1

AKTUELNO

Finansiranje u oblasti životne sredineZa projekte zaštite životne sredine i usklađivanje zakonodavstva u toj oblasti sa Evropskom unijom, biće potrebno oko 10,6 milijardi evra do 2030. godine, rečeno je na seminaru ,,Mogućnosti finansiranja u oblasti životne sredine’’,  koji je organizovala Privredna komora Srbije (PKS) u saradnji sa Ministarstvom energetike, razvoja i zaštite životne sredine.

Specijalna savetnica predsednika PKS Dušanka Samardžić je istakla da je oblast zaštite životne sredine jedna od najsloženijih pravnih teko-vina EU i da je od izuzetnog značaja da se naša privreda upozna sa modelima finansiranja ekoloških projekata, uključujući i sredstva iz predpristupnih IPA fondova. Po rečima Dušanke Samardžić, troškovi usklađivanja zakonodavstva u poglavlju 27 procenjeni su na 10,6 mili-

jardi evra i očekuje se da će se potpuna harmonizacija sa propisima EU obezbediti tek 2030. godine. Za velike infrastrukturne projekte, potrebne su značajne investicije koje privrednici ne mogu sami da obezbede, te je stoga neophodna pomoć razvoj-nih projekata. Ona je navela da je to posebno važno za javna komunalna preduzeća, koja do sada nisu bila mnogo aktivna u traženju drugih sredstava finansiranja, osim budžetskih.

Predstavnici Ministarstva energetike i zaštite životne sredine su istakli da predloženi projekti moraju da budu usklađeni sa nacionalnim strateškim ciljevima, kao i sa ciljevima donatora, ali da preduzeća za sredstva mogu da konkurišu isključivo pre-ko resornih ministarstava. Jovana Jarić, specijalna savetnica ministra energetike, razvoja i zaštite životne sredine, pohvalila je inicijativu PKS za održavanje ovakvih skupova. Po njenim rečima, potrebne su velike promene u javnim komunalnim predu-zećima, posebno u oblasti zaštite životne sredine.

Na seminaru je rečeno, da će biti usvojen budžet za ove investicije kao i novi programski period od 2014. do 2017. godine, a upravljanje projektima biće preneto sa predstavništva EU na državne organe. Prioritet će imati strateški značajni infrastrukturni projekti, pre svega, tretman otpadnih voda  i čvrstog gradskog otpada, a treba rešiti problem medicinskog i veterinarskog otpada.

Prva lista projekata biće proglašena 20. marta, ali će se ciklus ponavljati svake godine, samo je važno da predloženi projekti budu praćeni dobrom tehničkom dokumetacijom, kako bi bili prihvaćeni. Kao dobri primeri prekogranične saradnje nave-deni su nova regionalna deponija Pančevo, uvođenje primarne separacije u Arilju i upravljanje otpadnim vodama u nekoliko mesta u Srbiji. Na sastanku je podržan predlog Ministarstva da se ekološke takse koriste namenski, što do sada nije bio slučaj, iako su kroz njih prikupljena značajna sredstva.

Pravo na vodu i kanalizaciju – međunarodni prioritet Na sednici sekcije Grupacije vodovoda i kanalizacije – Udruženja za tehnologiju vode i sanitarno inženjerstvo, koja je održana u Privred-noj komori Srbije zaključeno je da treba angažovati kapacitete svih vodovoda, vodoprivrede, fakulteta, instituta, kao i ministarstava da bi se unapredilo snabdevanje stanovništva vodom, kanalisanje naselja i prečišćavanje otpadnih voda. Pokrenuta je inicijativa da se organizuje okrugli sto, sa koga bi se formulisali ključni problemi u ovim oblastima i ponudili konkretni predlozi rešenja.

Članovi sekcije Grupacije vodovoda i kanalizacija ukazali su na rezolu-ciju Generalne skupštine i Saveta za ljudska prava Ujedinjenih nacija, donetu 2010. godine, kojom se pravo na vodu i kanalizaciju priznaje

kao osnovno ljudsko pravo. „To predstavlja značajan korak napred u uspostavljanju univerzalnog pristupa vodi i kanalizaciji za domaćinstva i ličnu upotrebu kao međunarodnog prioiteta“, navodi se u Programu rada Udruženja, koji je usvojen na sednici.

Razmatrane su mogućnosti implementacije tehničke regulative neophodne za rad svih vodovoda i kanalizacija, kao i predlozi pro-grama za konferencije planirane u narednom periodu, među kojima su: „Otpadne vode, komunalni čvrsti otpad i opasan otpad“ na Zlatiboru od 1. do 3. aprila, „Vodovodni i kanalizacioni sistemi 2014“ na Jahorini od 28. do 30. maja, „Forum voda 2014“ od 4. do 6. no-vembra 2014. u beogradskom Belekspo centru, kao i „Aktuelnosti u oblasti sektora voda“, od 3. do 4. oktobra 2014, Kladovo - Đerdap.

PKSKOMUNALNEinfoMart 2014.

P r i p r e m a U d r u ž e n j e z a k o m u n a l n e d e l a t n o s t i P r i v r e d n e k o m o r e S r b i j e | T e l : 0 1 1 3 3 0 0 9 7 5 | E - m a i l : k o m @ p k s . r s

2

Sednica Grupacije za pružanje dimničarskih usluga Članovi Grupacije za pružanje dimničarskih usluga Udruženja za ko-munalne delatnosti Privredne komore Srbije (PKS) za predsednika su izabrali Dragana Vučkovića, iz firme ,,Dimničar’’ a.d. u Beogradu. On je i u prethodnom mandatu obavljao ovu dužnost. Za njegovog zameni-ka izabran je Zlatko Vranješ, iz firme ,,Odžačar’’ a.d. u Somboru.

Govoreći o dosadašnjem radu Grupacije za pružanje dimničarskih uslu-ga, Tanja Ercegović – Petrić, sekretar Udruženja za komunalne delatnosti PKS, ukazala je da su urađeni značajni poslovi. Jedan od važnijih skupo-va bio je i kongres dimničara koji je održan u PKS. Neizostavna tema bilo je i obrazovanje dimničara, koje treba da doprinese da se ova delatnost unapredi i zaokruži. Ovoj temi će se posvetiti posebna pažnja u vreme-

nu koje je pred nama, a nosioci obuke biće PKS i tehnička škola. Oni koji prođu kroz sistem obrazovanja dobijaće odgovarajući sertifikat. Tanja Ercegović – Petrić je naglasila da se očekuje i izmena Zakona o komunalnim delatnostima, pa je potrebno da se aktivno i sa kvalitetnim predlozima za izmene ovog normativnog rešenja uključi i Grupacija za pružanje dimničarskih usluga.

Na sednici Grupacije razmatrana je i metodologija za obračun cena dimničarskih usluga. Predsednik Grupacije Dragan Vuč-ković je naglasio da predloge treba uraditi na vreme i na osnovu toga formirati cenu. Ne bi bilo dobro da se predlaže formal-no jer, prethodna iskustva, gde je bilo tako urađeno nisu se dobro pokazala. „Moramo imati čvrste argumente kada budemo izneli naše predloge za cene usluga, a konačnu reč davaće lokalne samouprave“, rekao je Vučković.

Grupacija za održavanje stanova i uređenje građevinskog zemljištaU PKS je 13. februara organizovana sednica Poslovnog udruženja javnih preduzeća za stambene usluge i građevinsko zemlji-šte - Grupacija za održavanje stanova i uređenje gradskog građevinskog zemljišta Udruženja za komunalne delatnosti PKS. Imajući u vidu da je ovo bila prva sednica u 2014. godini, razmatran je Izveštaj o radu poslovnog udruženja za 2013. godinu i Izveštaj o finansijsko materijalnom poslovanju Poslovnog udruženja za 2013. godinu, koji su jednoglasno usvojeni. U daljem toku sednice predstavljen je Predlog programa rada za 2014. godinu i Predlog finansijskog plana za 2014. godinu, koji su takođe jednoglasno usvojeni. Doneta je odluka da se tradicionalni susret zaposlenih ove godine održi u Kladovu.

Suzbijanje sive ekonomijeMeđuresorna radna grupa za sivu ekonomiju Udruženja za trgovinu i Udruženje za komunalne delatnosti organizovali su 5. februara u PKS sastanak pod nazivom „Nove mere Sektora tržišne inspekcije ministarstva spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija u suzbijanju pojavnih oblika i uzroka sive ekonomije“.

Predsednik Grupacije za pijačnu delatnost i direktor JKP „Gradske pijace” iz Beograda, Predrag Veinović rekao je da postoje dva krovna Zakona kojima je uređena pijačna delatnost, a to su Zakon o trgovini i Zakon o komunalnim delatnostima, ali se na poslovanje na pijacama primenjuje i niz drugih zakonskih i podzakonskih akata. Zato je Poslovno udruženje „Pijace Srbije” u toku prošle godine izradilo Nacrt zakona o pijacama, vašarima i veletržnicama sa ciljem da u jednom pravnom aktu ponudi rešenja koja će omogućiti da se ova delatnost uredi i razvija.

Načelnik Odeljenja za opšti nadzor Sektora tržišne inspekcije Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine Goran Macura, govo-rio je o obavezama prodavaca i o tome šta je dozvoljeno da se prodaje na pijacama u Srbiji, kao i da se trgovina na pijačnoj tezgi tretira kao trgovanje u objektu, sa stalnim mestom trgovine. On je naglasio da se trgovinom na pijaci bave trogovci registrovani u APR-u, bilo da su preduzetnici ili pravna lica. Takođe, prodajom na pijaci mogu da se bave poljoprivredni pro-izvođači upisani u registar, kao i osobe koje se bave slobodnim delatnostima. Naglasio je da za poljoprivredne proizvode, trgovci moraju imati dokaze o poreklu, fakture i dostavnice, ali da hrana podleže i drugim zakonima, pa se mora posedovati dokaz o ispunjenosti uslova o bezbednosti hrane. Pijačni trgovci moraju da vode knjigu evidencije, da istaknu cene i poslov-no ime. Stupanjem Zakona o trgovini na snagu, Pijačne Uprave imaju obaveze da obeleže ograničeni prostor, da obezbede kontrolnu vagu, kao i da urede sistem provere, kojim će se smanjiti broj nelegalnih trgovaca na pijacama.

Sednica Grupacije za pružanje usluga parkiranjaU PKS je 30. januara održana sednica Poslovnog udruženja parkirališta - Grupacije za pružanje usluga parkiranja Udruženja za komu-nalne delatnosti Privredne komore Srbije. Na sednici su se razmatrali problemi naplate parkiranja u vezi sa preporukom revizora lokal-nim samoupravama, u kojima je vršena revizija poslovanja, da se za komunalnu delatnost upravljanja javnim parkiralištima, umesto dosadašnjeg modela naplate u skladu sa Zakonom o komunalnim delatnostima kroz cenu pružene komunalne usluge, uvede model lokalne komunalne takse u skladu sa Zakonom o finansiranju lokalne samouprave. Dogovoreno je da Udruženje za komunalne delat-nosti PKS uputi pismo Državnoj revizorskoj instituciji i inicira sastanak na kome bi predstavnici Državne revizorske institucije i Privredne komore Srbije pronašli rešenja za probleme koji proizilaze iz naplate usluge parkiranja putem lokalne komunalne takse.

Sednica Grupacije KomdelU Petrovcu na Mlavi je 14. februara, održana 58. redovna sednica Upravnog odbora PU KOMDEL – Grupacije Komdel, na kojoj su pored predstavnika komunalnih preduzeća iz Kragujevca, Čačka, Niša, Sombora, Valjeva, Aranđelovca, Pančeva, Beočina,

3

Mladenovca, Užica, Rume, Sremske Mitrovice i Petrovca na Mlavi, prisustvovale pridružne članice Omnis iz Beograda, Pro-plast iz Sremske Mitrovice i Prodres iz Kruševca, predstavnik resornog Ministarstva građevinarstva i urbanizma i predstavnik Udruženja komunalne privrede PKS.

Zamenik predsednika opštine Petrovac na Mlavi, Dragoljub Milosavljević je naglasio je da je briga o komunalnom standardu građana Petrovca na Mlavi, svakako jedan od glavnih prioriteta opštinske uprave u celini.

Na sednici je razmatrana jedinstvena metodologije za određivanje cena svih komunalnih usluga i naglašeno je da je u SKGO pripremljen kompletan dokument koji je razradio način određivanja cena komunalnih usluga potpunosti u skladu sa načelima iz postojećeg Zakona o komunalnim delatnostima. U toku izrade, Metodologija je testirana kod šest raznovrsnih komunalnih preduzeća, a ova provera pokazala je da je predloženi postupak određivanja cena primenljiv u praksi i prilago-đen postojećim evidencijama koje se vode u našim komunalnim preduzećima.

Učesnici u raspravi konstatovali su da je ovaj dokument kada se radi o problematici cena komunalnih usluga, značajan korak napred, a da je posebno bitno to što je iniciran od asocijacija lokalnih samouprava koje su ujedno i donosioci odluka o cena-ma. Ocenjeno je i podržano zalaganje da, obzirom na postojeće razlike u visini cena od grada do grada, primena Metodolo-gije svakako treba da bude obavezujuća za sve.

Razmatrane su i pripreme 13. Međunarodnog sajma komunalne opreme Komdel Ekspo.

Ove godine nastojaće se da se sajamska manifestacija obogati proširenjem kruga potencijalnih izlagača. Predstaviće se po-nuđači opreme namenjene za parking servise, pijačne usluge, dimničarsku delatnost i druge komunalne servise koji na pret-hodnim manifestacijama nisu u dovoljnoj meri bili zastupljeni.

Veći odziv izlagača očekuje se i zbog određenih komercijalnih pogodnosti. Naime, ove godine cene zakupa opremljenih i neopremljenih štandova, kao i zakupa spoljnog otvorenog izlagačkog prostora biće osetno niže od prošlogodišnjih, a za članice KOMDEL-a koje se odluče da nastupe kao izlagači biće odobren dodatni popust.

Sekcija Grupacije vodovoda i kanalizacijeU Privrednoj komori Srbije održan je 22. januara sastanak Naučno - tehničkog saveta Udruženja za tehnologiju vode i sanitar-no inženjerstvo – sekcije Grupacije Vodovoda i kanalizacije Udruženja za komunalne delatnosti PKS.

Na sednici je usvojen izveštaj o poslovanju Udruženja za 2013. godinu, kao i plan za ovu godinu. Predstavljen je i Program unapređenja tehničke regulative za pridruživanje EU. Osnovni cilj ovog Programa je da sistemi za snabdevanje naselja vo-dom i odvođenje otpadnih voda iz naselja sa prečišćavanjem, postanu efikasniji, operateri vodovoda odgovorniji, sanitarno bezbedniji i sistemi funkcionisanja pouzdaniji. Ovo se može realizovati poboljšanjem poslovanja JKP ViK, poboljšanjem teh-ničkih usluga firme i poboljšanjem odnosa sa potrošačima i korisnicima usluga uz primenu odgovarajuće tehničke regulative.

Istaknuto je da se tehničkom regulativom (standardima, tehničkim pravilima) ide ka bezbednom i efikasnom snabdevanju vodom za piće i inženjerstvu otpadnih voda u cilju zaštite voda i čovekove sredine. Usvojen je predlog programa izrade stu-dije opravdanosti sa generalnim rešenjem snabdevanja vodom i kanalizacije za Republiku Srbiju.

4

TEMA MESECA

Užičani dobili vodu Ministar odbrane prisustvovao je 23. januara puštanju u rad novoiz-građenog cevovoda od Sušičkih vrela do Užica, kojim će se građani Užica alternativno snabdevati vodom do sanacije jezera Vrutci.

U izgradnji cevovoda, čija je dužina 1.800 metara, učestvovala su 82 pripadnika Vojske Srbije koji su, zajedno sa radnicima užičkog predu-zeća “Jedinstvo”, čitav posao završili dva dana pre roka.

Završena je i izgradnja brane na Sušici, čime je praktično povezan ceo sistem cevovoda. Celokupna izgradnja cevovoda koštala je približno 900.000 evra, a finansirana je iz republičkog budžeta i budžeta Užica.

SRBIJA

Dodeljena finansijska sredstva za komunalnu infrastrukturuMinistar građevinarstva i urbanizma Velimir Ilić potpisao je 27. februa-ra ugovore sa 17 opština i lokalnih samouprava u Srbiji, čiji su projekti izabrani na konkursu za finansiranje i sufinansiranje uređenja i pobolj-šanja komunalne infrastrukture. Ukupan iznos potpisanih ugovora je 124.900.000 dinara. Opštine i lokalne samouprave podnele su zahteve za dodelu sredstava na osnovu javnog poziva raspisanog od strane Ministarstvo građevinarstva i urbanizma, 19. februara 2013. godine.

Ugovore za finansiranje i sufinansiranje uređenja i poboljšanja komu-nalne infrastrukture potpisale su opštine Kosjerić, Vlasotince, Kuršumlija, Valjevo, Gornji Milanovac, Malo Crniće, Priboj, Mionica, Ražanj, Leskovac, Kraljevo, Bačka Topola, Topola, Titel, Despotovac, Subotica i Prokuplje.

Javno – privatno partnerstvo u SrbijiPartnerstvo privatnog i javnog sektora u investicionim poduhvatima u svetu je odavno dobitna kombinacija, ali Srbija, iako ima pravnu i institucionalnu osnovu, još zazire od ovakvog oblika finansiranja.

Javno-privatno partnerstvo je model decenijama, prisutan na svim meridijanima, kada su u pitanju najveće infrastrukturne inve-sticije. Skorašnji primeri učešća privatnog kapitala u partnerskom odnosu sa javnim sektorom su, recimo, renoviranje stadiona Francuske teniske federacije – Rolan Garosa i izgradnja i održavanje metroa u Londonu. Energetski efikasna javna rasveta u grado-vima Nemačke, Velike Britanije, Italije, Mađarske i brojnih razvijenih zemalja takođe je proizvod javnog i privatnog partnerstva, kao i izgradnja stadiona Pjer Moroa fudbalskog kluba Lil ili arene za zimske sportove Snoras Snou u Litvaniji.

Definicija javno – privatnog partnerstva (JPP) kaže da ono predstavlja koncept koji služi da se zadovolje društvene potrebe uklju-čivanjem privatnog partnera prvenstveno kao finansijera, ali i kao vršioca usluga. U situacijama kada javni sektor, bez obzira na to da li je u pitanju nacionalni, regionalni ili lokalni nivo, nema kapacitet da iz budžeta finansira projekte ili da se zaduži, poželjno je uključiti privatni sektor koji je mnogo fleksibilniji i ima veći finansijski kapacitet.

Slučaj iz regiona koji može da posluži kao primer rešavanja opštedruštvenog problema je rekonstrukcija, održavanje i pružanje usluga i upravljanje centrima za dijalizu u Rumuniji, objavljeno je u novom broju časopisa PKS „Novi korak“.

Više od 25 odsto rumunskih državljana u protekloj deceniji se lečilo u centrima za dijalizu formiranim putem javno – privatnog partnerstva. To je inače treći slučaj primene JPP modela u saradnji Međunarodne finansijske korporacije (IFC) sa Vladom Rumunije u zdravstvu od 2002. godine.

Srbija ima zaokružen normativno – pravni okvir i institucionalnu osnovu za primenu JPP, ali ono što nedostaje u ovom trenutku je nedovoljna afirmacija JPP. Zbog toga i postoji veoma mali broj projekata – samo ih je šest odbreno od strane Komisije za JPP za nepune dve godine. Ocenjeno je da je pred Srbijom period koji će sigurno obeležiti afirmacija modela JPP i mnoge zakonodavne ali i institucionalne izmene koje će se raditi u hodu. JPP je razvojna šansa, međutim važno je biti obazriv, dobro proceniti i voditi se samo i isključivo opštim društvenim interesom.

Vodovod i groblja sačuvati od privatizacijeDok se naveliko priča o sređivanju stanja u velikim javnim preduzećima, o onim javno-komunalnim i o njihovoj sudbini gotovo niko i ne govori, a posebno kada se radi o eventualnoj privatizaciji tog sektora. U svetu postoje razni modeli, a skoro opšte mesto je da se preporučuje privatizacija gotovo svih komunalnih sistema sem vodovoda i grobalja.

O reformi javno-komunalnih sistema u Srbiji priča se već nekoliko godina, a posebno otkako su doneti zakoni o komunalnim delat-

5

nostima, o javnoj svojini, o javnom i privatnom partnerstvu i o koncesija-ma, kao i o vodama. Komunalci tvrde da je većina propisa u potpunoj su-protnosti s njihovim zahtevima, nacionalnim i državnim interesom jer je zbog mogućnosti privatizacije pojedinih delatnosti komunalne privrede, kao što je vodosnabdevanje, ugrožena bezbednost svih građana. Brani-mir Ljumović iz Privredne komore Srbije kaže za „Dnevnik” da nije dobro da se državni monopol u oblasti komunalnih delatnosti u potpunosti za-meni privatnim jer interes profita ne prepoznaje uvek strateške, razvojne, bezbednosne i socijalne aspekte. Kako ističe, povoljni investicioni krediti i bespovratna sredstva iz fondova EU, namenjena toj delatnosti, biće do-stupniji javnom nego privatnom sektoru. On je naglasio da je najosetljivi-ja od svih oblasti – vodosnabdevanje. Zato su i svetski eksperti proglasili vodu strateškim resursom 21. veka.

Da stvaranje profita u okviru komunalnih sistema nije u širem društvenom interesu već su prepoznali političari u nekoliko evropskih država, gde su pokušali da ih ponovo nacionalizuju (železnice u Engleskoj, vodovod u Francuskoj). Ljumović objašnjava da javno-pri-vatno partnerstvo podrazumeva da će se nekome pružiti mogućnost da otkupi vlasništvo vodovoda do 49 posto, nekome dati kon-cesija nad kanalizacijom i prečišćavanjem vode na 50 godina pa bi taj neko imao punu kontrolu, što znači da voda ne bi bila zaštićena jer je proizvodnja i distribucija vode, kanalisanje i prečišćavanje otpadnih voda deo jedinstvenog tehničko-tehnološkog sistema.

Upravljanje komunalnim otpadom u Srbiji u kritičnom stanju Upravljanje otpadom u Srbiji je prioritetno pitanje zaštite okoline i jed-no je od najzahtevnijih područja u smislu usklađivanja sa EU regulativom koja se sastoji od oko 600 pravnih akata u oblasti životne sredine, u od-nosu na 300 koliko ih trenutno ima naša zemlja. Srbiji je potrebna nova doktrina u upravljanju komunalnim i industrijskim otpadom. Postojeće zakonske regulative su u procesu redefinisanja kako bi bile u potpunosti usklađene sa standardima EU, ali se istovremeno mora voditi računa da li se to može kod nas sprovesti. Kao rezultat dosadašnjeg rada izgrađeno je 6 sanitarnih deponija i to u Kikindi, Užicu, Leskovcu, Lapovu, Jagodini i Pirotu, kao i da su deponije u Pančevu, Sremskoj Mitrovici, Vršcu, Inđiji, Subotici, Zrenjaninu i drugim centrima u procesu realizacije, dok su Novi Sad, Beograd, Kruševac i Vranje gradovi u kojima je upravljanje otpadom finansirala EU preko kreditne linije KfW banke.

Na teritoriji Srbije proizvede se oko 2,5 miliona tona komunalnog otpada tokom godine, čiji je energetski potencijal jednak proizvod-nji električne energije u vrednosti od 2 milijarde evra. Takođe, iskorišćavanje komunalnog otpada za toplotnu i električnu energiju može da smanji ukupnu emisiju gasova sa efektom staklene bašte u Srbiji.

Otvorena stanica za reciklažu u Velikoj Lomnici U Velikoj Lomnici kod Kruševca otvorena je stanica za sakupljanje i raz-vrstavanje čvrstog komunalnog i biološkog otpada. Zeleno reciklažno ostrvo je prostor na kome će meštani Lomnice, ali i sela u okruženju odlagati otpad, bilo da je u pitanju pet ambalaža, čvrsti ili biološki ot-pad. Vrednost ove reciklažne stanice je oko 200.000 dinara, a Grad Kru-ševac izdvojio je 80.000 dinara. Planirano je da se u Rasinskom okrugu postavi još pet ovakvih stanica za reciklažu, a već na proleće najavlje-no je kompletno sređivanje sportskih terena, staza i Doma kulture u Lomnici, kako bi se ovom poznatom kruševačkom izletištu povratio stari sjaj.

Regionalna deponija „Srem – Mačva“ počinje da radi u aprilu Gradske skupštine Šapca i Sremske Mitrovice usaglasili su sve elemente o radu zajedničke deponije. Deponija će se nalaziti na teritoriji Sremske Mitrovice, a značajna sredstva za njeno uređenje, oko 6 miliona evra, dala je EU. Oba grada dala su po 1,3 mil evra, a početak radova očekuje se u aprilu. Deponija će raditi po svim važećim ekološkim i evropskim standardima i rešiće problem higijenskog odlaganja smeća. Inače, samo na postojeću deponiju u Šapcu dnevno se odloži oko 100 tona raznog smeća i otpada, dok se u Mitrovici odloži oko 80 tona. Gradska deponija u Šapcu smeštena je na samo nekoliko stotina metara od centra, a nalazi se u neposrednoj blizini reke Save i gradske plaže. Nova deponija imaće drugačiji način rada jer će se najpre obavljati selekcija otpada. Posebno

6

značajno je što će organske materije koje čine 60 odsto otpada biti posebno tretirane i prerađivane u kompost koji će služiti za obogaćivanje zemljišta. U Šapcu je već pripremljena ranžirna stanica gde će se razdvajati otpad, presovati i odvoziti na deponiju u Mitrovicu. Uz to Šabac je uveliko u pripremi postrojenja za preradu otpadnih voda, koji je takođe pomogla EU. Posle svega Šabac će biti jedan od retkih gradova u Srbiji koji će se naći u zelenoj zoni, odnosno gde su ispoštovani potrebni ekološki evropski standardi.

Najava događajaMeđunarodna konferencija „Otpadne vode, komunalni čvrst otpad i opasan otpad“

Od 1. do 4. aprila 2014. godine na Zlatiboru

SVETSofija (Bugarska) 19/22.03. Aqua-Therm Sofia - Međunarodna izložba grejanja, ventilacije, klimatizacije, snabdevanja vodom, sa-nitarija, ekoloških tehnologija, bazena za plivanje i obnovljivih energija

St. Peterburg (Rusija) 09./12.03. AQUA – THERM 2014 – Međunarodna specijalizovana izložba iz oblasti snabdevanja vodom

Bolonja (Italija) 21./23.03. TANEXPO 2014 – Međunarodna izložba pogrebne opreme I ukrašavanja grobova

Pariz (Francuska) 01/04.04. ECO TRANSPORT & LOGISTICS - Međunarodna izložba ekološkog transporta i logističkih tehnologija

Hanover (Nemačka) 07/11.04. HANNOVER MESSE - Najvažnija svetska manifestacija iz oblasti tehnike

Hanover (Nemačka) 07/11.04. Metropolitan Solutions - Tehnologije i servisi za gradove

St.Petersburg (Rusija) 09/12.04. Water Supply - Međunarodna specijalizovana izložba iz oblasti snabdevanja vodom

Istanbul (Turska) 24/26.04. ICCI - Međunarodni sajam korišćenja energije i zaštite životne sredine

Bukurešt (Rumunija) 10./13.04. EXPO FLOWERS & GARDEN – Međunarodna izložba cveća, pejzažne arhitekture, dvorišta balkona, cvetnih aranžmana I tržišta cveća

PROPISI

• Uredba o izmenama i dopunama Uredbe o proizvodima koji posle upotrebe postaju posebni tokovi otpada, obras-cu dnevne evidencije o količini i vrsti proizvedenih i uvezenih proizvoda i godišnjeg izveštaja, načinu i rokovima dostavljanja godišnjeg izveštaja, obveznicima plaćanja naknade, kriterijumima za obračun, visinu i način obračuna-vanja i plaćanja naknade

Ovom uredbom utvrđuju se proizvodi koji posle upotrebe postaju posebni tokovi otpada, obrazac dnevne evidencije o koli-čini i vrsti proizvedenih i uvezenih proizvoda i godišnjeg izveštaja, način i rokovi dostavljanja godišnjeg izveštaja, obveznici plaćanja naknade, kriterijumi za obračun, visinu i način obračunavanja i plaćanja naknade.

Uredbu možete pročitati na sledećem linku:

http://www.srbija.gov.rs/vesti/dokumenti_pregled.php?id=203198

• Uredba o dopunama Uredbe o uslovima i načinu sprovođenja postupka javne nabavke od strane Uprave za zajed-ničke poslove republičkih organa i utvrđivanju Spiska predmeta javne nabavke

Ovom uredbom bliže se uređuju uslovi i način sprovođenja postupka javne nabavke od strane Uprave za zajedničke poslove republičkih organa (u daljem tekstu: Uprava za zajedničke poslove) i utvrđuje Spisak predmeta javne nabavke koje sprovodi Uprava za zajedničke poslove.

Uredbu možete pročitati na sledećem linku:

http://www.srbija.gov.rs/vesti/dokumenti_pregled.php?id=204526

• Uredba o visini naknada za vode za 2014. godinu

Ovom uredbom utvrđuje se visina naknade za korišćenje vodnog dobra, naknade za ispuštenu vodu, naknade za odvodnja-vanje i naknade za korišćenje vodnih objekata i sistema, u skladu sa kriterijumima utvrđenim Zakonom o vodama.

Uredbu možete pročitati na sledećem linku:

http://www.srbija.gov.rs/vesti/dokumenti_pregled.php?id=204843

• Uredba u o utvrđivanju Liste kategorija kvaliteta vazduha po zonama i aglomeracijama na teritoriji Republike Srbije za 2012. godinu

Ovom uredbom utvrđuje se Lista kategorija kvaliteta vazduha po zonama i aglomeracijama na teritoriji Republike Srbije za 2012. godinu, koja je data u Prilogu - Lista kategorija kvaliteta vazduha po zonama i aglomeracijama na teritoriji Republike Srbije za 2012. godinu, koji je odštampan uz ovu uredbu i čini njen sastavni deo.

Uredbu možete pročitati na sledećem linku:

http://www.srbija.gov.rs/vesti/dokumenti_pregled.php?id=205064