PRAISTORIJA

Y BRoNZANo DoBA

t .:ri " a -

r * - \

4 - - e - '

II

I

I

AKADE,MIJA NAUKA I UMJE,TNOSTIBOSNE, I HE,RCEGOVINE,

Centar ry balkanoloika ispitiuanJa

Rcdakci ia

DURO BASLF IR , ALOJZ BL ,NAC, STANL, GABROVEC, M ILUTIN GARASANIN ,

N tK ( )LA TASIC , B ( )R IV (U ( .O \ / rC , KSF .NTJA V iNSKT GASPARIN I

G l a v n i u r c c l n i k

A I , O l Z B F . N A ( _

R e d a k t o l I V k n j i g e

BORr \ ' ( ) .1 COVIC

Sekrc ta r Redakc i je

h,DlNA r\ l- l RtrJ S()\ ' lC

l lus t rac i je i za i t i tn i ov i tak

S H A D C E , R K E Z

PRAISTORIJA

JT]GOSLAVtr,NSKIHZF.MALJA

SADRZAJ

Predgovor

Uvod

1. Jugoistodnoalpska

.\ 'tane C)ahrarcr, Uvod

Rano broniano doba- Srednie broniano doba- Kasno brondano doba (kultura polja sa izra,rl:ra)

2. Jadransko-zapadnobalkanska regija

Boriuol Couii, lJvod .

Rano bronzano doba

1 1l : )

tegrla

21A A

4052

99

Boriuol Couii, F;ne<'iitski supstrat

Boriuoj Couif , Regionalne grupe103114ranog bronzanog doba:

- Istra- Lidko-podvelebitsko podrui je- Sieverna Dalmacija s otocima zadarsko-i ibenskog arhipelaga

Zapadna Hercegovina- Otoci srednjeg Jadrana- Istodna Hercegovina i zapadna Crna Gora- Prelazra zona

Glasinadko podrui je

[uan Marouii t Boriuol Couii, Cetinska kultura. 191

Srednie bronzano doba

Boriuoj Couii, Srednje bronzano doba u Istri . 233

Ra{ica Drechsler-Bi{ii, Srednje brontano doba u Lici i Bosni 242

Kasno bronzano doba

Sime Batouii, Kasno broniano doba na istoinom Jadranskom primoriu:- Istarska kulturna skupina

Liburnska kulturna skupina- Dalmatska kulturna skupina-

Juinoprimorska kulturna skupina

Raii t a I) re c h s le r -B i ii i, J apodska kulturna grupa

Milatin C:araianin, Vinkovaika grupa

Boriual (..--at'if , Prelazn^ zona 390

flariual (ouii, Glasinaika kulturna grupa 413

Boriuol Couii, Sredrrjobosanska kulturna gruPa 433

3. Panonsko-podunavska rcgiia

M ilntin Caraianin, Uvod

Rano bronzano doba

461

,\li /at in C: araiani n, Podunavsko-balkanski kompleks ranog bronzanog doba

271

374

463471

476

484

547

Milatin (,:araianin, MoriSka (mokrinska) grupa

Ksenij a I''inski-C a:parini, Lirzen-keramika savsko-dravskog -.a,,rii.tj^

Srednje bronzano doba

Ksenqa Ilinski-Casparini, Srednje broniano doba savsko-dravskog medurijedja

i bosanske Posavinc. 493

Milatin Caraianin, Vatinska grupa 504

Milutin Garaianin, Dubovadko-iutobrdska grupa 520

Draga G araianin, T ransdanubi jska (juinopanonska) grupa s inkrustiranom

keramikom. 536

Draga Garaianin, Pojava kulture grobnih humki u Baikoj 541

Kasno bronzano doba

Ksenija L'inski-Gasparini,Kultura polja sa i.arama sa svojim grupama:- Virovit i ika grupa- Grupa Zagreb- Grupa Velika Gorica- Grupa Dali- Kultura pol ja sa iarama sjeverne Bosne

Ksenla Vinski-Gasparini, Osrave s podruija kulture polja sa i,arama

Milutin Garaianin, Period polja sa urnama Vojvodine

.l4i/ztin Caraianin, Ostave perioda polja sa urnama u iugoistoinoj Panonili I Sevefno l

Srb i i i

647

668

685

4. Centralnobalkanska regija

Milutin Caraianin, Uvod

Rano bronzano doba

Milutin Garaianin,

Milatin Caraianin,

Milatin Caraianin,

Grupa Belot i i -Bela Crkva

Grupa Bubanf-Hum III

Armenochori (pelagonska) grupa

703

705719723

727

736754

Srednle bronzano doba

Mililin Caraianin, Paraiinska grupa

Milutin Caraianin, Zapadnosrpska varijanta vatinske grupe

Mi/utin G:araianin, Bronzano doba na Kosovu

Kasno bronzano doba

Miltrtin Garaianin,

Milatin Garaianin,

Milatin Caraianin,

Miltttin Garaianin,

Makedonije

Draga Caraianin,

Mediana-grupa

Grupa Donja Brnjica-Gornia Strai,ava.

Period pol ja sa urnama u zapadnoj Srbi j i .

Razvi jeno bronzano doba i prelazni period (gvozdeno doba I)

761

773

779

Posebni nalazi na centralnobalkanskom podruiju

Zakljutna nzmatrania.

Pop is na laz iS ta na kar tama

Skraienice

Bibl iografi ja

Registar

786

799

807831

839843

893

Alojz Benac, Sarajevo

PREDGOVOR

Proile sa tri godine od oblauljiuanla prua tri toma Praistoriie jugoslavenskih zemalja I

njiboue preqentacije naaittoj i kiltunoj latnotti Jrqoslauije. Za to urijeme intenqiyno se radilo na

pripreni IV toma oue serije i pred nana se sada nala1i knliga n ko1o1 1e obradeno bronqano doba

jrgoslauentkih qenalja. Na ta1 nafin dinlenjejoiledan qnala1an korak prema Taurietka oaogaelikog

sintetskogdjela, a kojem se prena unaprijed aturdenom przgramt - obradla pojedini praistorijski

periodi na th Jryoslaaije.

Joi kod pisanja te/estoua qa III ton (eneolixko doba) pojauila u dilema o tome kada se i kojin

kultarnin pojauama qaariava ta1 praistorijski period. Isti problenje prisatan i na drugim balkaukin

i panonskim prostorima, pa i t nnogim drrgin europskim oblastima. Na prela7a iq eneolitskog t

bronqano doba nije bilo nekih aelikih i prelonnih dogadaja, kao itoje to bio ilafa1 na pofetkr eneolita, i

qatole dosta teiko pouaii sigarw granica od koje poiirye bron7ano doba. Tako n i dogodilo da se o nekim

pojaaama, barem s naieh,gouori na kralu III i na poietkt IV tona. Pa ipak, oao nimalo ne tnanjtje

arijednosl djela,1er pokaqaje u praaom sajetlu stepen do koga se doilo r dosadainjin istraiiuanlina.

Kao itole poqnato, neolitsko doba na tla Jagoilauije ( II ton ) obradenole r okuirt letiri otrcane

qone a kojina st te raTutlale rodne neolittke ktlture i onda se, qboggeograftkogpoloiaja,laie ili slabije

ueqiuale iasrcledne balkanske i panonske oblasti. Obrada eneolitskogdobaje, naprotiu, tekla po

kzltarnim grupama, a uodilo se uglaanom ralma o njibouon bronoloikom mjertt tr t0m perioda. Prodor

nouih >etniikih< i kultarnih grup4 na oae prortore krajem neolita poremetioje sue ranije odnose, pa rc na

ta1 naiin iqgabio raniji regionalni raspored kiltwnih grapa. Tokom eneolitskog doba dolaqi ponouno do

odredene stabiliqacije, geografski faktor opet poiinje da d1elrye na rarytoj pojedinib ktltara i na njiboae

medasobne odnorc. Zbog toga se a IV tona opet preilo na regionalnr obradt bronTanodopskib knltara. U

iel)ri glauna poglailja obradene ta: jtgoistoinoalpska, jadransko-qapadnobalkanska, panonsko--podnaaska i eentralnobalkantka regija. Iako y oua regionalna podlek poneito raqliktle od one

neolitske, a sdtini rc, ipak, radi o ittin principima na kojina sa iqduolene regle a oba slaiala. Oadje

treba aTeti t obqir iinlenicr da alpska obtast u neolitskom doba nije igrala nekt qnafalnija alogu; qatoje

i bila *ljilena r yercrna qont. U bronqanom dobt se sitnacla teneljito iqnijenila pa je

lagoistoinoalpska regija dobila a IV tomu posebno Prglaalje. S drage strafle, raflija prelaqna qonaje

sada zkljdena a daije drtge wlike regije. Takua podjela aprauo odgouara ituaciji kola se iskristalisala

na krajr eneolitskog i na poietkt bronqanog doba.

11

Suaki iitalac, a ile samr $rdnjak, lako ie Tapaqiti dale a bronqanom doba osjetno porastao

brol kaltnnib grtpa, odnono kaltarnib podrdja. Mogli bismo Tasada naaesti tri uqroka ouol polaui:

Pruo, qnaiajno se poueiao broj ttanounika paje, sljedstueno tome, amnoien i broj lokaliteta na

kolima st se mogli uriiti istraiiualki Tabuati.Drzgo, z bronqanom dobuje rctaljen posmrtni rilual,formirane n mnoge nekropole, a njihow

istraiiaanjele pruiilo mogulnost da se tpoqna aeliki brol kualitetnih priloga iqgroboua. Toje onda

dopri nije h iuriie m raqlu[iuan1 t poj edini b grapa.

Trele, r"r ovom dobr se poiinjr suejasnije ocrtayati kontare podntfja na kojina sr seformirale

kanle plemenske 4alednice ilirtkog, iliro-panontkog, panonskog iti cenlralnobalkanskog karaktera,

ito 1e takoder doprinijek umnoiauanjr ktltarnih grapa i kzltsrnih podrrcja.

Na ouom njestu bi trebalo napomenati da ritan raTuoja kultarnih grtpa, ali i stanje

istraienosti u pojedinin reglana niu bili ni iqdaleka istouetni. Nauedimo, npr., daje srednje bronqano

doba u qapadnobalkanskon prortzru relatino ilabo poqna/0, dokle a podnauskim krajeaima tasttim

dragaiija tittucija; reke kallarne grupe i podruja, kao ito tl cetiaska (odnosno kotorafko-eetinska)

grapa ili podrrfje qapadne Hercegouine, t ouom tomrPraistoriie iugoslavenskihzernalia prui pil sa

cjelouitije prikaqane; druge, od ranije dobro po<nate grilpe zudje sa obradene a onom obinr koji adgouara

oaakuom jednom qelouiton djelu i sliino. Pa ipak, gledajaii r c1elini, IL' ton Praistoriie predstaalja

relatiuno qaokraien pregled stanja istraienosti bronqanog doba na th Jryoslaaije i jedan sintetiqiran

poghd na opia kretanla i na proces drdlueno-ekonomskog ra<,.'l1a a oaom perioda. Neka od tib

krtlarya, a naroii/o lqt'. panontko-balkantka ili ege.lska:ectba, intala sil <.nctL'djtrt u/ita.1 na pokrtte

prema Apenintkom polaostruu i nekim drugin oblastima iquan ruieg prostora. I to 1e - barem

djeliniino - oudje doilo do iryaiaja.

U iryadi tekstoaa 7a ieturti tom Pnistoriie iugoslavenskih zemalja aiestuoaalo je osam

ailora. Prat i posljednlt reglu obradioje tglaunom poledan ailor, poito sa oni suojim dosadainlim

radon stekli uloue 7a tako qelouit prikaqoaib regija. Ostah duije regle stt obradila tri, odnosno fetiri

autora. Sasaim je raqanljiao (a tole bio slaia.l i kod pretbodnih tonoua) da se nije nogla postiii ona

stilska rjednaienost i onojedinstao pogleda na odredene probhne koji bi doili do iTraiala daje sae pisao

jedan aator. No, i a oaom pogleda nema ueiib odstapanla i IV ton PraistorifeTe na kralu dobio iTgled

qelouile i prilitno ydinsluene sinleqe.

Pored qabualnosti kola dtgajeno atttorima tekstoaa i tuorca ilrctracla, porcbna qahaalnost

iqraiaaan redaktora oalga tlma prof.drBoriuoll Coaiia, koli 1e ne samo (Tajedno sa mnom)

receniirao sue tekttoae nego afinio i ue/iki napor r obledinjauanltr ouih lekttoua. Isto tako, i na krajt,

apaialen toph Tahaalnost IGKRO rSajetloskt kojaje preaTela na sebe publikouanle iposljednja dua

toma iqserije Praistoriie iugoslavensklhzemalja. Takole oua organiTacija aiinilajoi.ledan krrpan

korak t ostuariranja tulje killtlrne nisije r SRBoni i Hercegorini i Jugoslauiji.

Kao itoje bio slaiaj kod prae tri knjige Praistorije, rcliki broj nrry1:kih i drryib astanoaa je

praiio qnaiajnu ponoi autorima tekttoua i ilastralora tine ito 1e stauio na aaid nalerijal ko1i.1e

smjeiten n njihouin qbirkana. U sae ietiri dosadainle knjige u ouoj saradnji n sadjelouale sljedeie

artanoue: Narodni nil</ - Stip, Arheoloiki nqel - Skoplje, Gradski nr<| - Skoplje,

Narodni uq11 Bitolj, Narodni mrqel Ohrid, Zar,'ifalni ntry1 - Strtga, Zauiialni mtl<eJ -

Prilep, Mary1 Kosova - Priitina, Narodni maqel Titoua Mitrouica, Arbeoloika qbirka

fitograd, Mtqel grada - Titograd, Pomorski ma4e1 Kotor, Mrqel radarstua i netahrgije -

Bor, Narodni mrqel Kraline - Negolin, Narodni nt</ - Nii, Arbeoloiki institat - Beograd,

Filo4of:kifafultet Bcograd, Mrryl grada - Beograd, Narodni muTE - Beograd, Narodni mrqel- Zrenjanin, Narodni nr<eJ - Vriac,Gradski nt4e1 - Sabotica, Narodni ma<eJ - Panieuo,

Amaterska mlqeoloika sekcla Odiaci, Volaodanski ntl<eJ - Noui Sad, Mr4e1 grada - Noai

.\'ad, Narodni nary1 Kikinda, Gradski nil<eJ Vinkovci, Mrqel Slaaonije Osijek, Mtqy

PoTeike kotline Slaaonska Poiega, Gradski nuqel Kriieuci, Mqq grada Kopriunica,

Gradski na4e1 - Varaidin, Arbeoloiki naqel Zagreb, FiloTofskiJakaltet - Zagreb, Stldrrki

kabinet qa arheologija JAZU - Zagreb, Paleontoloiki institat - Zagreb, Mqelska Tbirka

--

Roainj, Arbeoloiki naTi I:tre Pila, Pomortki pouijesni nt<q/ - Rijeka, Mu7,e1ska Tbirka

12

I'ranjeraikog rdm0stand na rtloku Koilltn Krk, -.lrbnlo.iki ntt7e1 Zadar, .'lrbtokt.ika T.birka- Nin, Zauiialna qbirka Biograd nln, Maqel grada - Sibenik, Arheoloiki nuqel Split,

Ma7e1 Cetinske kraline - 5'in1, Arheoloika qbirka - Huar, Pokrajinski nrqel - Maribor,

Filoryfski fakultet Ljubljana, Institrt qa arbeologija S AZU - Ljabljana, Narodni nil<eJ -

Ljrbljana, Pokralinski ,lril<eJ - Celje, Posauski ntzTej - Breiice, Kraika naqejska qbirka -

Pottojna, Maqe;f ittoine Bosne - Tu7/a, Zenaljski nu7e1 - S'arajeao, Maqel Hercegouine

Mostar, Zauiialni nuryj - Dobo1.

Ouim ptten iqraT1um iskrena Tahualnott suim oaim ,/llanzudma i kolegana koli a nlinta

rade. Drago mile ila r/lga pltoL'nl konstatouati da ta saradnja a polpunosli osrjetljaua dobre odnose

meda koleganta ipokaTule kakau oni T.naiaj pridalu ot'om df elr kale .v'i T.ajedno.tlt'drdm0. (:ltjeren sam

da ta .raradnja neie iT.ostati ni u iT.radi L' posljtdnleg lona naie Praistorije.

l 3

Borivoj Covii, Sarajevo

UVOD

zadatak cla sintetski prlkaLe bronzan' doba jugoslovenskih zemallakoj i je na sebe prcuzela l l rupa autora: S. Batovic, R. BiZi i -Drechsler,B. Covi i , S. Gabrovec, D. GaraSanin, N{. Gara5anin, I . l \ {arovi i i K. Vinski-Gasparini postavio je vei na podetku rada odredena pitanja i dilememetodoloskog karaktera koje je val jalo razr i jesi t i . Taj posao ic obavl jen nanekol iko konsultat ivnih sasranaka aurora u koj im je s vidnim doprinosomudestvovao i A. Benac, glavni urednik edici ie >Praistor i ja jugosiavenskihzemalla<<. Jedan od prvih problema bila je okvirna periodizacija, utvrdivanjegornje i donje granice perioda koji ie biti obradeni. Nakon temeliiterasprave doi l i smo do zakl juika da se ne bi mogle postavi t i posve oi treapsolutnohronoloske cczure ni za podetak ni za kraj razdoblia koje seobraduie, a da se time ne narusi princip cjelovite obrade odredenih kulturnihpoia'a koje po svojoj sust ini t inc integralni dio bronzanog doba kao epohe,bilo na njenom potetku ili u njenim zavrsnim etapama. Pri tome je bilonuzno postovati narodiro regionalne specifidnosti. I{ada je rijei o graniciprema eneolitu, ona je postavliena na poietak hoizonta u koiem se iavliajunove, zabronzano doba specif idne, kul turne pojave, pa f e tako, na pr imje r , unaj juzni jem di jelu Jugoslavi je za podetak bronzanog doba uzeta pojavaArmenochori-grupe, koja, gledano apsolutnohronoloiki , odgovara kasnomeneolitu u sjevernim krajel'ima. Takode je obuhvaiena i naistattia fazacet inske kulture koja je istovremena s kasnim vudedolskim nzvoiem nasjeverozapadnom Balkanu, dok ie, s druge strane, u kompleksu Ljubl ian-skog barja kao rano bronzano doba u obzir uzet samo onaj izrazito mladi,nesumniivo postvudedolski , mater i ia l ( l icenska keramika i nioi srodne i l i

15

is tovremene pojave). Na tai nadin smo izbjegl i svako ponavl janie mater i ja la

u odnosu na prethodni (treii) tom >Praistorife<, a ranim bronzanim clobom

obuhvaiene su sve pojave kof e se neposredno nadovezuju na kasnoeneolit-

ske kul ture obradene u navedenom tomu, nafavno uz one koje se ne5to

kasni jc pojavl juju. Razumlj ivo ie da je u problemskom smislu moralo doi i

do izvjesnog ponavljanja, ondfe gdle ie odredena pitanja, raspravljana u

prethodnom tomu, bi lo potrebno ioS f ednom pretrest i s,aspekta bronzanog

doba, kao Sto ie bio sludaj s eneol i tom jadranske oblast i . Sto se t ide zavrSetka

ove epohe, pr ihvaien ie stav da se, generalno uzeto, pod pojmom kasnog

bronzanog doba obuhvati titav nzvoj od trinestog pa do podetka osmog

stol ieia stare ere, dakle, pred tzr, . t rakokimerski udar. Razumije se da je i tu

moralo bi t i odredenih odstupanja, na pr imjer, u slutaiu Istre, gdje poiava

nekropola sa spalfivanfem oko 1000. godine stare ere oznatava izrazitu

cezuru koju nismo Zel jel i prelazi t i i s l . .

Bi lo jc raspravl iano i pi tanje moguinost i c jelovi te obrade iugoslaven-skih zemal ja po periodima na koje se tradicionalno di iel i ova epoha, a to su

rano, srednje i kasno bronzano doba. Detal ini ja anal iza ie, medutim,

pokazala da to niie bilo izvodljivo, prvenstveno zato Sto iugoslavenskezemlje ne tine iedinstvenu geografsku, geomorfolo5ku i kulturnu cielinu,

vei se naprotiv radi o dijelovima drugih, r'eiih cielina srcdnie i iugoistoineEvrope, kao Sto su alpska, podunavska, mediteranska i l i centralnobalkanska

oblast. Osim toga, i n ivo istraienost i pojedinih iugoslavenskih zemal ia i

ni ihovih di ielova joi je veoma neuiednaden. Stoga ie pr ihvaien pr incip

obrade po manjim geografskim cielinama koie smo definisali kao regife:

jugoistodnoalpsku, iadransko-zapadnobalkansku, panonskopodunavsku i

centralnobalkansku. Pokazalo se da se naivei i broi kul turnih grupa i pojava

koie je danas moguie definisati razvtla u okviru poiedinih regif a, riietko

prelazeci nfihove granice, da u okviru datih regifa postofi cielovit, dobrim

diielom u sebe zatvoren, proces u kojem se pojedine poiave razvijaiu i Live

paralelno i l i nasl jeduiui i jedna drugu. Razumiie se da ni ovu konstataci iu ne

treba shvatiti suviie doslovno. ()na se odnosi viie na pof edine poiave uZeg

znaiaja, kao Sto su kulturne grupe, dok se, kad je rifed o velikim kulturnim

kompleksima, moraju pr ihvatat i drugadi ie podiele i granice kao Sto je, na

primjer, s ludaj s balkanskopodunavskim kompleksom ranog bronzanog

doba koj i , pored centralnobalkanske, obuhvata i dobar dio panonskopodu-

navske regi ie , i l i pak s kul turom pol ja sa urnama koia se Sir i preko granica

panonskopodunavske regi je obuhvataiui i i iugoistotnoalpsku regi iu u

cjel in i , a pored toga i s jeverni ie di je love preostal ih dvi ju regi ja - jadransko-

zapadnobalkanske i centralnobalkanske.

Unutar ovako postar. l f ene geografske podjele dal ia obrada ie obuhva-

tila pofedine kulturne grupe, ondie gdie ih je bilo moguie definisati,

oclnosno poiedina uZa podrutia 1lt vai.niia nalaztita u sluiaievima kad se

t6

kulturne grupe joS ne mogu izdvojiti. Pri tome smo nastojali da se razvoisvake regije prlka2e u okvirima troperiodnog sistema (rano, srednie i kasnobronzano doba), al i je to bi lo mogude dosl iedno sprovest i samo u siuiaiu

iugoistoinoalpske i jadransko-zapadnobalkanske regije. Za ostale dviieregiie karakteristiino je, naime, da najvainije kulture i kulturne grupe (kao,na pr imier, grupa transdanubi jske inkrust i rane keramike, kul tura pol ja saurnama Meduri je i ja, vat inska grupa, dubovaiko-Zutobrdska grupa, para-i inska grupa) svoj im duZim trajanjem probi jaju okvire troperiodne sheme,pa se na nioj ni ie ni insist i ralo. Ipak, vodi lo se raiuna o rome da se poiedinekulturne grupe obraduju onim redosl i iedom koj im se pojavl juju u okvirupojedinih regi ja, a ni ihova hronoloika pozici ja unutar bronzanog doba inj ihov relat ivnohronoloiki odnos prema susjednim i drugim grupamaobradeni su za svaku grupu na cldgovarajuiem mjestu.

Princip i redosl i jed obrade poiedinih kul turnih grupa koncipiran jetakode zajedni ik i s punom saglasnoi iu svih aurora. Predvideno je da se zasvaku grupu prlkaLe istorijat istraLivanla, rasprostranjenost, relativnahronologi ja, nasel ja, nat in sahranj ivanf a i karakter ist ike pokretnog arheolo-5kog materljala, a da se zatim dd osvrt na umietnost, ekonomsku i drustvenustrukturu, etniike probleme, odnos prema drugim grupama i, najzad, nagenezu. To je, uz izvjesne modit lkaci je, shema po kojof su se obradivale istarije kulturne grupe, u neolitskom i eneolitskom periodu, uz uvaLavanjespecifiinosti bronzanog doba. Razumliivo je da ie or.ako zamislienu shemuteiko bi lo u svim pojedinost ima pr imi jeni t i na svaku pojedinu grupunafieSie se kao teSkoia polavilo nedovoljno poznavanje iednog ili drugogelementa al i je ona, kol iko ie to bi lo moguie, ipak sprovedena. Stanleistrazenosti i raspoloziva dokumentacija diktirali su u mnogim sluiajevrmastepen i obim obrade pojedinih aspekata u okviru ove i l i one kulturne grupe.Nedostaci ipraznine koje se u tom pogledu poiavl juju svakako da su maniaku ovom sintetskom pregledu, ali oni odraLavaju stanje istraienosti i imaju ijednu dobru stranu jer ukazuju na pravce na kol im treba ubuduieintenzivnije raditi.

Naizad, zakl juina r^zm ft^nia nisu ni koncipirana kao poku5aj op5tesinteze o bronzanom dobu jugoslavenskih zemal ia, vei v ise kao osvrt narezultate dosadasnjih istraLivanla pokazanih u pojedinim poglavljima oveknj ige. Smatral i smo da takav pr istup ' i ie odgovara danasnfem stanjuistraienost i ove epohe u Jugosiavi i i .

Znatna pai.nia posveiena je ilustracijama kao vaZnom vidu dokumen-taci je bez kojeg se dielo ove vrsre ne da zamisl i t i . osnovu ove dokumentaci jetln| 112 tabli crtei.a u akvarelu, radenih po originalima u muzejskrm zbirka-ma, u razmjer i 1 : 1 i 1 :2.Pri tome ie vaLno istaknut i da se, pored odrani jepoznatog, ovdje poiavl juje i dosta novo!l mater i ia la koj i se prvi putpubl ikuje u ovoj knj iz i . VaZnu dopunu ovom mater i ja lu i ine trpoloske

1,7

tabele radene preteZno prema izvornim publikaciiama, ̂ dielomiino i po

originalima, tako da i one sadrZe dio nepublikovanih nalaza. One su radene u

raznim razmierama i, kako ie to uobiiajeno, sa znatnim smaniivaniem i sa

poneito upro5tenim crtei.ima kof i takvom smanjeniu odgovaraju. Treba reii

i to da one, osim cijelih obje kata, sadrZe (posebno kad ie u pitaniu keramika)

i idealne grafidke konstrukciie onako kako su ih predloZili autori. Table i

t ipoloSke tabele rad su S. Cerkeza. I lustrat ivnu dokumentaci ju upotpunluf u

karte rasprostranienosti koie le, n^ osnovu predloZaka autora, tzradio

N. Badankovi i .

Bibl iograf i ia i registr i (Li . Vekic-eovi i ) izradeni su na ist i nadin ipo

istim principima kao u prethodna dva toma ove edicije.

Kao i ranije, tako ie i u toku rada na ovoi knjizi organizator nai5ao na

puno razumijevanje i podrSku vel ikog broja kolega u muzej ima Sirom

Jugoslavi je koj i su nesebi ino pomogl i u pr ipremi ovog toma, stavl jajui i

autorima i ilustratoru na raspolaganje podatke i materijal iz muzeiskih

zbirki , pa im i na ovom miestu naitopl i fe zahval iujemo.

Naizad, valjarcci da je u realizaclli ove, kao i prethodnih svezaka, ne

mali doprinos dao i strudni kolektiv Centra za balkanoloika ispitivania

Akademiie nauka i umjetnosti Bosne i He rcegovine, a posebno

E,. Alirejsovii, koja ie vrSila duZnost sekretara Redakcije i obavila veliki

posao na redigovanju tekstova i pr i loga.

18