софтвера званог eDAMIS који је добијен од статистичке агенције ЕУ. Од јануара 2008. године увели смо у систем спољне трговине општи индикатор по трговинским карактеристикама предузећа. У оквиру овог индикатора прати се пет посебних индикатора:

51

- трговина по секторима и областима КД, величини предузећа израженој преко броја запослених, концентрацији трговине, земљама партнерима и њихов број као и концентрација по најважнијим земљама партнерима. Од 2004 Србија доставља ЕВРОСТАТ-у сваког месеца податке о спољнотрговинској размени Републике Србије са иностранством у облику слога који садржи сва захтевана поља, предвиђена за слање у COMEXT базу (Обавезна и опциона поља према правилима за слање која су садржана у doc.Coop 400 rev.1). Статистика спољне трговине користи следеће класификације: 1. Царинску тарифу базирану на CN-2010 2. Стандардну међународну трговинску класификацију – SMTK Rev. 4 3. Класификацију према широким економским категоријама – BEC 4. Номенклатуру земаља и територија – ISO 3166 alpha 2 5. Главне индустријске групе – MIG NACE rev.26. НССТ – номенклатуру статистике спољне трговине, базирану на СМТК - рев.4 (за националне потребе), б) Кораци који су предузети за усклађивање са захтевима - Планира се увођење NACE rev.2 од јануара 2011, CPA2008 до краја октобра 2011. године и CPC 2.0 средином 2012. - Следиће се све промене у ЕУ регулативи. - Планира се коришћење и нецаринских изворе података у случајевиа специфичног кретања робе, као и изградња инфраструктуре за праћење електронске трговине. - Започеће припреме за Интрастат (спољна трговина између земаља чланица ЕУ). в) Главне препреке које се морају уклонити пре потпуног усклађивања Недостатак људских ресурса у групи статистике спољне трговине и прелазак на обраду података на PC платформи са ХОСТ-а због могућих ограничења софтвера којим располажемо.

Темa 2.08. Трговина услугама и платни биланс

Модул 2.08.01. Платни биланс: методологија


Статистика платног биланса и међународне инвестиционе позиције се компилира и трансакције су класификоване сагласно захтевима ММФ-а и ЕЦБ, односно међународно прихваћеним стандардима: БПМ5, ЕУ БОП Вадемекум (2006), ОЕЦД Бенчмарк дефиниција СДИ, четврто издање.

Платни биланс и међународна инвестициона позиција се редовно објављују на сајту Народне банке Србије. Табеле платног биланса и међународне инвестиционе позиције Србије објављују се и у статистичким билтенима Међународног монетарног фонда (IFS, BOPSY, CDIS) и Уједињених нација (трговина услугама и страна директна улагања).

Од 2009. године Република Србија има своју страницу у оквиру ГДДС-а, самим тим подаци о платном билансу су доступни и преко ГДДС-а.

Методолошка објашњења се налазе на сајту НБС (www.nbs.rs) и на ГДДС страници.

http://www.nbs.rs/

52

б) Кораци који ће су предузети за усклађивање са захтевима

За 2011. годину планирано је прикључивање Републике Србије СДДС, тако да ће у наредном периоду почети објављивање извештаја званичних девизних резерви и девизне ликвидности.

НБС планира да почетком 2011. године објави детаљнија методолошка објашњења за платни биланс и извештај званичних девизних резерви и девизне ликвидностиукључујући метаподатке, као и план активности за прелазак на БПМ6. Планирано је да се платни биланс највећим делом компилира према стандардима БПМ6 са подацима за 2012. годину.


Како би се у потпуности одговорило захтевима ЕУ, потребно је да НБС постави интегрисани систем директног извештавања. За почетак потребно је да се уведу извештаји за поједине ставке из области трговине услугама (осигурање, ФИСИМ, ФАТС и сл.), као и унапређење постојећих упитника (за стране директне инвестиције, портфолио инвестиције, грађевински радови и сл.). Такође, потребно је успоставити механизме који би гарантовали тачно и благовремено извештавање свих обвезника.

Модул 2.08.02. Квартални платни биланс


НБС израђује платни биланс и међународну инвестициону позицију у временским роковима и временске периодичности који у потпуности задовољавају захтеве ММФ и ЕУ. Платни биланс се објављује на месечном нивоу, у року од два месеца након периода за који се извештава, док се међународна инвестициона позиција објављује на кварталном нивоу.


Ради се на побољшању географског и секторског пресекаподатка платног биланса и међународне инвестиционе позиције. НБС би требало да буде у могућности да то у потпуности заврши до краја 2012 године.


Како би се у потпуности одговорило захтевима ЕУ, потребно је да НБС постави интегрисан систем директног извештавања. Највећу препреку представља добијање података директно од предузећа. Како НБС нема јурисдикцију над предузећима, НБС није у могућности да употреби мере санкционисања за закаснело или погрешно извештавање, односно за неизвештавање.

Модул 2.08.03. Стране директне инвестиције


ИТРС се користи као извор података за токове страних директних инвестиција, и то за улагања резидената у иностранству, и нерезидената уРепублику Србију у новцу. За улагања у роби, користе се подаци РЗС-а. Извештаји који се добијају директно од

53

предузећа користе се као извор за процену стања страних директних инвестиција и реинвестиране добити. У овим извештајима налазе се подаци и о повезаним предузећима. За израду податка о реинвестираној добити користе се међународно прихваћене препоруке.


Ради се на побољшању географског и секторског пресека за међународну инвестициону позицију и стање страних директних инвестиција. Током 2011. године НБС би требало да почне са пријемом извештаја од Централног регистра, депоа и клиринга хартија од вредности што ће значајно побољшати квалитет података о страним директним инвестицијама и портфолио инвестицијама.


Како би се у потпуности одговорило захтевима ЕУ, потребно је да НБС постави интегрисан систем директног извештавања. Највећу препреку представља добијање података директно од предузећа, али и од Централног регистра, депоа и клиринга хартија од вредности. Преговори са Централним регистром, депоом и клирингом хартија од вредности почели су 2010. године, али процедуре о размени података још нису дефинисане. Како НБС нема јурисдикцију над предузећима, НБС није у могућности да употреби мере санкционисања за закаснело или погрешно извештавање, односно за неизвештавање.

Модул 2.08.04. Спољна трговина услугама


НБС објављује податак о трговини услугама на свом сајту. Основни извор података је ИТРС; један део услуга који се тиче саобраћаја (рекласификација због прилагођавање ц.и.ф./ф.о.б. принципу) и туризма (ванпансионска потрошња и потрошња резидента/нерезидената студената, особа на лечењу, дипломата и сл. у иностранству/Србији) се процењује. С обзиром да се као основни извор података користи ИТРС , услуге се бележе на основу података о плаћањима и наплатама између предузећа.


Након увођења нових извора података, подаци о услугама биће доступни по бруто принципу, што ће значајно побљшати квалитет податка. Услуге по бруто принципу ће почети да се објављују у току 2013 године.


Како би се у потпуности одговорило захтевима ЕУ, потребно је да НБС постави интегрисан систем директног извештавања. Највећу препреку представља добијање података директно од предузећа. Како НБС нема јурисдикцију над предузећима, НБС није у могућности да употреби мере санкционисања за закаснело или погрешно извештавање, односно за неизвештавање.

54

Модул 2.08.05 Биланс плаћања институција Заједнице


Тренутно, подаци за Србију нису релевантни.

Модул 2.08.06 Статистика о филијалама у иностранству


Статистика о филијалама у иностранству (FATS) која објашњава економску активност филијала које су у иностранству а припадају предузећима која су резиденти у земљама за које се врши обрачун до сада није постојала.


Статистика о филијалама у иностранству (FATS) биће уведена кроз IPA 2009 регионални пројекат (који ће почети у 2011. години)


Нема никаквих препрека

ОБЛАСТ 3. ПОСЛОВНЕ СТАТИСТИКЕ

Тема 3.01 Годишње пословне статистике

Модул 3.01.01 Производња структурних пословних статистика


РЗС од 2006. године спроводи истраживање за привредна друштва у складу са уредбама ЕУ - Council Regulation No. 58/97 (од 2009. године Council Regulation No. 295/2008), која представља правни основ за структурне пословне статистике (СБС), као и Commission Regulation No. 2700/98 (од 2009. године Commission Regulation No. 250/2008), која се односи на дефиниције СБС индикатора. Циљ истраживања јесте обрачун индикатора потребних за анализу структуре делатности предузећа, структуре инпута и аутпута производног процеса, пословног успеха и конкурентности пословних субјеката на одређеном нивоу делатности, као и развоја пословања на регионалном, националном и међународном нивоу.

Истраживање обухвата нефинансијску пословну економију, тј. активна привредна друштва која се баве производњом и продајом производа и услуга, као и део других правних лица чији приходи од продаје производа и услуга премашују 50% њихових укупних пословних прихода. За велика и средња привредна друштва спроводи се истраживање, док се за мала подаци преузимају из административних извора података (годишњи финансијски извештаји), као и за предузетнике (порески подаци и годишњи финансијски извештаји). Истраживањем су обухваћени сви сектори Класификације делатности (КД), осим сектора Финансијско посредовање и Државна управа и

55

одбрана; обавезно социјално осигурање, тј. обухваћени су пословни субјекти из нефинансијске пословне економије.

Резултати се обрачунавају за годишње СБС индикаторе из Уредбе 295/2008, анекси 1-4, на 4-цифарском нивоу КД и то за секторе В-Ј, као и по величини пословних субјеката дефинисаној према броју запослених лица или пословном приходу. Подаци се објављују на 2-цифарском нивоу КД. У истраживању за 2009. годину укључена су обележја за обрачун регионалних индикатора (као пилот).

За област пословних услуга обрачунавају се најважнији индикатори дефинисани у Општем модулу.

Обрачун индикатора у облaсти пословне демографије је у почетниј фази, пре свега због квалитета извора података. До сада регистровање демографских догађаја првенствено зависи од података добијених из Агенције за привредне регистре. Подаци о новоснованим правним лицима су ажурни и доброг квалитета, док су подаци о осталим демографским догађајима нижег квалитета. Праћење затварања предузећа и осталих важнијих демографских промена се заснива, осим на административним подацима, на проценама.


- прикупљање података према NACE rev.2 и у складу са новом уредбом која дефинише СБС (Council Regulation No. 295/2008) и новим уредбама за њену имплементацију (Commission Regulations No. 250/2009, 251/2009 и 97/2009) – 2011. година,

- обрачун индикатора за подружнице страних предузећа у Републици Србији (FATS inward статистика) у складу са Уредбом 834/2009 (пилот) – 2011. година,

- потпун обухват индикатора за привредна друштва дефинисаних Уредбом 295/2008, анекси 1-4 – 2012. година,

- обрачун индикатора за област пословне демографије дефинисаних Уредбом 295/2008, анекс 9 – 2012. година,

- обрачун индикатора за финансијске анексе дефинисаних Уредбом 295/2008, анекси 5-7 – 2013. година,

- потпун обухват индикатора за област пословних услуга дефинисаних Уредбом 295/2008, анекс 8 (по категоријама CPA и по седишту клијената) – 2013. година,

- обрачун индикатора за јединице врсте делатности – 2013. година, - извештаји о квалитету структурних пословних статистика, у складу са ЕУ

стандардима – 2013. година.


- за обрачун индикатора за финансијске анексе основни предуслов је усвајање европских рачуноводствених уредби за финансијске институције, као и усвајање статистичких класификација и дефиниција у овом сектору,

- квалитет података у области пословне демографије зависи од поузданости и реалности података из административних извора,

- недостатак потребних људских и материјалних ресурса.

56

Модул 3.01.02 Развој структурних пословних статистика


РЗС не учествује у развојним пројектима Евростата из области структурних пословних статистика, који и за земље чланице ЕУ нису обавезујући.


Даљи развој структурних пословних статистика у РЗС ће се заснивати на праћењу и хармонизацији са уредбама ЕУ, посебно у областима пословних услуга и пословне демографије, као и пословања подружница страних предузећа у Републици Србији (FATS inward статистика).


Приоритет РЗС представља потпуно хармонизовање структурних пословних статистика са уредбама ЕУ, а након тога, у складу са ресурсима учешће у развојним пројектима Евростата.

Moдул 3.01.03. Prodcom


Прати се производња у секторима В, Г и Д, Класификације делатности NACE-rev1 у месечној, кварталној и годишњој периодици.

Национална Номенкатура индустријских производа састоји се од 4420 позиција које представљају индустријске производе или услуге. Прати се и услужнa производњa. Национална Номенклатура индустријских производа и Prodcom упоредиви су на првих 6 позиција, јер обе садрже прве 4 позиције из Класификације делатности NACE-rev1, а наредне две позиције из Класификације производа према активностима (CPA). Prodcom листа (која за основу има NACE-rev2) је припремљена.


Prodcom листа (која за основу има NACE-rev2) биће примењена у 2011. години.


Недостатак:

- знања која се тичу: поверљивости података, неодговора, контроле квалитета (на националном нивоу и у Eurostat-у) и слања података у Eurostat.

- људских ресурса

-података на потребном нивоу из Пословног регистра и годишњих Структурних пословних статистика.

57

Тема 3.02 Краткорочне пословне статистике

Модул 3.02.01 Краткорочне пословне статистике

Запосленост и зараде


Краткорочне статистике, које се односе на запосленост и зараде, делимично су усклађене са захтевима ЕУ. Подаци о просечним зарадама односе се на зараде исплаћене у месецу, и добијају се путем редовног Месечног истраживања о запосленима и о зарадама запослених. Од јануара 2009. месечни узорак овога истраживања проширен је са подацима о зарадама исплаћеним запосленим код приватних предузетника. Подаци о зарадама запослех код приватних предузетника преузимају се из евиденција Пореске управе.


- Повећавање могућности коришћења административних извора за праћење регистроване запослености.

- Ревизија методологије Месечног истраживања о запосленима и о зарадама запослених , у циљу обезбеђивања потпуне усклађености са ЕУ стандардима, што подразумева проширење истраживања на часове рада и обезбеђивање података о зарадама по часу рада.


- Недовољна сарадња између РЗС-а, Републичког завода за здравствено осигурање, Фонда пензијско-инвалидског осигурања и Пореске управе на стандардизацији и усаглашавању методолошких дефиниција, које су основ за развој интегрисаних статистичких резултата.

- Унапређење текућег Месечног истраживања о запосленима и о зарадама запослених и проширење на часове рада, када услови, као што су економска ситуација и законска регулатива, то дозволе. С обзиром да се многи законски прописи, којима се нормирају одређена примања, позивају се на прoсечну зараду, РЗС не може да промени устаљену динамику публиковања података о просечним зарадама.

Индекс цена произвођача за услуге


Рад на развоју Индекса цена произвођача услуга започет је 2005. године. За сада се рачунају индекси за финансијске услуге и услуге осигурања у кварталној периодици.

У току 2010 почиње се за обрачуном експерименталног индекса за телекомуникације.

У току је и прва фаза рада на израчунавању индекс за превоз робе у друмском саобраћају (истраживање тржишта и дефинисање инструмената истраживања).

58


Планирано је да се у периоду 2011-2015 настави са проширивањем броја области за које ће се израчунавати индекса цена услуга. Планирање активности и примењени методи ће се радити на основу препорука датих у Методологији за обрачун индекса цена услуга Еуростата.


Недостатак кадрова и финансијских средстава.

Индекс цена произвoђача индустријских производа


Од 2010. године индекс цена произвођача индустријских производа се састоји од индекса цена произвођача за домаће тржиште и индекса цена произвођача за извоз. Продајна цена произвођача индустријских производа представља стварни износ новца који произвођач добија од купца, за јединицу мере тачно одређеног квалитета (типа) производа, реализованог на домаћем или иностраном тржишту. У цену не улази порез на додату вредност као и попусти које продавац евентуално одобрава купцу.

Пошто се методологија статистике цена заснива на принципу репрезентативности, обухваћена су предузећа на територији Републике Србије, осим територије АП Косово и Метохија (Резолуција УН 1244), са највећом производњом и реализацијом одабраних производа, чије цене репрезентују опште кретање цена у индустрији по областима и по намени производа.

Цене произвођача индустријских производа прате се за преко 1800 производа из око 450 индустријских произвођача, сврстаних у секторе В, Г и Д, за 28 области Класификације делатности КД (1996).

Листа производа за праћење цена ажурира се сваке године. Обимнија ревизија листе производа спроводи се сваке пете године, када се мењају пондери.

Извештајни период за који се достављају цене, обухвата период од 16. претходног до 15. текућег месеца.

Пондери за производе у оквиру појединих области израчунавају се на основу Годишњег извештаја индустрије о реализацији производње на домаћем тржишту (ИНД 21) и података статистике спољне трговине о годишњој вредности извоза по КД (1996) за производе који се извозе а учешће појединих области у укупној реализацији на основу података Комплексног годишњег извештаја (КГИ-01 по чистим делатностима). Пондери се мењају (рачунају) сваке пете године. Актуелни пондери се примењују од 2007. године а израчунати су на бази података за 2005. годину.

За обрачун индекса користи се Ласерова формула, при чему је базни период за цене и индексе просек претходне године.


-Прелазак на нову Класификацију делатности КД (2010) од 2011.

59

-Примена нових пондера на бази података за 2010. годину и проширење узорка у 2012.

-Радна увођењу Индекса увозних цена у периоду 2011-2015


Недостатак кадрова и финансијских средстава.

Индустрија


Израчунавање индекса индустријске производње хармонизована је са ''Methodology of Short-Term Business Statistics, Chapter 10: Industrial Indicators, Section 10.1: Production'' that originates from ''Council Regulation 1165/98''. од 2004. године. Израчунава се у месечној, кварталној и годишњој периодици. Рок за објављивање података је последњи радни дан у месецу за претходни месец. За индустрију укупно и Прерађивачку индустрију врши се десезонизација коришћењем метода X-11.

Индекси индустријске производње (индустрија-укупно, сектори, намена и области), за период 2000-2010, прерачунати су на базну 2005. годину и КД(2010) која је у складу са NACE-rev2.

Спроводи се статистичко истраживање промета и нових наруџбина у индустрији. Овим истраживањем се месечни подаци прикупљају у кварталној периодици. Индикатори промета и нових наруџбина у индустрији усклађени су са методологијом Евростата.


Имплементација КД(2010) у израчунавању индекса индустријске производње, индекса промета и индекса нових наруџбина у индустрији.


Недостатак знања за примену Евростатовог метода за seasonall adjustment индекса индустријске производње, индекса промета и индекса нових наруџбина у индустрији.

Недостатак људских ресурса.

Грађевинарство


Краткорочни индикатори у грађевинарству делимично су усклађени са захтевима регулативе Европске уније („Методологија краткорочних пословних индикатора“, поглавње 11: Индикатори грађевинарства, у складу са регулативом 1165/98). Неки индикатори још увек недостају (Б320, Б321 и Б322). Републички завод за статистику спроводи месечно и квартално истраживање за обрачун краткорочних индикатора и полугодишње истраживање о ценама станова новоградње. Подела на зграде и остале грађевине урађена је на основу националне Класификације врста грађевина која је примењена на годишња истраживања од 2003. године, а на тромесечно од 2004.

60

Класификација је усклађена са Класификацијом Европске уније (Classification of Types of Construction – CC, final version, Eurostat).

Квартални краткорочни индикатори су: индекс грађевинске производње укупно, за зграде и остале грађевине, као и индекс вредности нових набавки. Индекси нису десезонирани. Индекси грађевинске производње дати су у сталним и текућим ценама.

Грађевинске дозволе за зграде и станове (површина и запремнина зграда према намени, број и површина станова), месечно. Индикаторе у оквиру месечног истраживања о дозволама рачунамо и за све грађевине према Класификацији врста грађевина, а не само за зграде и станове.

Превођење временских серија на нову класификацију делатности (NACE Rev.2). завршено je у року.

У току је припрема инструмената за спровођење пописа станова у оквиру Пописа становништва, домаћинстава и станова 2011. (припрема образаца, коначне верзије методологије и упутства за пописиваче).


У наредном периоду, у априлу 2011. биће спроведен попис станова у оквиру Пописа становништва, домаћинстава и станова 2011. Након тога следи израда резултата пописа. По завршетку свих активности везаних за попис станова, настављамо рад на усклађивању краткорочних индикатора грађевинарства са захтевима регулативе Европске уније („Методологија краткорочних пословних индикатора“, поглавње 11: Индикатори грађевинарства, у складу са регулативом 1165/98).


Побољшање Статистичког пословног регистра као оквира за избор извештајних јединица ради увођења узорка.

Техничка помоћ за коришћење DEMETRE (десезонирање моделом Tramo/Seats или X-12-Arima) за десезонизацију временских серија по ЕУ стандардима.

Потребна је припрема пондера за израчунавање агрегатног индекса грађевинарства и обезбеђивање одговарајућих дефлатора за дефлационирање вредности.

Потребно је повећање броја запослених у статистици грађевинарства.

Угоститељство


РЗС спроводи тромесечно истраживање о краткорочним индикаторима привредних друштава и предузетника у угоститељству. Истраживање се реализује на бази узорка. Узорак се бира на основу промета приказаних у финансијским извештајима.

Истраживањем се прикупљају подаци о: укупном промету са и без пореза на додату вредност (ПДВ), промету по врстама угоститељских услуга (са и без ПДВ-а), промету од угоститељске делатности по месецима у тромесечју (са и без ПДВ-а). Дефиниција промета је у великој мери усклађена са ''Methodology of Short-Term Business Statistics, ''Council Regulation 1165/98'', која се односи на краткорочне статистичке индикаторе.

61


- примена Класификације делатности (NACE rev 2); - усклађивање са препорукама Еуростата; - унапређивање обухвата малих привредних друштава и предузетника.


- унапређење Статистичког пословног регистра; - смањивање неодговора; - побољшање квалитета података. Трговина на мало и велико


РЗС спроводи истраживања на скупу привредних друштава регистрованих у трговини на мало и велико, у месечној и тромесечној периодици:

-месечно истраживање о трговини на мало; -тромесечно истраживање о трговини на мало -тромесечно истраживање о трговини на велико Истраживање о предузетницима се спроводи у годишњој периодици.

Истраживања се спроводе на бази узорка. Узорак се бира на основу промета приказаних у финансијским извештајима. Стратификација се врши на основу просторне алокације, величине привредног друштва и претежне делатности (на основу национална класификација усклађене са NACE Rev. 1).

Дефиниција промета је у великој мери усклађена са ''Methodology of Short-Term Business Statistics, ''Council Regulation 1165/98'', која се односи на краткорочне статистичке индикаторе.

Трговина на мало

Извештајне јединице су привредна друштва чија је претежна делатност трговина на мало. Неколико привредних друштава која остварују значајан промет од трговина на мало као секундарне делатности, а чија претежна делатност није трговина на мало, је укључено у истраживање. У резултате је због тога укључен и промет на мало тих предузећа.

- Месечним истраживањем о трговини на мало прикупљају се подаци о укупном промету привредног друштва у текућем и претходном месецу (са ПДВ-ом); промету оствареном у трговини на мало у текућем и претходном месецу (са ПДВ-ом), укупно и по подручјима.

- Тромесечним истраживањем о трговини на мало прикупљају се подаци о:

- укупном промету привредног друштва (са и без ПДВ-а); - промету од трговини на мало (са и без ПДВ-а) по месецима у тромесечју и

подручјима; - промету од трговини на мало по средствима плаћања (ПДВ укључен) и по

подручјима; - промету по робним групама (са ПДВ-ом) и по подручјима;

62

- залихама по продајним ценама (са ПДВ-ом) по подручјима. РЗС публикује десезониране индексе промета у трговини на мало.

Трговина на велико

Извештајне јединице су привредна друштва чија је претежна делатност трговина на велико. Мањи број привредних друштава која остварују значајан промет од трговина на велико као секундарне делатности, односно чија претежна делатност није трговина на велико, су укључена у истраживање. У резултате је због тога укључен и промет на велико тих предузећа.

Тромесечним истраживањем о трговини на велико прикупљају се подаци о:

- укупном промету привредног друштва (са и без ПДВ-а); - промету од трговине на велико (са ПДВ-ом) по врстама купаца и по

месецима у тромесечју (са и без ПДВ-а); - промету од трговине на велико по робним групама (са ПДВ-ом); - залихама по набавним ценама (без ПДВ-а).


- усклађивање са препорукама Еуростата; - бољи обухват предузетника; - прилагођавање броју радних дана, десезонирање;


- унапређивање Статистичког пословног регистра; - смањивање оптерећености извештајних јединица; - смањивање неодговора; - побољшање квалитете прикупљених података; - обезбеђивање одговарајућег дефлатора за трговину на мало.

Тема 3.03. Енергетика

Модул 3.03.01. Структурна енергетска статистика


За Републику Србију израђују се следећи годишњи енергетски биланси: електричне енергије, топлотне енергије, чврстих горива и произведених гасова, природног гаса, нафте и деривата нафте, геотермалне енергије и огревног дрвета. За израду свих биланса поштоване су препоруке Евростата, које се налазе у Regulation EC No 1099/2008. Упоредо са годишњим енергетским билансима попуњавају се годишњи упитници Међународне агенције за енергију. Успостављена је добра сарадња са Међународном агенцијом за енергију и Енергетском Заједницом.


Реализовати Анексе А и Б дате у Regulation 1099/2008.

63


- Недостатак знања: годишњи енергетски биланс за течна биогорива, чврсту биомасу (осим огревног дрвета), индустријски отпад , комунални отпад, соларну енергију, ветар и биогас.

- Потребна је помоћ око израде: структурних података за производњу електричне и топлотне енергије, техничких карактеристика уређаја, капацитета за складиштење гаса.

- Недовољни људски ресурси.

Модул 3.03.02. Краткорочна енергетска статистика


Није оформљена краткорочна енергетска статистика.


Евростат ће почети сарадњу у вези краткорочне енергетске статистике са Републичким заводом за статистику када Република Србија добије статус земље кандидата.


Недостатак знања и људских ресурса.

Модул 3.03.03. Цене енергената


Републички завод за статистику не доставља податке о ценама електричне енергије и гаса у складу са правилима дефинисаним у Директиви 2008/92/ЕЗ.


Успостављање сарадње са Министарством рударства и енергетике и Агенцијом за енергетику Републике Србије у циљу израда методологије за прикупљање и обраду података према захтевима наведеним у Директиви 2008/92/Е3.


Недостатак знања и људских ресурса.

64

Модул 3.03.04. Посебне активности за подршку нове Заједничке енергетске политике


Сва објашњења дата су у Подгрупи 15. Министарство рударства и енергетике је надлежно за енергетску политику, а Републички завод за статистику је надлежан за успостављање енергетске статистике што представља подршку у креирању енергетске политике.


Сва објашњења дата су у Подгрупи 15. Министарство рударства и енергетике је надлежно за енергетску политику, а Републички завод за статистику је надлежан за успостављање енергетске статистике што представља подршку у креирању енергетске политике.


Сва објашњења дата су у Подгрупи 15.

Тема 3.04 Саобраћај

Модул 3.04.01. Информациони систем о статистици саобраћаја, индикатори и прикупљање података


Већина показатеља статистике саобраћаја je расположива. РЗС прикупља већину података статистике саобраћаја. Подаци о поморском саобраћају се не прикупљају. Спроводи се 32 истраживања у месечној, кварталној, годишњој и петогодишњој динамици. Подаци о друмском (само јавни саобраћај), железничком саобраћају, саобраћају унутрашњим пловним путевима, цевоводном, и ваздушном саобраћају су у складу са међународним стандардима.


Показатељи који недостају биће усклађени са прописима ЕУ за статистику саобраћаја до 2015. године.


Тренутни проблеми су везани за недостатак кадровских ресурса, као и, у мањој мери, недостатак стручне помоћи.

65

Модул 3.04.02. Мобилност путника и друмски саобраћај


Истраживање о мобилности путника се не спроводи као редовно. Планирано је да се ово истраживање, као пробно, обави до краја овог петогодишњег периода. Проблем кардовских ресурса овде је нарочито изражен. Неопходно је, пре почетка увођења овог истраживања као редовног, урадити методологију коју би, као и све остале, приближили земљама чланицама ЕУ. За то нам је неопходно обучити нове кадрове, као и финансијска подршка за тестирање на терену путем неколико пробних истраживања.


Планирано је да се истраживање о мобилности путника спроведе до краја 2015.


Могући проблеми су недостатак кадровских ресурса и помоћи у смислу искуства других статистика у обављању овог истраживања.

Модул 3.04.03. Друмски теретни саобраћај


Статистика друмског теретног саобраћаја још увек обухвата само јавни саобраћај, али је циљ да се прошири обухват, који се иначе, сваке године повећава. Пилот истраживање о друмском теретном саобраћају за сопствене потребе спроведено је у 2009. години, на основу методологије Француске статистике. Стандардна класификација производа у статистици саобраћаја НСТ је усвојена и нема препрека да се она примени, као и НАЦЕ Рев 2. Завршен је процес организације територије Републике Србије на административне регионе, тако да се може применити, и примењује се, у званичној статистичкој обради. У 2009, су уведени показатељи о врсти амбалаже и врсти превезене опасне робе (АДР-а).


Још једно пробно истраживање је планирано до 2012. године на основу методологије Француске статистике и Регулативе (ЕЦ) 98/1172 ЕЕЦ, под условом да Министарство унутрашњих послова Републике Србије обезбеди важеће базе података о регистрованим возилима,као и повећању броја запослених у Саобраћају. У случају обезбеђења финансијских и кадровских средстава, ново пилот истраживање ће бити спроведено до 2012. године.


Проблеми се састоје у мањем обухвату извештајних јединица. Неопходно је спровести истраживање у складу са европском методологијом, али уз финансијску и кадровску помоћ у спровођењу истраживања.

66

Модул 3.04.04. Статистика железничког саобраћаја


У статистици железнице у употреби је номенклатура НСТ 2007. Железница још увек није у позицији да нам достави податке о комбинованом транспорту (превоз контејнера, возила итд.). Показатељи о врсти амбалаже и врсти превоза опасних роба (РИД) биће у употреби до 2012, а то само зависи од примене колега у Железници. У 2010, су започете радње са пописом Е-пруга у 2009. години.


НСTJ-региони ће такође бити коришћени у статистици железничког саобраћаја, али се потпуно прилагођавање очекује током 2012. Очекује се да ће недостајући подаци бити припремљени тако да буду хармонизовани са Европском методологијом.


Не очекују су значајнији проблеми

Модул 3.04.05. Статистика поморских и унутрашњих пловних путева


Нема података о поморском транспорту. Статистика саобраћаја унутрашњим пловним путевима је, углавном, усклађена са међународним стандардима. У Водном саобраћају Номенклатура статистике НСТ 2007 је у употреби од 2009. Године 2009, показатељи о амбалажи и врсти превоза опасних роба (АДР-а) су уведени и усклађени са међународном статистиком.


Планира се прикупљање статистичких података хармонизованих са међународним стандардима до 2013. године.


Не очекују се проблеми, осим проблема у вези кадрова и неопходне техничке помоћи.

Модул 3.04.06. Статистика ваздушног саобраћаја


Подаци о ваздушном саобраћају обухватају број летова по деоници и по одредишту, од аеродрома до аеродрома и међународно су упоредиви.


Даље хармонизовање у складу са будућим променама регулатива.

67


Не очекују су проблеми, а могуће је да се појаве само у кадровском смислу.

Модул 3.04.08. Статистика о безбедности саобраћаја


Ово истраживање, код кога се подаци добијају од Министарства унутрашњих послова, обухвата број аутомобилских несрећа у којима страдају учесници у саобраћају. Недостаје само индикатор броја аутомобилских несрећа у којима је узрок несреће вожња под утицајем алкохола. Подаци о саобраћајним несрећама у железничком саобраћају су на располагању.


Предузимају се мере да, у сарадњи са Министарством унутрашњих послова, у најскорије време добијемо неопходне, недостајуће податке, и да до 2014. године постигнемо потпуну усклађеност са међународним захтевима и обавезама. Очекујемо да се од Министарства унутрашњих послова добију недостајући подаци.


Недостатак кадровске и стручне помоћи је овде посебно наглашен.

Тема 3.05 Туризам

Модул 3.05.01 Статистика туризма


Статистика туризма спроводи: 1. Месечно истраживање о доласцима и ноћењима туриста. 2. Полугодишње истраживање о туристичким агенцијама. 1. Месечно истраживање о доласцима и ноћењима туриста обухвата све привредне субјекте који туристима пружају услуге смештаја на краћи рок. Дефиниције варијабли су у великој мери усклађене са препорукама СТО и Еуростата (''Директива Савета ЕУ о статистици туризма, 95/57''). Месечним истраживањем о доласцима и ноћењима туриста прикупљају се подаци о: -броју долазака и ноћења туриста по врсти и категорији смештајног објекта, по подручјима,земљи порекла страних туриста и по врсти туристичког места; -смештајним капацитетима: број соба и лежаја по врсти и категорији смештајног објекта и индиректно о бруто искоришћености капацитета. РЗС публикује десезониране индексе ноћења туриста (укупно, домаћих и страних). 2. Полугодишњим истраживањем о туристичким агенцијама обухватају се домаће туристичке агенције које поседују лиценцу за обављање делатности. Овим истраживањем се прикупљају подаци о: -мрежи туристичких агенција у земљи и иностранству;

68

-структури промета домаћих туриста по земљама путовања (број туриста и ноћења); -структури промета иностраних туриста по земљи порекла (број туриста и ноћења); Информације о карактеристикама путовања домаћег становништва се додатно прате у оквиру истраживања ''Анкета о потрошњи становништва''.


- усклађивање са препорукама СТО, Евростата и националним законодавством; - израчунавање нето искоришћености капацитета; - реализација статистичких истраживања о страним туристима и страним посетиоцима.


- повећати обухват, нарочито малих и индивидуалних објеката за смештај (нерегистровани туристички промет) - смањити оптерећење извештајних јединица.

Tema 3.06. Статистички пословни регистар

Mодул 3.06.01 Статистички пословни регистар (СПР)


Статистички пословни регистар (СПР) у РЗС у оперативном стању је почев од 2005. године. СПР се ослања на методолошке препоруке Евростата, регулативу Европске уније и тзв. добру праксу примењену у развијеним пословним регистрима у земљама ЕУ (Шведске, пре свих).

Темељни документи на којима почива успостављање СПР, његово одржавање, као и даљи развој, су следећи:

1.Уредба (ЕЕC) Nо 696/93 - Уредба о статистичким јединицама,

2. Уредбе о пословним регистрима:

• Уредба Савета Европске Заједнице о координацији увођења пословних регистара за статистичке сврхе у оквиру Заједнице, Уредба (ЕЕC) Nо 2186/93

• Уредба (ЕС) Европског парламента и Савета бр. 177/2008 од 20. фебруара 2008. године којом се успоставља заједнички оквир пословних регистара за статистичке сврхе и опозива Уредба Савета (ЕЕС) бр. 2186/93

3. Уредба Савета Европске уније бр. 322/87, тзв Закон о статистици Европске уније

4. Методолошки приручник са препорукама – Business Register Recommendations Manual, 2003, 2006, 2010

5. Осим наведених међународних докумената за увођење и одржавање СПР користи се низ националних прописа и стандарда. Закон о званичној статистици, Закон о класификацији делатности и Уредба о класификацији делатности, као и низ прописа којима се уређује деловање различитих административних органа (који садрже податке потребне СПР).

69

База података СПР обухвата тзв. правне јединице (све пословне субјекте регистроване у административним изворима: Агенција за привредне регистре, Регистар јединица разврставања (у РЗС) тј. друштвене организације, удружења грађана, .. За ажурирање једног броја обележја у употреби су подаци из Народне банке Србије – Центар за бонитет, Пореске управе, Управе царина, итд. Осим правних јединица из административних извора преузимају се подаци и за тзв. локалне правне јединице, које служе као основа за креирање статистичких локалних јединица.

Ослањање на административне изворе у великој мери рационализује одржавање СПР и, поред осталог, има директног утицаја на смањивање оптерећења малих и микро пословних субјеката.

За остваривање што ажурнијег стања СПР поред административних извора употребљавају се резултати низа статистичких истраживања која се спроводе према петогодишњим програмима и годишњим плановима рада. Развијена је и посебна веб апликација која се у систему РЗС примењује у спровођењу статистичких истраживања и користи за ажурирање, пре свега локалних јединица.

За потребе статистичких истраживања (годишњих, кварталних и месечних) у домену пословних статистика СПР се користи оквир за избор циљне популације и на бази тог оквира за селекцију узорка. До сада преко 20 статистичких истраживања базира своје ''адресаре'' на СПР.

Почев од 2005/06 године из СПР се редовно израђују извештаји за различите међународне организације: Евростат, Економска комисија УН за Европу, Светска банка, ММФ.

У току експлоатације СПР, почев од његовог успостављања, уочени су различити недостаци што је иницирало покретање свеобухватног пројекта реинжењеринга и унапређења СПР у методолошком смислу и у погледу софтверских компоненти. Реализација пројекта ''Унапређење софтверских компоненти и унапређење квалитета података СПР'', која је завршена априла 2010. године, омогућује искорак ка модернизацији и даљем усклађивању са стандардима и препорукама Европског статистичког система. Управљање пројектом базирало се на Методу динамичког развоја информационих система (Dynamic System Development Method (DSDM)). Имплементацијом DSDM добијено је ново софтверско решење за потребе СПР са детаљно разрађеним системом документације процеса и подпроцеса, output-a и извештаја, и развијена је база мета података СПР.

На тај начин унапређен је квалитет процеса и тиме је учињен значајан корак у правцу респектовања захтева стандарда ISO 9000:2000 у домену развоја и одржавања софтвера као и процедура које се користе у раду реланог система СПР. С обзиром да је након завршетка пројекта реинжењеринга преостао један мањи број недовршених активности, потпуна реализација свих решења предвиђених пројектом обезбедиће минимум CMMI/2 ниво квалитета, а у неким сегментима и више нивое.

Праћење квалитета података СПР врши се на основу критеријума квалитета Евростата, прилагођених специфичностима и комплексностима јединица и обележја, начина одржавања и хетерогености извора за ажурирање. Квалитет се прати за статистичке јединице и њихова обележја, за регистар у целини, као и за податке из различитих административних извора. Уводи се годишње истраживање задовољства корисника СПР.

70

Спроведено је, по први пут, истраживања великих и средњих предузећа, које је фокусирано на локалне јединице. У будуће ово истраживање постаје редовно годишње истраживање.

У оквиру пројекта направљени су први кораци за увођење јединице Група пословних субјеката. На бази административних извора (НБС - консолидовани финансијски извештаји, АПР – подаци о страним оснивачима) као и Истраживања о великим и средњим пословним субјектима формира се кластер правних јединица и тзв. инострана правна јединица. То су основе за разграничење три врсте група пословних субјеката резидентне групе, непотпуне резидентне (контролисане из иностранства) и непотпуне резидентне (контролисане од резидентних јединица).


За даље усклађивање са захтевима ЕСС који се односе на област СПР предузеће се следеће активности:

- довршетак свих преосталих послова дефинисаних пројектом реинжењеринга;

- редовно спровођење годишњег истраживања локалних јединица предузећа;

- увођење јединице група предузећа на основу кластера повезаних правних јединица,

- проналажење и анализа квалитета података постојећих и нових административних извора. На пример, НБС (подаци о страним подружницима у Србији), Централни регистар хартија од вредности, ...;


Као основне препреке за унапређење квалитета СПР, тј. за даљи развој и усклађивање са међународним стандардима могу се навести две:

- Недостатак или недовољан квалитет ресурса: финансијских и људских

- Недовољна сарадња и квалитет административних извора

ОБЛАСТ 4. СТАТИСТИКА ПОЉОПРИВРЕДЕ, ШУМАРСТВА И РИБАРСТВА

Tема 4.01. Статистика пољопривреде

Mодул 4.01.01. Статистика биљне производње


Истраживања у биљној производњи обухватају површине, производњу и приносе за око 60 биљних култура, за правна лица која се баве пољопривредном производњом било као примарном или секундарном делатношћу, као и за породична газдинства.

Подаци за правна лица се прикупљају редовним годишњим извештајима који се заснивају на подацима узетим из рачуноводствене и друге евиденције правних лица.

71

За породична газдинства, подаци о површинама представљају процене засноване на подацима из свеобухватног катастра. Формирана је мрежа од око 1250 проценитеља који покривају 4000 процембених подручја, при чему свако подручје обухвата једну или више катастарских општина. Пољопривредни стручњаци или напредни пољопривредни произвођачи су ангажовани као статистички проценитељи. Исти су у надлежности подручних одељења РЗС-а.

У оквиру статистике биљне производње спроводе се следећа истраживања:

- Истраживање о засејаним површинама у јесењој сетви – са стањем 30. новембар;

- Истраживање о површинама и засадима на крају пролећне сетве и процена приноса раних усева и воћа – са стањем 25. мaј;

- Годишње истраживање о производњи поврћа и цвећа у заштићеном простору – са стањем 25. мaј;

- Истраживање о оствареним приносима раних усева и воћа и очекиваним приносима важнијих касних усева – са стањем 31. јул;

- Истраживање о очекиваним приносима касних усева, воћа и грожђа – са стањем 1. септембар;

- Истраживање о оствареним приносима касних усева, воћа и грожђа – са стањем 10. новембар.

Обележја обухваћена овим истраживањима су: укупна површина, коришћена пољопривредна површина, површина ораница и башта, по усевима (житарице, махунарке, индустријско биље, шећерна репа, поврће, цвеће и украсно биље, угари), сталне травнате површине и стални засади, укупни и просечни приноси.

Подаци се објављују за ниво општина и по производима на основу Класификације делатности (КД) и националне Номенклатуре производа и услуга у пољопривреди, лову, шумарству и рибарству.

Нека обележја и дефиниције су усклађени са регулативом Евростата (Council Regulation (EEC) No 543/2009, 18 June 2009 concerning statistical information to be supplied by the Member States on crop production).


- Формирање Статистичког регистра пољопривредних газдинстава;

- Увођење истраживања о биљној производњи на бази узорка;

- Израда биланса за житарице, воће и поврће, уљарице, кромпир, махуњаче, репу, уљану репицу, шећер и вино;

- Трогодишње истраживање о украсном биљу;

- Петогодишње истраживање о воћњацима;

- Десетогодишње истраживање о виноградима.

Потпуно усаглашавање очекује се до краја 2015. године.

72


- Непостојање Статистичког регистра пољопривредних газдинстава;

Moдул 4.01.02. Статистика сточарства, меса и јаја


Годишњи подаци о броју стоке (говеда, свиње, овце, козе и живина) биланс живе стоке, као и подаци о производњи млека, јаја (укупна производња), меда и вуне прикупљају се редовним истраживања: Годишњи извештај о сточарству - за правна лица и Анкета о броју стоке – за породична газдинства , на узорку.

Aнкета о броју стоке - на узорку је била спровођена од 1956, сваке године, са стањем на дан 15. јануар. Од тада, узорак је био мењан неколико пута, према величини и типу.

На основу Пописа становништва, домаћинстава и станова 2002. формиран је нови узорак, тако да се од 2004. године примењује двоетапни стратификовани узорак којим је обухваћено 1% породичних газдинстава. Од 2006. године прати се стање на дан 01. децембар, по категоризацији стоке усклађеној са стандардима ЕУ.

Када је реч о клању стоке у кланицама, од 2008. године уведено је месечно истраживање о клању стоке у регистрованим кланицама на територији Републике Србије, које се спроводи на основу извештаја Управе за ветерину – Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде.

Подаци о прирасту стоке и производњи меса се рачунају на основу расположивих података о извозу и увозу стоке, података из Анкете о броју стоке и Годишњег извештаја о сточарству, као и података о клању стоке у кланицама.

Подаци о извозу и увозу живине према намени и пореклу (дедовска, родитељска јата) се прате у оквиру Одељења спољне трговине РЗС.

У оквиру РЗС не врше се предвиђања производње меса, по врсти стоке, нити израда биланса сточних производа.

Подаци се објављују на основу Класикикације делатности и националне Номенклатуре производа и услуга у пољопривреди, лову, шумарству и рибарству.

Нека обележја и дефиниције су усклађени са регулативом Евростата која уређује ову област (Council Regulation No 1165/2008 EC of 26/01/2009 and repealing Council Directive 93/23/EEC, 93/24/EEC, 93/25/EE).


- Обезбеђивање месечних података о производњи јаја за насад, према намени и пореклу (дедовска, родитељска јата);

- Обезбеђивање годишњих података о структури капацитета за насад;

- Обезбеђивање полу-годишњих података о броју свиња;

- Предвиђања производње меса;

73

- Израда биланса сточарских производа;



- Непостојање Статистичког регистра пољопривредних газдинстава;

- Недовољна искоришћеност административних извора;


Модул 4.01.03. Статистика млека и млечних производа


Подаци о производњи млека се прикупљају следећим истраживањима:

- Анкета о броју стоке у породичним газдинствима, на узорку;

- Годишњи извештај о сточарству (привредна друштва и земљорадничке задруге).

Подаци о продаји и откупу млека се прикупљају на месечном нивоу у Одељењу за статистику унутрашње трговине.

Подаци о млечним производима добијају се у оквиру статистике индустрије (месечни и годишњи ниво).

У циљу усклађивања са ЕУ стандардима (Директива 96/16/EC), уведено је месечно истраживање о производњи крављег млека и производа од истог, као и годишње истраживање о производњи млека и млечних производа.


-Активности на унапређењу обухвата и квалитета података (табеле A и B);

- Активности на унапређењу квалитета података o употреби млека на породичним газдинствима (табела C);

- Обезбеђивање трогодишњих података статистике млека (табеле D, E, F и G).



- Неодговор млекара;

- Недовољна искоришћеност административних извора;

74

Tема 4.02. Пољопривредне структуре

Moдул 4.02.01. Структура пољопривредних газдинства


Подаци на нивоу газдинства нису расположиви. Истраживање о структури пољопривредних газдинстава (the Farm Structure Survey) се не спроводи, као ни Истраживање о пољопривредном производном методу (Survey on Agricultural Production Methods).

Економски индикатори за пољопривредна газдинства нису расположиви.

У току 2009. године, у оквиру пројекта ИПA 2007, започете су припреме за Попис пољопривреде, у оквиру којих је спроведен Пробни попис пољопривреде. Пробни попис је спроведен у оквиру пројекта Europe Aid/126969/C/SER/YU и у складу са Евростатовом методологијом за спровођење Истраживања о структури пољопривредних газдинстава (Regulation (EC) No 1166/2008), односно приручником за примену дефиниција датих у поменутој регулативи (Handbook on implementing the FSS and SAPM definitions CPSA/SB/652.rev.5), као и Светским програмом за Попис пољопривреде, 2010. (World program for agricultural census, 2010. FAO-UN). Пре спровођења Пробног пописа пољопривреде, донет је и усвојен Закон о Попису пољопривреде.

У Пробном попису пољопривреде тестирани су инструменти за спровођење пописа (упитник и упутство за пописиваче, као и метод пописивања. Када је реч о породичним газдинствима, за прикупљање података коришћен је метод интервјуа, док је за правна лица то био извештајни метод (правна лица су достављала РЗС попуњене упитнике).

У Претпосписном тесту пописа пољопривреде (Претест), у оквиру истог пројекта, проверени су коначни инструменти пописа, као и метод интервјуа за прикупљање података за правна лица.

У оквиру регионалног пројекта ИПА 2008 започете су активности на припреми SO (standrard output) коефицијента, како би се након пописа пољопривреде урадила типологија пољопривредних газдинстава.

75


- Спровођење Пописа пољоприведе (укључујући и индикаторе који се односе на Производни метод у пољопривреди) сваких десет година и Истраживања о структури пољопривредних газдинстава између два пописа;

- Формирање Статистичког регистра пољопривредних газдинстава;

- ЕУ типологија пољопривредних газдинстава;




- Одсуство истраживања Мрежа рачуноводствених података на пољопривредним газдинствима (FADN).

Tема 4.03. Употреба земљишта и покривеност земљишта

Mодул 4.03.01. Употреба и покривеност земљишта


Подаци о употреби земљишта се прикупљају у Одељењу за статистику пољопривреде и шумарства и то у оквиру следећих истраживања:

- Истраживање о засејаним површинама у јесењој сетви – са стањем 30. новембар;

- Истраживање о површинама и засадима на крају пролећне сетве и процена приноса раних усева и воћа – са стањем 25. мaј;

Подаци о правним лицима се прикупљају редовним годишњим извештајима који се заснивају на подацима узетим из рачуноводствене и друге евиденције правних лица. За породична газдинства, подаци о површинама представљају процене засноване на подацима из свеобухватног катастра. Формирана је мрежа од око 1250 проценитеља који покривају 4000 проценбених подручја, при чему свако подручје обухвата једну или више катастарских општина. Пољопривредни стручњаци или напредни пољопривредни произвођачи су ангажовани као статистички проценитељи. Исти су у надлежности подручних одељења РЗС-а.

Обележја која су обухваћена истраживањима: укупна површина, коришћена пољопривредна површина, оранице и баште (житарице, махуњаче, индустријско биље, шећерна репа, поврће, цвеће и украсно биље, угари), сталне травнате површине и стални засади.


Тренутно се не планира увођење овог истраживања.

76


Недостатак финансијских ресурса и особља обученог за употребу технике даљинског осматрања;

Tема 4.04. Рачуни и цене у пољопривреди

Модул 4.04.01. Рачуни и цене у пољопривреди


У оквиру одељења за статистику пољопривреде и шумарства, а у оквиру истраживања о пољопривредним газдинствима (АПГ – анкета о пољопривредним газдинствима) прикупљају се подаци о употреби пољопривредних производа из сопствене производње на газдинству (за биљну и сточарску производњу).

У оквиру истог истраживања прикупљају се и подаци о укупним трошковима пољопривредне производње на пољопривредном газдинству. Ради се о трошковима семена/садног материјала, енергената (гориво, мазиво, струја, гас и сл.), сточне хране, минералног ђубрива, средстава за заштиту биља, ветеринарских услуга, одржавања опреме и машина, одржавања зграда, производних услуга и осталог материјала и услуга.

Републички завод за статистику почео је да прикупља поједине податке који су неопходни за израчунавање агрегата економских рачуна пољопривреде.

Такође, у току је израда методологије о изворима и методама обрачуна ЕАА (“Inventory of the new EAA methodology – Questionnaire & Guide”). Ова активност се спроводи у оквиру ИПА 2008 регионалног пројекта;

Индекси цена пољопривреде се обрачунавају користећи постојеће пондере статистике трговине.

Републички завод за статистику je почео са прикупљањем података о апсолутним пољопривредним ценама у складу са ЕУ стандардима и препорукама. Истраживање се спроводи квартално и обухвата 152 извештајне јединице.


- Рад на пробним обрачунима основних агрегата економских рачуна пољопривреде у 2011. години;

- Обрачун индекса цена пољопривреде користећи податке о апсолутним пољопривредним ценама у 2012;

- Израда методологије о изворима и методама обрачуна ЕАА (“Inventory of the new EAA methodology – Questionnaire & Guide”) у 2011;

- Прелазак на ревидирану класификацију делатности (NACE Rev. 2) у 2011; - Попис пољопривреде - Израда економских рачуна пољопривреде у 2013. години; - Израчунавање јединичних вредности пољопривредних у 2013. години; - Коришћење података о апсолутним ценама за главне пољопривредне

производе и средства за производњу у 2013. години;

77

- Ревизија обрачуна у складу са Системом националних рачуна 2008. (SNA – System of National Accounts 2008.) у 2015. години.


- Недостатак финансијских средстава и људских ресурса; - Не постоје одговарајући индекси цена неопходни за обрачун; - Проблем са административним изворима података (недовољна сарадња са

Министарством пољопривреде, шумарства и водопривреде и Министарством - финансија).

Tема 4.05. Статистика шумарства

Moдул 4.05.01. Статистика шумарства


Подаци о шумама се прикупљају од јавних предузећа која управљају шумама. Подаци о површинама су са трогодишњом периодиком. Подаци о путевима, транспортним средствима и механизацији се прикупљају на годишњем нивоу. Подаци о производњи, продаји и залихама шумских сортимената прикупљају се месечним извештајима, које шаљу шумска газдинства и организације које располажу шумама у оквиру своје примарне или секундарне активности, као и предузећа којима је поверено да управљају шумама и да исте експлоатишу.

Подаци о лову се добијају од ловачких удружења, организација која се баве ловом, осталих институција и предузећа која имају своје поседе за ову намену и ловачких газдинстава. Ово истраживање се спроводи на сваке две године.

Подаци о сечи, узгоју и одржавању, садњи, интезивним засадима и лову се прикупљају на бази потпуног обухвата. Подаци о штетама у државним шумама се базирају на потпуном обухвату, док се исти подаци у приватним шумама прикупљају у знатно мањем обиму, и то само подаци који се односе на штете изазване пожарима. Прикупљање података се заснива на извештајном методу, на основу техничке документације, рачуноводствене евиденције, студије и сл.


- Даље усклађивање са методологијом Евростата; - Усавршавање метода прикупљања података за приватне шуме;

- Даља прилагођавања како би се задовољиле потребе Националних рачуна. Потпуно усаглашавање очекује се до краја 2015. године.


Непостојање Регистра приватних шума.

78

Tема 4.06. Статистика рибарства

Moдул 4.06.01. Статистика рибарства


Подаци у оквиру статистике рибарства се прикупљају извештајним методом.

Постоје два годишња истраживања: Годишње истраживање о производњи конзумне рибе и млађи у рибњацима и Годишње истраживање о улову рибе у рекама, језерима и каналима.

Следећа обележја су обухваћена овим истраживањима: производња конзумне рибе и млађи, запосленост у сектору рибарства, рибарски чамци и опрема, употреба хране и енергије (аквакултура), као и улов рибе у рекама, језерима, каналима и порибљавање.

Србија нема излаз нити приступ мору/океану.


- Даље усклађивање са методологијом Евростата (Регулатива Савета – Council Regulation No 762/2008/EC of 26/01/2009)



- Недовољан обухват;

- Непостојање довољно квалитетних административних извора;

Tема 4.07. Статистика пољопривреде са применом мера заштите животне средине

Moдул 4.07.01. Статистика пољопривреде са применом мера заштите животне средине


Статистика пољопривреде са применом мера заштите животне средине је на самом почетку. Неки делови методологије су у складу са COM/2006/508.

Републички завод за статистику у оквиру Одељења статистике заштите животне средине прикупља годишње податке о наводњавању и то:

- извори воде за наводњавање – сопствено снабдевање водом (површинске и подземне воде) и јавни водовод;

- инсталације и системи за наводњавање; - наводњаване коришћене површине по усевима.

Годишње истраживање о заштити од штетног дејства воде и уређењу водотока покрива извештајне јединице чије су главне активности дефинисане према областима

79

03.01 – Управљање водама, 03.03 – уклањање отпадних вода и 45.24 – изградња хидрообјеката према номеклатури Класификације делатности КД која је усклађена са Статистичком класификацијом економских делатности Европске заједнице.

Прикупљају се подаци о:

Површинама ораница и башта покривеним дренажним системом; Плављеним ораницама и баштама; Ерозији земљишта и одбрани од ерозије (инфраструктура и канали, пошумљавање и заснивање нових земљишних површина); Употреби фосилних горива.

Подаци о наводњаваним површинама и употреби воде су спремни за слање Евростат-у преко eDAMIS-а.


Попуњавање базе података у складу са COM/2006/508 захтевима и осталим релевантним националним и ЕУ регулативама, 2011-2015;

Ревизија постојећих истраживања у оквиру статистике пољопривреде са применом мера заштите животне средине у складу са стандардима ЕУ, и националним регулативама.

Потпуно усаглашавање очекује се до 2015. године.


Правна основа, финансијски ресурси и недостатак особља.

Tема 4.08. Рурални развој и “maritime policy“ статистика

Moдул 4.08.01. Статистика руралног развоја


Статистика руралног развоја још увек није постављена, међутим постоји могућност за прикупљање индикатора који се тичу руралног развоја у оквиру РЗС. Бројна статистичка истраживања која се спроводе у оквиру РЗС (у оквиру разних одељења) обезбеђују одговарајуће статистичке податке о запослености, транспорту, образовању, инфраструктури и осталим одговарајућим индикаторима који могу бити употребљени за ову врсту истраживања. Неки индикатори могу бити изведени из пописа становништва, такође. Подаци из пописа становништва се исказују према типу насеља на бази званично усвојене типологије насеља. Према овој класификацији, сва насеља су подељена на ‘‘градска’’ и ‘‘oстала’’. ‘‘Градска’’ насеља обухватају насеља која су основана као таква правним актом или договором компетентних јединица локалне самоуправе. ‘‘Остала’’ насеља су рурална или градска.

80


- Прикупљање одговарајућих података (социјалних, демографских и економских и др.) у складу са методологијом Евростата (Регулатива савета – енг. Council Regulation (EC) No 1698/2005).

- Попис пољопривреде

Временски рок није утврђен.


Одсуство одговарајуће типологије.

Moдул 4.08.02. “Мaritime policy“ статистика


С обзиром на то да Република Србија нема излаз нити приступ мору, односно океану овај Модул је неприменљив.

ОБЛАСТ 5. СТАТИСТИКА ВЕЋЕГ БРОЈА ДОМЕНА

Tема 5.01. Статистичка анализа пословних циклуса

Модул 5.01.01 Евроиндикатори


Тренутно, подаци за Србију нису релевантни за Евростатистику – подаци краткорочне економске анализе.


РЗС ће уложити напор да обезбеди и произведе Изабране основне европске економске индикаторе према захтеваним методологијама и достављати их Евростату.


Претежно су везани за ограничене људске ресурсе.

Модул 5.01.02 Евротренд


Исто као и за Модул 5.01.01


Исто као и за Модул 5.01.01

81



Тема 5.02 Европа 2020 стратегија и одрживи развој


Тренутно, подаци за Србију нису релевантни за стратегију Европа 2020.


РЗС ће развијати како структурне индикаторе тако и индикаторе одрживог развоја дефинисане и препоручене од стране Евростата.



Тема 5.03. Статистика животне средине и рачуни

Модул 5.03.02. Статистика отпада и опасних супстанци - Data Centre ''Waste''


Статистика отпада:

На основу анализе резултата спроведеног пилот - истраживања у 2008, од 2009. године спроводи се редовно статистичко истраживање о индустријском отпаду, које је усклађено са Regulation (EC) No 2150/2002 о статистици отпада, која обухвата: стварање-генерисање (опасног и неопасног) отпада, третман и одлагање. Истраживањем су обухваћени сви пословни субјекти са 10 и више запослених према Класификацији делатности која је складу са NACE Rev.1 за Секторе В – Вађење руда и камена, Г – Прерађивачка индустрија и Д – Производња електричне енергије, гаса и воде (искључена делатност 37 - Рециклажа и 41 – Пречишћавање и дистрибуција воде). Временске серије су преведене према КД(2010) која је усклађена са NACE Rev. 2. Подаци се објављују на националном нивоу и према гранама делатности у складу са Уредбом о статистици отпада (Уредба Европског парламента и Савета (ЕЗ) број 2150/2002). Извештајним јединицама се уз образац, доставља и Методолошко упутство са Европским Каталогом отпада, ради лакшег и квалитетнијег попуњавања. РЗС је доставио податке о индустријском отпаду за 2008, УН преко УНСД/УНЕП – статистика животне средине, упитника (JQ UNSD/UNEP- Environmental statistics).

Доступни подаци о комуналном отпаду су статистички подаци који су прикупљени истраживањима која је РЗС спровео за 1993, 1996, 1999 и 2006 (у сарадњи са Агенцијом за заштиту животне средине - СЕПА) док за 2005 и од 2007 СЕПА самостално прикупља податке. Методологија прикупљања података је делимично

82

усаглашена са Уредбом о статистици отпада (Waste statistics Regulation, 2150/2002, ЕС) у складу са националним стањем и могућностима у овој области.

Статистика опасних хемикалија:

Подаци о коришћењу токсичних и опасних хемикалија у индустрији, добијени су као резултат пилот-истраживања, које је спроведено у 2008. у складу са Директивом ЕУ о хемикалијама (REACH, 1907/2006/ЕЗ).

Анализирање резултата пилот истраживања и потребне корекције упитника је у току као припремна фаза за спровођење редовног истраживања.


Статистика отпада:

- Сходно потребама Агенције за заштиту животне средине и закључцима са радионице о индустријском отпаду, (СИДА пројекат), у РЗС – Група за статистику животне средине у циљу комплетирања базе података, у складу са Regulation (EC) No 2150/2002, планира се развијање методолошких инструмената за увођење истраживања о отпаду из пољопривреде.

- Комплетирање базе података о отпаду у сарадњи са СЕПА, 2011-2015.

Статистика опасних хемикалија:

- Спровођење редовног статистичког истраживања о коришћењу токсичних и опасних хемикалија у индустрији за 2010. - Развој базе података о опасним и отровним хемикалијама, 2011 - 2012 - Прикупљање података према NACE Рев.2, од 2011.


Правна регулатива, финансијска средства и недовољан број запослених стручњака.

Модул 5.03.03. Статистика вода


Статистика вода:

Подаци за статистику вода обезбеђују се из редовних годишњих истраживања, која садрже податке о захватању и коришћењу вода за: јавни водовод, индустријску производњу, хлађење (размену топлоте), санитарне потребе и др. (В, Г и Д сектори Класификације делатности у складу са NACE Rev.1.); за наводњавање (Сектор А, повезано са Модулом 4.07.01); обрада-пречишћавање вода (врсте третмана: примарни, секундарни и терцијарни), испуштање отпадних вода (из индустрије и јавне канализације) и одводњавање земљишта. Подаци о статистици воде су доступни на веб-сајту и публикацијама које издаје РЗС (Статистички годишњак, Општине у Србији, Еко-билтен и Саопштења ).

Подаци за временске серије су преведени према КД(2010) у складу са NACE Рев.2.

РЗС припрема статистичке податке о водама за извештавање Евростату преко еДАМИС апликације.

83

Подаци се достављају и статистичком одељењу УН (UNSD и UNECE) и FAO.


- Ревизија статистичких истраживања из области воде у складу са методологијом JQ Eurostat/OECD и Оквирном директивом о водама (Water Framework Directive, 2000/60), у складу са националним захтевима и могућностима (зависно и од људских ресурса). 2011-2013

- Комплетирање базе података о водама у циљу обезбеђивања индикатора из ове области, 2011-2015

- Прикупљање података према NACE Рев.2, од 2011.



Модул 5.03.04. Рачуни животне средине и статистика трошкова за заштиту животне средине

Рачуни животне средине


Републички завод за статистику располаже подацима о инвестицијама и текућим издацима за заштиту животне средине за период 2006-2009. године. Извор података за инвестиције и текуће издатке за заштиту животне средине је редовно истраживањe “Годишње истраживање о инвестицијама у основна средства“. Oвим истраживањем прикупљају се подаци за ниво 60 области КД (која је усклађена са међународном класификацијом NACE Rev. 1.1).

Ово истраживање укључено је у Програм статистичких истраживања Републичког завода за статистику и спроводи се у годишњој периодици. Извештајне јединице су сва правна лица.

У вези са инвестицијама за заштиту животне средине, подаци се односе на инвестиције у земљиште, зграде и друге објекте и опрему за : уклањање отпада, заштиту површинских вода, заштиту ваздуха, заштиту подземних вода и земљишта, заштиту природе, заштиту од буке и укупно. У вези са текућим издацима за заштиту животне средине, подаци се односе на издатке којима се спречава, уклања или смањује штетни утицај на животну средину (текући издаци у вези с функционисањем и одржавањем уређаја и опреме за заштиту животне средине - текући издаци за потрошену енергију, за резервне делове, запослена лица и други текући издаци), приказани по истим сегментима као и инвестиције за заштиту животне средине.

Поред тога, Републички завод за статистику располаже подацима о употребљеним средствима у домаћинству за заштиту животне средине за период 2004-2009. године, по следећим категоријама: Одношење смећа, Отпадне воде из домаћинстава, Вода за пиће, Електрична енергија, Гас, Огревно дрво, Угаљ, Централно грејање и топла вода, који су приказани у форми процента од укупних трошкова. Извор података је Анкета о потрошњи домаћинстава.

84

Тренутно, Републички завод за статистику као учесник SIDA project – Развој статистике за заштиту животне средине, налази се у фази упознавања са методолошким основама за израду економских рачуна за трансакције везане за животну средину, што је почетна фаза у вези са рачунима трошкова заштите животне средине и рачунима за остале трансакције везане за заштиту животне средине.

У вези са осталим модулима за Рачуне животне средине, тренутно се у Републичком заводу за статистику не обављају одговарајуће активности.


- Припрема базе података за: трошкове у вези са заштитом животне средине, и приходе од пореза и накнада у вези са животном средином, неопходних за израду економских рачуна за трансакције у вези са животном средином; хармонизација са регулативама и захтевима ЕУ;

- Дефинисање методолошких основа за израду економских рачуна за трансакције у вези са животном средином;

- Ревизија система националних рачуна у складу са SNA2008 и у складу са тим ревидираном верзијом ESA.


- Нeдостатак људских и финансијских ресурса за увођење посебних истраживања из ове области статистике.

Статистика емисија у ваздуху:


У складу са Конвенцијом о прекограничном загађењу ваздуха (CLRTAP) и Оквирном Конвенцијом УН о климатским променама (UNFCCC ) као основу за израчунавање емисија SO2 и NOx, РЗС припрема базу података о потрошњи фосилних горива у секторима А (Пољопривреда), В (Вађење руда и камена), Г (Прерађивачка индустрија) и Д (Производња и снадбевање електричном енергијом, гасом и водом) Класификације делатности (у складу са NACE Rev.1.), и у домаћинствима на републичком нивоу (годишње) и према ЕМЕП мрежи, површине 50х50 km2 (сваких 5 година за В, Г и Д секторе). Хидрометеоролошки завод израчунава емисије SO2 и NOx и доставља ЕМЕР-у.


РЗС намерава да настави сарадњу са Хидрометеоролошким заводом, Министарством заштите животне средине и просторног планирања и Агенцијом за заштиту животне средине Србије (СЕПА), уз асистенцију стручњака из статистике Шведске у оквиру СИДА пројекта, у циљу побољшања квалитета и квантитета података из области статистике емисија у ваздух, као и да комплетира базу података у складу са CLRTAP/UNFCC захтевима, 2011 – 2015.

85



Teма 5.04 Регионалне и урбане статистике

Модул 5.04.01. Регионални индикатори


Републички завод за статистику редовно производи и објављује велики број разноврсних статистичких индикатора на нивоу општина и управних округа. Ови индикатори се објављују у годишњој публикацији „Општине у Србији“ и могу се на релативно једноставан начин агрегирати и приказати на вишим нивоима територијалне поделе који одговарају подели NUTS 3 и NUTS 2. Статистичка подручја која су покривена овим индикаторима су следећа: демографски индикатори, запосленост и зараде, инвестиције у основна средства, пољопривреда, поштанске услуге и телекомуникације (број пошта, број телефонских претплатника), статистике образовања (подаци о предшколским установама, основним и средњим школама, високом школству, наставном кадру, финансирању образовања), грађевинарство, заштита животне средине (употреба вода и третман отпадних материјала), наука и технологија (улагања у истраживачко-развојне активности), статистика туризма (подаци о смештајним капацитетима и броју ноћења домаћих и страних туриста) и др.

Већина регионалних индикатора које су обухваћене колекцијама података РЕГИО система већ су расположива. Међутим, потпуна интеграција у поменути систем и производња свих прописаних индикатора захтева даљи развој гранских статистика одговорних за производњу општинских и регионалних индикатора и током 2010. ревизија постојећих података и одговарајући плански кораци ће бити дефинисани.


Након усвајања измена Закона о регионалном развоју и доношења Уредбе о статистичким територијалним јединицама, створене су институционалне основе за систематски развој регионалних статистичких индикатора у складу са ЕУ стандардима и статистичком регулативом. За потребе вођења економске и регионалне политике развоја, Закон о регионалном развоју из 2009. је измењен током 2010. године и њиме је дефинисано место и улога РЗС у овом процесу. Након тога, Уредбом о Номенклатури статистичких територијалних јединица, извршена је статистичка регионализација Републике Србије у складу са принципима NUTS. Посебна oрганизациона јединица за обрачун регионалних националних рачуна и осталих економских индикатора на општинском и регионалном нивоу је формирана унутар сектора Националих рачуна Републичког завода за стаистику. Прва званична процена регионалног БДП-а се очекује у 2011. у складу са методологијом Европског система националних рачуна. Све гранске статистике Републичког завода за статистику одговорне за производњу регионалних и општинских показатеља налазе се у процесу хармонизације са законодавством ЕУ у погледу методологије, квалитета и обраде података. Након свеобухватне ревизије расположивости регионалних и општинских индикатора, опративни план за отклањање евентуалних недостајућих индикатора ће бити припремљен.

86


- Недовољни степен сарадње и хармонизације за административним изворима података – Министарство финансија, Управа за трезор, Пореска управа и др.

- Људски, финансијски и технички ресуси и даље остају лимитирајући фактор развоја гранских статистика у погледу прикупљања података потребних за израду свих индикатора садржаних у РЕГИО систему. Тако, на пример, као у случају Анкете о радној снази или статистике цена, величина узорка и расположива финансијска средства онемогућавају израду поузданих и квалитетних података на нивоу управних округа (NUTS 3).

Модул 5.04.02. Развој регионалних индикатора


Након законских измена створене су институционалне основе за систематски развој регионалних и урбаних статистика у складу са стандардима ЕУ. Све гранске статистике РЗС интензивно су укључене у процес хармонизације са статистичким стандардима и регулативом ЕУ. Анкета о радној снази (као основни извор података за израду индикатора тржишта рада) се спроводи два пута годшње и овај систем је методолошки у сарадњи са експертима Европске уније и Међународне организације рада у највећој мери усклађен са европским и међународним стандардима. Измене у СПС истраживању у значајној мери су олакшали обрачун регионалног БДП и даља унапређења се очекују током 2011. Велики део осталих регионалних индикатора који су садржани у колекцијама РЕГИО система већ постоји у базама података Републичког завода за статистику, а даља унапређења се очекују у наредним годинама у зависности од расположивости ресурса, пре свега финансијских за спровођење одговарајућих истраживања која би омогућила њихову територијалну репрезентативност у складу са NUTS.


Попис становиштва и домаћинства ће бити извршен 2011. године и прикупљени подаци представљаће основи извор података за производњу демографских индикатора. Попис пољопривреде, који ће се извршити паралелно са пописом становништва омогућиће креирање основе за израду рачуна пољопривреде (не пре 2012. године) и регионалих индикатора из РЕГИО колекције која се односи на пољопривреду. Унапређења истраживања струкутурних пословних статистика која се односе на увођење модула о локалним јединицама омогућиће правилну регионализацију макроекономских агрегата за сектор нефинансијских институција. Подаци о општинској дистрибуцији локалних јединица, запослености и зарада финансијских институција се редовно прикупљају путем посебног годишњег истраживања. Очекивана унапређења сарадње са државним органима у погледу општинских и регионалних података омогућиће солидну основу за израду економских рачуна у складу са eвропским стандардима. Главни извор података за индикаторе тржишта рада представља Анкета о радној снази, истраживање које је на успешан начин хармонизовано са европским стандардима уз помоћ међународних експерата. Међутим, недостатак финансијских ресурса представља ограничавајући фактор у погледу периодике истраживања као и величини узорка која онемогућава израду поузданих индикатора на нивоу управних округа NUTS 3.

87

Током 2011. године биће извршена ревизија постојећих статистичких истраживања и методологија како би се прецизно дефинисали недостајући индикатори неопходни за пуну интеграцију РЗС-а у РЕГИО систем регионалних и урбаних индикатора. Одговарајући планови акција ће се донети након ове ревизије и њихова реализација зависиће од расположивости ресурса (људских, финансијских и техничких)


- Недовољно висок ниво сарадње и хармонизације информационих система са државним органима и институцијама као што су: министарства, Управа за трезор, Пореска управа, Фондови социјалног осигурања као најважнијих административних извора стаистичких података;

- Недостатак људских, финансијских и техничких ресурса нарочито у погледу спровођења потребних статистичких истраживања којим би се обезбедили тражени подаци на нивоу општина (Local andminsitrative units – LAU) и управних округа (NUTS 2, 3).

Модул 5.04.03. Урбане статистике


Када је реч о статистичким подацима о градовима Републике Србије, иако велики број статистичких података већ постоји у базама података РЗС-а и административним изворима, пуна интеграција у пројекат Urban Audit-а захтева спровођење специјализованог истраживања. У овом тренутку не постоје конкретни планови и одлуке који се односе на ову врсту истраживања и недостатак људских и финансијских ресурса представља, као и у осталим случајевима, основни проблем.


Тренутно, РЗС ће се фокусирати на развој регионалних и општинских индикатора од којих ће многи бити расположиви и за потребе Urban Audit-а. Сматрамо да ћемо у будућем периоду, уз помоћ међународних експерата бити у могућности да спроведемо наведено истраживање које ће бити усклађено са европским стандардима у погледу урбаних статистика.


Не постоји развијена методологија нити специјализвано истраживање којим би се обезбедили подаци за потребе израде урбаних индикатора предвиђених системом Urban Audit-а. Недостатак људских ресурса и посебне организационе јединице која би систематски развијала и унапређивала овај сегмент регионалних статистика.

88

Модул 5.04.04. Инфра-регионални информациони систем


Када је реч о индикаторима који се односе на ниво општина, базе података РЗС-а садрже податке из пописа становништва и домаћинстава који се спроводе сваких 10 година. Нови попис који ће бити организован 2011 покриће око 45 варијабли. Оне обухватају поред стандардних демографских варијабли и податке о становању, нивоу образовања, социјалној инклузији, миграцијама и др. Нови попис ће бити организован у пуној сагласности са стандардима УН и ЕУ. Такође, велики део регионалних индикатора се може релативно једноставно исказати и на нивоу општина јер су истраживања тако и организована да се регионални подаци добијају агрегирањем вредности утврђених на нивоу општина. Индикатори које ће утврдити министарство економије и регионалног развоја су дефинисани на нивоу општина, управних округа и региона.


Попис становништва и домаћинстава ће бити спроведен 2011 и његова организација као и припрема су у потпуности усклађени са стандардима ЕУ и УН. Ова база података представљаће основни елемент за интеграцију Србије у SIRE систем података.


Производња података на општинском нивоу најчешће наилази на проблем недовољне величине статистичког узорка тј. недостатка финансијких средстава за спровоеђење истраживања чији ће резултати бити репрезентативни за ниво општина.

Модул 5.04.05. Управљање номенклатуром статистичких територијалних јединица (НСТЈ)


Уредбом о номенклатури статистичких територијалних јединица („Службени гласник РС”, бр. 109/09 и 46/10), која је донета у складу са одредбама Закона о регионалном развоју („Службени гласник РС”, број 51/09 и 30/10), дефинисане су статистичке функционалне територијалне целине (три хијерархијска нивоа: НСТЈ1, НСТЈ2 и НСТЈ3). Нивои груписања територијалних јединица утврђени овом уредбом јесу стандард по коме се кроз статистичке активности прикупљају, обрађују, приказују и анализирају статистички подаци, као и подаци, информације и показатељи о мерама успешности регионалног развоја. Критеријуми по којима су груписани нивои НСТЈ базирају се на општим критеријумима који су утврђени стандардима Европске уније (NUTS класификација), и то су: број становника, геополитичка позиција, природни потенцијали, постојећа територијална организација и културно-историјско наслеђе. НСТЈ полази од територијалне организације Републике Србије. Основни принцип за успоставлјанје нивоа у номеклатури јесте поштовање постојеће административне поделе.

89

Нивои у оквиру НСТЈ су статистичке функционалне територијалне целине. За свеку функционалну територијалну целину води се код и назив: НСТЈ 1 – чине две функционалне целине: Србија – север и Србија - југ; НСТЈ 2 – чини пет функционалних целина – региона: Београдски регион, Регион Војводине, Регион Шумадије и Западне Србије, Регион Јужне и Источне Србије и Регион Косово и Метохија; НСТЈ 3 – чини тридесет области. Називи области одређују се према називима управних округа чије територијалне јединице локалне самоуправе улазе у састав одређене области и називу града Београда који није управни округ. Кодови статистичких функционалних територијалних јединица за потребе Републике Србије су дефинисани. б) Кораци који су предузети за усклађивање са захтевима Примена шифара статистичких функционалних територијалних јединица на свим нивоима, у складу са стандардима и номенклатуром ЕУ.


Не постоје препреке.

Тема 5.05. Географске и локалне информације

Модул 5.05.01. Географски информациони систем (ГИС)


РЗС води Регистар просторних јединица, у складу са Законом о регистру просторних јединица („Службени гласник РС”, бр. 19/89, 53/93, 67/93, 48/94). Елементи Регистра су алфанумерички подаци (називи, јединствени матични бројеви, историјат) просторних јединица: управних округа, градова, општина, насељених места, катастарских општина, месних заједница, статистичких и пописних кругова. Графички део Регистра просторних јединица у надлежности је Републичког геодетског завода. РЗС располаже геореференцираном мрежом просторних јединица које се воде у Регистру (управних округа, општина, градова, насељених места, катастарских општина, месних заједница и статистичких кругова) у дигиталном облику, чиме је омогућено графичко приказивање података до нивоа статистичког круга.


Планирано је, након пописа 2011. године, увођење геореференциране мреже пописних кругова у базу чиме ће бити омогућена графичка презентација статистичких података на свим територијалним нивоима; поред тога, планирано је повезивање базе РПЈ (Регистар просторних јединица) са осталим статистичким базама, као и увођење података адресног система у Регистар. Крајњи рок за реализацију свих планираних активности је до краја 2015. године.

90


Набавка одговарајуће опреме и ГИС софтвера; организовање и повезивање база података; едукација за коришћење напредних софтверских алата за исказивање просторних података; успостављање законских механизама који ће омогућити ажурно вођење Регистра. Модул 5.05.02. Национална инфраструктура геопросторних података (INSPIRE)


Законом о државном премеру и катастру (''Службени гласник РС” број 72/09) створена је легална основа за успостављање инфраструктурних просторних података у Србији у складу са европским тенденцијама усмереним кроз INSPIRE директиву.

Национална инфраструктира геопросторних података – НИГП представља интегрисани систем геопросторних података, који омогућава корисницима да идентификују и приступе просторним информацијама добијеним из различитих извора, од локалног, преко националног до глобалног нивоа, на свеобухватан начин.

Циљ НИГП-а је креирање заједничког националног оквира ради размене просторних информација о животној средини између јавних институција и боље могућности за јавни приступ просторним информацијама. Просторне информације уједињене у заједничку инфраструктуру обезбеђују мноштво могућности за унапређење јавних сервиса, онемогућавајући дуплирање и неконзистентност података.

Успешно успостављен НИГП је битан ослонац за развој е-управе. НИГП такође употпуњује међународну мрежу сервиса о простору, при чему је нарочито важна сарадња на европском нивоу у области геоинформација.

Републички геодетски завод, уз подршку норвешке агенције за картографију и катастар, започео је иницијалне активности на успостављању инфраструктуре просторних података у Србији у складу за европским иницијативама и тенденцијама. Подршка ја заснована на успешним искуствима постигнутим у Норвешкој на оснивању и развоју инфраструктуре просторних података Дигитал Норwаy.

Досадашње активности, реализоване највећим делом, кроз сарадњу у оквиру српско-норвешког РГЗ-СК твининг пројекта:

• У оквиру Закона о државном премеру и катастру дефинисано је поглавље којим се ствара легална основа за успостављање НИГП-а у Србији, при чему су поједине одредбе ИНСПИРЕ директиве транспоноване у Закон. Планирана је транспозиција осталих одредби директиве кроз подзаконску регулативу. Закон о државном премеру и катастру је ступио на снагу у септембру 2009.

• Органи НИГП-а су Савет НИГП-а и радне групе. Основна улога Савета НИГП-а је да руководи креирањем институционалног и техничког оквира за успостављање заједничке геоинформационе инфраструктуре на националном нивоу кроз формулисање јасних смерница и средстава за остварење тог циља. Улога радних група је операционализација тематских питања за поједине области као што су техничка инфраструктура, стандарди, метаподаци и просторни подаци, сарадња између учесника, финансијски модели, истраживање, образовање и сл.

91

• Влада Републике Србије на седници од 21.01.2010. године, именовала је председника и чланове Савета НИГП-а. За председника Савета НИГП-а именован је директор Републичког геодетског завода, а за чланове именовани су представници Министарства животне средине и просторног планирања, Министарства за државну управу и локалну самоуправу, Министарства за телекомуникације и информационо друштво, Министарства одбране, Министарства рударства и енергетике, Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде, Министарства економије и регионалног развоја, Републичког завода за статистику и Републичког хидрометеоролошког завода.

• Стратегија за успостављање НИГП-а у Србији за период 2010 – 2012 дефинише активности и мере који ће у наредном периоду водити ка креирању српске инфраструктуре која обезбеђује размену квалитетних скупова просторних података и сервиса заснованих на сарадњи између учесника за потребе јавног сектора, привреде и јавности уопште. Стратегија је усвојена 28.10.2010. године од стране Владе Републике Србије. Циљ стратегије је дефинисање смерница за све укључене стране да креирају националну инфраструктуру за лако претраживање, преглед и размену геоинформација, која је истовремено део европске инфраструктуре и чини битан допринос развоју е-управе.

• Улога метаподатака је да документују садржај, структуру и локацију геоинформација и омогућавају њихово проналажење, процену и коришћење. Републички геодетски завод израдио је предлог стандарда метаподатака за НИГП који описују: податке о метаподацима, карактеристике скупа података, надлежну организацију, усаглашеност, приказ, класификацију, кључне речи, услове и ограничења, дистрибуцију, одржавање, референтни систем, локацију и квалитет. Предложени стандард метаподатака НИГП-а заснован је на: INSPIRE имплементационим правилима за метаподатке, ISO 19115 – Географски подаци – метаподаци и ISO 19139 – Географски подаци – метаподаци – XML шема.

• Едитор метаподатака је апликација која је развијена за прикупљање и одржавање метаподатака и подржава стандард за метаподатке. Едитор је доступан на геопорталу за преузимање и омогућава институцијама које обезбеђују податке о простору да прикупљају и одржавају метаподатке из своје надлежности у складу са стандардом.

• Иницијални геопортал ’Геосрбија’ (http://www.geosrbija.rs), као средство за преглед и размену дистрибуираних просторних података и сервиса под окриљем НИГП-а, пуштен је у рад 27. новембра 2009. године. Геопортал ’геоСрбија’, преко Интернета, омогућава приступ сервисима претраживања и прегледа за ограничени број метаподатака, сетова просторних података и сервиса из надлежности Републичког геодетског завода и других придружених институција, истовремено обезбеђујући јавни приступ информацијама о простору.


Имплементација Стратегије за успостављање НИГП-а у Србији. Циљ стратегије је успостављање инфраструктуре, обезбеђујући подршку квалитетном и стабилном развоју животне средине, у спрези са економским растом, кроз ефикасне сервисе, испуњавајући потребе и захтеве јавног и приватног сектора, као и свих грађана. Стратегија представља оквир унутар кога се може развијати политика широког коришћења геоинформација и спречити дуплирање напора и смањење административних трошкова.

http://www.geosrbija.rs/

92

Сврха стратегије је промоција експлоатације и добробити од НИГП-а и стварање оквира за подршку националним и европским иницијативама у области геоинформација. Стратегија ће усмеравати стварање НИГП-а у Србији кроз следеће стратешке области:

1. Сарадња

2. Просторни подаци и сервиси

3. Стандардизација

4. Правни оквир

5. Геодетски референтни систем

6. Финансирање

7. Истраживање, развој и едукација

Имплементација стратегије захтева пакет административних, организационих и технолошких мера, које ће се реализовати кроз подршку правног оквира и одговарајуће политике. Савет НИГП-а ће координирати остала тела НИГП-а и укључених група да осигура јединствен развој различитих стратешких компоненти.

Сарадња и координација су фундаменталне за постизање усклађености између свих учесника у геосектору.


Поред користи од заједничке инфраструктуре, такође постоје бројне препреке које се могу јавити током имплементације:

• Потреба за разумевањем заједничких потреба и блиска сарадња између учесника као што су држава, локална управа, привреда и приватни сектор.

• Потребно је обезбедити изворе финансирања неопходне за операциализацију стратегије. Инвестиције у информациону технологију су стратешки важне за развој националне инфраструктуре.

• Увођење стандарда за геоинформације и хармонизација просторних података и сервиса у складу са ИНСПИРЕ захтевима

• Доношење законских подаката и других релевантних прописа.

• Дуготрајан пројекат насупрот потреби за краткорочно видљивим резултатима.

• Потреба за искусним и стручним особљем у геосектору.

Тема 5.06. Статистика науке, технологије и иновације

Модул 5.06.01. Статистика за науку и технологију

Статистика истраживања и развоја (R&D)


Прикупљање података путем редовног статистичког истраживања обезбеђују корисницима податке о трошковима за R&D и о људским ресурсима у R&D, разврстаним према следећим секторима реализације: пословни сектор (BES), сектор државе (GOV), сектор високог образовања (HES) и непрофитне

93

организације (PNP). Сви подаци су разврстани према поменутим секторима реализације.

Трошкови за R&D приказани су према изворима средстава, према врсти трошкова, према делатности (NACE), према врсти R&D, према научно-образовним пољима и према друштвено-економским циљевима.

Обезбеђени су подаци о особљу запосленом у И&Р, како о особљу запосленом са

пуним радним временом, тако и према еквиваленту пуне запослености (FTE); изражене бројем физичких лица (HC) и као % запослених. Подаци су приказани према звању, према квалификацијама, према полу, према држављанству, по старосним групама, по научним пољима и по делатностима (NACE).

Подаци о R&D су обезбеђени у складу са смерницама постављеним у

“Предложеном стандардном поступку за спровођење истраживања о истраживању и експерименталном развоју - Frascati Manual“.

Обухват извештајних јединица зависи од сектора реализације. У пословном сектору (BES), истраживање се спроводи путем статистичког узорка - обухвата сва предузећа за која се зна да имају R&D или су потенцијални извођачи R&D. У другим секторима, сектору државе (GOV) и сектору високог образовања (HES), обухват је потпун.

Референтни период је календарска година. Подаци још нису доступни на регионалном нивоу.


Увођење индикатора о укупним буџетским издвајањима и издацима за R&D (BAORD)

Увођење индикатора: показатеља високотехнолошке индустрије и услуга заснованих на знању (HTEC).

Израда индикатора о људским ресурсима у науци и технологији (HRST). Спровођење истраживања о каријери носилаца доктората (CDH). Приказивање података о R&D на регионалном нивоу. Увођење истраживања о статистици патената (PAT). Развој нових индикатора према међународним стандардима и предложеној

методологији. Планиране активности би требало да буду реализоване у периоду 2011-2015. год.


Недостатак статистичара / стручњака запослених у овој области; Слаба сарадња између креатора политике и статистике; Недостатак финансијских средстава и техничке подршке. Када се уводи ново истраживање, неопходна је техничка помоћ неке од земаља

које имају развијене такве врсте истраживања; од кључног значаја је ангажовање стручњак за одређену област.

94

Moдул 5.06.02. Статистика иновација


Истраживање (CIS) је анкета о иновационим активностима у предузећима. Подаци се прикупљају сваке друге године. Прво истраживање CIS-2006, било је спроведено као пилот истраживање Завода за статистику Србије у 2008. год., док је друго истраживање CIS-2008 спроведено као редовно истраживање у 2009.год. Истраживање CIS је спроведено са циљем да се добију информације о иновационим активностима унутар предузећа, као и различитим аспектима процеса иновација као што су: ефекти иновација, коришћење извора информација о иновативности, трошковима за иновације итд. Истраживање ЦИС се заснива на Oslo Manual-у. Статистички показатељи, добијени овом анкетом, обухватају спектар информација везаних за:

• Иновације производа, процеса, иновације које су још у току и напуштене иновације; • Иновативне активности и трошкови Интерне активности истраживања и развоја (R&D) Ефекти од иновација Финансирање иновација из јавних фондова Сарадња на иновативним активностима Извори информација о иновацијама Отежавајући фактори иновативне активности Патенти и друге методе заштите својине Друге значајне стратешке и организационе промене у предузећу.

Добијени подаци су приказани на нивоу земље, нивоу врсте иновација, величине предузећа (према броју запослених), класификацији делатности (у складу са NACE Rev 1.) и индикатора иновативности. Обухват за CIS је одређен величином предузећа и његовом претежном делатношћу. Обухватају се сва предузећа са 10 и више запослених у неком од предвиђених сектора делатности. Истраживање CIS обезбеђује неопходне индикаторе о иновативности за European Innovation Scoreboard (EIS). Користи се основни – стандардизовани упитник за CIS. Циљна група би требало да буде одређена у стратумима за сврху правилног узорковања. Променљиве које се користите за избор узорка су: величина (према броју запослених) и разврставањe према делатностима (NACE), као две варијабле које су у великој мери у корелацији са иновативним активностима.


Уложити напор да се смањи број неодговора статистичких јединица. Обезбедити минимум неодговора и делимичних одговора анкетиране јединице. Урадити анализу квалитета одговора. Биће обезбеђен табеларни приказ резултата, припремљен од стране ЕВРОСТАТ-а, за истраживање CIS-2010. Ови табеларни прикази приказују статистичке резултате на националном нивоу. Планиране активности би требало да буду реализоване у периоду 2011-2012.год.


Недостатак статистичара/стручњака запослених у овој области Слаба сарадња између креатора политике (ресорних министарстава) и

статистике

95

Недостатак финансијских средстава и техничке подршке

Тема 5.07 Информационо друштво

Модул 5.07.01 Статистика информационо-комуникационих технологија


РЗС је спровео 2004. године пилот истраживање о употреби информационо-комуникационих технологија у пословним субјектима који се баве банкарством и осигурањем. Примарни циљ овог истраживања било је тестирање методологије и инструмената и припремање за увођење сличних, редовних истраживања која се односе на домаћинстава и привредна друштва.

Од 2006. године РЗС спроводи два истраживања о употреби информационо-комуникационих технологија. Прво се односи на домаћинства и појединце, а другим су обухваћени пословни субјекти. Оба ова истраживања биће спроведена и у 2011. години.

Истраживања су у потпуности усклађена са методологијом Евростата (Regulation (EC) No 1006/2009 of the European Parliament and of the Council)

Подаци се редовно достављају Евростату.


Праћење промена у регулативама из ове области и њихова имплементација у статистичким истраживањима.


Нема препрека.

Модул 5.07.02. Поштанска статистика


Републички завод за статистику прикупља податке о свим обавезним активностима у оквиру универзалних поштанских услуга (број поштанских писама, пошиљке, платни промет), такође и број запослених, приходи. Прикупљају се и подаци о телекомуникационом саобраћају: број телефонских прикључака, утрошени минути и импулси, као и број мобилних претплатника и утрошени минути разговора.


Даље хармонизовање у складу са будућим развојем међународних стандарда.


Веома је изражен недостатак кадрова, а истовремено је неопходна стручна помоћ.

pg 18 - statistika

Documents