UNIVERZA V MARIBORU

FAKULTETA ZA TURIZEM

Aleksa Panić

Planiranje odgovornog i odrţivog upravljanja

turistiĉkom destinacijom na primeru Beograda

Naĉrtovanje odgovornega in trajnostnega

vodenja turistiĉne destinacije na primeru

Beograda

Magistrsko delo

Breţice, maj 2018

UNIVERZA V MARIBORU

FAKULTETA ZA TURIZEM

Aleksa Panić

Planiranje odgovornog i odrţivog upravljanja

turistiĉkom destinacijom na primeru Beograda

Naĉrtovanje odgovornega in trajnostnega

vodenja turistiĉne destinacije na primeru

Beograda

Magistrsko delo

mentor: doc. dr Marko Koščak

somentor: asist. Barbara Pavlakovič

Breţice, maj 2018

Izjava o autorstvu

IZJAVA O AVTORSTVU IN ISTOVETNOSTI TISKANE IN

ELEKTRONSKE OBLIKE ZAKLJUĈNEGA DELA

Ime in priimek študent‐a/‐ke: Študijski program:

Naslov zaključnega dela:

Mentor:

Somentor:

Podpisan‐i/‐a študent/‐ka izjavljam, da je zaključno delo rezultat mojega samostojnega dela, ki sem ga

izdelal/‐a ob pomoči mentor‐ja/‐ice oz. somentor‐ja/‐ice; izjavljam, da sem pridobil/‐a vsa potrebna soglasja za uporabo podatkov in

avtorskih del v zaključnem delu in jih v zaključnem delu jasno in ustrezno

označil/‐a; na Univerzo v Mariboru neodplačno, neizključno, prostorsko in časovno

neomejeno prenašam pravico shranitve avtorskega dela v elektronski obliki, pravico reproduciranja ter pravico ponuditi zaključno delo javnosti na

svetovnem spletu preko DKUM; sem seznanjen/‐a, da bodo dela deponirana/objavljena v DKUM dostopna široki javnosti pod pogoji licence

Creative Commons BY‐NC‐ND, kar vključuje tudi avtomatizirano indeksiranje preko spleta in obdelavo besedil za potrebe tekstovnega in podatkovnega rudarjenja in ekstrakcije znanja iz vsebin; uporabnikom se dovoli

reproduciranje brez predelave avtorskega dela, distribuiranje, dajanje v najem in priobčitev javnosti samega izvirnega avtorskega dela, in sicer pod pogojem,

da navedejo avtorja in da ne gre za komercialno uporabo;

dovoljujem objavo svojih osebnih podatkov, ki so navedeni v zaključnem delu in tej izjavi, skupaj z objavo zaključnega dela;

izjavljam, da je tiskana oblika zaključnega dela istovetna elektronski obliki zaključnega dela, ki sem jo oddal/‐a za objavo v DKUM.

Zahvala

Autor ţeli da se zahvali svom mentoru doc. dr Marku Koščaku, kao i komentoru

asistentkinji Barbari Pavlakovič za nesebičnu i svesrdnu pomoć, saradnju i

profesionalno usmeravanje tokom pisanja ovog rada.

TakoĎe, autor ţeli da izrazi zahvalnost gospoĎi Ljiljani Alajbegović, koja je u ime

Turističke organizacije Beograda svojim odgovorima doprinela da rad dobije na

kredibilitetu i relevantnosti. Osim toga, velika zahvalnost i gospoĎi Ireni Čalikjan, koja

je ispred turističke agencije „Sabra“ dala neophodne odgovore koji se tiču receptivnog

turizma, a koji su veoma pomogli autoru u nastavku rada. Autor ţeli i da se zahvali

gospoĎi Biserki Vasić iz turističkog info centra na iskrenim i bezrezervnim odgovrima.

Pored toga, autor se zahvaljuje i profesorki srpskog jezika Maji Stupar na lektorisanju

ovog rada.

Posebna zahvalnost dragoj Duški Najvirt Jeličić za sav trud, nesebičnost i iskreno

prijateljstvo.

Na kraju, ali ne i najmanje bitno, autor ţeli da se zahvali svojoj porodici i najbliţim

prijateljima na neophodnoj podršci i razumevanju.

ABSTRACT

In this paper the overall importance of Sustainable tourism development was discussed.

The aim was to determine the importance and necessity of implementing such concept

in Belgrade.

Before that, Belgrade is presented as the Serbian capital city and the main tourism

destination, with its geographical characteristics, transportation system and the main

tourism attractions. Furthermore, the author conducted 3 qualitative researches in order

to get the neccecary answers which helped him to understand and to analyze the tourism

image of Belgrade., interviews at the Tourism Organization of Belgrade tourism agency

and the Tourist Info Centre were conducted in order to understand the existing tourism

offer and plans for future development, as well as to get the clue about the foregin

tourists’ impressions about the city and tourism offer. Finally, the author will use the

case example of Ljubljana, as the “Green Capital” winner in order to understand the

concept of sustainable tourism and to propose some solutions for further Belgrade

tourism development.

The research findings have shown that Belgrade has many things to improve in order to

develop itself as the sustainable destination. Based on those findings and the adequate

literature, the author identified 3 main priorities which could help the city to make a

step forward in the process of sustainable tourism development.

Key Words: Belgrade, tourism, tourism development, sustainability, sustainable

tourism

UDK: 338.48:911.375(497.11Beograd)(043.2)

POVZETEK

Tema magistrske naloge obravnava vsesplošno pomembnost trajnostnega razvoja.

Bistvo naloge je opredeliti pomen in nujnost implementacije takšnega koncepta na

turistični destinaciji v Beogradu.

Z dobro strategijo in trajnostnim načinom organizacije ter razvoja te destinacije lahko

Beograd pričakuje pozitivne učinke za izboljšavo vseh segmentov turistične ponudbe,

boljše pozicioniranje na evropskem turističnem trţišču (s čimer bi se ustvarila tudi

moţnost za uvajanje novih delovnih mest predvsem v gostinstvu) in ustvarjanje dobička

na daljše obdobje. Poleg tega bi tak koncept pozitivno vplival na lokalno prebivalstvo.

Poleg omenjenih novih delovnih mest bi se ustvarili bolj zdravi ţivljenjski pogoji. To je

posebej pomembno v večjih mestih, kjer obstajajo veliki prometni pretoki in kjer

izpušni plini onesnaţujejo okolje. Konec koncev bi uspešno izvajan in uporabljen

koncept lahko sluţil kot primer drugim mestom v drţavi.

Problem raziskave je temeljil na odkrivanju glavnih smernic in strategij, po katerih

Beograd načrtuje razvoj kot turistična destinacija, in na vse, kar glavnemu mestu še

manjka, da bi s svojo turistično ponudbo še bolj zanimal in privlačil turiste iz Evrope in

sveta.

Cilj naloge je, da:

opiše trenutno turistično ponudbo in izkušnje Beograda;

razišče načrte Turistične organizacije Beograda (TOB) za njeno nadaljnje delovanje na področju izboljšave turistične ponudbe mesta;

razišče razloge, zaradi katerih turisti trenutno obiskujejo Beograd, in najbolj pogoste negativne izkušnje turistov;

primerja in predlaga primere dobre prakse iz projekta „Zelena Ljubljana”, ki bi lahko sluţili za nadaljnji razvoj turistične ponudbe Beograda;

ustvari celotno sliko turistične ponudbe Beograda in predlaga določene korake za nadaljnji razvoj Beograda kot turistične destinacije vendar na

trajnostni in odgovoren način.

Namen raziskave je bil, da se s kvalitativnim preverjanjem obstoječih aktivnosti in

strategij Turistične organizacije Beograda (TOB) izdelajo načrti o nadaljnjem

turističnem razvoju mesta. To je bilo zelo pomembno, ker se je na osnovi te raziskave

dobil vpogled v bodoče poteze in smernice, kam se destinacija giblje oziroma v njene

cilje, ki jih mestna turistična destinacija ţeli doseči v naslednjem obdobju.

Ko govorimo o definiranju koncepta trajnostnega turizma, je poleg različnih definicij

znanost prepoznala jedro oziroma glavne stebre trajnostnega razvoja. To so socialni (in

kulturni), ekološki in ekonomski moment. Kar pomeni, da se z zaščito kulturne in

zgodovinske dediščine ter naravnih bogastev ohrani unikatnost in edinstvenost

destinacije, oziroma se podaljša ţivljenjska doba lokalnih resursov. Prav tako se z

vključevanjem drugih industrij in storitvenih dejavnosti obogati turistična ponudba

destinacije in gospodarski razvoj lokalne skupnosti.

Beograd je v osnovi predstavljen kot srbska prestolnica ter glavna turistična destinacija

drţave s svojimi geografskimi značilnostmi, prometnim sistemom in glavnimi

turističnimi znamenitostmi. Za Beograd je značilen odličen geografski poloţaj in je kot

tak kriţišče evropskih koridorjev. S kriţanjem koridorja X in VII s kraki XI in E-70 se

odpira moţnost povezovanja Beograda z obdonavskimi in tudi z drugimi evropskimi

metropolami. Poleg koridorjev ima vse pomembnejšo vlogo tudi beograjsko letališče, ki

postaja vse pomembnejše vozlišče za interkontinentalne in evropske lete. Definirane so

tudi nujne spremembe, predvsem v ţelezniškem in cestnem prometu. Te spremembe v

glavnem načrtujejo izboljšanje infrastrukture in modernizacijo.

V nalogi so analizirane namestitvene in gostinske kapacitete mesta. Namestitvene

kapacitete Beograda so priznane kot heterogene, predvsem zaradi različne strukture

gostov, ki obiskujejo glavno mesto Srbije. Poleg tega vse več hotelskih verig odpira

svoje hotele v Beogradu, kar je dodatna spodbuda in pozitiven signal za nadaljnji razvoj

mesta. Mnogi gostinski objekti, v katerih je moč pokušati okuse z vseh koncev sveta, so

postali eden od prepoznavnih atributov glavnega mesta Srbije.

Opisani in analizirani so glavni segmenti turistične ponudbe Beograda. Po

karakteristikah turističnega povpraševanja in ponudbe je definirano 6 glavnih turističnih

kategorij:

kongresni turizem;

kulturni turizem;

„event” turizem;

športni turizem;

zdravstveni turizem;

„nightlife” turizem.

Kongresni turizem je definiran kot izrazito donosen segment turistične ponudbe, ki se

najpogosteje dogaja izven turistične sezone. Razvoj kongresnega turizma zahteva obstoj

kvalitetne kongresno-turistične ponudbe. V tem postaja Beograd vse bolj konkurenčen

na evropskem trţišču, še posebej v organizaciji posvetov in poslovnih srečanj, o čemer

govori tudi ICCA lista, na kateri je Beograd visoko kotiran v svetovnih okvirih.

Kot eno najstarejših mest v Evropi je Beograd mesto, na katerem so se stoletja kriţale

različne kulture, zaradi česar ima bogato kulturno dediščino, ki nobenega turista ne

pušča ravnodušnega. Od ostankov kultur še iz paleolitika, preko antične zapuščine in

Bizanca, srednjeveških obzidij, pričevanj o prehodu turške in avstro-ogrske vojske, pa

vse do bombardiranja leta 1999. Vsako obdobje za seboj pušča določeno pričevanje, ki

je danes del kulturne dediščine. Celotna kulturna zapuščina mesta naredi Beograd zelo

zanimivo destinacijo predvsem za tuje turiste.

V Beogradu so najbolj zastopane kulturne, zabavne in športne prireditve. Ena od najbolj

popularnih kulturnih prireditev je „Noč muzejev”. Mestna oblast pomaga pri

organizaciji 69 kulturnih prireditev, 11 prireditvam je glavni pokrovitelj in ustanovitelj.

Poleg tega je Beograd mesto, v katerem so organizirani mnogi glasbeni dogodki in

koncerti, ki privabljajo in motivirajo številne turiste, da obiščejo mesto. Prav tako se v

Beogradu organizirajo številni športni dogodki. Športne prireditve imajo pomembno

vlogo v privabljanju turistov in populariziranju turistične destinacije. Med potekom

športnih dogodkov prihaja do povečane turistične potrošnje, večje medijske

izpostavljenosti destinacije v mesecih in dnevih pred začetkom ter med potekom športne

prireditve. To je dodatna priloţnost, da se promovirajo tudi kulturne vrednote lokalnega

prebivalstva, pa tudi da se pomembno izboljša infrastruktura predvsem športnih

objektov. Beograd je bil v preteklosti gostitelj športnikov za različne športne panoge,

prav tako obstajajo načrti in ţe dogovorjene prireditve v prihodnjem obdobju.

V nalogi je opisan in obdelan vse večji porast zdravstvenega turizma – predvsem v

zdraviliščih v posameznih beograjskim primestnih občinah. Navedena so zdravilišča,

specializirana za različne vrste okrevanj, prav tako pa wellness in spa centri, ki so v

Beogradu vse bolj dostopni in razviti. Za razliko od zahodnoevropskih drţav so cene

wellness uslug v Beogradu niţje, kar je eden od razlogov, zaradi katerega se turisti

odločajo za te vsebine, prav tako pa pokazatelj porasta takšnih storitev v glavnem

mestu. Na splošno so cene zdravstvenih storitev v Srbiji in Beogradu bistveno niţje,

zaradi česar se turisti v veliki meri odločijo priti in plačati zdravstveno nego ali poseg.

V nalogi je poseben pregled posvečen analizi urejenosti ţivljenjskega okolja v

Beogradu. Kot glavno in največje mesto v Srbiji ima Beograd najteţje pogoje za

ohranitev ugodnega ţivljenjskega okolja. Promet, vse gospodarske in ostale aktivnosti v

mestu, geografski poloţaj in klima ter število prebivalcev so samo nekatere od

komponent, ki diktirajo urejenost ţivljenjskega okolja v glavnem mestu. Poleg tega je

treba upoštevati, da je Beograd skupaj z okolico veliko poslovno in industrijsko

področje. Prav zaradi vsega navedenega – gostote naseljenosti, prometa, industrijskih

con in nedovoljenih gradenj kot velikega problema Beograda – je prišlo do

onesnaţevanja vode, zraka, zemljišč, prav tako pa do drugih negativnih vplivov na

naravo in ţivljenjsko okolje v mestu na splošno. Iz tega so definirani ključni problemi

za trajnostni razvoj glavnega mesta Srbije. Predvsem zaradi vse večjega števila

stanovalcev, preteţno iz notranjosti drţave, ki se vsako leto v vse večjem številu

priseljujejo v glavno mesto zaradi centralizacije in neenakomernega razvoja drţave in

njenih regij, se je pojavila potreba po večjem številu stanovanjskih objektov, naselij in

vsega, kar prinaša povečanje števila prebivalcev.

Poleg tega je promet definiran kot eden največjih problemov, s katerim se soočajo

stanovalci, prav tako pa tudi turisti. Zaradi velike količine motornih vozil, ki se dnevno

zlijejo in prehajajo skozi glavno mesto Srbije, prihaja do ogromne gneče in zastojev v

prometu. Eden od razlogov je ta, da cestna infrastruktura, ki bi tranzitni promet

premestila iz urbanega dela mesta, še ni dokončana. Ko je govora o prometu, je

potrebno omeniti tudi nujnost večjega števila javnih parkirnih mest. Po drugi strani je za

bolj zdrav in ekološki razvoj turizma nujnost več pešcon, posebej v centru mesta, zato je

potrebno razmišljati o zmanjšanju pretoka prometa skozi glavno središče mesta.

V nalogi je izdelana in analizirana SWOT shema Beograda oziroma dobre in slabe

točke ter priloţnosti in groţnje za bodoči razvoj mesta kot turistične destinacije.

Ugotovljeno je, da Beograd še kako razpolaga z resursi za resen in uspešen turistični

razvoj, ampak da obstajajo resne in nujne naloge, ki morajo biti opravljene, da bi bil ta

razvoj uspešen in trajnosten. Definirane so priloţnosti mesta, ki bi, če bi se izkoristile na

pravi način, pomagale k pospešenemu in trajnostnem razvoju. Upoštevane so vse

potencialne groţnje, ki so resda globalnega karakterja, kot je geopolitična situacija v

regiji in problem s terorizmom, ampak jih je vsekakor nujno vzeti v obzir in v

razmislek, ko se načrtuje resen turistični razvoj.

Da bi se razjasnila in razumela celostna slika Beograda kot turistične destinacije,

trenutnih aktivnosti, turističnih ponudb, vtisov turistov in načrtov za prihodnost, je avtor

opravil 3 empirične raziskave. Temeljni in najbolj pomemben del raziskovalnega

procesa je opravljen v Turistični organizaciji Beograda (TOB) kot krovni organizaciji za

promocijo in planiranje razvoja mestnega turizma. Cilj intervjuja je bil pridobiti

osnovne informacije o tem, na kakšen način ta organizacija načrtuje izboljšanje

obstoječe turistične ponudbe mesta. To vključuje njihove osnovne cilje, ciljno skupino,

modernizacijo obstoječe turistične ponudbe, oblikovanje novega turističnega proizvoda,

bodoče infrastrukturne projekte in podobno. Poleg tega smo skozi intervju ugotovili,

katere so najpogostejše pritoţbe turistov na turistično ponudbo Beograda in na samo

bivanje v mestu. Razen tega so opravljeni tudi intervjuji v turističnem informativnem

centru, ki je v neposrednem stiku s turisti, in kjer je moč izvedeti, kakšen odziv v praksi

imajo akcije, ki jih načrtuje in izvaja TOB, ter kakšne vtise turisti nosijo s seboj iz

Beograda. Avtor je intervjuval tudi zaposlene v turistični agenciji „Sabra”. Namen tega

dela raziskave je bila analiza obstoječe turistične podobe, kot tudi vpogled v

podatkovno bazo vtisov tujih turistov o mestu in njegovi turistični ponudbi. Prav tako so

pridobljeni podatki omogočili definirati osnovne pomanjkljivosti v trenutni organizaciji

destinacije. Na osnovi podatkov in analize primera dobre prakse iz tujine, kot je glavno

mesto Slovenije Ljubljana in njen koncept „Zelena Ljubljana”, predlagamo najboljše

moţne rešitve za take pomanjkljivosti. Avtor je na osnovi primerjave primera turistične

destinacije Ljubljana, zmagovalke tekmovanja Zelena prestolnica, analiziral koncept

trajnostnega razvoja v urbani turistični destinaciji v EU ter na podlagi vseh ugotovljenih

parametrov predlagal nekaj rešitev za nadaljnji razvoj turizma v Beogradu.

Raziskava je pokazala, da mora Beograd svojo turistično ponudbo izboljšati s kar veliko

dodatnimi ukrepi, da se bo lahko razvijal v smeri trajnostnega razvoja. Upoštevaje

celostno stanje turizma v Beogradu, karakteristike mesta, obstoječo infrastrukturo,

raziskovalne ugotovitve, pa tudi trende v turistični industriji je avtor predstavil

konkretne predloge, ki bi Beograd usmerile k boljši in kvalitetnejši podobi turistične

destinacije, ki je predvsem ekološko bolj osveščena, z nujno potrebno infrastrukturo za

sprejem, pretok in zabavo turistov. Prav tako se konkretni predlogi tičejo izboljšanja

ţivljenjskega okolja in ţivljenjskih pogojev za lokalno prebivalstvo, kar je smisel

koncepta trajnostnega razvoja turizma. Eden od pogojev, da neka turistična destinacija

uspešno in odgovorno koristi svoje resurse, je skrb in ohranitev ţivljenjskega okolja in

ekosistema. Dvig nivoja čistoče in skrb za zelene površine mora biti ena od prioritet

nadaljnjega razvoja Beograda kot turistične destinacije. Poleg tega sta izboljšanje

prometne in turistične infrastrukture neizogibni segment, ki se mora izboljšati, da bi

Beograd in njegova turistična ponudba postala dostopnejša in bolj funkcionalna za

turiste in za lokalno prebivalstvo.

Kljuĉne besede: Beograd, trajnostni razvoj, turistična destinacija, razvoj urbanega

turizma

UDK: 338.48:911.375(497.11Beograd)(043.2)

SADRŢAJ

1 UVOD ............................................................................................................................ 1

1.1 Opis problema ......................................................................................................... 1

1.2 Svrha i cilj istraţivanja ............................................................................................ 2

1.3 Osnovna istraţivačka pitanja ................................................................................... 2

1.4 Ograničenja u istraţivačkom procesu ..................................................................... 3

1.5 Metode rada i istraţivanja ....................................................................................... 3

2 TEORETSKA OSNOVA: RAZVOJ TURISTIĈKE DESTINACIJE I ODRŢIVI

TURIZAM ....................................................................................................................... 5

2.1 Odrţivi turizam ....................................................................................................... 5

2.2 Beograd kao turistička destinacija .......................................................................... 8

3 O DESTINACIJI ........................................................................................................ 11

3.1 Geografske karakteristike ...................................................................................... 11

3.2 Pristupačnost destinacije ....................................................................................... 12

3.2.1 Drumski saobraćaj ............................................................................................. 13

3.2.2 Aerodrom „Nikola Tesla“ .......................................................................................... 14

3.2.3 Ţeleznički saobraćaj ................................................................................................... 18

3.2.4 Rečni saobraćaj .......................................................................................................... 19

3.3 Smeštajni kapaciteti destinacije ............................................................................ 20

3.4 Turistički proizvod destinacije prema karakteristikama traţnje ........................... 23

3.4.1 Kongresni turizam ...................................................................................................... 23

3.4.2 Kulturni turizam ......................................................................................................... 26

3.4.3 Event turizam ............................................................................................................. 30

3.4.4 Sportski turizam ......................................................................................................... 31

3.4.5 Zdravstveni turizam .................................................................................................... 33

3.4.6 „Nightlife“ turizam..................................................................................................... 36

3.5 UreĎenje ţivotne sredine u Beogradu ................................................................... 36

3.6 Ključni problemi za odrţivi razvoj Beograda ....................................................... 37

4 SWOT ANALIZA BEOGRADA KAO TURISTIĈKE DESTINACIJE .............. 39

5 ISTRAŢIVANJE I ANALIZA TRENUTNOG STANJA, PLANOVA I

BUDUĆIH AKTIVNOSTI U CILJU ODRŢIVOG RAZVOJA TURISTIĈKE

PONUDE BEOGRADA ............................................................................................... 43

5.1 Intervju sa Turističkom organizacijom Beograda (TOB) ..................................... 44

5.2 Intervju u Turističkom info centru (TIC) .............................................................. 53

5.3 Intervju u turističkoj agenciji „Sabra“ ................................................................... 54

6 BENCHMARKING ANALIZA: PRIMER DOBRE PRAKSE „ZELENA

LJUBLJANA“ I NJENA PRIMENA NA BEOGRAD .............................................. 58

7 PREDLOZI ZA BUDUĆI RAZVOJ BEOGRADA KAO TURISTIĈKE

DESTINACIJE .............................................................................................................. 61

8 ZAKLJUĈAK ............................................................................................................ 67

9 LITERATURA ........................................................................................................... 72

10 PRILOZI ..................................................................................................................... 1

Sadrţaj slika

Slika 1: Osnovni značaj koncepta odrţivog razvoja turizma ............................................ 8

Slika 2: Ukupan broj putnika na Aerdromu „Nikola Tesla“ Beograd ............................ 16

Slika 3: Ukupan broj putnika na aerodromima u regionu za 2016.godinu ..................... 17

Slika 4: Tipologija planiranih dogaĎaja .......................................................................... 30

Slika 5: Tipologija medicinskih turista ........................................................................... 34

Slika 6: Bezbednost stranih turista u Beogradu .............................................................. 44

Slika 7: Da li su turisti prvi put u Beogradu ................................................................... 47

Slika 8: Ţelja turista da ponovo posete Beograd ............................................................ 48

Slika 9: Biciklistička mapa Beograda ............................................................................. 49

Slika 10: Gostoljubivost BeograĎana prema oceni turista .............................................. 52

Slika 11: Priliv turista u Beogradu 2017. ........................................................................ 55

Sadrţaj tabela

Tabela 1: Opštine grada Beograda .................................................................................. 12

Tabela 2: Avio operacije i broj putnika na aerodromu „Nikola Tesla“ Beograd za period

2015/16 ........................................................................................................................... 16

Tabela 3: Broj hotela u Beogradu prema kategoriji ........................................................ 21

Tabela 4: Top 10 restorana u Beogradu, prema oceni posetilaca ................................... 22

Tabela 5: Top 10 kafića u Beogradu, prema oceni posetilaca ........................................ 23

Tabela 6: Lista gradova u regionu prema broju organizacija ICCA kongresa ............... 25

Tabela 7: Lista vodećih hotela sa ponudom kongresnih kapaciteta u Beogradu ............ 25

Tabela 8: Top 10 muzeja u Beogradu ............................................................................. 29

Tabela 9: Najznačajniji sportski objekti u Beogradu ...................................................... 33

Tabela 10: SPA Centri u Beogradu ................................................................................. 35

Tabela 11: Uporedna tabela cena stomatoloških usluga ................................................. 36

Tabela 12: Jake i slabe tačke Beograda kao turističke destinacije ................................. 39

Tabela 13: Šanse i pretnje Beograda kao turističke destinacije ...................................... 41

Tabela 14: Zemlje iz kojih dolazi najveći broj turista u Beograd ................................... 46

Tabela 15: Najposećenije turističke destinacije u Beogradu .......................................... 54

Tabela 16: Spisak dobitnika nagrade "Zelena prestonica Evrope" ................................. 58

../../../Uporabnik/AppData/Local/Microsoft/Windows/INetCache/Content.Outlook/Downloads/Magistarsko%20delo%20(4)-%20Aleksa%20Panić-mk060318.doc#_Toc508117857

1

1 UVOD

Masovnim razvojem i popularizacjom turizma veliki broj zemalja brzo je uvideo brojne

benefite ove industrije. Ti benefiti su se pre svega ogledali u činjenici da razvoj turizma

sa sobom donosi i veći ekonomski prosperitet. Sredinom dvadesetog veka dolazi do

primene turističkog koncepta koji podstiče isključivo ekonomske ciljeve, odnosno

ostvarivanje što je moguće većeg profita od turizma. Ojačavanjem i širenjem

tradicionalnog masovnog turizma u tom periodu došlo je do realne opasnosti od

devastacije i nestajanja resursa i autentičnosti turističkih destinacija. Motivisani tim

problemom, krajem dvadesetog veka, pojedine zemlje su počele da se više zalaţu za

negovanje prirodnih resursa, očuvanje eko sistema, što se kasnije proširilo i na socijalne

i kulturne aspekte i stvorilo potpuno novi koncept odrţivog turizma. Ideja odrţivog

turizma podrazumeva korišćenje lokalnih resursa, ali na odgovoran i dugoročno odrţiv

način, te promociju lokalnih posebnosti i izdvajanja od masovnog turističkog karaktera.

Pored toga, to podrazumeva i uključivanje lokalne turističke zajednice, direktno ili

indirektno, kako bi svojim radom doprineli razvoju svoje turističke oblasti, pri tome

ostvarujući ekonomsko blagostanje. Uz to, jedan od fundamentalnih ciljeva ovog

koncepta je i ekološka osvešćenost, što znači da očuvanje prirodnih resursa spada u

jedan od prioriteta. Ovaj koncept počeo je da se ubrzano širi evropskim kontinentom,

meĎutim još uvek nije dovoljno ili uopšte razvijen u pojedinim zemljama, posebno

istočne Evrope, u koje spada i Srbija. S obzirom na svoj poloţaj, brojne prirodne i

društvene resurse, Srbija svakako ima potencijal za razvoj ovakvog koncepta turizma.

Glavni grad, Beograd, kao nosilac turističke ponude, moţe posluţiti kao primer da je

ovakav turistički koncept moguć i primenljiv u praksi. Kao najrazvijeniji grad u zemlji,

poseduje kapacitete i resurse, ali i turistički potencijal za odrţivi turistički razvoj.

Beograd od turizma moţe imati značajan ekonomski i kulturni benefit. Dobrom

strategijom i odrţivim načinom organizacije i razvoja ove destinacije, Beograd moţe

stvoriti pozitivne efekte za unapreĎenje svih segmenata turističke ponude, bolje

pozicioniranje na evropskom i regionalnom turističkom trţištu, a sa time bi se ostvarila i

mogućnost za otvaranjem novih radnih mesta (pre svega u ugostiteljstvu) i

ostvarivanjem profita na dug period. Pored toga, ovakav koncept imao bi pozitivne

efekte na lokalno stanovništvo. Pored pomenutih novih radnih mesta, stvorili bi se

zdraviji uslovi za ţivot. To je posebno vaţno u velikim gradovima gde postoji velika

fluktuacija saobraćaja i gde izduvni gasovi štete okolini. Konačno, uspešno

implementiran i primenjen koncept mogao bi da posluţi kao primer drugim gradovima

u zemlji. Na taj način bi se društveni i prirodni resursi zemlje koristili na odrţiv način u

većem obimu.

1.1 Opis problema

U ovom radu, fokus će biti na konceptu odrţivog razvoja turizma, te koncept eko-

turizma neće biti razlagan i dodatno objašnjavan. Dalje, nakon razlaganja i upoznavanja

sa konceptom odrţivog razvoja, te njegovih ciljeva i značaja, analiziraće se u kojoj meri

je takav koncept moguće primeniti na Beograd i u kojoj je meri on već primenjen.

2

Problem istraţivanja će se bazirati na otkrivanju glavnih smernica i strategije prema

kojima Beograd kao turistička destinacija planira da se razvija, ali i svega onoga što

Beogradu nedostaje kako bi svojom turističkom ponudom još više zainteresovao i

privukao turiste iz Evrope i sveta. Analizom trenutnog stanja Beograda kao turističke

destinacije, istraţivanjem daljih planova za razvoj i primerom dobre prakse glavnog

grada Slovenije, Ljubljane i projekta „Zelena Ljubljana“ došlo bi se do praktičnih i

korisnih rešenja koje bi išle u korist kvalitetnijoj i odrţivijoj turističkoj ponudi.

1.2 Svrha i cilj istraţivanja

Temeljni razlog za odabir ove teme je taj što još uvek ne postoji istraţivanje koje bi se

bavilo načinima na koji Beograd moţe da oplemeni i poboljša svoju turističku ponudu

na odrţiv način. Namena istraţivanja je da se kvalitativnim istraţivanjem postojećih

aktivnosti i strategije Turističke organizacije Beograda (TOB) utvrde planovi koje ta

organizacija ima kada se radi o daljem turističkom razvoju grada. To je veoma vaţno jer

na osnovu tog istraţivanja, moţemo sagledati buduće poteze i smernice ka kojima se

destinacija kreće, kao i njihove ciljeve koje ţele da postignu u narednom periodu.

TakoĎe, razlog za odabir ove teme je i taj što bi smo sagledali i aktuelne probleme sa

kojima se susreću turisti i, na osnovu analize postojećih nedostataka, ali i primera

dobrih praksi iz drugih gradova u Evropi, poput Ljubljane, došlo bi se do konkretnih

predloga za dalje unapreĎenje i kvalitetniju organiziaciju turističke ponude Beograda,

kao i za korišćenje svih resursa kojima grad raspolaţe na jedan odgovorniji i odrţiviji

način.

Cilj rada je da:

Opiše trenutnu turističku ponudu i iskustva Beograda

Istraţi planove TOB za njihovo dalje delovanje kada se radi o unapreĎenju turističke ponude grada

Istraţi razloge zbog kojih turisti trenutno najviše posećuju Beograd i njihove najčešće zamerke

Uporedi i predloţi primere dobre prakse iz projekta „Zelena Ljubljana“, koji bi mogli biti iskorišćeni za dalji napredak i unapreĎenje turističke ponude

Beograda

Napravi celokupnu sliku turističke ponude Beograda i predloţi odreĎene korake za dalje unapreĎenje Beograda kao turističke destinacije ali na odrţiv

i odgovoran način

Dakle, predmet istraţivanja je: Mogućnosti za razvoj Beograda kao turističke

destinacije na odgovoran i odrţiv način. Odnosno, da se analizira i istraţi šta je to što

Beograd nudi svojim turistima i na koji način upotrebljava svoje resurse. Na osnovu

toga, istraţivanje treba da pokaţe u kojoj meri Beograd trenutno primenjuje koncept

odrţivog planiranja razvoja turističke destinacije i koji su to nedostaci koje treba

prevazići kako bi ovaj grad mogao da se razvija u skladu sa tim konceptom.

1.3 Osnovna istraţivaĉka pitanja

Na osnovu trenutnog poznavanja turističke ponude i resursa kojima Beograd raspolaţe,

mogu se izvesti sledeća osnovna istraţivačka pitanja:

3

1. Koji sopstveni resurs Beograd moţe smatrati kao najznačajniji?

2. Kakva je trenutna slika stanja ţivotne sredine i ureĎenosti Beograda kao

destinacije?

3. U kojoj meri je potrebno unapreĎenje turističke infrastrukture i

urbanističkih rešenja u Beogradu?

4. Na koji način Turistička organizacija Beograda vrši monitoring kako bi

poboljšala uslove za dalji odrţivi razvoj destinacije?

5. Na osnovu čega Beograd ostvaruje komparativnu prednost u odnosu za

ostale gradove u zemlji i regionu?

6. Koliki kapacitet Beograd poseduje za dalji razvoj MICE turizma?

7. Kakve primedbe turisti najčešće imaju na Beograd kao turističku

destinaciju?

8. Uloga i značaj dugoročnih planova i strategije za dalji razvoj Beograda

kao turističke destinacije?

Ova osnovna istraţivačka pitanja biće proširena kroz detaljnija pitanja koje će se

koristiti u toku intervjua, radi dobijanja primarnih informacija. Intervju je zamišljen kao

sredstvo za dobijanje primarnih, kvalitativnih informacija i to u prostorijama Turističke

organizacije Beograda. Ova krovna turistička organizacija je najbolji sagovornik za

dobijanje relevantnih i potrebnih odgovora na istraţivačka pitanja, s obzirom da

direktno učestvuje u planiranju i realizaciji turističke slike, ponude i imidţa Beograda,

te da se iz njih, što je najbitnije, izvedu zaključci u kom smeru glavni grad Srbije planira

da se dalje razvija kao turistička destinacija.

1.4 Ograniĉenja u istraţivaĉkom procesu

Ovakva vrsta istraţivanja pokazala je i odreĎena ograničenja. Pre svega, volja i vreme

osoba koje su kontaktirane da pomognu svojim odgovorima dovelo je do većeg čekanja

nego što je prvobitno bilo planirano. Zbog poslovnih obaveza, osoba iz Turističke

organizacije Beograda zakazala je sastanak tek dva meseca nakon upita i nekoliko

ponovnih poziva i molbi. Još veće čekanje i neizvesnost postojalo je u slučaju

receptivne turističke agencije, koja je na kraju ipak dala neophodne odgovore. Na kraju,

jedina dva hotela koja poseduju ekološku licencu „Green Key“ nisu pokazala spremnost

i volju da saraĎuju, iako su više puta bili zamoljeni. Razlog odbijanja bila je „politika

hotela“ koji zabranjuje zaposlenima da daju odgovore koji sluţe u svrhu pisanja

fakultetskih radova. Pored toga, pri samoj konstrukciji pitanja, autor je vodio računa da

intervjuisana osoba bude ohrabrena da bude iskrena i objektivna, ni na koji način ne

ţeleći da sugeriše odgovore. Ovo je takoĎe jedan od glavnih razloga zbog čega u

istraţivačkom radu nije organizovan i intervju sa Ministarstvom turizma. Objektivnost

njihovih odgovora bila bi veoma upitna. Osim toga, autor je vodio računa da tokom

davanja odgovora intervjuisana osoba ne daje odgovore koji nisu u fokusu

interesovanja, a do čega moţe doći kada se rade ovakve vrste intervjua.

1.5 Metode rada i istraţivanja

U radu su korišćene tri metode rada, a to su kvalitativno istraţivanje, deskriptivna

analiza stanja i komparativni metod.

4

U prvom delu, analizirano je postojeće stanje u turističkoj ponudi Beograda,

identifikovani su glavni problemi, pre svega iz sfere zaštite ţivotne sredine i ekologije, a

prema dostupnim sekundarnim informacijama i dokumentima. U drugom delu rada,

uraĎena je SWOT analiza kako bi se na najbolji način oslikale i predstavile prednosti i

šanse Beograda za dalji razvoj, ali i problemi i pretnje koje moraju biti neutralisane

kako bi do odrţivog razvoja došlo u praksi. Nakon toga, obavljen je intervju gospoĎom

Ljiljanom Alajbegović iz Turističke organizacije Beograda. Istraţivanje Beograda kao

turističke destinacije i mogućnosti koje ima za dalji napredak i razvoj daju dodatnu

prednost kroz informacije o svim lošim i dobrim stvarima njegovog turističkog

proizvoda i ponude. Na osnovu detaljnog istraţivanja i objektivne analize moguće je

izvesti zaključke i predloţiti mere za dalje unapreĎenje Beograda kao turističke

destinacije i njegove turističke ponude. Osim ovog intervjua, obavljena su još dva

intervjua: u turističkom info centru i u turističkoj agenciji „Sabra“. Cilj ovih, dodatnih

intervjua, bio je da se sagleda šira slika turističke ponude grada, sa akcentrom na odrţivi

i „zeleni“ turizam.

S obzirom da predmet istraţivanja iziskuje detaljne i temeljne ali i heterogene pristupe i

različit nivo naučnog saznanja, оsnovni naučni cilj ovog istraţivanja je deskripcija,

eksplanacija, klasifikacija i predviĎanje.

Deskripcija predstavlja „studiju o utvrĎivanju činjenica koja uključuje adekvatno i tačno

tumačenje otkrića” (Hailesellasie, Abera, & Baye, 2013). Ovaj metod upotrebljen je

prilikom tumačenja i opisivanja činjenica i dobijenih rezultata istraţivanja.

Naučno objašnjavanje, odnosno eksplanacija, znači „logički postupak kojim neki pojam

dovodimo u vezu s nekim drugim pojmovima kao nuţan i dovoljan uslov egzistencije

pojma” (Sveučilište u Zadru, 2018).

Klasifikaciju definišemo kao „jedan od najjednostavnijih metoda gde se nastoji

odreĎeni opšti pojam klasifikovati na posebne pojmove u okviru obima opšteg pojma“

(Pašalić, Novaković, & Pelemiš, 2012).

PredviĎanje je upotrebljeno u onim delovima koji se tiču dalje mogućnosti korišćenja

raspoloţivih resursa ali na racionalan i odrţiv način i mogućnost da se na smislen i

dobro isplaniran način koriste turistički potencijali Beograda. Na kraju su predloţene

preporuke za dalji razvoj turističke usluge i proizvoda u Beogradu kao i za efikasniji rad

turističkih subjekata, a sa ciljem da se turistička ponuda grada uzdigne na mnogo

kvalitetniji i reprezentativniji nivo.

5

2 TEORETSKA OSNOVA: RAZVOJ

TURISTIĈKEDESTINACIJE I ODRŢIVI TURIZAM

2.1 Odrţivi turizam

Sa svojim razvojem, turizam je poslednjih godina, pored ekonomskog i socijalnog

značaja, zauzeo značajnu ulogu u kontekstu promocije i implementiranja planova i

sistema za odrţivi razvoj. Prema podacima UNWTO (2016), broj putovanja u

2015.godini je prešao jednu milijardu, a prema njihovim predviĎanjima do 2020. godine

taj broj će preći i 1,5 milijardi turista na godišnjem nivou u celom svetu. I pored brojnih

bezbednosnih problema sa kojima se suočavala, Evropa je privukla više od polovine

svetskih turista u 2015.godini (608 miliona). To pokazuje da interesovanje za evropskim

kontinentom ne jenjava i da će i u budućnosti broj turista nastaviti da bude veoma visok.

To dalje dovodi do legitimnog zaključka da će i pored ekonomskog benefita, doći do

ozbiljnih rizika kada se radi o ugroţavanju ţivotne sredine, blagostanju stanovništva i

očuvanju turističkog potencijala i privlačnosti destinacije na duţi period, što sve ukupno

ugroţava kompletan turistički sektor, odnosno turističku industriju. S obzirom da je

danas, bukvalno svako mesto na planeti dostupno turistima, postoji globalna pretnja da

dalji intenzivni turistički razvoj ugrozi ţivotnu sredinu i izmeni prostorne odlike

lokalnih zajednica. Najveće opasnosti dolaze od kontinuiranog zanemarivanja ţivotne

sredine i njenog značaja, što je posledica loše organizacije i neplanskog upravljanja

turizmom.

Imajući u vidu sve veći interes nauke da objasni turizam kao fenomen i sve njegove

karakteristike i uticaje, postoji i veliki broj različitih termina koji označavaju isti, to jest,

ovaj pojam a sreću se u literaturi, kao na primer: „turstička industrija”, „industrija

putovanja”, „putnička industrija”, „turizam i putovanje”, „turizam i gostoprimstvo”,

„turizam i slobodno vreme” i sl. Pored nauke, i veliki broj institucija, pojedinaca,

asocijacija pokazuje ţelju za daljim proučavanjem turizam, te osvnivanje škola,

časopisa, pisanje knjiga koje se baziraju na objašnjavanju teoretskih i praktičnih pitanja

ovog fenomena (Bakić, 2010, str. 24). Sve do polovine ’80. godina prošlog stoleća

primarni fokus turističke industrije, odnosno turističkih zemalja, je bio na ekonomskoj

dobiti, odnosno na direktne, indirektne i mulitplikovane ekonomske efekte, tj. na

potrošnju domaćih i stranih turista i njihov uticaj na ekonomiju zemlje. Takav pristup

doneo je mnoge osude i kritike, pre svega zbog nemarnosti prema društvu ali i samim

turistima. Osnova za to je bilo mnogo. Pre svega, nesavesno postupanje sa prirodnom

sredinom i nesavesna gradnja u turističke svrhe. Pored uništavanja prostora, došlo je i

do komercijalizacije kulturnog i istorijskog nasleĎa, kao i do gubitka autentičnosti

destinacije. Upravo zbog gubitka te autentičnosti i očuvanja lokalne sredine, brojne

destinacije izgubile su i interes turista za posećivanjem tih mesta (Bakić, 2010, str. 24-

25). Zbog takve prakse i takvog razvoja turizma, došlo je do razvoja „alternativnih

vidova turizma”, odnosno, „humanijeg”, „zdravijeg” i „odgovornijeg“ turizma.

Koncept odrţivog razvoja turizma, odnosno turističke destinacije, je relativno mlad

pravac u turističkoj industriji i kao takav još uvek nije primenjen u većoj razmeri.

Koferencija Ujedinjenih nacija za zaštitu ţivotne sredine i razvoja usvojila je Agendu

koja definiše akcioni plan za odrţivi razvojna konferenciji 1992. godine u Rio de

Ţaneiru (Krivošejev, 2014, str. 50). MeĎutim, zbog svojih karakteristika i cilja kojem

ovaj koncept teţi i ideje koju nosi sa sobom, postao je veoma popularan i na naučnoj

6

osnovi veoma poţeljan za proučavanje i dalju nadogradnju. Kao takav, bio je i ostao

predmet brojnih analiza i diskusija iz kojih su se izrodile različite definicije i

objašnjenja ovog koncepta. Butler (1999, str. 10) u svom delu citira nekoliko definicija,

pre svega Ebera (1992, str. 3) koji ističe da je odrţivi turizam „turizam i odgovarajuća

infrastruktura koji: i sada i u budućnosti deluju u okviru prirodnih kapaciteta za

regeneraciju i buduću produktivnost prirodnih resursa; Priznaje doprinos koji ljudi i

zajednice, običaji i način ţivota daju za turističko iskustvo; Prihvata da ljudi moraju da

imaju ravnopravan udeo u ekonomskim koristima lokalne zajednice i ljudi u turističkim

oblastima.” Dalje, Butler citira i Countryside Commision (1995, str. 2) koji fokus

stavlja na lokalnu ekonomiju: „Turizam koji moţe da odrţi lokalnu ekonomiju bez

oštećenja ţivotne sredine na kome i sam zavisi.” Swartbrooke (1999, str. 13) do svoje

definicije odrţivog turizma dolazi kroz isticanje značaja ekonomskih, prirodnih i

socijalnih elemenata turističkog sistema - „turizam koji je ekonomski odrţiv, ali koji ne

uništava resurse o kojima će se budućnost turizma zavisiti, posebno fizičko okruţenje i

društveni materijal lokalne zajednice.” Slično je razmišljao pre njega i Hetzer (1965, str.

1-3), koga u svom delu citira Cheia (2013, str. 56), a koji tvrdi da postoje četiri

najvaţnija faktora, a to su: „najmanji mogući uticaj na prirodu i okruţenje, poštovanje

domaće (lokalne) kulture, veći benefiti za lokalno stanovništvo i veća satisfakcija za

turiste.”

Pozivajući se na brojnu literaturu, Bošković (2008, str. 123) definiše odrţivi turizam

kao „pozitivan pristup koji nastoji da umanji tenzije koje su rezultat kompleksne

interakcije izmeĎu turističke industrije, posetilaca, okruţenja i društva kao domaćina.

Radi se o savremenom pristupu razvoju turizma koji podrazumeva uspostavljanje

jednog pozitivnog odnosa i veze izmeĎu razvoja turizma i zaštite ţivotne sredine,

odnosno postizanje potpunog sklada izmeĎu ekonomskih i ekoloških interesa.” Ona

dodaje i da se pod odrţivim razvojem podrazumeva „upotreba i eksploatacija današnjih

izvora na takav način da ovi resursi budu raspoloţivi za korišćenje budućim

generacijama.”(Bošković, 2008, str. 125). Jedan od najcitiranijih definicija za odrţivi

razvoj i jedna od definicija koju teoretičari često koriste pri kreiranju sopstvenih

definicija, je ona koju je usvojila Svetska komisija za okruţenje i razvoj, pri UN, u

kome navode da je „odrţivi razvoj razvoj koji zadovoljava tekuće potrebe bez da

ugroţava mogućnost budućih generacija da zadovolje svoje potrebe“ (1987). Verovatno

jednu od najjednostavnijih definicija dala je Svetska turistička organizacija, koja odrţivi

turizam vidi kao „turizam koji u potpunosti uzima u obzir trenutne i buduće ekonomske,

društvene i ekološke uticaje, rešavajući potrebe posetilaca, industrije, ţivotne sredine i

zajednica domaćina”(UNWTO, 2017) Pored toga, Kloiber (2008, str. 16) definiše i tri

glavna stuba odrţivosti turizma a to su ekološka, socio-kulturna i ekonomska odrţivost.

Zbog ekonomske ali i neekonomske koristi i funkcija, predstavlja i veoma poţeljan

instrument u razvojnoj viziji većih urbanih mesta, ali i ruralnih sredina (Radeljak &

Pejnović, 2008, str. 330).

Pored već pomenutih ciljeva i značaja odrţivog razvoja turizma, kao što su ekonomski

benefiti za lokalnu zajednicu i očuvanje resursa na dug period, a u čemu se nauka

nesumnjivo slaţe, Middleton i Hawkins (1998, str. ix) ističu i značaj prave kombinacije

broja i tipova turista, koji svojim ponašanjem i aktivnostima na destinaciji utiču i na

odrţivost same destinacije. Vaţno je da je volumen potrošnje resursa destinacije na

nivou koji je moguće da se nadoknadi, odnosno da je ispod praga od kog regenerativni

resursi, koji su na destinaciji dostupni, ne mogu da se nadoknade (Middleton‚ &

Hawkins, 1998, str. ix).

7

Uzimajući sve u obzir, dolazimo do nekolikog glavnih faktora odrţivog razvoja u

turizmu, a to su (Vujić, 2011, str. 476):

turisti, koji svojim ponašanjem utiču na odrţivost

zaposleni u turizmu, koji direktno ili indirektno utiču na odrţivost

privredni subjekti u turizmu, u okviru osnovnih i povezanih delatnosti

javne sluţbe

lokalno stanovništvo

Moţemo zaključiti da je, i pored različitih definicija, nauka prepoznala i sloţila se oko

srţi, odnosno glavnih stubova odrţivog razvoja. To su socijalni, ekološki (i kulturni) i

socijalni momenti. Osnovni značaj koncepta odrţivog razvoja turizma je prikazan na

Slici 1. Iz toga, je jasno definisati i ciljeve, to jest značaj koncepta odrţivog razvoja

turizma. Prvo, da se kroz zaštitu kulturnog i istorijskog nasleĎa i prirodnih resursa,

očuva unikatnost i jedinstvenost destinacije, odnosno, da se produţi vek trajanja

lokalnih resursa. Drugo, da se uključivanjem drugih industrija i usluţnih delatnosti

oplemeni turistička ponuda destinacije. To pre svega znači da se lokalna zajednica, na

direktan ili indirektan način, uključi u turističku ponudu i svojim robama ili uslugama

dodatno promoviše lokalnu kulturu i posebnosti te destinacije. Na primer,

angaţovanjem lokalnih farmera ili poljoprivrednika od strane domaćina, turisti bi imali

priliku da uţivaju u lokalnim proizvodima, a to znači da su i ti proizvoĎači na indirektan

(nekad i direktan) način uključeni u turističku ponudu. Iz toga se moţe definisati i treći

značaj ovog koncepta, a to je ekonomski razvoj lokalne zajednice. Naime, prilikom

uključivanja drugih lokalnih proizvoĎača i ponudnika roba i usluga, zapošljavanjem

novih ljudi u lokalnim turističkim centrima, generisanjem novca od prodaje turističkih

usluga i roba (poput suvenira i sl.) dolazi do povećavanja ekonomskog blagostanja

lokalne zajednice. Nova radna mesta, povećan priliv turista, veća zarada, forsiranje

lokalnih proizvoda i usluga, kao i očuvanje prirodnih i kulturnih resursa, dovode do

dugotrajnog benefita za lokalnu zajednicu. Naravno, ukoliko nema odreĎenih ustupaka i

kršenja jednog od ovih osnovnih principa koncepta odrţivog razvoja turizma.

Krivošejev (2014, str. 81) iznosi stanovište koje podupire prethodne teorije, a to je da

odrţivi razvoj predstavlja opšti razvoj društva u kojem se svi dostupni resursi koriste

tako da zadovoljavaju potrebe društva, pri čemu se vodi računa o dugoročnom očuvanju

tih resursa.

8

Slika 1: Osnovni značaj koncepta odrţivog razvoja turizma

Ekonomski razvoj lok. zajednice

Očuvanje kulturnih i

prirodnih resursa

Društvena odgovornost

2.2 Beograd kao turistiĉka destinacija

Locirana na zapadnom delu Balkanskog poluostrva, kao isključivo kontinentalna

zemlja, Srbija nema izlaz na more, stoga svoju turističku ponudu bazira na prirodnim

bogatstvima reka, jezera, planina, na kulturnom nasleĎu (manastiri, crkve, folklor,

muzeji, galerije...), na gradskom („city break”) turizmu, posebno u većim gradovima

gde se moţe naći veliki broj kulturno-istorijskih spomenika. Glavni turistički centar i

samim tim i nosilac turstičke ponude Srbije je glavni grad Beograd. On pruţa

mogućnosti za raznoliku turističku ponudu, poput MICE, „city break”, event, kulturnog

i drugih oblika turizma. To je mesto gde turisti stiču prvi utisak o Srbiji i odakle se

ohrabruju da nastave svoje putovanje i do nekog drugog turističkog mesta u zemlji. Kao

najrazvijenije mesto u Srbiji, Beograd ima odgovornost da na najbolji način prezentuje

zemlju turistima i generalno ljudima koji ga posećuju iz bilo kog razloga.

Svoju turističku ponudu Beograd iz godine u godinu sve više dopunjuje i zasniva na

kulturnom nasleĎu i kulturnim manifestacijama koje se tu odrţavaju. Već znamo da je

uticaj turizma na kulturu i socijalni momenat izuzetno veliki, ali i obrnuto. U susretu sa

drugim kulturama, običajima, načinima ţivota i razmišljanjima, vrednostima i

pogledima na ţivot, ljudi dolaze do novih saznanja, proširuju svoje znanje i način

razmišljanja. To je ono što je najdragocenije što turizam sa sobom donosi. Vaţan činilac

svega toga je svakako susret sa kulturnim blagom i nasleĎima odreĎene destinacije.

Rabotić (2012, str. 88), izdvaja unutrašnji i spoljašnji krug kulture. Kao unutrašnji krug

kulture on navodi primarne elemente kulturnog turizma koje dalje deli na turizam

nasleĎa (kulturno nasleĎe iz prošlosti) i umetnički turizam (savremena kulturna

produkcija, vizuelne umetnosti, literatura, savremena arhitektura i sl.). Sa druge strane,

navodi Rabotić, spoljni krug čine sekundarni elementi kulturnog turizma – način

svakodnevnog ţivota (kuhinja, folkrol, verovanja, običaji i sl.) i kreativna industrija,

poput filma, medija, zabave, različitih oblika dizajna, itd. Dakle, moţe se iz ovoga

izvesti zaključak da kulturni turizam ne obuhvata samo nasleĎe iz prošlosti, već u

velikoj meri obuhvata i sadašnji način ţivota i savremene kulture. Ipak, McKercher i Du

Cros (2002, str. 23) napominju da nisu svi kulturni turisti isti i da oni ţele

9

„autentičnost“, ali ne nuţno i sučeljavanje sa stvarnošću. Pored toga, navode isti autori,

„kulturni turistički proizvodi mogu biti izazovni i konfrontirajući“, meĎutim turisti ne

smeju osećati strah ili pak, krivicu zbog takvog kulturnog nasleĎa. Moţda najbolji

primer za to jeste nacistički logor Aušvic u Poljskoj, ali i drugo nasleĎe iz strašnog

perioda Drugog svetskog rata i nacističke Nemačke. Takvo nasleĎe ne sme izazvati

osećaj krivice kod, na primer, nemačkih turista, iako je istorija nepobitna.

Pored kulturnog turizma, jedan od nosilaca turističke ponude Beograda je i poslovni,

odnosno, kongresni turizam. Danas se kongresni turizam smatra jednim od

najznačajnijih sektora turističke privrede. Sama kongresna delatnost je mnogo

kompleksnija i zahvata znatno šire područje nego klasničan turizam, gde i pored toga

što traju samo nekoliko dana, pripreme i organizacija takvih dogaĎaja traju znatno duţe

(Šušić & Mojić, 2014, str. 526). Ova vrsta turizma produţava turističku sezonu, jer je

najmasovniji tokom vansezonskih meseci. Baš zbog svoje nesezonalnosti, veoma je

poţeljan i sve rasprostranjeniji u velikim gradovima, pa i u Beogradu. Kongresni

dogaĎaji mogu biti komercijalni ili nekomercijalni a vreme njihovog trajanja je od

nekoliko sati, pa do čak sedam ili više dana.

Ono što se u Beogradu, ali i celoj Srbiji javlja kao glavi problem je taj što ne postoji

jasna ideja i ţelja da se turistička destinacija uredi i vodi na odrţiv način. Umesto toga,

pokušava se doći do brzog ekonomskog uspeha, prkoseći pravilima koji se moraju

poštovati, posebno kada je reč o očuvanju resursa i ţivotnog prostora. Popesku (2016,

str. 9) upravo naglašava da svaki ekonomski razvoj ili rast, koji je nije u duhu

„saradnje” sa prirodom i njenim resursima moţe biti u suprotnosti sa realnim

kapacitetima ţivotne sredine. Pored toga, Popesku (2016, str. 9) u svojoj knjizi citira i

Kortija i Misrahija (Cortti, Misrahi, 2015) koji opravdavaju njegove tvrdnje navodeći

procese koji tome idu u prilog, a to su:

„Niz ozbijnih ekoloških katastrofa;

Klimatske promene izazvane ljudskom aktivnošću;

Ubrzavanje oštećenja ozonskog omotača, posebno u polarnim regijama;

Povećanje učestalosti opasnih virusnih i bakterijskih mutacija;

Ubrzano širenje pustinja i krčenje šuma”.

Razvoj odreĎene destinacije zahteva da se stvore uslovi na tri nivoa: Prvo, na nivou

subjekata, drugo na nivou interkacije izmeĎu odreĎenih činilaca uključenih u razvoj

destinacije, kao što su DMO1, nadleţni organi, kompanije i ostali učesnici, i treće na

nivou veće geografske ili regionalne oblasti (Jegdić, i drugi, 2015, str. 33-35). Nizak

nivo razumevanja za ovakve probleme i pogrešan pristup, ne idu u korist daljem

odrţivom planiranju i organizaciji destinacije. Pored toga, Kloiber (2008, str. 8) navodi

da na nizak nivo odrţivog menadţmenta destinacije utiču i manjak transparentnosti,

nizak nivo učešća, razumevanja i volje, i privatnog i javnog sektora. Ona dodaje i da je

upravo taj uzajamni odnos i razumevanje javnog i privatnog sektora preduslov uspešnog

procesa planiranja i donošenja odluka, koje su moderniji pristup organizaciji

destinacijskog menadţmenta. Howie (2003, str. 1) podseća da destinacije predstavljaju

veoma kompleksne i komplikovane procese za koordinaciju i razvoj kada se uzme u

obzir potreba da sluţe i turistima i poslovima koji su u vezi sa turizmom, ali i potrebama

lokalne zajednice, industrije i privrede. Sa njim se slaţu i Wang i Pizam (2011, str. ix)

1DMO (eng. Destination Management Organization) - je mreţa turističkih aktera. Ova mreţa radi na

osnovu saradnje čiji najnapredniji oblik je upravljanje destinacijama.Holešinská, A. (2013), str. 20.

10

koji dodaju i da je destinacijski mendţment ali i marketing veoma kompleksno pitanje i

da zahteva holistični, obimni i sistematski pristup kako bi se razumeo i definisao odnos

izmeĎu onoga što destinacija nudi i što turisti od destinacije traţe (eng. demand and

supply side). TakoĎe, u istom delu, autori navode i stav Pikea (2008) koji napominje da,

kada je reč o konkurentnosti i atraktivnosti destinacije to zahteva integrativni pristup i

menadţmenta i marketinga te destinacije, odnosno osluškivanja i razumevanja

trenutnog stanja i situacije na turističkom trţištu. Govoreći upravo o marketingu,

koncept „iskustva turiste”, mora biti iskorišćen i u procesu brendiranja jedne turističke

destinacije (Blain, Levy, & Ritchie, 2005, str. 329). Dakle, bez obostrane saradnje

izmeĎu javnih, to jest, drţavnih institucija i preduzeća, i privatnih firmi koje imaju

interesa da se direktno ili indirektno bave turističkom delatnošću, ne mogu se očekivati

pozitivni uslovi za pravilan i odrţiv način razvoja i voĎenja destinacije. Ipak, navodi

Minguzzi (2006, str. 199), svaki činilac u lokalnoj turističkoj ponudi, odnosno u ponudi

odreĎene destinacije, zainteresovan je isključivo za svoj lični interes, iako bi trebalo da

shvati da potezi koje on kao činilac pravi, utiču na druge činioce i njihove poteze i

akcije, zbog prepletenosti i meĎusobne zavisnosti. Savremeni odrţivi razvoj, bilo koje

destinacije, moţe biti uspešan jedino ukoliko se uspostave pravi i efikasni upravljački

mehanizmi, a planiranje takvog razvoja zauzima najznačajnije mesto (Jakovljević,

2009, str. 52). Zbog toga, pravilno planiranje odrţivog i odgovornog turističkog razvoja

Beograda bi trebalo da bude osnov za dalji napredak i razvoj ovog grada kao turističke

destinacije. Na taj način Beograd bi mogao da postane i konkurentniji na regionalnom

turističkom trţištu, što bi otvorilo prostor i za bolji ekonomski i privredni benefit grada i

lokalnog stanovništva, ali i bolju promociju i poboljšanje imidţa grada i zemlje.

11

3 O DESTINACIJI

3.1 Geografske karakteristike

Beograd se nalazi u jugoistočnoj Evropi na Balkanskom poluostrvu i glavni je grad

Srbije. Jedna od glavnih karakteristika ovog grada je što se nalazi na ušću dve plovne

meĎunarodne reke – Save i Dunava. Jedna od glavnih arterija ili ţile kucavice ovog

grada, a koja se proteţe od Kalemegdana preko Knez Mihailove ulice i Terazija, pa sve

do Trga Slavija čini jezgro ovog grada. U glavnoj pešačkoj ulici Beograda – Knez

Mihailovoj upisane su koordinate Beograda. Koordinate su 44º49'14” severne

geografske širine, 20º27'44” istočne geografske duţine i prosečna nadmorska visina 132

m.

Beograd je raskrsnica Istoka i Zapada još od davnih vremena. O tome svedoče i

istorijski fakti, ali i sama geografska pozicija koja je činila Beograd kapijom Balkana i

Evrope. Glavni grad Srbije, kao što je već rečeno, leţi plovnom putu Dunava, koji

povezuje zapadnu i centralnu Evropu sa zemljama jugoistočne i istočne Evrope. Đerdap

koji je ujedno i veštačko jezero, nastalo pregraĎivanjem Dunava, i elektrana, učinili su

da Beograd postane rečno-morsko pristanište. U tu luku dolaze brodovi iz Crnog mora,

a pored toga veliki značaj za Beograd ima i kanal Rajna - Majna - Dunav, kojim se ovaj

grad našao u središtu najznačajnijeg plovnog puta u Evropi: Severno more - Atlantik -

Crno more. Pored Save i Dunava, ističu se i dve planine koje imaju i odreĎeni turistički

potencijal kojim Beograd upotpunjuje svoju turističku ponudu – Kosmaj (628 m) i

Avala (511 m).

Avala ima značajniju ulogu u privlačenju turista, pre svega zbog jednog od simbola

Beograda – Avalskog tornja, sa čijeg je vidikovca moguće na dlanu videti ceo grad, deo

Vojvodine i celu Šumadiju. Toranj je prvobitno otvoren 1965., kada je i pušten u rad,

meĎutim srušen je u NATO bombardovanju tadašnje SR Jugoslavije 1999. godine.

Sedam godina kasnije počela je izgradnja novog tornja, da bi 2010. godine toranj

zvanično bio završen. Sa ovog mesta je 2015.godine pušten u etar digitalni signal za sve

graĎane, a koliko je samo značajan za Beograd govori i činjenica da se nalazi u top 5

atrakcija koje turisti posete tokom boravka u Beogradu (Avalski toranj, 2017). Pored

Avalskog tornja, na ovoj beogradskoj planini se nalaze i mauzolej, spomenik Neznanom

junaku, delo čuvenog umetnika Ivana Meštrovića, koji je posvećen srpskim borcima i

junacima u Prvom svetskom ratu kao i spomenik u znak sećanja na poginule sovjetske

vojnike.

Kada govorimo o reljefu Beograda, treba istaći dve različite celine. Prvu, na levoj obali

Save gde se nalaze Novi Beograd, Beţanijska kosa, Surčin i Zemun (desna obala

Dunava). Ta celina je prevashodno ravničarska i predstavlja deo nekadašnje

Austrougarske carevine. Na drugoj obali Save, reljef je drugačiji, te Beograd leţi na

nekoliko brda po kojima su čak i nazivani ti delovi grada (Petlovo brdo, Julino brdo,

Banovo brdo, Kanarevo brdo, Topčidersko brdo, Lekino brdo, Dedinje, Vračar,

Zvezdara). Kada već govorimo o rekama, dobro je pomenuti da Dunav svojim tokom

prolazi kroz Beograd u duţini od 60km (od Starih Banovaca do Grocke), dok je tok

Save 30 km (od Obrenovca do ušća u Dunav). Ukupna duţina rečnih obala Beograda je

200km. Uz to, vredna pomena su i rečna ostrva, na kojima je uglavnom moguće

razvijati izletnički turizam i koje uglavnom koriste BeograĎani tokom vikenda i letnjih

12

meseci. Najpoznatiji su Ada Ciganlija, Ada Huja i Veliko ratno ostrvo, a ukupno ima 16

rečnih ostrva.

Kada se govori o populaciji koja ţivi u glavnom gradu Srbije, treba na početku istaći da

se taj broj iz godine u godinu povećava. To donekle govori o centralizovanoj

organizaciji drţave i nejednakoj raspodeli resursa i ţivotnog standarda u zemlji. Pored

toga, stanovništvo u Srbiji je demografski staro, sa većim stepenom smrtnosti nego

raĎanja. Prema popisu koji je raĎen 2011. godine, u Beogradu ţivi 1.659.440 ljudi sa

stalnim prebivalištem. Po opštinama gledano, najmnogoljudnija opština je Novi

Beograd sa 212.104 lica, dok je najmanje naseljena opština Sopot sa 20.199 (Grad

Beograd, 2012). Kada se već govori o opštinama grada Beograda, treba istaći da ih

ukupno ima 17, a one su podeljene na 10 gradskih i 7 prigradskih opština. Sve

beogradske gradske i prigradske opštine su prikazane u Tabeli 1:

Tabela 1: Opštine grada Beograda

Gradske opštine Prigradske opštine

Voţdovac Barajevo

Vračar Grocka

Zvezdara Lazarevac

Zemun Mladenovac

Novi Beograd Obrenovac

Palilula Sopot

Rakovica Surčin

Savski venac

Stari grad

Čukarica Izvor:Zastave i grbovi Srbije, 2017.

Sveukupna površina grada Beograda, prema podacima grada Beograda (2017), dakle sa

svim opštinama, iznosi 322.268 ha, dok se uţe gradsko jezgro prostire na površini od

35.996 ha. Najveća i najmanja beogradska opština su Palilula (44.661 ha) i Vračar (292

ha).

3.2 Pristupaĉnost destinacije

Saobraćaj ima veliku ulogu u razvoju turizma, jer je to jedna od privrednih delatnosti

bez koje turistička destinacija ne bi imala nikakvu funkciju. Bolić (2013, str. 34) ističe

četiri osnovna stuba na kojima su se ogledali kritični doprinosi saobraćaja kao privredne

delatnosti na razvoj turizma:

Saobraćajne mreţe;

Prevozna sredstva;

Cene (troškovi prevoza);

Objedinjavanje ponude prevozne usluge kao dela ukupnog turističkog troška/prihoda u zavisnosti od toga da li se radi o receptivnom ili emitivnom

trţištu.

13

Beograd karakteriše, kao što je već rečeno ranije u radu, odličan geografski poloţaj ali i

raskršće evropskih koridora. Pre svega, kroz Beograd prolaze dva veoma vaţna

koridora, koji su, izmeĎu ostalih, definisani kao značajni u razvoju i funkcionisanju

transportne politike Evropske unije (Bolić, 2013, str. 34). Na taj način Beograd je

povezan sa gradovima zapadne i centralne Evrope i kao takav je značajan u tranzitnom

saobraćaju, ali i u privlačenju turista koji koriste putne, ţelezničke i rečne koridore.

Ukrštanjem koridora X i VII sa kracima X1 i E-70, otvara se mogućnost povezivanja

Beograda sa dunavskim, ali i drugim evropskim metropolama (Veselinov, 2016, str.

46). Pored toga, republičke i gradske vlasti sve više rade na ureĎenju, modernizaciji i

poboljšanju kvaliteta vazdušnog saobraćaja. Beogradski aerodrom je postao jedan od

najvaţnijih vazdušnih luka u ovom delu Evrope, posebno zbog činjenice da ima

razgranatu mreţu letova i prema istoku i prema zapadu, kao i zbog sve modernije flote

letelica nacionalne avio kompanije. Sve to je uticalo i na osetno povećavanje broja

turista u glavnom gradu, ali i na dalje razmišljanje nadleţnih organa na koji način treba

poboljšavati saobraćajnu infrastrukturu, kao i saobraćaj kao privrednu delatnost u

glavnom gradu. U ovom delu rada detaljnije ćemo analizirati saobraćajnu infrastrukturu

i dostupnost Beograda na više načina - drumskim, rečnim, ţelezničkim i vazdušnim

putem.

3.2.1 Drumski saobraćaj

U uvodnom delu je već rečeno da je Beograd deo jednog od evropskih putnih koridora,

koji ga spajaju sa drugim gradovima Evrope. Panevropski koridor X, jedan od

najvaţnijih koridora na starom kontinentu, spaja centralnu Evropu sa istočnom. Ovaj

koridor pruţa mogućnost Srbiji da, pored velikih benefita tranzitnog saobraćaja, ima

usklaĎen transportni sistem sa transportnim sistemom Evropske unije. Pored toga,

koridor ima značaj za razvoj i unapreĎenje kvaliteta usluga, ubrzanje i olakšavanje

transporta ljudi i robe. Koridor još uvek nije u potpunosti završen, radovi su u toku i

najavljeno je da će auto-put kroz Srbiju biti gotov do kraja 2017.godine. A kada se ovaj

koridor u potpunosti završi, on će imati vaţnu ulogu u povećavanju trgovinskih tokova,

tokova ljudi i dalje zbliţavanje i sinergiju ljudi i drţava sa ovog prostora.

Kako se moţe videti na sajtu drţavne kompanije „Koridori“ (2017) koja je zaduţena da

sa nadleţnim Ministarstvom za saobraćaj i infrastrukturu u Vladi Republike Srbije i sa

izvoĎačima radova prati i kontroliše izgradnju Koridora X kroz Srbiju, glavni krak ovog

Koridora je Salzburg (Austrija) - Ljubljana (Slovenija) - Zagreb (Hrvatska) - Beograd

(Srbija) - Niš (Srbija) - Skoplje (Makedonija) - Veles (Makedonija) - Solun (Grčka).

Pored glavnog koridora, koji je i prirodno najprometniji, postoje i dodatni kraci koji

spajaju glavni koridor sa Bugarskom i Turskom, ali i gradove u zemljama kroz koje

glavni krak Koridora X prolazi. Kako bi se ceo koridor kroz Srbiju u potpunosti završio,

neophodno je da se završe sva 4 projekta na koje je ukupan rad na koridoru X podeljen,

a koji su trenutno u fazi izgradnje ili čak još uvek nisu ni ugovoreni radovi sa

izvoĎačima.

Najvaţniji projekat za dalji razvoj Beograda kao glavnog grada, evropske metropole, ali

i kao turistički odgovorne destinacije jeste projekat završetka obilaznice oko grada.

Zvuči paradoksalno i kontradiktorno da je za dalji razvoj i privlačenje turista vaţna

izgradnja obilaznice oko grada, ali to je jednostavno tako. Naime, kako bi se turizam u

gradu nesmetano razvijao, a turisti mogli da na najkvalitetniji i efikasniji način iskoriste

svoje planirano vreme, neophodno je da gradski saobraćajni sistem bude rasterećen i

dobro organizovan. Trenutno, veliki deo tranzitnog saobraćaja prolazi kroz glavne

14

delove grada, kako zbog same lokacije Koridora X tako i zbog nepostojanja kompletne

obilaznice koja bi tranzitni saobraćaj izmestila iz jezgra Beograda. Beogradski »bajpas«

(eng. bypass) je donekle uraĎen, meĎutim, postoje sektori na kojima još uvek radovi

nisu ni ugovoreni (Koridori Srbije, 2017). Do kada se ti projekti ne završe u potpunosti,

traniztni saobraćaj će i dalje u velikoj meri opterećivati gradske saobraćajnice, pre svega

delove grada kroz koje meĎunarodni koridor prolazi. Koliko je obilaznica oko Beograda

značajna moţe se zaključiti i po tome što Koridor X prolazi kroz srce Novog Beograda,

najveće poslovne oblasti i najnaseljenijeg dela grada Beograda.

Pored završetka svih deonica na Koridoru X kao i kompletne izgradnje obilaznice oko

Beograda, Vlada Republike Srbije je u saradnji sa Kinom i Azarbejdţanom, te njihovim

kompanijama, dogovorila izgradnju novog Koridora XI koji za cilj ima povezivanje

Beograda sa Jadranskim primorjem, odnosno u širem kontekstu povezivanje sa Crnom

Gorom i Italijom na jugu i Rumunijom na severu, preko Temišvara. Projekat Beograd –

Juţni Jadran ima za cilj da u konačnoj verziji od Temišvara, preko Vršca, Beograda,

Čačka, Poţege, Podgorice, ide do Bara, a morskim putem, preko Jadranskog mora bude

povezan sa Barijem, u Italiji. Ceo projekat izgradnje ovog koridora je definisan

Strategijom razvoja ţelezničkog, drumskog, vodnog, vazdušnog i intermodalnog

transporta u Srbiji (Koridori Srbije, 2017). Izgradnjom ovog auto-puta rešio bi se veliki

problem transporta ljudi ali i robe iz centralnog i zapadnog dela Srbije do glavnog

grada, ali bi učinio i put do Jadranskog primorja mnogo brţim, bezbednijim i

modernijim nego što je danas. Pored toga takav put bi sa sobom povukao i pozitivne

ekonomske benefite. Pre svega, region Centralne i Zapadne Srbije nije ni blizu razvijen

kao što je slučaj sa Vojvodinom, gde strani investitori dolaze izmeĎu ostalog zbog

dobre saobraćajne infrastrukture i povezanosti sa Beogradom. Svakako, to bi imalo i

pozitivne efekte na razvoj Beograda, jer bi glavni grad otvorio još jednu „kapiju“ za

dolazak ljudi. Što se tiče turističkih efekata, svakako da se računa na veći priliv ljudi,

posebno u Beograd. Treba imati u vidu da zemlje poput Crne Gore, Hrvatske, pa i

Rumunije, koje bi ovaj koridor direktno ili indirektno spajao sa Srbijom, imaju upliv na

turistička trţišta gde Srbija još uvek nije prisutna, ili bar ne u značajnijoj meri. To je

posebno vidljivo tokom letnjih meseci, kada se na obale Hrvatske i Crne Gore slije

veliki broj turista iz različitih delova sveta. Postojanjem ovakvog koridora, Beograd bi

mogao da „ukrade“ deo tog kolača i motiviše ih da deo svog odmora sa Jadrana presele

i u glavni grad Srbije.

3.2.2 Aerodrom „Nikola Tesla“

Veliki broj turista prvi susret sa Beogradom doţivi već na aerodromu po sletanju u

srpsku prestonicu. Kao i u svim gradovima i turističkim mestima u koje ljudi dolaze

avionom, veoma je vaţno da taj prvi utisak bude što bolji, da bude najava onoga što će

videti i doţiveti tokom boravka u tom mestu. Lociran na svega desetak kilometara od

Novog Beograda, u opštini Surčin, Aerodrom „Nikola Tesla“, poslednjih godina beleţi

značajne i rekordne rezultate. Pre svega, posledica toga je činjenica da je srpska Vlada

sklopila sporazum o partnerstvu sa emiratskom avio kompanijom „Etihad Airways“ o

formiranju nove nacionalne avio kompanije „Air Serbia“, koja zamenila stari „JAT

Airways“. Dogovor je postignut da Srbija ostane većinski vlasnik sa 51% udela, dok je

„Etihad Airways“ manjinski partner sa 49%. Ovo strateško partnerstvo omogućilo je

novoformiranoj avio kompaniji da modernizuje svoju flotu, da otvori nove direktne

destinacije i da uz pomoć svojih kod šer (code share) partnera, pre svega Etihada ponudi

interkontintentalne destinacije za svoje putnike.

15

To je takoĎe doprinelo i da aerodrom „Nikola Tesla“ beleţi sve veći broj putnika, iz

godine u godinu. Pored sve većeg broja ljudi koji dolaze u Beograd, bilo iz turističkih,

poslovnih,porodičnih ili nekih drugih razloga, aerodrom beleţi i sve veći broj tranzitnih

putnika, koji preko Beograda idu dalje prema Istoku ili Zapadu. Zbog sve većeg broja

putnika koje rukovodstvo aerodroma beleţi, „Nikola Tesla“ je u junu otvorio i novi

terminal, kako bi putnici brţe i bez većih zadrţavanja obavili sve neophodne

formalnosti pre njihovog leta. Ipak, ova poslednja inovacija na aerodromu je samo deo

sistemskog ulaganja u beogradsku vazdušnu luku. Nakon sistemskog unapreĎenja i

konstantnog podizanja kvaliteta rada, aerodrom „Nikola Tesla“ je 2016. godine dobio

dozvolu za servisiranje direktnih letova prema Sjedinjenim Američkim Drţavama, koje

više puta nedeljno obavlja „Air Serbia“ do meĎunarodnog aerodroma „JFK“ u

Njujorku. Najnovije poboljšanje na aerodromu „Nikola Tesla“ je novi terminal,

odnosno, dodatni kapaciteti za prijavu putnika i predaju prtljaga. Ovakva novina

dodatno povećava prijemne kapacitete aerodroma i spremno ulazi u trku sa

aerodromima u okruţenju. Naravno, beogradski aerodrom poseduje neophodnu

arhitekturu za pruţanje pomoći, poput sluţbe vatrogasaca spasilaca i prve pomoći. U

sklopu aerodroma nalazi se i „JAT Tehnika“ gde se servisiraju avioni kompanije „Air

Serbia“. Pored toga što je bazni aerodrom nacionalne avio kompanije, na aerodromu

„Nikola Tesla“ svoje letove imaju 29 avio kompanija, uključujući i „Air Serbia“, a u

sklopu dogovora dve Vlade, od 15. septembra 2017. „Hainan Airlines“ započinje svoje

letove ka Pekingu, preko Praga (RTS, 2017). To će biti novi ispit za Beograd i njegov

aerodrom, na koji način će odgovoriti otvaranju novog trţišta, ovoga puta na Dalekom

istoku. Ovo je nesumnjivo, velika šansa za razvoj turizma kako Beograda tako i na

nivou cele zemlje. Pored beogradskog aerodroma nalazi se i Muzej vazduhoplovstva, sa

veoma zanimljivom postavkom sa kojom dodatno upotpunjuje turističku ponudu grada,

a moţe biti i jedan od razloga za posetu Beogradu. Pored najvećeg aerodroma u zemlji,

Beograd ima još dva aerodroma, jedan je vojni aerodrom Batajnica, dok je drugi

aerodrom „Lisičiji Jarak“ koji sluţi sa manje trenaţne avione i lake letelice, a nalazi se

na oko 16km severno od centra i pri tome ima dobru povezanost sa gradom, što

omogućava brz pristup. Sa ovog aerodroma turisti, ali i BeograĎani, mogu da uţivaju u

razgledanju grada iz vazduha. Jedna od novina u turističkoj ponudi grada, i svakako

nešto što će podići turističku vrednost Beograda na turističkom trţištu.

Beogradski aerodrom zabeleţio je značajan rast broja putnika, ali i prihoda u zadnje tri

godine, što se moţe jasno videti iz izveštaja aerodroma za 2015/2016. godinu (Tabela

2).

16

Tabela 2: Avio operacije i broj putnika na aerodromu „Nikola Tesla“ Beograd za period

2015/16

Avio operacije Broj putnika

2015 2016 2015 2016 Januar 4.505 4.068 308.381 290.580

Februar 3.924 3.763 264.813 266.260

Mart 4.479 4.218 315.283 313.174

April 4.724 4.673 381.401 365.334

Maj 5.016 4.975 406.121 416.322

Jun 5.541 5.459 461.490 460.020

Jul 6.025 6.231 564.629 589.159

Avgust 5.981 6.197 574.654 590.292

Septembar 5.424 5.645 491.656 519.376

Oktobar 4.869 5.088 401.542 438.980

Novembar 3.908 4.047 299.115 331.302

Decembar 4.111 4.269 307.079 344.193

UKUPNO 58.507 58.633 4.776.164 4.924.992 Izvor: Aerodrom „NikolaTesla“ 2017.

Kao što je primetno u tabeli, aerodrom „Nikola Tesla“ je beleţio rast skoro u svakom

mesecu, kako po broju obavljenih letova, tako i po broju putnika. Najfrekventniji

periodi su letnji meseci od maja do septembra, posebno jul i avgust mesec, što je i

logično zbog letnje sezone godišnjih odmora. U ukupnom bilansu aerodrom je napravio

i veći broj putnika (za blizu 150.000 više), ali i veći broj obavljenih letova kada se

uporede dve poslednje kalendarske godine. Da bi se bolje prikazao rast broja putnika i

broja obavljenih letova sa beogradskog aerodroma, posluţićemo se zvaničnim podacima

aerodroma „Nikola Tesla“ za period 2012-2016 (Slika 2).

Slika 2: Ukupan broj putnika na Aerdromu „Nikola Tesla“ Beograd

0

2,000,000

4,000,000

6,000,000

2012 20132014

20152016

Bro

j p

utn

ika

2012 2013 2014 2015 2016

Beograd 3,363,919 3,543,194 4,638,577 4,776,164 4,924,992

Ukupan broj putnika Aerodrom

„Nikola Tesla" 2012-2016

Izvor: Aerodrom „Nikola Tesla", 2017.

Kada pogledamo podatke iz tabele, jasno je da je beogradski aerodrom od 2012. godine

konstantno povećavao broj putnika. Značajan porast je vidljiv posebno kada se uporede

2014. i 2013. godina, odnosno period pre i nakon formiranja nove nacionalne avio

17

kompanije i ulaska „Etihad Airways” korporacije u upravljačku strukturu. To izmeĎu

ostalog znači i veće angaţovanje drţave koja je većinski vlasnik avio kompanije kao i

aerodroma „Nikola Tesla“. Nakon izgradnje novog dela terminala i proširivanja

kapaciteta, aerodrom je spreman da i u 2017.godini obori rekord po broju putnika.

MeĎutim, kako bi se napravio veći napredak i iskorak na trţištu, neophodno je da se uĎe

u »ring« sa konkurencijom. Pre svega treba reći da u Srbiji postoji još jedan aerodrom

koji sluţi za meĎunarodne „low-cost“ letove, a to je aerodrom „Konstantin Veliki“ u

Nišu. Drţava, koja je takoĎe vlasnik i ovog aerodroma, prepoznala ga je kao odličnog

za razvoj niskobudţetnih letova, posebno zbog njegove lokacije i mogućnosti da

privuče ne samo domaće, već i inostrane putnike. Ipak, niški aerodrom nije direktna

konkurencija beogradskom aerodromu, posebno zbog toga što su oba aerodroma

kontrolisani od strane drţave. Konkurentski aerodromi za aerodrom „Nikola Tesla“ se

pre svega nalaze u regionu, i to u zemljama okruţenja. Kako bi se bolje opisala trenutna

situacija na trţištu, predstavićemo ukupan broj putnika za kalendarsku 2016.godinu na

aerdromima koji predstavljaju konkurenciju beogradskom aerodromu (Slika 3).

Slika 3: Ukupan broj putnika na aerodromima u regionu za 2016.godinu

Beograd,

4,924,992

Budimpešta,

11,441,999

Zagreb, 2,766,087

Sofija, 4,980,387

Temišvar,

1,160,482

Izvor: Aerodrom Nikola Tesla, Budapest Airport, Zračna luka Franjo TuĎman Zagreb, Sofia Airport,

Aeroportul Timisoara, 2017.

Iz ovog grafikona moţemo zaključiti da je daleko ispred svih u regionu aerodrom u

Budimpešti. Broj putnika koji taj aerodrom beleţi trenutno je cifra kojoj ostali

aerodromi u regionu stavljaju kao svoj dugoročni cilj. Dakle, Budimpešta je van

konkurencije u ovom delu Balkana. Naravno, oni imaju druge takmace na trţištu, poput

Praga, Varšave i sl., ali predstavljaju i dobar pokazatelj ka čemu treba da streme

aerodromi u ovom delu regiona. Ako se izuzme Budimpešta, beogradski aerodrom

najveću konkurenciju ima u bugarskom glavnom gradu Sofiji, tačnije njihovom

aerodromu. To je aerodrom koji iz godine u godinu, kao i beogradski, povećava svoje

kapacitete i beleţi sve veći broj putnika. Sa druge strane, aerodromi u Zagrebu i

Temišvaru imaju nešto manji broj putnika, meĎutim, zagrebačka zračna luka dobila je

nov moderni terminal sa kojim je značajno povećala svoje kapacitete, što joj daje vetar

u leĎa da se snaţnije umeša u borbu za veći deo koača na ovom trţištu. Aerodrom u

18

Temišvaru, ima drugu prednost, a to je što ga sve veći broj niskobudţetnih avio

kompanija poput „Ryan Air“ ili „Wizz Air“ biraju kao jednu od destinacija sa koje šire

svoju mreţu poslovanja. To je pre svega zbog niskih aerodromskih taksi koje

omogućavaju tim kompanijama da ponude „low-cost“ cenu. Ipak, treba reći i da taj

aerodrom nije još uvek značajnije proširio svoje kapacitete, te zbog toga ali i zbog

činjenice da su mu ciljano trţište niskobuţetni putnici, nije realno da ugrozi aerodrome

u Beogradu i Sofiji u kraćem periodu.

Kao što je već rečeno, beogradski aerodrom je u vlasništvu drţave, meĎutim, do kraja

2017. godine Vlada Republike Srbije odlučiće da li će i kome dati aerodrom na

upravljanje na 35 godina, s obzirom da je nedavno završen postupak prikupljanja

ponuda zainteresovanih kompanija da preuzmu aerodrom „Nikola Tesla“ u koncesiju.

Ukoliko drţava odabere jednu od ponuda, aerodrom će dobiti značajan podstrek u vidu

materijalne, ekspertske i logističke podrške i na taj način će biti u prilici da se bori za

značajniju poziciju i ulogu na trţištu. Plan je da se u tom periodu napravi još jedan

terminal, nova pista, da se modernizuje sadrţaj na aerodromu, izgrade kafići, restorani i

sve ono što jedan moderan evropski i svetski aerodrom treba da poseduje.

3.2.3 Ţelezniĉki saobraćaj

Glavna tačka ukrštanja svih ţelezničkih pravaca je Beograd i to je odlična polazna

osnova kada se radi o ovom načinu saobraćaja. Glavna ţeleznička stanica u Beogradu je

vekovima bila mesto početka brojnih uspona ka uspehu i susreta sa velegradskim

ţivotom. Danas, kao i tada, Beograd povezuje sever i jug, istok i zapad Srbije, ali čini i

vaţnu tačku i čvorište meĎunarodnog ţelezničkog saobraćaja. Turisti se ipak reĎe

odlučuju da posete Beograd vozom, posebno kada se radi o stranim turistima. Pre svega,

razlog je taj što ţeleznička infrastruktura u Srbiji nije na evropskom i svetskom nivou i

putovanja traju značajno duţe nego što bi trebalo. Na pojedinim deonicama pruga je u

izuzetno, čak i kritično lošem stanju, posebno deo prema Crnoj Gori. Ipak, odreĎena

rekonstrukcija je počela, a nadleţno Ministarstvo je pokrenulo brojne projekte sa ciljem

da se rekonstruiše i modernizuje kompletna ţeleznička mreţa u Srbiji. Jedan od

projekata koji je u završnoj fazi jeste završetak i izmeštanje nove glavne ţelezničke

stanice u Beogradu. Za to postoji nekoliko razloga, pre svega nova ţeleznička stanica će

imati veći kapacitet za prijem putnika i više koloseka za otpremanje vozova, modernija

infrastruktura i sadrţaj koji će putnicima skratiti vreme čekanja prevoza. Drugi razlog,

koji je inače i ubrzao radove na završetku nove ţelezničke stanice jeste projekat

„Beograd na vodi“ koji iziskuje izmeštanje trenutne ţelezničke stanice iz centra grada.

Pored toga, najavljena je i rekonstrukcija i rehabilitacija ţelezničkog koridora X koji je

trenutno u lošem stanju i zbog čega putnici izbegavaju da koriste ţeleznički prevoz,

posebno kada dolaze u Beograd.

Ipak sigurno jedan od najvećih i najvaţnijih projekata, kada se radi o ţelezničkom

saobraćaju i infrastrukturi, sklopljen je izmeĎu vlada Republike Srbije, Republike

MaĎarske i Narodne Republike Kine, a tiče se izgradnje, odnosno modernizacije i

rekonstrukcije ţelezničke brze pruge Beograd – Budimpešta. To je jedan od projekata sa

kojim Kina ţeli da poveţe luku Pirej u Grčkoj, čiji je od nedavno vlasnik, sa

Centralnom Evropom i na taj način napravi još veći upliv na razna evropska trţišta. Ova

nova linija pre svega ima veliki trgovinski značaj, meĎutim, u značajnoj meri će

smanjiti i vreme putovanja od Budimpešte do Beograda i samim tim još više pribliţiti

glavni grad Srbije turistima iz centralne i zapadne Evrope. Poznato je i da su značajan

broj turista koji dolaze u Beograd mladi, takozvani „backpacker“ turisti, koji načešće

19

dolaze vozom. Rekonstrukcijom i modernizacijom pruga, Beograd bi postao još

privlačniji za te turiste, posebno što je već umreţen u „InterRail“ ţeleznički putnički

sistem.

Jedan od permanentnih problema Beograda, kada se govori o saobraćaju, je taj što još

uvek ne postoji metro sistem. Grad u kome ţivi milionski broj ljudi, a koji predstavlja i

najveći