PILOT INDEKS ZA IMOVINSKA PRAVA ŽENA

Autorska prava © 2019 Kosovski centar za rodne studije (KGSC). Sva prava zadržana. Nijedan deo ove publikacije ne sme se reprodukovati, čuvati ili prenositi u bilo kojem obliku ili bilo kojim elektronskim, mehaničkim sredstvom, putem fotokopiranjem, diskom ili drugim sredstvima bez prethodnog odobrenja KCRS.

Rukovoditeljica istraživanja i urednica: Dafina Prekazi.

Sadržaj “Pilot indeksa o imovinskim pravima žena“ odgovornost je Kosovskog centra za rodne studije i ne predstavlja nužno stavove Agencije Sjedinjenih Država za međunarodni razvoj (USAID), i Centra za obuku i resurse za zastupanje - ATRC.

SADRŽAJ

Pilot indeks za imovinska prava žena 1

Uvod 4

Metodologija 6

Kontekst Kosova 6

Aktuelni zakonski okvir na Kosovu 7

Rezultati 9

Preporuke 14

REFERENCE 17

UVOD

Pravo na posedovanje i korišćenje imovine je suštinski deo ljudskih (građanskih) prava i odnosi se na proširena ljudska prava1. Ovo pravo omogućava pojedincu da koristi svoju imovinu, bavi se zakonitim transakcijama vezanim za prodaju, kupovinu i hipoteku te imov-ine i koristi imovini, izuzimajući druge. Prema ovom stanovištu, ekskluzivna priroda prava na privatnu imovinu zahteva poštovanje, zaštitu koja obezbeđuje slobodu vlasništva.

U društvima orijentisanim ka razvoju, privatno vlasništvo je kapital; to jest, zakonsko vlasništ-vo privatne svojine stvara garanciju za vlasnika dotične imovine2. Kao takva, imovina je glavni ekonomski resurs usko povezan sa pristupom, upotrebom i kontrolom nad drugim ekonomskim i proizvodnim resursima3. Budući da se u društvima koja se zasnivaju na poljo-privredi, ruralne zone, prigradske i predgrađa, imovina smatra glavnim prihodom za poljop-rivrednu proizvodnju; može se koristiti kao obezbeđenje za pristup finansijskim resursima i dodatnim uslugama ili za pridruživanje proizvodnim organizacijama. U ruralnim i urbanim oblastima, zemljište / imovina, bilo da je iznajmljena ili prodata, može da stvara direktan prihod4. Pored toga što se koristi kao kolateral za stvaranje novih preduzeća, zemljište i imovina mogu se koristiti i za dalji razvoj postojećih preduzeća i za aktivnosti koje stvaraju i održavaju bogatstvo u državi.5.

Pored toga, fokusiranje na zemljište i u ruralnim i u urbanim oblastima je najjasnije priznanje da je vlasništvo i / ili kontrola nad zemljištem od suštinskog značaja za smanjenje siromaštva, obezbeđivanje hrane, uključivanje i sveukupne razvojne ciljeve6. Kao takva, imovinska prava na zemljištu veoma su važna za funkcionisanje društava. Stabilnost i sigurnost vlasničkih prava čine temelj finansijske i političke sigurnosti7.

Međutim, imovinska prava obično nisu stabilna ili sigurna tokom dužeg vremenskog perio-da. Među faktorima koji utiču na stabilnost i sigurnost prava privatne svojine su nedostatak nezavisnosti sudstva, nedostatak vladavine zakona, politički nemiri i građanski rat, itd8. Kako ekonomije postaju globalizovanije ili više lokalizovane; kako se razvijaju uslovi životne sredi-ne; kako se etnički i klasni sastav društava menja, izazovi u upravljanju imovinskim pravima takođe postaju sve veći. Takve promene u ljudskim pitanjima odražavaju se i na imovinska prava9. Prava na zemljište i imovinu nisu ravnomerno raspodeljena. Ovo se posebno odnosi na žene. Iako su širom sveta doneti zakoni i politike koje jačaju jednaka prava žena na zemlju i imovinu, u polovini zemalja žene se suočavaju sa velikim preprekama za ostvarivanje tih prava10.

Kao posledica, a često i puta, ekonomska nezavisnost žena je podložna (ne) stabilnosti imov-inskih prava11. Diskriminatorne norme i prakse koje se i dalje pojavljuju u društvu su među najvećim barijerama između žena i njihovih prava. Loše politike sprovođenja, nedovoljan kapacitet za sprovođenje zakona i nedostatak političke volje još više komplikuje problem. Loš pristup pravnim uslugama i nerazumevanje zakona od strane zajednica i domaćinstava - i od samih žena - grade nevidljivi, ali gotovo neprobojni zid između žena i njihovih zeml-jišnih i imovinskih prava12. Postoji direktna veza između prava žena na zemlju i imovinu, ekonomskog osnaživanja, sigurnosti hrane i smanjenja siromaštva. Iako nalazi pokazuju da su žene, kada imaju pristup istim proizvodnim resursima, jednako efikasne kao i muškarci, rezultati istraživanja pokazuju da su mnoge poljoprivrednice, preduzetniei i radnice u svim zemljama regiona manje produktivne od muškaraca, jer imaju ograničeniji pristup i kon-trolu nad ekonomskim resursima13. Nejednaka rodna raspodela ekonomskih i finansijskih sredstava dovodi žene u nepovoljniji položaj u odnosu na muškarce u pogledu njihove sposobnosti da učestvuju, doprinose i profitiraju od širih razvojnih procesa14.

METODOLOGIJADa bi se dočarali mnogobrojni aspekti ženskih imovinskih prava u kontekstu Kosova koji obuhvataju sastavljanje pilot indeksa ženskih imovinskih prava, sledeći izveštaj je kombi-novao tri metode: (1) sekundarni pregled istraživanja (2) upitnik ankete i (3) rasprave fokus grupa sa ekspertima iz ove oblasti. Ovaj izveštaj daje pregled relevantne aktuelne literature, analizira podatke obrađene iz ankete sprovedene za procenu imovinskih prava žena na Kosovu (uključujući organizacije civilnog društva, akademski svet, medije, pravosuđe,zakonodavstvo, javno beležništvo, ekonomski i bankarski sektor) predstavlja nalaze iz diskusija fokus grupa. S tim u vezi, na osnovu sekundarnih pregleda istraživanja, nalaza iz anketa i ciljanih grupa - ovaj pilot indeks o imovinskim pravima žena predstavlja približno stanje/ dostignuće u 4 oblasti/ dimenzije: (1) pravni okvir, (2) pravno i političko okruženje, (3) ekonomsko okruženje i (4) jednak pristup.

U junu 2019. godine sproveden je anketni upitnik koji je predstavio opštu situaciju u vezi sa pravima žena na imovini na Kosovu. Generalno, 28 indikatora je sastavljeno / prilagođeno za četiri dimenzije: 13 pokazatelja za dimenziju (1) pravnog okvira, 6 pokazatelja za dimenziju (2) pravnog i političkog okruženja, 3 indikatora za dimenziju (3) ekonomskog okruženja i 6 poka-zatelja za dimenziju (4) jednakog pristupa. Anketni upitnik je primenjen na 39 učesnika koji predstavljaju organizacije civilnog društva, akademskog sveta, medije, pravosuđe, zakono-davstvo, ekonomiju, notare i bankarski sektor. Nalazi iz pojedinačne procene su na odgov-arajući način predstavljeni i uključeni u ovaj pilot indeks o ženskim pravima. Za detaljniji prikaz i komplementarne nalaze iz Ankete o pojedinačnom ocenjivanju, organizovano je 7 diskusija fokus grupa sa ekspertima iz oblasti organizacija civilnog društva, akademskog sveta, medija, pravosuđa, zakonodavstva, ekonomije, beležništva i bankarskog sektora. Rasprava se fokusirala na evaluaciju četiri indikatora dimenzije, ključni razvoj događaja, izazove i mogućnosti i prednosti u oblasti ženskih imovinskih prava. Preporuke dobijene tokom diskusija o tim ciljanim grupama pažljivo su uključene u izveštaj.

AKTUELNI ZAKONSKI OKVIR NA KOSOVU

Pravni okvir o imovinskim pravima, kao i rodnim pravima na Kosovu, prilično je savremen i pravičan. Sledi spisak zakona koji regulišu imovinska i nasledna prava na Kosovu.

Ustav Republike Kosova

Republika Kosovo u svojim osnovnim odredbama obezbeđuje rodnu ravnopravnost kao osnovnu vrednost za demokratski razvoj društva, jednake mogućnosti da žene i muškarci učestvuju u političkim, ekonomskim, socijalnim, kulturnim i drugim oblastima društvenog života (Ustav, član 7, stav 2).

U tom kontekstu, član 46 [Zaštita imovine] kaže:

1. Zagarantovano je pravo na imovinu. 2. Korišćenje imovine uređuje se zakonom u skladu sa javnim interesom. 3. Niko ne može biti proizvoljno lišen imovine. Republika Kosovo ili javni autoritet Republike Kosovo mogu eksproprirati imovinu ako je takva eksproprijacija zakonom odobrena, neophodna ili pogodna za postizanje javne svrhe ili promovisanje javnog interesa, nakon čega sledi neposredna nadoknada. i adekvatna za osobu ili osobe čija je imovina oduzeta.

Instrumenti/ međunarodne povelje važeće na Kosovu

Univerzalnom deklaracijom o ljudskim pravima definisana je jednakost prava muškaraca i žena kao princip na kojem svi ljudi mogu uživati osnovna prava i slobode (preambula). Nad-alje, što se tiče imovinskih prava, Povelja kaže da: 1. svako ima pravo posedovanja imovine samostalno, kao i u suvlasništvu s drugima; 2. Niko ne može biti proizvoljno lišen svog poseda. Povelja, član 17, sa naglaskom autora). Član 2. Povelje kaže da je zabranjeno diskri-minisanje na osnovu roda radi uživanja prava zaštićenih ovom Poveljom.

Međunarodna povelja o građanskim i političkim pravima obavezuje države da osiguraju jednaka prava muškarcima i ženama kako bi uživali sva ekonomska, kulturna, socijalna, građanska i politička prava40.

Evropska konvencija o ljudskim pravima (ECHR) je još jedan međunarodni instrument koji se direktno primenjuje na Kosovu. Ova konvencija sprečava diskriminaciju na osnovu roda u uživanju prava. Takođe štiti pravo bilo koje fizičke ili pravne osobe na posedovanje imov-ine (vidi član 1 Protokola 1).

Konvencija o eliminaciji svih oblika diskriminacije žena (CEDAW)

CEDAW - Države potpisnice priznaju da u civilnoj sferi žene imaju istu pravnu moć kao muškarci i iste mogućnosti za ostvarivanje te moći. Oni posebno priznaju jednaka prava sklapanja ugovora i upravljanja imovinom i jednako postupaju u svim fazama postupka. CEDAW daje supružnicima ista prava u pogledu vlasništva, sticanja, upravljanja, uživanja i raspolaganja imovinom, kako besplatnom tako i sa plaćenom.

KONTEKST KOSOVAPravni okvir na Kosovu u oblasti rodne ravnopravnosti prilično je sveobuhvatan. Afirmativne mere doprinose u meri u kojoj postepeno poboljšavaju položaj žena na Kosovu i na kraju krajeva promovišu rodnu ravnopravnost. Zbog toga, slaba primena zakonskog okvira i rodni stereotipi koji su ukorenjeni u kulturu produbljuje rodnu nejednakost u gotovo svim oblasti-ma. Zatim, značajno učešće i angažman žena u procesima donošenja odluka ostaje prilično ograničeno. Većina žena na Kosovu sebe vidi kao nesposobne da utiču na procese donošen-ja odluka koji imaju direktan uticaj na njihov život; uopšteno, to uključuje sve procese donošenja odluka, uključujući, između ostalog, donošenje odluka u porodici, u njihovoj zajednici i u javnoj sferi. Muškarci zanemaruju žene gotovo u svim oblastima odgovornosti. Učešće na tržištu rada i dalje je najniže u Evropi. Samo 18,4% žena je aktivno na tržištu rada, od čega je zaposleno 12,3%26. Iako je obrazovno dostignuće žena slično kao i muškaraca, njihovo učešće u kosovskoj privredi u poređenju sa susednim zemljama je izuzetno malo27. S obzirom na nizak nivo službenog kapitala kome mogu pristupiti, njihove mogućnosti za samozapošljavanje su ograničene28.

Veliki jaz u vlasništvu nad imovinom između muškaraca i žena i dalje postoji29. Štaviše, nefor-malnost u imovinskim pitanjima ostaje izazov, posebno za žene. Većina žena ne nasleđuje ili poseduje svoju zemlju; ne kontrolišu ulaganja u imovinu ili koriste svoje domove kao izvor kap-itala, što delom doprinosi niskom stepenu ekonomskog angažmana. Samo 17% žena posedu-je imovinu30, samo 18% žena je vlasnica preduzeća31, a samo 15% vlasnica preduzeća koristilo je zajmove komercijalnih banaka32. Rezultati istraživanja pokazuju da do 88% preduzetnica k otvara sopstveni biznis bez podrške drugih, a više od polovine koristi svoj kapital33.

Iako Ustav Kosova garantuje jednaka nasledna prava, a Zakon o nasleđivanju ženama i muškarcima daje jednaka nasledna prava, kada su u pitanju nasleđivanje, tradicionalni običaji daju prednost muškom potomstvu u odnosu na žensko potomstvo. Prema zaključkuNacionalnog istraživanja o imovinskim pravima na Kosovu (2019.), 56% stanovništva smatra da je kulturno nasleđe patrijarhalnog društva jedna od glavnih prepreka koja sprečava žene da uživaju jednaka imovinska prava34.Iako četiri od pet muškaraca veruju da bi žene trebale da imaju jednaka prava kao i muškarci35, praksa pokazuje da će udate žene koje napuštaju roditeljski dom odustati od svog dela nasledstva, dok muškarci nastavljaju život sa roditelji-ma i imaju pravo na nasledstvo imovinu roditelja36. Budući da ne postoje zvanične statistike o odricanju i pošto se mnoge žene voljno odriču prava na nasledstvo, mnogo je anegdota nastalo o ženama koje su isključene iz nasledstva kao rezultat prisile i prevare37. Do sada, odricanje od nasledstva, kako je istaknuto u Zakonu o nasleđivanju, ne garantuje povoljan položaj žena i jednaka prava nasledstva, jer se većina žena odrekne nasledstva iz običajnih razloga38. To dalje potvrđuje nalaz da 76,5% ispitanika smatra da žene na Kosovu ne traže svoja prava na nasleđivanje. Prema 43,7% ispitanika, to je zbog straha od prenosa imovine (nasleđa) na suprugovu porodicu39.

Vlasništvo i kontrola nad zemljom povezana su sa značajnim poboljšanjima blagostanja, produktivnosti, jednakosti i osnaživanja žena. Vlasništvo i / ili kontrola nad zemljom / imovi-nom, posebno u postkonfliktnim i poljoprivrednim društvima, jedan je od retkih mehaniza-ma kojim žene mogu garantovati svoju ekonomsku sigurnost i izbeći mogućnost pada u siromaštvo, naročito ako nemaju sigurne mreže bezbednosti i sveobuhvatno i ravnopravno tržište rada15. Sigurno vlasništvo i kontrola nad zemljom doprinose osnaživanju žena, jer smanjuje oslanjanje žena na partnere i njihove rođake muškarce, povećava njihovu pregov-aračku moć u porodici i istovremeno poboljšava njihove šanse da budu deo raznih proizvod-nih resursa, uključujući dodatne usluge i kredite. Poverenje stečeno povećanom sigurnošću vlasništva može podstaći žene da preduzmu ili dodatno prošire svoje preduzetničke aktivno-sti i pridruže se proizvodnim organizacijama i / ili zadrugama16. Kao takvo, pravo žena na zemlju i imovinu takođe je od suštinskog značaja za ekonomsko osnaživanje žena, imajući u vidu da je zemljište osnova za proizvodnju hrane i stvaranje prihoda, kao i obezbeđivanje zajmova i kao jedno od sredstava štednje za budućnost. U urbanim, prigradskim i okolnim naseljima, zemljišna i imovinska prava su važna, bar za pristup javnim uslugama. Zemlja je takođe društveno dobro koje je od centralne važnosti za kulturni identitet, političku moć i učešće u odlučivanju. Vlasništvo žena nad imovinom povećava njihove kapacitete, proširuje njihovu pregovaračku moć i povećava njihovu sposobnost za rešavanje osetljivih pitanja17. Ovo takođe služi kao važan faktor socijalne zaštite od rodno zasnovanog nasilja. Kao takvo, jednako pravo žena na zemljU je takođe pitanje ljudskih prava18. Uz priznavanje imovinskih prava i zbog zakonskog procesa koji omogućava prodaju, žene mogu postati učesnice u učesnice proizvodnog ciklusa što zauzvrat doprinosi ekonomskom rastu države i, na kraju, životnom standardu19 Takođe, imovina može podstaći vlasnika da se uključi u posao koji jača i daje doprinos ekonomiji. Prava privatne svojine su znak slobode20. Stoga, osnaživanje ženskih imovinskih prava ide paralelno sa realizacijom razvojnih ciljeva koji se odnose na smanjenje siromaštva, sigurnost hrane, unapređenje osnaživanja žena i zaštite životne sredi-ne21.

Politička stabilnost i zdravo pravno okruženje koje obuhvata vladavinu zakona jedne zemlje, između ostalih faktora, najvažniji su za održavanje, zaštitu i razvoj sistema imovinskih prava22. Tamo gde su tržišno orijentisane ekonomije slabe ili se tek pojavljuju, jedan od imperativa zemljišnih politika je: učiniti sigurnijom realizaciju imovinskih prava. Gde je jaz između boga-tih i siromašnih, ili između jedne etničke grupe ili druge, ili između onih koji imaju koristi od patrijarhalne socijalne i pravne strukture i onih koji žele rodnu ravnopravnost, treći politički imperativ je poboljšati pristup zemlji ugroženim grupama (siromašnima, ženama u nekim regionima, etničkim grupama, izbeglicama)23 24. Dakle, uspešno upravljanje imovinskim pravima povezano je s načinom na koji ljudi uspevaju da uravnoteže tri konkurentna imper-ativa politike: 1) povećanje sigurnosti kako bi se zadržalo zemljište 2) žaštita zemljišta i vodnih resursa i 3) omogućavanje pristupa na zemljište ugroženim grupama24. S tim u vezi, rodni pristup imovinskim pravima može omogućiti preraspodelu moći u rodnim odnosima, i može osigurati da svi ljudi, bez obzira na pol, imaju koristi i osnažuju se od razvojnih politika i praksi koje unapređuju prava ljudi na imovinu25.

Važeći zakoni na Kosovu

Postoji nekoliko zakona i administrativnih mera koje na isprepleten način regulišu imovins-ka prava, kao što su: zakon o porodici, zakon o nasleđivanju, administrativno uputstvo o posebnim merama za registraciju zajedničke nepokretne imovine na ime dva supružnika i nacionalna strategija za imovinska prava.

Zakon o porodici41 reguliše supružničke imovinske odnose. Navodi da imovina koja je u vreme braka pripadala jednom supružniku, ostaje odvojeno vlasništvo. Imovina stečena brakom je opšta imovina. Po ovom zakonu sve osobe pod jednakim uslovima su naslednici. Naslednici se mogu odreći nasledstva pred sudom, ako to ne rade pod prisilom. Parovi koji žive u vanbračnoj zajednici (žena i muškarac) mogu nasleđivati jedno drugo kao supružnici ako veza traje najmanje 10 ili pet godina ako imaju decu iz ove veze.

Administrativno uputstvo o posebnim merama za upis nepokretnosti na ime dva supružni-ka42. Ovo Administrativno uputstvo promoviše upis zajedničke nepokretnosti na ime oba supružnika u katastru kako bi se povećao broj žena registrovanih kao zajedničkih vlasnika. Period primene ovog normativnog akta, koji je prvobitno bio godinu dana, produžen je do 2019. godine.

Nacionalna strategija o imovinskim pravima43 pruža stratešku viziju osiguranja prava. U njoj se utvrđuju prioriteti i faze intervencije s ciljem jasnog definisanja imovinskih prava zakonom i obezbeđuje efikasne, pristupačne i dostupne mehanizme. Predlaže posebne mere za rešavanje izazova sa kojima se žene suočavaju44, a Strategija uključuje i pravno priznavanje zajedničkog života nakon braka pet ili tri godine ako par ima decu iz te veze. Takođe predlaže uvođenje zaštitnih mera kako bi naslednici bili u potpunosti obavešteni o svojim pravima i vrednosti svog udela u imovini pre donošenja konačne odluke ako se žele odreći prava na nasleđivanje45.

Postojeći pravni okvir predstavlja izazove ženskim imovinskim pravima jer postoje nedosled-nosti u važećim zakonima koji dovode do problema u praksi. Ove nepodudarnosti uključuju različitu primenu zakona i administrativnih strategija koje omogućavaju isključivanje žena46, razni zahtevi prema resursima koje muževi imaju u zakonskim brakovima i u „faktičkim“ bra-kovima, kao i nedostatak jasnoće kojm pravnom autoritetu treba da se obrate u nespornim slučajevima nasledstva47, zatim postoje nejasnoće da li nesporni slučajevi nasledstva mogu da se procesuiraju i od strane suda i od javnih beležnika48 ; kada se koriste pravni postupci u vezi sa vlasništvom i prenosom vlasništva; dominantna pitanja u vezi sa sprovođenjem Zakona o nasleđivanju i upotrebe odredbe o odricanju od prava na nasledstvo49.

METODOLOGIJADa bi se dočarali mnogobrojni aspekti ženskih imovinskih prava u kontekstu Kosova koji obuhvataju sastavljanje pilot indeksa ženskih imovinskih prava, sledeći izveštaj je kombi-novao tri metode: (1) sekundarni pregled istraživanja (2) upitnik ankete i (3) rasprave fokus grupa sa ekspertima iz ove oblasti. Ovaj izveštaj daje pregled relevantne aktuelne literature, analizira podatke obrađene iz ankete sprovedene za procenu imovinskih prava žena na Kosovu (uključujući organizacije civilnog društva, akademski svet, medije, pravosuđe,zakonodavstvo, javno beležništvo, ekonomski i bankarski sektor) predstavlja nalaze iz diskusija fokus grupa. S tim u vezi, na osnovu sekundarnih pregleda istraživanja, nalaza iz anketa i ciljanih grupa - ovaj pilot indeks o imovinskim pravima žena predstavlja približno stanje/ dostignuće u 4 oblasti/ dimenzije: (1) pravni okvir, (2) pravno i političko okruženje, (3) ekonomsko okruženje i (4) jednak pristup.

U junu 2019. godine sproveden je anketni upitnik koji je predstavio opštu situaciju u vezi sa pravima žena na imovini na Kosovu. Generalno, 28 indikatora je sastavljeno / prilagođeno za četiri dimenzije: 13 pokazatelja za dimenziju (1) pravnog okvira, 6 pokazatelja za dimenziju (2) pravnog i političkog okruženja, 3 indikatora za dimenziju (3) ekonomskog okruženja i 6 poka-zatelja za dimenziju (4) jednakog pristupa. Anketni upitnik je primenjen na 39 učesnika koji predstavljaju organizacije civilnog društva, akademskog sveta, medije, pravosuđe, zakono-davstvo, ekonomiju, notare i bankarski sektor. Nalazi iz pojedinačne procene su na odgov-arajući način predstavljeni i uključeni u ovaj pilot indeks o ženskim pravima. Za detaljniji prikaz i komplementarne nalaze iz Ankete o pojedinačnom ocenjivanju, organizovano je 7 diskusija fokus grupa sa ekspertima iz oblasti organizacija civilnog društva, akademskog sveta, medija, pravosuđa, zakonodavstva, ekonomije, beležništva i bankarskog sektora. Rasprava se fokusirala na evaluaciju četiri indikatora dimenzije, ključni razvoj događaja, izazove i mogućnosti i prednosti u oblasti ženskih imovinskih prava. Preporuke dobijene tokom diskusija o tim ciljanim grupama pažljivo su uključene u izveštaj.

AKTUELNI ZAKONSKI OKVIR NA KOSOVU

Pravni okvir o imovinskim pravima, kao i rodnim pravima na Kosovu, prilično je savremen i pravičan. Sledi spisak zakona koji regulišu imovinska i nasledna prava na Kosovu.

Ustav Republike Kosova

Republika Kosovo u svojim osnovnim odredbama obezbeđuje rodnu ravnopravnost kao osnovnu vrednost za demokratski razvoj društva, jednake mogućnosti da žene i muškarci učestvuju u političkim, ekonomskim, socijalnim, kulturnim i drugim oblastima društvenog života (Ustav, član 7, stav 2).

U tom kontekstu, član 46 [Zaštita imovine] kaže:

1. Zagarantovano je pravo na imovinu. 2. Korišćenje imovine uređuje se zakonom u skladu sa javnim interesom. 3. Niko ne može biti proizvoljno lišen imovine. Republika Kosovo ili javni autoritet Republike Kosovo mogu eksproprirati imovinu ako je takva eksproprijacija zakonom odobrena, neophodna ili pogodna za postizanje javne svrhe ili promovisanje javnog interesa, nakon čega sledi neposredna nadoknada. i adekvatna za osobu ili osobe čija je imovina oduzeta.

Instrumenti/ međunarodne povelje važeće na Kosovu

Univerzalnom deklaracijom o ljudskim pravima definisana je jednakost prava muškaraca i žena kao princip na kojem svi ljudi mogu uživati osnovna prava i slobode (preambula). Nad-alje, što se tiče imovinskih prava, Povelja kaže da: 1. svako ima pravo posedovanja imovine samostalno, kao i u suvlasništvu s drugima; 2. Niko ne može biti proizvoljno lišen svog poseda. Povelja, član 17, sa naglaskom autora). Član 2. Povelje kaže da je zabranjeno diskri-minisanje na osnovu roda radi uživanja prava zaštićenih ovom Poveljom.

Međunarodna povelja o građanskim i političkim pravima obavezuje države da osiguraju jednaka prava muškarcima i ženama kako bi uživali sva ekonomska, kulturna, socijalna, građanska i politička prava40.

Evropska konvencija o ljudskim pravima (ECHR) je još jedan međunarodni instrument koji se direktno primenjuje na Kosovu. Ova konvencija sprečava diskriminaciju na osnovu roda u uživanju prava. Takođe štiti pravo bilo koje fizičke ili pravne osobe na posedovanje imov-ine (vidi član 1 Protokola 1).

Konvencija o eliminaciji svih oblika diskriminacije žena (CEDAW)

CEDAW - Države potpisnice priznaju da u civilnoj sferi žene imaju istu pravnu moć kao muškarci i iste mogućnosti za ostvarivanje te moći. Oni posebno priznaju jednaka prava sklapanja ugovora i upravljanja imovinom i jednako postupaju u svim fazama postupka. CEDAW daje supružnicima ista prava u pogledu vlasništva, sticanja, upravljanja, uživanja i raspolaganja imovinom, kako besplatnom tako i sa plaćenom.

KONTEKST KOSOVAPravni okvir na Kosovu u oblasti rodne ravnopravnosti prilično je sveobuhvatan. Afirmativne mere doprinose u meri u kojoj postepeno poboljšavaju položaj žena na Kosovu i na kraju krajeva promovišu rodnu ravnopravnost. Zbog toga, slaba primena zakonskog okvira i rodni stereotipi koji su ukorenjeni u kulturu produbljuje rodnu nejednakost u gotovo svim oblasti-ma. Zatim, značajno učešće i angažman žena u procesima donošenja odluka ostaje prilično ograničeno. Većina žena na Kosovu sebe vidi kao nesposobne da utiču na procese donošen-ja odluka koji imaju direktan uticaj na njihov život; uopšteno, to uključuje sve procese donošenja odluka, uključujući, između ostalog, donošenje odluka u porodici, u njihovoj zajednici i u javnoj sferi. Muškarci zanemaruju žene gotovo u svim oblastima odgovornosti. Učešće na tržištu rada i dalje je najniže u Evropi. Samo 18,4% žena je aktivno na tržištu rada, od čega je zaposleno 12,3%26. Iako je obrazovno dostignuće žena slično kao i muškaraca, njihovo učešće u kosovskoj privredi u poređenju sa susednim zemljama je izuzetno malo27. S obzirom na nizak nivo službenog kapitala kome mogu pristupiti, njihove mogućnosti za samozapošljavanje su ograničene28.

Veliki jaz u vlasništvu nad imovinom između muškaraca i žena i dalje postoji29. Štaviše, nefor-malnost u imovinskim pitanjima ostaje izazov, posebno za žene. Većina žena ne nasleđuje ili poseduje svoju zemlju; ne kontrolišu ulaganja u imovinu ili koriste svoje domove kao izvor kap-itala, što delom doprinosi niskom stepenu ekonomskog angažmana. Samo 17% žena posedu-je imovinu30, samo 18% žena je vlasnica preduzeća31, a samo 15% vlasnica preduzeća koristilo je zajmove komercijalnih banaka32. Rezultati istraživanja pokazuju da do 88% preduzetnica k otvara sopstveni biznis bez podrške drugih, a više od polovine koristi svoj kapital33.

Iako Ustav Kosova garantuje jednaka nasledna prava, a Zakon o nasleđivanju ženama i muškarcima daje jednaka nasledna prava, kada su u pitanju nasleđivanje, tradicionalni običaji daju prednost muškom potomstvu u odnosu na žensko potomstvo. Prema zaključkuNacionalnog istraživanja o imovinskim pravima na Kosovu (2019.), 56% stanovništva smatra da je kulturno nasleđe patrijarhalnog društva jedna od glavnih prepreka koja sprečava žene da uživaju jednaka imovinska prava34.Iako četiri od pet muškaraca veruju da bi žene trebale da imaju jednaka prava kao i muškarci35, praksa pokazuje da će udate žene koje napuštaju roditeljski dom odustati od svog dela nasledstva, dok muškarci nastavljaju život sa roditelji-ma i imaju pravo na nasledstvo imovinu roditelja36. Budući da ne postoje zvanične statistike o odricanju i pošto se mnoge žene voljno odriču prava na nasledstvo, mnogo je anegdota nastalo o ženama koje su isključene iz nasledstva kao rezultat prisile i prevare37. Do sada, odricanje od nasledstva, kako je istaknuto u Zakonu o nasleđivanju, ne garantuje povoljan položaj žena i jednaka prava nasledstva, jer se većina žena odrekne nasledstva iz običajnih razloga38. To dalje potvrđuje nalaz da 76,5% ispitanika smatra da žene na Kosovu ne traže svoja prava na nasleđivanje. Prema 43,7% ispitanika, to je zbog straha od prenosa imovine (nasleđa) na suprugovu porodicu39.

Vlasništvo i kontrola nad zemljom povezana su sa značajnim poboljšanjima blagostanja, produktivnosti, jednakosti i osnaživanja žena. Vlasništvo i / ili kontrola nad zemljom / imovi-nom, posebno u postkonfliktnim i poljoprivrednim društvima, jedan je od retkih mehaniza-ma kojim žene mogu garantovati svoju ekonomsku sigurnost i izbeći mogućnost pada u siromaštvo, naročito ako nemaju sigurne mreže bezbednosti i sveobuhvatno i ravnopravno tržište rada15. Sigurno vlasništvo i kontrola nad zemljom doprinose osnaživanju žena, jer smanjuje oslanjanje žena na partnere i njihove rođake muškarce, povećava njihovu pregov-aračku moć u porodici i istovremeno poboljšava njihove šanse da budu deo raznih proizvod-nih resursa, uključujući dodatne usluge i kredite. Poverenje stečeno povećanom sigurnošću vlasništva može podstaći žene da preduzmu ili dodatno prošire svoje preduzetničke aktivno-sti i pridruže se proizvodnim organizacijama i / ili zadrugama16. Kao takvo, pravo žena na zemlju i imovinu takođe je od suštinskog značaja za ekonomsko osnaživanje žena, imajući u vidu da je zemljište osnova za proizvodnju hrane i stvaranje prihoda, kao i obezbeđivanje zajmova i kao jedno od sredstava štednje za budućnost. U urbanim, prigradskim i okolnim naseljima, zemljišna i imovinska prava su važna, bar za pristup javnim uslugama. Zemlja je takođe društveno dobro koje je od centralne važnosti za kulturni identitet, političku moć i učešće u odlučivanju. Vlasništvo žena nad imovinom povećava njihove kapacitete, proširuje njihovu pregovaračku moć i povećava njihovu sposobnost za rešavanje osetljivih pitanja17. Ovo takođe služi kao važan faktor socijalne zaštite od rodno zasnovanog nasilja. Kao takvo, jednako pravo žena na zemljU je takođe pitanje ljudskih prava18. Uz priznavanje imovinskih prava i zbog zakonskog procesa koji omogućava prodaju, žene mogu postati učesnice u učesnice proizvodnog ciklusa što zauzvrat doprinosi ekonomskom rastu države i, na kraju, životnom standardu19 Takođe, imovina može podstaći vlasnika da se uključi u posao koji jača i daje doprinos ekonomiji. Prava privatne svojine su znak slobode20. Stoga, osnaživanje ženskih imovinskih prava ide paralelno sa realizacijom razvojnih ciljeva koji se odnose na smanjenje siromaštva, sigurnost hrane, unapređenje osnaživanja žena i zaštite životne sredi-ne21.

Politička stabilnost i zdravo pravno okruženje koje obuhvata vladavinu zakona jedne zemlje, između ostalih faktora, najvažniji su za održavanje, zaštitu i razvoj sistema imovinskih prava22. Tamo gde su tržišno orijentisane ekonomije slabe ili se tek pojavljuju, jedan od imperativa zemljišnih politika je: učiniti sigurnijom realizaciju imovinskih prava. Gde je jaz između boga-tih i siromašnih, ili između jedne etničke grupe ili druge, ili između onih koji imaju koristi od patrijarhalne socijalne i pravne strukture i onih koji žele rodnu ravnopravnost, treći politički imperativ je poboljšati pristup zemlji ugroženim grupama (siromašnima, ženama u nekim regionima, etničkim grupama, izbeglicama)23 24. Dakle, uspešno upravljanje imovinskim pravima povezano je s načinom na koji ljudi uspevaju da uravnoteže tri konkurentna imper-ativa politike: 1) povećanje sigurnosti kako bi se zadržalo zemljište 2) žaštita zemljišta i vodnih resursa i 3) omogućavanje pristupa na zemljište ugroženim grupama24. S tim u vezi, rodni pristup imovinskim pravima može omogućiti preraspodelu moći u rodnim odnosima, i može osigurati da svi ljudi, bez obzira na pol, imaju koristi i osnažuju se od razvojnih politika i praksi koje unapređuju prava ljudi na imovinu25.

Važeći zakoni na Kosovu

Postoji nekoliko zakona i administrativnih mera koje na isprepleten način regulišu imovins-ka prava, kao što su: zakon o porodici, zakon o nasleđivanju, administrativno uputstvo o posebnim merama za registraciju zajedničke nepokretne imovine na ime dva supružnika i nacionalna strategija za imovinska prava.

Zakon o porodici41 reguliše supružničke imovinske odnose. Navodi da imovina koja je u vreme braka pripadala jednom supružniku, ostaje odvojeno vlasništvo. Imovina stečena brakom je opšta imovina. Po ovom zakonu sve osobe pod jednakim uslovima su naslednici. Naslednici se mogu odreći nasledstva pred sudom, ako to ne rade pod prisilom. Parovi koji žive u vanbračnoj zajednici (žena i muškarac) mogu nasleđivati jedno drugo kao supružnici ako veza traje najmanje 10 ili pet godina ako imaju decu iz ove veze.

Administrativno uputstvo o posebnim merama za upis nepokretnosti na ime dva supružni-ka42. Ovo Administrativno uputstvo promoviše upis zajedničke nepokretnosti na ime oba supružnika u katastru kako bi se povećao broj žena registrovanih kao zajedničkih vlasnika. Period primene ovog normativnog akta, koji je prvobitno bio godinu dana, produžen je do 2019. godine.

Nacionalna strategija o imovinskim pravima43 pruža stratešku viziju osiguranja prava. U njoj se utvrđuju prioriteti i faze intervencije s ciljem jasnog definisanja imovinskih prava zakonom i obezbeđuje efikasne, pristupačne i dostupne mehanizme. Predlaže posebne mere za rešavanje izazova sa kojima se žene suočavaju44, a Strategija uključuje i pravno priznavanje zajedničkog života nakon braka pet ili tri godine ako par ima decu iz te veze. Takođe predlaže uvođenje zaštitnih mera kako bi naslednici bili u potpunosti obavešteni o svojim pravima i vrednosti svog udela u imovini pre donošenja konačne odluke ako se žele odreći prava na nasleđivanje45.

Postojeći pravni okvir predstavlja izazove ženskim imovinskim pravima jer postoje nedosled-nosti u važećim zakonima koji dovode do problema u praksi. Ove nepodudarnosti uključuju različitu primenu zakona i administrativnih strategija koje omogućavaju isključivanje žena46, razni zahtevi prema resursima koje muževi imaju u zakonskim brakovima i u „faktičkim“ bra-kovima, kao i nedostatak jasnoće kojm pravnom autoritetu treba da se obrate u nespornim slučajevima nasledstva47, zatim postoje nejasnoće da li nesporni slučajevi nasledstva mogu da se procesuiraju i od strane suda i od javnih beležnika48 ; kada se koriste pravni postupci u vezi sa vlasništvom i prenosom vlasništva; dominantna pitanja u vezi sa sprovođenjem Zakona o nasleđivanju i upotrebe odredbe o odricanju od prava na nasledstvo49.

METODOLOGIJADa bi se dočarali mnogobrojni aspekti ženskih imovinskih prava u kontekstu Kosova koji obuhvataju sastavljanje pilot indeksa ženskih imovinskih prava, sledeći izveštaj je kombi-novao tri metode: (1) sekundarni pregled istraživanja (2) upitnik ankete i (3) rasprave fokus grupa sa ekspertima iz ove oblasti. Ovaj izveštaj daje pregled relevantne aktuelne literature, analizira podatke obrađene iz ankete sprovedene za procenu imovinskih prava žena na Kosovu (uključujući organizacije civilnog društva, akademski svet, medije, pravosuđe,zakonodavstvo, javno beležništvo, ekonomski i bankarski sektor) predstavlja nalaze iz diskusija fokus grupa. S tim u vezi, na osnovu sekundarnih pregleda istraživanja, nalaza iz anketa i ciljanih grupa - ovaj pilot indeks o imovinskim pravima žena predstavlja približno stanje/ dostignuće u 4 oblasti/ dimenzije: (1) pravni okvir, (2) pravno i političko okruženje, (3) ekonomsko okruženje i (4) jednak pristup.

U junu 2019. godine sproveden je anketni upitnik koji je predstavio opštu situaciju u vezi sa pravima žena na imovini na Kosovu. Generalno, 28 indikatora je sastavljeno / prilagođeno za četiri dimenzije: 13 pokazatelja za dimenziju (1) pravnog okvira, 6 pokazatelja za dimenziju (2) pravnog i političkog okruženja, 3 indikatora za dimenziju (3) ekonomskog okruženja i 6 poka-zatelja za dimenziju (4) jednakog pristupa. Anketni upitnik je primenjen na 39 učesnika koji predstavljaju organizacije civilnog društva, akademskog sveta, medije, pravosuđe, zakono-davstvo, ekonomiju, notare i bankarski sektor. Nalazi iz pojedinačne procene su na odgov-arajući način predstavljeni i uključeni u ovaj pilot indeks o ženskim pravima. Za detaljniji prikaz i komplementarne nalaze iz Ankete o pojedinačnom ocenjivanju, organizovano je 7 diskusija fokus grupa sa ekspertima iz oblasti organizacija civilnog društva, akademskog sveta, medija, pravosuđa, zakonodavstva, ekonomije, beležništva i bankarskog sektora. Rasprava se fokusirala na evaluaciju četiri indikatora dimenzije, ključni razvoj događaja, izazove i mogućnosti i prednosti u oblasti ženskih imovinskih prava. Preporuke dobijene tokom diskusija o tim ciljanim grupama pažljivo su uključene u izveštaj.

AKTUELNI ZAKONSKI OKVIR NA KOSOVU

Pravni okvir o imovinskim pravima, kao i rodnim pravima na Kosovu, prilično je savremen i pravičan. Sledi spisak zakona koji regulišu imovinska i nasledna prava na Kosovu.

Ustav Republike Kosova

Republika Kosovo u svojim osnovnim odredbama obezbeđuje rodnu ravnopravnost kao osnovnu vrednost za demokratski razvoj društva, jednake mogućnosti da žene i muškarci učestvuju u političkim, ekonomskim, socijalnim, kulturnim i drugim oblastima društvenog života (Ustav, član 7, stav 2).

U tom kontekstu, član 46 [Zaštita imovine] kaže:

1. Zagarantovano je pravo na imovinu. 2. Korišćenje imovine uređuje se zakonom u skladu sa javnim interesom. 3. Niko ne može biti proizvoljno lišen imovine. Republika Kosovo ili javni autoritet Republike Kosovo mogu eksproprirati imovinu ako je takva eksproprijacija zakonom odobrena, neophodna ili pogodna za postizanje javne svrhe ili promovisanje javnog interesa, nakon čega sledi neposredna nadoknada. i adekvatna za osobu ili osobe čija je imovina oduzeta.

Instrumenti/ međunarodne povelje važeće na Kosovu

Univerzalnom deklaracijom o ljudskim pravima definisana je jednakost prava muškaraca i žena kao princip na kojem svi ljudi mogu uživati osnovna prava i slobode (preambula). Nad-alje, što se tiče imovinskih prava, Povelja kaže da: 1. svako ima pravo posedovanja imovine samostalno, kao i u suvlasništvu s drugima; 2. Niko ne može biti proizvoljno lišen svog poseda. Povelja, član 17, sa naglaskom autora). Član 2. Povelje kaže da je zabranjeno diskri-minisanje na osnovu roda radi uživanja prava zaštićenih ovom Poveljom.

Međunarodna povelja o građanskim i političkim pravima obavezuje države da osiguraju jednaka prava muškarcima i ženama kako bi uživali sva ekonomska, kulturna, socijalna, građanska i politička prava40.

Evropska konvencija o ljudskim pravima (ECHR) je još jedan međunarodni instrument koji se direktno primenjuje na Kosovu. Ova konvencija sprečava diskriminaciju na osnovu roda u uživanju prava. Takođe štiti pravo bilo koje fizičke ili pravne osobe na posedovanje imov-ine (vidi član 1 Protokola 1).

Konvencija o eliminaciji svih oblika diskriminacije žena (CEDAW)

CEDAW - Države potpisnice priznaju da u civilnoj sferi žene imaju istu pravnu moć kao muškarci i iste mogućnosti za ostvarivanje te moći. Oni posebno priznaju jednaka prava sklapanja ugovora i upravljanja imovinom i jednako postupaju u svim fazama postupka. CEDAW daje supružnicima ista prava u pogledu vlasništva, sticanja, upravljanja, uživanja i raspolaganja imovinom, kako besplatnom tako i sa plaćenom.

KONTEKST KOSOVAPravni okvir na Kosovu u oblasti rodne ravnopravnosti prilično je sveobuhvatan. Afirmativne mere doprinose u meri u kojoj postepeno poboljšavaju položaj žena na Kosovu i na kraju krajeva promovišu rodnu ravnopravnost. Zbog toga, slaba primena zakonskog okvira i rodni stereotipi koji su ukorenjeni u kulturu produbljuje rodnu nejednakost u gotovo svim oblasti-ma. Zatim, značajno učešće i angažman žena u procesima donošenja odluka ostaje prilično ograničeno. Većina žena na Kosovu sebe vidi kao nesposobne da utiču na procese donošen-ja odluka koji imaju direktan uticaj na njihov život; uopšteno, to uključuje sve procese donošenja odluka, uključujući, između ostalog, donošenje odluka u porodici, u njihovoj zajednici i u javnoj sferi. Muškarci zanemaruju žene gotovo u svim oblastima odgovornosti. Učešće na tržištu rada i dalje je najniže u Evropi. Samo 18,4% žena je aktivno na tržištu rada, od čega je zaposleno 12,3%26. Iako je obrazovno dostignuće žena slično kao i muškaraca, njihovo učešće u kosovskoj privredi u poređenju sa susednim zemljama je izuzetno malo27. S obzirom na nizak nivo službenog kapitala kome mogu pristupiti, njihove mogućnosti za samozapošljavanje su ograničene28.

Veliki jaz u vlasništvu nad imovinom između muškaraca i žena i dalje postoji29. Štaviše, nefor-malnost u imovinskim pitanjima ostaje izazov, posebno za žene. Većina žena ne nasleđuje ili poseduje svoju zemlju; ne kontrolišu ulaganja u imovinu ili koriste svoje domove kao izvor kap-itala, što delom doprinosi niskom stepenu ekonomskog angažmana. Samo 17% žena posedu-je imovinu30, samo 18% žena je vlasnica preduzeća31, a samo 15% vlasnica preduzeća koristilo je zajmove komercijalnih banaka32. Rezultati istraživanja pokazuju da do 88% preduzetnica k otvara sopstveni biznis bez podrške drugih, a više od polovine koristi svoj kapital33.

Iako Ustav Kosova garantuje jednaka nasledna prava, a Zakon o nasleđivanju ženama i muškarcima daje jednaka nasledna prava, kada su u pitanju nasleđivanje, tradicionalni običaji daju prednost muškom potomstvu u odnosu na žensko potomstvo. Prema zaključkuNacionalnog istraživanja o imovinskim pravima na Kosovu (2019.), 56% stanovništva smatra da je kulturno nasleđe patrijarhalnog društva jedna od glavnih prepreka koja sprečava žene da uživaju jednaka imovinska prava34.Iako četiri od pet muškaraca veruju da bi žene trebale da imaju jednaka prava kao i muškarci35, praksa pokazuje da će udate žene koje napuštaju roditeljski dom odustati od svog dela nasledstva, dok muškarci nastavljaju život sa roditelji-ma i imaju pravo na nasledstvo imovinu roditelja36. Budući da ne postoje zvanične statistike o odricanju i pošto se mnoge žene voljno odriču prava na nasledstvo, mnogo je anegdota nastalo o ženama koje su isključene iz nasledstva kao rezultat prisile i prevare37. Do sada, odricanje od nasledstva, kako je istaknuto u Zakonu o nasleđivanju, ne garantuje povoljan položaj žena i jednaka prava nasledstva, jer se većina žena odrekne nasledstva iz običajnih razloga38. To dalje potvrđuje nalaz da 76,5% ispitanika smatra da žene na Kosovu ne traže svoja prava na nasleđivanje. Prema 43,7% ispitanika, to je zbog straha od prenosa imovine (nasleđa) na suprugovu porodicu39.

Vlasništvo i kontrola nad zemljom povezana su sa značajnim poboljšanjima blagostanja, produktivnosti, jednakosti i osnaživanja žena. Vlasništvo i / ili kontrola nad zemljom / imovi-nom, posebno u postkonfliktnim i poljoprivrednim društvima, jedan je od retkih mehaniza-ma kojim žene mogu garantovati svoju ekonomsku sigurnost i izbeći mogućnost pada u siromaštvo, naročito ako nemaju sigurne mreže bezbednosti i sveobuhvatno i ravnopravno tržište rada15. Sigurno vlasništvo i kontrola nad zemljom doprinose osnaživanju žena, jer smanjuje oslanjanje žena na partnere i njihove rođake muškarce, povećava njihovu pregov-aračku moć u porodici i istovremeno poboljšava njihove šanse da budu deo raznih proizvod-nih resursa, uključujući dodatne usluge i kredite. Poverenje stečeno povećanom sigurnošću vlasništva može podstaći žene da preduzmu ili dodatno prošire svoje preduzetničke aktivno-sti i pridruže se proizvodnim organizacijama i / ili zadrugama16. Kao takvo, pravo žena na zemlju i imovinu takođe je od suštinskog značaja za ekonomsko osnaživanje žena, imajući u vidu da je zemljište osnova za proizvodnju hrane i stvaranje prihoda, kao i obezbeđivanje zajmova i kao jedno od sredstava štednje za budućnost. U urbanim, prigradskim i okolnim naseljima, zemljišna i imovinska prava su važna, bar za pristup javnim uslugama. Zemlja je takođe društveno dobro koje je od centralne važnosti za kulturni identitet, političku moć i učešće u odlučivanju. Vlasništvo žena nad imovinom povećava njihove kapacitete, proširuje njihovu pregovaračku moć i povećava njihovu sposobnost za rešavanje osetljivih pitanja17. Ovo takođe služi kao važan faktor socijalne zaštite od rodno zasnovanog nasilja. Kao takvo, jednako pravo žena na zemljU je takođe pitanje ljudskih prava18. Uz priznavanje imovinskih prava i zbog zakonskog procesa koji omogućava prodaju, žene mogu postati učesnice u učesnice proizvodnog ciklusa što zauzvrat doprinosi ekonomskom rastu države i, na kraju, životnom standardu19 Takođe, imovina može podstaći vlasnika da se uključi u posao koji jača i daje doprinos ekonomiji. Prava privatne svojine su znak slobode20. Stoga, osnaživanje ženskih imovinskih prava ide paralelno sa realizacijom razvojnih ciljeva koji se odnose na smanjenje siromaštva, sigurnost hrane, unapređenje osnaživanja žena i zaštite životne sredi-ne21.

Politička stabilnost i zdravo pravno okruženje koje obuhvata vladavinu zakona jedne zemlje, između ostalih faktora, najvažniji su za održavanje, zaštitu i razvoj sistema imovinskih prava22. Tamo gde su tržišno orijentisane ekonomije slabe ili se tek pojavljuju, jedan od imperativa zemljišnih politika je: učiniti sigurnijom realizaciju imovinskih prava. Gde je jaz između boga-tih i siromašnih, ili između jedne etničke grupe ili druge, ili između onih koji imaju koristi od patrijarhalne socijalne i pravne strukture i onih koji žele rodnu ravnopravnost, treći politički imperativ je poboljšati pristup zemlji ugroženim grupama (siromašnima, ženama u nekim regionima, etničkim grupama, izbeglicama)23 24. Dakle, uspešno upravljanje imovinskim pravima povezano je s načinom na koji ljudi uspevaju da uravnoteže tri konkurentna imper-ativa politike: 1) povećanje sigurnosti kako bi se zadržalo zemljište 2) žaštita zemljišta i vodnih resursa i 3) omogućavanje pristupa na zemljište ugroženim grupama24. S tim u vezi, rodni pristup imovinskim pravima može omogućiti preraspodelu moći u rodnim odnosima, i može osigurati da svi ljudi, bez obzira na pol, imaju koristi i osnažuju se od razvojnih politika i praksi koje unapređuju prava ljudi na imovinu25.

Važeći zakoni na Kosovu

Postoji nekoliko zakona i administrativnih mera koje na isprepleten način regulišu imovins-ka prava, kao što su: zakon o porodici, zakon o nasleđivanju, administrativno uputstvo o posebnim merama za registraciju zajedničke nepokretne imovine na ime dva supružnika i nacionalna strategija za imovinska prava.

Zakon o porodici41 reguliše supružničke imovinske odnose. Navodi da imovina koja je u vreme braka pripadala jednom supružniku, ostaje odvojeno vlasništvo. Imovina stečena brakom je opšta imovina. Po ovom zakonu sve osobe pod jednakim uslovima su naslednici. Naslednici se mogu odreći nasledstva pred sudom, ako to ne rade pod prisilom. Parovi koji žive u vanbračnoj zajednici (žena i muškarac) mogu nasleđivati jedno drugo kao supružnici ako veza traje najmanje 10 ili pet godina ako imaju decu iz ove veze.

Administrativno uputstvo o posebnim merama za upis nepokretnosti na ime dva supružni-ka42. Ovo Administrativno uputstvo promoviše upis zajedničke nepokretnosti na ime oba supružnika u katastru kako bi se povećao broj žena registrovanih kao zajedničkih vlasnika. Period primene ovog normativnog akta, koji je prvobitno bio godinu dana, produžen je do 2019. godine.

Nacionalna strategija o imovinskim pravima43 pruža stratešku viziju osiguranja prava. U njoj se utvrđuju prioriteti i faze intervencije s ciljem jasnog definisanja imovinskih prava zakonom i obezbeđuje efikasne, pristupačne i dostupne mehanizme. Predlaže posebne mere za rešavanje izazova sa kojima se žene suočavaju44, a Strategija uključuje i pravno priznavanje zajedničkog života nakon braka pet ili tri godine ako par ima decu iz te veze. Takođe predlaže uvođenje zaštitnih mera kako bi naslednici bili u potpunosti obavešteni o svojim pravima i vrednosti svog udela u imovini pre donošenja konačne odluke ako se žele odreći prava na nasleđivanje45.

Postojeći pravni okvir predstavlja izazove ženskim imovinskim pravima jer postoje nedosled-nosti u važećim zakonima koji dovode do problema u praksi. Ove nepodudarnosti uključuju različitu primenu zakona i administrativnih strategija koje omogućavaju isključivanje žena46, razni zahtevi prema resursima koje muževi imaju u zakonskim brakovima i u „faktičkim“ bra-kovima, kao i nedostatak jasnoće kojm pravnom autoritetu treba da se obrate u nespornim slučajevima nasledstva47, zatim postoje nejasnoće da li nesporni slučajevi nasledstva mogu da se procesuiraju i od strane suda i od javnih beležnika48 ; kada se koriste pravni postupci u vezi sa vlasništvom i prenosom vlasništva; dominantna pitanja u vezi sa sprovođenjem Zakona o nasleđivanju i upotrebe odredbe o odricanju od prava na nasledstvo49.

METODOLOGIJADa bi se dočarali mnogobrojni aspekti ženskih imovinskih prava u kontekstu Kosova koji obuhvataju sastavljanje pilot indeksa ženskih imovinskih prava, sledeći izveštaj je kombi-novao tri metode: (1) sekundarni pregled istraživanja (2) upitnik ankete i (3) rasprave fokus grupa sa ekspertima iz ove oblasti. Ovaj izveštaj daje pregled relevantne aktuelne literature, analizira podatke obrađene iz ankete sprovedene za procenu imovinskih prava žena na Kosovu (uključujući organizacije civilnog društva, akademski svet, medije, pravosuđe,zakonodavstvo, javno beležništvo, ekonomski i bankarski sektor) predstavlja nalaze iz diskusija fokus grupa. S tim u vezi, na osnovu sekundarnih pregleda istraživanja, nalaza iz anketa i ciljanih grupa - ovaj pilot indeks o imovinskim pravima žena predstavlja približno stanje/ dostignuće u 4 oblasti/ dimenzije: (1) pravni okvir, (2) pravno i političko okruženje, (3) ekonomsko okruženje i (4) jednak pristup.

U junu 2019. godine sproveden je anketni upitnik koji je predstavio opštu situaciju u vezi sa pravima žena na imovini na Kosovu. Generalno, 28 indikatora je sastavljeno / prilagođeno za četiri dimenzije: 13 pokazatelja za dimenziju (1) pravnog okvira, 6 pokazatelja za dimenziju (2) pravnog i političkog okruženja, 3 indikatora za dimenziju (3) ekonomskog okruženja i 6 poka-zatelja za dimenziju (4) jednakog pristupa. Anketni upitnik je primenjen na 39 učesnika koji predstavljaju organizacije civilnog društva, akademskog sveta, medije, pravosuđe, zakono-davstvo, ekonomiju, notare i bankarski sektor. Nalazi iz pojedinačne procene su na odgov-arajući način predstavljeni i uključeni u ovaj pilot indeks o ženskim pravima. Za detaljniji prikaz i komplementarne nalaze iz Ankete o pojedinačnom ocenjivanju, organizovano je 7 diskusija fokus grupa sa ekspertima iz oblasti organizacija civilnog društva, akademskog sveta, medija, pravosuđa, zakonodavstva, ekonomije, beležništva i bankarskog sektora. Rasprava se fokusirala na evaluaciju četiri indikatora dimenzije, ključni razvoj događaja, izazove i mogućnosti i prednosti u oblasti ženskih imovinskih prava. Preporuke dobijene tokom diskusija o tim ciljanim grupama pažljivo su uključene u izveštaj.

AKTUELNI ZAKONSKI OKVIR NA KOSOVU

Pravni okvir o imovinskim pravima, kao i rodnim pravima na Kosovu, prilično je savremen i pravičan. Sledi spisak zakona koji regulišu imovinska i nasledna prava na Kosovu.

Ustav Republike Kosova

Republika Kosovo u svojim osnovnim odredbama obezbeđuje rodnu ravnopravnost kao osnovnu vrednost za demokratski razvoj društva, jednake mogućnosti da žene i muškarci učestvuju u političkim, ekonomskim, socijalnim, kulturnim i drugim oblastima društvenog života (Ustav, član 7, stav 2).

U tom kontekstu, član 46 [Zaštita imovine] kaže:

1. Zagarantovano je pravo na imovinu. 2. Korišćenje imovine uređuje se zakonom u skladu sa javnim interesom. 3. Niko ne može biti proizvoljno lišen imovine. Republika Kosovo ili javni autoritet Republike Kosovo mogu eksproprirati imovinu ako je takva eksproprijacija zakonom odobrena, neophodna ili pogodna za postizanje javne svrhe ili promovisanje javnog interesa, nakon čega sledi neposredna nadoknada. i adekvatna za osobu ili osobe čija je imovina oduzeta.

Instrumenti/ međunarodne povelje važeće na Kosovu

Univerzalnom deklaracijom o ljudskim pravima definisana je jednakost prava muškaraca i žena kao princip na kojem svi ljudi mogu uživati osnovna prava i slobode (preambula). Nad-alje, što se tiče imovinskih prava, Povelja kaže da: 1. svako ima pravo posedovanja imovine samostalno, kao i u suvlasništvu s drugima; 2. Niko ne može biti proizvoljno lišen svog poseda. Povelja, član 17, sa naglaskom autora). Član 2. Povelje kaže da je zabranjeno diskri-minisanje na osnovu roda radi uživanja prava zaštićenih ovom Poveljom.

Međunarodna povelja o građanskim i političkim pravima obavezuje države da osiguraju jednaka prava muškarcima i ženama kako bi uživali sva ekonomska, kulturna, socijalna, građanska i politička prava40.

Evropska konvencija o ljudskim pravima (ECHR) je još jedan međunarodni instrument koji se direktno primenjuje na Kosovu. Ova konvencija sprečava diskriminaciju na osnovu roda u uživanju prava. Takođe štiti pravo bilo koje fizičke ili pravne osobe na posedovanje imov-ine (vidi član 1 Protokola 1).

Konvencija o eliminaciji svih oblika diskriminacije žena (CEDAW)

CEDAW - Države potpisnice priznaju da u civilnoj sferi žene imaju istu pravnu moć kao muškarci i iste mogućnosti za ostvarivanje te moći. Oni posebno priznaju jednaka prava sklapanja ugovora i upravljanja imovinom i jednako postupaju u svim fazama postupka. CEDAW daje supružnicima ista prava u pogledu vlasništva, sticanja, upravljanja, uživanja i raspolaganja imovinom, kako besplatnom tako i sa plaćenom.

KONTEKST KOSOVAPravni okvir na Kosovu u oblasti rodne ravnopravnosti prilično je sveobuhvatan. Afirmativne mere doprinose u meri u kojoj postepeno poboljšavaju položaj žena na Kosovu i na kraju krajeva promovišu rodnu ravnopravnost. Zbog toga, slaba primena zakonskog okvira i rodni stereotipi koji su ukorenjeni u kulturu produbljuje rodnu nejednakost u gotovo svim oblasti-ma. Zatim, značajno učešće i angažman žena u procesima donošenja odluka ostaje prilično ograničeno. Većina žena na Kosovu sebe vidi kao nesposobne da utiču na procese donošen-ja odluka koji imaju direktan uticaj na njihov život; uopšteno, to uključuje sve procese donošenja odluka, uključujući, između ostalog, donošenje odluka u porodici, u njihovoj zajednici i u javnoj sferi. Muškarci zanemaruju žene gotovo u svim oblastima odgovornosti. Učešće na tržištu rada i dalje je najniže u Evropi. Samo 18,4% žena je aktivno na tržištu rada, od čega je zaposleno 12,3%26. Iako je obrazovno dostignuće žena slično kao i muškaraca, njihovo učešće u kosovskoj privredi u poređenju sa susednim zemljama je izuzetno malo27. S obzirom na nizak nivo službenog kapitala kome mogu pristupiti, njihove mogućnosti za samozapošljavanje su ograničene28.

Veliki jaz u vlasništvu nad imovinom između muškaraca i žena i dalje postoji29. Štaviše, nefor-malnost u imovinskim pitanjima ostaje izazov, posebno za žene. Većina žena ne nasleđuje ili poseduje svoju zemlju; ne kontrolišu ulaganja u imovinu ili koriste svoje domove kao izvor kap-itala, što delom doprinosi niskom stepenu ekonomskog angažmana. Samo 17% žena posedu-je imovinu30, samo 18% žena je vlasnica preduzeća31, a samo 15% vlasnica preduzeća koristilo je zajmove komercijalnih banaka32. Rezultati istraživanja pokazuju da do 88% preduzetnica k otvara sopstveni biznis bez podrške drugih, a više od polovine koristi svoj kapital33.

Iako Ustav Kosova garantuje jednaka nasledna prava, a Zakon o nasleđivanju ženama i muškarcima daje jednaka nasledna prava, kada su u pitanju nasleđivanje, tradicionalni običaji daju prednost muškom potomstvu u odnosu na žensko potomstvo. Prema zaključkuNacionalnog istraživanja o imovinskim pravima na Kosovu (2019.), 56% stanovništva smatra da je kulturno nasleđe patrijarhalnog društva jedna od glavnih prepreka koja sprečava žene da uživaju jednaka imovinska prava34.Iako četiri od pet muškaraca veruju da bi žene trebale da imaju jednaka prava kao i muškarci35, praksa pokazuje da će udate žene koje napuštaju roditeljski dom odustati od svog dela nasledstva, dok muškarci nastavljaju život sa roditelji-ma i imaju pravo na nasledstvo imovinu roditelja36. Budući da ne postoje zvanične statistike o odricanju i pošto se mnoge žene voljno odriču prava na nasledstvo, mnogo je anegdota nastalo o ženama koje su isključene iz nasledstva kao rezultat prisile i prevare37. Do sada, odricanje od nasledstva, kako je istaknuto u Zakonu o nasleđivanju, ne garantuje povoljan položaj žena i jednaka prava nasledstva, jer se većina žena odrekne nasledstva iz običajnih razloga38. To dalje potvrđuje nalaz da 76,5% ispitanika smatra da žene na Kosovu ne traže svoja prava na nasleđivanje. Prema 43,7% ispitanika, to je zbog straha od prenosa imovine (nasleđa) na suprugovu porodicu39.

Vlasništvo i kontrola nad zemljom povezana su sa značajnim poboljšanjima blagostanja, produktivnosti, jednakosti i osnaživanja žena. Vlasništvo i / ili kontrola nad zemljom / imovi-nom, posebno u postkonfliktnim i poljoprivrednim društvima, jedan je od retkih mehaniza-ma kojim žene mogu garantovati svoju ekonomsku sigurnost i izbeći mogućnost pada u siromaštvo, naročito ako nemaju sigurne mreže bezbednosti i sveobuhvatno i ravnopravno tržište rada15. Sigurno vlasništvo i kontrola nad zemljom doprinose osnaživanju žena, jer smanjuje oslanjanje žena na partnere i njihove rođake muškarce, povećava njihovu pregov-aračku moć u porodici i istovremeno poboljšava njihove šanse da budu deo raznih proizvod-nih resursa, uključujući dodatne usluge i kredite. Poverenje stečeno povećanom sigurnošću vlasništva može podstaći žene da preduzmu ili dodatno prošire svoje preduzetničke aktivno-sti i pridruže se proizvodnim organizacijama i / ili zadrugama16. Kao takvo, pravo žena na zemlju i imovinu takođe je od suštinskog značaja za ekonomsko osnaživanje žena, imajući u vidu da je zemljište osnova za proizvodnju hrane i stvaranje prihoda, kao i obezbeđivanje zajmova i kao jedno od sredstava štednje za budućnost. U urbanim, prigradskim i okolnim naseljima, zemljišna i imovinska prava su važna, bar za pristup javnim uslugama. Zemlja je takođe društveno dobro koje je od centralne važnosti za kulturni identitet, političku moć i učešće u odlučivanju. Vlasništvo žena nad imovinom povećava njihove kapacitete, proširuje njihovu pregovaračku moć i povećava njihovu sposobnost za rešavanje osetljivih pitanja17. Ovo takođe služi kao važan faktor socijalne zaštite od rodno zasnovanog nasilja. Kao takvo, jednako pravo žena na zemljU je takođe pitanje ljudskih prava18. Uz priznavanje imovinskih prava i zbog zakonskog procesa koji omogućava prodaju, žene mogu postati učesnice u učesnice proizvodnog ciklusa što zauzvrat doprinosi ekonomskom rastu države i, na kraju, životnom standardu19 Takođe, imovina može podstaći vlasnika da se uključi u posao koji jača i daje doprinos ekonomiji. Prava privatne svojine su znak slobode20. Stoga, osnaživanje ženskih imovinskih prava ide paralelno sa realizacijom razvojnih ciljeva koji se odnose na smanjenje siromaštva, sigurnost hrane, unapređenje osnaživanja žena i zaštite životne sredi-ne21.

Politička stabilnost i zdravo pravno okruženje koje obuhvata vladavinu zakona jedne zemlje, između ostalih faktora, najvažniji su za održavanje, zaštitu i razvoj sistema imovinskih prava22. Tamo gde su tržišno orijentisane ekonomije slabe ili se tek pojavljuju, jedan od imperativa zemljišnih politika je: učiniti sigurnijom realizaciju imovinskih prava. Gde je jaz između boga-tih i siromašnih, ili između jedne etničke grupe ili druge, ili između onih koji imaju koristi od patrijarhalne socijalne i pravne strukture i onih koji žele rodnu ravnopravnost, treći politički imperativ je poboljšati pristup zemlji ugroženim grupama (siromašnima, ženama u nekim regionima, etničkim grupama, izbeglicama)23 24. Dakle, uspešno upravljanje imovinskim pravima povezano je s načinom na koji ljudi uspevaju da uravnoteže tri konkurentna imper-ativa politike: 1) povećanje sigurnosti kako bi se zadržalo zemljište 2) žaštita zemljišta i vodnih resursa i 3) omogućavanje pristupa na zemljište ugroženim grupama24. S tim u vezi, rodni pristup imovinskim pravima može omogućiti preraspodelu moći u rodnim odnosima, i može osigurati da svi ljudi, bez obzira na pol, imaju koristi i osnažuju se od razvojnih politika i praksi koje unapređuju prava ljudi na imovinu25.

Važeći zakoni na Kosovu

Postoji nekoliko zakona i administrativnih mera koje na isprepleten način regulišu imovins-ka prava, kao što su: zakon o porodici, zakon o nasleđivanju, administrativno uputstvo o posebnim merama za registraciju zajedničke nepokretne imovine na ime dva supružnika i nacionalna strategija za imovinska prava.

Zakon o porodici41 reguliše supružničke imovinske odnose. Navodi da imovina koja je u vreme braka pripadala jednom supružniku, ostaje odvojeno vlasništvo. Imovina stečena brakom je opšta imovina. Po ovom zakonu sve osobe pod jednakim uslovima su naslednici. Naslednici se mogu odreći nasledstva pred sudom, ako to ne rade pod prisilom. Parovi koji žive u vanbračnoj zajednici (žena i muškarac) mogu nasleđivati jedno drugo kao supružnici ako veza traje najmanje 10 ili pet godina ako imaju decu iz ove veze.

Administrativno uputstvo o posebnim merama za upis nepokretnosti na ime dva supružni-ka42. Ovo Administrativno uputstvo promoviše upis zajedničke nepokretnosti na ime oba supružnika u katastru kako bi se povećao broj žena registrovanih kao zajedničkih vlasnika. Period primene ovog normativnog akta, koji je prvobitno bio godinu dana, produžen je do 2019. godine.

Nacionalna strategija o imovinskim pravima43 pruža stratešku viziju osiguranja prava. U njoj se utvrđuju prioriteti i faze intervencije s ciljem jasnog definisanja imovinskih prava zakonom i obezbeđuje efikasne, pristupačne i dostupne mehanizme. Predlaže posebne mere za rešavanje izazova sa kojima se žene suočavaju44, a Strategija uključuje i pravno priznavanje zajedničkog života nakon braka pet ili tri godine ako par ima decu iz te veze. Takođe predlaže uvođenje zaštitnih mera kako bi naslednici bili u potpunosti obavešteni o svojim pravima i vrednosti svog udela u imovini pre donošenja konačne odluke ako se žele odreći prava na nasleđivanje45.

Postojeći pravni okvir predstavlja izazove ženskim imovinskim pravima jer postoje nedosled-nosti u važećim zakonima koji dovode do problema u praksi. Ove nepodudarnosti uključuju različitu primenu zakona i administrativnih strategija koje omogućavaju isključivanje žena46, razni zahtevi prema resursima koje muževi imaju u zakonskim brakovima i u „faktičkim“ bra-kovima, kao i nedostatak jasnoće kojm pravnom autoritetu treba da se obrate u nespornim slučajevima nasledstva47, zatim postoje nejasnoće da li nesporni slučajevi nasledstva mogu da se procesuiraju i od strane suda i od javnih beležnika48 ; kada se koriste pravni postupci u vezi sa vlasništvom i prenosom vlasništva; dominantna pitanja u vezi sa sprovođenjem Zakona o nasleđivanju i upotrebe odredbe o odricanju od prava na nasledstvo49.

METODOLOGIJADa bi se dočarali mnogobrojni aspekti ženskih imovinskih prava u kontekstu Kosova koji obuhvataju sastavljanje pilot indeksa ženskih imovinskih prava, sledeći izveštaj je kombi-novao tri metode: (1) sekundarni pregled istraživanja (2) upitnik ankete i (3) rasprave fokus grupa sa ekspertima iz ove oblasti. Ovaj izveštaj daje pregled relevantne aktuelne literature, analizira podatke obrađene iz ankete sprovedene za procenu imovinskih prava žena na Kosovu (uključujući organizacije civilnog društva, akademski svet, medije, pravosuđe,zakonodavstvo, javno beležništvo, ekonomski i bankarski sektor) predstavlja nalaze iz diskusija fokus grupa. S tim u vezi, na osnovu sekundarnih pregleda istraživanja, nalaza iz anketa i ciljanih grupa - ovaj pilot indeks o imovinskim pravima žena predstavlja približno stanje/ dostignuće u 4 oblasti/ dimenzije: (1) pravni okvir, (2) pravno i političko okruženje, (3) ekonomsko okruženje i (4) jednak pristup.

U junu 2019. godine sproveden je anketni upitnik koji je predstavio opštu situaciju u vezi sa pravima žena na imovini na Kosovu. Generalno, 28 indikatora je sastavljeno / prilagođeno za četiri dimenzije: 13 pokazatelja za dimenziju (1) pravnog okvira, 6 pokazatelja za dimenziju (2) pravnog i političkog okruženja, 3 indikatora za dimenziju (3) ekonomskog okruženja i 6 poka-zatelja za dimenziju (4) jednakog pristupa. Anketni upitnik je primenjen na 39 učesnika koji predstavljaju organizacije civilnog društva, akademskog sveta, medije, pravosuđe, zakono-davstvo, ekonomiju, notare i bankarski sektor. Nalazi iz pojedinačne procene su na odgov-arajući način predstavljeni i uključeni u ovaj pilot indeks o ženskim pravima. Za detaljniji prikaz i komplementarne nalaze iz Ankete o pojedinačnom ocenjivanju, organizovano je 7 diskusija fokus grupa sa ekspertima iz oblasti organizacija civilnog društva, akademskog sveta, medija, pravosuđa, zakonodavstva, ekonomije, beležništva i bankarskog sektora. Rasprava se fokusirala na evaluaciju četiri indikatora dimenzije, ključni razvoj događaja, izazove i mogućnosti i prednosti u oblasti ženskih imovinskih prava. Preporuke dobijene tokom diskusija o tim ciljanim grupama pažljivo su uključene u izveštaj.

AKTUELNI ZAKONSKI OKVIR NA KOSOVU

Pravni okvir o imovinskim pravima, kao i rodnim pravima na Kosovu, prilično je savremen i pravičan. Sledi spisak zakona koji regulišu imovinska i nasledna prava na Kosovu.

Ustav Republike Kosova

Republika Kosovo u svojim osnovnim odredbama obezbeđuje rodnu ravnopravnost kao osnovnu vrednost za demokratski razvoj društva, jednake mogućnosti da žene i muškarci učestvuju u političkim, ekonomskim, socijalnim, kulturnim i drugim oblastima društvenog života (Ustav, član 7, stav 2).

U tom kontekstu, član 46 [Zaštita imovine] kaže:

1. Zagarantovano je pravo na imovinu. 2. Korišćenje imovine uređuje se zakonom u skladu sa javnim interesom. 3. Niko ne može biti proizvoljno lišen imovine. Republika Kosovo ili javni autoritet Republike Kosovo mogu eksproprirati imovinu ako je takva eksproprijacija zakonom odobrena, neophodna ili pogodna za postizanje javne svrhe ili promovisanje javnog interesa, nakon čega sledi neposredna nadoknada. i adekvatna za osobu ili osobe čija je imovina oduzeta.

Instrumenti/ međunarodne povelje važeće na Kosovu

Univerzalnom deklaracijom o ljudskim pravima definisana je jednakost prava muškaraca i žena kao princip na kojem svi ljudi mogu uživati osnovna prava i slobode (preambula). Nad-alje, što se tiče imovinskih prava, Povelja kaže da: 1. svako ima pravo posedovanja imovine samostalno, kao i u suvlasništvu s drugima; 2. Niko ne može biti proizvoljno lišen svog poseda. Povelja, član 17, sa naglaskom autora). Član 2. Povelje kaže da je zabranjeno diskri-minisanje na osnovu roda radi uživanja prava zaštićenih ovom Poveljom.

Međunarodna povelja o građanskim i političkim pravima obavezuje države da osiguraju jednaka prava muškarcima i ženama kako bi uživali sva ekonomska, kulturna, socijalna, građanska i politička prava40.

Evropska konvencija o ljudskim pravima (ECHR) je još jedan međunarodni instrument koji se direktno primenjuje na Kosovu. Ova konvencija sprečava diskriminaciju na osnovu roda u uživanju prava. Takođe štiti pravo bilo koje fizičke ili pravne osobe na posedovanje imov-ine (vidi član 1 Protokola 1).

Konvencija o eliminaciji svih oblika diskriminacije žena (CEDAW)

CEDAW - Države potpisnice priznaju da u civilnoj sferi žene imaju istu pravnu moć kao muškarci i iste mogućnosti za ostvarivanje te moći. Oni posebno priznaju jednaka prava sklapanja ugovora i upravljanja imovinom i jednako postupaju u svim fazama postupka. CEDAW daje supružnicima ista prava u pogledu vlasništva, sticanja, upravljanja, uživanja i raspolaganja imovinom, kako besplatnom tako i sa plaćenom.

KONTEKST KOSOVAPravni okvir na Kosovu u oblasti rodne ravnopravnosti prilično je sveobuhvatan. Afirmativne mere doprinose u meri u kojoj postepeno poboljšavaju položaj žena na Kosovu i na kraju krajeva promovišu rodnu ravnopravnost. Zbog toga, slaba primena zakonskog okvira i rodni stereotipi koji su ukorenjeni u kulturu produbljuje rodnu nejednakost u gotovo svim oblasti-ma. Zatim, značajno učešće i angažman žena u procesima donošenja odluka ostaje prilično ograničeno. Većina žena na Kosovu sebe vidi kao nesposobne da utiču na procese donošen-ja odluka koji imaju direktan uticaj na njihov život; uopšteno, to uključuje sve procese donošenja odluka, uključujući, između ostalog, donošenje odluka u porodici, u njihovoj zajednici i u javnoj sferi. Muškarci zanemaruju žene gotovo u svim oblastima odgovornosti. Učešće na tržištu rada i dalje je najniže u Evropi. Samo 18,4% žena je aktivno na tržištu rada, od čega je zaposleno 12,3%26. Iako je obrazovno dostignuće žena slično kao i muškaraca, njihovo učešće u kosovskoj privredi u poređenju sa susednim zemljama je izuzetno malo27. S obzirom na nizak nivo službenog kapitala kome mogu pristupiti, njihove mogućnosti za samozapošljavanje su ograničene28.

Veliki jaz u vlasništvu nad imovinom između muškaraca i žena i dalje postoji29. Štaviše, nefor-malnost u imovinskim pitanjima ostaje izazov, posebno za žene. Većina žena ne nasleđuje ili poseduje svoju zemlju; ne kontrolišu ulaganja u imovinu ili koriste svoje domove kao izvor kap-itala, što delom doprinosi niskom stepenu ekonomskog angažmana. Samo 17% žena posedu-je imovinu30, samo 18% žena je vlasnica preduzeća31, a samo 15% vlasnica preduzeća koristilo je zajmove komercijalnih banaka32. Rezultati istraživanja pokazuju da do 88% preduzetnica k otvara sopstveni biznis bez podrške drugih, a više od polovine koristi svoj kapital33.

Iako Ustav Kosova garantuje jednaka nasledna prava, a Zakon o nasleđivanju ženama i muškarcima daje jednaka nasledna prava, kada su u pitanju nasleđivanje, tradicionalni običaji daju prednost muškom potomstvu u odnosu na žensko potomstvo. Prema zaključkuNacionalnog istraživanja o imovinskim pravima na Kosovu (2019.), 56% stanovništva smatra da je kulturno nasleđe patrijarhalnog društva jedna od glavnih prepreka koja sprečava žene da uživaju jednaka imovinska prava34.Iako četiri od pet muškaraca veruju da bi žene trebale da imaju jednaka prava kao i muškarci35, praksa pokazuje da će udate žene koje napuštaju roditeljski dom odustati od svog dela nasledstva, dok muškarci nastavljaju život sa roditelji-ma i imaju pravo na nasledstvo imovinu roditelja36. Budući da ne postoje zvanične statistike o odricanju i pošto se mnoge žene voljno odriču prava na nasledstvo, mnogo je anegdota nastalo o ženama koje su isključene iz nasledstva kao rezultat prisile i prevare37. Do sada, odricanje od nasledstva, kako je istaknuto u Zakonu o nasleđivanju, ne garantuje povoljan položaj žena i jednaka prava nasledstva, jer se većina žena odrekne nasledstva iz običajnih razloga38. To dalje potvrđuje nalaz da 76,5% ispitanika smatra da žene na Kosovu ne traže svoja prava na nasleđivanje. Prema 43,7% ispitanika, to je zbog straha od prenosa imovine (nasleđa) na suprugovu porodicu39.

Vlasništvo i kontrola nad zemljom povezana su sa značajnim poboljšanjima blagostanja, produktivnosti, jednakosti i osnaživanja žena. Vlasništvo i / ili kontrola nad zemljom / imovi-nom, posebno u postkonfliktnim i poljoprivrednim društvima, jedan je od retkih mehaniza-ma kojim žene mogu garantovati svoju ekonomsku sigurnost i izbeći mogućnost pada u siromaštvo, naročito ako nemaju sigurne mreže bezbednosti i sveobuhvatno i ravnopravno tržište rada15. Sigurno vlasništvo i kontrola nad zemljom doprinose osnaživanju žena, jer smanjuje oslanjanje žena na partnere i njihove rođake muškarce, povećava njihovu pregov-aračku moć u porodici i istovremeno poboljšava njihove šanse da budu deo raznih proizvod-nih resursa, uključujući dodatne usluge i kredite. Poverenje stečeno povećanom sigurnošću vlasništva može podstaći žene da preduzmu ili dodatno prošire svoje preduzetničke aktivno-sti i pridruže se proizvodnim organizacijama i / ili zadrugama16. Kao takvo, pravo žena na zemlju i imovinu takođe je od suštinskog značaja za ekonomsko osnaživanje žena, imajući u vidu da je zemljište osnova za proizvodnju hrane i stvaranje prihoda, kao i obezbeđivanje zajmova i kao jedno od sredstava štednje za budućnost. U urbanim, prigradskim i okolnim naseljima, zemljišna i imovinska prava su važna, bar za pristup javnim uslugama. Zemlja je takođe društveno dobro koje je od centralne važnosti za kulturni identitet, političku moć i učešće u odlučivanju. Vlasništvo žena nad imovinom povećava njihove kapacitete, proširuje njihovu pregovaračku moć i povećava njihovu sposobnost za rešavanje osetljivih pitanja17. Ovo takođe služi kao važan faktor socijalne zaštite od rodno zasnovanog nasilja. Kao takvo, jednako pravo žena na zemljU je takođe pitanje ljudskih prava18. Uz priznavanje imovinskih prava i zbog zakonskog procesa koji omogućava prodaju, žene mogu postati učesnice u učesnice proizvodnog ciklusa što zauzvrat doprinosi ekonomskom rastu države i, na kraju, životnom standardu19 Takođe, imovina može podstaći vlasnika da se uključi u posao koji jača i daje doprinos ekonomiji. Prava privatne svojine su znak slobode20. Stoga, osnaživanje ženskih imovinskih prava ide paralelno sa realizacijom razvojnih ciljeva koji se odnose na smanjenje siromaštva, sigurnost hrane, unapređenje osnaživanja žena i zaštite životne sredi-ne21.

Politička stabilnost i zdravo pravno okruženje koje obuhvata vladavinu zakona jedne zemlje, između ostalih faktora, najvažniji su za održavanje, zaštitu i razvoj sistema imovinskih prava22. Tamo gde su tržišno orijentisane ekonomije slabe ili se tek pojavljuju, jedan od imperativa zemljišnih politika je: učiniti sigurnijom realizaciju imovinskih prava. Gde je jaz između boga-tih i siromašnih, ili između jedne etničke grupe ili druge, ili između onih koji imaju koristi od patrijarhalne socijalne i pravne strukture i onih koji žele rodnu ravnopravnost, treći politički imperativ je poboljšati pristup zemlji ugroženim grupama (siromašnima, ženama u nekim regionima, etničkim grupama, izbeglicama)23 24. Dakle, uspešno upravljanje imovinskim pravima povezano je s načinom na koji ljudi uspevaju da uravnoteže tri konkurentna imper-ativa politike: 1) povećanje sigurnosti kako bi se zadržalo zemljište 2) žaštita zemljišta i vodnih resursa i 3) omogućavanje pristupa na zemljište ugroženim grupama24. S tim u vezi, rodni pristup imovinskim pravima može omogućiti preraspodelu moći u rodnim odnosima, i može osigurati da svi ljudi, bez obzira na pol, imaju koristi i osnažuju se od razvojnih politika i praksi koje unapređuju prava ljudi na imovinu25.

Važeći zakoni na Kosovu

Postoji nekoliko zakona i administrativnih mera koje na isprepleten način regulišu imovins-ka prava, kao što su: zakon o porodici, zakon o nasleđivanju, administrativno uputstvo o posebnim merama za registraciju zajedničke nepokretne imovine na ime dva supružnika i nacionalna strategija za imovinska prava.

Zakon o porodici41 reguliše supružničke imovinske odnose. Navodi da imovina koja je u vreme braka pripadala jednom supružniku, ostaje odvojeno vlasništvo. Imovina stečena brakom je opšta imovina. Po ovom zakonu sve osobe pod jednakim uslovima su naslednici. Naslednici se mogu odreći nasledstva pred sudom, ako to ne rade pod prisilom. Parovi koji žive u vanbračnoj zajednici (žena i muškarac) mogu nasleđivati jedno drugo kao supružnici ako veza traje najmanje 10 ili pet godina ako imaju decu iz ove veze.

Administrativno uputstvo o posebnim merama za upis nepokretnosti na ime dva supružni-ka42. Ovo Administrativno uputstvo promoviše upis zajedničke nepokretnosti na ime oba supružnika u katastru kako bi se povećao broj žena registrovanih kao zajedničkih vlasnika. Period primene ovog normativnog akta, koji je prvobitno bio godinu dana, produžen je do 2019. godine.

Nacionalna strategija o imovinskim pravima43 pruža stratešku viziju osiguranja prava. U njoj se utvrđuju prioriteti i faze intervencije s ciljem jasnog definisanja imovinskih prava zakonom i obezbeđuje efikasne, pristupačne i dostupne mehanizme. Predlaže posebne mere za rešavanje izazova sa kojima se žene suočavaju44, a Strategija uključuje i pravno priznavanje zajedničkog života nakon braka pet ili tri godine ako par ima decu iz te veze. Takođe predlaže uvođenje zaštitnih mera kako bi naslednici bili u potpunosti obavešteni o svojim pravima i vrednosti svog udela u imovini pre donošenja konačne odluke ako se žele odreći prava na nasleđivanje45.

Postojeći pravni okvir predstavlja izazove ženskim imovinskim pravima jer postoje nedosled-nosti u važećim zakonima koji dovode do problema u praksi. Ove nepodudarnosti uključuju različitu primenu zakona i administrativnih strategija koje omogućavaju isključivanje žena46, razni zahtevi prema resursima koje muževi imaju u zakonskim brakovima i u „faktičkim“ bra-kovima, kao i nedostatak jasnoće kojm pravnom autoritetu treba da se obrate u nespornim slučajevima nasledstva47, zatim postoje nejasnoće da li nesporni slučajevi nasledstva mogu da se procesuiraju i od strane suda i od javnih beležnika48 ; kada se koriste pravni postupci u vezi sa vlasništvom i prenosom vlasništva; dominantna pitanja u vezi sa sprovođenjem Zakona o nasleđivanju i upotrebe odredbe o odricanju od prava na nasledstvo49.

REZULTATI Rezultat zemlje

Ukupni rezultat zemlje za imovinska prava žena na Kosovu proizilazi iz nalaza eksperata iz diskusija fokus grupa i pojedinačnog rangiranja 39 stručnjaka iz organizacija civilnog društ-va, akademskog sveta, medija, pravosuđa, zakonodavne vlasti, beležnika, ekonomskog i ban-karskog sektora. Prosečna vrednost četiri dimenzije koja definiše ukupne vrednosti indeksa na 3,54 (na skali od 1 do 7) (vidi sliku 1). Rezultati pojedinačnih rangiranja četiri dimenzije prikazani su na slici 2. U uskim linijama pojedinci predstavljaju rezultate četiri oblasti / dimenzije, a to su: (1) Pravni okvir - 4.42; (2) Pravno i političko okruženje - 2,74, (3) Ekonomsko okruženje - 3,15, i (4) Jednak pristup - 2,69.

Rezultati različitih dimenzija značajno se razlikuju. Iako je dimenzija pravnog okvira najviša, dimenzije pravnog i političkog okruženja i jednaki pristup ocenjuju se kao najslabije. To je u skladu sa svetskim nalazima da zemljišna i imovinska prava nisu podjednako podeljena svima. Ovo se posebno odnosi na žene na Kosovu, jer su socijalne norme i prakse i dalje diskriminatorne i jedna od najjačih barijera između žena i njihovih prava, i zbog lošeg spro-vođenja politike, nedovoljan kapacitet za sprovođenje zakona i nedostatak političke volje koji bi pogoršao problem. Pored toga, diskusije u fokusnim grupama potvrđuju da pretpostavka da loš pristup pravnim uslugama i nerazumevanje zakona od strane zajednica i domaćin-stava - i od strane samih žena - grade nevidljivi, ali gotovo neprobojni zid između žena i njihova prava nad zemljom i imovinom50.

Pilot Indeksi itë drejtave

pronësore tëgrave

Women PropertyRights index

Figura 1. Rezultat zemlje za imovinskaprava žena-na osnovu rezultata pilot indeksa

Figura 2. Pojedinačni rezultati za četiri dimenzije: pravni okvir, pravno ipolitičko okruženje, ekonomski ambijent, i jednak pristup.

0

0.5

1

1.5

2

2.5

3

3.53.54

4

Të drejtat pronësore të gravePilot indeksi

0

0.5

1

1.5

2

2.5

3

3.5

Dimension ofLegal

Framework

4.4

Dimension ofLegal andPolitical

Environment

2.74

Dimension of Economic

Environment

3.15

Dimension ofequal access

2.69

4

4.5

Figura 3 prikazuje razliku u rangiranju različitih dimenzija po grupama stručnjaka. Kao što se može videti, stručne grupe sastavljene od zakonodavaca i javnih beležnika svrstale su na najviše mesto dimenziju pravnog okvira, a sledi je grupa civilnog društva. Ova razlika u rangi-ranju može se delimično objasniti činjenicom da su ove dve grupe svesnije dimenzije prav-nog okvira. Generalno, zakonodavstvo i javni beležnici, uglavnom iz javnog sektora, imaju najpozitivniju percepciju svih dimenzija. S druge strane, akademski svet i ekonomski sektor predstavljaju najskeptičniju grupu svih dimenzija, a slede je mediji i civilno društvo. Stručnja-ci civilnog društva priznaju da je došlo do napretka, ali su i dalje mnogo kritičniji od zakono-davnog i notarskog sektora.

Ova dimenzija se sastoji od 13 pokazatelja. Ukupna ocena rangiranja za dimenziju pravnog okvira je 4,40, što ovu dimenziju čini najviše rangiranom od svih. Razgovori fokus grupa sa svim stručnjacima potvrđuju uverenje da Kosovo dobro stoji u smislu pravnog okvira, jer ima naročito napredne ustave i zakone. Međutim, prema rečima učesnika, iako su zakoni na snazi i obezbeđuju ravnopravnost žena i muškaraca, nedostaju politike koje omogućavaju pravilno sprovođenje ovih zakona. Pokazatelj 1: Pravo na imovinu je zagarantovano Ustavom, a korišćenje imovine regulisano je zakonom - u skladu sa javnim interesom, ovaj pokazatelj

Dimension ofLegal

Framework

Dimension ofLegal andPolitical

Environment

Dimension of Economic

Environment

Dimension ofequal access

Indeks imovinskih prava žena prema grupama stručnjaka

0

0.5

1

1.5

2

2.5

3

3.5

5.0

3.694.13 4.38 404

1.852.25 2.25

4.08

2.63 2.5 2.78

3.51

2.07 2.33 2.45

4

4.5

5

Civil Society

Media

Academia and economy

Legislation and notery

0.0 1.0 2.0 3.0 4.0 5.0

4.38

Dimenzija pravnog okvira Dimenzija pravnog okvira

4.13

3.69

5.0

Legislation and notery

Figure 3. Razlike u dimenzijama imovinskih prava koje su navele grupe stručnjaka

Figure 4. Rezultat dimenzije pravnog okvira prema grupama stručnjaka.

Academia and economy Media Civil Society

je u ovoj dimenziji rangiran najviše sa 6.13. Stručnjaci preporučuju da se dimenzija pravnogokvira podele na pokazatelje koji procenjuju zakone i pokazatelje koji procenjuju politike, jer je često slučaj da su zakoni na snazi, ali nemaju adekvatne politike i ne sprovode se pravilno. To se takođe vidi u rangiranju pokazatelja od strane stručnjaka, koji su ocenili najviše pokazatelje koji se odnose na zakone poput pokazatelja 1, 5, 9, i rangirali najniže u smislu politika i strategija. kao što su pokazatelji 7, 8, 11 i 13. Nalazi iz diskusija fokus grupa u skladu su s preliminarnim nalazima koji pokazuju da trenutni pravni okvir predstavlja izazove ženskim imovinskim pravima, jer postoje neusklađenosti sa važećim zakonima koji dovode do problema. u praksi. Ove nedoslednosti uključuju različitu primenu zakona i administrativnih strategija koje omogućavaju isključenje žena;51 razni zahtevi o resursima koje supružnici imaju u zakonskim brakovima i „faktičkim“ brakovima, nedostatak jasnoće kom pravnom autoritetu treba da se obrate za neosporene slučajeve nasledstva, zatim postoji neizvesnost da li neosporene slučajeve nasledstva takođe mogu procesuirati i sudovi, i notari52; kada se koriste pravni postupci u vezi sa vlasništvom i prenosom vlasništva; dominantna pitanja u vezi sa primenom zakona koji se odnosi na Zakon o nasleđivanju i upotrebe odredbe o odricanju od prava na nasledstvo53.

Ova dimenzija se sastoji od šest pokazatelja. Ukupna ocena za ovu dimenziju je 2,74. Dimen-zija pravnog i političkog okruženja svrstana je kao predzadnji rezultat svih dimenzija. Kako su potvrdile sve rasprave fokus grupa, postoje nedostaci u pravnom i političkom okruženju, naročito loša primena politike, nedovoljan kapacitet za sprovođenje zakona i nedostatak političke volje koji doprinose nejednakim imovinskim pravima. Politička nestabilnost i površ-no pravno okruženje na kojima se temelji primena zakona u zemlji, između ostalih faktora, doprinose neadekvatnosti održavanja, zaštite i razvoja sistema imovinskih prava koji je pravedan i prema ženama i prema muškarcima. Ostvarivanje imovinskih prava nije dovoljno sigurno. Grupe u nepovoljnom položaju, poput žena, nemaju lak pristup zemljištu i imovini. U tom pogledu, rodni pristup imovinskim pravima omogućava prenošenje moći na rodne odnose. Najbolji rangirani pokazatelj je pokazatelj 3. Provođenje zakona ženama pruža pra-vosudni sistem koji štiti njihova imovinska prava, uključujući: pravičnost, integritet, izvršlji-vost, brzinu i pristupačnost pravosudnog sistema, zaštitu privatne svojine sa samo 3,23 iz sistema rangiranja od 1 do 7. Dok su najniže rangirani indikatori, pokazatelj 2; pravosudni sistem u našoj zemlji nezavisan je od političkog uticaja vlada, građana

Figure 5. Ishod dimenzije pravnog i političkog okruženja prema grupama stručnjaka

Civil Society

Media

Academia and economy

Legislation and notery

0.0 1.0 2.0 3.0 4.0 5.0

Dimenzija pravnog i političkog dimenzija okruženja

Dimenzija pravnog i političkog dimenzija okruženja

2.25

2.25

1.85

4.04

ili preduzeća / biznisa; i pokazatelj 3: Pravosudni sistem sprovodi ugovore efikasno i brzo, što je povezano sa lošim ukupnim sprovođenjem zakona u zemlji.

Ova dimenzija se sastoji od tri pokazatelja. Ukupna ocena za ovu dimenziju je 3,15. Dimenzija ekonomskog okruženja nalazi se na drugom mestu. Međutim, još uvek ima prostora za poboljšanje, jer se preduzeća u našoj zemlji i dalje suočavaju sa teškim procedurama zaduživanja. Uz to, stručnjaci ističu da postoje izazovi za žene koje žele da se zadužuju bez kolaterala i žene nisu dobro upućene u procedure registracije imovine, što nije lako, mada donekle postoje i ekonomski podsticaji za registraciju zajedničke imovine. S obzirom na činjenicu da većina žena ne nasleđuje ili poseduje imovinu; nemaju kontrolu nad investi-cionom imovinom ili koriste svoje domove kao izvor kapitala, a sve to delom doprinosi niskom stepenu ekonomskog angažmana. Samo 17% žena poseduje imovinu54, samo 18% žena su vlasnici preduzeća55. Izazovi sa kojima se žene suočavaju u zaduživanju potvrđuju rezultati istraživanja koji pokazuju da je samo 15% vlasnica žena koristilo zajmove komercijal-nih banaka56. Najviše rangirani indikator je pokazatelj 3: Zajednička registracija zemljišta pro-moviše se ekonomskim podsticajima - 3,46.

Ova dimenzija se sastoji od šest pokazatelja. Ukupna ocena za ovu dimenziju jednakog pris-tupa je 2,69. Dimenzija jednakog pristupa najniže je rangirana. Najniži pokazatelj je pokaza-telj 4: običajno pravo tretira žene i muškarce jednako u pogledu imovinskih prava; i pokaza-telj 4 sa 1,79 i pokazatelj 6 Kulturne norme ne diskriminišu žene u pogledu imovinskih prava i ne ohrabruju ih da se odreknu nasledstva sa 2.03.

Figure 6. Rezultati dimenzija ekonomskog okruženja po grupama stručnjaka.

Civil Society

Media

Academia and economy

Legislation and notery

0.0 1.0 2.0 3.0 4.0 5.0

Dimenzija ekonomskog okruženja

2.5

2.78

2.63

4.08

Dimenzija ekonomskog okruženja

Dimenzija jednakog pristupa

Civil Society

Media

Academia and economy

Legislation and notery

0.0 0.5 1.0 1.5 2.0 2.5 3.0 3.5 4

Dimenzija jednakog pristupa

2.5

2.78

2.63

4.08

Figure 7. Rezultati dimenzija jednakog pristupa po grupama stručnjaka.

Stručnjaci se slažu da r