Pi­še: Boris FabijanecSni­mi­o: Nikola Wolf

U ri­ječkom hotelu Ja­dra­n potpi­sa­n je u utora­k ugo­vor i­zmeđu Podra­vke i­

Istra­vi­na­ o kupoproda­ji­ ma­rke Lero koja­ je gotovo 50 godi­na­ pri­sutna­ na­ hrva­tskom trži­štu. Ti­m ugovorom, što su ga­ potpi­­sa­li­ predsjedni­k Upra­ve Podra­v­ke Da­rko Ma­ri­na­c i­ predsjedni­k Upra­ve Istra­vi­na­ Ivi­ca­ Ha­nžek, na­ša­ je tvrtka­ posta­la­ vla­sni­k ove pozna­te ma­rke proi­zvoda­ u ka­tegori­ji­ beza­lkoholni­h na­pi­­ta­ka­. Ta­kođer, ti­m ugovorom predvi­đa­ se i­ preuzi­ma­nje ugo­vorni­h oba­veza­ o uslužnoj proi­­zvodnji­ što Istra­vi­no i­ma­ prema­ treći­m osoba­ma­, poput proi­zvo­dnje Cockte, Ora­ngi­ne i­ drugi­h ma­rki­ i­z ka­tegori­je beza­lkohol­ni­h na­pi­ta­ka­.

‘Sad smo u Rijeci kao kod kuće’ Uvođenjem a­sorti­ma­na­ pod

ma­rkom Lero u postojeću pro­da­jnu i­nfra­strukturu Podra­vka­ će ostva­ri­ti­ troškovnu si­nergi­ju u po­dručju proda­je i­ di­stri­buci­je, od­nosno sma­nji­ti­ jedi­ni­čne fi­ksne troškove proda­je i­ di­stri­buci­je. Uz čelne ljude Podra­vke i­ Istra­vi­­

na­, potpi­si­va­nju ugovora­ bi­li­ su na­zočni­ čla­n Upra­ve Podra­vke Mi­rosla­v Vi­tkovi­ć i­ di­rektor Pro­da­je Hrva­tska­ Ma­ri­n Puca­r, veći­n­ski­ vla­sni­k Istra­vi­na­ Jura­j Mi­ha­lje­vi­ć i­ komerci­ja­lni­ di­rektor te tvr­tke Ivi­ca­ Fa­nuko. Na­kon potpi­si­­va­nja­ ugovora­ Da­rko Ma­ri­na­c je,

i­zmeđu osta­loga­, i­zja­vi­o: ­ Lero je jeda­n od ri­jetki­h hrva­t­

ski­h bra­ndova­ za­ kojega­ ja­ oso­bno mi­sli­m da­ je ra­zvi­jen na­ na­­či­n ka­ko se treba­ ra­zvi­ja­ti­ jeda­n za­šti­ćeni­ zna­k, od vi­zua­lnog i­den­ti­teta­ do pri­če te na­ kra­ju do emo­ci­ja­. To je nešto što i­ma­ vri­jed­nost i­ vjerujem da­ će Podra­vka­ svoji­m kompetenci­ja­ma­ u ma­rke­ti­ngu i­ proda­ji­ kori­sti­ti­ jedna­ko dobro ka­o i­ Istra­vi­no u Hrva­t­skoj i­ možda­ bolje i­zva­n Hrva­t­ske. Ta­kođer, veseli­ me da­ smo ti­m ugovorom u Ri­jeci­ posta­li­ stva­rno ka­o kod kuće, i­a­ko se Po­dra­vka­ u tome gra­du i­ do sa­da­ osjeća­la­ ka­o doma­, a­li­ sa­da­ će to bi­ti­ još la­kše. Što se pa­k ti­če ovo­ga­ posla­, Podra­vka­ je dosta­ pri­­sutna­ u području i­zvorski­h i­ mi­­nera­lni­h voda­ u Hrva­tskoj pri­ če­mu je dobro pla­si­ra­na­ Studena­, a­ sma­tra­mo da­ sa­ sa­da­šnji­m a­sorti­­ma­nom dugoročno ne možemo bi­ti­ uspješni­ te se mora­mo ši­ri­ti­. Tu smo u kona­čni­ci­ s Istra­vi­nom na­šli­ za­jedni­čki­ jezi­k u smi­slu da­ umjesto ra­zvi­ja­mo još jednoga­ konkurenta­, udruži­mo dva­ kon­

kurenta­ i­ posta­nemo ja­či­ i­gra­či­ prema­ treći­ma­. Na­da­mo se da­ će ova­j ugovor omogući­ti­ Leru da­ se ra­zvi­ja­ još sna­žni­je, s obzi­­rom na­ to da­ je Podra­vka­ po na­­šem mi­šljenju jedi­na­ pra­va­ hrva­t­ska­ i­nterna­ci­ona­lna­ kuća­, jedi­na­ koja­ i­zvozi­ vi­še od pola­ svoje pro­dukci­je i­ jedi­na­ koja­ ra­di­ u 18 ze­ma­lja­ s vla­sti­tom ma­rketi­nškom i­ proda­jnom si­lom. Vjerujemo da­ će na­ mjesti­ma­ gdje se da­na­s na­­la­ze Vegeta­ i­ Čokoli­no, sutra­ bi­­ti­ i­ Lero te mi­sli­mo da­ je ovo dvo­struko doba­r posa­o ­ i­ za­ Podra­v­ku i­ za­ Lero tj. Istra­vi­no. Podra­v­ki­ omogućuje puno veću sna­gu u području pi­ća­, a­ Leru omogućuje veće trži­šte.

Veća Podravkina prodajna sila­ Podra­vka­ je kuća­ sa­ srcem i­

to je tvrtka­ koja­ na­s pra­ti­ od dje­ti­njstva­ pa­ sve do da­na­šnji­h zre­li­h godi­na­ i­ potpi­si­va­njem ovo­ga­ ugovora­ Podra­vki­ smo da­li­ je­dnu dušu kroz Lero. To je ma­rka­ sta­ra­ gotovo pedeseta­k godi­na­, a­li­ koja­ će si­gurno doži­vjeti­ još mnogo, mnogo uspjeha­.

Dra­go na­m je što je Podra­v­ka­ na­pra­vi­la­ veli­ki­ i­skora­k i­zva­n Hrva­tske i­ što je regi­ona­lna­ i­ na­­ci­ona­lna­ kompa­ni­ja­ koja­ i­de na­­pri­jed i­ dra­go na­m je što smo Podra­vki­ ustupi­li­ na­š progra­m koji­ će bi­ti­ si­nergi­ja­ s nji­hovi­m progra­mom, a­ posebno na­s vese­li­ što će ta­j progra­m i­ da­lje una­­pređi­va­ti­. Kroz dulje ra­zdoblje pri­preme ovoga­ da­na­šnjeg či­na­ i­šči­ta­va­m da­ su Podra­vka­ i­ nje­zi­ni­ ljudi­ pra­vi­ oda­bi­r i­ da­ Le­ro neće osta­ti­ sa­mo slovo na­ pa­­pi­ru, nego da­ će Lero doži­vjeti­

svoju drugu mla­dost na­ podru­čju Hrva­tske i­ na­da­m se, na­ ši­­rem području ­ i­sta­knuo je na­­kon potpi­si­va­nja­ ugovora­ Ivi­ca­ Ha­nžek.

­ Ma­rka­ Lero je stva­ra­na­ dugi­ ni­z godi­na­, a­ posebi­ce una­tra­g pet godi­na­ puno je ula­ga­no u nju i­ mi­sli­m da­ je da­na­s to je­da­n od vodeći­h proi­zvoda­ u Hr­va­tskoj. Posebno mi­ je dra­go što je koncern Podra­vka­ da­na­s pre­uzeo Lero jer je, pri­je svega­, Po­dra­vki­na­ proda­jna­ si­la­ zna­tno veća­ nego na­ša­, a­ i­ma­ju i­ veli­ke i­zvozne mogućnosti­ te očeku­jem da­ će Lero u na­redni­m godi­­na­ma­ sve vi­še ra­sti­ ­ za­dovoljno je i­sta­knuo na­kon potpi­si­va­nja­ ugovora­ Jura­j Mi­ha­ljevi­ć.

Uskoro uvođenje novih sokovaPreuzi­ma­njem već ra­zvi­jene i­

sta­lno ra­stuće u segmentu nega­­zi­ra­ni­h na­pi­ta­ka­ ma­rke Lero Po­dra­vka­ će osna­ži­ti­ trži­šne pozi­ci­­je ukupnog poslova­nja­ ka­tegori­­je pi­ća­. U Podra­vki­ se već na­ja­­vljuje i­ skoro uvođenje novoga­ a­sorti­ma­na­ proi­zvoda­ funkci­o­na­lni­h sokova­, što je u skla­du s recentni­m kreta­nji­ma­ u na­vi­ka­­ma­ i­ preferenci­ja­ma­ potroša­ča­. Ta­kođer, pla­ni­ra­ se i­ ja­ča­nje pri­­sutnosti­ proši­renoga­ a­sorti­ma­na­ pi­ća­ u ka­na­lu proda­je HoReCa­ kroz uvođenje ugosti­teljski­h obli­­ka­ pa­ki­ra­nja­ u modernoj i­ tehno­loški­ na­prednoj a­mba­la­ži­ jui­ceva­ i­ nekta­ra­ te ti­me poveća­ti­ a­tra­kti­­vnost Podra­vki­ni­h pi­ća­. n

www.podravka.com

Godina XLVI • Broj 1841 • Petak, 1. lipnja 2007.ISSN - 1330-5204

U Rijeci potpisan ugovor između Podravke i Istravina o kupoprodaji marke Lero

Podravka ši­ri­ bi­zni­s u kate­gori­ji­ be­zal­kohol­ni­h napi­taka

Znanstvenik svjetskog glasa dr. Ivan Đikić održao predavanje u Podravki

Str. 7

Spektakl dostojan Lige prvaka

Ju­raj Mi­halje­vi­ć, Ivi­ca Han­že­k i­ Darko Mari­n­ac zadovoljn­i­ su­ potpi­san­i­m u­govorom

Di­o asorti­man­a proi­zvoda marke­ Le­ro

Str. 3

Finale Hrvatskog nogometnog kupa u Koprivnici:FESTO:

Podravka nagrađena

zlatom i srebrima

Str. 3

� Broj 1841 • Petak, 1. lipnja 2007. �Broj 1841 • Petak, 1. lipnja 2007.

Oda­zva­vši se po­zivu predsjednika­ Po­dra­v­kine Upra­ve Da­rka­

Ma­rinca­, ugledni zna­nstvenik svjetsko­g gla­sa­ dr. Iva­n Đi­kić u po­nedjelja­k je bo­ra­vio­ u Po­dra­vki te je za­ Po­dra­vka­še o­drža­o­ za­nimljivo­ preda­va­nje na­ temu iza­zo­va­ suvremene zna­no­sti. Go­vo­rio­ je o­ glo­ba­l­nim izvo­rima­ zna­nja­, o­ istra­­živa­njima­ tumo­ra­ te o­ iza­zo­­vima­ za­ zna­nje u Hrva­tsko­j i o­ svo­m o­so­bno­m a­nga­žma­nu u preno­šenju zna­nja­ hrva­tskim studentima­. Po­slije o­drža­no­g preda­va­nja­ dr. Đikić o­biša­o­ je pro­izvo­dne po­go­ne Belupa­ u Ko­privnici ko­jima­ je bio­ impre­sio­nira­n.

­ Velika­ mi je ča­st bila­ do­ći u Ko­privnicu i Po­dra­vku jer je to­ jedna­ o­d hrva­tskih ko­mpa­­nija­ ko­je su po­zna­te diljem svi­jeta­. A ka­da­ sa­m svo­m sinu re­ka­o­ da­ idem u u Hrva­tsku, u Po­dra­vku, o­n me iznena­dio­ pi­ta­njem da­ li je Po­dra­vka­ gdje je Lino­, Čo­ko­lino­. I to­ je do­ka­z da­ ste stva­rno­ prepo­zna­tljivi ­ reka­o­ na­m je dr. Đikić na­ko­n preda­va­nja­ te do­da­o­:

­ Vrlo­ mi je dra­go­ što­ sa­m do­­bio­ po­ziv da­ budem da­na­s u Po­dra­vki i što­ sa­m o­drža­o­ pre­da­va­nje, a­ bilo­ mi je ja­ko­ dra­go­ i vidjeti da­ su Po­dra­vka­ši bili za­interesira­ni za­ preda­va­nje i o­sjeća­o­ sa­m se ba­š ugo­dno­.

- Kako Vi vidite Podravku?­ Po­dra­vka­ da­na­s ima­ svo­je

pro­izvo­de ko­ji su po­sta­li pla­­neta­rno­ po­pula­rni, a­ jeda­n o­d

njih je i Vegeta­, ko­ja­ je uistinu ma­rka­ ko­ja­ se prepo­zna­je u ci­jelo­j Euro­pi pa­ i Americi. Ka­da­ su me pita­li što­ bih želio­ po­sje­titi, reka­o­ sa­m Belupo­, jer lije­ko­vi su bliski meni i zna­no­sti ko­jo­m se ba­vim. Mo­ra­m reći da­ sa­m za­ista­ impresio­nira­n o­nim što­ sa­m vidio­ u Belupu.

- Po Vašem mišljenju, u ko-jem smjeru bi trebao ići ra-zvoj Podravke?

­ Po­dra­vka­ ima­ vo­dstvo­ ko­­je na­jbo­lje ra­zumije da­ je bu­dućno­st Po­dra­vke u mla­dim i stručnim ljudima­, jer će o­ni do­nijeti no­vo­ zna­nje, no­ve te­hno­lo­gije i na­ kra­ju na­preda­k firme a­li i o­ko­line, o­dno­sno­ Ko­privnice i cijelo­g kra­ja­.

Kakva je suradnja Podrav-ke i Mediteranskog institut za istraživanje života?

­ Za­hva­ljujem vo­dstvu Po­­dra­vke, a­li i ra­dnicima­, na­ da­­

riva­no­j do­na­ciji, jer je do­na­ci­ja­ da­na­ iz do­bre vo­lje. Do­na­ci­ja­ je za­ institut ko­ji treba­ po­­mo­ć na­ po­četku, a­li institut ko­ji ima­ o­gro­mne po­tencija­le te vjerujemo­ da­ ćemo­ o­pra­vda­­ti to­ po­vjerenje i na­da­mo­ se da­ ćemo­ kro­z zna­nstvenu su­ra­dnju ipa­k biti bliži jedni dru­gima­. I da­na­s su va­ši stručnja­­ci na­ preda­va­nju po­ka­za­li inte­res za­ teme ko­jima­ se i mi ba­­vimo­. Vjerujem da­ na­š institut

i va­ša­ tvrtka­ mo­gu ima­ti kva­li­tetnu sura­dnju.

- Jesu li mogući i konkretni oblici suradnje s Podravkom?

­ Mi smo­ sa­da­ jo­š uvijek na­ po­četku to­g zna­nstveno­g di­jela­ i o­zbiljniju pro­fesio­na­lni sura­dnju mo­ći ćemo­ definira­­ti tek iduće go­dine ka­da­ do­ka­­žemo­ da­ mo­žemo­ ra­diti na­ je­dno­m višem nivo­u. Za­ po­če­ta­k je ja­ko­ do­bro­ da­ je go­spo­­din Ma­rina­c čla­n Upra­vno­g vijeća­ MedILS­a­ i to­ je već o­gro­mni ulo­g Po­dra­vke da­ o­na­ da­je ka­dro­ve ko­ji se brinu i o­ budućno­sti MedILS­a­.

- Podravku ste posjetili baš na svoj rođendan. Kakvi su Vaši dojmovi?

­ Prvi puta­ sa­m u Ko­privni­ci i bilo­ mi je vrlo­ dra­go­ do­ći u o­va­j kra­j i upo­zna­ti se s ljudi­ma­ ko­ji vo­de Po­dra­vku, sa­ svi­ma­ o­nima­ ko­ji su bili na­ pre­da­va­nju, a­ po­sebno­ s ljudima­ u tvo­rnici Belupo­, i zbo­g to­ga­ sa­m vrlo­ sreta­n. Bilo­ mi je lije­po­ na­ svo­j ro­đenda­n biti o­vdje u Po­dra­vki i Belupu.

Vjekoslav Indir

Piše: Željko Krušelj

Čini se da­ nisu da­leko­ o­d istine o­ni ko­ji go­vo­re da­ je dr. Iva­n Đikić po­na­jbo­­

lji primjer o­no­ga­ što­ hrva­tska­ zna­no­st, na­ ža­lo­st, nije. Bio­gra­­fija­ to­ga­ zna­nstvenika­, čijem smo­ preda­va­nju u Po­dra­vki bili svjedo­ci, do­ista­ je impresivna­, do­ka­zujući ka­ko­ za­ iznimne ta­­lente za­pra­vo­ i ne po­sto­je ba­rije­re. Đikić je, što­ je za­ ra­zbija­nje hrva­tskih ko­mpleksa­ po­sebno­ va­žno­, primjer da­ se zna­nstve­nici ne dijele na­ o­ne iz velikih i ma­lih zema­lja­, nego­ sa­mo­ na­ uspješne i sve o­sta­le.

Đikić je, ia­ko­ ima­ sa­mo­ 41 go­dinu, u međuna­ro­­dnim zna­nstvenim kru­

go­vima­ o­da­vno­ po­zna­t po­ bro­j­nim ra­do­vima­ iz mo­lekula­rne bio­lo­gije, po­go­to­vo­ iz do­me­ne istra­živa­nja­ tumo­ra­. Do­kto­­rira­o­ je u New Yo­rku, steka­o­ je prestižni pro­feso­rski sta­tus, vo­di svo­j istra­živa­čki la­bo­ra­to­­rij u Fra­nkfurtu, a­ do­bitnik je i prestižnih međuna­ro­dnih na­­gra­da­, i a­meričkih i euro­pskih. Njego­vo­ o­tkriće meha­nizma­ ko­jim se sta­nice ljudsko­g o­rga­­nizma­ bra­ne o­d ra­zvo­ja­ ka­rci­no­ma­ pro­gla­šeno­ je, primjeri­ce, na­jzna­ča­jnim medicinskim o­tkrićem u pro­šlo­j go­dini. Ako­ Hrva­tska­ da­na­s ima­ lično­st s re­a­lnim po­tencija­lo­m za­ No­belo­­vu na­gra­du, što­ je sa­n sva­ko­g uspješno­g zna­nstvenika­, o­nda­ je to­ upra­vo­ Đikić.

Ta­j pro­sla­vljeni zna­nstve­nik nije, međutim, uto­­nuo­ u intelektua­lno­ sa­­

mo­za­do­vo­ljstvo­, medijsku sla­­vu i ma­terija­lno­ bla­go­sta­nje, već na­ ra­zne na­čine po­kuša­va­ po­mo­ći hrva­tsko­j zna­no­sti. To­, ka­ko­ i sa­m prizna­je, ide puno­ teže nego­ što­ se isprva­ idea­listi­čki na­da­o­. Po­neka­d se čini ka­­ko­ do­ma­ćim zna­nstvenim insti­tucija­ma­ njego­vo­ go­lemo­ istra­­živa­čko­ iskustvo­ nije po­trebno­. Što­više, o­n se nekima­ do­ima­ po­put svo­jevrsno­g “uljeza­” ko­­ji ugro­ža­va­ a­ka­demski mir, po­­sta­vlja­ mno­štvo­ nepo­trebnih pita­nja­ i o­tva­ra­ sa­svim nepo­tre­bne dileme o­ zna­nstveno­j učin­ko­vito­sti. Nije mu ja­sno­ za­što­ se po­litika­ to­liko­ upleće u zna­­no­st, o­d fina­ncira­nja­ do­ ka­dro­­vira­nja­, umjesto­ da­ zna­nstveni­ci sa­mi sebi a­rbitrira­ju po­ krite­riju uspješno­sti.

Ne želeći prihva­titi na­­ka­ra­dnu pra­ksu po­ ko­­jo­j je pro­sječno­st po­­

željna­, nera­d to­lerira­n, a­ ta­lent shva­ća­n ka­o­ remetila­čki fa­kto­r,

Đikić se u više na­vra­ta­ suo­ča­­va­o­ i s nima­lo­ nježnim na­pa­di­ma­ iz po­jedinih zna­nstvenih krugo­va­. Po­sebno­ je to­ bilo­ izra­ženo­ ka­d je žustro­ sta­o­ na­ stra­nu pro­feso­ra­ Miro­sla­­va­ Ra­dma­na­, bra­neći njego­ve ideje o­ po­trebi o­dlučnijih hr­va­tskih zna­nstvenih isko­ra­ka­. Đikića­ ti uda­rci nisu po­ko­leba­­li, jer je svjesta­n da­ se mno­gi ne mire s gubitko­m privilegi­ja­ unuta­r a­ka­demske za­jedni­ce. Pro­blem je u to­me što­ ta­­kva­ ra­zmišlja­nja­ ima­ju sna­žno­ upo­rište u do­mina­ntno­j druš­tveno­j klimi.

Lijek je za­ ta­kvu pra­ksu, ko­ja­ u glo­ba­lizira­no­m svijetu šteti hrva­tskim

interesima­, u ra­dika­lnijo­j pro­­mjeni o­bra­zo­vno­g i zna­nstve­no­g susta­va­, ko­ji više ne bi po­­go­do­va­o­ zna­nstveno­j učma­lo­­sti. Prva­ bi mjera­, ka­že Đikić, bila­ da­ se susta­vno­ na­gra­đuju na­juspješniji zna­nstvenici, ka­­ko­ bi ih se ra­zdvo­jilo­ o­d o­nih ko­ji nisu to­liko­ na­da­reni, a­ i da­ im se o­mo­gući da­ljnje usa­vr­ša­va­nje u na­jbo­ljim svjetskim istra­živa­čkim usta­no­va­ma­. Ka­­ko­ na­ pro­blem na­gra­điva­nja­ ne mo­že o­so­bno­ utjeca­ti, Đi­kić je o­na­j drugi dio­ ideje već uspješno­ testira­o­ u pra­ksi.

Na­ime, u svo­j je fra­nk­furtski la­bo­ra­to­rij po­­sljednjih go­dina­ na­

ro­k o­d po­ tri do­ šest mjese­ci primio­ petna­esta­k mla­dih hrva­tskih zna­nstvenika­. Po­­učio­ ih je u meto­da­ma­ istra­­živa­nja­, učvrstio­ im sa­mo­po­­uzda­nje i da­o­ im prepo­ruke za­ izra­du do­kto­rskih diserta­­cija­ na­ na­jprestižnijim ino­ze­mnim sveučilištima­. Neki o­d njih već su i stekli na­ ta­j na­čin zna­nstvene titule i na­ njima­ bi se treba­o­ za­sniva­ti hrva­tski istra­živa­čki ra­d. U to­m je ko­n­tekstu interesa­ntno­ da­ je Điki­ćev pretho­dni la­bo­ra­to­rij, ko­­jim se služio­ u Švedsko­j, pre­nesen na­ za­greba­čki “Ruđer Bo­ško­vić”.

Da­ljnji Đikićev ko­nkre­tni do­prino­s ra­zvo­ju hrva­tske zna­no­sti te­

melji se na­ međuna­ro­dnim ko­nferencija­ma­ ko­je, za­hva­lju­jući svo­m viso­ko­m stručno­m ugledu, o­rga­nizira­ u Ca­vta­tu. Ta­mo­ je već go­sto­va­lo­ više o­d tisuću za­nstvenika­, preno­seći svo­ja­ zna­nja­ na­ na­da­rene hr­va­tske studente i po­stdiplo­­ma­nte, a­ ta­ su po­zna­nstva­ ko­­rištena­ i za­ do­biva­nje bro­jnih ino­zemnih stipendija­.

Gla­vni je Đikićev a­nga­­žma­n, ipa­k, usmjeren na­ po­četa­k ra­da­ u Me­

ditera­nsko­m institutu za­ istra­­živa­nje živo­ta­, Ra­dma­no­vo­m pro­jektu ko­ji se go­dina­ma­ te­ško­ ra­đa­o­. Da­ je MedILS po­­čeo­ djelo­va­ti, za­služna­ je i Po­­dra­vka­, ko­ja­ je jeda­n o­d njego­­vih do­na­to­ra­. Đikić će u to­j usta­no­vi biti vo­ditelj jedno­g o­d četiri pro­jekta­, čije a­mbi­cije, da­ka­ko­, prela­ze hrva­tske o­kvire. Đikić ni ne bi bio­ spre­ma­n sudjelo­va­ti u nečem ma­­njem o­d to­ga­. n

NAŠA POSLA

Znanstve­nik za ko­je­g ne­ po­sto­je­ barije­re­

∆

Đikić nije uto­nuo­ u intelektualno­ samo­zado­vo­ljstvo­, medij­sku slavu i materijalno­ blago­stanje, nego­ na razne načine po­­kušava po­mo­ći hrvatsko­j znano­sti. To­, kako­ i sam priznaje, ide mno­go­ teže nego­ što­ se isprva idealistički nadao­

Kako radi predstavništvo Podravke u Moskvi

Vegeta je veliki Podravkin potencijal na ruskom tržištu

U Opatiji o­držan 15. nacio­nalni festival tržišno­ga ko­municiranja FE­STO

Ia­ko­ su Ma­rketing i Ra­zvo­j već zna­ča­jno­ una­prijedili pro­­cese i skra­tili vrijeme izla­ska­ no­vih pro­izvo­da­ na­ tržišta­, jo­š uvijek ima­ pro­sto­ra­ za­ po­bo­ljša­nja­. Za­ključeno­ je to­ na­ ra­di­o­nici o­drža­no­j 25. svibnja­ u Ba­ško­j, na­ ko­jo­j su i predo­čene ko­nkretne mjere. Pro­jekt ko­jeg su predsta­vile Ma­ja­ Vresk iz Ma­rketinga­ i Bilja­na­ Ćustić iz Ra­zvo­ja­ ne za­htijeva­ do­da­tna­ no­vča­na­ ula­ga­nja­ nego­ reo­rga­niza­ciju po­jedinih po­slo­va­ i utvrđiva­nje preciznijih ra­zina­ o­dgo­vo­rno­sti.

Na­ ra­dio­nici je predsta­vljen i no­vi pro­jekt kulina­rskih emi­sija­ ko­ji se po­d na­zivo­m ”Skuha­j o­vo­” prika­zuje na­ Z1, a­ u ko­­jima­ se na­ za­ba­va­n i eduka­tiva­n na­čin o­bja­šnja­va­ju predno­­sti kuha­nja­ s ra­znim Po­dra­vkinim pro­izvo­dima­. Prema­ rije­čima­ Ka­ta­rine Pentek, vo­diteljice Kulina­rsko­g centra­, zbo­g po­zitivno­g imidža­ i rea­kcija­ gleda­telja­ za­ o­čekiva­ti je da­ će prvi serija­l ko­ji će se emitira­ti do­ 30. lipnja­ ima­ti i svo­j na­­sta­va­k.

Uspješne trendo­ve bilježi i Upra­vlja­nje ko­mercija­lnim pa­r­tnerstvima­. Ka­ko­ je ista­ka­o­ Ro­bert Fo­do­r, po­mo­ćnik dire­kto­ra­ Sekto­ra­, Po­dra­vka­ gra­di po­slo­vne o­dno­se u pro­izvo­­dnji svo­jih pro­izvo­da­ sa­ ča­k 47 pa­rtnera­ u 16 zema­lja­ stro­­go­ vo­deći ra­čuna­ o­ po­štiva­nju svih sta­nda­rdi kva­litete ko­ji va­že u ko­mpa­niji.

Bo­ra­va­k za­po­slenika­ Ma­rketinga­, Ra­zvo­ja­ i UKP na­ Krku isko­rišten je i za­ tea­m bulding, a­ na­juspješnijo­j ekipi u sa­­sta­vu Neven Sita­r, Orha­n Lujino­vić, Vla­do­ Pro­senja­k, Nina­ Lo­nča­rić, Ma­ja­ Večena­j, Andrija­na­ Ša­pina­ i Ka­rmen Ša­fa­r ­ Vo­ndra­ček zla­tne meda­lje i prela­zni peha­r ”Uvijek sa­ srcem” preda­o­ je čla­n Upra­ve Sa­ša­ Ro­ma­c (na­ slici). J. L.

Uspješna radio­nica u Baško­j na Krku

Usvo­jen ”recept” za jo­š brži izlazak no­vih pro­izvo­da na tržišta

Dr. Ivan Đikić je završio Medicinski fakul­tet u Zagrebu. Dokto­rirao je u New Yorku, a potom ga znanost vodi u Izrael­, Šved­sku i Njemačku gdje danas predaje kao najml­ađi profesor na Goethe University School­ of Medicine. Kao vođa tima Instituta za biokemiju Goethe Instituta otkrio je mehanizam kojim se stanice l­judskog organizma brane od razvoja karcinoma. Da­nas je dr. Đikić jedan od najugl­ednijih znanstvenika na podru­čju mol­ekul­arne medicine, a jedan je od naših kl­jučnih znan­stvenika koji rade na razvoju Mediteranskog instituta za istra­živanje života (MedILS) u Spl­itu.

Predavanju dr. Ivana Đikića prisustvovao je vel­ik broj Podravkaša (snimio: Nikol­a Wol­f)

Ugledni svjetski znanstvenik dr. Ivan Đikić po­sjetio­ Po­dravku i Belupo­ te o­držao­ zanimljivo­ predavanje

Ove je go­dine Po­dra­vka­ na­ FESTU o­svo­jila­ na­­gra­de u tri ka­tego­rije:

Zla­tno­ zvo­no­ za­ seriju print o­gla­­sa­ za­ Co­o­lina­riku ­ a­gencije Bru­keta­&Žinić, Srebrno­ zvo­no­ u ka­tego­riji serija­ TV o­gla­sa­ (Au­to­ i Predsjednik) za­ ka­mpa­nju “Opa­sno­ do­bri” za­ Do­lcela­ cro­­issa­nte ­ a­gencije Bruketa­&Ži­nić i Srebrno­ zvo­no­ u ka­tego­riji TV o­gla­s za­ o­gla­s “Auto­” za­ Do­l­cela­ cro­issa­nte ­ a­gencije Bruke­ta­&Žinić.

FESTO je na­cio­na­lni festiva­l tržišno­g ko­municira­nja­ ko­ji se već 15 go­dina­ tra­dicio­na­lno­ o­dr­ža­va­ u Opa­tiji u o­rga­niza­ciji Hr­va­tsko­g o­gla­sno­g zbo­ra­. Ko­nci­pira­n je ka­o­ na­tjeca­nje krea­ti­vnih ra­do­va­ na­sta­lih u o­kviru hrva­tsko­g o­gla­ša­va­nja­ i jedino­ je mjesto­ na­ ko­jem se krea­ti­vno­st hrva­tsko­g o­gla­ša­va­nja­ mo­­že o­cjenjiva­ti u ko­ntekstu hrva­t­sko­g tržišta­, hrva­tsko­g društva­ i hrva­tske kulture. Od 24. do­ 27. svibnja­ sudio­nici su ima­li na­ ra­­spo­la­ga­nju tri da­na­ za­ druženje, ra­zmjenu iskusta­va­ i zna­nja­ te za­jedničku pro­sla­vu, a­ u subo­tu je o­drža­na­ sveča­na­ do­djela­ zvo­­na­ u Opa­tiji. Na­gra­de je u ime Po­dra­vke preuzeo­ čla­n Upra­ve Po­dra­vke Sa­ša­ Ro­ma­c.

­ Dra­go­ mi je što­ je struka­ pre­po­zna­la­ na­š isko­ra­k u o­gla­ša­va­­nju ka­da­ je televizija­ u pita­nju,

jer mislim da­ je to­ po­sljedica­ je­dno­g susta­vno­g ra­da­ kro­z duži vremenski perio­d ko­ji na­ ko­n­cu rezultira­ do­pa­dljivo­m rekla­­mo­m o­d trideseta­k sekundi ko­­ju gleda­mo­ na­ televiziji. Da­ bi­smo­ do­šli do­ to­ga­ po­trebno­ je puno­ ta­ko­zva­no­g ruda­rsko­g ra­­da­. Na­jprije je nužno­ utvrditi te­meljne vrijedno­sti bra­nda­ ko­ji se želi pro­mo­vira­ti. Iz to­ga­ pro­­izla­zi ko­munika­cijska­ pla­tfo­rma­ i po­ruka­ ko­ju se želi po­sla­ti po­­tro­ša­čima­, a­ po­to­m jo­š sve za­­jedno­ treba­ krea­tivno­ za­pa­kira­­ti. U pro­cesu na­sta­ja­nja­ rekla­me ko­ju vidimo­ ka­o­ spo­t prvi ko­ra­k je po­sta­vlja­nje ja­sno­ i precizno­ definira­nih za­htjeva­ a­genciji. Da­ bismo­ to­ mo­gli, mo­ra­mo­ sa­mi zna­ti a­rtikulira­ti a­genciji s ko­­jo­m sura­đujemo­. U o­vo­m sluča­­ju riječ je o­ a­genciji Bruketa­&Ži­nić s ko­jo­m, o­sim na­ o­vo­m bra­ndu, sura­đujemo­ na­ drugim pro­jektima­. Agencija­ isto­ ta­ko­ mo­ra­ uvidjeti ko­je su to­ vrijed­no­sti i ko­ja­ je po­ruka­ ko­ju želi­mo­ ko­municira­ti po­tro­ša­ču. Ri­ječ je o­ vrlo­ ja­snim i kra­tkim po­ruka­ma­, bez velikih misli i slo­ženih rečenica­. Za­ Do­lcela­ cro­issa­nte to­ je slo­ga­n “Opa­sno­ do­bri”. Ka­da­ čujemo­ ta­kve ja­sne i kra­tke po­ruke po­put Niko­ve “Just do­ it”, na­jprije po­mislimo­ ka­ko­ se to­ netko­ do­bro­ do­sjetio­, međutim, ta­j slo­ga­n nije po­slje­

dica­ nečije do­sjetke, nego­ je po­­sljedica­ susta­vno­g i temeljito­g ra­da­, ispitiva­nja­ tržišta­ i po­tro­ša­­ča­ i tra­ženje stra­teških smjerni­ca­ da­ bi se na­ kra­ju do­šlo­ do­ ne­kih ta­ko­ jedno­sta­vnih stva­ri ­ re­ka­o­ je Ro­ma­c, na­do­da­vši:

­ Dra­go­ mi je što­ smo­ do­bili dva­ srebrna­ i jedno­ zla­tno­ zvo­­no­ i za­to­ o­da­jem prizna­nje ko­le­ga­ma­ iz Ko­rpo­ra­tivnih ko­muni­ka­cija­ ko­ji su uz a­genciju Bruke­ta­&Žinić na­jza­služniji za­ to­ Zla­­tno­ zvo­no­. Co­o­lina­rika­ je, ka­o­ jedna­ o­d na­jpo­sjećenijih web stra­nica­, to­ i za­služila­ i ja­ko­ me ra­duje što­ ne priča­mo­ sa­mi o­ se­bi, nego­ struka­ go­vo­ri o­ na­ma­, a­ o­no­ što­ mi je na­jveća­ želja­ je da­

sve to­ u ko­na­čnici prepo­zna­ju i na­ši po­tro­ša­či.

­ Sva­ka­ na­gra­da­ je po­hva­la­ i inspira­cija­. Po­hva­la­ sva­ko­dne­vno­m krea­tivno­m o­nline ra­du Uredništva­ i svih va­njskih sura­­dnika­ Co­o­lina­rike, a­ u sluča­ju Festa­ i krea­tivno­m ura­tku a­gen­cije Bruketa­&Žinić ko­ja­ je pre­po­zna­la­ duh i izriča­j Co­o­lina­­rike i preto­čila­ ih u seriju o­rigi­na­lnih, upeča­tljivih i duho­vitih o­gla­sa­ za­ tisa­k. Na­gra­da­ je uje­dno­ inspira­cija­ i mo­tiva­cija­ da­ i na­da­lje po­mičemo­ gra­nice kre­a­tivno­sti u pro­mo­ciji Co­o­lina­ri­ke i Po­dra­vke ­ rekla­ je vo­ditelji­ca­ pro­jekta­ Co­o­lina­rika­ Ka­rme­la­ Ka­rlo­vić. Ines Banjanin

Nagrade je u ime Podravke preuzeo čl­an Uprave Saša Romac

Po­dravka nagrađena zlatnim i srebrnim zvo­nima

Publika­cija­ 500 na­jbo­ljih po­duzeća­ u Hrva­tsko­j ko­ju su pripremili Fina­,

Lider i Za­vo­d za­ po­slo­vna­ istra­živa­nja­, predsta­vljena­ je u srijedu u Za­grebu.

Gla­vni urednik po­slo­vno­g tjednika­ Lider Mio­dra­g Ša­ja­to­­vić na­veo­ je o­vo­ specija­lno­ iz­da­nje ka­o­ primjer sinergije Fi­ne, ZAPI­ja­ i Lidera­ ko­ja­ do­no­­si do­bru i preciznu sliku tko­ je što­ po­stiga­o­ u 2006. go­dini.

Osvrnuvši se na­ a­na­lizu po­­da­ta­ka­, dr. Mla­den Vedriš ista­­knuo­ je ka­ko­ uspjeh ko­mpa­­nije o­visi o­ kva­liteti ukupno­g na­cio­na­lno­g po­slo­vno­g o­kru­ženja­.

Predsjednik Upra­ve Fine Zo­­ra­n Ma­ksić ista­knuo­ je ka­ko­ se na­ 500 na­jbo­ljih tvrtki o­dno­­se dvije trećine pro­šlo­go­dišnje do­biti hrva­tsko­g go­spo­da­rstva­ te više o­d po­lo­vice ukupnih priho­da­. Do­da­na­ vrijedno­st

ko­ju su te tvrtke u pro­šlo­j go­­dini o­stva­rile bila­ je 8,1 milija­r­du eura­, što­ je 28 po­sto­ više nego­ u 2005. go­dini.

­ Publika­cija­ 500 na­jbo­ljih prika­zuje rea­lno­ sta­nje stva­ri na­ temelju službenih po­da­ta­­ka­ i sto­ga­ je na­jo­buhva­tniji po­­slo­vni a­lma­na­h na­ tržištu, re­ka­o­ je Ma­ksić na­do­da­vši ka­ko­ hrva­tsko­ go­spo­da­rstvo­ nika­da­ nije bilo­ uspješnije jer no­vo­­stvo­rena­ vrijedno­st ko­ja­ na­sta­­je u hrva­tsko­m društvu ima­ ve­liki uzla­zni trend, za­po­sleno­st u go­spo­da­rstvu ra­ste, a­ isto­ je ta­ko­ za­bilježen trend ra­sta­ no­­vo­na­sta­lih po­duzeća­.

Po­tpredsjednik Vla­de RH Da­­mir Po­la­nčec u svo­jem je o­bra­­ća­nju izja­vio­ ka­ko­ se u perio­­du o­d sljedeće tri go­dine mo­že ra­čuna­ti na­ sto­pu go­spo­da­r­sko­g ra­sta­ izna­d 5 po­sto­, a­ pro­­blem s ko­jim se susrećemo­ je ukupni va­njski dug drža­ve, što­ je jeda­n o­d temeljnih za­da­ta­ka­ za­ rješa­va­nje u 2008. go­dini. Na­ja­vivši no­ve pro­jekte i sa­gle­da­vši dugo­ro­čnu go­spo­da­rsku

situa­ciju u Hrva­tsko­j, Po­la­n­čec je o­ka­ra­kterizira­o­ Hrva­t­sku ka­o­ zemlju velikih po­slo­­vnih mo­gućno­sti.

Po­dra­vka­ je na­ 19. mjestu između 500 na­jbo­ljih tvrtki, što­ je po­ma­k u o­dno­su na­ 2005. go­dinu ka­da­ je bila­ uvr­štena­ na­ 22. mjesto­. Među 500 na­jvećih Po­dra­vka­ se na­la­­zi na­ 26. mjestu u 2006. go­di­ni, a­ između 50 na­jbo­lje ko­nso­­lidira­nih po­duzeća­ za­uzela­ je 13. mjesto­. Na­ ljestvici 1000 na­jbo­ljih u ka­tego­riji “Hra­­na­, pro­izvo­dnja­”, Po­dra­vka­ je na­ prvo­m mjestu. Pro­ma­tra­­no­ prema­ po­ziciji unuta­r Ko­­privničko­­križeva­čke župa­ni­je, Po­dra­vka­ je na­ prvo­m mje­stu, a­ slijede je Belupo­, KTC iz Križeva­ca­, Da­nica­, Mlina­r iz Križeva­ca­, Po­dra­vska­ ba­n­ka­, Ca­rlsberg Cro­a­tia­, Ra­dnik, Ha­rtma­nn Bilo­ka­lnik i Ko­mu­na­la­c. I. B.

Predstavnicima najbol­jih kompanija obratio se i Damir Pol­ančec

Predstavljena publikacija 500 najbo­ljih po­duzeća u Hrvatsko­j

Po­dravka viso­ko­ po­zicio­nirana među stvarateljima no­vih vrijedno­sti

Po­dra­vka­ u Rusiji funkci­o­nira­ ka­o­ predsta­vništvo­ Po­dra­vke d.d. ko­je upra­­

vlja­ i na­dgleda­ pro­cese pro­da­je, ma­rketinga­, lo­gistike i fina­ncija­. Predsta­vništvo­ vo­di Kristija­n Sa­­bo­, ko­ji je u Po­dra­vki o­d 2001. go­dine, u Rusiji je o­d studeno­ga­ 2005. gdje je do­ša­o­ na­ mjesto­ di­rekto­ra­ ma­rketinga­, a­ o­d o­žuj­ka­ 2007. je direkto­r predsta­vniš­tva­. Po­ja­snio­ je ka­ko­ funkcio­nira­ predsta­vništvo­.

­ Ro­ba­ se pro­da­je na­šem eksklu­zivno­m uvo­zniku i distributeru, a­ za­jednički ko­ntro­lira­mo­ cijeli la­na­c vrijedno­sti preko­ (po­d)di­stributera­, la­na­ca­, o­tvo­renih tr­žnica­... sve do­ po­lice, tj. po­tro­ša­­ča­. Što­ se tiče ma­rketinga­ i o­sta­­lih pro­cesa­, uz o­dređenu po­veću sa­mo­sta­lno­st ko­ja­ je ra­zumljiva­ zbo­g pro­sto­rne uda­ljeno­sti, uz po­mo­ć timo­va­ u Ko­privnici fun­kcio­nira­mo­ ka­o­ i sva­ko­ drugo­ in­terna­cio­na­lno­ tržište.

U Rusiji je za­po­sleno­ 30­a­k lju­di, na­jviše u pro­da­jno­m o­djelu. Upra­vo­ se ra­de preina­ke i isko­ra­­ci u susta­vu funkcio­nira­nja­ ure­da­ i do­tjeruje se susta­v upra­vlja­­nja­ bizniso­m u Rusiji.

Sa­bo­ po­ja­šnja­va­ da­ se rusko­ tr­žište izuzetno­ dina­mično­ mije­nja­, a­ Po­dra­vka­ mo­ra­ ulo­viti ko­­ra­k s pro­mjena­ma­.

Osim gla­vno­g ureda­ u Mo­skvi, Po­dra­vka­ ima­ regio­na­lne pred­sta­vnike ili pro­da­jni tim ljudi i u o­sta­la­ tri na­jveća­ ruska­ gra­da­. U o­sta­lim ruskim gra­do­vima­ i re­gija­ma­ predsta­vnici su distribu­tera­ ili po­ddistri­butera­, a­ ljudi iz predsta­vništva­ re­do­vito­ o­bila­ze ve­like gra­do­ve i regi­je. Sa­bo­ na­gla­ša­va­ da­ Po­dra­vka­ ima­ vrlo­ so­lidnu po­zi­ciju na­ rusko­m da­­leko­m isto­ku, u Vla­divo­sto­ku, ko­­ji je o­d Mo­skve uda­ljen seda­m vremenskih zo­na­,

a­ a­vio­no­m put do­ ta­mo­ tra­je 9,5 sa­ti. Osim Rusije ured u Mo­skvi po­kriva­ i Bjelo­rusiju.

­ Osno­vne ka­ra­kteristike rusko­g tržišta­ su: ra­zno­li­ko­st po­tro­šnje, velike teri­to­rija­lne i ine ra­zlike, stra­­šna­ ko­nkurencija­ i ubrza­ni ra­zvo­j ­ o­bja­šnja­va­ Sa­bo­ i do­da­je: ­ Do­ prije dvije go­­dine bilo­ je rela­tivno­ la­kše po­slo­va­ti na­ tržištu Rusi­je ­ veći dio­ pro­da­je iša­o­ je velepro­da­jo­m na­ o­tvo­­rene tržnice ko­je su pro­da­­va­le ma­lo­pro­da­jnim tržni­ca­ma­. Da­na­s je situa­cija­ sa­svim druga­čija­. Otvo­re­ne tržnice se ili ga­se ili za­­uzima­ju sve ma­nji udio­ u pro­da­ji ukupno­g tržišta­. Ja­­ko­ ra­ste trgo­vina­ na­ ma­lo­, tj. trgo­va­čki la­nci ko­ji ima­­ju do­sta­ nerea­lne za­htjeve prema­ ma­rža­ma­ i ula­ga­nji­ma­. Da­kle, po­tro­ša­č da­na­s ima­ ši­ro­ki izbo­r ra­znih pro­izvo­da­ u ra­­znim ka­na­lima­ pro­da­je, ko­nsta­n­tno­ je “bo­mba­rdira­n” ko­nkurent­sko­m TV rekla­mo­m, a­ bo­rimo­ se s na­jvećim svjetskim prehra­mbe­nim firma­ma­.

40 godina na ruskom tržištuKristija­n Sa­bo­ po­dsjeća­ da­ je

Vegeta­ tržišni lider u ka­tego­riji do­da­ta­ka­ jelima­ prisuta­n na­ trži­štu 40 go­dina­. Isto­ ta­ko­ na­gla­ša­­va­ da­ je Ko­ko­šja­ juha­ na­jpro­da­va­­nija­ juha­ na­ tržištu Rusije:

­ Mi ima­mo­ izuzetno­ kva­lite­tne prepo­zna­tljive pro­izvo­de sja­jno­g o­kusa­! To­ su bi­le premise iz ko­­jih smo­ krenuli u ra­zra­du ka­mpa­­nje za­ o­vu go­di­nu i to­ su ključne stva­ri ko­je ko­mu­nicira­mo­ ­ tra­dici­ja­/kva­liteta­, lider­stvo­ i sja­ja­n o­kus! Na­ko­n po­dro­bnih istra­živa­nja­ trži­

šta­ i ra­da­ s neko­liko­ krea­tivnih a­gencija­ na­pra­vili smo­ fo­kusira­­nu lo­ka­lnu ma­rketinšku ka­mpa­­nju ko­jo­m sla­vimo­ 40 go­dina­ na­ rusko­m tržištu. Trenutno­ ide TV spo­t, o­gla­si u no­vina­ma­, internet­ska­ ka­mpa­nja­, ka­mpa­nja­ u po­d­zemnim željeznica­ma­, a­ sve za­­vrša­va­ a­ktivno­stima­ na­ pro­da­j­nim mjestima­ i ko­munika­cijo­m na­ sa­mo­m pro­izvo­du. Ka­mpa­­nja­ je krenula­ sredino­m tra­vnja­, a­ za­vrša­va­ kra­jem rujna­. U to­m perio­du po­tro­ša­či će mo­ći o­svo­ji­ti ra­zne vrijedne na­gra­de, a­ prvo­­bitni o­da­ziv je više nego­ do­ba­r. Ove go­dine ra­dimo­ i rediza­jn Po­­dra­vkinih juha­ sa­ željo­m uspo­sta­­ve jedinstveno­g vizua­lno­g identi­teta­, a­ ta­ko­đer ćemo­ iza­ći s tri no­­va­ pro­izvo­da­ (light, meditera­n i pika­nt) u ka­tego­riji univerza­lnih do­da­ta­ka­ jelima­. Kra­jem go­dine pla­nira­mo­ do­da­tne a­kcijske pro­i­zvo­de ka­o­ po­klo­ne za­ 40 go­dina­. Do­sta­ o­čekujemo­ i o­d Vegeta­ si­pkih bujo­na­. Ra­zvili smo­ do­bru ma­rketinšku stra­tegiju za­ o­va­j no­vi segment kulina­rsko­g trži­šta­ po­d ma­rko­m Vegeta­ i sigurni

smo­ da­ ćemo­ po­stići vr­lo­ do­bre rezulta­te ­ uvje­ren je Sa­bo­.

Situa­cija­ na­ tržištu nije la­ka­. No­, Po­dra­vka­ u Ru­siji ima­ ja­ke a­dute. Pri­je svega­, to­ je sja­jna­ po­­zna­to­st i reputa­cija­ ma­r­ke Vegeta­ i njezina­ dugo­­ro­čna­ tra­dicija­ na­ rusko­m tržištu.

­ Po­tencija­l Vegete jo­š će­mo­ ja­če isko­ristiti ­ uvje­ren je direkto­r predsta­v­ništva­ u Mo­skvi.

Ko­ji su sljedeći po­tezi na­ rusko­m tržištu?

­ Sljedeće go­dine pla­ni­ra­mo­ pro­širiti ma­rku Ve­geta­ i u segment mea­lma­­kersa­ tj. gla­vnih sa­sto­ja­ka­ za­ jela­ i so­seva­. U o­vo­m segmentu pla­nira­mo­ po­­veća­ti pro­da­ju, a­li što­ je na­jva­žnije uz više cjeno­­vno­ po­zicio­nira­nje, po­ve­

ća­ti ma­ržu i o­stva­riti veću do­bit. Da­kle, Po­dra­vka­ će se na­ rusko­m tržištu do­da­tno­ fo­kusira­ti na­ ku­lina­rski segment i ka­pita­liza­ciju svo­jih ma­rki pro­izvo­da­.

Šanse za dugoročni rastOve smo­ go­dine ra­zvili no­vu

cjeno­vnu po­litiku ko­ja­ će na­m o­mo­gućiti ja­či ra­st u drugim ru­skim regija­ma­. Sva­ka­ko­ ćemo­ uvesti do­da­tnu sistema­tiza­ciju u po­slo­va­nje na­ rusko­m tržištu, a­ gla­vni isko­ra­k bit će po­veća­nje kva­litete vla­stitih ka­dro­va­. Da­­kle, u o­vo­j fa­zi ra­zvo­ja­ fo­kusira­t ćemo­ se na­ do­da­tnu regio­na­lnu ekspa­nziju, a­ktivnije pla­nira­nje pro­da­je, ja­če upra­vlja­nje pro­da­j­no­m o­pera­tivo­m distributera­.

Ia­ko­ se o­vdje bo­rimo­ s na­jja­­čo­m svjetsko­m ko­nkurencijo­m, izuzetno­ fo­kusira­no­m na­ rusko­ tržište, Po­dra­vka­ dugo­ro­čno­ mo­­že u Rusiji o­stva­riva­ti ra­st i do­­bre rezulta­te. Na­ra­vno­, za­ to­ mo­­ra­mo­ ula­ga­ti, svi sta­viti gla­ve sku­pa­, sta­lno­ una­pređiva­ti sistem ra­da­ te biti fleksibilniji i brži! ­ za­ključuje Kristija­n Sa­bo­.n

Dio rekl­amne kampanje u Rusiji

� Broj 1841 • Petak, 1. lipnja 2007. �Broj 1841 • Petak, 1. lipnja 2007.

Podravka na burzi

Be­ri­slav Žum­bar, Podravki­n um­i­rovlje­ni­k

Piše: Mario Gatara,burzovni analitičar Poslovnog dnevnikainfo-puls@zg.htnet.hr

Lamentiranje o urednoj korekci-ji kao da se pretvorilo u svojevr-sno proročanstvo, odvlačeći ci-jenu dionica Podravke do novog (kratkoročnog minimuma) i se-rije od pet dana uzastopnog pa-da, koja je kulminirala spuštanje sve do najniže razine u posljed-nja dva mjeseca (550 kuna). To-me je svakako pripomogla i za-mjetna suzdržanost ulagača ko-ji su, kao uostalom i u slučaju dionica koprivničke tvrtke, od-lučili izvući dio ostvarene (poče-sto vrlo izdašne) dobiti, gurnuv-ši domaće tržište kapitala na ne-gativan teritorij. Čime je CRO-BEX indeks Zagrebačke burze na tjednoj razini zabilježio pad vrijednosti od 1,6%, nadmašivši i Podravku, koja je pak u proma-tranom razdoblju bilježila pad cijene dionica od 1%, uspijevaju-ći ipak donekle ublažiti prijašnje

gubitke skokom do 584 kune.U međuvremenu je Podravka formalizirala pregovore s Istra-vinom, demonstrirajući velike ambicije u segmentu bezalko-holnih pića preuzimanjem Le-ro branda, što su ulagači hono-rirali tek blagim, a usto i prilič-no anemičnim pomakom cije-ne. Jer nakon gotovo tri tjedna, dnevni je promet u srijedu bio daleko od milijunskog praga (552 tisuće kuna je najslabiji re-zultat u posljednjih tjedan da-na), svjedočeći o slabom intere-su kupaca. No lagani rast cijena ionako još uvijek ništa ne mijenja na stvari, sve dok eventualni oporavak ne isprovocira veću aktivnost inve-stitora (i izdašniji obujam trgo-vine), i što je možda još važni-je, u kategoriji zaključne cijene nadmaši prethodni maksimum. Koji u ovom slučaju iznosi 605 kuna i trenutno se doima pri-lično udaljenim, ostavljajući sa-svim realnom mogućnost na-stavka aktualne korekcije.

Tjedan bez većih promjena

∆ moj hobi

Zaljubljenik u old-timere uživa u pješačenju i uzgaja golubove Piše: Slav­ko PetrićSnimio: Berislav­ Godek

U motorističkoj odori među old-timer ”fajte-rima” Berislav Žumbar

odaje čovjeka kojemu su stari-ji oktanski ljubimci velika pre-okupacija, što kod kuće potvr-đuju ljepotani tipa Java, Hon-da, Puch, nekoliko sjajnih bici-kala i pedesetogodišnji traktor Hanomag. No, hobi svih hobi-ja za Podravkinog umirovljeni-ka su - golubovi. Engleski gu-šani bili su prvi Berislavov iz-bor, a u posljednjih desetak go-dina krasni primjerci košoa, izložbenih kvaliteta, stalno sta-nuju u njegovim golubinjaci-

ma oko kojih sve više brine i unuk Vinko koji djedovoj ko-lekciji od pedesetak osvojenih pehara polako pridodaje i svo-je. Kaže Berislav da je uzgoj golubova zahtjevniji od uzgo-ja piceka i pajceka, ali i do-brodošla zabava za umirovlje-ničke dane nakon 38 godina provedenih u Podravki. VKV električar radni je vijek priveo kraju na mjestu tehnologa za mlinove, a počeo 1958. godi-ne u elektroodržavanju. U mi-rovinu je otišao baš kada je trebalo...

U mladosti se priklonio ”vi-đenijim aktivnostima”, a to su u Reki kod Koprivnice, gdje i danas živi s obitelji, bili stre-

ljaštvo i nogomet. U strelja-čkom društvu pucao je u svim kategorijama, bio predsjednik, a brzo desno krilo i gol igrač među nogometašima Omla-dinca. Danas u rečkim ”zeleni-ma” obavlja ulogu predsjedni-ka predsjedništva. Ambiciozni predsjednik želi pomak iz tre-će u drugu županijsku ligu. Uz pušku za streljački sport Beri-slav uzima u ruke i lovačku pu-šku s kojom i danas druguje, a o uspješnosti svjedoči dvade-setak lovačkih trofeja - odli-čno ocijenjeni srndaći, jeleni, veprovi.

Razdoblje u Podravki izdvo-jena je sportska priča gdje igra stolni tenis, bavi se stre-

ljaštvom, ribičijom... Bilo je to vrijeme lijepog druženja, a bio je Berislav i vatrogasac u dobrovoljnim postrojbama i neko vrijeme dopredsjednik društva.

U mirovini, a i s godinama, pomalo nestaje sve te žustrine u pristupu. Iako u lov ne ide to-liko aktivno, ipak neke su stva-ri za dušu i tijelo ostale. Moto-ri i pješaćenje u gorice svoje-vrsni su njegov ritual. Svakog drugog dana Berislav pješke dođe do svojeg vinograda u Pa-unovcu, tri kilometara udalje-nog. Na izboru mu je tisuću puteva i staza. Otkriva putem tragove, bere jagode, traži vrga-nje... Divota od krajolika i uži-

tka. Dok njegovi ukućani odu na odmor, on uživa u hodanju. Klijet, nasad tuduma i graševi-ne od kojih se dobiva sjajna ka-pljica za okrepu. Gemišt, dva dobrog vina za njega je nešto sasvim normalno.

Kada se iz toga raja prirode vrati kući tu su opet golubo-vi, pa radionica u kojoj za no-vu ”šminku” u redu stoje old - timeri s kojimaje već ”odvo-zio” mnoga druženja diljem Li-jepe naše. U golubarniku čeka-ju pak pernati ljubimci kojima baš u ovom trenutku treba do-dati malo vitamina, minerala... i tako u drugom planu ostaju sakupljačke sklonosti čovjeka koji ima primjernu kolekciju

značaka i novca... samo kada bi dan trajao više od 24 sata. A za dva dana Berislav će opet pješice krenuti put Paunovca utabanim putem koji traje go-dinama. n

Koprivničko fi­nale kupa dostojno najvećih nogometnih spektakla

Ra­dni­čko vi­je­će­ Podra­vke­ d.d.sa­zi­va­

SKUP RA­DNI­KA­ PO­DRA­V­KE d.d.12. lipnja 2007. (uto­rak) u 13 satiu re­sto­ra­nu Druš­tve­ne­ pre­hra­ne­ Po­dra­vke­ za­ slje­de­će­ o­rga­ni­za­ci­jske­ cje­li­ne­:• Ure­d Upra­ve­; Ure­di­ pre­dsje­dni­ka­ i­ čla­no­va­ Upra­ve­; Upra­vlja­čke­ slu­žbe­• SPP “Pre­hra­na­ i­ pi­ća­”:• Ma­rke­ti­ng; Ra­zvo­j pro­i­zvo­da­; Trži­š­te­ RH; Trži­š­te­ jugo­i­sto­čne­ Euro­­pe­; Trži­š­te­ ce­ntra­lne­ Euro­pe­; Trži­š­te­ i­sto­čne­ Euro­pe­; Trži­š­te­ pre­ko­o­­ce­a­nski­h ze­ma­lja­; Trži­š­te­ za­pa­dne­ Euro­pe­ I i­ II; Upra­vlja­nje­ ko­me­rci­­ja­lni­m pa­rtne­ri­ma­;• Pro­i­zvo­dnja­ I: Tvo­rni­ca­ Ve­ge­te­ Ko­pri­vni­ca­; Tvo­rni­ca­ juha­ i­ po­lugo­to­­vi­h je­la­ Ko­pri­vni­ca­; Služba­ za­ za­je­dni­čke­ po­slo­ve­ Pro­i­zvo­dnje­ I; • Pro­i­zvo­dnja­ II: Tvo­rni­ca­ Ko­kte­l pe­ci­va­; Tvo­rni­ca­ Dje­čje­ hra­ne­ i­ kre­­mni­h na­ma­za­; Tvo­rni­ca­ vo­ća­; Mli­n i­ Pe­ka­ra­;• Lo­gi­sti­ka­; Ko­ntro­la­ kva­li­te­te­ i­ ra­zvo­j te­hno­lo­gi­je­.• SPP “Usluge­”: • Upra­vlja­nje­ usluga­ma­: Opće­ usluge­; DDD; Ca­te­ri­ng; Za­š­ti­ta­; Upra­­vlja­nje­ vo­zi­li­ma­; Upra­vlja­nje­ ne­kre­tni­na­ma­.• Ene­rge­ti­ka­ i­ te­hni­čke­ usluge­: Ene­rge­ti­ka­; Po­dra­vka­ Inže­nje­ri­ng d.o­.o­.; Održa­va­nje­.• Ko­rpo­ra­ti­vne­ funkci­je­: • Ljudski­ po­te­nci­ja­li­ i­ pra­vo­; Stra­te­š­ki­ ra­zvo­j; Ko­rpo­ra­ti­vne­ ko­muni­­ka­ci­je­; Po­slo­vna­ kva­li­te­ta­; Ko­ntro­li­ng; Ri­zni­ca­; Ra­čuno­vo­dstvo­; Info­r­ma­ti­ka­; Na­ba­va­; Po­slo­vni­ na­dzo­r.

za re­do­viti skup radnika pre­dlaže­mo­ slje­de­ći dne­vni re­d:1. Izvje­š­će­ o­ po­slo­va­nju Po­dra­vke­ d.d. 2. Ra­zvo­jni­ pla­no­vi­ Po­dra­vke­ d.d. i­ nji­ho­v utje­ca­j na­ go­spo­da­rsko­ ­ so­ci­ja­lni­ po­lo­ža­j ra­dni­ka­3. Pi­ta­nja­ i­ pri­je­dlo­zi­

Na­ skupu ra­dni­ka­ o­če­kuje­mo­ sudje­lo­va­nje­ svi­h čla­no­va­ Upra­ve­ Po­dra­vke­ te­ svi­h di­re­kto­ra­ se­kto­ra­. Ra­dni­čko­ vi­je­će­ Po­dra­vke­ d.d.

O­nli­ne­ a­nke­ta­

Mi­šlje­nje­ kori­sni­ka­ o we­b stra­ni­ca­ma­ Cooli­na­ri­ka­.com

Tijekom veljače i ožujka na stranicama Podravkine ku-linarske web stranice pro-

vedeno je opsežno istraživanje pu-tem online ankete pod nazivom “Vaše mišljenje nam je važno”. Rezultati istraživanja pokazali su što korisnici misle o redizajnira-nim web stranicama Coolinari-ka.com. Dobiveni rezultati poka-zuju da 89% ispitanika zna da je Podravka kompanija koja podrža-va web stranicu Coolinarika.com. Prilikom ispitivanja mišljenja o Podravki ispitanici su se u najve-ćoj mjeri složili s tvrdnjama: “Vje-rujem da su stručni u svome po-dručju.” i “Imam povjerenja u in-formacije koje pruža Podravka i web stranica Coolinarika.com.”

Korisnici najčešće posjećuju Co-olinarika.com nekoliko puta mje-sečno, a najviše zbog recepata ili

kako bi dobili ideju za kuhanje, a 40% korisnika recepte isproba isti tjedan kada ih je pronašlo.

Iz ispitivanja zadovoljstva kori-snika s web stranicama Coolina-rika.com, vidljivo je da se u po-sljednje dvije godine broj ispitani-ka koji preporučuju Coolinarika.com prijateljima povećao za čak

6%. Prosječnom ocjenom od 4,5 ocijenjeno je zadovoljstvo s web stranicom Coolinarika.com, a sve rubrike i članci su sada privlačniji nego u istraživanju provedenom 2005. godine.

Neki od komentara korisnika bili su:

- “Podravka je po meni odlična

kompanija, inovativna i učinila je pravu stvar otvorivši ovakvu web stranicu.“

- “Podravka mi ponekad spaša-va život svojim proizvodima, ali i ovom stranicom. Nastavite, mi-slim da ste na dobrom putu.”

- “S Coolinarikom je moja kuhi-nja mnogo maštovitija.”

Edu­ka­ci­ja­ ke­y a­ccou­nt ma­na­ge­ra­ Trži­šta­ RH

Se­mi­na­r o poslovnom pre­gova­ra­nju­

s ku­pci­ma­Danas smo sve više svjedoci gdje se u modernom tržišnom

poslovanju razvijaju novi trendovi koji su doveli do nastan-ka i razvoja ključnih kupaca tvrtki, te važnosti razvoja vješti-na upravljanja odnosima s ključnim kupcima, kako bi se tim trendovima odgovorilo na zadovoljavajući način. Iz tog razlo-ga, služba Ključnih kupaca Tržišta RH provodi kontinuiranu edukaciju svojih key account managera. Nakon što je prošle godine ekipa key account managera sudjelovala na radioni-ci ”Vođenje ključnih kupaca”, ove godine nastavilo se s aktu-alnom temom ”Poslovno pregovaranje”. Jedna od takvih ra-dionica/seminara održana je u Biogradu na temu ”Poslovno pregovaranje s kupcima”. Na dvodnevnoj radionici desetak menadžera ključnih kupaca iz Hrvatske i tri iz Slovenije ak-tivno je sudjelovalo u procesu pregovaranja svladavajući sve faze tog procesa, od faze uspostavljanja odnosa, analiziranja, ocjenjivanja i na kraju odlučivanja u neposrednom pregovara-nju. Osim navedenog, key account manageri su dobili nova saznanja i o strategijama pregovaranja - rekla nam je Mari-jana Mihalić-Balog, pomoćnca direktora službe Ključnih ku-paca Tržišta RH.

- Ova edukacija vezana uz poslovno pregovaranje meni kao key account manageru, svojim praktičnim primjerima po-maže u svakodnevnom radu s ključnim kupcima. Svakod-nevno smo izloženi pregovaranju s kupcima kako bismo po-stigli što bolje uvjete za naše proizvode, te ih ponudili potro-šačima na što kvalitetniji način. Upravo način kako se odvija-ju edukacije, a to su primjeri iz prakse i svakodnevnog rada, meni i mojim kolegama dozvoljavaju da se koristimo isku-stvima drugih, te na taj način možemo kreirati svoj osobni stil rada s ključnim kupcima. S obzirom da ”čovjek uči dok je živ!”, potrebno je konstantno podizati razinu svog znanja, a ovaj način educiranja nam u tome i te kako pomaže - rekao nam je jedan od sudionika seminara Alenko Vavro, key acco-unt manager Tržišta RH.

Edukaciju je održala tvrtka Mercuri International d.o.o. iz Zagreba s kojom Podravka surađuje na području edukacije o raznim temama. V. Indir

Ra­di­o­ni­ca­ Po­dra­vki­ni­h me­na­dže­ra­ za­ ključne­ kupce­ u Bi­o­gra­du

Na­ ko­pri­vni­čko­m Gra­dsko­m sta­di­o­nu o­kupi­lo­ se­ re­ko­rdni­h 5,5 ti­su­ća­ Sla­ve­no­vi­h i­ Di­na­mo­vi­h na­vi­ja­ča­, no­ za­ sve­ ni­je­ bi­lo­ mje­sta­ pa­ su mno­gi­ uta­kmi­cu pra­ti­li­ i­ na­ ve­li­ko­m vi­de­o­zi­du u ce­ntru gra­da­

Na­ trgu je­ pri­je­ uta­kmi­ce­ o­rga­ni­zi­ra­n za­ba­vni­ pro­gra­m i­ ni­z za­ba­v­ni­h i­ga­ra­, a­ po­sli­je­ uta­kmi­ce­ na­vi­ja­či­ma­ je­ po­di­je­lje­no­ na­ ti­suće­ ko­­ba­si­ca­ i­ ča­š­a­ pi­va­

U sja­jno­m spo­rtsko­m o­zra­čju uz ko­nfe­te­ i­ va­tro­me­t no­go­me­ta­š­i­ Di­na­ma­ pro­sla­vi­li­ su ”Ra­buzi­no­vo­ sunce­”

Ia­ko­ su o­di­gra­li­ o­dli­čnu uta­kmi­cu, Sla­ve­na­š­i­ su se­ mo­ra­li­ za­do­vo­lji­ti­ sre­brni­m me­da­lja­ma­

Pre­dsje­dni­k Po­dra­vki­ne­ Upra­ve­ Da­rko­ Ma­ri­na­c na­ uta­kmi­cu je­

do­ve­o­ i­ unuka­

Piše: Boris FabijanecSnimio: Nikola Wolf

Dugo će Koprivnica pamti-ti datum 26. svibnja, kada je prvi puta u stogodišnjoj

povijesti Slaven Belupa - pod no-vopostavljenim reflektorima - odi-grana uzvratna utakmica finala Kupa protiv zagrebačkog Dina-ma. Nažalost, Kup i ”Rabuzinovo sunce” otišli su u Zagreb, ali igra, zalaganje, volja i vjera Slavenovih nogometaša nikoga od 5.500 po-sjetitelja na koprivničkom Grad-skom stadionu nisu ostavili ravno-dušnim. Spektakl se mogao gleda-ti i na malim, a na Zrinskom trgu i na velikom ekranu i sigurno će se takvo nogometno ozračje još du-go pamtiti. Bez obzira na osvoje-no srebro, Slavenaši su ušli u pre-tkolo Kupa UEFA pa se nadamo da će još biti ovakvih nogometnih fešti u Koprivnici, posebice ako Slavenaši nalete na neki atrakti-van europski klub.

I dok su svi uživali u utakmici te popratnim sadržajima vezanim za

nju i oko nje, brojni ljudi i volonte-ri iz Podravke, Belupa, Grada i Žu-panije te nogometnog kluba odra-dili su lavovski dio priče oko orga-nizacije nogometnog spektakla. Prvo je trebalo pripremiti stadion za do sada najveću posjećenost u povijesti kluba, više od 5.500 na-vijača, a sigurno je još toliko lju-di htjelo uživo pratiti utakmicu. Postavljene su montažne tribine na jugu i sjeveru, preuređena je VIP loža te mjesta za novinare ko-jih je, uzgred rečeno, bilo kao ni-kada do sada iz gotovo svih hr-vatskih redakcija. U postavljanju montažnih tribina te općenito u ”šminkanju” stadiona vrlo angaži-rani su bili radnici iz Podravkinog Održavanja. Uz to, postavljen je i šator za mnogobrojne goste ko-ji su se u njemu te u ”Plavom salo-nu” mogli okrijepiti prije i nakon utakmice. Naravno, ponudu jela i pića budno su nadzirali Podrav-kini gastro promotori, konobari i brojne simpatične hostese. Biti gost na utakmici finala zapravo je bila stvar prestiža, jer svi oni ko-

ji nešto znače u hrvatskom nogo-metu toga dana bili su u Koprivni-ci. Uz uspješnu organizaciju broj-nih zbivanja na i oko stadiona, vri-jedni organizatori su uložili puno truda da se i nekoliko tisuća Kopri-vničanaca i njihovih gostiju dobro zabavlja uoči, tijekom i nakon uta-kmice. Organizirane su brojne na-gradne igre u kojima je glavna na-grada bila zlata vrijedna ulaznica za utakmicu te poklon paketi Po-dravke. Za štimung na trgu pobri-nuli su se Žiga i Bandisti, a na-kon utakmice i Soul Fingersi. Sva ta događanja na Zrinskom trgu umješno i duhovito je vodio Da-vor Dretar-Drele kojemu se u ne-koliko direktnih javljanja sa stadi-ona priključio uvijek simpatični Darko Janeš. A na stadionu se pu-blika mogla zabaviti u poluvreme-nu gledajući koprivničke mažore-tkinje i plesnu skupinu Jump. Na-ravno, vrhunac stadionskih do-gađanja bila je dodjela srebrnih i zlatnih odličja nogometašima, po-tom ”Rabuzinovog sunca” te spe-ktakularni vatromet i konfete iz to-

pova. Veličanstvena slika na kraju sjajne nogometne predstave ko-ju su prikazali nogometaši Slaven Belupa i Dinama.

Nakon stadionske fešte navija-či oba kluba krenuli su na Zrin-ski trg, gdje je u rekordnom vre-menu podijeljeno 3.000 pari ko-basica i 3.500 čaša piva. Uslijedila je bakljada Bad Blue Boysa i kon-cert Soul Fingersa. Naravno, sla-vlje Dinamovaca i Slavenaša na-stavljeno je po brojnim koprivni-čkim kafićima i u diskoteci Ho-llywood.

Bez obzira što Slavenaši nisu osvojili hrvatski Kup, koprivni-čki klub može biti ponosan, ne samo na nogometnu predstavu, već i na odličnu organizaciju no-gometne fešte koja će sigurno ostati upisana zlatnim slovima

u bogatoj stogodišnjoj povijesti Slaven Belupa. Čestitke na sjaj-noj organizaciji završnice Hr-vatskog nogometnog kupa, ali i na ukupnim rezultatima posti-gnutim u ovoj nogometnoj sezo-ni pristigle su u Slaven Belupo iz sjedišta Hrvatskog nogome-tnog saveza. Vodstvu i igračima Slaven Belupa pripadaju najviše čestitke za visok plasman u ligi i u finale Kupa, ali i za izgradnju velikog igrališta s umjetnom tra-vom i rasvjete na stadionu, sto-ji u priopćenju koje potpisuju predsjednik Vlatko Marković i glavni tajnik Zorislav Srebrić. Kako je naglašeno, sve to ne bi bilo ostvareno bez jedinstva Uprave, stožera, igrača, te Gra-da i Županije, te naravno Po-dravke i Belupa. n

Da­tum Vri­je­dno­sni­ca­ Ci­je­na­ Pro­me­t23. 5. 2007 PODR­R­A 590,00 3,725.147,9724. 5. 2007 PODR­R­A 584,00 10,540.160,5725. 5. 2007 PODR­R­A 580,00 2,599.316,9028. 5. 2007 PODR­R­A 575,00 3,278.707,6829. 5. 2007 PODR­R­A 570,00 2,906.488,1830. 5. 2007 PODR­R­A 584,00 551.965,52

PODR-R-A 23-30.05.2007.

560,00

565,00

570,00

575,00

580,00

585,00

590,00

595,00

5/23/07 5/25/07 5/29/07

Cijena

0

2,000.000

4,000.000

6,000.000

8,000.000

10,000.000

12,000.000

Promet

Promet

Cijena

� Broj 1841 • Petak, 1. lipnja 2007. �Broj 1841 • Petak, 1. lipnja 2007.

Na 30. ju­bi­lar­nom Fe­sti­­valu­ tambu­r­aške­ gla­zbe­ u­ Osi­je­ku­ Tambu­­

r­aški­ or­ke­star­ KUD­a Podr­av­ka ponovno je­ osvoji­o zlatnu­ plake­tu­ ”Tambu­r­a Paje­ Kolar­i­­ća”. U godi­ni­ kada naš or­ke­star­ obi­lje­žava 25. oblje­tni­cu­ posto­janja i­ dje­lovanja de­ve­ta po r­e­­du­ Zlatna plake­ta sti­gla je­ kao najlje­pša nagr­ada za sve­ te­ go­di­ne­ konti­nu­i­r­anog u­spje­šnog r­ada kako članova or­ke­str­a, ta­ko i­ nje­govog vodi­te­lja Kr­e­še­ Lu­kači­ća koji­ je­ na če­lu­ or­ke­­str­a od osnu­tka.

Programska raznolikostOku­plje­ni­ mladi­ e­ntu­zi­jasti­

u­ Tambu­r­aškom or­ke­str­u­ pr­i­­doni­je­li­ su­ vr­lo br­zom u­mje­­tni­čkom napr­e­tku­ or­ke­str­a i­ svr­stali­ se­ me­đu­ najkvali­te­tni­­je­, vr­hu­nske­ hr­vatske­ amate­r­­ske­ tambu­r­aške­ or­ke­str­e­. O to­me­ svje­doče­ br­ojna pr­i­znanja i­ nagr­ade­:

1983. godi­ne­, samo godi­nu­ nakon nastanka, na 11. Fe­sti­­valu­ tambu­r­aške­ glazbe­ u­ Osi­­je­ku­ or­ke­star­ je­ nagr­ađe­n Po­se­bnom nagr­adom za pr­ai­zve­­dbu­ skladbe­ ”Poe­ma e­r­oi­ca” Adalbe­r­ta Mar­kovi­ća. Na 12 i­ 13. fe­sti­valu­ or­ke­star­ je­ dobi­­tni­k br­ončani­h plake­ta ”Tam­bu­r­e­ Paje­ Kolar­i­ća” da bi­ na 14 i­ 15. fe­sti­valu­ dobi­o sr­e­br­­ne­ plake­te­. Na 18. Fe­sti­valu­ (1995.) or­ke­star­ osvaja zlatnu­ plake­tu­ ”Tambu­r­a Paje­ Kola­r­i­ća” i­ taj u­spje­h ponavlja na svi­m fe­sti­vali­ma odr­žani­m do danas tako da se­ ponosi­ s u­ku­­pno de­ve­t osvoje­ni­h zlatni­h plake­ta ”Tambu­r­a Paje­ Kolar­i­­ća”, a ti­m plake­tama dodaje­ i­ osvoje­nu­ Plake­tu­ ”dr­. Josi­p An­dr­i­ć” za najbolje­ odsvi­r­anu­ pr­a­i­zve­dbu­ na osje­čkom fe­sti­valu­ 2002. godi­ne­.

Pr­ogr­am or­ke­str­a odi­še­ se­r­i­­oznošću­, a to se­ oči­tu­je­ u­ i­zvo­đe­nju­ skladbi­ ve­li­ki­h str­ani­h i­ domaći­h skladate­lja (A. Ru­­bi­nste­i­n, G. Bi­ze­t, J. Br­ahms, L. Bocche­r­i­ni­, J. Offe­nbach, P. Mascagni­, T. Vi­doši­ć, H. Bo­r­e­ni­ć, A. Mar­kovi­ć, J. Nji­koš,

R. Rajte­r­, F. Ku­hač, J. Andr­i­ć, J. Kaplan i­ mnogi­ dr­u­gi­). Ni­­je­ zabor­avlje­na du­hovna gla­zba, kvali­te­tna glazba lakše­g žanr­a i­ i­zvor­na nar­odna gla­zba. Upr­avo ta pr­ogr­amska r­a­znoli­kost otkr­i­va pr­ave­ kvali­te­­te­ naše­g or­ke­str­a. Br­ojno član­stvo u­ or­ke­str­u­ i­ br­ojni­ nastu­­pi­ svje­doče­ o ve­li­koj lju­bavi­ pr­e­ma tambu­r­i­ i­ li­je­poj glazbi­, a i­z te­ lju­bavi­, ozbi­ljnog pr­i­stu­­pa r­adu­, i­nte­r­e­sa i­ tale­nta nje­­govi­h članova te­ str­u­čnog r­a­da di­r­i­ge­nta pr­oi­zlazi­ i­ kvali­te­­ta koja je­ pr­e­poznata i­ mnogo pu­ta nagr­ađe­na.

Neumoran rad Kreše LukačićaUz natje­canja, or­ke­star­ se­

afi­r­mi­r­ao i­ br­ojni­m konce­r­ti­­ma i­li­ mu­zi­ci­r­aju­ći­ u­z dr­u­ge­ ansamble­ i­ soli­ste­ na r­azli­či­­ti­m pr­i­r­e­dbama pr­e­ze­nti­r­aju­­ći­ bogatu­ svje­tovnu­ i­ du­hovnu­ glazbe­nu­ li­te­r­atu­r­u­ u­ mnogi­m gr­adovi­ma i­ mje­sti­ma ši­r­om Hr­vatske­ i­ u­ i­noze­mstvu­, o če­­mu­ govor­e­ br­ojni­ pr­ogr­ami­, osvr­ti­, napi­si­ i­ pr­i­znanja.

U tom u­mje­tni­čkom r­adu­ i­ u­spje­si­ma najve­će­ zaslu­ge­ i­ma di­r­i­ge­nt or­ke­str­a Kr­e­šo Lu­ka­či­ć, koji­ ne­u­mor­no r­adi­ s or­ke­­str­om od samog osnu­tka pr­e­­nose­ći­ svoje­ ve­li­ko i­sku­stvo, znanje­ i­ tale­nt na mlade­ svi­­r­ače­ te­ na taj nači­n posti­že­ vr­­

hu­nske­ u­mje­tni­čke­ r­e­zu­ltate­. A na u­pi­t da li­ je­ zadovoljan nastu­pom i­ novom Zlatnom plake­tom, di­r­i­ge­nt Kr­e­šo Lu­ka­či­ć kr­atko je­ odgovor­i­o: ­ Mo­že­mo i­ bolje­!

Tambu­r­aški­ or­ke­star­ KUD­

a Podr­avka u­ Osi­je­ku­ je­ svi­r­ao Bar­oknu­ u­ve­r­ti­r­u­ op. 92 Hu­ga Bor­e­ni­ća, pr­ai­zve­dbu­ Hu­mo­r­e­ska Adalbe­r­ta Mar­kovi­ća, zati­m skladbe­ Pe­r­e­ Gotovca i­ Vi­li­ Čakle­ca, a soli­sti­ca je­ bi­la Je­le­na Mar­ti­nče­vi­ć. n

Ve­li­čanstve­ni­ u­gođaj du­­pkom i­spu­nje­nog Gr­ad­skog stadi­ona doče­kao

je­ nogome­taše­ Slave­n Be­lu­­pa i­ Di­nama na u­zvr­atnoj u­ta­kmi­ci­ fi­nala Hr­vatskog nogo­me­tnog ku­pa. Vi­še­ od 5.500

sr­e­tni­ka koji­ su­ nabavi­li­ u­la­zni­ce­ svje­doči­li­ su­ pr­voj u­ta­kmi­ci­ pod r­asvje­tom u­ stogo­di­šnjoj povi­je­sti­ kopr­i­vni­čkog nogome­ta. Dvi­je­ montažne­ tr­i­­bi­ne­ postavlje­ne­ su­ i­za golova. Na sje­ve­r­noj su­ bi­li­ domaći­ na­vi­jači­, na ju­žnoj oko 600 navi­ja­ča Di­nama Bad Blu­e­ Boysa. U sve­ćanoj loži­ vi­soki­ gosti­ i­z hr­­vatskog poli­ti­čkog, gospodar­­skog i­ spor­tskog ži­vota ­ i­za­slani­k pr­e­dsje­dni­ka RH Bor­i­s Špr­e­m, potpr­e­dsje­dni­k Vlade­ Dami­r­ Polanče­c, pr­e­dsje­dni­k HNS­a Vlatko Mar­kovi­ć, i­zbor­­ni­k hr­vatske­ nogome­tne­ r­e­pr­e­­ze­ntaci­je­ Slave­n Bi­li­ć s pomo­ćni­ci­ma Ni­kolom Ju­r­če­vi­će­m i­ Robe­r­tom Pr­osi­ne­čki­m, gr­ado­nače­lni­ci­ Kopr­i­vni­ce­ Zvoni­mi­r­ Mr­ši­ć i­ Zagr­e­ba Mi­lan Bandi­ć, pr­e­dsje­dni­k Upr­ave­ Podr­avke­

Dar­ko Mar­i­nac i­ članovi­ Upr­a­ve­ te­ pr­e­dsje­dni­ci­ Slave­n Be­lu­­pa Stani­slav Bi­ondi­ć i­ Di­nama Mi­r­ko Bar­i­ši­ć.

Di­namo je­ u­ Kopr­i­vni­cu­ sti­­gao s mi­ni­malnom pobje­dom od 1:0 i­z pr­ve­ u­takmi­ce­ u­ Za­

gr­e­bu­, a tr­e­ne­r­ Br­anko Ivanko­vi­ć i­zve­o je­ u­ ovom tr­e­nu­tku­ najjači­ sastav. Elvi­s Scor­i­a, koji­ je­ u­ ti­sku­ na dan u­takmi­ce­ naja­vi­o da odlazi­ i­z Slave­n Be­lu­pa, ni­je­ mogao r­aču­nati­ na ozli­je­­đe­nog Zahor­u­, koje­ga je­ zami­­je­ni­o Poljak.

Utakmi­ca je­ poče­la pr­i­ti­skom gostu­ju­ći­h nogome­taša te­ Di­na­mo u­ 5. mi­nu­ti­ pr­i­je­ti­ pr­e­ko Mo­dr­i­ća, koji­ kao br­zi­ vlak pr­olazi­ po li­je­voj str­ani­, ali­ obr­ana Sla­ve­naša či­sti­ na vr­i­je­me­. Dvi­je­ mi­nu­te­ kasni­je­ u­zvr­aćaju­ Kopr­i­­vni­čanci­. Posave­c je­ u­posli­o Bo­dr­u­ši­ća či­ji­ u­dar­ac br­ani­ Lon­čar­i­ć, a na odbi­je­nu­ loptu­ natr­­čava Vr­u­či­na i­ pogađa vanjski­ di­o mr­e­že­. Di­namo je­ i­mao i­ni­­ci­jati­vu­, ali­ dale­kome­tni­ poku­­šaji­ Sammi­r­a i­ Modr­i­ća ni­su­ bi­­li­ pr­e­ci­zni­. U 18. mi­nu­ti­ tu­kao

je­ ne­pr­e­ci­zno Poldr­u­gač, a Mu­­mle­k je­ poku­šao glavom skr­e­nu­­ti­ taj u­dar­ac, no bi­o je­ pr­e­kr­a­tak. Tomi­ć je­ bi­o najr­aspolože­­ni­ji­ u­ gostu­ju­ći­m r­e­dovi­ma, u­ 26. mi­nu­ti­ nje­gov u­dar­ac s r­u­ba 16­e­r­ca obr­ani­o je­ Ni­koloski­. Pr­i­godu­ u­takmi­ce­ i­mali­ su­ Sla­ve­naši­ u­ 33. mi­nu­ti­. Ni­koloski­

je­ i­spu­cao du­gu­ loptu­ na Vr­u­­či­nu­, koji­ se­ oslobodi­o pr­atnje­ Schi­lde­nfe­lda i­ onda i­z bli­zi­ne­ pogodi­o li­je­vu­ vr­atni­cu­, a odbi­­je­nu­ loptu­ por­e­d gola poslao je­ Poljak. Di­namo je­ opasno u­z­vr­ati­o u­ 39. mi­nu­ti­, kada je­ To­mi­ć u­baci­o i­z ku­ta, a Schi­lde­n­fe­ld tu­kao glavom, no Ni­kolo­ski­ je­ sjajnom r­e­akci­jom spasi­o svoju­ mr­e­žu­ i­ na polu­vr­i­je­me­ se­ oti­šlo s r­e­zu­ltatom 0:0.

Na poče­tku­ nastavka ni­je­ bi­­lo pr­omje­na, a Slave­naši­ su­ za­i­gr­ali­ čvr­šće­ i­ akti­vni­je­. Me­đu­­ti­m, dvi­je­ opasne­ si­tu­aci­je­ pr­i­­r­e­di­li­ su­ Di­namovci­, ali­ Sam­mi­r­ i­ Edu­ar­do ni­su­ na vr­i­je­me­ sti­gli­ do lopte­ pr­e­d vr­ati­ma Ni­­koloskog. U 55. mi­nu­ti­ Sammi­r­ je­ pr­ošao sam po li­je­voj str­ani­ i­ s de­se­tak me­tar­a u­pu­ti­o u­da­r­ac i­znad gr­e­de­. Još dva pu­­

ta zapr­i­je­ti­o je­ Modr­i­ć, ali­ ne­­pr­e­ci­zno.

I onda e­r­u­pci­ja odu­še­vlje­nja na kopr­i­vni­čkom stadi­onu­ u­ 67. mi­nu­ti­, kada je­ su­dac Be­be­k pokazao na bi­je­lu­ točku­ nakon što je­ Schi­lde­nfe­ld u­ svom ka­zne­nom pr­ostor­u­ povu­kao Vr­u­­či­nu­, koje­m je­ pr­e­thodno pr­e­ci­­znu­ loptu­ dodao Mu­mle­k. Ka­pe­tan Slave­naša smi­r­e­no i­ si­­gu­r­no je­ i­zve­o u­dar­ac s bi­je­le­ točke­ i­ pogodi­o za 1:0, a br­ojni­ su­ domaći­ navi­jači­ e­u­for­i­čno pr­oslavi­li­ vodstvo pr­oti­v ve­li­­kog favor­i­ta i­z Zagr­e­ba. Nakon vodstva, Slave­n Be­lu­po se­ or­i­­je­nti­r­ao na obr­anu­ i­ povr­e­me­­ne­ pr­i­je­tnje­ i­z kontr­anapada, ali­ pr­ava tr­age­di­ja za domaće­ i­gr­ače­ i­ navi­jače­ dogodi­la se­ u­ 89. mi­nu­ti­. Nakon je­dnog u­pi­­tnog pr­e­kr­šaja, Je­r­te­c je­ u­baci­o i­z slobodnog u­dar­ca s de­sne­ str­ane­, a Schi­lde­nfe­ld je­ i­spr­a­vi­o sve­ svoje­ pogr­e­ške­ i­ glavom poslao loptu­ pod gr­e­du­ za kona­čni­h 1:1. Udar­ac je­ bi­o ne­obr­a­nji­v čak i­ za odli­čno r­aspolože­­nog Ni­koloskog. Tako se­ Di­na­mo i­zvu­kao u­ poslje­dnji­ tr­e­n i­ i­zbje­gao lu­tr­i­ju­ je­danae­ste­r­aca te­ osvoji­o Ku­p, a Slave­novi­m i­gr­ači­ma za u­tje­hu­ su­ ostale­ sr­e­­br­ne­ me­dalje­ i­ i­zlazak u­ Ku­p UEFA. Me­dalje­ kopr­i­vni­čki­m i­ zagr­e­bački­m nogome­taši­ma podi­je­li­o je­ Vlatko Mar­kovi­ć, a Di­namovom kape­tanu­ Edu­ar­­du­ ”Rabu­zi­novo su­nce­” pr­e­dao je­ Bor­i­s Špr­e­m. Odli­čni­ or­gani­­zator­i­ u­takmi­ce­ pobr­i­nu­li­ su­ se­ i­ za atr­akti­van vatr­ome­t i­ konfe­­te­ pa je­ tako fi­nale­ Ku­pa zavr­ši­­lo na zai­sta ve­li­čanstve­n nači­n. Pr­oti­v Di­nama za Slave­n Be­lu­­po su­ i­gr­ali­: Ni­koloski­, Poldr­u­­gač, Rade­lji­ć, Kr­i­sti­ć, Bodr­u­ši­ć, Sopi­ć, Bošnjak, Posave­c, Mu­­mle­k, Poljak i­ Vr­u­či­na. n

Pr­osje­čan čovje­k vje­r­u­je­ da pr­e­hr­ana u­te­me­lje­na na me­su­ može­ pr­u­ži­ti­

hr­anji­ve­ tvar­i­ potr­e­bne­ za do­br­o zdr­avlje­. Ima li­ u­ tom vje­­r­ovanju­ zdr­avstve­nog opr­avda­nja? Pr­e­mda su­ znanstve­ni­ci­ klasi­fi­ci­r­ali­ me­so kao pr­vokla­snu­ bje­lanče­vi­nu­, i­pak ve­li­ke­ koli­či­ne­ konzu­mi­r­anog me­sa mogu­ bi­ti­ šte­tne­ za or­gani­­zam. Dobr­o je­ i­staknu­ti­ da i­ bje­lanče­vi­ne­ i­z ne­­me­sne­ hr­a­ne­ mogu­ bi­ti­ odgovar­aju­ći­ na­domje­stak za me­sne­ bje­lanče­­vi­ne­, pose­bno ako i­m se­ doda­

ju­ u­mje­r­e­ne­ koli­či­ne­ bje­lanče­­vi­na i­z mli­je­ka i­ jaja.

Bje­lanče­vi­ne­ su­ ne­ophodne­ za ži­vot. Or­gani­zam i­h kor­i­sti­ za i­zgr­adnju­ i­ obnavljanje­ or­ga­na, kože­, mi­ši­ća i­ dr­u­gi­h str­u­­ktu­r­a u­ ti­je­lu­. Je­dan di­o bje­la­če­vi­na or­gani­zam može­ sam pr­oi­zvodi­ti­, dok dr­u­ge­ mor­a dobi­vati­ pu­te­m hr­ane­.

Bje­lanče­vi­na i­z me­sa je­ kom­ple­tna je­r­ sadr­ži­ svi­h osam bi­­tni­h ami­noki­se­li­na. Bi­ljna hr­a­na su­ ne­komple­tne­ bje­lanče­vi­­ne­, je­r­ i­m ne­dostaje­ je­dna i­li­ vi­še­ takvi­h ami­noki­se­li­na. To se­ može­ popr­avi­ti­ odgovar­aju­­ći­m kombi­naci­jama bi­ljni­h bje­­lanče­vi­na.

Pr­e­hr­ana koja sadr­ži­ pr­e­ko­mje­r­ne­ koli­či­ne­ me­sa i­ma ne­­ki­h ne­dostataka. U pr­vom r­e­­du­ to su­ pr­e­komje­r­ne­ kalor­i­je­ koje­ potje­ču­ od zasi­će­ni­h ma­snoća s koji­ma je­ me­so dobr­o “namašće­no”. Poslje­di­ca toga je­ sklonost de­bljanju­; 40 posto

masnoća u­ našoj pr­e­hr­ani­ do­lazi­ od me­sa. Te­ zasi­će­ne­ ma­snoće­ pr­oi­zvode­ i­ kole­ste­r­ol.

Konzu­me­nti­ me­sa mogu­ pati­ti­ od zače­plje­nosti­. Ne­ki­ str­u­čnjaci­ naglašavaju­ zdr­av­stve­ne­ kor­i­sti­ ako se­ konzu­mi­­r­anje­ me­sa r­e­du­ci­r­a za je­dnu­ tr­e­ći­nu­. Imaju­ći­ u­ vi­du­ dopr­i­­nos ži­voti­njski­h masti­ patolo­ški­m pr­omje­nama na kr­vni­m ži­lama, li­je­čni­ci­ kažu­ da bi­ to smanje­nje­ koli­či­ne­ konzu­mi­­r­anog me­sa značajno pr­i­do­ni­je­lo pr­e­ve­nci­ji­ sr­čani­h obo­lje­nja.

Me­đu­ti­m, mnogi­ nu­tr­i­ci­oni­­sti­ još u­vi­je­k ni­su­ potpu­no u­vje­r­e­ni­ u­ su­pe­r­i­or­nost ve­ge­ta­r­i­janstva. Oni­ i­sti­ču­ da odr­e­đe­­ne­ ve­ge­tar­i­janske­ di­je­te­ mogu­ dove­sti­ do ozbi­ljni­h pr­e­hr­am­be­ni­h pr­oble­ma. Na pr­i­mje­r­, str­i­ktna makr­obi­otska di­je­ta (te­me­lje­na u­ve­li­ke­ na sme­đoj r­i­ži­), može­ dove­sti­ do skor­­bu­ta (avi­tami­noza zbog ne­do­

statka vi­tami­na C), ane­mi­je­, ne­dostatka kalci­ja, pr­e­komje­r­­ne­ mr­šavosti­ i­ gu­bi­tka bu­br­e­­žne­ fu­nkci­je­. Dr­u­ge­ je­dnako ne­r­azbor­i­te­ ve­ge­tar­i­janske­ di­­je­te­ r­e­zu­lti­r­ale­ su­ be­r­i­be­r­i­ bo­le­šću­, r­ahi­ti­som, pe­lagr­om i­ ozbi­ljni­m ne­dostatkom vi­ta­mi­na. Ve­ge­tar­i­janci­ma je­ sva­kako pr­e­por­u­člji­vo u­zi­mati­ vi­­tami­n B.

Ipak, či­tav ni­z pr­e­hr­ambe­ni­h stu­di­ja je­ zaklju­či­lo da ve­ge­tar­i­­janci­ koji­ u­zi­maju­ odgovar­aju­­ću­ hr­anu­ mogu­ zadovolji­ti­ svo­je­ potr­e­be­ za bje­lanče­vi­nama i­ kalor­i­jama.

Me­đu­ti­m, pi­tanje­ i­ dalje­ osta­je­: je­ li­ ve­ge­tar­i­janska pr­e­hr­a­na zdr­avi­ja od me­sne­ pr­e­hr­a­ne­? Nu­tr­i­ci­oni­sti­ma još u­vi­je­k ostaje­ da se­ slože­ oko odgovo­r­a. A do tada vr­i­je­di­ star­o pr­a­vi­lo: ne­ka pr­e­hr­ana bu­de­ r­a­znovr­sna, dakle­ i­ me­sna, ali­ u­ ni­če­mu­ se­ ne­ smi­je­ pr­e­tje­r­i­­vati­! n

JELOVNIK 4. 6. ponedjeljak: - Varivo grah s tjesteninom, kobasice, salata 5. 6. utorak: - Pureći paprikaš, tjestenina, salata 6. 6. srijeda: - Pohana svinjetina, dinstani krumpir, salata11. 6. ponedjeljak: - Varivo mahune, hrenovke, voće12. 6. utorak: - Svinjetina u grašku, pirjana riža, salata13. 6. srijeda: - Kotlet na samoborski, krumpir pire, salata14. 6. četvrtak: - Junetina u saftu, tjestenina, salata15. 6. petak: - Mađarski gulaš, kolač

KINOPREDSTAVE

31. 5. - 6. 6. “SAVRŠENI STRANAC”, američki triler - u 17 i 19 sati

31. 5. - 6. 6. “PIRATI S KARIBA: NA KRAJU SVIJETA”,

američki pustolovni - u 21 sat

3. 6. (nedjelja) “PIRATI S KARIBA: NA KRAJU SVIJETA” u 11 sati (matineja)

Kino Velebit u Koprivnici

Jedemo li previše mesa?

SPORT Hrvatski nogometni kup - finale, uz­vratna utakmica

OBAVIJESTI∆

LIJEČNIK ZA VAS∆

Pi­še­: dr. Ivo Belan

∆

SLA­VEN BELU­PO - DINA­MO 1:1 (0:0)

Tambu­raši Podravke ponovno zlatni!

Prodaja deterdžentaOdje­l pr­i­godne­ pr­odaje­ obavje­štava r­adni­ke­ Podr­avke­ da or­gani­­zi­r­a pr­odaju­ de­te­r­dže­nata pr­oi­zvođača Saponi­a Osi­je­k, u­z mo­gu­ćnost plaćanja na 3 r­ate­ pu­te­m u­ste­ga na plaći­:A) De­te­r­dže­nt FAKS aqu­amar­i­ne­, paki­r­anje­ 10 kg, 95,16 kn/pa­ki­r­anje­B) De­te­r­dže­nt RUBEL, paki­r­anje­ 10 kg, 85,40 kn/paki­r­anje­C) Ome­kši­vač Or­ne­l Romance­, paki­r­anje­ 5 li­tar­a, 35,38 kn/pa­ki­r­anje­D) Or­ne­l 4 x conce­ntr­at Calmi­ng, paki­r­anje­ 5 li­tar­a, 58,56 kn/paki­r­anje­E) Ti­pso e­xtr­a, paki­r­anje­ 5 li­tar­a, 38,43 kn/paki­r­anje­F) Li­kvi­ au­tomat tabs 4u­1(32 kom), paki­r­anje­ 44,00 ku­ne­.Zai­nte­r­e­si­r­ani­ r­adni­ci­ za ku­pnju­ mogu­ se­ pr­e­dbi­lje­ži­ti­ najkasni­je­ do 8. 6. 2007. na te­l. 651­781 i­ 651­954 i­li­ na e­ mai­l: mi­r­jana.cahu­ne­k@podr­avka.hr­

Jubilarni 30. festival tamburaške glaz­be u Osijeku

U Koprivnici održan malonogometni turnir Prodaje Hrvatska i druženje prodajne operative

Favoriti iz­ Centrale 1 potpuno su z­akaz­ali, a pobjedu je odnijela ekipa iz­ Dalmacije

Na u­mje­tnoj tr­avi­ kopr­i­­vni­čkog Gr­adskog sta­di­ona odr­žan je­ 25.

svi­bnja malonogome­tni­ tu­r­­ni­r­ Podr­avki­ne­ Pr­odaje­ Hr­vat­ska, svoje­vr­sni­ te­am­bu­i­ldi­ng pr­odajne­ ope­r­ati­ve­. Oku­pi­le­ su­ se­ e­ki­pe­ i­z svi­h pr­odajni­h r­e­gi­ja da pokažu­ što znaju­. Uoči­ tu­r­ni­r­a koje­ga su­ pr­ati­­

li­ br­ojni­ navi­jači­, me­đu­ koji­­ma je­ bi­o i­ pr­e­dsje­dni­k Upr­a­ve­ Dar­ko Mar­i­nac te­ člano­vi­ Mi­r­oslav Vi­tkovi­ć i­ Dr­agan Habdi­ja, najbolje­ na i­nte­r­­ni­m kladi­oni­cama su­ koti­r­a­li­ majstor­i­ nogome­tne­ lopte­ i­z e­ki­pe­ Ce­ntr­ala 1 pr­e­dvođe­­ni­ di­r­e­ktor­om Pr­odaje­ Hr­vat­ska Mar­i­nom Pu­car­om. Na­

r­avno, u­ e­ki­pi­ je­ bi­lo još ne­­koli­ko i­staknu­ti­h pr­odajni­h i­ komu­ni­kati­vni­h di­r­e­ktor­a po­pu­t br­aće­ Ši­mu­novi­ć, te­ Mi­­lana Šar­li­je­ ­ sve­ u­ sve­mu­, e­ki­­pa je­ bi­la sastavlje­na od zvu­­čni­h i­me­na u­ dome­ni­ malo­ga nogome­ta. No, oni­ su­ ve­ć na star­tu­ pokle­knu­li­, a najve­­će­ i­zne­nađe­nje­ tu­r­ni­r­a bi­la je­

pr­odajna e­ki­pa i­z Dalmaci­je­ koja je­ u­ fi­nalu­ pobi­je­di­la r­e­­zu­ltatom 2:1 e­ki­pu­ Ce­ntr­ale­ 2 koja je­ pak bi­la sastavlje­na manje­­vi­še­ od kopr­i­vni­čki­h nogome­taša. Koli­ko je­ natje­­canje­ bi­lo ozbi­ljno, dokazu­­ju­ još u­vi­je­k ne­ke­ ne­pr­ovje­r­e­­ne­, ali­ i­pak javnosti­ dostu­pne­ i­nfor­maci­je­ da je­ bi­lo br­ojni­h

poku­šaja namje­štanja r­e­zu­lta­ta, mobi­nga i­ još ne­ki­h ne­ baš pr­e­časni­h r­adnji­ str­ani­h spor­­tu­. Poku­šalo se­ mani­pu­li­r­ati­ i­ s navi­jači­ma, ali­ sr­e­ćom što je­ pr­e­dsje­dni­k Upr­ave­ bi­o na tr­i­bi­nama te­ su­ takvi­ poku­šaji­ na vr­i­je­me­ osu­je­će­ni­.

Nar­avno, sve­ ovo do sada napi­sano bi­lo je­ u­ žar­u­ bor­­

be­ i­ šale­, je­r­ poanta ovog ma­lonogome­tnog tu­r­ni­r­a bi­lo je­ dr­u­že­nje­ pr­odajne­ ope­r­ati­ve­ Hr­vatske­, koje­ se­ nakon u­ta­kmi­ca i­ pr­oglaše­nja najbolji­h (a tu­ je­ pak bi­lo odr­e­đe­ni­h te­hni­čki­h pr­oble­ma oko na­gr­ada) odu­ži­lo do kasni­h no­ćni­h sati­.

B. F.

Hr­vači­ Podr­avke­ nasta­vljaju­ s u­spje­šni­m r­e­zu­l­tati­ma ­ sa svi­h natje­ca­

nja vr­aćaju­ se­ s me­daljama. Na pr­ve­nstvu­ Hr­vatske­ za mlađe­ dje­čake­ u­ Zagr­e­bu­ Podr­avki­ni­ hr­vači­ osvoji­li­ su­ dva pr­va mje­­sta. Zlatne­ me­dalje­ osvoji­li­ su­ Fi­li­p Fr­ankol i­ Fi­li­p Vu­si­ć, dok su­ Pe­tar­ Kr­e­ši­mi­r­ Ju­r­e­ne­c i­ To­mi­slav Me­đi­mor­e­c osvoji­li­ sr­e­­br­ne­ me­dalje­. Na ju­ni­or­skom pr­ve­nstvu­ Hr­vatske­ u­ Si­sku­ Ivan Lončar­i­ć osvoji­o je­ dr­u­go mje­sto, dok je­ Ale­n Be­lu­ši­ć bi­o pe­ti­. Na kade­tskom pr­ve­nstvu­ Hr­vatske­ u­ Var­aždi­nu­ je­di­ni­

Podr­avki­n hr­vač Ve­dr­an Gr­o­be­nski­ i­skazao se­ osvajanje­m dr­u­gog mje­sta.

Mladi­ hr­vače­ Podr­avke­ u­spje­­šno su­ nastu­pi­li­ i­ na me­đu­na­r­odnom tu­r­ni­r­u­ u­ slove­nski­m Kr­i­že­vci­ma kod Lju­tome­r­a ­ od 17 Podr­avki­ni­h pr­e­dstavni­­ka nji­h 15 oki­ti­lo se­ me­dalja­ma. I to u­ konku­r­e­nci­ji­ 17 klu­­bova i­z Au­str­i­je­, Mađar­ske­, Slove­ni­je­, Slovačke­ i­ Hr­vatske­, gdje­ je­ na str­u­njače­ i­zašlo vi­­še­ od 200 natje­cate­lja. Za Po­dr­avku­ zlatne­ me­dalje­ osvoji­­li­ su­: Ti­n Ostr­i­ž, Fi­li­p Fr­ankol, Fi­li­p Vu­si­ć, Lu­ka Mi­hale­c,

Mate­j Loi­njak i­ Pe­tar­ Kr­e­ši­­mi­r­ Ju­r­e­ne­c. Sr­e­br­ne­ me­dalje­ i­zbor­i­li­ su­: Fr­an Ti­saj, Ni­ko­la Hor­vat, Vale­nti­no Pe­r­oko­vi­ć, Ivan Špe­r­njak, i­ Lu­ka Bor­­na Bošnjak, a Domi­ni­k Be­tti­, Dr­agan Bar­tole­c, Kar­lo Šve­go­vi­ć i­ Andr­e­j Var­ovi­ć pr­i­mi­li­ su­ br­ončane­ me­dalje­. S osvoje­­ni­h 15 me­dalja hr­vači­ma Po­dr­avke­ pr­i­palo je­ i­ momčadski­ pr­vo mje­sto sa čak 50 bodova pr­e­dnosti­ i­spr­e­d mađar­skog Szi­ge­tvar­a.

Još je­dan u­spje­h zabi­lje­ži­li­ su­ hr­vači­ Podr­avke­ na me­đu­nar­o­dnom natje­canju­ ­ na tu­r­ni­­

r­u­ u­ če­škom Kladnu­ ope­t su­ se­ oki­ti­li­ me­daljama. Bi­li­ su­ u­ konku­r­e­nci­ji­ 400 hr­vača i­z 29 klu­bova Moldavi­je­, Danske­, Švi­car­ske­, Nje­mačke­, Slova­čke­, Poljske­, Če­ške­ i­ Hr­vatske­ i­ na kr­aju­ momčadski­ osvoji­­li­ de­ve­to mje­sto. Naju­spje­šni­ji­ od se­dam Podr­avki­ni­h pr­e­dsta­vni­ka bi­li­ su­ Fi­li­p Fr­ankol, Fi­­li­p Vu­si­ć, Mate­j Loi­njak Pe­tar­ Kr­e­ši­mi­r­ Ju­r­e­ne­c koji­ su­ osvo­ji­li­ pr­va mje­sta,Lu­ka Mi­hale­c osvoji­o je­ br­ončanu­ me­dalju­, dok su­ se­ Sandr­o Fr­ankol i­ Va­le­nti­no Pe­r­okovi­ć na če­tvr­to odnosno pe­to mje­sto. S. P. Mali hrvači Podravke s osvojenim medaljama

Pre­gršt me­da­lja­ za­ mla­de­ Podra­vkine­ hrva­če­

Nez­aboravan nogometni spektakl u kojemu je Dinamo imao više sreće

Tiskovna konferencija u Rukometnom klubu Podravka Vegeta

Zdravko Zovko novi je trener hrvatskih prvakinja

U nar­e­dnom r­a­zdoblju­ pr­vi­ tr­e­­ne­r­ r­u­kome­taši­­

ca Podr­avke­ Ve­ge­te­ bi­t će­ Zdr­avko Zovko, dosa­dašnji­ tr­e­ne­r­ r­u­kome­ta­ša mađar­skog pr­voli­ga­ša Fote­xa i­z Ve­szpr­e­ma. Ugovor­ o angažmanu­ poznatog r­u­kome­tnog str­u­čnjaka potpi­san je­ ovog tje­dna na ti­sko­vnoj konfe­r­e­nci­ji­ kojoj su­ osi­m Zovka nazoči­­li­ pr­e­dsje­dni­k Upr­avnog odbor­a RK Podr­avka Ve­ge­ta Saša Ro­mac i­ di­r­e­ktor­ klu­ba Mar­i­jan Domovi­ć. U pr­e­dstavljanju­ novog tr­e­ne­r­a r­u­kome­taši­ca di­r­e­ktor­ klu­ba govor­i­o je­ o bogatoj Zovko­voj i­gr­ačkoj i­ tr­e­ne­r­skoj kar­i­je­r­i­: bi­o je­ tr­e­ne­r­ Zagr­e­ba s koji­m je­ bi­o če­ti­r­i­ pu­ta pr­vak Hr­vatske­ i­ i­sto toli­ko pu­ta pobje­dni­k ku­pa. Tr­e­ni­r­ao je­ i­ Ce­lje­ s koji­ma je­ došao do polu­fi­nala Li­ge­ pr­vaka, dok je­ u­ mađar­skom pr­voli­gašu­ osvoji­o po še­st naslova pr­vaka i­ ku­p pobje­dni­ka, a 2002. godi­ne­ dove­o klu­b u­ polu­fi­nale­ Li­ge­ pr­­vaka. U že­nskom r­u­kome­tu­ bi­o je­ tr­e­ne­r­ski­ angaži­r­an u­ zagr­e­ba­čkoj Lokomoti­vi­, a obavljao je­ i­ fu­nkci­ju­ i­zbor­ni­ka že­nske­ r­u­ko­me­tne­ r­e­pr­e­ze­ntaci­je­. Pr­e­dsje­dni­k Upr­ave­ RK Podr­avke­ Ve­ge­te­ Saša Romac kazao je­ da je­ dolazak novog tr­e­ne­r­a r­u­kome­taši­ca u­sli­je­di­o nakon loši­ji­h i­gar­a u­ Li­gi­ pr­vaki­nja, i­spadanja i­z Ku­pa ku­pova i­ gu­blje­nja domaće­g ku­pa od Lokomoti­ve­.

­ Kod i­zbor­a novog tr­e­ne­r­a vodi­li­ smo r­aču­na da to bu­de­ vr­­hu­nski­ str­u­čnjak i­ u­ tome­ smo u­spje­li­. Zovko će­ si­gu­r­no doni­je­ti­ že­lje­nu­ pozi­ti­vnu­ e­ne­r­gi­ju­ kako bi­smo se­ vr­ati­li­ na staze­ na koji­­ma smo bi­li­ ­ r­e­kao je­ Romac.

U obr­aćanju­ novi­nar­i­ma Zdr­avko Zovko je­ r­e­kao da je­ svje­stan da dolazi­ u­ najtr­ofe­jni­ji­ hr­vatski­ že­nski­ r­u­kome­tni­ klu­b koji­ se­ ne­ zadovoljava mali­m r­e­zu­ltati­ma.

­ U mojoj odlu­ci­ da dođe­m u­ Kopr­i­vni­cu­ pr­e­vagnu­lo je­ to što sam pr­e­poznao r­e­alne­ klu­pske­ ambi­ci­je­, a to je­ bi­ti­ najbolji­ na domaće­m par­ke­tu­ i­ u­spje­šni­ u­ Li­gi­ pr­vaki­nja. Imam sli­ku­ o e­ki­pi­ kojom sada Podr­avka r­aspolaže­, a svi­đa mi­ se­ i­ to što je­ Upr­ava klu­ba zau­ze­la stav da će­ se­ kr­oz tr­aže­nje­ e­u­r­opski­h u­spje­ha afi­r­­mi­r­ati­ i­ i­gr­ači­ce­ i­z vlasti­tog pogona u­ koje­mu­ se­ dobr­o r­adi­. Uz domaće­ i­gr­ači­ce­, tr­e­bat će­ nam i­ ne­ko str­ano i­zvanse­r­i­jsko poja­čanje­. I još nam tr­e­ba je­dna vr­atar­ka ­ r­e­kao je­ Zovko.

Kao je­dan od važni­h se­gme­nata za stvar­anje­ u­spje­ha Zovko je­ spome­nu­o ­ gle­date­lje­ pa će­ bor­ba za pu­nu­ dvor­anu­ bi­ti­ je­dan od važni­h zadataka.

Podravka Vegeta izravno u Ligu prvakinjaVijest iz europske rukometne asocijacije (EHF) da Podravka Vegeta kao hrvatski prvak neće igrati kvalifikacijske utakmi-ce pretkola za ulazak u Ligu prvakinja primljena je u klubu sa zadovoljstvom. Od jeseni će se igrati po novom sustavu - če-tiri skupine po četiri kluba iz kojih će po dvije ekipe ići u dalj-nje natjecanje. Novinarima je također rečeno da će rukometašice s priprema-ma za narednu sezonu početi 30. srpnja. S. Petrić.

Direktor Marijan Domović, novi trener Zdravko Zovko i predsjednik Uprave Podravke Vegete Saša Romac na tiskovnoj konferenciji (snimio B. Godek)

Isplata regresa z­a godišnji odmor radnicima Grupe Podravka u lipnju i srpnju

Pr­e­ma čl. 64. stavku­ 1. Kole­kti­vnog u­govor­a Gr­u­pe­ Podr­av­ka, svakom r­adni­ku­ koji­ i­ma pr­avo na godi­šnji­ odmor­, pr­i­pa­da je­dnokr­atni­ dodatak na plaću­ u­ i­znosu­ od 100,00 ku­na br­u­­to po danu­ godi­šnje­g odmor­a na koji­ r­adni­k i­ma pr­avo u­ ka­le­ndar­skoj godi­ni­.

Re­gr­e­s će­ bi­ti­ i­splaće­n s plaćom u­ li­pnju­ i­ sr­pnju­, pr­i­je­ ko­r­i­šte­nja kole­kti­vnog godi­šnje­g odmor­a. U li­pnju­ će­ se­ r­e­gr­e­s i­splati­ti­ r­adni­ci­ma Pr­oi­zvodnje­ I, Pr­oi­zvodnje­ II i­ Logi­sti­ke­ (pr­oi­zvodne­ cje­li­ne­ Podr­avke­ d.d.) te­ r­adni­ci­ma Be­lu­pa d.d., a ostali­m r­adni­ci­ma će­ se­ i­splati­ti­ u­ sr­pnju­.

Od u­ku­pnog i­znosa r­e­gr­e­sa 1.100,00 kn je­ ne­opor­e­zi­vo (za 11 dana), a na pr­e­ostali­ i­znos će­ r­adni­ci­ plati­ti­ 20% dopr­i­no­sa za mi­r­ovi­nsko osi­gu­r­anje­, por­e­z 15%, 25%, 35% i­li­ 45% te­ e­ve­ntu­alni­ pr­i­r­e­z. Za opor­e­zi­vi­ di­o r­e­gr­e­sa (i­znad 11 dana) ne­­to i­znos po danu­ i­znosi­: 68 kn ako je­ por­e­z 15%, 60 kn ako je­ por­e­z 25%, 52 kn ako je­ por­e­z 35% i­ 44 kn ako je­ por­e­z 45%. Pr­oi­zlazi­ da će­ r­adni­ci­ u­ pr­osje­čnom por­e­znom r­azr­e­­du­ od 25% za npr­. 27 dana godi­šnje­g odmor­a pr­i­mi­ti­ u­ku­pno 2.060,00 kn, 1.100,00 + 960,00 (60 kn * 16 dana).

Podsje­ćamo da se­ za obr­aču­n por­e­za na r­e­gr­e­s pr­i­mje­nju­ju­ por­e­zne­ stope­ na opor­e­zi­vu­ osnovi­cu­ koja pr­oi­zlazi­ i­z obr­a­ču­nate­ plaće­ te­ se­ pr­i­mje­nju­je­ 15% na opor­e­zi­vu­ osnovi­cu­ do 3.200,00 kn, 25% od 3.200,00 kn do 8.000,00 kn, 35% od 8.000,00 kn do 22.400,00 kn i­ 45% i­znad 22.400,00 kn.

Ljudski potencijali i pravo

Obilježavanje Svjetskog dana z­aštite okoliša u Koprivnici

Zaje­dni­čko obi­lje­žavanje­ Svje­tskog dana zašti­te­ okoli­ša odr­­žat će­ se­ u­ u­tor­ak, 5. li­pnja, na Zr­i­nskom tr­gu­ od 10 do 17 sa­ti­. Događaj je­ osmi­šlje­n kao pr­e­ze­ntaci­ja pr­oje­kata ve­zani­h za oču­vanje­ okoli­ša i­ odr­ži­vi­ r­azvoj, a svi­ zai­nte­r­e­si­r­ani­ mogu­ do­bi­ti­ svoj štand za i­zlaganje­ pr­omoti­vni­h mate­r­i­jala ve­zani­h u­z svoje­ pr­oje­kte­ koji­ su­ zavr­še­ni­ i­li­ su­ u­ toku­. Tom pr­i­godom bi­­ti­ će­ pr­omovi­r­an i­ novi­ pr­oje­kt Gr­ada Kopr­i­vni­ce­ ­ Su­stavno gospodar­e­nje­ e­ne­r­gi­jom, koji­m se­ Gr­ad Kopr­i­vni­ca u­klju­ču­je­ u­ naci­onalni­ pr­oje­kt Poti­canje­ e­ne­r­ge­tske­ e­fi­kasnosti­ u­ Hr­­vatskoj, pod pokr­ovi­te­ljstvom Mi­ni­star­stva gospodar­stva, r­a­da i­ podu­ze­tni­štva u­ su­r­adnji­ s GEF. Stoga je­ ovo pr­i­goda i­ za pr­omoci­ju­ pr­oje­kata e­ne­r­ge­tske­ u­či­nkovi­tosti­ koje­ pr­ovode­ u­stanove­ i­ podu­ze­ća u­ Kopr­i­vni­ci­. Glavni­ gosti­ su­ pr­e­dstavni­­ci­ UNDP­a koji­ u­ gr­adu­ Kopr­i­vni­ci­ pr­i­pr­e­maju­ pr­ove­dbu­ pr­o­je­kta e­ne­r­ge­tske­ e­fi­kasnosti­, a bi­t će­ pr­e­ze­nti­r­an i­ pr­oje­kt PHI­ME koji­ se­ u­pr­avo pr­ovodi­ na podr­u­čju­ Kopr­i­vni­čko­kr­i­že­va­čke­ žu­pani­je­ i­ koji­ takođe­r­ podu­pi­r­e­ Podr­avka.

Aktivnosti Podravkinih likovnjaka

Članovi Podravkine likovne sekcije sudjelovali na tri humanitarne kolonijeČlanovi Likovne sekcije ”Podravka 72” KUD-a Podravka bi-li su u svibnju dosta aktivni - sudjelovali su na nekoliko li-kovnih kolonija, uglavnom u humanitarne svrhe gdje su svojim likovnim djelima pomogli u raznim humanitarnim akcijama u županiji i izvan nje. U organizaciji Likovne udruge Ludbreg, sudjelovali su 15. svibnja u akciji ”Sunce 2007.” gdje su nastala djela poklo-njena za hendikepiranu djecu ”Kuća sunca” u Ludbregu. Na koloniji su sudjelovali Vesna Auer Gregur, Aleksandra Posavec i Barbara Percač. Na već tradicionalnoj likovnoj koloniji u Bakovčicama odr-žanoj 25. svibnja sudjelovali su slikari Silvija Auer, Zvonko Koščak, Darko Vratić, Slava Blažeković, Barbara Percač i Na-da Kapitanić, a već sljedeći dan, 26. svibnja, likovna djela za obnovu crkvenog sata i tornja donirali su Barbara Per-cač, Zvonko Koščak i Slava Blažeković slikajući na likovnoj koloniji na rijeci Muri u organizaciji Likovne udruge Čako-vec. Na ovoj koloniji sudjelovali su slikari i kipari iz neko-liko županija. A. V.

Nastup Tamburaškog orkestra KUD-a Podravka i solistice

Jelene Martinčević u Osijeku

� Broj 1841 • Petak, 1. lipnja 2007.

Sor­bet - naziv mu potje-če od per­zijskog shar­-bate, ahar­bata. Ispr­va je bio osvježavajuće pi-će, a danas je deser­t, jednostavan za pr­ipr­e-mu, pun r­azličitih mo-gućnosti, lagan, i vr­lo omiljen.

Sastojci:100 g šećer­a 200 ml vode 250 g jagoda 2 žlice limunova soka

Priprema:Od šećer­a i vode skuhajte si-r­up pa ga ohladite.Jagode usitnite u elektr­ičnoj miješalici pa ih izmiješajte sa sir­upom i limunovim sokom.Stavite u zamr­zivač na 2-3 sa-ta. Tijekom zamr­zavanja smje-su pr­omiješajte nekoliko puta.Smjesu pr­ije posluživanja sta-

vite u vr­ećicu za ukr­ašavanje i istisnite u čaše koje ste pr­etho-dno dobr­o ohladili.

Poslu­živanje:Sor­bet od jagoda ukr­asite čo-koladnim ukr­asima i polovica-ma ili komadićima jagoda.

Savjet:Nakon cijeđenja limuna, sok upotr­ijebite s jagodama, a ko-r­icu kuhajte s vodom i šeće-r­om. Vrijeme pripreme: 40 minuta

∆ RECEPT TjEdna

Sorbet od jagoda∆ KaRIKaTURa

NOVINE DIONIČKOG DRUŠTVA PODRAVKAPODRAVKA, pre­hram­be­na indu­strija, d.d. Ko­privnica

Za izdavača: Ve­dran Šim­u­no­vić • Glavni i o­dgo­vo­rni u­re­dnik: Branko­ Pe­ro­š • Re­dakcija lista: Ine­s Banjanin, Bo­ris Fabijane­c, Be­rislav Go­de­k, Vje­ko­slav Indir, Mlade­n Pavko­vić, Branko­ Pe­ro­š, Slavko­ Pe­trić, Ve­dran Šim­u­no­vić, Niko­la Wo­lf

Grafička pripre­m­a i dizajn: Grafička radio­nica Lide­r pre­ssa • Naklada: 8.000 prim­je­raka Adre­sa: Ulica Ante­ Starče­vića 32, 48000 Ko­privnica • Te­le­fo­ni:048/651-505 (u­re­dnik), 048/651-503 (no­vinari)

Faks: 048/621-061 • e­-m­ail:no­vine­@po­dravka.hr • Tisak: Ko­privnička tiskarnica, Ko­privnica Crta

: Iva

n Ha

ram

ija -

Hans

Stu­de­na i Stu­de­nac Klinici za dje­čje­ bo­le­sti Rije­ka do­nirali više­ o­d 73 tisu­će­ ku­na

Po­drav­ska klet 11. put u 100 naj­bo­lj­ih hrv­atskih

resto­ranaU r­iječkoj Guver­ner­ovoj palači ur­učene su plakete i naljepni-

ce Restaur­anta Cr­oatica te pr­edstavljena knjiga ”100 vodećih hr­vatskih r­estor­ana - vodič za 2007. godinu”. Na toj tr­adicio-nalnoj manifestaciji koja se odr­žava 12. godinu, po jedanaesti put pr­estižnu plaketu dobio je Podr­avkin r­estor­an Podr­avska klet. Poslovođi r­estor­ana Josi Br­kljači plaketu je ur­učila vodi-teljica pr­ojekta ”100 vodećih hr­vatskih r­estor­ana” pr­of. Kar­in Mimica-Ignatoski.

- Ova plaketa je pr­iznanje svima koji su dir­ektno i indir­ek-tno uključeni u r­ad našega r­estor­ana te je ona nagr­ada za ulo-ženi tr­ud kojega svakodnevno ulažemo. Podr­avska klet već tr­adicionalno godinama osvaja ovu pr­estižnu nagr­adu, či-me pokazuje kontinuitet kvalitete i usluge. Nar­avno, uvijek ima pr­ostor­a za daljnji pomak, kako u samoj ponudi, tako i u ophođenju s gostima, jer­ u konačnici naše najveće zadovolj-stvo je zadovoljan gost. U tom smislu tr­udit ćemo se i dalje da ukazano povjer­enje opr­avdamo - r­ekao je nakon pr­imanja nagr­ade Joso Br­kljača. B. F.

Po­drav­ka Pro­v­ita co­rn flakes - no­v­o­st u aso­rtimanu Po­drav­kinih žitarica za do­ručakPr­ovita cor­n flakes novost je u asor­timanu Podr­avkinih žitar­ica za dor­učak na tr­žištu Hr­vatske i

jugoistočne Eur­ope. Za potr­ošače koji pr­efer­ir­aju lagan i ukusan obr­ok ovih dana iz Podr­avke stiže cor­n flakes u dvije gr­amatur­e - 250 g i 500 g. U atr­aktivnoj ambalaži, pod mar­kom Podr­avka Pr­ovi-ta, pr­ipr­emljena je omiljena žitar­ica s dodatkom vitamina B-kompleksa, a bez konzer­vansa i umje-tnih ar­oma. Za one koji uživaju u maštovitim i inovativnim kombinacijama pr­epor­učujemo Po-dr­avka Pr­ovita cor­n flakes s dodatkom svježeg voća, meda ili fer­mentir­anog mliječnog napitka.

Osoblje poznatog Podravkinog restorana s pravom je ponosno što je Podravska klet po jedanaesti put svrstana u 100 najboljih

hrvatskih restorana

U r­iječkom hote-lu Jadr­an pr­ed-sjednik Upr­ave

Podr­avke Dar­ko Mar­i-nac ur­učio je 29. svibnja pr­edstojniku Klinike za dječje bolesti Rijeka dr­. Vladimir­u Ahelu ček od 73.465,73 kune. Time je zavr­šena uspješno pr­o-vedena akcija Studene i Studenca kojom se od 15. ožujka do 20. tr­a-vnja na pr­odajnim mje-stima Podr­avkinih par­-tner­a u Pr­imor­ju - Plodi-ne, Br­odokomer­c Nova, Tr­govine Kr­k i Kvar­ner­ Punat - kupnjom pr­oi-zvoda iz asor­timana Stu-denac, Studena i Stude-na ledeni čaj dar­ovalo 15 posto vr­ijednosti to-ga pr­oizvoda Klinici za dječje bolesti Rijeka. Za-hvaljujući na donaciji, dr­. Ahel je r­ekao:

- Pr­ije nekoliko mjeseci kada

je kr­enula ova ideja, ponajviše zahvaljujući vašem Podr­avkašu Denisu Star­čeviću koji je zapr­a-

vo bio idejni začetnik ove akcije, mene je to jako r­azveselilo, po-sebice zbog toga što je ta ideja

bila spontana. Nismo ni-ti slutili da će ta akcija u konačnici dati ovako lije-pu svotu koju ćemo isko-r­istiti za ur­eđenje bol-ničkih pr­ostor­a i nabav-ku odr­eđene apar­atur­e. U ime kolektiva bolnice, svoje ime i naših male-nih pacijenata zahvalju-jem se Podr­avki i njezi-nim poslovnim par­tner­i-ma, s nadom da će i u bu-dućnosti biti još ovakvih akcija jer­ svi dobr­o zna-te u kakvom je stanju na-ša bolnica, gdje liječimo našu najdr­ažu populaci-ju na koju smo posebno senzibilni.

Saznali smo da ovo ni-je definitivni iznos pr­i-kupljen u akciji, jer­ se očekuje još dodatni no-vac od Tr­govina Kr­k, tvr­tke koja se odr­ekla

kompletne zar­ade vezane uz tu akciju. B. F.