PIJAEOVA TEORIJA

14. TEORIJASTADIJUMAU SAZNAJNOM RAZVOJUOPTA NAELA POJAM I DEFINICIJA MENTALNOG RAZVOJA-an Pijae je ovek koji je po svom osnovnom obrazovanju bio biolog i koji je dosta tih mehanizama,nainarazmiljanjautretiranjumentalnograzvoja,pairenikpreuzeoizbiologije. Zajedno sa Lavom Vigotskim jeobeleio 20. vek.Zato Pijae?Postoje razliite teorije, razvojne, koje su manje ili vie upotrebljive i primenljiveu nekom savremenom kontekstu posmatranja ontogenetskog razvoja, ali nekako Pijaeova teorija je, iako i ona ima svojih manjkavosti, do ovog trenutka pokazala najveu kompatibilnost sa sadrajima i sa informacijama do kojih se u meuvremenu u nauci dolo. U vreme kada je Pijae razraivao i klasirao svoju teoriju, radila su se istraivanja mozga, ali se nije dovoljno znalo o ritmurazvoja mozga, o vremenu dozrevanja odreenih modanih struktura. Uspostavilo se vremenom, sa mogunou praenja maturacije, odnosno sazrevanja nervnog tkiva i tzv.velikih talasa mijelinizacije, da se ta savremena saznanja o maturaciji mozga u velikoj meripoklapaju sa Pijaeovom teorijom, odnosno sa onim informacijama o razvojnim prelazima ipojavamanekihnovihsposobnostiuodreenomrazvojnomperiodu.Prilinojedna kompatibilna pria.Ono to se zna je da:

1. Pojava sekundarnih cirkularnih reakcija i zaetak vizuomotorne kontrole javlja onda kada se vlakna piramidnog sistema dovoljno mijelinizuju da mogu da se meusobno koordiniu vlakna koja nose inervaciju za miie pokretae onih jabuica i vlakna koja nose informacije nanie ka kimenoj modini za pokretanje ruke.

2. Takoe se jo zna da senegde izmeu 2 3godine ivota, upravo u periodu pojave simbolike f-je, zaetku preoperativnog perioda, javlja veliki talas mijelinizacije i da tada sazreva dobardeosekundarnihpoljamozgaivezameunjima,anivoprepoznavanjarealitetainivosimbolizacije su omogueni sazrevanjem neuronskih mrea.

3. Talamo-kortikalni putevi omoguavaju precizniju diferencijaciju, negde oko 6-8 godine se odvija lagano sazrevanje tercijarnih polja, kada dolazi do pojave logikog miljenja i oko 11.godine u potpunostisazreva.

4. Oko 11 godine sazreva korpus kalozum, veza izmeu dve modane hemisfere, tek tada, u tomperiodu se javljaja zaetak mogunosti pojave apstraktnog miljenja. I od 11 god pa nadalje mozakdetetaupotpunostipoprimaopis,formumozgaodraslogo-veka-znaiusled dozrevanja,uspostavljanjamijelinizacijenekihfinihinteriliintrahemisfernihneuronskih mrea, i neuronskih veza generalno, to se moe deavati i malo kasnije dok se RFmijelinizuje.U tom kontekstu je uizbor u veinikola, neuropsiholokih,Pijae zastupljen kao nosilac ideje i teorije o ritmu, mehanizmima razvoja.

Pijaeova teorija se trudi da nae potvrdu u stvarnosti. Nijedna druga teorija ne daje dovoljnoprecizan odgovor na pitanje odnosa biolokih i sredinskih uticaja na razvoj.Sredina moe da modulie ali ne i definie jedinku. Limiti inteligencije su genetski odreeni,a sredinskimuticajima se ti limiti u potpunosti mogu dosegnuti, ili pak ako uticaj sredine nije adekvatan moe uticati na to da se naiintelektualni potencijali ne razviju do limita koji je genetskiodreen (npr. deak iz Ajverona).

Kada poinje mentalni razvoj?

Po Pijaeovoj teorijimentalnirazvojpoinjeodroenja. Danas je razvijena i prenatalnapsihologija. Sama injenica da se prenatalno primaju izvesne drai i samim tim faciltiraju sinapse i oivljavaju primarna polja korteksa, neki elementi mentalnog razvoja postoje na nekom nivou i prenatalno. Dete i pre roenja moe da uje jake spoljanje i unutranje zvuke,oko devetog meseca vidi, osea pokrete, EEG nalaz pokazuje damoe da spava i sanja.

Razliita su miljenja meu teoretiarima o tome kada se stiu prva iskustva.Tako npr. Neki teoretiari su verovali da je dete prazan list papira i da je osnovni faktor razvoja sam proces uenja.Drugi teoretiari su verovali da je na ivot jo intrauterino predodreen. Izmeu ta dvaekstrema, razliitim istraivanjima smo zakljuili da deca prva lina iskustva stiu intrauterino,tako da dete dolazi na svet sa odreenim repertoarom iskustva, a iskustva vrste se prenose genetskimkodom.Veoko6mesecaintrauterinosefunkcionalnobudepojedinidelovi limbikogsistemaiprimarnakortikalnapolja.Neuronisejouveknisudiferencirali-specijalizovali, tako da se prispela informacijairi po svimzaivelim delovima nervnog sistema.Kad se limbiki sistem oivi dra moe da se oboji bazinom prijatnou i neprijatnou. Jo intrauterino fetus moe reagovati na prispele drai masivnom reakcijom. Tako fetus i nekoliko sati posle zemljotresa je uznemiren, jer preko krvi majke dete saznaje ta se deava u spoljnjem svetu (naroito ako su u organizmu majke nastupile hormonalne promene, kao u situaciji zemljotresa, usled velikog stresa), to jefenomen totalne panike. Mnoge psiholoke kolepojavu neuroza tumae prenatalnim konfliktom. Inae, mnogi autori smatraju da samo roenjepredstavlja iskustvo po sebi.

Odnos telesnog i mentalnograzvoja

U kom pravcu se odvija razvoj?

Mentalni razvoj moemo da ga uporedimo sa rastenjem organizma.I psihiki i organski razvoj se sastoje iz kretanja ka ravnotei.(U tom pravcu tee i socijalizacija.). Mentalnirazvoj se zavravau zrelom dobu, a zavrni oblik ravnotee bi predstavljao razum odraslog oveka. Odrastao ovekmnogo sistematinije misli oddece, emocionalne reakcije odraslog oveka su mnogosistematinije i postojanije od emocionalnih reakcija dece. Socijalni odnosi su stabilniji.Razvoj predstavlja postupnouravnoteavanje,neprekidno prelaenje izstanja manjeustanje veeravnotee.Stim to kada govorimo o mentalnom razvoju ta ravnotea se razlikuje od ravnotee vezane za senzorne f-je iza neke druge sposobnosti.

Po emu se razlikuju ravnotea telesnog i ravnotea mentalnog razvoja?

1. Razvoj organizma dosee zavrni oblik ravnotee koja je statinija i nestabilnija od ravnoteekojoj tei mentalni razvoj, i im se zavri rastenje automatski zapoinje opadanje koje vodi starosti.Sve telesne f-je opadaju kada dostignu svoj max. Npr. kod senzornih f-ja ravnotea je nestabilna, jer im se dostigne neki vrhunac razvoja tih f-ja, posle blage stagnacije krene opadanje. Isto tako, Ph vrednost krvi, krvni pritisak moraju biti tano definisani u odreenim granicama, nema tu velikih fluktuacija. Velikepromene su tetne.

2. Izvesne psihike f-je koje u velikoj meri zavise od stanja organa,slede slinu krivulju razvoja. Npr. otrina vida dostie max krajem detinjstva, a zatim opada. Ovaj isti zakon vai za veliki broj opaajnih procesa.

3. Nasuprot tome,vief-je inteligencijeiafektivnostiteestabilnojravnotei,adabibilastabilna mora da bude fleksibilna, dinamina, pokretljiva. Za zdrave ljude zavretak rastenja ne predstavlja i poetak duevnog opadanja, ve omoguuje napredovanje koje ni po emu nije u suprotnosti saunutranjom ravnoteom.

Mentalni razvoj je neprekidno obrazovanje koje Pijae uporeuje sa gradnjom zgrade koja je sve via i via, i posle dogradnje svakog sprata je stabilnija. Isto tako, taj razvoj moemo da uporedimo sa sastavom nekog komplikovanog, sloenog mehanizma, pa kako se obrazuje tasloenija struktura ona ima sve vie elemenata i oni su svi unekom ekvilibrijumu, u pokretu i ravnotei. Mentalne sposobnosti se ostvaruju u susretu subjekta i okoline, a kvalitet i "perspektivno mnotvo"(mogunosti varijabilnih reenja za isti problem) tog susreta zavisie od dosegnutog nivoa odnosaprema realitetu u referencijalnoj iemotivnoj ravni. Sledei ovaj stav, dolazimo do bazinih postavki Piaget-ove razvojne epistemologije, prema kojoj je bitmentalnog razvoja uspostavljanje pokretljive,dinamike ravnotee izmeu dva meusobno komplementarna procesa - ukljuivanja iskustava realiteta u vlastite mentalne strukture (asimilacije) i modifikacije tih struktura shodno zahtevima realiteta(akomodacije).Obliciravnoteeuslovljenisupostojanjemtzv.invarijantnihfunkcija(konstantnih oblika funkcionisanja zajednikih za sve etape razvoja), koje obezbedjuju prelaenje na vii razvojni nivo, i promenljivih struktura, karakteristinih za odreenu fazu organizacije mentalnih sposobnosti. Uzastopna stanja ravnotee razvijaju se od nivoa senzomotornih do viih mentalnih struktura, teei osvajanju novih sfera postojanja iviih formi adaptacije.

Invarijante u razvoju

Ako uzmemo u obzir opte pokretae ponaanja i miljenja, otkrivamo da postoje konstantne,nepromenljive f-je, zajednike za sve uzraste. Ono to uvek postoji, to je invarijantno, to supotrebe i akcije. Invarijante obezbeuju prelazak sa jednog stadijuma na sledei.Treba praviti razliku izmeu f-je interesa i interesovanja, i izmeu f-je objanjavanja iobjanjenja.Postoje f-je interesa,objanjavanja koje su svojstvene svim stadijumima,predstavljaju invarijante u obliku f-ja. S druge strane, interesovanja i objanjenja se veoma razlikuju po oblik uzavisno od stepena IQ razvijenosti. Dete i jeste i nije ovek u malom - ima potrebe, ali se nain njihovog zadovoljenja menja, struktura potreba se menja, nain reagovanja se menja.Akcija - jeste odgovor na neku potrebu. Aktivnost moe bitifizika (pokret) ali i misaona(misao ili oseanje) iusmerena je ka uravnoteavanju. Klapared je rekao da je Potreba uvek izraz neke neravnotee. Ona moe biti fizioloka, afektivna,intelektualna (ispoljava se u obliku pitanja ili problema); i postoji kada se neto izvan nas ili u nama izmenilo. Potreba, kao odraz neravnotee, uvek pokree akciju kao odgovor i tenju ponovnom uspostavljanju ravnotee, omoguavajui preobraaj mentalnih struktura. Akcija se okonava im su potrebe zadovoljene, tj. onda kada jeponovo uspostavljena ravnotea izmeu nove injenice kojaje podstakla potrebu i nae mentalne organizacije. Promene se deavaju svakog asa, bilo uspoljanjem bilo u unutranjem svetu. Svaki novi postupak (spavati, odgovoriti na pitanje, uspeti u imitiranju...) sastoji se ne samo u ponovnom uspostavljanju ravnotee, ve i u stremljenju ka novoj ravnotei, stabilnijoj od one kojaje postojala pre remeenja.

esto imamo da ljudi nesvesno biraju neadekvatne akcije za svoje potrebe jer ne prepoznaju na adekvatan nain potrebu. Pa onda imaju nelegalno zadovoljavanje potreba. Sve vrste zavisnosti su manje-vie to. Onda imamo akciju koja nikada do kraja ne zadovolji tu potrebu (npr. devojke koje su promiskuitetne, koje nemaju takvu potrebu nego zadovoljavaju neku drugu potrebu, potpuno neuspeno potreba za ocem, porodicom i slino). Prelaskom iz stadijum u stadijum pronalaze se sve svrsishodnije akcije zazadovoljenje potreba.

Na razliitim nivoima razvoja se uoavaju razliiti nivoi ravnotee, a to zavisi odInvarijantnih funkcija kod kojih se menja sadraj, a mehanizam ostaje isti tokom ivota. PotrebaI akcija seuslovljavaju, pa tako potreba je ta koja izaziva akciju i bez nje ne bi bilo razvojnog impulsa, dok sa druge strane kvalitet reakcije strukture organizma u akciji e dati sadrajpotrebe. Igra izmeu potrebe i akcije, ini sutinu dinamike unutar stanja ravnotee. Iskustva koja se na taj nain stiu su temelj koji je neophodan da bi se razvila druga razvojna faza.Invarijante utiu na razvojpromenljivih mentalnih struktura.

Sposobnosti koje se menjaju su: govor, IQ, miljenje, socijalizacija. Potrebe i akcije daju dinamian razvoj ment.struktura, a nivo mentalnih strukturadaje sadraj potreba i akcija.

Po emu se stadijumi razlikuju?

Stadijumisaznajnograzvojaserazlikujupopojaviorginalnihstruktura-promenljivi elementi.Svakistadijumkarakterieodreenastruktura.Nanivoustrukturerazlikujemouzastopne oblike ili stanja ravnotee. Klasina definicija strukturepo Pijaeu:

Strukturajeoblik organizacijementalnedelatnosti udvostrukom vidu:intelektualnomi motornomsajednestrane,iafektivnomsadrugestraneidvemadimenzijama-individualnoj i interindividualnoj (socijalnoj).

Progresivne (promenljive) mentalne strukture su oblici organizacije mentalnih sposobnosti, u ijojje osnovi struktura ili organizacija akcija - tzv. shema akcije. Kroz interakciju osobe i okoline tokom razvoja sheme se modifikuju - od refleksne i senzomotorike sheme do interiorizovane sheme akcije i operacionih struktura.

Od ega ezavisitistruktura potreba, tauslovljava potrebu?

Nivopotrebeiakcijeodreenisuoblikomorganizacijepromenljivihmentalnihstruktura kvalitativno razliitim za svaki stadijum razvoja. Istovetne funkcije, dakle, predstavljaju temelj sveukupnog sueljavanja oveka irealiteta, odnovoroeneta doadultnog perioda.Potreba i akcija su uslov da bi se strukture razvijale, ali razvijena struktura, do izvesne mere,daje sadraj potrebi i akciji tako da su one meusobno uslovljene. Ovakav nain gledanja zapravo govori o tome da ukoliko bi nam sve potrebe bile zadovoljene ili se nalazili u stanjupotpune zatienosti, da ne bi biloni mentalnog razvoja. Da jezapravo neravnotea ta kojakoja inicira dalji razvoj,i dalje uslonjavanje svih mehanizama.Funkcionalni mehanizam, ma koliko opti bio, nijeu stanju da objasni sadraj ili strukturu razliitihpotreba, poto svaka od tih potreba zavisi od organizacije nivoa koji razmatramo. Ljudi razliitog uzrasta mogu imati razliitu potrebu prema nekom objektu. Razlog tomeje jer se iskustvo uodnosu na dati objekt razlikuje, odnosno shvatanje objekta se razlikuje, pa e na taj nain isti objekat dovoditi u vezu sarazliitim potrebama. U zavisnosti od iskustva objektukljuujemo u nove eme.Npr. vienje istog predmeta izazvae veoma razliita pitanja kod malog deteta-koje jo nije u stanju da klasifikuje, i kod starijeg deteta-iji su pojmovi iri i sistematizovaniji. Interesovanja detetau svakom trenutku zavise od sistema steenih pojmova i afektivnih dispozicija, poto ovi tee da dopune interesovanja u smeru boljeravnotee.Primer:Objekat Dzenifer Lopez, a imamo bebu i adolescenta. Taj objekat e izazvati razliitepotrebe kod jednog i drugog. Knjiga e kod bebe podstai potrebu da je baci, grize, dok kod naspotrebu da je proitamo.

ta se deava sa odreenim strukturama kada se pree sa jednog stadijuma na sledei?

Strukture se ne gube u razvoju, nego se inkorporiraju kao stare strukture u sledei stadijum i ine osnovu sledeeg stadijuma. Na taj nain se razvojno nita ne gubi nego postoji izvesna nadogradnja i mogli bi da kazemo prestrukturacija. Svaki prelazak na novi stadijum podrazumeva izmenu predhodno postojeih struktura, ali one su ne gube. U svakom stadijumu moemo darazlikujemo strukturu (koja odreuje taj stadijum) i neka drugorazredna obeleja (neke strukture koje tu postoje ikoje pripadaju niim nainima reagovanja). Svaki stadijum, preko struktura koje ga definiu, ini poseban oblik ravnotee, a kao to smo rekli, mentalni razvoj se kree u smeru sve stabilnijeguravnoteavanja.

Asimilacija i adaptacijaDva elementa odreuju nae potrebe, a to su:

1. Asimilacija prilagoavanje sadraja postojeoj mentalnoj strukturi, tj. ukljuivanje iskustva realiteta u vlastite mentalne strukture.

2. Akomodacijapreudeavanje,modifikacijapostojeementalnestrukturespoljanjoj stvarnosti, iskustvu, zahtevima realiteta.

Odnos asimilacije i akomodacije je adaptacija. Pgt. je adaptacionista. Ima ideju da je inteligencija adaptivna sposobnost. Pijae svoje osnovne koncepte: asimilaciju,akomodaciju i adaptaciju, preuzima zapravo izbiologije.

Ravnoteu tih asimilacija i akomodacija nazivamo adaptacija. To bi bio opti oblik psihike ravnotee. Mentalni razvoj je sve preciznija adaptacija na stvarnost, tj. Uspostavljanje pokretljive, dinamike ravnotee izmeu ta dva meusobno komplementarna procesa asimilacije i akomodacije.

Asimilacija preovladava do trenutka kada dete poinje da usmerava pokret ka objektui tadasepojavljujeakomodacija.Magijskohvatanjebezopozicijepalcatakoespadau akomodaciju. Forme adaptacije se postepeno usavravaju do pojave prvog ina IQ sa 7-8meseci.Asimilacija - nain na kojimi percipiramo stvarnost, u skladu sa svojim mentalnim strukturama. Te mentalne strukture podrazumevaju, ono to bih ja elela u skladu sa mojim potrebama,mojim nivoom razmiljanja, dosegnutim nivoom mentalnog razvoja, pa tako bih ja elela da na celoj planeti vlada mir i da ne bude siromatva ili slino. Ta moja elja je ista asimilacija. Aonda ide akomodacija, ta ja mogu da uradim? Svet ne mogu da promenim, ono to mogu da uradim u svom neposrednom kontaktu sa drugima je da se ponaam u skladu sa svojim uverenjima, jer nema naina da spreim tamo nekog da obmota oko sebe dinamit i digne 200 ljudi u vazduh. Upravo je to, sada nekakva relativna ravnotea, jer ja bih asimilaciono elela da imam arobni tapi i da svi budu zadovoljni, ali nemam i akomodacija je zapravo oblikponaanja u kojoj ja u izvesnoj meri sve svoje potrebe zadovoljavam. Pri emu se strukturapotrebe razlikuje kod nas sada nego li kada smo bili bebe. Mehanizam ostaje isti.Potreba je izraz asimilacije, a akcija akomodacije.Pijae smatra da je itava ta traka mentalnog razvoja jedan put koji nije linearan, ve skokovit i koji ima za cilj uspostavljanje dinamike ravnotee.Sa 15/16 god. kada se zavri mentalni razvoj u strukturalnom smislu, on se ne zavrava u kvalitativnom smislu. Tada svaka nova potreba, svako novo saznanje na neki nain konstitui enivo ravnotee koji smo postigli, ne prolazimo vie kroz faze, aliprolazimo krozrazliita ivotna iskustva. Mi bogatimo naa iskustva i na taj nain se i posle 15/16 god. razvijamo. Ako sagledamo naa razmiljanja, naine reavanja problema sa 15 god. videemo da se dosta razlikuju on naih razmiljanja danas, iako smo i tada isada odreeni istom strukturom. Sve ovo nam govori koliko jeravnotea mentalnog razvoja u stvari dinamina.

14. TEORIJA STADIJUMA SAZNAJNOG RAZVOJA OPTA NAELAISENZOMOTORNISTADIJUM (odroenja do 1,5/2god)

1. Stadijum refleksa, ili naslednih sklopova, kao i prvih instinktivnih tenji (hranjenje) I prvih emocija.Refleks je globalna, nediferencirana, emocionalna reakcija na instinktivn etenje.

2. Stadijum prvih motornih navika i prvih organizovanih opaaja, kao i prvih diferenciranih oseanja.

3. Stadijum senzo-motorne ili praktine inteligencije-inteligencija koja prethodi pojavi govora, elementarnih afektivnih regulacija i prvih uvrivanja afektivnih veza sa spoljnim svetom.Praktina-senzomotorna IQ se javlja oko 7 meseca. Ova IQ se odlikuje time to se izmeu sredstva i cilja sada pojavljuje orue i dete tako reava praktine probleme sve dopojave logikog miljenja.

II PREOPERATIVNI STADIJUM (od 2 do 7 godine)Stadijum intuitivne inteligencije, spontanih interindividualnih oseanja i socijalnih odnosa potinjenosti odraslima.Prelogini period. Sve akcije se sada interiorizuju (predstavljanje akcije na misaonom planu) i ispoljavaju kroz mogunost obeleavanja objekata znakovnim sistemom(verbalnim/neverbalnim). Mentalni set obogaen reprezentacijom, dolazi do mogunosti korienja ranije steenog iskustva u narednim, slinim situacijama.(Govor kao imitacija je postojao i pre 18 meseca, ne nastaje kao novina u ovomperiodu.).

III STADIJUM KONKRETNIH LOGIKIH OPERACIJA(od 7 do 11/12 godine)Stadijum konkretnih intelektualnih operacija (poetak logike) i moralnih i socijalnih oseanja saradnje.

IV STADIJUM FORMALNIH OPERACIJA (od 11/12 do 14/15 godine)Stadijumapstraktnihintelektualnihoperacija,obrazovanjalinostiiafektivnogiintelektualnog ukljuivanja u svet odraslih (adolescencija).

Sa konkretnih operacija se prelazi na formalneoperacije, a to su operacije nad operacijama. Kad kaemo operacijenadoperacijama pod tim se misli na: U periodu konkretnih operacija dete prvo ovladava konzervacijom koliine i teine, a da bi ovladalo konzrvacijom zapremine oko 11 god., neophodno je znai da je ve ovladalo konzrvacijom mase. (Dete mora imati uvid u to da kuglica ima istu teinu nezavisno od promene njenog oblika, da bi kasnije razvil okonzervaciju zapremine). Znai jedan ve izveden zakljuak se dovodi u vezu sa drugim zakljukom bez neophodnosti neposrednog iskustva i to znai kad kaemo operacija se vri nad ve postojeom operacijom. Dali smo pr. sa konzervacijom zapremine jer s obzirom da se onajavljaoko11god.onasepribliavaoperacijamanadoperacijama,odnosnoformalnomstadijumu.

Dar formalne logike je I hipotetiko-deduktivno miljenje. Tako npr. kada elimo da ispitamo delovanje faktora A i B na C, postavljamo razliite opcije: A i B mogu imati pozitivan uticaj na C; moe samo A da deluje na C; delovanje faktora A na C je mogue samo u prisustvu faktora B itd. Na osnovu datih varijacija postavljamo hipoteze. Usvajanjem formalne logike mentalni razvojzavravamo, usmislu dafaze razvoja iznad formalne logike u strukturalnom smislu nema.Dokukvalitativnomsmisluseitavivotrazvijamo,jersepredhodnaiskustva uslonjavaju i dovode do kvalitetnijeg naian reavanja zadataka, dakle, samo postoji bogaenje iskustva.

Teorija stadijuma u saznajnom razvoju

Svoju teoriju stadijuma u saznajnom razvoju Pijae je izloio na jednom predavanju o ordinalnim skalama.Ordinalnaskala-imamoarbitarnoutvrenekategorijeodgovora,recimonajboljiodlini, dobri... Polazimo od predpostavke da skalom merimo kvalitete i verujemo da stvarnopostoje.Vrednosti su od-do, granice prelaza nisu sasvim precizne, nema numerikih vrednosti.Ocene u skoli su samo numerike oznake za ordinalnu skalu, nemamo tano definisano u kojoj sekundi neto prelazi iz jedne ocene udrugu.

Stadijumi saznajnog razvoja odgovaraju nekim sekvencama na ordinalnim skalama. Pijae smatra da postoje stadijumi kroz koje se prolazi u saznajnom razvoju, i oni se reaju jedan za drugim po odreenom redosledu. Ti stadijumi su: senzo-motorni period, period preoperacionog miljenja(prelogiki period - sposobnost reprezentacije u miljenju, ali je misao jo uvek vezana za opaaj),periodkonkretnihlogikihoperacija(operacijenakonkretnimobjektima)iformalniperiod(hipoteze, apstraktni pojmovi). Stadijume Pgt. razlikuje na osnovu pojave strukture, orginalne strukture. Tokom razvoja, elementarnije strukture bivaju ukljuene u strukture vieg nivoa, a ove sad bivaju ukljuene u strukture jo vieg nivoa. Za razliku od Frojda, Valona koji govore odominantnim obelejima, ovde to nemamo nego imamo strukturena osnovu kojih se jedanstadijum razlikuje od drugog - pokuavamo da otkrijemo celovite saznajne strukture, a ne da odredimo dominantna obeleja.

Dve osnovne zakonomernosti u Pijaeovoj teoriji su:

1. Redosled faza je nepromenljiv

2. Razvoj je skokovit

Pod ovim prvim se podrazumeva da se faze ne mogu preskakati, odnosno ne moe se prei izjednefazeudr.kojarazvojnonesledi.SkokovitostokojojgovoriPijaejenajmanjepotkrepljena, tako da je podlona brojnim kritikama. Ono to je Pijaeov kvalitet, a istovremenoi nedostatak u teoriji je ritam, odnosno nain sazrevanja i nain na koji se prelazi sa stadijuma na stadijum. Znai, razvoj nijelinearan nego se ide nekom relativnom uzdunom linijom.Pijaesvojefazerazvojadefinisaonaosnovukvalitativnihskokova,odnosnoiskustvaprehodnih faza se uslonjavaju, koordiniu, saimaju i prelaze u kvalitativno nova i onda se taj nivo usavrava, pa se opet idena sledei.To je Pijae, i njegovi nastavljai, potvrdili nizom eksperimenata i zadataka, ali i dalje nije ustanovljen mehanizam prelaska sa jednog stadijuma na drugi. Kako se to sad odjednompojavljuje? Neka struktura mentalna koja je novitet u odnosu na onu prethodnu. To je glavna zamerka Pijaeovoj teoriji.Postojanje celovitih struktura postavlja dva problema koja Pgt. postavlja da bi se uopte govoriloo stadijumima:

- Da li stadijum zaista postoji? Da li on postoji samo u svesti ispitivaa ili je i ispitanik svestan stadijuma i struktura? Svesno ne postoji, dete moe da radi serijaciju, da ima konzervaciju teine... a da nema pojma ta je to. Javlja se i pitanjeda li se ispoljavaju neke pravilnosti u zakljuivanju?Otkud nama ideja da se dete nalazi na odreenom stadijumu? Zato to deca ispoljavaju odreenu pravilnost u ponaanju (konzistentnost, istovetnost u reakcijama). Da strukture koje lee u osnovi tog ponaanja ne postoje, ne bismo mogli da opiemo to ponaanje. Kada ih ispitujemo testovima ogroman broj dece odreenog uzrasta prosene populacije daje vrlo sline odgovore i na osnovu toga pretpostavljamo da deca imaju zajedniku strukturu,zajedniko funkcionisanje. Iza tih odgovora se krije mentalna struktura. Istovetnost ili slinost odgovorapodrazumevadanekamentalnastrukturajesteodreujuaionaomoguavada ispitanici istog uzrasta iinteligencije daju slian odgovor.

- Da li je mogue da se struktura opie formalno logiki i zatim primeni na ono to se zapaa kod dece?Ako hoemo da se uverimo da strukture postoje, morali bismo da ih formalizujemo logikim terminima, pa da tu formalizaciju primenimo na ono to je kod dece zapaeno. Ali, nikad ne moemo da budemo sigurni da li smo izumeli formalizaciju ili je ona stvarno izraz onoga to se nalazi u umu deteta.Sada emo ovo da primenimo na primeru serijacije- reanje tapia od najmanjeg do najveeg,deset tapia, po 0,8 cm razlike u veliini izmeu dva tapia. Ako je dete MR ilimlae od 5 godina moe da se koristi svaki drugi tapi pri emu e razlika izmeu dva uzastopna tapia biti 1,6 cm.Traimo od ispitanika da porea tih 10tapia. Da li postoji neka pravilnost u reakcijama? Naravno da postoji, inae nita ne bi zakljuili.Negde do 6 godine nemamo serijacijui tupostoje podstadijumi.Stadijum A: Najmlai ispitanici misle da su svi tapii jednake duine, dete se igra tapiima,uopte ne razume ta se od njega trai.Stadijum B: Ispitanici dele tapie u dve kategorije velike i male.Stadijum C: Dete govori o malim, srednjim ivelikim tapiima.Stadijum D: dete obrazuje niz empirijski, pomou pokuaja i pogreaka, ali nije u stanju daneposredno napravi niz bez greke.To je empirijska serijacija, misao jo uvek nije reverzibilna.Stadijum E: Dete otkriva metodu -bira najvei tapi i postavlja ga na sto, zatim uzima najvei od ostalih i postavlja ga pored prvog tapia... sve dok ne porea sve tapie. To je operativna serijacija. Dete tano pravi niz bezi kakvog oklevanja. A ta konstrukcija predstavlja reverzibilnu operaciju - to znai: jedan element a istovremeno je i manji od onih kojise nalaze ispred njega, i vei od onih koji se nalaze iza njega.Sa formalno logikog aspekta serijacija je nizanje povezanih, asimetrinih i tranzitivnih relacija.Asimetrinost je oigledna, ispoljava se u tome to su tapii razliiti poveliini. Povezanost sledi iz toga to ne postoje dva jednaka, im bi postojala dva jednaka to bi ruilo koncepciju. I to je relativno vidljivo. Kada vam dete porea od najmanjeg do najveeg mi vidimo da ono to uvia. Pitanje je da li uvia tranzitivnost? (ako je A>B, a B>C onda je A>C) To je svojstvo objekta koje izmie opaaju, tj. naim ulima-mirisu, ukusu, vidu. Do njega se dolazi konkretnim logikim miljenjem. Proba - imamo 3 tapia, veliki, srednji i mali,pa kaemo za prva dva: Ovaj prvi je vei od drugog, a zatim sakrijemo prvi pod sto. Onda poredimo drugi sa treim, pa kaemo: Maloas sivideo da je prvi vei od drugog, a sad vidi da je drugi vei od treeg. Kakav je ovaj ispod stola u odnosu na trei tapi, manji, vei ili jednak? Mlaa deca nisu u stanju da koriste deduktivnu metodu, pa nisu u stanju ni da ree problem tranzitivnosti, ve moraju da vide tapie zajedno. Za stariju decu tranzitivnost je oigledna i nuna. Kako moemo da objasnimo pojavu nunosti sapsiholoke take gledita? Nunost je posledica zatvaranja ili zavravanja strukture.

Kako znamo dase struktura ocelovila?

- Prvi odgovor bi mogao da glasi da je po sredi iluzija. Hjum je smatrao da nunost odnosa uzrok-posledicau stvarinijenuna,veprostoproizilaziiznaihmisli,idejailinavika.Meutim, dete dolazi do oseanja nunosti tek kad razume pojavu u pitanju. U poetku dete uopte nije sigurno u svoje iskaze, a onda iznenada kae: Pa, to je oigledno. Tj. u jednom trenutku dete automatski stie tooseanje nunosti.

- Moe se, takoe, tvrditi da je nunost svest o a priori datoj ideji,ideji koja je uroena, bez iskustva. Ali to ne predstavlja pravo psiholoko objanjenje jer ne moe da se proveri. Osim toga, onda bi seoseanje nunosti javljalo mnogo ranije nego tose stvarno javlja.

- To je nunost. Kod Pijaea to mora da bude takoi nikako drugaije, zatvaranje strukture nije ni subjektivna iluzija niti uroena ili a prioriideja.

im je struktura potpuna, javlja se zatvaranje strukture:Svi elementi sistema su postali vrlo zavisni jedni od drugih, i potpuno nezavisni od spoljanjih elemenata, i dovoljno brojni daomoguuju sve vrste rasporeda.Sama struktura je sistem, a sistem znai da imamo skup elemenata koji ine celinu, pri emu celinajeste mnogo vie od prostog zbiraelemenata koji je ine. Sistem nadilazi zbirdelova celine. oveka ini voda, Ca, K... ali to kada se skupi nije ovek. Celina po nainu funkcionisanja podrazumeva vie od prostog zbira elemenata koji je ine.

Sekvencijalnost u razvoju

Po Pijaeu redosled stadijuma je konstantan i sekvencijalan. Svaki stadijum je neophodan za sledei. Nema preskakanja. Nee svako dostii sve stadijume. Deca dostiu stadijume na razliitim uzrastima. Izvesne socijalne sredine doprinose da prelazak sa jednog stadijuma na drugi bude bri,dok se u drugim sredinama taj prelazak sporije odvija. Taj diferencijalni razvoj pokazuje da stadijumi ne zavise samo od sazrevanja nervnog sistema, ve i od interakcije sa soc. sredinom i sa iskustvom uopte. Redosled, meutim, ostajekonstantan.

Mogunost ubrzavanja stadijuma- Ovim pitanjem se najvie bavili Rusi iAmerikanci (vebali su decudareavajuodreenetestoveitimesupostigliformiranjepseudopojmova-imbipreoblikovali zadatak, deca ne bi znala daodgovore. Neko uslovljavanje postoji, ali ne tolikobitno). Pijae se uvek pitao kakva je korist od ubrzavanja. Gruber u svojim eksperimentima otkriva da maii stiu reakcije na postojani objekt u 4. mesecu. Bebi je potrebno 9 meseci da bi postigla tu istu stepenicu razvoja. (Permanentnost objekta se razvija posle 7 meseci, autvruje se u 9. mesecu.)Beba se razvija sporije, ali dalje nego mae (nijedna maka nije postala akademik). to je bioloka vrsta via - dui je period njenog detinjstva.

Stadijumi o kojima govori Pijae slini su stadijumima koje opisuje Vodington. On govori o nunim putanjama razvoja, tzv. kreodama. Govori o dva oblika ravnotee: homeostazi ihomeorezi:

- Homeoreza -psihika,dinamikaravnotea,stabilnaifleksibilna.Usluajukad postoji odstupanje od kreode kao posledica nepredvienih okolnosti, deluje neka sila da bi povratila razvoj na njegovu normalnu putanju, ito Vodington naziva homeoreza.

- Homeostaza -ravnotea telesnih f-ja, unutranja ravnotea, statika, kruta i rigidna. Npr. Ph krvi ne moe biti 15.

Vodington govori i o uvremenjenosti- vreme kada se prolazi kroz odreene faze. Za sve ima odreeno vreme. Ovaj pojam uvremenjenosti pokree problem optimalne brzine stadijuma razvoja.Nije mogue preskakanje nekog stadijumau razvoju (sekvencijalni redosledstadijuma).

Mehanizmi prelaska na sledei stadijum

Mogu se koristiti tri modela da bise opisao prelazak iz jednog stadijuma u sledei.

1. Uticaj sredineU izvesnom smislu sredina ima uticaj, ali ne utie jedina. Ona je potrebna da se mogunosti aktuelizuju, ali ne moemo stei neto to nam nije genetski predodreeno. Da sredina utiepotojale bi varijabilnosti ukulturama, i ne bibilo nikakve nune uzastopnosti stadijuma.

2. Predeterminacija (predodreenje)Unapred odreene faze kroz koje e prolaziti saznajni razvoj, uzastopnost stadijuma bi bila unapred oblikovana u naslednoj opremi svakog pojedinca. (Ovakav koncept bi predstavljaopovratak koncepciji o uroenim idejama. Kod Junga imamo priu o apriornom iskustvu - da mi nasleem donosimo sa sobomkolektivno nesvesno.)

3. NunostIspitanici nuno prolaze kroz odreene faze razvoja. Kada se dosegne jedna faza, sledea je nuna.Izstadijumaproizilaziizvestanbrojcelovitihstrukturakojepostajununetokom razvoja, ali nisu bile takve na poetku ivota. Formalne strukture postaju nune kada su konkretne strukture potpune (npr. kada je dete sposobno da manipulie klasifikacijama, ono epreilikasnijeobrazovatiklasifikacijusvihklasifikacijaitakoe,nakraju,obrazovati kombinatoriku koja predstavlja neophodan oblik formalnog miljenja); konkretne strukturepostaju nune kada su potpune strukture identiteta, funkcije itd.,a ove postaju nune kad su SM funkcijepotpune.Ali,nitaodovoganijedatona aprioriiliuroennain,nitanijepreformirano ili predeterminirano u aktivnosti novoroeneta. Nunost je na kraju razvoja, a ne na njegovom poetku.

Stadijumi o kojima se do sada govorilo se odnose na stadijume inteligencije, na razvoj logiko-matematikih operacija. Oni se odnose na operacije kojima dete vlada, upravlja. Kad prouavamo druge saznajne f-je, stvari postaju mnogosloenije, a stadijumi mnogo manje oigledni.

- U oblasti opaanja ne moemo da otkrijemo gotove nikakve stadijume.

-U podruju mentalnih slika otkrivamo dva perioda. Jedan prethodi konkretnim operacijama kad su mentalne slike uglavnom reproduktivne i statine. Tokom ovog perioda deca imaju tekou da predstave ili slikovno zamislepokrete. Anticipatorne slike koje su neophodne za reprezentovanje preobraaja, (da dete zamisli koji je sledei poloaj nekog objekta) javljaju se na nivou konkretnih operacija.

- to se tie pamenja,otkrivamo trioblika pamenja:rekognitivno pamenje(na nivouprepoznavanja, javlja se na poetku SM perioda), rekonstrukciono pamenje (povezano sa kretanjem, akcijom, ali je vie nego prosta rekognicija, S-M period), pa onda ide evokativno(priseanje odsutnog objekta, javlja se sa pojavom semiotike f-je,od 2-3. god panadalje).

Pomeranje strukture

Na odreenom uzrastu dete je u stanju da reava probleme u vrlo specifinim podrujima. Ali, ako se izmeni materijal ili situacija, ak i za problem koji izgleda veoma slian zapaa se pomeranje od nekoliko meseci, a u nekim sluajevima i od godinu ili dve (dakle, dete moe da da odgovor najedan tip zadatka, a na isti taj zadatak sa drugim objektom ne moe). Rekli smo da se struktura zatvara nad samom sobom, da se ona ocelovljuje. Kada se struktura zatvara mi imamo jedan stadijum, mi smo dostigli jedan stadijum.Kod MR osoba se uoava da daju relativno nesaglasne odgovore. Najednom testu nam daju zreo odgovor, mi promenimo test ili drugi put pitamo isto, i dobijemo nezreo odgovor. Kao da u jednoj osobiimamofunkcionisanje dvarazliitastadijuma,struktura senijezatvorilaidolo jedopomeranja strukture. To je viskoznost u miljenju.

Primer sa inkluzijom klasa-cvee: pokaemo detetu buket cvea (ljubiice, bele rade, lale...) ipitamo "Da li su sve ljubiice cvee?", i ono e odgovoriti da jesu. Zatim pitamo "Ima li vie ljubiica ili cvetova u ovom buketu?", a dete umesto da poredi ljubiice sa svim cvetovima, ono ihporedi sa svim cvetovima koji nisu ljubiice i odgovorie da ih ima vie ili da ih ima jednako. Ono nije u stanju da ukljui deo u celinu. Ovaj problem sacvetovima deca reavaju oko 8. godine.

Primer sapticama:postavimo pitanje sledeeg tipa "Da li su svi golubovi ptice?", onda kaemo:"Da li susve ptice golubovi?", i oni nam odgovore na oba pitanja. Aonda postavimo pitanje: "Da li u svetu ima vie golubova ili vie ptica?" Potrebno je imati konkretno logiko miljenje da bi se toz akljuilo. Saintuitivnim miljenjemvam osoba kae: "Ja moram da ihvidim, daih prebrojim(ptice i golubove) da bih to zakljuio". Na ovo pitanje je tee odgovoriti nego na pitanje o cvetovima. Deca razliito funkcioniu u zavisnosti od toga kako pitanjapostavljamo, ta je predmet tog pitanja iako je sutinski zadatak isti.

Pomeranja su uvek posledica interakcije izmeu struktura pojedinca, s jedne strane, i otpora objekta, sa druge. Objekti pruaju otpor, objekti kojima ne moe lako da se manipulie pruaju vei otpor. Objekti mogu da budu cvetovi, koji pruaju mali otpor-njih moemo da stavimo na sto i da od njih napravimo buket; a mogu da budu ptice, koje pruaju vie otpora-njih ne moemo da stavimo na sto, nemamo toliko u manipulativnom iskustvu tu priu sa pticama, niti one lie na neke objekte kojim manipuliemo neposredno i otuda je ta vrsta iskustva apstraktnija. Neki otpori objekta su nepredvidljivi, zato jenemogue imati optu teoriju otpora. Pomeranja su uporediva sa fizikim situacijama koje sadre trenje. Trenje je otpor nekog objekta kad se kree po nekojpovrini.

Razvojni pristupi mentalnoj retardaciji

Osnovne postavke razvojnih principa MR- (Poreklo ovog pristupa nalazi se u teoriji HajncaVernera, ana Pijaea i Lava Vigotskog.)

-Postojitzv.hipotezaslinihsekvenci premakojojdecasaMRprolazekrozistefaze(stadijume) u saznajnom razvoju kao i deca opte populacije. S tim to osobe sa MR nee proi kroz sve faze razvoja, ali redosled e biti isti. Postojala je ideja da se hipoteza slinih sekvenci odnosinakulturno-familijarnuretardaciju(laku)idanevaizaumerenu,zasindrome.Meutim, sada su hit istraivanja ba tog tipa-da li je ova hipoteza odriva kod Daunovog sindroma...itd.?

-Zatim,hipotezaslinih struktura mentalne strukture osobesa MR su iste kao i mentalne strukture osobe koja ima isti umni (mentalni) uzrast. Po ovoj hipotezi moemo da uporedimo osobu sa Daunovim sindromom od 20 godina sa detetom od 5 godina, jer njegova mentalna struktura odgovara njegovom mentalnom uzrastu, a ne kalendarskom. Ova hipoteza je donekle odriva.

-Personalno-motivacioni faktori -mentalni razvoj oblikuju i neki faktori linosti imotivacija.

15. TEORIJA STADIJUMA U SAZNAJNOM RAZVOJU STADIJUM SENZOMOTORNE INTELIGENCIJE

Todlers za decu od 18 mes. kae gegavci, a Bojanin bebstvo. Pijae taj period oznaava SM kada dolazi do prave Kopernikanske revolucije u malom potpuni preokret u sagledavanju sveta, sada se mnogo intenzivnije deavaju promene koje inae na prvi pogled nisu vidljive. To je buran razvoj mentalnih sposobnosti, zaeci svih naih sposobnoszi se deavaju u ovom periodu. Poto nema govora,dobardeoSM periodapodrazumevaprelingvalnu fazu, zato jeteko pratitietapete kopernikanskerevolucijeiotudasumnogiautorisklonijidaprouavajumentalnirazvojuperiodima koji slede a ne u ovom ranom SM periodu. Moemo da razlikujemo tripodstadijuma:

1. Stadijum refleksa,

2. Stadijum organizovanja opaaja i navika

3. Stadijum SM IQ.

Prva iskustva sveta dete stie in utero, funkcionalnim zaivljavanjem primarnih polja korteksa,izmeu 28. i 32. nedelje gestacije, kada se javlja spremnost za prenos informacija u nervnom tkivu. Draikojedopirudofetusa(prvenstvenokinestetikeiauditivne)rasprostiruseposvim funkcionalno zaivelim oblastima CNS. Naime, tokom urastanja aksoni najpre zaposedaju mnogo ira podruja, difuzno se projektujui i preklapajui, da bi se sa sazrevanjem nervnog sistema ograniavali i specifikovali prema oblastima (Zeevi, ). Tako neintegrisane, drai se odreujuprema trajanju koje, funkcionalnim buenjem limbikog sistema, biva obeleeno prijatnou il neprijatnou. Prva proimanja sa svetom i ostvarivanje primarne dijade izmeu deteta i majke odvijaju se, dakle, jo prenatalno.Strukture koje se funkcionalno aktiviraju i povezuju u intrauterinom periodu (ekstrapiramidalni,cerebelarniispinalnipredeli)omoguavajubuenjerefleksnihaktivnostikojee,uokviru filogenetskidatogprograma,initidominantanoblikponaanjadetetatokomprvogmesecapostpartalnog razvoja.Stadijum refleksa

Period instinktivnog ponaanja, obeleen primarnom stopljenou sa svetom ibioloki determinisanom refleksnom aktivnou, predstavlja prvu etapu senzomotornog stadijumamentalnog razvoja. ulni imotoriki repertoar deteta su upotpunosti usmereni na zadovoljenjei nstinktivnih tenji. Refleks je element instinktivnog (nagonsko i instinktivno je u sutini ista stvar,ali jerefleks podreena kategorija u odnosu na nagon).

Ova etapa trajedo kraja prvogmeseca ivota, kada piramidni slojelija precentralne vijuge postaje funkcionalno osposobljen za inhibiciju ekstrapiramidnih impulsa i raanje voljnog pokreta.

Od 4-8 mes. toisto sazrevanje vlakana dovodi do koordinacije kortiko-spinalnih vlakanapiramidnog sistema, odnosno vlakana zaduenih za pokrete ruke i akesa vlaknima zaduenim zapokrete onih jabuica pa samim timse ostvaruje vizuo-motrna kontrola. Vizuo-motorna kontrola je uslov za razvoj sekundarnih cirkularnih reakcija (usmeravnje pokreta ka objektu, kojese razvija uz neophodno uee vida).

Stadijum organizovanja opaaja i navikaVe u 2-om mesecu ivota pa nadalje ulazi se u podstadijum u okviru SMperioda, a to jeStadijum organizovanihopaajainavika. Ova refleksna vebanja se uslonjavaju i uklapaju uorg. opaaje i navike.Organizovanu motornu aktivnost predstavlja: sistematsko uvoenje palca u usta ve,kao i kada deteprati predmet kojise kree, okree glavu prema izvoru zvuka.to se tie opaaja im dete pone da se smei, znai da ona prepoznaje odreene osobe.Socijalni osmeh- po picu je jedan od prvih organizatora psihikog ivota oveka, a javlja se oko 3-eg meseca. Mi imamo iranije osmeh koji nije socijalnog porekla, koji je refleksne prirode. Oko 4-ogmeseca javlja se prehenzija/hvatanje.Sposobnost hvatanja otvara nove mogunosti manipulacije.

Kako dolazi do toga da mi od puke refleksne aktivnosti imamo sada organizovane opaaje i navike?Tako to oigledno te aktivnosti porekla odrefleksa nisu zatvorene. One jesucirkularne aktivnosti jer se ponavljaju ali dete imsluajno izvede neki pokret koji bi mogao da bude zanimljiv zanjegov mentalni razvoj, a zanimljiv je ako moe da se uklopi u postojeu mentalnu strukturu, ono e nastojati da ponavlja taj pokret.Ako vetaki izvede neki pokret koji dete ne moe da uklopi upostojeu mentalnu strukturu ono ga spontano nee obnavljati. Isto tako ako dete sluajno izvede neki pokret koji jo uvek predstavlja njegovu dominantnu emu akcije on nee to ukljuiti u proces reproduktivne asimilacije. Ceo taj sistem je otvoren i zato dolazi postepeno do proirivanja polja aktivnosti refleksnih reakcija i pojave prvih organizovanih opaaja inavika.

Oslobaajuisebiolokenunosti,pokretiponikliizrefleksneaktivnostipostajuosnovzaformiranje shema akcija, koje se u vidu kinestetskih slika pokreta (kinema) belee u parijetalnimpredelima korteksa. Kinema je slika pokreta bazirana na kinesteziji. Osnovne sheme ostvaruju se preko toniko-posturalne oblasti, koja je osnov komunikacije sa okolinom (od masovne refleksne reakcije tela na senzorne drai - orijentacionog refleksa, do voljne panje i komunikacije). Ovo je doba primarnihcirkularnihreakcija(2-4/4,5),obeleenouvebavanjemiponavljanjem aktivnosti i uvrivanjem shema akcije (reproduktivna asimilacija). Ponavljanje je najpre iz, velikih zglobova. Pratei liniju proksimo-distalnogi medio-lateralnogpravca razvoja i miia, kaoi diferencijaciju tonusa muskulature dolazi domogunosti da sepree na sledei nivo.Ponavljanjeiuvebavanjeelementarnihialternativnihpokretaformiraprveobrise melokinetike praksike aktivnosti, to ukazuje na funkcionalno sazrevanje premotornih area frontalnog renja. U ovom periodu ne postoji diferencijacija izmeu sredstva i cilja - pokretje istovremeno i jedno i drugo.

Izmeu etvrtog i petog meseca ivota kortikalni analizatori postaju sposobni za prepoznavanje drai prema ulnim modalitetima, topografski ih odreujui u prostoru i usmeravajui pokret ka njima.Funkcionalnozaivljavanjesekundarnihkortikalnihpoljaimijelinizacijavlakanapiramidnogsistemaomoguavapojavuvizuomotornekontroleisposobnostihvatanja.Uvebavanjem i uslonjavanjem shema akcija javljaju se mogunosti praktikog razlikovanja iprepoznavanja (rekognitivna asimilacija) i uoptavanja aktivnosti - primene u novim situacijama(generalizujua asimilacija). To je period sekundarnih cirkularnih reakcija (4,5-8), praenpojavom procesa akomodacije kroz pokret prilagoen svrsi. Dolazi do zaetka diferencijacije izmeu sredstva i cilja, pri emu se pokret pretae u sredstvo za dosezanje objekata van tela deteta. Ponavljanje i uvebavanje prvih manipulativnih aktivnosti osnov su razvoja tranzitivnih poketa i ine prvetragoverazvoja ideomotornepraksije, iji su strukturalni osnov strukture parijetalnog(praxikon) i frontalnog (realizacija pokreta) renja i veze meu njima. U ovom periodu dolazi do mijelinizacije i funkcionalnog sazrevanja donjih cerebelarnih pedunkula(ime je omoguena preciznija koordinacija pokreta), delova optikog puta (brachia colliculi sup.,radiatio optica) i primarnih polja korteksa koja podstiu mijelinzaciju i funkcionalno buenje sekundarnih polja. Izlazak iz "zatvorenog kruga vlastitih organskih senzacija" uslovljen je prisustvom i uticajem socijalnogpolja.Deteizdvajaljudskilikkao"privilegovanstimulus"unizudrugihinajinteresantnijiobjektsavelikim"propenzitetomstimulacije",najprenediskriminativno,presocijalno, a potom diskriminativno, vezujui se za odreene osobe. Ovo je i period afektivne simbioze sa okolinom, kada se vlastito postojanje doivljava policentrino, a svet parcijalno; traje do sedmog - osmog meseca ivota, kada se javljaju izvedene sekundarne cirkularne reakcije (8-12), nastale koordinacijom sekundarnih shema. U ovom periodu, kao plod koordinacije shema akcije i aktivnosti prvih dograenih tercijernih polja korteksa, javlja se i prvi in praktine ili senzomotorne inteligencije.Svrsishodnaprimenaasimilovanogiskustvanaobjekterealitetapredstavlja akomodaciju. Ravnoteom izmeu potrebe i akcije,asimilacije i akomodacije, ostvaruje se in inteligencije. Sada se javlja upotreba orua, pa dete koristi neko orue da bi doseglo do cilja. Postepeno se orua koja se koriste za dosezanje cilja uslonjavaju, tako da to nisu samo orua fizikog karaktera ve se koriste i mentalna sredstva. . Prvi in IQ je senzo-motorna praktina IQ koju imaju i vii primati, s tom razlikom to primati ovu IQ ne prevazilaze. Za ove cirkular nereakcije se vezujepojava indicije, i kod deteta se budiinteresovanje za novo, kreativnost.

Odnos indicije, simbola i znaka

Sistem oznaavanja, sistem reprezentacije je Pijae nazvao simbolikim funkcijama (kasnije ga menja usemiotike-znakovne funkcije).

Indicija- Mora da postoji element neeg da bi se celina rekonstruisala. Indicija je nii nivo od simbola. Simbol je zamena za objekat. Indicija nije neposredna zamena. Ona je upuivanje na objekat.Javljasemogunostanticipacije/predvianjenaosnovuindicija.Kodindicijenema simbolike veze, na objekt ukazuje deo objekta. Dete na osnovu poznatog zvuka odbacuje flaicu kada doe do kraja. Kada neko neto prospe mrlja je indicija da se neto prosulo i na osnovu toga mi anticipiramo (na osnovu prolog iskustva). Ovo je zaetak indicije, kasnije se i ona ireprimenjuje, ali bez obzira na napredak vezuje se uvek za neto konkretno-neposredno (guranje u autobusu bez izvinjenja). Indicija je oznaiva, i oznaiva je i deo oznaenog, znai oznaiva i oznaeni su kod indicije celina (to to je neko grub je deo njegovog ponaanja). Indicija se javljaprepermanentnosti.Indicijajepredhodniksimbolizacijeizanjujepotrebnoformiranje reprezentacije.

Simbol Kod njega su oznaiva i ono to oznaava u posrednoj /neposrednoj vezi. Ta veza moe da bude subjektivna, kolektivna- kulturalno u civilizaciji (crnina se nosi kad neko umre).Oznaiva ima vezu sa onim tooznaava (golub je simbol mira).

Kod znaka su oznaitelj i ono to oznaava udaljeni. Znak je stvar dogovora, konvencije. Tako sujezik, merne jedinice su znakovni sistemi. Jezik nikako nije simboliki sistem ve glasovni, jerpostoji sloaj glasova (beba po roenju moe da izgovori sve glasove). Tokom razvoja se usvajaju glasovi sredine u kojoj dete ivi. Sloaj glasova se koristi za oznaavanje nekih pojava (svipojmovi su dogovoreni, kao nain sporazumevanja). Znakovni sistem se usvaja u preoperativnomperiodu.

Uvebavanje sloenijih manipulativnh aktivnosti ini osnov za razvoj sloenihtranzitivnih pokreta i ideatorne praksije, vezanih za funkciju parijetalnih oblasti korteksa.Javljaju zaeci sloenijih pokreta, mogunost manipulacije bimanuelnih aktivnosti.

Uovomperiodumijelinizujugornjicerebelarnipedunkuli(vezecerebelumasakimenom modinom, talamusom i bulbarnim jedrima), cingulum iansa lenticularis (veza izmeu neostriatum-a i pallidum-a) (163), a modalno specifina vlakna sekundarnih regija korteksa se funkcionalno dograuju i podstiu funkcionalno buenje optih asocijativnih (tercijernih) predela korteksa.

U osmom mesecu ivota dolazi do prevazilaenja simbiotskog odnosa sa majkom, uoavanjem celine njenog bia i postojanja koje je nezavisno u odnosu na dete; tada se stiu prva iskustva"evidentnosti vlastitog postojanja u vidu sapostojanja sa drugim". R. Spitz zapaa da dete upravo u tom periodu ivota poinje da na odsustvo majke reaguje izraenom uznemirenou i tugom (u ekstremnimokolnostimaitzv.anaklitikomdepresijom),oitootkrivimajkukaozasebnuprostornu celinu, nezavisnu od sebe.

DoivljajevidentnostivlastitogpostojanjaprvajeklicapojmaJA,koje,premaWallonovom shvatanju, biva steeno "individualizujui se od doivljaja i reakcija koje ga meaju sa okolinom"(156). Zaeci doivljaja permanentnosti objekta (materijalne postojanosti objekta i kad je van poljaula) se, prema Pijaeovim nalazima, manifestuju i u injenici da se osmeh, kao vid socijalnogponaanja, ne moe vie izazvati jednostavnim rasporedom elemenata koji podseaju na ljudski lik,ve se vezuje za odreene likove. Dete povezuje objektesa akcijama i akcije meusobno.

Otkrivanje novog i sistematsko ispitivanje svojstava objekata postaju cilj aktivnosti, koordinacijom shema ufunkciji nekeakcije.Krajem prve godine ivotanastajutercijarne cirkularne reakcije (12-18 mes.). Dolazi do sloenije manipulacije objektima, do koordinacije senzomotornihema akcije i dojasnije i sloenije upotrebe orua.Akcione sheme se tzv. recipronom asimilacijom koordiniu tako dajedne ine cilj a druge sredstvo; pokret slui radoznalosti i istraivanju sveta. Interiorizacijom koordinisanihshemanastajemogunostmentalnihkombinacijauokvirusenzomotorne inteligencije, koje se manifestuju mogunou manipulacije na mentalnom nivou; Pijae smatra mentalnekombinacijemotornomrefleksijom,kojapredstavljaodrazinteriorizacijeshemai njihovog preoblikovanja iz motorikih u mentalne aktivnosti.

Uslonjavanjem manipulacije predmetima stvara se sposobnost konstruisanja elemenata u prostoru,imepoinje razvojkonstruktivnihpraksikihsposobnosti,vezanihzafunkcijuparieto-okcipitalnihpredelamodane kore.Javljase radoznalost, zainteresovanostza otkria, praktini eksperimentiNpr. Pijaeov sin kucka po ormaru, pa po dr. predmetima i tako ih spoznaje.Stadijum senzomotorne inteligencije

I tako dolazimo do treeg podstadijuma SM perioda stadijum pojave prvih intelektualnih reakcija. Po Pijaeu do tada je dete glupo. Po Pijaeu IQ se javlja pre pojave govora, odnosno prepojave miljenja koje oznaava korienje govornin znakova. To jepraktina IQ koja se odnosi na manipulisanje objektima i koja umesto rei i pojmova koristi opaaje i pokrete org. u smisaone eme.(uhvatiti tap da bi se njime privukao udaljeni predmet je in IQ). Poetak ovog stadijuma je obeleen egocentrizmom i senzomotorna IQ dovodi do objektivnog univerzuma,u kome se telo pojavljuje kao element meu dr. elementima i kome se suprostavlja unutranji ivot u vlastitom telu.

Na neki nain ve permanentnostobjektapredstavljaintelektualnuaktivnost.Prvi oblikpermanentnosti objekta imamo oko 7-og meseca, kasnije imamo sloenije oblike permanentnosti objekta.Formiranje "sheme objekta",odn. postojanostiobjekta, dovodi donastajanjairazvoja interindividualnih oseanja.

Ova IQ se odlikuje time to se izmeu sredstva i cilja sada pojavljuje orue i dete tako reavapraktine probleme sve dopojave logikogmiljenja.Zatimpovlaenjepodloge na kojojjepredmet da bi dovukli taj predmet je jedna karakteristina aktivnost. Neto znaajno kasnije emo imati - korienje drugog objekta (2 godine). To su sve inteligentni inovi.

Kako dolazi do tih inteligentnih inova?Mi smo na poetku SM perioda imali jedno dete koje ne razlikuje sebe od drugih. Uporedo sapojavom self-a (ja) javlja se i tzv. eksterioracija (pospoljavanje materijalnog sveta) - beba se sada ne zadovoljava samo da ponavlja pokret, ve ga namerno menja da bi posmatrala rezultat promene.Deca izvode eksplorativne-istraivake aktivnosti, koje su jouvek vezane za telo, pokret, opaanje. Poto je inteligencija isto praktina (nema reprezentacije u miljenju), deca eksperimentiu uprostorukojiihokruuje.Tojevarijantabeskonanog bacanjapredmeta(9-10meseci).To roditeljima moe da se uini besmisleno, ali to je ustvari jedan experiment. Bacanje podrazumeva gledanje gde e predmet da padne. Nama je lako da utvrdimo gdee predmet da padne jer smo to ve imali u iskustvu. Beba to nikada nije imala u iskustvu ina taj nain ona stie razliita iskustva.

16.SENZOMOTORNI STADIJUM:KONSTRUKCIJA STVARNOSTI (OBJEKT, PROSTOR, VREME, UZRONOST)

Kao rezultat svih promena u SM periodu formiraju se 4 osnovne praktine kategorije:

1. prostora

2. vremena

3. uzronosti

4. objekta

Prostor

Prostor i objekt su povezani. Na poetku SM perioda dete ne razlikuje ja i ne ja(policentrino doivljavajnje tela sebe -doivljava sve dr. van njega kao produetak svog tela), pa tako ne razlikuje ni ova dva pojma. Taktilitet je prvi inioc doivljavanja prostora. Prostor se doivljavapare po pare. Poinje se od zone usana i lica-oralne zone, preko ake do ostalih delova tela. Svi delovi tela se doivljavaju najpre iskustveno, preko njihove neposredne upotrebe da bi kasnije tekdobili svoje ime. Jedini izuzetak je genitalna zona. Deca su ve oko tree god. svesna razlika upolovima i tada usvajaju pojmove vezane za polna obeleja. Znai ona prvo ovladavju pojmom pa tek u genitalnom periodu dolaze do SM iskustva upotrebe genitalija. Oko 6 meseca doivljava se celina tela, koje je nezavisno od okruenja i tela drugih, ali jo uvek nema permanentnosti objekta. Kako se vizuelno opaanje i motorika (dete poinje da hoda) usavravaju, doivljaj se bogati kroz ono to dete vidi i kroz igru (hodajui). Tako dete na SM nivou iskustveno zna da je neto gore ili dole, da bi tek kasnije usvojio pojmove. Tako dete iako jo uvek nema formirane pojmove malo/veliko iskustveno znada neto malo moe da stane u veliko, ali da neto veliko ne moe da stane u malo. Ovo je krucijalni period za integraciju praksinih iskustava (imitacija, konstrukcija po modelu).

Znai na kraju SM perioda formira se kategorija prostora - dotle postoji onoliko prostora kolikopostoji i ulnih drai. Posebno je usni prostor, posebno je vizuelni (on posebno nema one karak. kojeeposle stei) prostor,auditivni,poloajni. To je doivljaj nekoliko raznovrsnihprostora koji su meusobno nekoordinisani, i svaki od njih je usmeren na vlastite pokrete i aktivnosti.Tek na kraju SM perioda-oko 2 god. imamo koordinaciju i ocelovljenje prostora u jedan koncept, opti prostor.

ObjekatOko 6 meseci se javlja svest o odvojenosti tela od okruenja i tada objekt nije celina sa telom. Pa zato ono to nije u domenu ula ne postoji.Dete prepoznaje osobe/uslovno reeno/ali ne kao osobe nego kao ulne utiske koji su relativno isti i koji se pojavljuju tu i tamo esto, ali jo uvek nema ideju da kada osoba izae iz prostorije jo uvek postoji. Zato je u periodu od 6-12 meseci jako vano da se majka ne odvaja na due od deteta. To je period u kome se moe javiti anaklitika depresija, pa je zato jakovano da se majka vraa detetu uvremenski normalnim razmacima.

Permanentnost objekta/postojanost objekta, znai dadete ima idejuda objekat postojiiako nije u neposrednom opaaju se javlja tek od 7 meseca. Procena permanentnosti: (U 7-om mesecu sepermanentnost javlja,a u 9utvruje). Ako se dete igra nekom igrakom, mi prekrijemo igraku nekom pelenom (pre 7-og meseca dete nema eksplorativnu aktivnost).Ono ne skida pelenu da bi nalo igraku-eventualno plae. Nema ideju o permanentnosti objekta. Oko 7-9 meseca kada se ova reakcija javi ona je uglavnom vezana za akciju subjekta. Potrebno je da se dete igra igrakom pa da je mi pokrijemo, pa da ono skloni pelenu i nae igraku. Ako se ne igra, ako beba nijeukljuena u igru, nee pokazati permanentnost objekta. Kasnije sepermanentnostuslonjava.

Oblici permanentnosti

- Iza dva zaklona- privuemo panju deteta nekim objektom-igrakom, ta igraka se kree, i ide iza nekog zaklona A (dete sada ne vidi igraku).Onda se opet pojavi u nekoj pozicijipa nestane iza drugog zaklona B, pase ponovo pojavi. Deca oko 12 meseci ivota imaju rezidualnureakciju(ona se javlja pred kraj izvedenih cirkularnih reakcija).Onog trenutka kada igraka nestane iza zaklona B deca vraaju pogled napoetnu poziciju, oekujui objekt iza zaklona A. Uzastopna premetanja u prostoru nisu jo uvek koordinisana sa vremenskim serijama pa se javlja rezidualna reakcija (pogled ka poetnojpoziciji-oekivanje da e se taj predmet pojaviti na poetku). To imamo i van eksperimentalne situacije.

-Postojae i vii oblicipermanentnosti -duplo skrivanje.Sakrijemo u kutiju igraku pa tu kutiju sakrijemo ispod nekog ebeta. Onda imamo varijantu deliminih rezidualnih reakcija- da trai kutiju ispod ebeta ali mu i dalje ne pada ideja duplogskrivanja.Ta sposobnost duplog skrivanja se razvija oko 18 meseci. Uperiodu 18 meseci se kao to vidimo postojanost objekt definie. Kada objekt postane postojan on se interiorizuje, pa se za njega formira slika ili re. Interiorizacija je tekovina preoperativnogperioda.

VremeProstorne i vremenske serije se oigledno ne koordiniu na poetku SM perioda. Tee paralelno sa objektivacijom uzronosti. Da bi se razumeliuzrok i posledica je vanorazumevanje vremena.To je vreme kao odraz trajanja akt. u prostoru, zato se i kae SM. Znai vreme se sve do pojave logike procenjuje kroz kretanje. To je subjektivna kategorija vremena, zbog naina na koji svako posebno vrednuje dogaaje uprostoru.Vreme je trodimenzionalna kategorija- prolost, sadanjost, budunost. Trajanje usadanjostije integralnideo SMiPOP. Tokom preoperativnogperioda detepostoji usadanjosti, ononepovezuje svoje dananje iskustvo sa onim od jue, niti integrie ponaanje sa oni to e se sutra desiti. Konkretne logike o. omoguavaju metriko vreme, koje omoguava da se subjektivno vreme koordinie. Za to je neophodan odnos izmeu delova i celine - klasifikacija. Dete treba da ovlada inkluzijom klasa, da shvati da je npr. subklasa minut deo vee klase odnosno asa. Dete ivi u sadanjosti sa mogunou da integrie prolost. Kauzalitet omoguava to da dete imajasan uvid da njegovo sadanje ponaanje rezutanta prolosti. Sa pojavom formalnih operacija dolazidomogunostianticipacijebudunostisvojeponaanjeusklaujemosabuduim ciljem. Dete je i pre ovog perioda znalo ta znai sutra, ali nije organizovalo svoje postupke uskladu sa tim, jer mu tada koncept budunosti nije bio dovoljno jasan. Na nivo formalnih operacija dete pravi hipoteze hipotetiko-deduktivno miljenje.Vreme mora da doeka formalne operacije da bi se ostvarilo kao trodimenzionalna kategorija.

UzronostUzronost u SM periodu nema vezesa logikom. Uzronost se javlja uodnosu akcije i reakcije. Pre toga se javlja magijsko fenomenoloka uzronost (fenomenistika je jer bilo ta moe da izazove bilo kakvo dejstvo, a magijska je jer je usmerena na dejstvo subjekta). Npr. dete ima neke igrake (iznad kreveta). Ono to pokrene udarcem i u tom trenutku sluajno se neto drugo desi-pokrene se neto ispred njega ili se uje neki zvuk. Dete je ubeeno da je to izazvalo svojimpokretom, da ono moe i dalje da pravi takve reakcije.To je ustvari ideja delovanja na daljinu, dvepojave vremenski podudarne-sinhrone su i povezane. Pravljena je paralela izmeu ove uzronosti i verovanjem primitivnih plemena (vudu-lutkice). Ta magijsko fenomenoloka uzronost je vrloprisutna kod primitivnog uma. M-F uzronost postoji i u nekim psihijatrijskimbolestima. Postoji regresija na taj raniji nivo-posebno kod paranoje.esto se deava da se i u svakodnevnom ivotu ljudi koriste ovom magijsko-fenomenistikom uzronou, kao npr. srean objekt za ispit. To nam govori da semagisko-fenomenistika uzronost prevazilazi racionalno, ali nei emocionalno.Tokom 2 god.dete razbira uzrone odnose meu objektima i na taj nain objektivizira uzroke i smeta ih uprostor. Jasno izdvajanje uzroka i posledice imamo tekna kraju SM perioda.

Strukture SM perioda

Na ovom nivou otkrivamo kompozitne akcije koje se izvravaju postepeno ili priblino, poto dete nije u stanju da reprezentuje to bi mu omoguavalo da se bavi sloenijim odnosima. Njegove kompozicije su proste akcije koje se niu jedna za drugom, ali koje ipak obrazuju neku vrstu strukture. U SM periodu strukture su praktine, to su grupe premetanja. Pomeranje AB i pomeranje BC mogu se koordinirati u jedno jedino pomeranje a toje AC. Pritom put AC ne moe daproe kroz B ako AB i BC nisu upravoj liniji.A-------B-------C

Inverzija -Ona jo uvek nije misaona ve praktina, i u miljenju deteta e biti prisutna u periodu konkretnih operacijama. To znai da dete moe da ode iz take A u taku B i da se vrati natrag iz take B u taku A. Kompozicija AB i njena suprotnost BA daju nulto pomeranje (Inverzna akcijaponitava prvobitnu akciju - akcija izvedena telom u jednom pravcu, pa u suprotnom, ponitava tu akciju).Pomeranja su asocijativna, to znai da u sledu ABCD imamo AB + BD =AC + CD. Ovo znai da se do jedne iste take D moe doi polazei od A razliitim putevima, to ini obilaznoponaanje.Aditivnost.Ako idete od take A do take B i od take B do take Cto je isto kao da ste ili od take A do take C.A B D C To je ono to ebiti operacija, saznajna operacija na nivou konkretnih logikih operacija. Ovo je na telesnom iskustvu u SM periodu. ZatoPgt. kae da jesaznanje SM porekla.

17. AFEKTIVNI ASPEKT SENZOMOTORNIH REAKCIJA

Imamo i afektivne promene u SM periodu koji prate kognitivne promene i gotovo da je nemogue razdvojiti (po Pgt.) ova dva tipa razvoja. To su samo razliiti obliciispoljavanja mehanizma.

-Prvomstadijumu refleksnih tehnika odgovaraju instinktivni nagoni povezani sa hranjenjem i osnovne emocije. Emocije su svedene na prve nagonske tenje, nediferencirane, globalne, elja da se preivi. Uoena je veza izmeu dranja ipoloaja tela. Npr. prvi strahovimogu d anastanu zbog gubitka ravnotee ili nagle suprotnostiizmeu trenutnogpoloaja isluajnog dogaaja.

-IIstadijumu,kada se ijavljapoetak SMIQ, odgovara nizelementarnih kojisu povezanisa oblicima sopstvene akt.: prijatnost, neprijatnost, zadovoljstvo i bol, prva oseanja uspeha i neuspeha. Ovaj nivo afektivnosti svedoi o vrsti opteg egocentrizma i stvara iluziju. Odoje se u poetku zanima za svoje telo, pokrete i rezultate tih akcija. Ovaj stadijum se naziva narcizam,odnosno Narcizam bez narcisa.Dete je narcis jer je sve koncentrisano na njega, sve hoe odmah i sada. Kae se bez narcizma jer dete nema svest o sebi, o svojoj linosti.

-III nivo njega obeleava izbor objekta tj. objektivizacija oseanja i projekcija na dr. akt.Decentralizacija -proces postepenog eksternalizovanja sebe istavljanje sebe meu dr. objekte. Emocija se vie ne svodi na globalno jedinstvo. Afektivni izbor objekta je povezan sa IQ obrazovanjem objekta. Izbor objekta se odnosi pre svega na majku i dr. rodbinu. To je poetakrazvoja simpatija iantipatija.U SM periodu jezaetak jasnih linih oseanja.

Imamo i afektivne promene u SM periodu koji prate kognitivne promene i gotovo da je nemogue razdvojiti (po Pgt.) ova dva tipa razvoja. To su samo razliiti obliciispoljavanja mehanizma.

-Poetni adualizam To su afekti karak. za prva dva stadijuma. Tada jo uvek ne postoji nikakva svestosebi,odnosnogranicaizmeuunutranjeg-doivljenogsvetaispoljanje realnosti pa se zato ovaj kontekst i naziva adualizam. Frojd je govorio o narcizmu, ali on nije uvideo da seustvari radi o Narcizmu bez narcisa.Ana F. je kasnije pojasnila taj konceptprvobitnog narcizma u smislu da dete ne diferencira sebe u odnosu na dr. Dete je narcis jer je sve koncentrisano na njega, sve hoe odmah i sada. To usmeravanje je nesvesno, jer je nastalo kaoposledica neizdiferenciranosti. Kae se bez narcizma jer dete nema svest o sebi, o svojoj linosti. Afekti koji seopaaju u ovom adualistikom kontekstu najpre zavise od optih ritmova,koji odgovaraju ritmovima spontanih i ukupnih akt. organizma u smislu smenjivanja stanja napetostiioputenostiilineegsl.Oviritmoviserazlikujupotraganjimazaprijatnim stimulusima i nastojanju da se neprijatni izbegnu. Jedan od najvie prouavanih simptoma zadovoljstva je osmeh. Uoeno je da se na samom poetku javlja tzv.fizioloki osmeh posle dojenja, bez prisustva bilo kakvog vizuelnog stimulusa. Takoe su zabeleeni i rani osmesi na objekte u pokretu. Reakcija na ljudsku figuru je ispitana putem maski, koje su bile vie-manjepotpune (oii elo bezusta) i njima suse analizirali opaajni pokretai uroenihmehanizama. Tom prilikom je zapaeno da oi i gornji deo lica igraju vanu ulogu. Krajnji zakljuak je da dete na samom poetku ne prepoznaje osobu drugoga, ali s obzirom na to da osmeh odraslog izaziva i podstie osmeh deteta onubrzo postaje sredstvo razmene i diferencijacije osoba i stvari.

Posrednereakcije Tokom3i4stadijumaseumnoavajupsih.zadovoljstvakojase neposredno nadovezuju na organska zadovoljstva. Kad god se izvori interesa menjaju uoavaju se i nova ponaanja u prisustvu nepoznatog. Tako se javlja uznemirenost pred nepoznatom osobom, reakcija na neobinost, vea ili manja toleracija na stres. Ova tolerancija na stres je vea ako se konflikt javi u sklopu kontakta koji su u dr. situacijama prijatni. Tako kontakt sa osobama postaje sve vaniji nagovetavajui prelaz sa razmene na komunikaciju. U sistem razmena spada: imitacija, itanje, gestovni znakovi, mimika.. Dete reaguje od togdoba na osobe mnogo specifinije nego na stvari iuspostavlja se neka vrsta uzronosti koja se odnosi naosobe,dogod one pruaju podrku, zadovoljstvo, sigurnost. Celina tih afektivnih napredovanja je zajednika sa optom strukturacijom postupka.

Objektski odnosi U toku 5 i 6 stadijuma dolazi do afektivnog izbora objekta i to je Frojd smatrao za transfer libida sa narcistikog ja na osobu rod.. Psihoanalitiari govore o objekatskim odnosima, oni su shvatili da pojavljivanje tih objektskih odnosa je obeleavanje dvostrukog stvaranja: stvaranje ja diferenciranog od osobe drugoga i stvaranje drugoga koji postaje objekt afektivnosti. Boldvin je istakao ulogu imitacije pri izgraivanju ja to potvruje uzajamnu zavisnostikomplementarnostnastalihformiegaialterega..Afektivnadecentracijajeu uzajmnom odnosu sa saznajnom decentracijom, ne zato to jedna vlada dr. ve zato to se obejavljaju u skladu sa istimprocesom celine. Detetova afektivnost e se vezati za postojane objekte koji se mogu smestiti u prostor i za izvore spoljne uzronosti koji postaju osobe. Guan Dekari jeu svom istraivanju pokazala da postoji korelacija izmeu etapa afektivnosti koje se odnose na objektske odnose i stvaranja ema objekta. Osnovni faktor objektskih odnosa je odnos koji se uspostavlja izmeu subjekta i afektivnog objekta. Tako je pokazano da je njihova interakcija nezavisnapromenljivaveliina,anefaktormajke,kakosedugoverovalo.Uistra. diferencijalne i individualne psih. je ustanovljeno da majka moe da izazove raz. rezultateprema optem ponaanju deteta, a isto tako raz. deca pokreu raz. reakcije kod majke. pic je uveo pojam hospitalizacija, pod kojim je podrazumevao posledice odvajanja deteta od majke usled dueg bolnikog leenja. U takvimsluajevima je zabeleeno zaostajanje u razvoju deteta iregresijeusluajuduegodvajanja.Nijemajkaosnovniuzroktomevenedostatakpodsticajnih meudejstava. Ta meudejsta mogu da se vezuju ne samo za majku ve i za dr.osobu ako je taosoba stvorila poseban nain optenja sa timdetetom.

18. TEORIJA STADIJUMA U SAZNAJNOM RAZVOJU STADIJUM INTUITIVNE INTELIGENCIJE

PREOPERATIVNIPERIOD(od 2-7 godine ivota)

S obzirom da je fokus Pijaeovog rada bio baziran na razvoju IQ, on je ovaj preoperativni period tumaio kao vetaki jer se sa IQne deava promena ona je i dalje praktina. Ova faza seizdvaja po sposobnosti koja se udruuje sa IQ a to je miljenje, i bez njega nema reprezentacije. Ono je uzrokmisaonih sadraja, koji se kasnije uslonjavaju to jeodreeno svestranou iskustva.

Pojavom semiotike funkcije, kao mogunosti diferencijacije izmeu oznaitelja (simbola iliznaka)i onoga to on oznaava, senzomotorni modusi reavanja problema i upoznavanja sveta bivajuprevazieni novim kvalitetom postojanja, olienim usposobnosti reprezentacije. Prelazak sa"logike akcije"na"logikupojmova",omoguenreprezentacijom,oznaavapojavu stadijuma prekonceptualnog miljenja.Logikaakcije SMperiodaAko meneto udari pau, alogikapojmova podrazumeva da ne moram neto da uradim, ali to mogu da objasnim. To je obeleavanje injenica, pa tako izlazak sunca obeleava dolazak dana. U SM periodu se akcije i akt. koje tome slede dovode u vezu. U preoperativnom periodu se akcije interiorizuju (kad utnem loptu u gol,poenzanas),reprezentacijapredstavljamogunoststvaranjapredstava.Akcijasenemora imenovati ili biti prisutna da bi se za nju znalo. Krajem SM perioda se akcije interiorizuju do nivoa spremnosti da se na neki nain objekti obelee. U SMperiodu su zaeci pojmova veliko/malo, ali se ovi pojmovi ne imenuju.

U SM periodu govorimo o nauenim obrascima akt. koji predhode mentalnim slikama. Preko mentalnih slika dete ima motoriki koncept izvrenja zad., pa se u odnosu na objekt kombinuje adekvatan pokret. Prvi obrisi reprezentacije uoavaju se u takozvanoj odloenoj imitaciji, koja predstavlja zaetaka simbolizacije iskustva putem izdiferenciranih oznaitelja (signifikatora). Semiotika funkcija se dalje uslonjava pojavom simbolike igre, crtea, mentalne slike igovora koji predstavlja "verbalnu evokacijuprolihdogaaja".Simbolikaigra,obeleenasubjektivnimsistemomsimbola,predstavlja asimilaciju stvarnosti koja je neophodna za intelektualnu i afektivnu ravnoteu deteta; crte, kao oblik semiotike funkcije, u isto vreme poseduje obeleja simbolike igre i mentalne slike(kaopokuajimitacijestvarnosti);mentalne slike zapravopredstavljajuinteriorizovanu imitaciju, aupreoperativnom periodusuuglavnom statikogkaraktera; govor, kao verbalna reprezentacija, omoguava da senzomotorna i iskustva psihomotorike, uobliena u re, postanupojmovi na nivou svesti; uslovi za pojavu govora predstavljaju deo ireg skupa, pripremljenog tokom stadijuma senzomotorneinteligencije.Reprezentacija-aktivnost, oliena u odloenoj imitaciji, interiorizujui se u mentalnu sliku postaje reprezentacija-misao, uobliena sredstvima semiotike funkcije - simbolom i znakom.Simbol je,madaposedujediferenciraneoznaitelje,jouveknekonvencionalanivezanzapojamkoji oznaava,dok znakpodrazumevausvajanjespoljnihmodelakanalomimitacijeinunojekolektivan. "Mehanizam socijalnog feedback-a" je u osnovi prvih oblika semiotikog ponaanja ibazini mehanizam formiranja semantikih kategorija.

Nastankomsemiotikefunkcije,inteligencijapostaje"dinamogenasutinamiljenja".Inteligencija, nastala iz akcije, i miljenje, ije je izvorite u fantazmima, prvim oblicima predstava nastalim individualnim iskustvom ili iskustvom predaka, od pojave reprezentacije poinju da se dopunjuju i proimaju tako to"inteligencija razreava, a miljenje shvata".

Intenzivna dogradnja tercijernih predela korteksa, kao i mijelinizacija lemniscus medialis-a, corp.striatum-a, radiatio somestetica krajem druge godine, akustikog puta, tr. pyramidalis-a, tr. fronto-pontinus-aifornix-autreojietvrtojgodiniivota,omoguavajujasnijudiferencijacijui integraciju drai i aktivnosti, ime se otkriva novina u doivljaju sopstvenog tela kao jedinstveneprostorne celine, individualizovane u odnosu na prostor drugih i objektivni prostor. Senzomotorne sheme, bazirane na iskustvu i proete oseanjima, bivaju interiorizovane i uklopljene u semiotiki sistem, spremne da se uoblie u pojam i koriste za reavanje problema u ravni psihomotorike. Madaprepoznati, pojmovi se u ovom periodu jo uvek ne otkrivaju u ravni meusobnih odnosa i usmeravanja vlastitih aktivnosti ka njima. Poeci dejeg miljenja i socijalizacije obeleeni su egocentrizmom i intiuicijom. Upravo je prekauzalitet vezan za intuiciju i egocentrizam. Intuicija i egocentrizam su iz razliitih prekauzalnih mehanizama. Intuicija se oslanja naopaaj. Egocentrizam se takoe oslanja na opaaj, alidete ne razlikuje svoju stajnutaku od stajne take dr.osobe.

19. PREOPETATIVNI STADIJUM: SOCIJALIZACIJA AKCIJEOsnovne odlike preoperativnog perioda su:

1. Socijalizacija akcije-U SMP su akcije bile motorne, sada dete moe da rekonstrue akcije i anticipirasledeuakciju.Detenijeogranienonamotorikuiopaanje.Pojavagovora omoguava poetak soc. akcije jer podrazumeva razmenu govora sa drugima.

2. Nastanak misli- Po Pijaeu do 2 god. nema miljenja, miljenje nastaje pounutravanjemgovora.

3. Intuicija- neka vrsta logike detinjstva u periodu izmeu 2-7 godine ivota.U SMP dete je egocentrino i tajegocentrizam je vezan za vlastitu telesnost (za opaaj i pokret) i tone iz take narcisoidnih pobuda, ve dete ne razlikuje svoje telo od dr. tela i to je prvobitni egocentrizam. Krajem SMP dete sebe uspeva da smesti kao autonomno i autentino telo-objekt meu druge objekte (ive i neive) i sada se otkriva noviuniverzum (U SMP on je senzorni ipredmetni).Tajnoviuniverzumpodrazumeva:

1. Socijalni svet razlikovanje vlastitog bia od drugih ljudi.

2. Svet unutranjih reprezentacija - Svet miljenja, miljenje je egocentrino jer dete ne razlikuje vlastitu misao od miljenja drugih ljudi izmeu fizikih i unutranjih zakonomernosti.Egocentrizam u miljenju ne dozvoljava realnu procenu situacije ni sebe samoga. Ne postojir azlikovanje izmeu idealnog self-a i nekog realnog self-a. Tek na mlaem kolskom uzrastu imamo razdvajanje idealnog self-a od realnog self-a. I MR prolaze kroz iste faze ali sa usporenjem (ovde je odriva hipoteza slinih sekvenci). Dete u 3-4 razredu stie do te faze koji su deca stigla u 5-oj godini, ne razlikuju idealni i realni self i on takav tvrdi da je najbolji. To je disbalansizmeurealnogokruenjainjegasamog.Tojeegocentrinapozicija.Misao natopljena emocijom koja je takoe nekontrolisana. Emocionalna natopljenost ne dozvoljava to razlikovanje vlastite i realne pozicije.

Socijalna akcija -Poeci se vezuju za SM imitaciju, soc. smeh se prvi put javlja kako kae pic u 3.mesecu. To je smeh koji upuujemo drugima, a taj drugi je uslovno drugi. Soc. smeh je uslovljen skupom ulnih utisaka koji su izvordobrobiti za dete. Sva ranijaosmehivanja su refleksne reakcije.Senzomotorna imitacija je jedan oblik soc. akcije-dete imitira pokrete dr. ljudi i uvebava tepokrete imitirajui ih. Delovi tela koji su pokretljiviji se lake imitiraju, tei modeli su oni koji se tiu nevidljivih delova tela, kao npr. lica, glave. Imitiranje zvukova sledi slian tok, a kada se onipoveu sa odreenim akcijama onda se produuju u usvajanje jezika (elementarne re, razdvajanje glagola i imenica pa na kraju reenice u pravom smislu rei). Ljudski govor je dobrim delom zasnovan na imitaciji. Imitacija je nasleena sposobnost, ali je to tehnika koja se ui. im nekog imitiramo to je jasno razlikovanje sebe u odnosu na svet i na potrebu za tim. U sluaju pervazivnogporemeaja razvoja, ili u sluaju DMR neemo imati imitaciju. Negde zbog toga jer su strukture motorike oteene, negde jer je prepoznavanje ometeno, a kod pervazivnog poremeaja zbog nedostatka motiva da se ukljue u soc. kontakt, a samim tim i da imitiraju. Kada nastane govorzapoinje soc.akcija.

Socijalne akcije imaju karakteristike koje ovaj period odvajaju od dr. a to su:1. Odnos potinjenosti odrlaslima dete je ovakvo prvo zbog veliine odrlaslih i zbog toga jerotkriva univerzum govora-informacije se ne prenose vie samo pokretima. Dete primeuje da ta odrlasla osoba poseduje mnogo vie znanja, lako upravlja i manipulie govorom. ovek jepokoran jer se plai,a posluan jer nekog voli. Opasno jeu ovom periodu manipulisati strahom,pogotovo strahom od ostavljenosti.2. Igra nema saradnje sa dr. decom, nema operacije. Kada se dete igra u istoj prostoriji sa dr.decom nismo sigurni da li onisarauju. Javljaju se tzv.kolektivni monolozi-svako dete pria za sebe, podrazumevajui da ga dr. deca sluaju i razumeju pa zbog toga ne primeuje da ga dr.deca ne sluaju. Takva vrsta monologa se zasniva vie u obostranom podsticanju na delanje nego u razmeni misli. U kolektivnim igrama iliigrama sa pravilima deca ovog uzrasta se igraju svako za sebe ne vodei rauna o pravilima suigraa. Deca ne umeju da se raspravljaju izadravaju se na sukobljavanju svojih suprotnih tvrenja. Dete na ovom uzrastu se teko moepostaviti na mesto svog sagovornika i govoriti o sebi. Dete kroz govor uoava da moe korigovati ono to mu nedostaje, ili da kae da je neto uradilo iakonije.

3. Malo dete ne govori samo dr. ve se obraa i samo sebi kroz pojedinane monologe koji prate njegovu igru. Solilokviji su u stvari ti pojedinani monolozi, kada se dete igra i pria. Npr. Kao kad glumac izae na pozornicu i sam govori okrenut ka publici, ali kao da govoriza sebe naglas. Ovi solilokviju su uporedivi saonim to e kasnije postatiunutranji kontinuiran govor odraslih ili adolescenta. Razlika ovog govora odraslih i solilokvija je u tome to se solilokviji izgovaraju naglas i to su pomono sredstvo za neposredne akcije.Smatra se da soliokviji i kolektivni monolozi ine 1/3 govora kod male dece,zatim pravilno opadaju do 7 god.

20. PREOPERATIVNI STADIJUM: NASTANAK MISLIMisli nastaju pounutravanjem govora. Imamo 4 faze:

1. Evokacija i anticipacija akcije,2. Ludiki simbolizam i dvostruki egocentrizam

3. Verbalno miljenje4. Prelogikainterpretacijafizikih zakona

Evokacija i anticipacija Evokacija je prizivanje u svesti, akcije vie nema ali je moemoprizvati na mentalnom planu. Anticipacija je predvianje nove akcije, jerpostoji miljenje.

Ludiki simbolizam-U drugoj polovini druge godine ivota dolazi do pojava simbolike f-je.Simbolika igra je razlikovanje znaka i oznaenog, tzv.kobajagi igra. Ispoljava se tzv. ludiki simbolizam(homoludens-ovek koji se igra) igrajui simbolizam, simbolizam koji se ispoljava kroz igru. Ludiki simbolizam predstavlja oivljavanje interesantnih dogaaja u mislima. Ovaj oblik miljenja koji nikad ne nestaje, i mnoge umetnosti su ponikle iz igre-karnevali.

Pgt. kae da je ta simbolika f-ja u 2-oj godini ivota dvostruko egocenrina: Dvostrukoegocentrinasimbolinamisaopredstavljanajranijioblikmiljenjadeceupreoperativnom periodu. Simbolika igra je egocentrini pol miljenjakoji jedva premauje snove.

-Ta simbolika igra predstavlja grub falsifikat stvarnosti, ona potpuno podvrgava stvarnost vlastitoj potrebi-eljama (oslanja se na potrebe deteta), emi miljenja. Tako npr. dete koje se igra sa lutkom ponovo proivljava sopstveni ivot, ali tom prilikom ispravlja po vlastitojzamisli.

-Subjekt se ne podvrgava stvarnosti, a osnovno oruesu slike i simboli. Simboli koji se javljajus u individualni i lini, to nisukolektivni simboli koji imaju karakteristiku znaka u optojpopulaciji. Tako npr. esto ne znamo ta neto znai dok nam dete to ne objasni ta pod tim misli.

Verbalno miljenjeU preoperativnom periodu se izgrauje inventivnost-radoznalost, period kada deca izluuju svoje roditelje. Graenje i dograivanje elemenata konstruktivne praksije zahteva akt. tercijalnih oblasti u funkcionalnomsmislu(multimodalnaisupramodalnaobradainformacija).Tercijalnezone se razvijaju do 25 god.ivota, odnosno sve dok ovek bogati svoj mentalni ivot-prvenstveno se misli na intrakomusuralne iintrahemisferine veze.Verbalno miljenje se oslanja na govor i njega pratimo na nain na koji dete postavlja pitanja.U ovom periodu deca stalo postavljaju pitanje: ta je to? Zato je to?. To je beskrajno dosadno, a napola pitanja ne znamo dadamo odgovor. Zato ne umemo da odgovorimo?Zbog togato se naa koncepcija ne poklapa sadeijom koncepcijom sveta.Kod decene postoji razdvajanje uzroka i cilja. Istovremeno eli da spozna uzrok i cilj.Dete posmatra kako se kamen kotrlja na terasi koja je blago nagnuta. Pa postavlja pitanje zato se kotrlja? Dete se ne zadovoljava odgovorom, da se kamen kotrlja jer je terasa kosa, jer detene eli samo da sazna uzrok, ve za njega mora postojati cilj ka kome je kamen usmeren. Cilj smo mi jerstojimo dole, pa dete misli da se kamen kotrlja da bidoao do nas.U miljenju vlada:1. Animizam2. Finalizam(nerazlikovanje uzroka i posledice)3. ArtificijalizamVrlo esto su ovi oblici miljenja povezani i teko ih je potpuno zavisno razlikovati, a nema nipotrebe jer se javljaju u kompletu.Artificijalizam (artefakt-vetaki)je ubeenje da je sve napravljeno zbog ljudi i za ljude. Miljenjeje zavisno od trenutne klime i obrazovanja deteta i od njihovog verovanja. Dete e rei da su ljudi sagradili stvari ili da je Bog konstruisao stvari na isti nain kao i ljudi. Npr. planine rastu poto su ljudi posadili kamenie; jezera su iskopali ljudi i dolili vodu.Finalizam- Ve imamo cilj sve je usmereno cilju, nema sluajnosti. Tako npr. Zato se enevskojezero ne protee do Berna? Objanjenje deteta: zato to svaki grad trebada ima svoje jezero; Zatopostoji veliko i malo brdo?Objanjenja deteta: veliko brdo slui da po njemu hodaju veliki ljudi i da se ide u daleke etnje, a malo brdo da po njemu idu mali ljudi i da se po njemu etaju deca i da idu u kratke etnje.Animizam- je ubeenje da su neivi objekti ivi i pri tome da imaju izvesnu svest, odnosno sklonost deteta da neivim objektima daje osobine ivogsveta.U poetku, vrlo rano je ivo ono to deluje ima jasno definisanu neku f-ju. Npr.penas greje,sunce sija da nas greje. Potom veruje dasu iva tela koja se kreu. U3-4 godine kada pitate dete da li je kamen iv, dete kae da nije, a kada ga gurnete kae da jeste. Tako emo teko ubediti dete daje drvo ivo bie. Kasnije se tomenja, pa serazvijaideja da nije neposredno iv objekat koji se kree nego tela koja senaizgled kreu sama od sebe kao npr.vetar, nebeska tela. S dr. str. za ivot se vezuje svest, i to ne svest istovetna ljudskoj svesti ve minimum znanja koja su neophodna stvarima da bi vrila akcije, a naroito da bi se kretala i upravljala ka ciljevima. Tako oblaci znaju da se kreu poto donose kiu. Kasnije deca smatraju da je samo spontano kretanje obdareno sveu. Npr. oblaci vie nita ne znaju poto ih nosi vetar. Tako dete zakljuuje da su nebeska telapametna. Dete misli da ga Mesec prati, jer im egocentrina misaone dozvoljava da razmilja na temu ta se deava sa ljudima koji idu u suprotnom smeru, kako njih prati.Ovakva miljenja nastaju zbog egocentrinosti, zbog ne razlikovanja unutranjeg stanja miljenja i fizikogstanja stvari.Detekao to smoreklipripisuje ivotneivimstvarima, aza uzvrat materijalizuje duevni ivot. Tako miljenje za njega predstavlja glas, glas koji je u u stima ili mali glas u pozadini, a taj glas nastaje od vetra. Snovi predstavljaju slike, koje alju noni zraci ili vazduh i koje ispunjavaju sobu. Na neto kasnijem uzrastu deca misle da snovi dolaze iz nas, ali su to ipak slike koje su u glavi kada smo budni, a koje izlaze iz glave i postavljaju se na krevet im zaspimo. Ako ovek sanja sebe to znai daon postoji na dva razliita mesta istovremeno (u krevetu i u snu) tako da je to i primitivna-magijska misao.Animatizam U primitivnim kulturama uverenje da novo-umrli ljudi participiraju u svetu-da su oivljeni (npr. stavljanje hrane i pia kodpokojnika).

Prelogika interpretacija fizikih zakona Dete prirodne zakone mea sa moralnim, a determinizam sa obavezom. Pa tako po njemu brod plovi zato to mora. Kretanje se shvata kaoprelazno stanje, koje tei ka cilju kojim se okonava to kretanje. Npr. potoci teku jer imaju poleti da idu do jezera, ali im taj polet ne omoguava da se vrate ka planini. Znaenje sile-ona postoji u svakom telu i nije prenosiva. Npr. vetar goni oblake, ali kreui se oblaci stvaraju vetar.

21. PREOPERATIVNI STADIJUM: INTUICIJA

Najvei mogui nivo miljenja u ovom periodu je intuitivno miljenje-logika ranog detinstva.Preoperativna misao je rigidna, nedovoljno fleksibilna. Dete sve tvrdi, a nita ne dokazuje i to je osnovno za intuitivno miljenje. Ne nalazi se potreba da se neto dokazuje. Ovaj pojam intuicija je iskljuivo Pijaeov. Ne znai isto toi u svakodnevnom argonu ili koddrugih autora.Intuicija -je oblik miljenja, to je sada razvijeniji oblik ali je i dalje preoperativan.Intuicija podrazumeva interiorizovanu emu akcije ali koja nema obeleje reverzibilnosti. Imamo opaaj i taj opaaj je prenet na nivo miljenja, na unutranju ravan ali i dalje miljenje je skoncentrisano na ono pojavno, na ono to se opaa. Znai intuicija se oslanja na ono to vidi a ne na ono to zna. Intuicija je interiorizovana ema akcije koju smo preneli iz SM perioda i koja se realizuje na planu ment.ogleda i reprezentacija u miljenju na predstavnom nivou. S obzirom da se dete u reavanju zadataka oslanja na neposredni opaaj, da bi se ova situacija promenila u korist onoga to zna potrebna je reverzibilnost. Iz intuicije proistie egocentrizam u misaonoj radnji,egocentrizam se odraava u nesposobnosti da se uoene pojave realiteta odvoje od sopstvene aktivnosti i sopstvenog JA, pa se u ovom periodu sreu prekauzalni, sinkretiki oblici miljenjaproistekli iz asimilacije objekta u vlastitu aktivnost - animizam, artificijelizam, finalizam. Iz svojepozicije dete razmilja prekauzalno, pokuavajui da uoiodnos uzroka i posledice, ali tajodnos jo uvek ne poiva na kauzalitetu (Tako kia pada da bi trava mogla da raste). "Reprezentativnapreduzronost" biva zamenjena racionalnom uzronou razvojem konkretnih logikih operacija,koje se poinju formiratioko sedme godine ivota, omoguavajui "prelaz sa subjektivne centracije (usmerenja) u svim podrujima na decentraciju koja je u isti mah saznajna, socijalna i moralna" .Stanje nerazlikovanja sopstvenog gledita u odnosu na gledite drugih polako biva prevazieno,postepenom strukturacijom, na stanje u kome je mogua koordinacija stanovita i saradnja uakcijama.

Intuicija se javlja u dva vida, a to se najbolje vidi na sledeem primeru:Pr.sa etonima kojimse ispituje korespodencija (Odnos moe biti jedanprema jedan, jedan prema nekoliko, i nekoliko prema jedan.)- Ako je odnos jedan prema nekoliko, odnosno unaem pr. 1:2, reiemo da jedan zec ima dva cveta, onda e tri zeca imati 6 cvetova itd.Ako je odnos jedan prema jedan sledei pr. to prezentuje:Imamo red plavih etona i traimo od deteta da nam porea ispod njih istotoliko crvenih. Ovaj zadatak koorespodencije je vid konzervacije

-U prvom sluaju deterea vie crvenih etona nego plavih, stim da se prvi i poslednji eton u nizu poklope i to je prostorna korespodencija.Ova korespodencija se ispoljava kada dete ima razvijen najjednostavniji oblik intuicije a to je globalna -neartikulisana intuicija, koja je kruta i reverzibilna. Javlja se oko 4-5 god. i tada se o koliini zakljuuje preko zauzetog prostora bez analize odnosa. Primarna intuicija je misaoni in direktno potekao iz senzomotornih shema.

-U dr. sluaju dete ispod svakog plavog etona stavi jedan crveni, aliako samo malo pomerimo niz plavih etona, odnosno ako garairimo pa pitamo dete da li isad ima isto etona u oba niza? Ono kae da nema, vieima plavih nego crvenih. To je vizuelna korespodencija, koja se ispoljava jer se miljenje zasniva naopaanju artikulisana intuicija.Ispoljava se oko 5-6 god.Ovaintuicijasebaziranaanticipacijiirekonstituiciji.Pojavaartikulisaneintuicijese nadograuje u pojam broja.

-Sapojavomoperativnogmiljenja,govorimoo operativnoj korespodenciji kada dete koristibroj kao dokaz.

Primer mentalne rotacije:U pr. mentalne rotacijetri kugle, se jasnoprepoznaju odlike intuitivnog miljenja, odnosno jasno se uvia da je dete interiorizovalo eme akcije ali da one jo uvek nemaju odliku reverzibilnosti.Imamo tri kugle A, B, C koje su u razliitim bojama. Tako se ove kugle redosledom A-B-C kreu kroz cev i potpuno jeopravdano detetovo zakljuivanje u tomsluaju da e kugle istimredosledom izai na dr. kraju cevi, znai redosledom A-B-C. Ali ako cev okrenemo u suprotnom pravcu, deca nee moi da predvide redosled C-B-A. Mlaa deca misle da je ista sluajnost to je ovakav redosled, pa predviaju da e sledei put prvo biti kugla B.VREME, PROSTOR, BRZINA

Strukturacija vremenaAko deca treba da uporede dva predmeta koji prelaze iste puteve nejednakom brzinom, utvrujemo da deca na preoperativnom nivou to ne mogu jer:

-Mlaa deca nemaju intiuiciju o istovremenosti taaka zaustavljanja, jer ne razumeju postojanje zajednikog vremena dva kretanja.

-Nema intuiciju o jednaka dva sinhrona trajanja (dve stvari koje traju istovremeno u vremenu je isto vreme).

-Dete nema ideju o vremenskom redosledu-dete u preoperativnom periodu moe da zna da jebrat mlai od njega, ali ne moe da zakljui daje on roen pre njega.

Pojam brzineSe zasniva na preticanju. Telokoje pretie dr.telose kree bre, aliako dete nevidi topreticanje intuicija e iseznuti.Ovaj pojam se izgrauje zajedno sa pojmom vremena oko 8 god.Primer: intuicija brzineKako mi znamo kojevozilo ide bre ako se dva vozila kreu?Dete o brzini zakljuuje na osnovupreticanja. Dete nema ideju da mora da dovede u vezu preeni put i vreme. Intuicija brzine je intuitivno zakljuivanje brzine na osnovu opaaja. Tako npr.dva pokretna tela prelazeistu putanju u istom pravcu, a jedno telo pretie dr. Deca na ovom uzrastu zakljuuju da je vea brzina tela kojepretie. Ali ako prvo telo prelazi za isto vreme dui put a pri tome ne pretie dr. telo, ili ako se tela kreu suprotnim pravcima dete vie ne razume tu nejednakost brzine, ak iako su date razlike upreenim putevima veoma velike.

Pojam prostoraPreoperativni prostor ima povlaene dimenzije, nije jednak u svim svojim takama, nije izotropan, homogen, kontinuiran. Usredsreen je na subjekta, umesto da predstavlja bilo koju taku gledita.Ova misao ne uspeva da koordinie raz. take gledita (to znai da neko dr. isti prostor sagledava na raz. naine), jer je misao egocentrina. Dete ne moe da poveruje da je kua na udaljenosti od 2km, koju on tada vidi kao malu, ustvari velika za onog ko je sada ispred nje. Tek se od 7 god.formira racionalan prostor.

Strukture koje se odnose na ovaj period

Na ovom nivou se otkrivaju strukture koje jo uvek nisu operacione strukture, tj. one jo uvek nisu reverzibilne, ali ipak predstavljaju strukture kojesadre sopstvene zakone.Ispitanici preoperativno imaju jednu strukturu koja bi se zvala kvalitativni identitet: ogled sa dve ae, jedna duguljasta i ua aa i jedna plitka i ira - pitate ispitanika kada bi prosuo vodu iz te duguljasta ae u plitku da li bi i dalje ostalo istovode. Ispitanici preoperativno znaju da je to ta ista voda, ali nemaju konzervaciju koliine. Dete e rei da je u oba sluaja to ista voda, ali ne i ista koliina. Deca takoe razumeju funkciju- da je neto u funkciji neeg drugog. Npr. Ako imamo neki kotur i obesimo kanap preko kotura, tako da je jedan