30динарашаБац, 26.авГуст 2010. Година IV Број 139-140

PENZIONERСтр. 13

Стр. 15

Стр. 5

Стр. 8-9

СрећноДушане!

У МишарУ, 13.авгУста

Достојанствено сећање на мишарске јунаке

од 1. сеПтембра у ШаПцу

ННоовв ии хх 44 00 00 ппаа рркк ии нн гг мм ее сс тт аа

Стр. 7

Првенство света у кајаку и кануу за 2010. годину

Бронза, светскаа њихова

Можемо исто што и други

Стр. 6

Стр. 28-29

2 www. podrinske.com 26.август 2010.заБелешке

ЛИСТ “ПОДРИНСКЕ”. Издаје “Ш Ревија”, Мајур, Цара Душана 26. Излази четвртком. Директор Иван Д. Ковачевић. Главни и одговорни уредник Драган Ераковић. Заменик главног и

одговорног уредника Милош Живковић. Коментатор Драган Каралазић. Економија - Мирјана Чворић. Култура - Светлана Љубић. Спорт - уредник Слободан Кашиковић. Коњички спорт,

лов, риболов, хоби - Бранко Попадић. Редакција: Александар Јовановић, Живко Гавриловић, Раде Ђерговић, Дарко Павловић, Снежана Ковачевић. Маркетинг, генерални менаџер

Ханибал Ковач. Штампа: АПМ принт, III булевар 29, Београд. Адреса редакције Кнеза Лазара 1 /Радио Шабац/; E-mail info@podrinske.com. Web. www.podrinske.com.

одлуком Градске скупшти-

не Београда, Његова екселен-

ција, бивши амбасадор јапана у

србији, тадаши нагаи је од

петка, 20.08.2010. године је Бео-

грађанин. Повељу почасном

грађанину, тадаши нагаиу су

уручили градоначелник драган

Ђилас и председник скупшти-

не александар антић, у препу-

ној свечаној сали Градске скуп-

штине, у присуству високих

јавних личности србије, дип-

ломатског кора у нашој земљи и

других гостију. Клуб пријатељ-

ства шабац–Фуђими су пре-

стављали вуле Чекић, председ-

ник, Мирослав Живановић,

председник управног одбора и

Милан вујасин, члан управног

одбора. иницијативу за давање

статуса почасног грађанина дало

је више појединаца и организа-

ција, људи на високим држав-

ним фунцијама, а Градско веће

је предлог спровело у дело. ово

је и највеће признање јапанској

дипломатији, која је својим ан-

гажовањем допринела да се ра-

том разорена земља обнови.

Кроз разне видове, у србију је

из јапана стигло више од 200

милиона евра помоћи. од овог

износа Београду је припало 40

милиона. Градоначелник драган

Ђилас је поздравио бившег ам-

басадора тадаши нагаија: „да-

нашњи дан доживљавам као

својеврсну победу правде над

политиком, истине над злура-

дошћу и као тријумф човече-

ности над обмањивањем. Чини

ми се да нико у новијој историји

Београда није показао толику

добронамерност, праужајући

нам руку пријатељства у име чи-

тавог једног народа, као што је

то чинио нагаи.“

из земље излазећег сунца,

тадаши нагаи је у Београд сти-

гао давне 1968.године, као рад-

ник Министарства иностраних

послова. исте године дипломи-

рао је на токијском међународ-

ном хришћанском универзите-

ту, на друштвеним наукама.

у својству дипломате ра-

дио је још у аустралији, где је

био трећи секретар, у немачкој,

као саветник амабасадора и у

сад, где је у држави Портланд

радио као генерални конзул. од

октобра 2005.године обављао

је дужност амбасадора јапана у

србији.

у Београду је као диплома-

та са прекидима службовао од

1968.год 1975.године као трећи

секретар, аташе, од 1980.године

до 1983.године као први секре-

тар и у периоду између 1998.го-

дине до 2001.године као заменик

шефа мисије. Поред дипломат-

ске активности, својом огром-

ном енергијом учествовао је у

културним дешавањима у нашој

земљи. Био је члан удружења

флаутиста и почасни члан Фото

савеза србије. у јануару

2002.године од председника

срј, за личне заслуге примио је

орден југословенске звезде дру-

гог реда.

амбасадор тадаши нагаи

је рођен пре 67 година у токију.

из Београда је отишао 2008.го-

дине. сада живи у сад, сан

Франциско у породичној атмо-

сфери са супругом и ћерком. све

присутне амбасадор нагаи је по-

здравио:“ ово је велика част за

мене и срећан сам што сам ра-

дио у овој земљи. ово велико

признање је могло пипасти било

којем амбасадору јапана који

ради у србији, и свакоме из

јапанске амбасаде. овде сам

радио дуго чак и у време бом-

бардовања 1999.године. веома

сам узбуђен и истовремено се

захваљујем свима који су се

трудили да добијем ово при-

знање.“

Присутене је поздравио и са-

дашњи амбасадор јапана, Ње-

гова екселенција, тошио цуно-

заки речима: „сматрам да ми је

дужност да наставим са напо-

рима које је мој претходник

улагао у јачање билатералних

односа два народа. надам се

доброј сарадњи“.

амбасадор нагаи умгоме је

допринео чврстим пријатељ-

ским везама шапца и јапана,

што је потврђено и у време

нато агресије, а знатно је по-

могао и у разним донацијама

које је јапан уручио станов-

ништву шапца и околине. Ње-

говим путем кренули су и дру-

ги амбасадори јапана а погото-

во у сарадњи са Клубом

пријатељства шабац-Фуђими.

Соња Чекић

Тадаши Нагаи, Београђанин

Прошле среде у општини

Богатић дошло је до смене ло-

калне власти. нову владајућу

већину чине одборници дс, Г-

17 плус, сПо, нове србије и

три независна од-

борника. За но-

вог председни-

ка општине

изабран је

с л о б о д а н

савић, дип-

ломирани ма-

шински инже-

њер иначе пред-

седник оо дс,

за председника

скупштине

о п ш т и н е

изабран је

в л а д и -

мир сте-

вановић

такође из

дс, док је на место секретара

именована далиборка симић.

ванредна седница скупштине

општине протекла је у изузетно

фер и демократској атмосфе-

ри. Практично владајућу већи-

ну дала су три бивша члана

срс који су прешли у независ-

не одборнике. досадашњи пред-

седник општине раденко Пет-

рић, из сПс, захвалио се на ука-

заном поверењу и пожелео но-

вом општинском руководству

успех у раду. Као приорите-

те у наредном периоду сло-

бодан савић је истакао

смањење броја незапос-

лени и довођење нових

инвеститора. иначе, сме-

на оптшинске власти

биле су че-

сто у

протек-

лих не-

колико

година

а за све

то вре-

ме оп-

ш т и н а

је таворила у клубу нераз-

вијених. иако располаже са при-

родним потенцијалима, плод-

ним земљиштем и изворима

геотермалне воде, Богатић то

није искористио на прави начин.

сМена власти У БогатићУ

Нова коалицијаза бржи развој

на Међународни фестивал фолклора, који се одржава у ита-

лијанском граду суса, код торина, ноћас су отпутовали народни

оркестар и први фолклорни ансамбл шабачког Културно-

уметничког друштва „абрашевић“. уз увек лепо дружење, биће

то прилика и за посете торину, венецији, верони и још неким

местима у италији.

Ц.Љ.

„Абрашевић“ у Италији

Кад сам, ономад, видео фа-

садну скелу око уличних зидо-

ва поменуте зграде у најстро-

жијем центру града, понадао

сам се да је напокон дошло на

ред извођење угаоне куполе као

украсног архитектонског еле-

мента, међутим, убрзо сам кон-

статовао да је опет предвиђено

само фарбање фасаде...

то што

сам пре 2-3

године пред-

лагао да се

уради, и даље

је, нажалост,

остало мртво

слово на па-

пиру ...

Кад је већ

тако одлучено (а ко о томе од-

лучује?!) да видимо бар како

бисмо фасадне зидове што леп-

ше освежили. Предложене

нијансе боја су сасвим одгова-

рајуће, само је кружне нише

иза кипова-статуа требало офар-

бати у загаситој, основној окер

нијанси.

истовремено, примећујем

да се фарба и фасаде зграде

бившег биоскопа „Касина“ у

Масариковој улици. овде бих

предложио да се у склопу истих

радова рестаурира натпис изнад

улаза у раније биоскопске про-

сторије а који

је гласио:

„CASINO DE

SCHABATZ“

што је дело-

вало баш ев-

ропски о

којем духу то-

лико чезне

наша јавност!

најзад потпуно је недопустиво

да на крову исте зграде постоје

два различита кровна покрива-

ча, неопходно је цео кров по-

крити основним фалцованим

црепом. арх. М.Ј.

Крсмановића кућа писМа читалаца

326.август 2010. www. podrinske.comшаБац

у уторак, 24. августа, у по-

сети шапцу и околним насељи-

ма боравила је јудита Поповић,

потпредседник народне скуп-

штине републике србије, и по-

тпредседник Либерално демо-

кратске Партије. овом приликом

са госпођом Поповић причали

смо о стању у ком се налази по-

љопривреда и пољопривредни

произвођачи у србији данас.

Сви говоре о томе да је по-

љопривреда кључни фактор

развоја Србије, али се, већ де-

ценијама уназад, мало ради на

томе да заиста и буде тако.

Шта би требало предузети да

се коначно виде и примете

помаци на боље у Србији, када

је ова област у питању?

Пре свега треба начинити

једну озбиљну стратегију, и да се

промени политика државе према

пољопривредницима. то се може

постићи тако што ће се у буџету

определити далеко већа средства

него што су сада. Буџет Миниса-

тарства пољопривреде за 2010. из-

носи свега 19 милијарди динара,

што је недовољно. За једну грану

привреде која једина послује са

суфицитом то је недовољно.

држава мора да буиде та која ће

пружити подршку и помоћ кроз

правилну стратегију развоја по-

љопривреде.

Да ли би, можда, решење

било и у повећању нивоа об-

разовања земљорадника као у

неким земљама западне Ев-

ропе, где су земљорадници

специјализовани за одређене

области пољопривредне про-

изводње?

образовање је веома битан

фактор, за повећање продук-

тивности. ипак, изненадили би-

сте се ако би знали колико су

наши пољопривредници обра-

зовани. обилазећи србију, ми

смо већ били на двадесетак ме-

ста у селима широм србије и ви-

дели да су пољопривредници не-

што сасвим друго од онога што

се претпоставља. они су свесни

тога да имају велика улагања,

која би требало да дају резулта-

те. Међутим, то је све недовољ-

но. сам образовни систем није

довољан. имамо пуно младих

пољопривредника који су себе

пронашли у пољопривреди

Један од фактора је и нис-

ка откупна цена пољопри-

вредних производа. Шта би

требало учинити да се побољ-

ша статус пољопривредних

произвођача, а да то повећање

откупних цена крајњи потро-

шачи у градовима не осете

кроз неке високе цене финал-

них производа?

Монопол на тржишту је

један од генератора ниских от-

купних цена. он је у србији изу-

зетно јак, како у погледу мле-

карства, ратарства, тако и у свим

осталим областима, и тај моно-

пол производи највише штете по

пољопривреднике. дакле, борба

против монопола и борба за

конкуренцију, јако су битне уко-

лико би држава пружила помоћ

кроз субвенције.

Крајем децембра 2009. го-

дине, Србија је добила Спо-

разум о слободним трговин-

ским односима са Европском

Унијом. Да ли је ртеално оче-

кивати да 1. јануара 2014. го-

дине Србија постане пуно-

праван члан Европске Уније?

ако србија озбиљно при-

хвати приступ тој проблематици,

тако нешто уопште није нере-

ално. јер ако држава почне да

функционише у смислу функ-

ционисања својих институција,

онда нећемо имати проблема. а

институције су јако битне за

спровођење реформи, које су

најбитније за функционисање

привреде, прихват страних ин-

вестиција... дакле, све зависаи од

државе, односно колико је она

озбиљна у својим намерама, и

колико озбиљно мисли то што и

говори.

Да ли је реално очекивати

да актуелна влада издржи пун

мандат, до 2012. године?

тако нешто је сасвим реално

очекивати, пошто је ова влада са-

стављена од јако велике коали-

ције, у оквиру које постоји пуно

малих, партијских интереса, који

и имају за крајњи циљ да се што

дуже о(п)стане на власти. то је

та кохезиона снага и потенцијал

ове владе србије, ма колико она

била неуспешна.

Да ли је реално очекивати

да ће наредну владу, поред са-

дашњих чланица, чинити и

ЛДП, наравно у ресорима који

би били адекватни кадровском

потенцијалу Ваше странке?

Мислим да је и то реално и

да се може очекивати. Посебно

ако памет, рационалност и разум

победе и надвладају ситне ин-

тересе. ЛдП је таква врста

странке која увек реално и ра-

ционално приступа проблемима

и њиховом решавању.

С. Кашиковић

разговор са поводоМ: ЈУдита поповић

Наши пољопривредницису образовв аа нн ии

Градоначелник шапца Ми-

лош Милошевић јуче је са са-

радницима посетио Месну

заједницу Прњавор и обишао

градилишта у чијем финанси-

рању учествује Град шабац.

један од најважнијих послова је

обалоутврда реке дрине у ду-

жини од 600 метара, што ће у ве-

ликој мери заштитити најплод-

није мачванско земљиште овог

краја. Половина деонице је за-

вршена и предстоји градња још

стотину метара. трошкове од 30

милиона динара финансирају

Град шабац са 10 милиона и јП

„србијаводе“ са 20 милиона

динара. За преосталих 200 ме-

тара обалоутврде средства се

очекују од републичке дирек-

ције за воде.

обалоутврда је значајна и за

безбедност новоизграђеног из-

воришта за водовод у Прњаво-

ру, у који је до сада уложено 70

милиона динара. са овог места

предвиђено је водоснабдевање

још десет мачванских села,

укључујући Липолист и Петко-

вицу. Преко Беле реке систем ће

бити повезан са извориштем у

табановићу. то значи да ће здра-

ву пијаћу воду имати и десић,

Метковић и варна. овакав си-

стем водоснабдевања омогући-

ће квалитетнији живот у селима

Мачве и Поцерине.

у Прњавору је у току ре-

конструкција основне школе

“Краљ александар Карађорђ-

евић”. За изградњу санитарног

чвора и надоградњу школског

објекта, из градског буџета из-

двојено је 10 милиона динара.

недавно је у Прњавору из-

грађена и нова капела, што је

Месну заједницу и Град кошта-

ло шест и по милиона динара.

Како је истакао градоначел-

ник Милошевић, побољшање

квалтета живота на сеоском

подручју може се постићи само

урбанизацијом села и увође-

њем комуналног реда, а Прња-

вор је једно од места које иде у

добром правцу.

(Опширније у следећем

броју)

Градоначелник ШапцаМилош Милошевић посетио Месну заједницуПрњавор

Градоначелник шапца

Милош Милошевић данас је

у згради Градске управе раз-

говарао са јудитом Поповић,

посланицом Либерално де-

мократксе партије из Зрења-

нина и потпредседницом

с к у п ш т и н е

србије.

теме сусре-

та биле су ре-

шења Простор-

ног плана

србије, раз-

војне шансе

шапца и Зре-

њанина и мо-

гућност привредне и култур-

не сарадње два града.

састанку су присуствова-

ли и чланови Градског већа

совраније Чоњагић и Милан

Чичулић.

Различите генерације,

сличан музички укус и

заједнички животни

став. Искусни и млади

музичари на једном

месту. Позиви из

Београда, Енглези

питају шта се то у

Шапцу дешава,

Американци у најави

Лето 2010. у шапцу биће за-

памћено по квалитетној музици

и фестивалским вечерима.

шЛФ је ове године окупио ре-

кордан број посетилаца и де-

финитивно напустио локални

оквир. организацијом манифе-

стације и избором извођача по-

казао је амбицију да шабац

уврсти међу најпожељније де-

стинације за младе из србије,

републике српске, Македоније,

Хрватске, словеније...

овог лета још један фести-

вал ствара добру слику и храб-

ри културу града – 1st River&015

Crossroads Festival. одржава се

током јула, августа и септембра

у ривер клубу на сави и Џез ка-

феу 015, а покренули су га ен-

тузијасти који упркос свему не

одустају од квалитетне свирке и

доброг дружења. Замишљен као

окупљање клупских састава раз-

личитих жанрова из целе

србије, Crossroads Festival пру-

жа подршку и младим бендо-

вима, првенствено шабачким.

идеја је настала током зиме, из

практичних разлога.

- Прошлог лета због лошег

времена отказао сам неколико

свирки, почиње причу дејан

иванковић, један од организа-

тора Фестивала. направио сам

договор са дугогодишњим

пријатељем и колегом Ђорђем

даскаловићем да свирке орга-

низујемо у наша два локала, у

зависности од временских усло-

ва. усталила се пракса да петком

правимо свирку у ривер клубу,

а суботом у 015. наравно, у

случају кише, са саве се пре-

бацујемо у 015. Желели смо да

покажемо да у шапцу постоје и

људи који слушају музику дру-

гачију од оне која нам се агре-

сивно намеће на сваком кораку,

да их окупимо и пружимо им

оно што воле. то је музика уз

коју смо одрасли, на коју упу-

ћујемо и нашу децу. Када је

реч о избору музике, никада

нисмо попуштали ни правили

компромисе, иако нас је то кош-

тало. између осталог, хтели смо

да дамо шансу и младим ша-

бачким бендовима. Поштујући

могућности и обавезе наших

гостију, свирке смо организо-

вали петком и суботом, а током

недеље наступали су млади бен-

дови јер деци због распуста од-

говарају радни дани. отежа-

вајућа околоност била је што су

поједини чланови бендова на од-

мору, па их је тешко окупити у

терминима који нама одгова-

рају. Проблеме смо решавали у

ходу.

једна од идеја била је да оку-

пимо искусне и младе музича-

ре, људе истих или сличних му-

зичких интересовања а раз-

личитих генерација, да их

спојимо и пружимо могућност

за сарадњу. јасно је да ова при-

ча нема комерцијалну подлогу,

каже дејан и истиче организа-

циону подршку Градске управе

града шапца.

4 www. podrinske.com 26.август 2010.Друштво

015/355-001

ново! ново! ново! ново!проф. др бранко станков

страбоЛог(дечја разрокост) 06

4/884

-09-

27

ФестиваЛске веЧери Лета 2010.

Добре шабачке вибрације

ватрена воДа

526.август 2010. www. podrinske.comДруштво

Градоначелник шапца Ми-

лош Милошевић и заменица

градоначелника јасминка ри-

стивојевић прошле среде при-

редили су пријем за душана

Милијанчевића, најуспешнијег

шабачког математичара, ше-

стоструког првака државе и до-

битника осам медаља на међу-

народним такмичењима. ду-

шан је национални рекордер по

броју освојених награда. После

завршене Математичке гимна-

зије у Београду, универзитетско

школовање наставиће на чуве-

ном технолошком институту

Мит у Масачусетсу, где је до

сада предавало 78 „нобелобаца“,

а данас је међу предавачима се-

дам добитника нобелове на-

граде.

Пожелевши душану успех у

даљем школовању и срећан пут

у америку, градоначелник Ми-

лошевић је изразио наду да ће

знање које ће стећи у центру

светске науке применити у свом

граду и тако допринети при-

вредном развоју шапца и

србије.

- Градска управа града шап-

ца полази од чињенице да за ло-

калну самоуправу и државу

нема важнијег задатка од пру-

жања могућности младим љу-

дима да стичу знања и вештине,

и тако постану носиоци раз-

воја у свим областима друштва.

у центру нашег интересовања

су млади људи, успешни на

било ком пољу – од заната до

науке, који ће омогућити да њи-

хов град и држава крену путем

напретка. Када је реч о тален-

тима душановог формата, мера

у којој ће знање бити у функцији

напретка у великој мери зависи

од могућности привреде да га

ангажује у научно-истраживач-

ком раду, како би касније имала

користи, истакао је градона-

челник шапца и потврдио даљу

спремност Града да помаже

школовање младих и даровитих

људи.

Град шабац за ове сврхе го-

дишње издвоји седам милиона

динара, од чега три милиона за

награђивање ученика основних

и средњих школа и четири ми-

лиона за стипендије најуспеш-

нијим студентима. шабац је

иначе један од ретких градова

који награђује и наставнике

најбољих ђака.

Захваливши градоначелнику

и заменици градоначелника на

пријему, као и Градској управи

града шапца на вишегодишњој

подршци, душан Милијанче-

вић је, између осталог, рекао:

„шабац се издваја од оста-

лих градова по бризи за тален-

товану децу. Помоћ коју сам

добио до сада је више него зна-

чајна за мој успех – стипен-

дије, видовданске награде, фи-

нансирање припрема и одлаза-

ка на бројна такмичења, усавр-

шавање... Град ми је обезбедио

и повратну карту за пут у аме-

рику. надам се да су моји доса-

дашњи резултати испунили оче-

кивања и верујем да ће се наша

сарадња наставити. најпре пу-

тем Математичког кампа који је

постао национални пројекат и

одлична промоција шапца, а

касније и знањем које будем

стекао, упознавањем људи из це-

лог света и остваривањем кон-

таката са фирмама које би ди-

ректно могле да утичу на при-

вредни развој нашег града. та-

кође верујем да се истраживања

у србији неће још дуго финан-

сирати само из буџета Мини-

старства за науку и техноло-

гију, већ да ће и привреда ула-

гати у ову област, као што је то

у развијеном свету. тада може-

мо да говоримо о стварању не-

опходних услова за повратак

младих школованих људи у

србију“.

ДД уу шш аа нн eeсрећан пут у Америку

Градоначелник шапца Ми-

лош Милошевић прошлог пет-

ка је приредио пријем за во-

лонтере шабачког летњег фе-

стивала. Захваливши се орга-

низатору на добро обављеном

послу и волонтерима на анга-

жовању којим су допринели да

манифестација функционише у

најбољем реду, градоначелник је

истакао успех 8. шабачког лет-

њег фестивала, којим су неми-

новно постављени нови стан-

дарди за следећи шЛФ.

За двадесет волонтера, међу

којима је најмлађи 7. разред,

радни дан је трајао 15 сати.

неки од њих овај посао раде већ

трећу годину и сви се слажу у

оцени да је стечено искуство

драгоцено и да су много на-

учили о одговорности и кому-

никацији. Пренос порука када

мобилни телефони то не могу,

распоређивање дужности, од-

носи са јавношћу, опслуживање

бендова, тонске пробе, надгле-

дање безбедоносне ситуације,

само су неке од активности

којима су се волонтери шЛФ-а

бавили.

осми шабачки летњи фе-

стивал је, према проценама мно-

гих, најуспешнији до сада. то-

ком пет дана свирала је 21 му-

зичка група. Публици се пред-

ставило и шест демо бендова. и

најмлађи су имали своју сцену

- изведено је пет дечјих позо-

ришних представа.

Манифестацију је посе-

тило више десетина хиљада

младих из србије, Федера-

ције БиХ, Хрватске, Маке-

доније, словеније, Мађарске,

италије. у камп насељу на

старом граду, што је од ове

године новина, боравили су

млади из разних крајева

србије и Македоније у по-

трази за добром музиком и

дружењем. Безбедност је, пре-

ма речима ане Лазић, проду-

цента шЛФ-а, била на задо-

вољавајућем нивоу.

волонтери шлФ-а на приЈеМУ Код градоначелниКа шапца

Учили о одговорности

досадашње свирке оправ-

дале су епитет фестивалских.

седам недеља добре музике,

континуитет у наступима и

мноштво музичких жанрова –

рок, џез, блуз, панк, свинг, ме-

тал, кантри, фанки, дају овој ма-

нифестацији обележје фести-

вала. Пауза у организовању

свирки била је током шЛФ и

значајних градских дешавања.

Ђорђе даскаловић напоми-

ње да времена за учешће на

Фестивалу има још и позива све

који су заинтересовани да се

пријаве. Подсећа да је купљен

квалитетан разглас, што гаран-

тује константно добар звук.

Ђорђе открива и како су дошли

у прилику да буду гости зна-

чајног музичког догађаја у Бео-

граду, али и како се за културна

дешавања у шапцу заинтере-

совао један Енглез.

- на Фестивалу су наступа-

ли бендови из Београда, новог

сада, Кикинде, сремске Мит-

ровице. тако се за ово дешава-

ња чуло и ван шапца. Пре не-

колико дана стигао нам је зва-

ничан позив од организатора

свирке у Београду којом се 18.

септембра, као и у читавом све-

ту, обележава 40 година од

смрти Џимија Хендрикса. Биће

то добра прилика да остваримо

контакте са музичарима и до-

говоримо свирке за наредни пе-

риод. недавно нас је контакти-

рао Енглез ричард рејнолдс.

видевши снимке свирки на ин-

терету, заинтересовао се за де-

шавања у шапцу. Послали смо

му линк званичне интернет пре-

зентације града шапца. оду-

шевљен је фотографијама града

и градских манифестација и

каже да није очекивао такву

слику србије. договорено је да

идуће године одрадимо „лајв

стриминг“ свирке, што значи да

ће уживо, путем интернета,

бити доступне било где у свету.

он је већ поставио сајт Ser-

biagolive.com и склапа мате-

ријал који има о шапцу. то су

изложбе слика, фотографија,

детаљи из ноћи музеја... За

њега је изазов да мења слику о

србији, коју већ двадесетак го-

дина прате негативни стерео-

типи. са свих досадашњих

свирки имамо видео материјал

који ћемо пребацити на компакт

диск и делити гостима и

пријатељима, а може послужи-

ти и као реклама, каже Ђорђе.

Крај Фестивала биће упе-

чатљив. Планирано је да се по-

следње суботе у септембру то-

ком поподнева окупе сви бен-

дови који су наступали, и у

опуштеној “џем сејшн” атмо-

сфери затворе 1st River&015

Crossroads Festival. дејан и

Ђорђе очекују свирку до јутра,

а већ наредног дана, како кажу,

хватају залет за 2nd River&015

Crossroads Festival. обећавају да

ће у међувремену бити добрих

свирки и већ за октобар најав-

љују гостовање Литл Џија,

врхунског музичара из амери-

ке, заједно са групом Texas

Flood. они који су га слушали

причају да звучи као Луизијана

и Мемфис заједно.

Г. Ј.

Добре шабачке вибрације

учесници ФестивалаУ протеклих седам недеља наступили су: Hope Coopers,

Ватрена вода, Тек тако, Група 93, Врисак, Whispers, Taboo,

Healing Feeling (ША), Texas Flood, Hillbilly highway (БГ), The

Gamblers (СМ), Дрво Труо (Кикинда).

Најављени су: Изнад дуге, Eleven, Siempre Peligroso, Re-

gret, Ju Ju (ША), Шинобуси (НС), The Moonshiners (БГ).

Texas Flood

математичкигеније

душан Милијанчевић је

рођен 1991. године у шапцу,

а већ са 13 година уписује се

на огледно одељење основне

школе при Математичкој гим-

назији у Београду. добитник

је вукове дипломе, ђак гене-

рације и власник светосавске

награде за успехе из матема-

тике.

� www. podrinske.com 26.август 2010.шаБацдрУштво за неговаЊе шаБачКиХ традициЈапосетило знаМенита Места У Мачви

На окупу више генерацијаДруштво одало пошту

жртвама НАТО

бомбардовања,

страдалим борцима

Мачванског

партизанског одреда и

посетило природни

резерват Засавица и

етно село у Глушцима о

следећа акција у

септембру

неуморно друштво за не-

говање шабачких традиција

(председник димитрије-диша

стефановић, центархалф „Мач-

ве“ из њеног фудбалског прво-

лигашког битисања педесетих

година 20. века, београдског

„Партизана“, суботичког „спар-

така“ и југо-репрезентације),

„извело“ је нову акцију на Пре-

ображење (19. августа) упркос

летњој спарини и јаком сунцу.

друштво је одало пошту војни-

цима-официрима војске југо-

славије погођеним нато ра-

кетом недалеко од Бубање у по-

тесу села Глушци, на којој је

1941. године одржана прва

окружна конференција Мач-

ванског партизанског одреда

1941. године, као припрема за

устанак против окупатора.

на Бубањи, такође, одата

је пошта страдалим борцима

тог одреда. Било их је 18, а само

је један преживео. сви су стра-

дали већ прве године устанка

против фашизма, а њих четворо

проглашени су народним хе-

ројима (добросав радосавље-

вић, Мика Митровић, вера Бла-

гојевић и радојка Лакић).

успомене на те прве уста-

ничке дане и борбу против не-

пријатеља, на младиће и де-

војке из овог краја, препуне

младалачког заноса и жеље за

слободом, евоцирао је професор

у пензији, књижевник томи-

слав арсеновић.

тридесетак чланова друшт-

ва, у којем су окупљене раз-

личите генерације, посетило је

потом природни резерват у За-

савици. ту је већина први пут

уживо видела „становнике“ аме-

ричког континента, вредне даб-

рове, нашу чувену свињу ман-

гулицу од чијег се меса и масти

не добија опасни холестерол,

као и мноштво барских птица и

других животиња којих нигде

другде у србији нема.

друштво, у којем су три не-

кадашња председника шабачке

општине, лекари, стоматолози,

привредници, истакнути спорт-

ски и јавни радници, новинари

и публицисти, задржало се из-

весно време у етно-селу у Глуш-

цима, разгледајући давно забо-

рављене експонате. При крају

дружења све их је угостио по-

знати доктор ветеринарских

наука и некадашњи директор За-

вода за ветерину у шапцу, др

илија симић.

иако су неки из друштва за-

газили у девету деценију живо-

та (други у седму), већ сада су

планирали да у септембру по-

сете споменик и одају пошту не-

вино страдалим у драгинцу

1941. године. у том селу фа-

шисти су за један дан стрељали

више од 2000 јадрана. Међу

стрељаним било је највише

нејаке деце, немоћних жена и

беспомоћних стараца. интере-

сантно, ни тада, ни касније,

није поменута реч- геноцид!

С. Матић

у организацији Међу-

општинске организације глу-

вих и наглувих, удружења дис-

трофичара, друштва за цереб-

ралну и дечју парализу и Кул-

турног центра, од 18. до 20.ав-

густа, у галерији центра, при-

ређена је дводневна изложба

примењене уметности (накита,

свећњака, предмета од стакла,

венецијанских маски). изложбу

су чинили радови настали у ок-

виру радионице „наша дела“.

овај вид рада са особама са

инвалидитетом у протеклих

шест година финансијски је

подржало ресорно министарст-

во, а циљ је интеграција у сре-

дини у којој живе.

на самом отварању изложбе,

Хедвига Бурмазевић, подсетила

је на „раст“ радионице: „Гле-

дајући све ово, пре-

тпостављам да де-

лите моје мишље-

ње, да је све толико

добро урађено, да

вероватно многи

никад не би рекли

да то раде инвали-

ди“. а топло и ис-

крено драгане ар-

сеновић, било је

упућено свима:

„Хвала што сте до-

шли, и увеличали нашу акцију“.

ранко анђелковић, из удру-

жења за дечју и церебралну па-

рализу, на прво место ставља

дружење. уз то, „све то нама из-

гледа лагано, и онако кроз шалу,

рекли бисмо. али, кад се ово по-

гледа, то није шала, ово је, као

што видите, озбиљна уметност“.

и Милошу арнаутовићу, из

удружења дистрофичара, сви-

дело се већ са првим доласцима

у радионицу, и остао је стални

члан. а „највише воли да ради

накит и чиније за панију“. од са-

мог почетка је и даница дави-

довић: „драго ми је што сваке

године радимо нешто ново, па

су ту, уз сликање, и маске, свећ-

њаци, накит, и сигурно ћемо још

нешто ново почети да радимо“.

Зоран илић, председник

друштва за дечју и церебралну

парализу истиче да је ово дру-

га изложба (прва је била 2006.),

али и да је креативна радиони-

ца програмска активност ини-

цирана од стране Министарст-

ва за рад и социјалну политику,

да се почело са једноставијим

предметима, али се, из године у

годину, рад усавршавао и по-

бољшавао, да се дошло до мно-

го суптилнијих и компликова-

нијих предмета: „Мени је задо-

вољство што смо остварили, за

мене, могу рећи подвиг, да по-

ново представимо наше члано-

ве и наше радове, јер то је и

афирмација нашег друштва и

наших чланова, који су показа-

ли да могу да раде када им се да

шанса за то... а, можемо исто

што и други, па и боље...“

„ја сам презадовољан, како

је све одрађено и испало, најви-

ше због дружења кроз рад, ово

је екстра,ово је велико за њих,

али, и за мене као председника

удружења дистрофичара“, у

даху и уз осмех, каже драган

Баћановић. у име Међу-

општинске организације глу-

вих и наглувих ( у којој је, на те-

риторији Града шапца и оп-

штина Богатић, владимирци и

Коцељева преко 800 чланова, од

чега око 200 активних), драга-

на арсеновић истиче да током

године има пуно активности,

али наглашава и да су глуви и

наглуви особе са којима дуго

треба радити да би се нешто

спремило. Подсећа да се већ у

јануару „креће“ са модерним

играма, уз то иду радионице,

вежбе по два-три сата, два-три

пута недељно, да би се било

спремно за мај за републички

фестивал: „онда долази јесен,

опет велика манифестација,

јесењи фестивал фолклора и

рецитала, а ове године смо ми

домаћини, и око тога се пуно

њих ангажовало и већ смо по-

чели да радимо. и са припремом

програма, и на прикупљању

средстава, тражењу донатора,

јер желимо да људе који дођу у

наш град, дочекамо и угостимо

на прави начин“. део чланства

учествоваће већ на „Чивијашком

карневалу“... иначе, у умет-

ничку радионицу, „наша дела“

из ове три организације и удру-

жења укључено је преко педесет

чланова. и ова изложба била је

продајног карактера (а њихови

радови могу се видети и купи-

ти и у просторијама, у Маса-

риковој број 54)... удео свих

нас је она права подршка њи-

ховом настојању да својим ра-

дом потврде да „живе са нама,

а не поред нас“. Ц.Љубић

уметниЧка радионица „наШа деЛа“

Можемо исто што и други

- Мислим да је за њих ова-

кав рад пре свега леп, јер се

друже и окупљају. Ево, кад

правимо летње паузе, због

врућине, видим да једва че-

кају јесен, када ће радионица

да настави рад. друго, осећају

се више вредним, уз свест да

су способни да нешто ураде

и створе... уједно, то је њима

и добра вежба за руке, за њи-

хову моторику, затим за со-

цијализацију, јер се друже, и

међусобно, и са другим љу-

дима, са медијима, и задо-

вољни су. Мислим да им ра-

дионица много значи – исти-

че модератор уметничке ра-

дионице „наша дела“ Хе-

двига Бурмазевић.

недовољна информиса-

ност особа са инвалидитетом

представља велики проблем

и најизраженија је у недо-

статку једнаких шанси за осо-

бе са инвалидитетом да се ис-

кажу у различитим области-

ма друштвеног живота и ства-

рања... Здрав свет обично

није свестан присуства особа

са инвалидитетом и не по-

штује довољно њихове по-

требе... у шапцу је евиден-

тирано 1200 особа са инва-

лидитетом и као значајна гру-

па захтевају озбиљнији при-

ступ и третман поштујући

основне принципе равно-

правности, приступачности

и једнаке шансе за све.

Шабачка млекараредовно испоручује млеко

иако потрошачи у србији

због пословне политике највећег

концерна имлека осећају не-

сташице шабачка Млекара ре-

довно дневно преради од 165 до

170.000 литара млеко. односи са

произвођачима су стабилни јер

је Млекара у априлу повећала от-

купне цене за шест одсто а после

најновијих преговора и за десет

одсто. тако, у односу на квали-

тет и друге параметре откупна

цена се креће од 23 до 32 дина-

ра по литри. За десетак дана одр-

жаће се састанак у Мини-

старству поољоривреде са про-

извођачима где се очекују нове

откупне цене млека.

отварање изложбе, 11.авгу-

ста, било је у ужем кругу.

најавише, затварање, 10.сеп-

тембра, пратиће и богат про-

грам. изложба венецијанских

маски завређује да се погледа, а,

додајемо, продајног је каракте-

ра...

... јелена Подгорац јовано-

вић, упутила је хвала свима

који су дошли да испрате отва-

рање изванредне изложбе вене-

цијанских маски удружења па-

раплегичара Мачванског окру-

га... изложбе која је плод лепе

сарадње библиотеке и удруже-

ња, а „магичном привлачношћу

маски истински ће у наредних

месец дана красити иначе наш

лепи хол“...

у име удружења, радушко

јанковић, истакао је радост свих

чланова, што је њихов рад и

труд, кроз изложбу маски, до-

шао на право место:

- Мислим да је овај про-

стор хола Библиотеке прави

простор за наше маске, и да су

наше пријатељство и обостране

симпатије, овом изложбом до-

били неки врхунац. трудили

смо се, мада смо од почетка

имали мало неверице како ће све

испасти, али, сада гледајући

маске у овом простору, чини ми

се да смо прави професионал-

ци... надам се да ћемо и даље

истрајати и да можемо очеки-

вати још лепша решења, јер су

се наше чланице и уходале и за-

грејале, и да ће бити још леп-

ших, успешнијих и необичнијих

решења“.

да маске, тек тако изложене,

као истинске слике и уметнич-

ка дела, фасцинирају, истакла је,

званично отварајући изложбу,

историчар уметности, иванка

трифуновић:

- управо је било речи да се

маска носи да би се човек иза ње

сакрио. Мене ова изложба фас-

цинира чињеницом да ми први

пут не кријемо ништа, него су

маске изложене на зиду; наше

маске које скидамо или став-

љамо када смо у одређеној си-

туацији да се прикажемо пред

друштвом, сада можемо да се

суочимо са њима и да их гледа-

мо друго, уобичајено говоримо,

маска је дело занатско, а не ли-

ковно. Међутим, ако је нешто

постављено на подлогу, и урам-

љено, и виси на зиду, ми то

сматрамо ликовном уметношћу

и сматрамо сликом. и ове мас-

ке су слике, урађене по најбо-

љим правилима једне добре

композиције, богатог колори-

та, са рељефом или колажом...

оно што мене такође фасцини-

ра, маска је везана за појединца,

ради је занатлија сам, носи је чо-

век сам. у овом случају, маска

настаје у групи, једни су заду-

жени за ливење, девојке су ту да

осликају, једна група да по-

ставља перлице на њих... сви

заједно сарађују, раде, живе,

стварају, а нама остаје само да

у овоме уживамо.Пружили сте

нам дивну прилику не само да

се дивимо ликовном и занатском

делу, него и да мало проучимо

и себе... Хвала вам много на овој

изложби.“

Ц.Љубић

�26.август 2010. www. podrinske.comДруштво

у хоЛу бибЛиотеке, изЛожба до 10.сеПтембра

Венецијанске маске Удружења параплегичара

- Много лепше све овде и

овако изгледа, него док сам

радила... Много лепше, не

сад да се хвалимо, али мис-

лим да су маске прелепе за-

иста – уз осмех говори јован-

ка николић. и додаје да ће

убудуће бити још више ин-

спирације, много више мо-

тива, много више идеја... Хва-

ла Библиотеци, на сарадњи,

на дивном простору, „јер тек

овако маске су добиле оно

што смо хтели“, прве су речи

и Милене Пантић... а, уз

причу колико је лепоте, сми-

рења и опуштања донео рад,

додаје: „тек сада је све дошло

до изражаја. у удружењу све

су онако на гомили биле, али

није то то, сада, овде, под

овим светлима, просто да не

верујемо да смо све то ми

урадили...“

- до сада, и протеклих го-

дина како смо ангажовани и

како се окупљамо у удруже-

њу, првенствено смо рад

усмерили на спортске актив-

ности и спортска постигнућа

наших чланова... реализа-

цијом ове идеје многи чла-

нови исказали су своју креа-

тивност, и драго нам је што

овом изложбом, уз ове пре-

дивно осликане и украшене

маске, ту своју креативност

показујемо и делимо са шап-

чанима – каже секретар удру-

жења параплегичара Мач-

ванског округа славиша са-

вић.

ових дана у шабачком јав-

но-комуналном предузећу „Пар-

кинг“ приводе се крају при-

преме и обележавање хоризон-

талне и вертикалне сигнализа-

ције за нових 400 паркинг места

у нашем граду.

-односи се то на улице или

делове улица: трг ђачког бата-

љона (три платоа, односно, про-

лазе од Културног центра до

„вишње“), затим, други део

Масарикове, улице Милоша По-

церца, Поп Лукину, сремску,

Краља александра. у цара ду-

шана, наплатом паркинга убу-

дуће биће обухваћено и седам

паркинг места испред агенције

„Либеро“, затим , паркинг ис-

пред зграде „дунав осигура-

ња“. имамо и један јако инте-

ресантан плато, који се налази

између зграде „дунав осигура-

ња“ и „навипа“, где је иначе у

последње време бивала највећа

гужва и највећи број непропис-

но паркираних аутомобила. ту

смо да завршимо и средимо и тај

део, и надамо се да ће и тај део

града добити један сасвим нов

изглед и целину – набраја ди-

ректор „Паркинга“ драган нин-

ковић, у којим деловима ће се

убудуће наплаћивати паркира-

ње. додаје, да је неопходно да

грађани прате саобраћајне зна-

ке, а од 1.септембра постојаће

свуда и вертикална сигнализа-

ција, којом ће потпуно бити

објашњено која је зона, и који су

начини плаћања паркирања.

„Поред свега тога, ми ћемо у пе-

риоду, од 1. до 15.септембра, у

коме нећемо вршити казнену

политику, односно нећемо обав-

љати кажњавање у тим улицама,

на аутомобиле стављати оба-

вештења на који начин се могу

остварити права на станарске

карте, на месечне претплатне

карте, као и о начинима плаћа-

ња путем сМс и куповином

картица на одређеним про-

дајним местима. Значи, не-

опходно ће бити придржавати се

саобраћајних знакова, пратити

где је црвена зона, где плава, и,

наравно, као што се већ у дру-

гим улицама обавља плаћање

паркирања, тако извршити

плаћање ако се налазите у ули-

цама на које ће наплата парки-

рања бити проширена.“

иначе, сваки започети сат

паркирања у првој (црвеној

зони) плаћа се тридесет, а у

другој (плавој) 25 динара. днев-

на карта је 120 динара. ако су

паркирана возила са приколи-

цом, комунална такса се увећа-

ва за сто посто. такса за ко-

ришћење простора за паркира-

ње аутобуса на депоу за сваки

започети сат је 35 динара, а за

коришћење простора за парки-

рање на затвореним паркира-

лиштима за сваки започети сат

износи 40 динара.

изузетно, параплегичари,

слепи и слабовиди, глуви и на-

глуви, дистрофичари, особе са це-

ребралном и дечјом парализом,

особе са аутизмом, користе бес-

платно паркинг, уз одговарајућу

приложену документацију у овом

шабачком јавно-комуналном

предузећу, само на посебно за

њих обележеним местима. так-

вих је тридесетак места у граду,

а у оквиру нових 400, за лица са

посебним потребама, истиче ди-

ректор нинковић, обележено је

шест места за паркирање (испред

Катастра и Предшколске уста-

нове „наше дете“ у улици Краља

александра, и по два места, у

Поп Лукиној - код ватрогасног

и суда за прекрашаје и - у ули-

ци Милоша Поцерца, код пијаце).

Ц.Љубић

од 1. септеМБра У шапцУ

ННооввии хх 44 00 00 ппаа рркк ии нн гг ммее сс тт аа

Месечна претплата за паркирање возила износи:

-за пут. воз. на ул. парк.а у зони 1.............. - 1.700,оо дин.

-за пут. воз. на ул. парк.а у зони 2................- 900,оо дин.

-за пут. воз. на затвореним парк. .............. - 2.000,оо дин.

-за комби воз. на затвореним парк. ............- 2.500,оо дин.

-за аутобусе на депоу.................................... - 4.000,оо дин.

-за пут. воз.за станаре влас.е 1 пут. воз.......- 300,оо дин.

резервација места за парк. пут. воз. за сваки започети

месец паркирања износи.............................- 7.000,оо дин.

Резервација од десет места и више за паркирање

путничких возила по возилу за сваки започети месец

паркирања износи.........................................- 3.500,оо дин.

доплатна карта за паркирање износи........ - 1.100,оо дин.

� www. podrinske.com 26.август 2010.Друштво

Уз највише државне

почасти, у Мишару је

обележена

204.годишњица славног

боја из Првог српског

устанка. Опеван у

древним епским

јуначким песмама, Бој

на Мишару временом је

постао део националне

историје и митологије

чувајући на тај начин

сећање на мишарске

јунаке и велику победу

над Турцима коју су

остварили

свечаност у част достојан-

ственог сећања на мишарске

јунаке организовао је одбор

владе републике србије за не-

говање традиције ослободилач-

ких ратова србије, у сарадњи са

Градом шапцем, а као домаћи-

ни придружили су се Месна

заједница Мишар и Задужбин-

ско друштво „Први српски уста-

нак“.

у Мишару изузетно свечана

атмосфера. Повод, 13.август,

централни дан битке из 1806.го-

дине, која је овенчала славом и

Карађорђа и мишарске јунаке,

али и цео овај крај. Била је то

једна од најзначајнијих победа

устаника над јединицама регу-

ларних оружаних снага ото-

манског царства. Предвођени

вождом Карађорђем и истак-

нутим устаничким првацима

шабачког и ваљевског краја,

срби су том приликом однели

бриљантну победу која је учвр-

стила положај устаника и дра-

матично угрозила статус тура-

ка у оквиру Београдског паша-

лука... Мишар, сваког 13.авгу-

ста, постао је место окупљања

и сећања...

После помена који је слу-

жило свештенство оридске

цркве, хор јеврејске општине

Београд „Браћа Барух“ отпевао

је химну „Боже правде“... Потом

су, венце на споменик Кара-

ђорђу и мишарским јунацима

положили, у име Министарства

рада и социјалне политике –

Живко трикић, у име Генерал-

штаба војске србије – гене-

рал-потпуковник драган Ко-

лунџија, у име Града шапца –

председник скупштине, др сло-

бодан Мирковић, и млади Ми-

шара – у име Задужбинског

друштва.

„оно што морамо увек по-

штовати, чега се морамо сећати

и чему се морамо одуживати, то

су Карађорђе и мишарски јуна-

ци, и сви који су положили жи-

воте за слободу ове земље“, по-

ручио је доктор Мирковић на

свечаности у Мишару:

- Први српски устанак и

Мишарска битка, као једна од

највећих и најзначајнијих у

Првом српском устанку, обеле-

жавају почетак стварања нове

српске државе, модерне, у ства-

ри српске револуције после ви-

шевековног ропства под тур-

цима. резултат Мишарског боја

и Првог српског устанка био је

и парлемент, Правитељ-

ствујушћи совјет, донет је и за-

коник, и зато је то почетак нове

модерне српске државе. и по-

У МишарУ, 13.авгУста

Достојанствено сећање на мишарске јунаке

Представљен пети број Читанке мишарског боја

- Читанка садржи непознате и мање познате прилоге, записе

и приказе о активностима друштва, задатке које смо покушали да

решимо и које смо решили, задатке које смо покушали, а које нис-

мо решили, задатке који су пред нама... Читанка број пет следи уред-

ничку концепцију из прошлог броја. Прошли је био посвећен

1809.години, а овај 1810; шта се пре пуна два века дешавало на рат-

ној позорници србије. а најважнија ратна збивања опет су била

у Подрињу, Бој на Лозници – истакао је главни и одговорни уред-

ник добрило аранитовић. о драгоценом годишњаку, који издаје

Задужбинско друштво „Први српски устанак“ из Мишара детаљ-

није у идућем броју Подринских...

изложбом под називом

„шабачка нахија и Мишарски

бој“, Међуопштински исто-

ријски архив се придружио

обележавању 204.годишњице

од Мишарске битке. Постав-

ку, насталу на основу ар-

хивске грађе из тог периода,

а која се чува у депоима ар-

хива, чине књиге, документа,

испевани стихови о самом

боју, графички приказ на-

оружања и шанчева из тог

времена...

дванаест уметника у дванестомсазиву

у Мишару су у јулу, стварали уметници различитих генерација

и различитих сликарских и вајарских опредељења, истакла је, от-

варајући изложбу соња Петровић: „традиционално присуство умет-

ника из црне Горе обележила двојица, срђан Милић, интере-

сантним колористичким пејзажима и дрворезбар, слободан Па-

вићевић, са занимљивим и квалитетним рељефом светог илије.

још један уметник који се изразио у дрвету је Милутин ранковић

из Лајковца, који је исклесао у храстовини Карађорђа у природ-

ној величини, скулптуру сведену и једноставну, која доминира

својом симболиком“. доминира скулптура и непосредно испред

мишарске галерије, а, уз аутора, бележимо и детаље. Храст је да-

ровао „уником 89“, а црног Ђорђа поставио влада – Гроф, из Ми-

шара (Лета Господњег, 2010, на светог илију)...

драган ојданић из Београда, видоје туцовић из новог сада,

драгиша Марсенић из шапца и стојан аничић из Бадовинаца, своје

присуство на колонији обележили су „префињеним колористич-

ким сензацијама, насликавши пејзаже пастелних тоналитета, то-

плог колорита где се естетски моменти такмиче са драматиком сли-

ке“... „радован Миразовић оставио је фундусу галерије изузетно

дело у коме је показао сву снагу познавања фигурације, док је мла-

да Биљана тарлановић из рибара показала како је инспирација слав-

ном битком водила путем према једној изузетној композицији“...

„ и Милош вујанић из новог сада, невена никодијевић из деспо-

товца и јелена Чоњагић из шапца су у својим сликама објектима оста-

вили онтолошке поруке везане за ово дивно историјско место...“ „

и овогодишњи дванаести сазив је само потврдио да у мноштву ли-

ковних остварења увек своје место нађу и она која својим високим

квалитетом заслужују да у фундусу ове колоније заувек остану и у

будућој сталној поставци галерије на Мишару отварају врата за све

оне будуће посетиоце и љубитеље уметности“.

Богат програм пратио је августовску свечаност у Мишару.

Првенствено захваљујући младима из овог села, члановима ама-

терског позоришта „вожд“, који су премијерно извели пред-

ставу „Карађорђева смрт“, а, уз „власт“ подсетили и на вечне

нушићеве поруке... искрен допринос обележавању 204.го-

дишњице и сећања на Карађорђа и славне мишарске јунаке,

били су и концерт Куд „абрашевић“ и представа „Бог те мазо“

у извођењу Зорана Карајића.

- По први пут, Задуж-

бинско друштво расписало је

конкурс за најбољи ликовни

рад на тему Мишара... Пред-

седник скупштине, драги-

ша Марсенић, захвалио је

основној школи „стојан но-

ваковић“ која се и једина

одазвала на конкурс. речи:

„Хвала што сте се одазвали,

и себе забележили за сва

времена... и само тако на-

ставите да радите и растете“,

упутио је ученицима чији

су радови одабрани као

најбољи, и објављени у пе-

том броју „Читанке Мишар-

ског боја“. то су: Катарина

Ђокић, Милан арсовић и

Филип јовић...

ред тога што је Први српски

устанак завршен неуспехом, он

је само био почетак на који се

наставио други српски уста-

нак, и сви остали до данас ... ја

се надам да Град шабац до-

стојно успева да обележи овај

дан и да кроз све ове манифе-

стације показујемо да водимо

рачуна о нашим прецима. а во-

димо рачуна о њима јер они су

пример како треба да радимо,

чему треба да тежимо и како и

наши потомци треба да се по-

нашају... да чувају своје, да

унапређују своју средину и да

стварају пријатеље, да не воде

ратове, јер, они су најскупља

цена за постизање неког циља...“

у уметничком програму, уз

хор „Браћа Барух“, учествовали

су драмски уметници Лепомир

ивковић и Милорад Мандић... и

одјекивали су Мишаром сти-

хови и вечне поруке песника да

је „ово отаџбина србина“, а да

је највећа жеља да „србин у

својој србији мирно живи“...

у истом духу били су и звуци

песама, од оне посвећене Кара-

ђорђу, до „ово је србија“ и

„востани сербие“... свечаност

у Мишару, на радост домаћина,

била је са бројним гостима... и

све је допринос очувању до-

стојанственог сећања на ми-

шарске јунаке.

Текст: Ц.ЉубићФотографије: Б.Станић

�26.август 2010. www. podrinske.comДруштво

Достојанствено сећање на мишарске јунаке

- Културни центар је ове

године, под покровитељ-

ством Министарства култу-

ре, у Мишару организовао и

дечју ликовну колонију, у

сарадњи са основном шко-

лом „вук Караџић“. са

уметницима радила су и

деца, а њихова изложба ће

бити у септембру или ок-

тобру.

- влада републике

србије, сваке године, 13.ав-

густа, у сећање на 1806.го-

дину, и сам догађај битке на

Мишару, организује цере-

монију одавања државних

и војних почасти. то је не-

што што смо отпочели

2006.године, уређењем ло-

калитета и читавим низом

манифестација, а захва-

љујући доброј сарадњи са

Градом шапцем и Задуж-

бинским друштвом из Ми-

шара, та церемонија из го-

дине у годину све је квали-

тетнија а посета је све ма-

совнија. циљ владе, посеб-

но Министарства за рад и со-

цијалну политику и Мини-

старства одбране, који су

непосредно укључени у реа-

лизацију манифестације,

јесте очување сећања, јачање

културе сећања, и, пре свега,

очување успомене на ми-

шарске јунаке, којима за-

иста пуно дугујемо – истакао

је дејан ристић, саветник у

министарству рада и со-

цијалне политике.

церска битка била је прва

победа савезника у Првом

светском рату и као таква из-

учава се на свим војним ака-

демијама у свету. оно што је

наше масло је да се на погре-

шан начин обележава. По

устаљеним протоколима сва-

ке пете године диже се на

државни ниво, а у међувре-

мену своди се на локално. По

општинским односно сада

градским међама текериш

припада Лозници, иако је од

ње и шапца удаљен тридесе-

так километара. тако и над-

лежност приликом продславе

церске битке припада Лоз-

ници. Е сада, пре неколико го-

дина и у шапцу су се досети-

ли да обележе овај значајан ис-

торијски догађај, али са све

шатрама и вашарском музи-

ком на градском тргу. тада су

новинари пресавили табак и

указали да то није примерен

начин. После тога, наравно по

опробаном систему, ћутало

се. ове године прослава је

прошла у знаку војске србије,

где је главни говорник био

начелник Генералштаба Ми-

лоје Милетић, а по протоколу

и градоначелник Лознице ви-

доје Петровић. оно што је

засметало је исувише ревнос-

на војска, њихови специјалци,

„кобре“, претресање и ко зна

шта све, тако да су се пошто-

ваоци ове велике битке свели

на десетине. Кап која је пре-

лила чашу је да иако је било

изузетно топло време и да је

лознички градоначениок обез-

бедио цистерну са пијаћом

водом надлежни за безнед-

ност нису дозвоили њену упо-

требу јер наводно није прошла

хемијску и другу котролу. ако

кажемо да безбедњаци у Ге-

нералштабу зарађују по шез-

десетак и више хиљада дина-

ра плус дневнице, а практич-

но свој посао раде крајње ри-

гидно, онда наравно није ни

чудо што овој прослави није

присутвовало више грађана

пре свега, представника на-

рода. Можда су им важнији

били представници дипло-

матског кора него да овај до-

гађај буде на примерен начин

и обележен, као народна свет-

ковина. јер и када је краљ

александар Крађорђевић от-

варао спомен обележје на

церу мислио је пре свега на

своје ратне другове и народ.

једном приликом владика ша-

бачки Лаврентије рекао је да

народ овог краја не мора да

носи панаију у цркву јер је

свака стопа ове земље крвљу

хероја освештана. а на жалост

претеране мере безбедности, за-

творен саобраћај и сличне пре-

траге које удаљују народ од

овог светилишта заиста су за чу-

ђење. За то нису криви амери-

канци или други страни факто-

ри. у неким другим земљама ве-

лики историјски догађаји обе-

лежавају се на пријемчивији

начин, не вашарски, али свака-

ко не и на претерано проколоран

начин. Д.Е.

КаКо Упропастити традициЈУ

Војска тренирастрогоћу

За младе Мишара, слободно

би се могло рећи, ред позориш-

та, ред филма... Глумци ама-

терског позоришта „вожд“ из

Мишара, овог лета, даске које

живот значе, заменили су филм-

ским камерама. Педесеточлана

екипа, од чега је тридесет глу-

маца из Мишара и шапца, у

другој половини јула започела је

снимање другог дела саге о се-

оском начину живота. После

искуства и добрих критика за

сеоске приче и, екипа ради са

још више ентузијазма...

- настављамо нашу причу о

нашем савременом српском

селу, о тим сељацима којима

нису битне паре и материјалне

ствари, већ духовно богатство.

најбитније је да имају потомке,

да им се синови ожене, ћерке

удају... Желимо да овим филмом

оставимо неизбрисив траг, да се

сећају Мишарци – говори у

даху, режисер и сценариста ( и

још много тога), душан си-

мић... додаје да се снима на пет-

наестак локација, „по свим ста-

ријим двориштима у Мишару“,

и да екипа наилази на добар од-

зив мештана... детаље снимања

филма управо бележимо у дво-

ришту симића, шеснаестог ав-

густа, шеснаестог дана снима-

ња другог дела филма...

слободан Петровић, глуми,

али је и организатор снимања:

„са моје тачке гледишта, све ово

заиста сјајно изгледа. Кад ми је

поверен задатак организације

снимања, с обзиром да нисам

имао никаквог искуства, све ми

је деловало потешко и превише

одговорно, али, како је све кре-

нуло, уз лепу сарадњу са свима,

све веће ми је задовољство цео

овај рад.“ никола јовановић, за

свој лик Петрашина, вели да је

занимљив, духовит, емотиван

и да много воли да пије („али то

је она слатка мана нашег сеља-

ка“). са осмехом, додаје да је

„свака улога стварни лик неког

мештанина Мишара“, „и кад

буду гледали филм препознаће

се сигурно“... са осмехом, и

Милица остојић, говори о свом

лику – Босиљке, „главне сеоске

алапаче“, „жене која је увек на

правом месту, у право време“, „

и увек зна шта се дешава у

селу“... „ и мајка је, сина који је

отишао, и није баш све тако

лепо како изгледа, ал она се

труди да то представи тако“... и

наставља Милица: „важно је да

је нама занимљиво, да се лепо

забављамо и дружимо уз сни-

мање“... Посматрач и део логи-

стике – Милан Ђорђевић. рођен

је у Прокупљу, живи у Београ-

ду: „Мени су и мајка и баба са

очеве стране из Мишара, тако да

сам више из Мишара него из

Прокупља“. „и мислим да ће

филм бити сјајан“...

Где ће село без попа и учи-

теља. Милош Гајић је ту да

„опојава, венчава, крштава“,

„све што треба“... а о самом

снимању каже:“ Лепо је, за-

нимљиво, смешно...“ Филип

Петровић тумачи улогу учитеља

Милисава: „улога је занимљи-

ва, најсличнија оној коју у се-

рији „село гори а баба се чеш-

ља“ игра драган николић“... и

све је стало у обичне, а тако ве-

лике речи ( и тако потребне

младима, по осмишљености

времена које проводе) „дружи-

мо се, и лепо нам је“... на пи-

тање „има ли догодовштина и

анегдота“, одговарају смехом, а

никола нам прича како је први

пут у животу возио фрезу: „она

онако иде споро, има гас, појача-

ње, смањење... Милица је била

позади... стиснуо сам квачило,

успорио, па случајно пустио

квачило, умало нија пала...“

остали, додају „прво је било

случајно, а онда намерно“...

неки су по први пут сели и за

трактор, у гуманим чизмама се

било на више од тридесет сте-

пени, а богме и кукуруз се кру-

нио... а Милица је, „иако има

фобију од пернатих животи-

ња“, седам сати „држала ко-

кошку“. наиме, толико је једног

дана трјало снимање: „стварно

сам се трудила да држим ко-

�� www. podrinske.com 26.август 2010.Друштво

у свечаној сали шабачке

гимназије одржан је последњи

у низу семинара у организа-

цији Градске управе града шап-

ца и Педагошког друштва

србије, на тему „оснаживање

младих кроз ученичке парла-

менте“. на овом скупу уче-

ствовало је 30 наставника ос-

новних и средњих школа са

подручја града шапца.

Претходна четири семинара

под називом „оснаживање мла-

дих кроз школску/вршњачку

медијацију“ одржана су у мају,

јуну и јулу. стручни скупови у

Гимназији окупили су 150 учес-

ника.

Потребе за ужестручним

усавршавањем наставника,

стручних сарадника и педа-

гошких руководилаца су стал-

не и обимне, али у првом пла-

ну је оспособљавање да се

ефикасно супротставе и из

школских клупа елиминишу

све присутније насиље. не-

адекватна комуникација и не-

повољан положај младих за-

хтевају од свих који се баве

васпитавањем и образовањем

да поседују додатна знања и

вештине, како би успешно од-

говорили захтевима који им се

намећу у оквиру њихове ос-

новне делатности.

Градска управа града шап-

ца је са 325.000 динара финан-

сирала припрему и организацију

семинара, док је Педагошко

друштво србије обезбедило пре-

даваче.

Семинар о ученичким парламентима

на интернационалном фе-

стивалу фолклора, одржаном

од 8. до 16. августа у покрајни

ређо ди Калабрија на југу ита-

лије, учествовало је и Културно-

уметничко друштво „Прњавор“

из Прњавора. смештај за 35

гостију из србије био је обез-

беђен у планинском градићу

Петина, одакле су фолклористи

одлазили на концерте у пет гра-

дова јужне италијанске регије.

до најближег места путовало се

70, а до најудаљенијег 300 ки-

лометара.

Према речима владе три-

фуновића, помоћника градона-

челника шапца и вође пута у

италију, млади фолклористи су

добро поднели овај напор, мо-

тивисани жељом да оставе што

бољи утисак на публику, у чему

су потпуно успели. сваком од

концерата претходио је дефиле

градским улицама, заједно са ан-

самблима из Мексика, израела,

Белорусије и Федерације БиХ

(требиње). највише аплауза по-

брали су фолклористи из

србије. Емотивним наступом,

изванредном кореографијом и

раскошном ношњом, симпатије

публике освојили су на први по-

глед. и химна србије најглас-

није се чула. свечану песму

„Боже правде“, уз чланове Куд

„Прњавор“, певале су и колеге

из требиња, што је изазвало

интересовање присутних, који

ипак нису могли разумети раз-

лог заједничког певања химне.

Чланови Куд „Прњавор“ има-

ли су прилику да посете и град са-

лермо, а на повратку кући уживају

у разгледању вечног рима.

Боравак у италији и учешће

на интернационалном фести-

валу фолклора, за младе фолк-

лористе из Прњавора је драго-

цено искуство. Како кажу, тру-

дили су се да богатство извор-

ног стваралаштва Мачве и

србије представе на најбољи на-

чин и достојно репрезентују

место, град и државу из које до-

лазе.

- сваки аплауз инспирисао

их је да следећи наступ буде што

бољи и убедљивији, речи су

владе трифуновића које до-

вољно говоре о жељи фолкло-

риста из Прњавора да буду

најзапаженији.

учешће на фестивалу у ита-

лији омогућили су Град шабац

и дом културе из Прњавора. а

да њихови „изасланици“ током

дугог путовања у Европу не

брину за добар залогај, побри-

нула се Месна заједница Прња-

вор.

КУд „прЊавор“ на ФестивалУ ФолКлора У италиЈи

Српска химна најгласнијаЛета 2010. Сеоске приче на мишарски начин

кошку у рукама, али била је

јако немирна, ја сам се плаши-

ла, и нон-стоп ми је излетала из

руку“... али, увек би је неко

ухватио и вратио Милици у

руке... и опет смех, јер и ово, као

свако снимање, доноси велики

број необичних ситуација које се

препричавају...

и као прави професионалци

уз логистику и подршку поро-

дица и мештана, желе да се за-

хвале и пекари из Мишара

(„хране нас сваки дан“), по-

гребном „Поучковић“ (за по-

моћ у реквизитима), свима који

су на било који начин помогли...

на наш коментар-питање, „да ли

је филм кратак предах од позо-

ришта“, готово у глас говоре да

је лакше и опуштеније радити са

камером, него на сцени... уз

хвала и за наш долазак, испра-

ћа нас смех, и позив за пре-

мијеру... Планирано је да сни-

мање траје тридесет радних

дана, до краја августа, са мон-

тажом се креће већ са првим да-

нима септембра, а премијеру

најављују већ за крај месеца...

Ц.Љубић

��26.август 2010. www. podrinske.comкултура

у петак, 20. августа у баш-

ти Културног центра представ-

љена је збирка песама „Помози

да река тече“, ауторке Фате Ега-

новић из шапца. о књизи су го-

ворили: Љубомир Ћорилић,

књижевник, Љиљана Бугарски,

проф. српског језика, Бошко

Живановић, песник и недељко

Попадић, уредник књиге. Пое-

зију су говорили рецитатори

студија Културног центра Ми-

лена Панић и душан враголић.

иван ранковић, гост-песник,

укратко се представио публици

и рекао своје две песме. За му-

зички део програма побринули

су се полазници школе гитаре

Културног центра. Затим се и

ауторка обратила бројним по-

сетиоцима и са још поезије вече

привела крају.

Помози да река тече

КУлтУрни центар

Културни центар је прире-

дио право освежење на музич-

кој сцени, гостовањем ново-

садског женског бенда „The

Frajle“. субота, 21. август, дан

резервисан за добру забаву уз

класичне хитове поп, рок, соул

и R’n’B музике, које су ове

симпатичне девојке, изванред-

них гласовних могућности,

приредиле за шапчане. сем

обрада страних и домаћих хи-

това „Фрајле“ имају и соп-

ствене песме, које се одликују

динамиком и оригиналном ин-

терпретацијом. Гостовање ових

талентованих и харизматич-

них девојака, изазвало је ве-

лико интересовање публике,

па у башти Културног центра

није било могуће наћи сло-

бодно место.

ФФ рр аа јј лл еетрадиционална изложба ма-

лог формата, 19. по реду, у Кул-

турном центру шапца свечано

је отворена 20. августа. на кон-

курс је 155 аутора пријавило 273

рада, а стручна комисија је за из-

лагање одабрала 149 минијату-

ра 98 минијатуриста. трочлани

жири радио је у саставу: виши

кустос шабачког народног му-

зеја татјана Марковић, сликар

Михаило Глигорић Глиша и ис-

торичарка уметности соња Пет-

ровић.

тематски шаролика постав-

ка обухватила је различите умет-

ничке рукописе, цртеже, туш,

аквареле, пастеле, скулптуре,

комбиноване технике, колаже,

уља, темперу, гравуре, линоре-

зе, порцелан, дигитални принт,

фотографију, све ограничене на

20 центиметара. у присуству

бројне публике изложбу је отво-

рио Михаило Глигорић и, по-

себно нагласивши квалитет ра-

дова, прогласио најбоље.

-једна и једина прва награ-

да је ове године додељена и

подељена између даниеле Мо-

рариу из вршца и драгољуба

димитријевића из Београда. да-

ниели Морариу за брилијантно

колажирање и процртавање све-

сти о трајању и непокиданости

историјских и естетских назива

старог и новог света у оквири-

ма модерне коју заједно живимо

наново. драгољубу димит-

ријевићу за торзо у месингу

под називом „шапчанка“. овај

мали а велики торзо, уз сав сјај

и блиставост материјала у којем

је маестрално одливен а касније

сјајно цизелиран, наноси пред

наше очи и сјај тумаченог а ни-

кад протумаченог. сјај тајне

мајсторства и тајне рестилиза-

ције стилизованог у скулптури

- рекао је сликар Глигорић.

За уметност минијатуре,

жири је издвојио и похвалио ра-

дове десетак уметника. то су:

стојанка николић Ђорђић са

новог Београда, ивана Чотрић

из Београда, драган Бартула из

Лознице, снежана Гроздановић

из велике Плане, Ђорђе арна-

ут из Београда, Ђорђе симић из

Краљева, Мина Милосављевић

са новог Београда и Зоран су-

вајац Зограф из Бања Луке.

изложба минијатура траје до

30. августа. Ж.В.

са поруком и позивом “По-

мозимо нашој јели”, Културни

центар организује хуманитарни

концерт шабачке групе "Мид-

гард". Концерт ће бити одржан у

башти центра, у суботу, 28.авгу-

ста, од 22 сата. улазница је 150

динара, а сав приход намењен је

за помоћ у лечењу нашој младој

суграђанки јелени Марковић.

Помозимо нашој Јели

160 – 257 – 81, уз позив на број 57 – 102 – 1379/0

изЛожба маЛог Формата у куЛтурном центру

Два аутора поделила прву награду

Сеоске приче на мишарски начин

ош „Лаза К. Лазаревић“

препознатљива по сунчаном

сату, путоказу, фонтани и „супер

учионици“, годинама уназад

улаже у своје уређење како у

централној школи у шапцу,

тако и у седам издвојених школ-

ских јединица по селима: јевре-

мовац, Маови, варна, Поцерски

Метковић, Грушић, десић и

слатина.

Према речима директора

ош „Лаза К. Лазаревић“, сло-

бодана Богдановића, до сада је

у матичној школи у шапцу

урађено следеће: „супер учио-

ница“ – једна мултимедијална

учионица која би требало да

привуче децу, где се органи-

зују квизови, врше пројекције

научних филмова, држе ог-

ледни часови; затим постав-

љен је ламинат на спрату шко-

ле, окречен је ходник, из-

вршена реконструкција дела

крова, поправка и фарбање

ограде у школском дворишту,

постављене су тракасте за-

весе на спратном делу школе,

припремљена је просторија

за пријем родитеља, купљен

је разглас, сређена је школс-

ка библиотека, направљена

дечја играоница, постављен

аларм...

важно је истаћи да се доста

радило и у издвојеним школ-

ским јединицама у селима. тако

је у јевремовцу изграђена нова

школа са четири учионице, у

Маовима је набављен нови на-

мештај у две учионице, у вар-

ни је извршена реконструкција

парног грејања, у Поцерском

Метковићу је постављен лами-

нат у учионицама, а у десићу је

набављен намештај и постављен

ламинат.

- школа има проблем с не-

достатком простора како дво-

ришног, тако и у школској згра-

ди, застареле су санитарне про-

сторије, већи део крова је још

увек у лошем стању. такође,

проблем представља и столарија

са северне стране – каже сло-

бодан Богдановић, директор

ош „Лаза К. Лазаревић“

ове године у матичну шко-

лу у први разред уписало се 103

ученика, али су у школи сигур-

ни да ће до септембра тај број

бити до 110. у јевремовцу је

уписано 37 ученика, у Грушићу

7, у Поцерском Метковићу 9, у

десићу 1, у Маовима 4, у вар-

ни 15, док у слатини није упи-

сан ниједан првак.

из осмог разреда ове годи-

не изашло је 165 ученика. они

су уписали следеће школе:

средњу медицинску школу (22

ученика), Економско трговинску

школу (46 ученика), Гимназију

(21 ученик), средњу пољопри-

вредну школу (17 ученика),

средњу хемијску школу (9 уче-

ника), техничку школу (32 уче-

ника) и средњу уметничку шко-

лу (4 ученика).

што се тиче ваннаставног

рада, заступљене су све сек-

ције по предметима, допунска и

додатна настава. нпр. ове годи-

не су од 10. до 14. маја одржа-

ни „Лазини школски дани“ где

су наставници са ученицима

спремали разне представе и

приредбе... ученици су били

изузетно успешни на такмиче-

њима, а ученица седмог разре-

да Катарина станковић освојила

је трећу награду на републичком

такмичењу из физике.

А.Јовановић

NEMAČKI APARATI ZA MERENJE KRVNOG PRITISKA

A E G

APARATI ZAMERENJE ŠEĆERA U

KRVIR O S H E

�2 www. podrinske.com 26.август 2010.Друштво

Ml MoBilMOBILNI TELEFONI I OPREMA

Cena: 2000 dinara

Cena: 2000 dinara

Miloša Pocerca 50, ŠabacTel. 015/342-985 065/22 62 181

ош „лаза К. лазаревић“ шаБац

СУНЧАНИ САТ, ПУТОКАЗ, „СУПЕР УЧИОНИЦА“...

СлоБоДана БогДановића

Заменица градоначелника

шапца јасминка ристивојевић

уручила је захвалницу алек-

сандру Поповићу, представнику

америчке фирме Alliance one

tobacco за србију, за донацију од

400 садница јасена, посађених у

априлу ове године уз обилазни

пут. то је најдужи дрворед у гра-

ду, а имајући у виду количину

издувних гасова на овој лока-

цији, његов значај је драгоцен.

Прве саднице посадили су гра-

доначелник шапца Милош Ми-

лошевић и душан цмиљић, ди-

ректор Alliance one tobacco за

србију, а посао су наставили

чланови ученичког парламента

Медицинске школе.

Заменица градоначелника

изразила је задовољство што у

шапцу послују друштвено од-

говорне фирме.

- у име Града шапца, и

своје лично, изражавам захвал-

ност за ангажовање фирме Al-

liance one tobacco у заштити

животне средине. Предстоји

нам још много посла у области

унапређења околине у којој жи-

вимо и радимо, али охрабрује

чињеница да је екологија све

присутнија тема, а здрава жи-

вотна средина све гласнији за-

хтев и грађана и привредних

субјеката, истакла је јасминка

ристивојевић.

александар Поповић, заду-

жен за добру пољопривредну

праксу, нагласио је да су по-

шумљавање и озелењавање при-

лика да се фирма Alliance one to-

bacco једним делом одужи гра-

ду шапцу за одличну сарадњу

и разумевање.

дрУштвено одговорне ФирМе БринУ о ЖивотноЈ средини

Захвалница за 400 садница

Делегација ММФ-а, којупредводи шеф мисије Ал-берт Јегер, почела је 19. ав-густа разговоре с представ-ницима Владе Србије о ре-визији текућег стенд-бајаранжмана. До краја прошленедеље разговори су вођенина нивоу техничких експера-

та, а у понедељак су почелизванични разговори, одржа-вањем пленарне седнице уНародној банци Србије.

Гувернер Дејан Шошкићоценио је да преговори нећебити лаки, али да ће се ус-пешно завршити јер, како јерекао, Влада предузима ко-раке у добром правцу. Ми-нистар економије МлађанДинкић и даље стоји при ста-ву да је одмрзавање плата ипензија до краја године мо-гуће, док министарка фи-нансија Диана Драгутиновићкаже да ће она поштовати до-говор постигнут с Међуна-родним монетарним фондомда плате и пензије у Србијибуду одмрзнуте тек у 2011. го-дини. У буџет се у првој по-ловини године, према ње-ним речима, слило више негошто је било планирано.

Главна тема разговора,ипак, биће Закон о фискалнојодговорности, којим би тре-бало да се регулише коликои како Србија сме да трошии да се задужује.

- По ММФ-у плате би тре-бало да порасту у јавномсектору у априлу као и пен-зије. Дакле, потпредседникВладе захтева да то будешто пре - у јесен. Ја мислимда је компромис врло реаланда то буде од јануара, да себуџетира на тај начин да сепредвиди раст плата већ одпочетка године - каже еконо-миста Горан Николић.

Са ММФ-ом је раније овегодине договорено да се пен-зионерима у маси поделиоко две милијарде динара,што не даје могућност за ис-плату 5.000 динара по пен-зионеру. Према речима ми-нистарке финансија, међу-тим, са ММФ-ом би могло

да се преговара о томе дабуде издвојена нешто већасума - од око три до три и помилијарде динара.

Мисија ММФ-а требалоби да остане у Србији до 31.августа.

PENZIONERинФорМативни ДоДатак за Пензионере граДа шаПцаБроЈ 8 26. авгуСт 2010.

са ммФ-ом без разговора о пензијама

Измене пензијског система неће бити тема разгово-ра с Мисијом ММФ-а јер је Влада усвојила предлог тог за-кона, изјавила је државна секретарка у Министарству зарад и социјалну политику Радина Тодовић.

С ММФ-ом ће бити разматран закон о фискалној од-говорности, који треба да регулише усклађивање зара-да у јавном сектору, казала је она и додала да ће се тајзакон наћи у Скупштини Србије кад и закон о пензиономсистему.

Од четвртка 19. августа, уЛМ биоскопу у Шапцу почелаје реализација програма „Се-ниор Синема“. Први на ре-пертоару био је филм „Лет-њиковац на Златном језеру“са Хенри Фондом и КетринХепберн у главним улогама.Овај филм, кажу, дотичесрце свих оних који га имају."Летњиковац на Златномјезеру" је троструки добитникОскара, а реч је о правом по-родичном филму.

Прича филма води гле-даоце у породицу Етел иНормана Тајера, старогбрачног пара који свако летопроводи у свом летњиковцуна Златном језеру. Како тообично бива, проводећи ста-рост заједно, овај брачнипар стално има материјалаза међусобну препирку докпроводи дане у самоћи…Али, овога пута друштво ћеим правити њихова ћерка сасвојим вереником и његовимсином, размаженим деча-ком који баш и не познајелепе манире. Стари Нор-ман преузима улогу превас-питавања детета и при томе

приуштиће му школу живо-та.

Под покровитељствомГрадске управе града Шапца,у организацији ЛМ биоскопа,сваког четвртка до краја го-дине старији суграђани има-ће прилику да уживају у ква-литетном филмском репер-тоару класичних и модернихостварења.

Све пројекције почињу у17 часова, а улаз је бесплатан.

Иначе, у биоскопима ев-ропских градова одавно по-стоји пракса да се за пен-зионере организују посебнематине представе. Шабац јепрви град у Србији који је оводобро искуство применио усвојој средини.

У сарадњи са Градскоморганизацијом пензионераШапца, осмишљен је про-грам којим се излази у сусретинтересовањима и потреба-ма ове популације. То је мо-гућност да на квалитетан на-чин проведу слободно време,друже се у различитом окру-жењу, размењују искуства ипрате садржаје који су зањих занимљиви.

сениор синеМа

Бесплатни филмови за пензионере

Почeли преговори са ММФ

Укупан јавни дуг Србије на крају јула ове године износиоје 10,74 милијарде евра, односно 32,5 одсто бруто домаћегпроизвода (БДП), саопштило је Министарство финансијаСрбије. Према подацима објављеним на сајту Министарст-ва, укупан јавни дуг на крају јуна био је 10,8 милијарди евра,што значи да је у јулу смањен за око 60 милиона евра.

Од почетка године 2010. године укупан јавни дуг Србијеповећан је за 891 милион евра, навело је Министарство фи-нансија, односно са 31,3 на 32,5 одсто БДП-а.

Укупна директне обавезе Србије на крају јула биле су 9,15милијарди евра, од чега су унутрашња дуговања била 4,17милијарди евра, а спољне 4,98 милијарди евра.

Према подацима Министарства финансија, укупна ди-ректна јавна дуговања Србије у првих седам месеци 2010.године повећана су за 695 милиона евра.

Укупне индиректне обавезе Србије износе 1,59 ми-лијарди динара, од чега су унутрашње 302 милиона, аспољне 1,28 милијарди динара, објавило је Министарствофинансија и додало да су та дугована у првих седам ме-сеци ове године повећана за 195 милиона евра.

јавни дуг србије у јулу 32,5 одсто бдП-а

Повећана задуженост грађана и привредеГрађани и привреда на крају јула дуговали су банкама по

основу кредита 1.629,37 милијарди динара, што је четири од-сто више него на крају јуна, објавило је Удружење банакаСрбије. При томе је задуженост грађана Србије по банкар-ским кредитима повећана током јула за 3,7 одсто, са 461,48милијарди динара на 478,73 милијарди.

У првих седам месеци ове године задуженост грађана пооснову банкарских кредита порасла је за 20,6 одсто. Најве-ћи раст током јула имали су кредити за рефинансирање, којису забележили повећање од 6,9 одсто, на 44,49 милијардидинара, а следе стамбени кредити са растом од 3,9 одсто исумом од 264,62 милијарде динара. Потрошачки кредити по-већани су током јула за 3,7 одсто, на 35,7 милијарди дина-ра, док су готовински кредити забележили раст од 2,8 одсто,на 109,51 милијарди динара. Пољопривредни кредити има-ли су раст од 0,4 одсто, са 24,31 милијарди на 24,4 милијардидинара. Током првих седам месеци ове године највећи раст,такође, је забележен код кредита за рефинансирање - 38,5одсто, а следе потрошачки кредити са растом од 30,9 одсто.

(НЕ)МОГУЋЕ ОДМРЗА-ВАЊЕ ПЛАТА У ЈАВНОМСЕКТОРУ ПРЕ УТВРЂЕНОГРОКА ПОДРАЗУМЕВА АУТО-МАТСКО ОДМРЗАВАЊЕ (ИПОВЕЋАЊЕ) ПЕНЗИЈА . САММФ О ДОГОВОРЕНОМ СЕНЕ ДОГОВАРА, ПОРУЧУЈЕЛИДЕР ПУПС ДР ЈОВАНКРКОБАБИЋ. ЛАЖНА БРИ-ГА О ПЕНЗИОНЕРИМА УНО-СИ ПОМЕТЊУ

До краја августа, извесно је,представници Међународногмонетарног фонда разговара-ће у Београду са најодговор-нијим из Владе Србије о петојревизији стенд-бај кредитногаранжмана вредног три ми-лијарде евра. Главна темабиће, како је најављено, уса-глашавање закона о фискал-ној одговорности, којим биВлада Србије требало да де-финише до ког нивоа државаможе да се задужује и какосредства буџета би требало дарасподељује.

О пензијама, дакле, њихо-вом смањењу (па и повећа-њу), како неверне Томе понег-де тврде, неће бити ни говора.Ово је јасно и више пута на-гласио и потпредседник Владеи председник Партије уједиње-них пензионера др Јован Крко-бабић (у кога су упрте очи гото-во целе популације од милиони 650000 и не само њих): „О до-говореном се не договара!“

А договорено је, подсети-мо, да се пензије и плате у јав-ном сектору замрзну за ову го-дину (до априла следеће), и даби евентуално одмрзавањеплата, како најављује мини-стар за економију, аутоматскиподразумевало и одмрзава-ње пензија. Повећање једних,значи пораст и других!

Овако ће бити док Партијауједињених пензионера(ПУПС) са својих пет посла-ника, чини власт. А чиниће једо пролећа 2012. године, кадаби требало да се одрже ре-довни, четворогодишњи избо-ри, с обзиром на њену садаш-њу стабилност и неозбиљнезахтеве неких опозиционихпартија да до избора дође го-дину раније. Није потребнописати зашто су ти захтеви не-

озбиљни, без обзира што мно-ге породице једва егзистирајузатрпане свакодневним по-већањем цена, посебно пре-храмбених производа. Кратко:ниједна од тих странака (или-ти партија) не нуди озбиљнијеи остварљиве програме за ис-тински бољитак!

А промена ради промене,да би „сјахао Курта да узјашеМурта“ никоме није потребна.Народу најмање. Он је то доб-ро искусио на својој кожи, па сеотуда сада све чешће могучути јадиковке: боље је било уОНО време! У то време, свидобро памте, већина је тра-жила промене. И добила штоје тражила.

Но, политичење за некудругу прилику и на другом ме-сту, сада само да подсетимо дасе крајем овог врућег лета јав-љају самозвани пензионерскидушебрижници, који подврга-вају критици и припремљенизакон о пензионо-инвалидскомосигурању. Он ће, наводно,додатно да осиромаши пен-зионере, иако су европскистручњаци из ове области кон-статовали да је предлог зако-на међу најбољим у Европи.Друга је ствар што се њим по-мерају границе за одлазак упензију, како се већ ради у ев-ропским земљама.

У тиражним дневним но-винама, том душебрижништвудато је по пола стране на та-козваном предњем делу но-вина, да би се у тексту мали-циозно констатовало како се„запослени у државним служ-бама увелико часте са 5.000динара које им је држава до-делила у оквиру социјалне по-моћи“, а пензионери још незнају када ће добити ту својуобећану помоћ да би набави-ли огрев за зиму, купила зим-ница.

Потпредседник Владе дрКркобабић у Прокупљу је ре-као да ће сви пензионери сапримањима мањим од 20.000динара добити по 5.000 дина-ра, а могуће да ће нешто вишедобити они који примају најма-ње пензије. Таквих је око400.000!

Идуће године, међутим,пензије ће и даље бити уск-лађиване са платама у јавномсектору, али и са порастомтрошкова живота, а не премабруто-друштвеном производу,како би хтео председник (од-војеног крила) војвођанскихпензионера. ПотпредседникПУПС и бивши директор ПИО

у Шапцу, дипл. економистаМилена Ћорилић, каже да сепензије према БДП нигде усвету не усклађују. Отуда итврдња из Војводине (да лислучајно) да ће „пензије кли-зити надоле“ (нагоре и није мо-гуће!), није основана.

Колико су пензионери оз-биљно схватили свој садашњи,а још више будући положај ипозицију у којој би могли да сенађу ако понове грешку па по-верују у материјално непот-крепљена обећања нових (истарих) политичара, говори иподатак да су половином ав-густа, док су се многи брчкалина мору или уживали у бања-ма и на планинама, у Краље-ву, Лесковцу, Пироту, Лозници,председници градских и оп-штинских пензионерских удру-жења и ПУПС разговарали оорганизационом и кадровскомјачању Партије уједињенихпензионера Србије.

У Лозници састанку су при-суствовали заменик председ-ника ПУПС Коста Арсеновић(генерал у пензији, рођен уГорњим Кошљама код Љубо-вије), потпредседници БорисавКовачевић (рођен у Глоговцу уМачви) и Милена Ћорилић.Учесници у расправи: Мило-рад Теодосић (председникГрадског удружења пензионе-ра Шапца и члан Главног од-бора ПУПС), његов партијскиколега Томислав-Мића Бојић(председник Градског удруже-ња пензионера Лознице), Ми-лисав Ђокић (председник Оп-штинског удружења Љубо-вије), Милоје Јокић (иста функ-ција у Малом Зворнику), Мир-ко Лазаревић (Владимирци),Бранислав Давидовић (Бога-тић), Мика Поповић (Коцеље-ва), као и председници град-ских и општинских одбораПУПС Живорад Красавчевић(Лозница), Тихомир Матић (М.Зворник), Славко Мартиновић(Богатић), Драгорад Јаковље-вић (Љубовија), Миливоје Суб-отић (Владимирци), ЖиворадМакевић (Крупањ, председ-ник Удружења и ОдбораПУПС) и Сретен Радосавље-вић (Коцељева), као и писацовог текста, закључили су дасве већа заинтересованост зарад ПУПС и учлањење у овуПартију, и не само пензионера,даје охрабрење овој попула-цији. Да своју судбину нећепрепустити душебрижништвудругих политичких партија. Безобзира на њихова могућа (пре-дизборна) обећања.

www. podrinske.com Пензионер 26.август 2010.2

Пише: Стеван Матић

рекли Су:

не дамо пензије!Пензије ће пратити раст плата у јавном сектору и тако ће

бити док је год Партија уједињених пензионера Србије у Вла-ди, изјавио је, 12. августа, потпредседник ПУПС Милан Крко-бабић, коментаришући најаву Самосталног синдиката да ћеизмене Закона о пензијском осигурању смањити примањанајстаријих грађана.

Ако плате порасту 10 одсто, толико ће порасти и пензије,рекао је Кркобабић, напомињући да начин усклађивања нијеоно чиме се ПУПС бави нити ће се тиме бавити. Одговарајућина питање да ли то значи да најављује кршење договора саММФ, Кркобабић је поновио да ПУПС учествује у договорудо 2012. односно док постоји ова Влада, и да "до тада нећебити пада пензија".

- После 2012. нова влада ће правити нови договор. Акоми будемо у њој и тада ће договор бити исти. Ако не буде-мо, ето онда бриге и за садашње и за будуће пензионере иза синдикате и за све остале, оценио је Кркобабић.

Поводом најаве Самосталног синдиката да следи вру-ћа јесен уколико измене закона буду усвојене у овом обли-ку, потпредседник ПУПС је закључио да су "они исувише слабгрејач да би могли да створе било шта вруће, а најмање вру-ћу јесен".

Пензионери деле судбину друштваНе очекујем да ће договорено усклађивање пензија са

платама у јавном сектору од почетка следеће године опетбити предмет разговора са Међународним монетарнимфондом (ММФ), рекао је 17. августа у Краљеву потпредседникВладе Србије и председник Партије уједињених пензионе-ра Србије Јован Кркобабић.

- Тешко је пензионерима, али постоји и огроман број онихкоји раде, а не примају плате, велики је број отпуштених имладих који не могу да нађу посао, констатовао је Кокоба-бић и додао да су пензије од 2008. године 14 одсто веће иредовно се исплаћују. Јесу пензије мале, али сам у целинизадовољан, рекао је Коркобабић, јер пензионери деле суд-бину друштва. Он је најавио да ће у септембру, одмах по за-вршетку разговора са представницима ММФ и ребаланса бу-џета, кренути исплата помоћи најсиромашнијим пензионе-рима.

- Биће то једнократна помоћ од по 5.000 динара или више,у зависности од висине пензије, а колико ће пензионера од1.600.000 добити ту помоћ зависиће од износа средстава којебудемо прикупили за ту сврху, истакао је Кркобабић.

Према речима Кркобабића, у државном буџету за те сврхевећ су издвојене две милијарде динара, али је то мало у од-носу на број пензионера.

- Очекујем да прикупимо још новца и да ребалансом бу-џета обезбедимо средства и за исплату старог дуга за око200.000 пензионера пољопривредног осигурања, чиме би из-међу 700.000 и 800.000 пензионера у Србији добило неки видједнократне помоћи, изјавио је Кркобабић.

Предложићу одмрзавање платаМинистар економије Млађан Динкић изјавио је, 18. ав-

густа, да ће Мисији Међународног монетарног фонда пред-ложити повећање једнократне новчане помоћи за пензио-нере, одмрзавање плата и веће подстицаје привреди. Пре-ма Динкићевим речима, минус у државној каси биће 20 ми-лијарди мањи од планираног, па ће, како је навео, покуша-ти да убеди ММФ да је од смањења фискалног дефицитамного важније још ове године одмрзнути плате, али и по-већати подстицаје за привреду и грађане.

- Ако ме питате да ли је Србији сада циљ да има мањиминус у државној каси или да се подстакне запосленост ибржи привредни опоравак најгласније ћу се борити за ово дру-го. Јер, ако би се с тим подстицајним мерама нагло преки-нуло, у ситуацији кад је српска привреда једва изашла из ре-цесије и тренутно се налази у стању депресије, бојим се даможемо врло лако да склизнемо у негативну зону раста, оце-нио је Динкић.

Милан КрКоБаБић

Јован КрКоБаБић

Млађан динКић

пензионери на стенд-БаЈ аранЖМанУ до априла идУће године

Са платама и пензије

www. podrinske.comПензионер26.август 2010. 3

српсКе БаЊе

Последњих година Врујцивише нису само бања него иместо за одмор, спорт, рек-реацију и забаву. У ХотелБања Врујци гости пристижутоком целе године уживајућиу свим погодностима којеБања нуди. Бања Врујци јесмештена међу живописнимбрежуљцима, у подножју ваз-душних бања Дивчибара иРајац. Удаљена је само 92 ки-лометара од Београда.

Смештена је између Миони-це и Љига. Кроз бању течеречица Горња Топлица, на-звана тако јер се и усреднајвеће зиме не леди и ис-парава од топлоте.

Бања Врујци располажеводом изузетне издашности,просечно око 200 литара усекунди воде, по чему је напрвом месту међу бањамаСрбије. Објекти у Бањи субројни и разноврсни (отво-

рени и затворени базени, спацентар, бањска купатила,чесме, спортски терени исл.), и задовољавају потребегостију и посетилаца.

Термалне воде БањеВрујци се користе за пуњењерекреативних базена, залечење пијењем и купањем,за справљање лековитогблата, за хигијенско купањеи другу употребу у хотел-ским собама, за потребе хо-телске кухиње, пекаре, ре-сторана, специјалних када иза загревање бањских објека-та.

Недалеко од Бање Врујципролазе две магистралне са-обраћајнице. Са саобра-ћајницом регионалног зна-чаја (Ваљево-)Дивци-Мио-ница-Љиг, Бања Врујци јеповезана асфалтним путемдужине 1.2 км код Горње Топ-лице. Од другог путног прав-ца (Београд-) Жупањац-Бо-говађа-Мионица-Дивчибаре,Бања је удаљена 9 км. ОдИбарског магистралног пута,који повезује Београд са За-падним Поморављем прекоЛазаревца и Горњег Мила-новца, Бања Врујци је пове-зана асфалтним путем у ду-жини од 11 км код Љига.

Лековита врела Бање Врујци

Извориште лековите воде Бање Врујци има пет глав-них и неколико споредних врела спојених отокама. Ле-ковита вода избија из муља и растреситог наноса на про-стору од приближно 200 метара дужине и око 60 метараширине. Температура воде је у просеку 26°Ц. Одатле севода разводи у све бањске објекте. На излазном делу бу-шотине, вода кроз постављене цеви самоизливом исти-че око 60 литара у секунди. Бањски посетиоци су ову водупили да би лечили желудац и камен у бубрегу, као и залечење очних обољења.

Лековито блато: Термалне воде износе из дубиненајфинији муљ, богат минералним и радиоактивним ма-теријама и полажу га у близини извора и дуж реке Топ-лице која протиче кроз бању. Тако се хиљадама годинанатапа тле и стварају наслаге лековитог блата. Лекови-то блато садржи и по неколико хиљада пута веће кон-центрације елемената и једињења него што их садржи ле-ковита вода. Лековито радиоактивно блато помаже у лече-њу разних реуматских обољења, ишијаса, проширенихвена, кожних болести и др. Примећено је да красте и ек-цеми нестају, да се кожа подмлађује, а ране зарастају.

Лековита вода: Институт за физикалну медицину и ре-хабилитацију проучио је и термалну воду из главне бу-шотине и дао мишљење о њеној терапијској вредностиза лечење купањем у кадама, као допунско средство лече-ња у склопу медицинске рехабилитације, уз догревањедо температуре од 34-37°Ц код следећих болести:

- болести локомоторног апарата, - запаљенски реуматизам (реуматоидни артритис -

фаза смиреног зглобног запаљења, Бехтеревљева болест- почетни стадијум),

- дегенеративни реуматизам (артрозе, спондилозе),- екстраартикуларни реуматизам (фиброзити, миози-

ти, паникулити, тенденити), - као и за хронична гинеколошка обољења (хронични

запаљенски процеси -аднексити, аднексопараметри и сте-рилитет - вагинално орошавање)

После анализе воде чесме, институт је дао оријента-ционо мишљење о терапијској вредности воде пијењему склопу рехабилитације за обољења мокраћних путеваи бубрега:

- микролитијазу (песак у мокраћним путевима) и ста-ња после хируршког одстрањивања камена.

- уринарних инфекција,- бубрежне калкулозе и калкулозе мокраћних путева,- као и хронична обољења желуца и дванаестопа-

лачног црева.Спецификација лековите водеТЕМПЕРАТУРА: Креће се од 26-27°Ц. ХЕМИЈСКИ САСТАВ: Термалне воде у Бањи Врујци су

категорисане као олигоминералне хипотерме. КИСЕЛОСТ И АЛКАЛНОСТ: При конзумирању погод-

не су за неутрализацију слабих киселина у организму чо-века, нпр. у желуцу.

СИЛИЦИЈУМСКЕ КИСЕЛИНЕ: Користи се при лече-њу кожних болести, трауматског стања и неких обољењажелудачно-цревног система.

ФЛУОР: Воде се могу се пити у неограниченим ко-личинама, као и за остале унутрашње потребе, инхала-цију.

ГАСНИ САСТАВ: Вода је азотна, са извесним садр-жајем и примесама угљен-диоксида, а са пуним одсуствомводоник сулфида.

Бања Врујци се налазиу самом срцу Србије. Одзанимљивих туристичкиходредишта у ближем окру-жењу (до 20 км) могу сепоменути следећа лепа,важна и живописна ме-ста: Родна кућа војводеЖивојина Мишића (1855-1921), Рибничка пећина,Мионица (10 км) ЦркваХристовог Вазнесења,Равна Гора (29 км).

4 www. podrinske.com Пензионер 26.август 2010.

изреке коЈе Су Мењале Свет

МоСт на каМичку

из Старог шаПца

Искуство грчко-пер-сијских ратова и снажногдруштвеног успона Атинескренуло је пажњу с пита-ња логоса и битка, којимасу се бавили дотадашњифилозофски правци, напитања човека, друштве-них вредности и норми,као и све више потребеобразовања. У 5. веку пренове ере јављају се со-фисти, као први профе-сионални учитељи у исто-рији Грчке и филозофи но-вог - антрополошког -усмерења грчке филозо-фије, у средишту којег сеналази човек. Најпозна-тији међу њима свакако јеПротагора. О софистимауглавном дознајемо по-средно, из Платоновихдијалога, у светлу врлонегативне перцепције.Протагорина реченица -Човек је мера свих ствари;оних које јесу да јесу, аоних који нису да нису -према којој место Бога,полиса или традиције,сада заузима човек каомера свих ствари, и то ис-правно схваћен каопојединац, донела је со-

фистима негативну репу-тацију, од Сократа нада-ље. Због тих ставова ињихове способности датехникама уверавања оси-гурају победу сваком миш-љењу, па чак и оном сла-бијем, Протагора оптужујесофисте да истичу етичкии спознајни релативизам.Наравно да је усмерењекоје заговара релативизами доследно води у скепти-цизам морало наићи накритику у идеалистичкојфилозофији Сократа иПлатона. До ревалориза-ције софиста дошло је у19. веку захваљујући Хе-гелу и Ничеу.

Протагорина реченицасе често, попут крилатице,веже уз раздобље хума-низма, јер и тада се дого-дио сличан помак у инте-ресима и размишљањуљуди. После дугог сред-њег века човек постајесредиште света - мерасвих ствари - а на местоБога, као свемоћног ијединог аутора, ступапојединац који свет - иприроду и друштво - под-вргава себи.

Човек је мера свих ствари

Протагора (око 490-420. пре н.е.)

Љиљана Белић: „Идејаје добро замишљена, филмми се допао. Знала сам којису актери, једноставно ми седопало.“

Новка Велимировић:„Фантастично. Баш смо сепредивно осећали. За по-хвалу је сама идеја да се ова-ко нешто обезбеди за старе...Старост је страшна, језива је,а сви волимо да остаримо.“

Ружа Јовановић: „Ствар-но сам изненађена и обра-дована, што су се сетилипензионера. Боље икад негоникад. Сам филм, пријао је,диван је, посвећен старости,опомиње, како треба живе-ти...“

Радмила Милосавље-вић: „Мени се допало. Мож-да је мало проблема било сатитловањем и нечиткошћу,али одлично је. У нашемтренду баш...“

Ружица Сувајџић: „ То једа нас врати у нашу младост;филмови који су некада биливрло популарни. Испуњено јенаше време, филм је добар,баш је добар.“

Радмила Косановић:„Филм је одличан“.

Светлана Прокић: „Идејаје савршена, филм ми се до-пао, гледам га други пут, алисам га са истим интересова-њем и пажњом гледала. Исве ми се допало.“

Оливера Вукашиновић:„Филм је диван, јесте стари,али је фантастичан; што

више то боље, заиста лепазабава и сигурно ћу гледатии наредне филмове“.

Светлана Жегарац: „Не-мам речи. Идеја је прво савр-шена. Хвала ЛМ биоскопу,који нам је пружио прилику иуопште понудио такав

пројекат нашој Градској упра-ви. И хвала Градској управикоја нам је све то омогућила,тако да излазимо из овогпростора пресрећни и задо-вољни, и, ето, нисмо више намаргини догађања градскезабаве.“

Ц.Љубић

забеЛежено 19. августа, након Прве Пројекције

Златни летњиковац одушевио

Марица Лазаревић,организатор програма уЛМ биоскопу: „Мени супензионери драги гости убиоскопу. Обрадовали суме што су дошли у овак-вом броју и што су овакодобро реаговали на нашпозив да се дружимо чет-вртком у биоскопу. И оче-кујем их наредних, све докраја године, са добримрепертоаром, и, надам се,лепом сарадњом и убуду-ће... Следећи филм је„Летње доба“, а онда ци-клус од четити филма Ели-забет Тејлор... И још доб-рих филмова током јесении зиме“.

рецеПти

САЛАТА ОД ПЕЧУРАКАИ ПИЛЕТИНЕ

400 г шампињона400 г пилећег белог меса1 главица црног лука200 г мајонезаМало белог винаСо, бибер, першунБело месо пропржити,

исецкати на коцкице и ста-вити у чинију. Додати про-динстане шампињоне и исец-кан црни лук. Измешатимајонез, бело вино и зачине,па овим прелити пилетину ишампињоне. Све измешати иоставити у фрижидеру да седобро охлади.

ПЕСТО ОД БОСИЉКАЗА ШПАГЕТЕ

1 шоља свежих листовабосиљка

2 – 3 чена белог лукаОко 150 г качкаваља на-

ренданог50 г млевених ораха1 дл маслиновог уљаСок од лимунаШпагетеСве састојке, осим шпагета

ставити у блендер и добро из-миксати са уљем.Шпагете оба-рити у сланој води. Готове про-цеђене шпагете сипати у чинијуса предходно умућеном масом,измешати и служити.

ШНИЦЛЕ СА ПЕЧУРКАМА

½ кг јунећих шницли½ кг шампињона1 павлакаМало сенфа3 чена белог лукаСо, бибер, першун

Шницле излупати, посо-лити, побиберити. Премаза-ти сенфом и уваљати убрашно. Испржити са обестране. Исецкати бели лук,шампињоне, першун, изме-шати и посути по шницлама.На крају додати павлаку идинстати још 5 минута.

БОНЖИТА5 кашика шећера250 г маргарина200 г чоколаде 5 кашика меда100 г ораха150 г корн-флекса200 г кандиране помо-

ранџине коре200 г пропрженог сусама

Шећер растопити да до-бије смеђу боју. Одмах до-дати све остале састојке.Добро измешати и изручитина алу фолију. Обликовати укобасицу и држати у фрижи-деру.

авгуСт 2010.

8излази ПоСлеДњег

четвртка у МеСецу

на основу обављених ин-

спекцијских надзора одељења

инспекције рада за Мачвански

управни округ, у области радних

односа, у прошлој и у првој

половини ове године, закључе-

но је да нису уочене посебне не-

правилности када је у питању

заснивање радног односа на не-

одређено време. Приликом за-

кључивања уговора о раду, нису

садржане сви обавезни елемен-

ти предвиђени чланом 33. За-

кона о раду.

- више је било заснивања

радног односа на одређено вре-

ме и ту смо уочили у великој

мери појаву да послодавци

углавном прибегавају заснива-

њу радног односа до годину

дана, па чак и по истеку од го-

дину дана покушавају на разне

начине да поново заснују радни

однос на одређено време и то

оправдавају проблемима и не-

извесношћу у пословању. Када

је у питању рад ван радног од-

носа, поред великог броја анга-

жовања запослених да раде пу-

тем уговора о обављању при-

времених и повремених посло-

ва, уочили смо појаву да се ан-

гажују лица која су из делатно-

сти послодавца путем за-

кључивања уговора о делу, што

није дозвољено, каже начелник

одељења инспекције рада у

шапцу данило недељковић.

рад на црно и даље је при-

сутан на подручју Мачванског

округа. у првој половини ове го-

дине регистровано је 168 лица.

- Покушали смо са репре-

сивним мерама, али то није

дало одговарајуће резултате.

инспекција рада може само да

изврши идентификацију тог

рада, а онда случај преузимају

органи за прекршаје. нама пред-

стављају проблем и законски

прописи који се ослањају на

Закон о раду, пре свега на Закон

о пензијском и инвалидском

осигурању, па задњих година

послодавцима омогућава да рад

на црно „преко ноћи“ претворе

у легалан рад путем закључи-

вања уговора о раду и зато се

смањује број идентификованих

лица која раде на црно. у 2009.

и 2010. години број лица која

раде на црно је мањи у односу

на претходне периоде, али из на-

ведених разлога. Ми смо поку-

шали са 3.000 поднесених пре-

кршајних пријава да сузбијемо

ову појаву, али нисмо успели -

наглашава недељковић.

Када се ради о престанку

радног односа, и даље је при-

сутна појава да послодавци ко-

ристе могућност да запослени-

ма дају отказ уговора о раду ус-

меним путем, па тек након ин-

тервенције инспекције рада до-

несе се неко решење или акти-

вира неки споразум о престан-

ку радног односа, који је давно

био потписан и само се чекао

моменат када ће се он активи-

рати. у првој половини ове го-

дине инспекција је забележила

четири одлагања отказа уговора

о раду до правоснажне судске

пресуде.

- Ми се са овим проблемом

боримо онолико колико нам за-

кон дозвољава. углавном саве-

тујемо запослене којима је пре-

стао радни однос да се обрате

надлежном суду и да инспекција

рада после поднесе захтев да по-

кушамо привремено да одло-

жимо отказ уговора о раду -

каже начелник инспекције рада

за Мачвански округ.

на подручју Мачванског

округа и даље је присутан пре-

ковремени рад и то онај који

траје дуже од законом дозво-

љених осам сати недељно. у ин-

спекцији кажу да на основу

анонимних пријава имају са-

знања да запослени раде и по 12

сати дневно, шест дана у неде-

љи, али да приликом изласка на

лице места, узимања изјава и

увида у расположиву евиден-

цију послодавца, долази се до

закључка да је све у оквирима

прописа.

Кад се ради о редовности ис-

плата зарада на подручју Мач-

ванског округа, проблеми су се

јављали само код послодаваца

са малим бројем запослених и то

спорадично. али, крајем про-

шле и почетком ове године,

појављује са проблем кашњења

зарада и код послодаваца са ве-

ћим бројем запослених који су

раније имали редовност у ис-

плати.

у србији, према проценама

истраживања синдиката сссс

и уГс независност, учешће

сиве економије прелази 30 одсто

БдП, што је око осам милијар-

ди евра. иако не постоји начин

да се попишу сви који раде без

уговора, претпоставља се да је

у сивој зони најмање пола ми-

лиона грађана србије.

рад на црно најчешћи је у

трговини и услужној делатно-

сти, али и у грађевинарству и

пољопривреди. оваквим радом

најугроженији су неквалифи-

ковани радници и они са сред-

њом стручном спремом, али од

илегалног рада нису поштеђени

ни људи с факултетском дипло-

мом. највише притужби има на

продају путем огласа - 51,98 од-

сто, по пијацама - 47,14 одсто, док

се 44,05 одсто жали на продају по

непријављеним самосталним

трговинским радњама.

основни разлог одржавања

високог нивоа неформалне еко-

номије у србији је слаб рад

државних органа на сузбијању

тог облика привредне активно-

сти.

Бивши радници шабачке

фабрике "Минерална ђубрива",

одржали су прошлог четвртка

конференцију за новинаре по-

водом годину дана од органи-

зованих протеста због неис-

плаћених заосталих потражи-

вања.

радосав јаковљевић, испред

иницијативног одбора за на-

плату заосталих потраживања,

прочитао је захтев градоначел-

нику Милошу Милошевићу за

организовање заједничког са-

станка, који би имао за циљ ре-

шавање проблема неисплаће-

них зарада за око сто радника

који се нису одрекли својих по-

траживања. он је рекао да тре-

ба решити и случај Контакта II,

који би требало да иде у стечај

и да се на основу те масе изми-

ри део потраживања.

на конференцији је изра-

жено незадовољство садашњим

стањем у фабрици коју је купи-

ла Viktorija Grup, и од које се

према купопродајном уговору

очекивало да у протеклих годи-

ну дана покрене производњу.

- исекоше целу фабрику.

Ђубрива неће радити, а рекли су

да хоће. Када смо ми тражили да

исечемо гвожђе и тако намири-

мо своја потраживања, нису

нам дозволили - каже драган

Михаиловић, бивши радник

"Минералних ђубрива".

Према речима радосава

јаковљевића, на званичном сајту

ове компаније могуће је видети

и објављени јавни позив за до-

стављање понуда за сечење и де-

монтажу погона и складишта.

- агенција за приватизацију

нас је преварила. имовина која

је вредела 30 милиона евра про-

дата је за три и по, а сада сваким

даном можемо видети да се

тоне гвожђа извлаче из пред-

узећа и продају. не може фаб-

рика да крене без паковања, а и

то су исекли - нагласио је Ми-

хаиловић.

стечај чека правоснажност решењатрговински суд у ваљеву донео је 23. јуна ове године решење

којим је отворен стечајни поступак над шабачким предузећем „7.

јулом“, којим се утврђује да не постоје правни интереси повери-

лаца и стечајних дужника за спровођење стечајног поступка, те да

је стечајни поступак над овим предузећем закључен. на ово ре-

шење поднете су жалбе од стране бивших радника „7. јула“, тако

да оно још увек није правоснажно.

Предлог за покретање стечајног поступка од стране народне

банке србије, одсек принудне наплате, поднет је 12. априла ове

године. суд је 14. априла донео решење којим је утврђено да по-

стоји правни интерес поверилаца за спровођење стечајног поступка,

одређен предујам трошкова од 500.000 динара за спровођење сте-

чајног поступка и тиме је дато на знање да уколико повериоци у

року од 60 дана не буду тражили спровођење стечајног поступка

и предујам не буде уплаћен, сматраће се да не постоји правни ин-

терес поверилаца.

Око 800.000 људи ради на црно

из аКтивности инспеКциЈа рада

Рад на црно смањен само на папиругодину дана од ПоЧетка Протестарадника "минераЛних Ђубрива"

шаБачКи “7. ЈУли”

ОО пп тт уу жж уу јј уу Агенцију за приватизацију

II www. podrinske.com ДиЈалог 26.август 2010.

друштво инвалида рада

(дир), као некадашње "Зорки-

но" предузеће, требало је да од

свог оснивања 1992. године

представља организациону једи-

ницу у оквиру система базне хе-

мије у којој је велики број рад-

ника сваке године због карактера

производње и хемијских про-

цеса остајао у статусу инвали-

да или лица са умањеним рад-

ним способностима. По миш-

љењу директорке овог предузе-

ћа и потпредседнице управног

одбора удружења инвалидних

предузећа србије (уиПс), секе

шибљаковић, шабачка "Зорка"

је у том периоду упркос закон-

ској регулативи која је подржа-

вала отварање ових предузећа,

каснила са одлуком о оснивању.

да је дир постојао касних

осамдесетих година прошлог

века, како каже, могао је пред-

стављати заначајну базу у сми-

слу друштвеног и карактера со-

цијалне заштите у збрињавању

инвалида и имати економску

оправданост и бити профита-

билно у том времену.

Са каквим се проблемима

суочавао ДИР деведесетих го-

дина?

- тих година, са тадашњом

пословном политиком, дир је

успео да направи две блокаде,

једну на 100.000 марака и дру-

гу на три милиона динара. ова

кућа је имала економске пред-

услове за пропадање после само

две године од оснивања, али, по-

стојале су законске могућности

које смо користили, упркос же-

љама неких људи да се са дир-

ом заврши на стечајни начин, да

се имовина предузећа распрода,

а да дир изађе из зграде која

упркос својој оронулости има

атрактиван карактер. успели

смо да те замке избегнемо на-

чином рада, а изнад свега пове-

рењем запослених, који су у

сваком тренутку знали о свему

што се предузима и којих је не-

када било преко 30. оно што је

представљало основну кочницу

здраве економије то је исти про-

блем који се односио и на целу

"Зорку" - недостатак ваге и не-

достатак калкулације.

Колико је процес реструк-

турирања Зорке усложио те

проблеме?

- иако далеко од економске

правде, реструктурирање је

оправдано са аспекта могућно-

сти опоравка и сагледавања

укупне слике предузећа за шта

би се оно у будућности опреде-

лило. За дир је овај процес

био изузетно битан, јер су пре

свега законске одредбе у смислу

категоризације инвалида по-

стале прецизније , а тако и пла-

нирање запошљавања радне сна-

ге једноставније. с једне стра-

не структуре и могућности људ-

ских потенцијала опредељују

чиме ће се бавити, а са друге,

важно је и питање тржишта.

Производи које дир буде пла-

сирао имаће заједнички за-

штитни знак и на свим рафови-

ма ће бити препознатљиви. За

ових десет година најзначајније

је што је структура радне снаге

јасно диференцирала сва инва-

лидна лица која могу да раде у

дир-у. у том периоду имали

смо инвалиде без ногу, али, како

су се они водили као инвалиди

рата, а по тадашњим политич-

ким одредбама србија није била

у рату, то се одразило и на ста-

тус тих људи. са аспекта еко-

номије, одлука о отпису камата,

која је истовремено ишла са

чувеном европском одлуком о

лондонском и париском клубу

поверилаца, омогућила је да

дугови остану на номиналном

нивоу. у току реструктурирања

запослени (здрави) су се својом

вољом опредељивали за со-

цијалне програме и тиме учи-

нили уступак овој фирми, јер су

на њихово место дошли ис-

кључиво инвалиди, тако да дир

данас има шест инвалида, а у

плану је да се запосли још јед-

но такво лице. треба напоме-

нути да су људи који долазе

млади, од 19 до 25 година, и тај

тренд дир ће имати као задатак

у наредном периоду.

Нови Закон о професио-

налној рехабилитацији и за-

пошљавању особа са инвали-

дитетом предвиђа обавезу по-

слодавцима да запошљавају

особе са инвалидитетом.

- Питам се хоће ли неки по-

слодавац који се бави грађеви-

нарством и коме требају млади

и здрави радници, узети некога

са оштећеним видом и слухом,

или без ноге. ако се, примера

ради, послодавац који према

броју запослених у свом пред-

узећу треба, по новом закону, да

прими још три инвалидна лица,

а није у могућности, мораће

месечно да плати скоро три ми-

лиона динара држави. ово је

србија! Ко има три милиона у

кешу да ово плати? сада сам у

радној групи удружења инва-

лидних предузећа србије и

хоћемо да се тај део закона из-

мени. не плашим се ја за по-

слодавце, већ за инвалидна

предузећа. ако послодавац нема

та три милиона, биће принуђен

да отпушта друге раднике, јер

нема избора. уместо да смо на-

правили нешто боље, ми смо на-

правили лошије. тражићемо да

месечни износ за незапошља-

вање инвалида буде на годиш-

њем нивоу, да послодавац са

нама, као предузећима, направи

уговор о пословно-техничкој

сарадњи. Морамо наћи мотив и

послодавцима и општини, како

нико не би био оштећен.

Како коментаришете

чињеницу да не постоји

јединствена база података,

односно евиденција свих

инвалидних лица у Шап-

цу?

- Када је дир у марту 2010.

године имао законску обавезу

да запосли инвалидно лице са

категоризацијом, у националној

служби нису могли да ми опре-

деле такво лице. данас нсЗ

има испод 100 евидентираних

инвалида, и војних и мирно-

допских. то је апсолутно нета-

чан показатељ, јер је социјални

радник у "Зорки" својевремено

имао 1300 евидентираних ин-

валида само у оквирима Хи

"Зорка". иначе, у разговору са

Љиљаном Џувер из Мини-

старства економије и регионал-

ног развоја истакла сам проблем

базе података, тако да смо при-

премили један упитник-интервју

за локалну самоуправу која је

спремна да нам помогне у еви-

дентирању инвалидних лица.

Без те базе података ми нисмо у

ситуацији да направимо квали-

тетну стратегију. већи део Ев-

ропе прихватио је немачко-ир-

ску стратегију, која се базира на

броју инвалидних лица заједно

са категоризацијом, простору

који је потребан инвалидима,

процесу рада и државном анга-

жовању у томе. тај курс мора да

остане у оквирима ове земље, за

шта се залажемо преко чланства

у уиПс.

Према закону о образова-

њу, инвалидна деца учиће

заједно са здравом. Колико ће

то утицати на потпунију сли-

ку о броју особа са инвалиди-

тетом?

- измене закона о образова-

њу и имплементацији инвалиде

деце са осталом децом, помоћи

ће нам да обликујемо базу по-

датака. има родитеља који не

желе своју децу да категоризују,

јер им то не одговара и не мире

се са чињеницом да је дете са

инвалидитетом. очекујемо да ће

Закон о образовању и Закон о

професионалној рехабилита-

цији исправити све наше личне,

родитељске ставове, а школски

психолог ће бити у обавези да

каже због чега неко дете не по-

стиже резултате који се оче-

кују. надам се да ћемо од 1. сеп-

тембра кренути узлазном ли-

нијом.

Према неким подацима,

близу 80 одсто инвалида је

незапослено. Такву ситуацију

пратио је и тренд гашења ин-

валидних предузећа у Србији.

- убеђена сам да да се том

послу у претходним годинама

прилазило крајње неодговор-

но. не желим само да оптужим

оне појединачне случајеве који

су куповали имовину предузећа

да би их гасили, а то су уради-

ли са сПин-ом који је имао

преко 500 запослених, са ша-

бачким цЕр-ом који је запош-

љавао преко 70 инвалида и тако

даље. та два податка су илу-

стративна, јер је сПин велико

предузеће, цЕр средње, а дир

мало. то указује на чињеницу

да није постојала стратегија,

него се стихијски гасило према

мотивацији појединаца. тражи-

ла сам у Министарству еконо-

мије да нам се појасни како је

могло 500 инвалида да се изба-

ци на улицу, али одговор је био

без аргумената.

У Стратешком плану за

социјалну политику града

Шапца који је локална само-

управа предвидела за период

2009-2013. године, један од

стратешких праваца је и фор-

мирање предузећа за запош-

инвалидна предУзећа: са сеКоМ шиБЉаКовић, диреКторКоМ дир-а У шапцУ о статУсУ и перспеКтиваМа оваКвиХ предУзећа

Некадашњи "Зоркин" ДИР једини у Србији запошљава лица ометена у развоју

Шанса за прво запослењеПрема речима Секе Шибљаковић, процес стварања ДИР-

а траје годинама и има двострани карактер. С једне стра-

не ради се о одржавању статуса инвалидног предузећа, а с

друге о испуњавању свих законских захтева у смислу про-

грама, практичне и теоретске наставе, у прилагођавању ин-

клузији, обезбеђивању простора, како би се у свему томе

створила економска оправданост за такво пословање.

- Мислим да овакво предузеће има перспективу. ДИР је

успео да конкурсом преко UNDP-а конкурише и постане чла-

ница те међународне организације. Тако смо успели да у та-

дашњем избору инвалидних предузећа на територији

Србије остваримо своје место у оквиру овог географског

подручја. Деведесетих година ниједан "Зоркин" инвалид

није желео да дође у ДИР, јер су инвалидитет стекли у еко-

номски јачим фирмама. У овом моменту све већи број ин-

валидних лица препознаје у овој организацији шансу за

прво запослење.

Сека шиБљаковић

IIIwww. podrinske.comДиЈалог26.август 2010.

инвалидна предУзећа: са сеКоМ шиБЉаКовић, диреКторКоМ дир-а У шапцУ о статУсУ и перспеКтиваМа оваКвиХ предУзећа

Некадашњи "Зоркин" ДИР једини у Србији запошљава лица ометена у развојуљавање особа са инвалидите-

том, чија би делатност под-

миривала општинску упра-

ву.

- ако се град шабац опре-

дели за формирање оваквог

предузећа, бојим се, да ће пре-

ма садашњим захтевима око

процедуре бити потребно више

од две године, а инвалиди не

могу да чекају. отварање новог

предузећа не би угрозило дир.

већи градови, ниш, Крагујевац

и нови сад имају више оваквих

предузећа и добро функциони-

шу. у овом послу нема еконо-

мичности ни продуктивности.

то значи да од три основна еко-

номска принципа, два недо-

стају. то је проблем који неко

мора да плати. али, како стра-

тези оцењују чињеницу да смо,

овде у граду, у комшилуку, из-

губили инвалидно предузеће

цЕр. волела бих да чујем струч-

но објашњење. Желела бих да

шабац има бар пет оваквих

предузећа и свима бих помогла

да се што пре снађу у процеду-

ри. али, можда због лошег ис-

куства, ова стратегија у мени

изазива подозривост из неко-

лико разлога. Прво, наши про-

грами су на верификацији че-

тири надлежна министарства, а

пето је Министарство финан-

сија. По том основу се исплаћују

и нето зараде. друго, услови и

методе рада месечно се конт-

ролишу и подносе докази, а

стратегија будућег развоја фир-

ме је такође под контролом.

Приступачност европским фон-

довима, који су за сада недо-

вољно искоришћени, одвија се

у складу са начином рада који су

већ од 2008. обављени са групом

директора инвалидних пред-

узећа. Много радних сати про-

вели смо у теоретском и прак-

тичном делу савладавања веш-

тина. с друге стране, закон на-

лаже да директор инвалидног

предузећа може бити особа са

всс, али мора имати и серти-

фикат или бар неколико година

рада у инвалидном предузећу, па

се питам ко се у шапцу на так-

вом месту бавио социјалним

предузетништвом или инвали-

дима. Како би остварили стра-

тешке правце наведене у ло-

калној стратегији, ми им нуди-

мо сва искуства и знања стече-

на енергичним радом годинама.

Какви су планови ДИР-а

за будућности?

- Планови су да од ове куће

у следећем периоду направимо

пословни простор какав се виђа

у развијеној Европи са свим

потребним техничким стандар-

дима, да се опреми простор

који може да запосли највећи

број инвалидне деце и омлади-

не, а ако се некоме учини да је

тај простор огроман, морам уна-

пред да кажем да греши зато

што у том простору желимо да

стоји кључ времена за нове тех-

нологије, за нове инвалиде који

ће доћи и да тај простор остане

заувек њихов, јер са правном

службом у Министарству еко-

номије већ је договорено како ће

се спровести законска про-

цедура да у следећих сто годи-

на нико не може да дође, прода

зграду и машине који припадају

инвалидној деци и омладини

овог подручја. ако успемо да

нам Министарство економије

определи ту имовину, вероват-

но ће се поред статуса центра за

професионалну рехабилитацију,

добити и неколико апартмана

који су неопходни, јер самим

тим што ћемо бити једини по

државној стратегији о развоју

инвалидних предузећа, бићемо

прихватни центар и за Лозницу,

Крупањ и друга места западне

србије. Ми смо, такође, једино

предузеће у србији које запош-

љава лица ометена у развоју.

"Зорка" је у оквиру укупног си-

стема имала изванредан стра-

тешки план, врсно праћење и

спровођење. Када је дошла до

инвалидног предузећа, све је

пало у воду због друштвених де-

шавања. добили смо закон и ни-

какве друштвене и политичке

промене не би смеле овај процес

да прекину. Ми смо своје пла-

нове скоро завршили, уколико

нас неко поново не омете.

И.Д.М.

на евиденцији националне

службе за запошљавање налазе

се 21 773 особе са инвалидите-

том. Процењује се да би, уко-

лико послодавци буду пошто-

вали закон, до краја године мог-

ло да се запосли између седам и

девет хиљада лица.

Закон о запошљавању особа

са инвалидитетом обавезује по-

слодавце да запосле једну осо-

бу са инвалидитетом на 20 до 49

запослених, а на сваких наред-

них 50 радника још по једно

лице, иначе ће у супротном

плаћати казнене поене. од по-

четка године у србији се за-

послило 300 особа са инвали-

дитетом, а у току је селекција за

још 250 радних места. у шап-

цу је 16 послодаваца упутило за-

хтев за запошљавање особа са

инвалидитетом.

- Ми смо упутили 47 особа

са инвалидитетом и за сада се

запослило осам. углавном је то

посао који се односи на адми-

нистрацију, а примили су и по-

моћне раднике у производњи, у

трговини, а такве су и делатно-

сти које су тражили приватни

послодавци”, каже анђелка

Пајтић, Пр националне службе

за запошљавање шабац.

у удружењу параплегичара

Мачванског округа, које тре-

нутно броји 43 члана, верују да

ће закон подстаћи запошљава-

ње.

- од овог закона не оче-

кујемо милостињу само зато

што су у питању особе са инва-

лидитетом. Ми очекујемо јед-

нака права за све”, каже слави-

ша савић, секретар удружења

параплегичара шапца.

Кад би сви послодавци ис-

поштовали Закон, опет би било

незапослених лица са инвали-

дитетом. Процене службе су да

ће се у овој години запослити

између седам и девет хиљада

инвалидних особа, а Закон даје

могућност послодавцима да

плаћањем казнених пенала из-

бегну запошљавање.

запошЉаваЊе осоБа са инвалидитетоМ

Желе посао а не милостињу

нова уредба којом су еко-

лошке таксе на електричне и

електронске уређаја у србији

смањене од 10 до 50 одсто при-

мењује се од 7. августа. овом

уредбом уведене су фиксне

еколошке таксе за поједине

производе уместо наплате по

килограму. тако ће еколошка

такса за веш машине бити 1.000

динара, уместо досадашњих

1.800 динара, за комбинацију

фрижидера и замрзивача такса

ће бити 1.400 динара, а за за-

мрзиваче 1.200 динара. Пре-

тходним решењем наплате так-

се по килограму производа до-

лазило је до нелогичности, као

на пример да такса за веш ма-

шину увезену са далеког исто-

ка, тешку око 50 килограма

буде нижа него за квалитетну

машине за веш тешку 70 кило-

грама, иза које остаје веома

квалитетна материјал за ре-

циклажу.

За мале кућне апарате за-

држана је такса од 60 динара по

килограму. на пример, еко-

лошка такса на фен за косу из-

носи око 25 динара. новом

уредбом рок за уплату таксе у

Фонд за заштиту животне сре-

дине повећан је са 15 на 45

дана, тако да ће се еколошка

такса за прва три месеца 2011.

године плаћати до 15. маја.

ово компромисно решење ре-

зултат је преговора са члано-

вима Привредне коморе србије,

који су највећи обвезници у

плаћању еколошке таксе.

наплата еколошке таксе у

србији на електричне и елек-

тронске уређаје, батерије, аку-

мулаторе, отпадна уља и про-

изводе са азбестом почела је 1.

априла ове године. на еколош-

ку таксу не плаћа се порез на

додату вредност (Пдв), а пред-

узећа која буду извозила робу

добиће повраћај новца који је

наплаћен за еколошку таксу.

Ниже еколошке таксе

За уједињене гранске син-

дикате „независност“ 2010. го-

дина је година конгреса. очекује

се да се до краја године одрже

грански конгреси, како би се по-

четком наредне године одржао

Конгрес уГс-а. са Милорадом

Пановићем, председником Гс

Хемије, неметала, енергетике

и рударства „независност“, по-

ред овога, било је речи и о ак-

туелним међународним пројек-

тима у којима учествује овај

синдикат, стању приватизованих

предузећа у области хемије, као

и томе да ли ће држава морати

да прода свој последњи ресурс

- Електропривреду србије и у

којој мери контролише синди-

кате.

Недавно сте испред УГС

„Независност“ боравили на

скупу у Опатији на којем је

презентована евалуација

пројеката од 1998. године. О

чему је реч?

- ради се о пројекту у орга-

низацији ICM-a, светске орга-

низације синдиката хемије и

енергије, у којем је и уГс уче-

ствовао. суштина пројекта је

едукације синдикалних лиде-

ра, регионалних повереника и

чланства, где се наш синдикат

врло високо позиционирао. уче-

ствовало је 49 синдикалних ор-

ганизација са простора цент-

ралне и источне Европе (сло-

вачка, Чешка, Пољска, руму-

нија Бугарска, Мађарска, као и

земље бивше југославије). у

пројекту је након евалуације

остало само осам организација,

три синдиката из Хрватске, три

из Македоније, а испред србије:

Гс ХнЕр „независност“, Гс

Прехране, туризма и угости-

тељства, који су кандидовани за

прву, такозвану A лигу, са којом

ће се наставити пројекти у на-

редне две године. у Б лиги из

србије су остали синдикат хе-

мије и неметала самосталног

синдиката, Гс металаца „неза-

висност“ и синдикати са Косо-

ва. они ће стартовати оданде где

смо ми били 1998. године, што

значи да ће морати да похађају

семинаре са темама шта је син-

дикат, као се врши преговарање

и тако даље. у задњих дванаест

година много људи је прошло

кроз ове образовне центре. свет-

ски синдикати имају потребу да

едукују домаће синдикате да

буду на преговарачком нивоу

као што је то у Европи и свету,

да се капитал не би селио.

На чему ће се заснивати

будући пројекти УГС-а са

ICM-ом?

- још увек се траже спонзо-

ри, како би се обезбедила сред-

ства за пројекат којим смо се ми

кандидовали - „уређење син-

дикалне сцене у србији и из-

градња инфраструктуре у Гс

„независност“. имамо регио-

налне поверенике који раде свој

посао волонтерски и морамо

по угледу на западне синдикате

трансформисати у професио-

налне организације. Зашто по

узору? Зато што је то већ ис-

пробан метод како треба ради-

ти. Пошто смо ми нови на

овим просторима, немамо своје

просторије, та имовине још није

подељена између уГс-а и

сссс-а и ми смо у том погле-

ду хендикепирани. Зато смо се

обратили Међународној орга-

низацији синдиката да нам по-

могне у финансирању неких

пројеката који су за нас важни.

они су то разматрали и профе-

сор јохан толе са Бременског

универзитета, у интервјуу са

нама проценио је да нам је по-

требна мала финансијска по-

моћ. рачунамо да ћемо до краја

године ући у конкретну реали-

зацију тог пројекта.

Како гледате на реформу

синдиката и због чега је то

важно?

- синдикати су се још увек

задржали у државним фирмама,

јавним предузећима и у неким

приватизованим компанијама

које су раније имале синдикате.

направити синдикат значи бити

транспарентан у раду, а чим

сте транспарентни то не одго-

вара директору. оно за шта смо

се залагали и у опатији је да нам

се помогне и да први ниво ор-

ганизовања синдиката буде на

гранском нивоу, а то значи да по-

вереништва више неће егзисти-

рати по предузећима. Постојаће

синдикални повереници, а рад-

нички интереси биће третирани

кроз радничке савете, који ће се

поново „вратити“. синдикат ће

преко њих настојати да добија

информације о пословању, што

је данас немогуће, а сви посло-

давци биће у обавези да у бу-

дућности приказују јавно своје

финансије. то је и услов за ула-

зак у Европску унију.

Какав је однос државе пре-

ма синдикатима, а какав је

међу самим синдикатима?

- држава контролише син-

дикате. Чим морате да подне-

сете захтев у Министарству

рада за регистровање организа-

ције, под њиховом сте контро-

лом. обично се на регистра-

цију чека по три-четири месеца,

за које време људи у пове-

реништву изгубе инте-

рес, или неко буде

проглашен техно-

лошким вишком

кроз месец-два

дана, па му ре-

гистрација у

с и н д и к а т у

није од по-

моћи. Када

о р г а н и з а -

ција буде на

г р а н с к о м

нивоу, по-

тписиваће

се само при-

ступница и

неће бити

оптерећено

администра-

цијом. тако не бисмо имали ре-

гистрованих 24.000 синдикал-

них организација! држави није

у интересу да има јаке синди-

калне организације, јер су они

покретачи рушења влада. син-

дикалци у другим европским

земљама су веома цењени у

својим срединама. Кад је реч о

односу са другим синдикатом,

најбоље показује пример син-

диката ЕПс-а, који поседује 60

аутомобила које им је обезбедио

послодавац, на 20.000 чланова.

наша грана има један аутомобил

на 20.000 чланова и нашу грану

и ауто плаћа чланство. Како ми

да будемо њима конкуренција

кад они не морају од својих

чланова да узимају чланарину,

кад имају просторе које ренти-

рају и тако даље. Ми морамо све

да постижемо кроз рад. у томе

се разликујемо.

Какви су планови УГС-а и

ГС ХНЕР-а у наредном пе-

риоду?

- ово је година Конгреса

уједињених гранских синдика-

та. очекује се да се прво одрже

конгреси свих грана, како би се

Конгрес уГс-а одржао почет-

ком следеће године. сви грански

синдикати требало би да одрже

своје конгресе шест месеци пре

одржавања главног конгреса.

Гс ХнЕр одржаће свој конгрес

9. децембра ове године. Био је

планиран и раније, али због ве-

ликог интересовања челних

људи из Међународне асо-

цијације европских и светских

синдиката чији смо ми чланови,

морали смо мало да померимо

термин. требало би да се на кон-

гресу појави генерални секретар

ICM-а, синдикати из Францус-

ке, словачке и немачке. ради се

о великом интересовању пре

свега зато што смо ми синдикат

који 12 година ради пројекат са

светском федерацијом, ICM-ом,

која има 20 милиона чланова и

која се прилагођава глобалним

светским трендовима, како се

капиталисти удружују, тако се и

ова организација укрупњава.

врло је респектабилна и у аме-

рици, где је врло тешко бити

синдикални лидер. иначе, у

септембру имамо још један са-

станак са координатором ICM-

а за југоисточну Европу, Матом

Лалићем, где би направили биз-

нис план и план на нивоу развоја

за две године. спонзори ће бити

Холандска влада и немачки син-

дикат.

И.Д.М.

IV www. podrinske.com ДиЈалог 26.август 2010.

грансКи синдиКат ХеМиЈе неМетала, енергетиКе и рУдарства „независност“: разговор са МилорадоМ пановићеМ, председниКоМ

Држава контролише синдикате

мали промет затвара локалеу последњих годину дана у ужем центру шапца затворено

је педесетак локала. високе таксе и мали промет основни су раз-

лози што се поставља катанац на радњама. власници локала на

издавање чекају и по годину дана, а има и оних који не траже

кирију, већ само послодавца који ће редовно измиривати обавезе.

шапчани не памте када је у центру града било празних ло-

кала а сада се ретко ко и интересује за пословни простор. раније

у ужој градској зони локали су се издавали за дан или се правила

листа чекања, данас локали стоје празни и чекају послодавце.

до недавно општина шабац била је трећа у србији по платном

промету. сада су и они који пуне буџет на ивици егзистенције.

МилораД Пановић

�326.август 2010. www. podrinske.comзаБелешке

Градски одбор странке Г 17

у четвртак 19.августа, просла-

вио је славу странке Преобра-

жење Господње. та странка,

која је првобитно конституиса-

на, у шапцу, као Покрет 2003.

године прерасла је у озбиљн и

релевантан политички фактор и

седам година у шапцу, важи за

врло озбиљну странку, која је ак-

тивна у власти и са много идеја

које успева да реализује. у

странци смо свесни тешког со-

цијално-економског тренутка

кроз које пролази свако друшт-

во у транзицији па и наше, сход-

но томе странка се бори за от-

варање што више нових радних

места и упошљавање станов-

ништва у шапцу. Може се ис-

таћи, да је сваког дана чланство

наше странке све бројније рекао

је за «Подринске», Милутин

стоиновић, подпредседник

скупштине у шапцу и члан те

странке. немања Пајић, пред-

седник Градског одбора Г-17

Плус, у нашем граду рекао је:

обележавање станачке славе ,

била још једна прилика, да са го-

стима и пријатељима размени-

мо наша политичка мишљења и

ставове, који ће бити на добро-

бит свих грађана. надам се, да

ће као Господ Христос,када се

преобразио пред своја три апо-

стола Петром, јоакимом и јова-

ном и наша станка успети да се

препразу и постане још јачи

политички фактор, те да све

идеје које имамо као странка, ус-

пемо реализовати на добробит

свих људи у србији.

Б.П

градсКи одБор г 17 плУс оБелеЖио славУ

Преображење Господње

Прошлог викенда у срем-

ској Митровици одржан је трди-

ционални пливачки митинг

Пингвин куп 2010. у конку-

ренцији осам клубова: ПК

„оаза“ и ПК „срем“ из сремске

Митровице, ПК „делфин“ из

врбаса, ПК „свим стар“ и ПК

„врачар“ из Београда, ПК „нови

сад“ из новог сада наступили

су и пливачи шабачког пливач-

ког клуба „делфин“.

такмичење је почело ре-

вијалном трком на 25 метара у

којој су наступали пливачи по-

четници и у којој су шабачки

пливачи: Лука Ћирић /00/, алек-

сандра цвејић /02/, андреја

суботић /02/, Ђорђе Којић /01/,

ана јекић /02/, Маја Ђурић /00/,

Коста адамовић /00/, Лазар

Гајић /00/, димитрије Ђукано-

вић /03/, никола Марковић /00/,

Марија Митровић /01/, Миро-

слав Митровић /03/, Петар Ка-

тавић /03/, стефан ивановић

/00/, душан ивановић /02/,

Ђорђе Богдановић /00/, давид

давидовић /05/, Предраг дави-

довић /03/, Милорад Митровић

/05/ и војин јовановић /01/ ос-

војили медаље.

у конкуренцији оних ста-

ријих и искуснијих златне ме-

даље су освојили: никола Пау-

новић, сара јовановић и Лука

Познановић.

сребрне медаље освојили

су: Милош Петковић, Кристина

тешановић, Петар, Качаревић,

драгана видојевић, јелена пет-

ровић, сара јовановић и Лука

познановић а бронзана одличја

добили су: Мика теодосић, дра-

гана видојевић, Коста Панић,

срећко Лукић, Катарина цвејић

и јелена Пауновић.

И.К

ПП рр ее гг рршш тт мм еедд аа љљаа

�4 www. podrinske.com 26.август 2010.реаговања

драги моји,

размишљам ових тропских

дана о неколико ствари.

Колико је било мучно бити

сведок, као чоколадна лепоти-

ца наоми, у Хашком трибуна-

лу, а све због тога да ли јој је

неки, сада оптужени Чарлс,

својевремно даривао сирове

дијаманте.

намеће се поређење. Ко-

лико ће наших лепотица и по-

литичара једног дана све-

дочити пред неким судом о

томе да ли им је неки тајкун

или кримос поклонио рецимо

Филип Патек сат, или

дијамантску шопардову огр-

лицу, или Булгаријеву нарук-

вицу. има ли таквих? шта мис-

лите? ја сам сигуран да их

није мали број. Можде не буде

томе краја када се сукоб Мил-

кице и Мишка разбукта до тан-

ких цреваца... шта мислите?

шта мислите да би рекао

онај што му тепаше „слоба“,

да види све што се дешава у

србији, данас. иако нисам си-

гуран у све око његове смрти

и сахране, па самим тим и да

ли види или не све ово, одоз-

го или одоздо, сигуран сам да

не би поверовао у причу да је

славица-психијатрица, пред-

седница скупштине, друг

Мркоња-Мини-стар на сваком

лопатишту, али и у Гучи, иви-

ца да управља српском Мари-

цом, шкундрић да води енер-

гетику србистана и надаље, а

све у загрљају са Борисом или

Ђиласом, или динкићем, при-

мера ради. Пожелео би да се

врати у Хашку ћелију, или у

пожаревачко двориште са ми-

рисом црвених ружа и хри-

зантемица... тако романтич-

но... или би повратио... или за-

ратио.

Када поменух Хаг, нешто

ме мучи питање да ли смо

баш морали да тако славно (у

суштини, бедно) прођемо пред

Међународним судом правде.

да су наши челни људи пра-

восуђа, све са Бошком од ниш,

на време реаговали, и тај суд

реформисали по принципима

реформе српског правосуђа,

не би Бајден пре пресуђења

могао да јави Борису да смо

изгубили, већ би овај њему

јавио да смо победили. Па

како било, да било.

Е сад, пошто Косово има

право на доношење деклара-

ције о самосталности, по ме-

ђународним правилима (чи-

тај по праву амера), онда би

свакако исто могла да учини и

република српска, на пример.

то би тако било у теорији.

Зар не. Пракса суда је таква.

али не лези враже, ако поку-

шају да мрдну, неки велики

Брат у лику неког валентина

инцка, одмах би све посме-

њивао и прича би се заврши-

ла на самом почетку. тако је

данас у Међународном праву.

Ми само треба да схватимо да

ничија не гори до зоре, па да

се припремимо и за друга вре-

мена која стижу, сигурно сти-

жу, само не знам када, за сто,

двеста година... шта је то на-

спрам 400 година под турци-

ма... или за Хисторију, опће-

нито, мислим.

наговештаји велике про-

мене су ту. не може се више

рећи, ХЛадан као сибир,

или као русија. сада се каже,

троПсКи сиБир, жарка ру-

сија. Горе шуме, пала магла на

Москву са 40 целзијуса у хла-

ду... више ништа није исто. Е

па, можда ускоро више ништа

неће бити исто. не само кли-

матски, већ и политички. Мож-

да руси, Кинези и црногорци

направе савез снова и завла-

дају светом. наградно питање

је, ко ће бити на челу овог са-

веза.... црногорац, но што дру-

го. Зато су се и одвојили од

србије. ако се питате, зашто

црногорац, онда је одговор

опет питање, а што Кинез, или

што рус...

Када већ поменух црну

Гору, морам да вам саопштим

важну вијест. ова самостална

и од памети одвојена Пекин-

шка улица, ускоро добија и

свој матерњи језик са ослон-

цем на српски, као званични

језик. неки предлажу да се

зове црногорски, а ја им пред-

лажем да га назову Милозвуч-

ни језик. Пошто им је све у

Монтенегро Мило и звучно.

Мило, сви знате зашто, а звуч-

но, јер сви треба да чују и

знају... имамо и Ми свој језик.

са оштро узлазећим акцентом

на „З“. триста милиона амера

прича Енглеским, а Пекиншка

улица хоће свој језик...

шјЕКироМ у ГЛаву... па

шједи јадан. него, срби да раз-

мисле, па да им одузму језик пре

него они уведу... Па да их пита-

мо онда... нека смишљају изи-

стински нови...

Код нас се натежу са млеком.

у Грчкој су се натезали са бен-

зином и нафтом. синдикат каже

нема бензина и тачка. туристи,

хотели, плаже, ресторани, ка-

фићи, све је занемело. и стало.

Када се власт сетила да потегне

силу на њих, они се сетили па

подигоше цену деривата, сви

се изљубише пред тв камерама

и кући, па на плажу. Код нас,

нека деца поумиру од глади,

мајке су нам све мање млечне,

није важно. оно што интересује

Млекаре јесте да поскупи мле-

ко, па ма како било. да су мене

питали, дао бих им рецепт да

млека има више, а да цена буде

иста. Просто брате, сипајте у

млеко више воде.... Бели се ко

млеко, а укус лепши, некако

питкији. Е сад, то би морали да

ураде тихо, никако транспа-

рентно, јер би онда вода поску-

пела, а то је онда зачарани круг...

наравоученије. Грци су могли да

сипају туристима и за хитне

случајеве и када су штрајковали

баш сви, а срби не могу да

прехране децу, када Млекаре

одлуче да поскупе млеко. шта

је прече, просудите сами. него,

треба порадити на томе да мајке

буду млечније, али, то је друга

тема...

волим што се у Гучи сваке

године шепури управо Мини-

стар капиталних инвестиција,

сада са све Ла Kоста мајицом...

догодине, ко зна... али ми један

лик недостаје. Погодите му име.

из Чачка је, био је Мини-стар,

правио је Болницу на Качули-

цама, са све овцама и новина-

рима... ако знате име, е знајте да

много недостаје. Мени барем.

Мора он догодине да отвори

Гучу... али то онда отвара неку

нову, опет политичку причу...

доста више о политици. ужи-

вајте у Гучи. и без Ла Коста

мајице... сви знамо зашто: у

србији је прва труба света. или,

на црногорском новоговору. у

србију је прва труба свијета.

тру, тру...

све вас волим и поздрав-

љам.

Силиконске(мајчинске) грудиПише: БраниСлав

Секуловић, аДвокат

Градски одбор демократске

странке србије у шапцу је у

више јавних обраћања власти

шапца поставио читав низ пи-

тања на које није добио одговор

и то:

-Зашто су се у шапцу нару-

шили демокатски процеси и за-

што су на бирачким местима

била потребна полициска борна

кола?

-Зашто је изградња фонтане

шабачких жртава коштала

250.000 еура?

-Зашто је изградња водо-

скока на сави коштала 87.000

еура?

-Зашто је одпливао Међу-

народни пливачки маратон

Фида, а остао само водоскок?

-Зашто су комуналне таксе

за истицање фирми поскупеле

500 посто?

-Зашто су радници Зорке

због својих легитимних захтева

одговорни за лошу привредну

ситуацију града шапца?

-Зашто град шабац има

најскупљу цену м2 у процесу

легализације и изградње објека-

та у држави србији?

-Зашто грађани процес ле-

гализације не могу извршити на

240 рата као грађани Београда и

новог сада?

-Зашто нема страних инве-

стиција и запошљавања у граду

шапцу?

-Зашто нема телевизиског

преноса скупштине града шап-

ца?

-Зашто нам скупштина гра-

да личи на шабачки вашар, а не

на озбиљну демократску ин-

ституцију утемељену на избор-

ним резултатима?

данас поред свих ових пи-

тања постављамо само два еле-

ментарна питања:

ЗАШТО НЕМАМО ДА

КУПИМО У ПРОДАВНИ-

ЦАМА МЛЕКО?

ЗАШТО ЈЕ ПОВЕЋАНА

ЦЕНА ХЛЕБА?

од свих питања само смо на

једно добили посредан одго-

вор, и то да разлог за изостанак

телевизиског преноса скуп-

штине града, није недосататак

новца, него политичка воља

власти града шапца. Баш из

разлога да јавност шапца не би

добила адекватне одговоре на

горе постављена питања, јер

пара се има и то у износу

2.253.038,62 динара за репор-

тажу кроз шабачка села, а не за

телевизију шабац која се фи-

нансира из буџетских средста-

ва и чија је дужност објективно

информисање. наравно грађани

шапца ће разумети да мед нам

неће ускоро потећи, јер чланство

у Европској уније нам је тако

далеко, тек 2020 године, а мож-

да и никада. али не могу разу-

мети зашто нам не тече млеко

кога можемо имати у изобиљу,

а засигурно не могу разумети за-

што нам поред прелепе реке

саве не тече водоскок кога су

поштено платили 87.000 еура.

градсКог одБора деМоКратсКе странКе срБиЈе

САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ

Протеклог викенда на Лет-

њиковцу је одржана велика из-

виђачка акција под називом

„Прва регионална смотра“. ор-

ганизатор акције био је Градски

савез извиђача шапца, а циљ да

се провере неке организационе

активности и могућности, које

ће се спроводити идуће године

у августу, када ће у шапцу бити

одржана осма смотра савеза из-

виђача србије, уз учешће преко

три и по хиљаде извиђача из

наше земље и иностранства.

на „Првој регионалној

смотри“ је учествовало преко

150 извиђача из десет градова

србије и 44 скаута из Енглеске.

акција је организована по пра-

вилима која важе за смотре са

великим бројем учесника, а по

речима старешине Горана

Бајевића, завршена је успешно.

старешина акције Бајевић и на-

челница теодора деспотовић, са

својим штабом, прогласили су

најбоље патроле у две катего-

рије. Међу старијим извиђачи-

ма, најбоља је патрола „Бијељи-

на“, друга је „уча“ из старе Па-

зове а трећа „Џекили“ из Кра-

гујевца. у категорији млађих из-

виђача, прва је патрола „Пламен“

из руме, друга „Џегера“ из

Бијељине а трећа „тетрапак“ из

Крагујевца. Победничке патроле

добиле су пехаре, а све остале,

учесничке дипломе. организатор

се захваљује свим донаторима

који су помогли акцију, а посеб-

но Предшколској установи

„наше дете“, шабачком црве-

ном крсту и управи Града шап-

ца. Стеван Стојановић

на летЊиКовцУ одрЖана

Прва регионална смотраизвиђача

�526.август 2010. www. podrinske.comреаговања

Пише: горДана Петровић

моја размиШљања (14)

Било би лепо када би свако

од нас по рођењу добиo при-

ручник о животу. у том случају,

имали бисмо бар благу пред-

ставу о томе какви све типови

људи постоје и шта можемо од

њих да очекујемо. није да од ма-

лих ногу нисмо учени и упозо-

равани на одређене гамижуће

примерке изговора за људски

род, али, док не сретнеш, теш-

ко ти је да поверујеш.

на жалост, у србији ништа

не цвета као глупост. она не

само да цвета, него се и грана!

Муњевито! док трепнеш, више

ништа нема смисао, ни при-

вреда, ни политика, о уметности

и култури да не говоримо, а по

најмање међуљудски односи.

а, опет, у читавом том бесмислу,

у самом центру је све јасно и ло-

гично. Зашто и не би било, ако

се у обзир узме узрок таквом

стању ствари - примитивизам.

ова појава, врло карактери-

стична за наше подручје, увла-

чи се у све поре живота, а што

је најгоре од свега, избија на са-

свим неочекиваним местима.

наиме, ни занимање, ни фор-

мално образовање, а ни функ-

ција, нису гаранција да ће осо-

ба бити ослобођена ове поша-

сти, јер инфекција, углавном, на-

стаје веома рано. а, кад се

појединац једном зарази, при-

митивизму лека нема.

оно што је трагикомично,

јесте да су сви, који су оболели,

свесни свог стања и, по неком

унутрашњем нагону, покуша-

вају да га сакрију. на жалост, ус-

пешно скривање није могуће, а

онда почиње лепота њихове бо-

лести. нападају! јер, ништа

није лепше него кад гњида по-

мисли да није тако ситна! По-

што такав сој не може да се по-

хвали сопственим реалним ква-

литетима, онда се као најбоље

решење намеће потреба да уни-

зи друге. и тога нам је преко гла-

ве у србији. свакодневно смо

изложени томе, па само по-

сматрамо, мислимо проћи ће.

Међутим, што више ћутимо,

гњиде су све безобразније и

гласније! с обзиром на то да не

виде даље од сопствене сујете,

мисле да су успелe у превари, да

се тај примитивизам не види и

да је њихов „рад“ (који се нпр.

састоји само од телефонских

позива, упућених учесницима

културних догађања) мајсторст-

во светских размера. онда њи-

хова бука постаје несносна, цео

свет је крив за њихове погреш-

не изборе, можда баш оне из-

боре који се тичу политичке

припадности, па се деси да „ска-

кућу“ по партијама. а, кад се на-

пад мало стиша, креће још јед-

на тактика - самосажаљење.

тада се пакосна гњида понаша

као да је она већа жртва трулог

система, него све жртве холо-

кауста заједно! Кад погледамо,

зашто и не би! народу је лако да

се сажали на самохрану мајку,

факултетски образовану, која је

изгубила посао због „политич-

ког мобинга“. а, да је, на при-

мер, било речи о особи која на-

сумице вређа све око себе, јер је

устала на леву ногу, а чије би

лажи запањиле и барона Мин-

хаузена, или о особи која није

довољно писмена да напише

простопроширену реченицу, а да

у истој не направи бар једну пра-

вописну грешку (што је веома

погодно за рад у култури), не

знам колико њих би је тада жа-

лило.

не треба западати у пори-

цање и тврдити да политика не

кроји живот сваког грађанина у

овој земљи. сви знамо да је

скоро немогуће пронаћи било

какво, а камоли, адекватно за-

послење. огрезли смо у кризу,

дугове, корупцију и криминал,

а да зло буде веће, нашли су се

и они који ће читаву ситуацију

да искористе и да своје неуспе-

хе и неспособност правдају ра-

сулом у држави, несвесни чи-

њенице да припадају таласу

који то расуло изазива.

из наведених, а и ко зна

којих других разлога и фруст-

рација, дошло је и до омалова-

жавања Филолошког факултета,

универзитета у Београду, од-

носно знања које појединац

тамо стекне. јасно, може се не-

коме и учинити чудно због чега

би знање албанског језика било

потребно за запослене у инсти-

туцији културе. то је, наравно,

само у случају, кад се особе

школоване тамо не би образо-

вале ни за шта друго. није важ-

но што прозвани професор ал-

банског говори још два страна

језика. није важно ни то да ли

има неких талената. није важно

ни његово опште образовање,

чак ни то да , као и сви, заслу-

жује да има посао. важно је ста-

вити „скарлетно а“ и овог при-

правника назвати политички

подобном особом. Баш лепо.

разумно. и људски. јер, ако

мало боље погледамо, из пер-

спективе сваке гњиде, није она

карцином србије, већ приправ-

ници са Филолошког факултета.

уна рађеновић, професор

албанског језика и књижевно-

сти, члан Либерално- демо-

кратске партије

Где ти је пепеин, Србијо?

неисцрпна тема: мушко-

женских односа је стално на

листи интересовања како

стручњака, тако и лаика углав-

ном женских - које уз кафицу

инвентаришу своје и туђе жи-

воте правећи фиктивне пара-

леле, износећи своје судове и

ставове по принципу - ја бих

овако и онако а не бих ово

или оно. свакодневно сам ис-

провоцирана oдносима на ре-

лацији мушко-женско,тако да

поново морам да напишем реч-

две-три...

Чињеница је да су односи

између мушкарца и жене (мис-

лим на партнерске односе) раз-

личито постављени у завис-

ности од верских, цивилиза-

цијских, традиционалних, еко-

номских, и многих других

услова и убеђења, тако да раз-

не теорије изнете на ту тему

увек представљају занимљи-

во штиво које се радо чита. ис-

конска улога коју је природа

доделила мушкарцу и жени

има за циљ продужење људског

рода и за то „кривицу“ пре-

узимају хормони који иници-

рају физички однос (секс). али,

људи видеше да им физички

контакт прија и наставише да

упражњавају те активноси ме-

њајући партнере. испитивање,

анализирање, давање упутста-

ва, шема, савета-како привући,

освојити, задржати, отарасити

се, преболети партнера-па све

из почетка-како привући, ос-

војити... су још актуелна мада,

задњих година је све више у

шеми интеракцијски однос:

женско младо јефтино месо и

мушко маторо скупо месо који

не захтева примену малопре

поменутих упутстава. напра-

вићу поређење са животињама.

само проверено најјачи,

најспособнији, најдоминант-

нији мужјаци (који су се дока-

зали у међусобним борбама),

могу да оплоде младу женку и

пренесу своје гене потомству

ради опстанка врсте. све док су

способни да задрже тај статус

најмужјака, без обзира на го-

дине старости они опслужују

младе женке и то је у циљу

продужења врсте и прежив-

љавања оправдано. Код људи

тај маторо-млади однос нема

такав циљ, до искључиво фи-

зичког задовољства са мушке

стране и другостране мате-

ријалне сатисфакције јадних,

неспособних, инфериорних

женки.. а што се тиче борбе

мушкарца за жену, то је пре-

вазиђено јер су жене такве јад-

не какве су на изволите муш-

карцима. и још једна запажена

и мени неразумљива чињеница,

а то је да многе младе жене хо-

дају полу голе са изложеним

женским атрибутима као да

оглашавају мушку потенцију за

импотенцију и подцењују спо-

собност мушке визуелизације

мерене добрим укусом и маш-

товитошћу. Мислим да неин-

телигентним (они себе веро-

ватно сматрају практичним)

мушким примерцима то не

смета јер им одговара по-

вршност таквих односа који им

непотребно не одузима време

и енергију.

Човек је предатор и он нема

природних непријатеља. и за

то се природа побринула сми-

сливши план, реализујући га

кроз анатомију мушког тела.

двоглави мушкарци прво дају

свој допринос човечанству,

правећи потомство и смиш-

љаjући како да га одхране и од-

гаје а затим како да смање

људску популацију усаврша-

вајући механичка, хемијска и

енергетска оружја. Користећи

разне изговоре тако савреме-

ним наоружањем из заседе

убијају велики број људи и

омаловажавају своју тради-

ционалну улогу ратника „опле-

мењеног“ ратним вештинама

који се заклињао на чојство и

јунаштво.

шта више рећи? Где нас све

ово води? За позоришне и

филмске комаде писане на

овакве и сличне теме измиш-

љен је жанр траги-комедија. то

вам је оно, кад правите глупо-

сти, па се онда наизменично

смејете и плачете над после-

дицама. Како ме сад ова рече-

ница асоцирала, као да сам и

сама некад, негде, у неком фил-

му тог жанра играла улогу и то

главну... чак више него јед-

ном.

да није жалосно, било би

смешно!

Ко о чему„баба о уштипцима“

чивиЈада 2010шаБац,16. 17. и 18. септеМБар

наградни конкурсотворен до 05. септембра 2010.

1. САТИРИЧНА ПРИЧА (до 28 редова)

I награда ....................... 15.000,оо дин

II награда........................ 10.000,оо дин

III награда....................... 5.000,oo дин

2. КАРИКАТУРА (Ц/Б – туш техника)

I награда.........................15.000,оо дин

II награда.........................10.000,оо дин

III награда......................... 5.000,оо дин

3. АФОРИЗАМ

I награда..........................15.000,оо дин

II награда..........................10.000,оо дин

III награда............................5.000,оо дин

- уз рад послати: име и презиме, адресу, број

телефона (без шифре)

- није ограничен број послатих радова

- радове слати на адресу:

Туристичка организација града Шапца15000 Шабац

ул. Карађорђева бр. 5

�� www. podrinske.com 26.август 2010.ПутоПиС

у Естергом, прву престо-

ницу мађарских краљева и род-

но место краља иштвана, трећег

дана боравка у Мађарској, ис-

пратила нас киша и јутарња

температура од 25 степени. во-

дич нас подсећа да крећемо у

крај познат по термалним изво-

рима и бањама у којима се купа

и када снег пада. током вожње

расхлађује нас клима и поглед

на језера настала при вађењу

шљунка, која су данас још увек

бесплатна купалишта. разгле-

дамо и археолошки локалитет на

којем су у раскошној римској па-

лати са централним грејањем

пронађене хидрауличне оргу-

ље, јединствене у свету. оду-

шевљени, потом, наилазимо на

таблу на којој на српском јези-

ку пише: „добро дошли“.

у духовни комплекс у Естер-

гому, у чијем средишту је најве-

ћа црква у Мађарској која је и

центар надбискупије, стижемо

око 11 сати. Монументална гра-

ђевина је изграђена у форми

византијског крста и дело је ар-

хитекте који је пројектовао

шенбрун. уз звуке „Естерго-

митише“ Франца Листа, осве-

ћена је 31. августа 1856. године.

димензије богомоље су 117 са

47 метара, а висина куполе са

крстом сто метара.

Базиликом доминира осам

стубова, постављених испред

главног портала, а сваки од њих

би могло да обухвати тек пето-

ро људи! Посвећена је првом ма-

ђарском краљу иштвану, који је

у Естергому рођен као стефан

вајк и 1. јануара 1001. године

крунисан у цркви која је била на

истом месту и коју су турци спа-

лили. „ја сам слава и мајка Ма-

ђарске“, на латинском пише

изнад портала. испред цркве

је споменик на којем је запис

„друга мајко наша, остани са

нама“, посвећен Богородици

којој је краљ иштван у очајању

што је изгубио сина предао ма-

ђарску круну.

други улаз у базилику гледа

у дунав и гвоздени мост којим

се лако стиже у словачку. са те

дунавске стране комлекса, за-

мишљеног али нереализованог

као круг, 2005. године постав-

љен је споменик у белом мер-

меру, посвећен иштвановом

крунисању.

у доњем граду Естергома

постојао је српски део рацин-

штадт, са црквом која је затво-

рена јер срба тамо више нема.

Гледамо у тај простор, а онда

поглед дижемо ка небу и запа-

њени пратимо људе који шетају

око црквене куполе. сазнајемо

да за 500 форинти сви то могу,

а ми ипак предност дајемо гу-

дачима који су у цркви свирали

вивалдија и Менделсона. слу-

шамо музику и разгледамо унут-

рашњост базилике, огромне

огруље које испуњавају цело

њено прочеље, велику икону

на којој краљ иштван круну

предаје Богородици, и два ре-

љефа; на једном исус на ма-

гарцу улази у јерусалим а са

другог благосиља децу.

одлазећи из прве престо-

нице мађарских краљева, жа-

лимо што галерија недељом не

ради и што нисмо могли да ис-

користимо јединствену прили-

ку и погледамо изложбу „Пика-

со у Естергому“.

краљевски дворац увишеграду

друга мађарска престоница

била је у вишеграду, удаљеном

48 километара од Будимпеште.

она је нова станица чланова

друштва пријатеља Хиланда-

ра. путницима који су на тро-

дневни пут по северној Мађар-

ској кренули из шапца.

Градић у висини – више-

град, смештен на надморских

725 метра, данас је ваздушна

бања у којој помоћ траже бо-

лесници са дисајним пробле-

мима. стециште је и знати-

жељних туриста, јер је у музеј

претворен дворац који је поди-

гао краљ Карло роберт који је на

мађарски престо стигао после

последњег арпада, јер му је

мајка била из те династије. он

је 1335. склопио уговор о еко-

номској сарадњи са пољским

двором о трговачком заобила-

жењу Беча, а у његовом ут-

врђењу оживљен је некадашњи

начин живота, ратовања, лова и

риболова, одевања.

Пред високим зидинама

тврђаве постављен је хунски

шатор са одећом краља и сим-

болима власти, репликама кру-

не, жезла и крста, борна кола и

катапулт. у унутрашњости су за-

ставе и грбови, трон, лукови,

стреле и тоболци, ловачки тро-

феји и коже убијене дивљачи,

ратне секире, комплетна опрема

витезова, ловачка и краљевска

трпеза, музички инструменти,

макета целог комлекса. Посеб-

ну пажњу туриста заокупља ги-

љотина.

дворац у вишеграду напу-

стили смо преко моста, који се

ланцима диже и спушта. Ка

сентандреји кренули смо задо-

вољни што смо успели да саку-

пимо довољно форинти за улаз-

нице. ни овде нису примали

еуре, па би била права штета да

нисмо видели и „одживели“

живот мађарског краља Карла

роберта.

(Крај у следећем броју: „Ме-

дитерански дух сентандреје“)

Живана Војиновић

са пУта по северноЈ МађарсКоЈ (2)

Две престонице мађарских краљева

Центар за образовање

„Премиер“ организовао

је и овог лета одлазак

ђака у Велику

Британију - у летњу

школу SOL (Sharing One

Language) у Северном

Девону.„стотинак деце из разних

градова србије боравило је у

SOL-u протеклих месеци, међу

њима и петнаест шапчана.

утисци су сјајни; за разлику од

већине језичких кампова и цен-

тара у којима је нагласак на на-

стави и целодневном боравку у

школи, SOL има потпуно дру-

гачију концепцију – циљ је да

деца осете дух Енглеске: она бо-

раве у породици где се упознају

са дневном рутином, храном,

свакодневицом; сваког дана од-

лазе на излете која су много

више од туристичког обиласка

– деца добијају истраживачке за-

датке који им помажу да сазнају

разне специфичности одређеног

краја, а уједно доприносе да

активно користе језик.“ – наве-

ла је сања Чоњагић, власница

„Премиера“ и координатор SOL-

a за србију и додала:

„овај центар налази се у

југозападном делу Енглеске, на

океану, и управо та места која

смо посетили омиљена су де-

стинација за одмор и уживање

британских туриста: природа

је чаробна, предели од којих

вам застаје дах, свако месташце

одише традицијом и историјом,

обишли смо, на пример, дворац

краља артура у Tintangelu, ви-

дели Stonehenge, били у Ex-

eteru - универзитетском и кул-

турном центру девона, као и на

плажи саунтон на којој је Rob-

bie Williams снимио спот за

’ангелс’.“

сами часови, како смо чули

од деце, организовани су у виду

радионица; веома динамични,

интерактивни и занимљиви. у

опуштеној атмосфери, искус-

ни предавачи осмислили су ак-

тивности које имају за циљ да

пробуде њихову креативност и

спонтаност у изражавању, а по-

следњег дана ђаци су извели од-

лично осмишљене презента-

ције и добили дипломе.

Значајан део програма,

објаснила нам је госпођа Чо-

њагић, чини и боравак у поро-

дици домаћина – у таквом окру-

жењу деца имају прилику да

виде како изгледа живот у са-

временој енглеској породици:

доручкују тост и житарице, до-

маћица им спреми lunch пакет за

ручак, возе их у школу, предве-

че долазе по њих и тада имају

заједничку вечеру. недеља је

дан када нема наставе и деца га

проводе са својим породицама

– иду на излет, плажу, парк, ре-

сторан,...

традиционална енглеска јела

оставила су снажан утисак на

нашег младог суграђанина рада

шпегара који је управо о њима

написао есеј и добио прву на-

граду на завршној свечаности.

између осталих, писао је о по-

сластици Cream Tea у којој су

сви ђаци уживали – то је колач

који се служи уз млечни крем и

џем од јагода и пије уз чај са

млеком. Мале специјализоване

посластичарнице, Tea rooms,

карактеристичне су за девон.

После курса, деца су проду-

жила боравак у Британији и не-

колико дана провела у Лондону:

„Било би незамисливо отићи у

Енглеску, а не видети Лондон!

Прошле године, остали смо

само два дана, што је премало

времена да се обиђу, бар најве-

ће, знаменитости, зато смо сада

уживали пет дана. у зависности

од интересовања, деца су, у

пратњи наставника, ишла у му-

зеје, биоскоп, позориште, Trafal-

gar Square, Piccadilly Circus,

Covent Garden, Houses of Par-

liament, Tower of London, London

Eye, неизоставни shopping у

Oxford Street и употпунили ути-

сак о Британији. све оно о чему

су до сада само читали или гле-

дали, сада су и доживели!“ –

рекла је сања Чоњагић.

Лето у Енглеској

Дворац у вишеграДу

шаПчани у еСтергону

��26.август 2010. www. podrinske.comзаБелешке

утисци деце:да ли сте икада желели да

срчано запливате у кади пуној

леда? наравно да не. а у океа-

ну? то и није тако различито, го-

ворим из искуства, али је узбу-

ђење неизмерно. а онда дођем

новој породици која ме води у

авантуре међу пиратима са со-

малије и најбољој кухињи ика-

да - енглеској! Природа девона

је непроцењиве вредности ко-

лико и галерије Лондона.

стајала сам пред Монеовим

сликама и дрхтала као када сам

први пут прихватила дечију дас-

ку за сурфовање и, наравно,

била оборена таласом. све је ис-

тина што чујете о Британцима -

чај, љубазност, традиција... Енг-

леска је мој први пут у ино-

странство, прва љубав и раста-

нак је болео. вратити се кући

има својих чари, али било је

тешко не заплакати схвативши

да сам од своје љубави далеко и

да нас дели једна огромна када

пуна леда.

Александра Ђокић

највише ми се допало у де-

вону то што смо видели доста

тога и научили њихов начин

живота, шта имају ујутру за до-

ручак, вечеру... породична не-

деља ми је била најбоља и то

што смо, пре свега, научили

много нових речи... у Лондону

смо видели разне знаменитости,

ишли на London Eye и видели,

мени најбитније, Биг Бен...)

Теодора Стојановић

у Енглеској су ми се јако до-

пала предавања. свидели су ми

се и свакодневни излети у раз-

на места: Clovelly и Exeter. По-

себан утисак на мене је остави-

ла посластица Cream Tea, њи-

хово традиционално јело Fish

and Chips и колачи у Starbucks-

u. у Лондону је све било од-

лично, посебно посета музеју

воштаних фигура Madame Tus-

sauds. свидела ми се Oxford

Street, као и Hyde Park.

Соња Танасић

највише ме одушевио океан.

неописив је осећај кад стојиш

на плажи са ветром у коси.

Много је другачије од мора.

Мирис соли је много јачи и од

буке коју океан прави да чујеш

само на око 250 м од себе. та-

ласи су много већи и неким да-

нима уопште не можеш да ви-

диш хоризонт, тако да изгледа

огромно. Литице су баш стрме

и останеш без даха док се по-

пнеш скроз горе, али је вредно

јер је поглед прелеп.

Марина Малетић

најлепши утисак из Енг-

леске? ааааах, није тешко одаб-

рати – осећај неверице, неопи-

сиве радости и узбуђења када

смо стале пред Roberta Pattin-

sona (наравно, у Музеју Madame

Tussauds)! тај тренутак не-

стрпљиво смо чекале годину

дана, од кад нам је наставница

сања обећала да ће нас водити

у Енглеску. све је било фанта-

стично и једва чекамо следеће

лето да идемо поново.

Нађа Нешић и Јелена Бабић

Друштвоwww. podrinske.com�� 26.август 2010.

у манастиру светог нико-

лaја српског у соко граду код

Љубовије завршена je тради-

ционална акција „Моба“ на којој

је учестволао 260 девојака и

младића из дијаспоре: америке,

руске Федерације, украјине,

америке, немачке, реублике

српске и Космета. учесници

мобе су месец дана радили на

уређењу манастирског компе-

лекса, упознали су српски језик,

веру и обичаје и посетили су

знамените и историјске споме-

нике у Подрињу и још неколи-

ко места у србији и војводини.

учеснике мобе који су из

Манастира светог николаја от-

путовали својим кућама испра-

тио је епископ шабачки госпо-

дин Лаврентије, пожелевши им

срећан пут и да на „Мобу“ дођу

и идуће године.

М Малишић

ЉУБовиЈа

у Љубовији, ове године, не

могу испунити план прикупља-

на 586 јединица крви. давалаца

ове драгоцене течности, која

живот значи, веома је мало, па

је то један од разлога што у ак-

цијама давалаштва крви уместо

60 до 80 бочица крви једва се

прикупи 30. у току ове године

у Љубовији су организоване

две акција, али је прикупљено

само 56 јединица крви.

- један од разлога што се

становници општине Љубовија

нерадо одазивају да добровољ-

но дају крв је и то што екипе ин-

ститут за транфузију крви из

Београда, које долазе у Љубо-

вију, не посвећују пажњу еду-

кацији становништва овог дела

средњег Подриња да дају крв -

кажу у општинској организа-

цији црвеног крста у Љубо-

вији.

одборници со Љубовија су

махом млади људи. они усвајају

план давалашта крви, али до

сада нико од 35 одборника није

дао крв.

Миладин Малишић

Све мање давалаца крви

на подручју општине Љу-

бовија вредни пољопривредни-

ци на више од 200 хектара уз-

гајају купине, које су ове годи-

не захваљујући добрим вре-

менским условбима обилато ро-

диле и имају веома крупне пло-

дове. Међутим, због веома мале

откупне цене берачи купина не-

радо одлазе на плантаже да беру

ово јагодичарско воће, па оно

пропада на родним гранама.

- откупљивачи имаоци хлад-

њача, а њих на подручју љубо-

вијске општине има пет, при от-

купу купине прве класе плаћају

по једном килограм 30 динара а

другу класу 20 динара. сматрам

да би реална цена купина тре-

бала да буде 70 динара килограм,

јер са овом откупном ценом нико

од нас произвођача не може да

покрије трошкове које смо има-

ли око припремања садница на

плантажама да донесу ква-

литетан род – каже Миод-

раг Матић, воћар из села

доње оровице који је оста-

вио добро плаћени посао

(армирача) у Берлину, у

немачкој, и вратио се у

своје родно село да се бави

пољопривредом и про-

изводњом малина и купи-

на од којих нема користи.

овај домаћин како нам је ре-

као размишља да засад купина

на парцели од око 40 ари униш-

ти, јер му се не исплати да се

бави производњом воћа које

има ниску цену.

Миладин Малишић

ЗЗ аа вврршшее ннаа мм оо бб аа

Купине за багателу

Поштујући традицију јало-

вичке ликовне колоније, њен

селектор, Бранислав николић је

и ове године позвао у јаловик

неколицину страних уметника.

десетак дана августа месеца,

поред домаћих и страних сли-

кара, у посавотамнамском селу,

провео је и Холанђанин – Марк

Кремер, кустос из амстерда-

ма. Поред организације излож-

би и свега другог што подразу-

мева посао кустоса, Марк пре-

даје и на академији уметности

у истом граду. јаловик сваке

године походе уметници из ино-

странства, али посета Марка

Кремера је новост јер у доса-

дашњим сазивима колоније нису

учествовали кустоси. Како и

сам каже, његова посета пред-

ставља један од начина да се

јаловичка колонија нађе на свет-

ској уметничкој сцени.

- дошао сам у јаловик да

будем десет дана, да живим са

сликарима, пратим њихов рад и

на крају напишем текст за ка-

талог јаловичке ликовне коло-

није. овде је предивно. Мирно

је и тихо, све одише смирењем.

то ми се јако допада – истиче

Кремер своје импресије.

Какви су Ваши утисци о

овогодишњим учесницима?

- Oкупљени су уметници

разних генерација и профила.

Протеклих десет дана су били

фокусирани једни на друге и на

рад, што је резултирало добром

атмосфером. јаловик је оаза за

уметнике јер не раде под пре-

сијом, а функционишу као јед-

на група.

Да ли такав начин рада

пружа веће могућности за

уметнички израз?

- уметност представља по-

везивање места, људи и време-

на, али и ослобађање одређене

енергије. то су ствари које по-

везују и њихове радове у једну

целину. Зато сматрам да је овај

начин рада много повољнији и

кориснији за уметнике.

Колико је овакав начин

рада интересантан за светску

уметничку сцену?

- Колонија има велики ин-

тернационални потенцијал, јер

може да окупи више уметника

из иностранства који ће у јало-

вику размењивати своје идеје.

то можда звучи парадоксално за

овако мало село, али ја сматрам

да је будућност, управо, у тако

малим заједницама. Зато коло-

нију треба промовисати на пра-

ви начин да би се у иностран-

ству чуло за њу.

У чему видите социјални

значај колоније за ову средину?

- Поред тога што има умет-

нички, колонија, свакако, има и

велики социјални значај. она

окупља љубитеље уметности

из читаве околине који долазе у

јаловик. Ми живимо у периоду

глобализма, и баш зато овако

мале уметничке заједнице имају

велики социјални значај. у не-

мачкој је много таквих умет-

ничких радионица. једноставно,

постоје нека села која имају

уметничку судбину. уметници

се у њима окупљају, а самим

тим, за њих се везују и остали

програми, па села добијају мо-

гућности за нове садржаје.

након десет дана проведе-

них у посавотамнавској оази

уметности, Марк Кремер ће у

будућности радити на пред-

стављању јаловичке ликовне

колоније на светској уметничкој

сцени, чије тренутно постојање

види на следећи начин:

уметничка сцена је врло

комплексна. такав облик је до-

била након отварања истока

према западу и обрнуто.

уопште, глобализам на свет-

ском нивоу утиче и на уметност.

она тиме постаје много важнија

и добија веће димензије. то даје

нове и различите могучности,

чак и овако малим местима. на

први поглед имам утисак да

овде све пропада, да село зами-

ре, међутим, уметници стварају

нова дела и доносе нову енер-

гију, што има непроцењиву

вредност.

Смиљка Јовановић

МарК КреМер – КУстос из аМстердаМа о ЈаловичКоЈ КолониЈи

Оаза мира и уметности

Пословно-стамбени простороко 800 м2 у мајуру /150м одцркве/. подрум, Приземље

/локал + хала од 150 м2/спрат, поткровље.

тел. 064/18-29-715

на Продају

заБелешке www. podrinske.com26.август 2010. ��

Петим олимпијским спорт-

ским играма сеоских месних

заједница са територије шапца

присуствовао је и Милутин ни-

колић, генерални секретар ре-

публичког савеза за рекреатив-

ни спорт. Била је то прилика да

са господином николићем по-

причамо на тему статуса и ста-

ња у српском спорту данас.

Колики је значај оваквих

манифестација за спорт у

Србији данас?

Морам најпре да изразим

задовољство што је шабачка

младеж данас изабрала могућ-

ност бављења спортом. Морамо

бити свесни да не можемо тра-

жити нобеловце из области књи-

жевности, ако нам је нација по-

луписмена. односно, да пре-

несем на поље спорта, не мо-

жемо тражити врхунске резул-

тате у области спорта без ква-

литетног рада и услова за рад и

тренирање. дакле, уз правилан

и квалитетан тренажни процес

и рад, као и обезбеђење осталих

адекватних услова, можемо да

очекујемо и адекватне резулта-

те. овакве игре и манифестације

пружају могућност за со-

цијализацију спорта, што је пре-

тпоставка и за развој врхунског

спорта. јер, сви ћемо се сложи-

ти да се шампиони не рађају

само у великим центрима, већ у

свим срединама.

Колики је значај рада са

најмлађима у школском уз-

расту за стварање будућих

асова и шампиона?

Медији су, можда, ти који

превише потенцирају, ту и так-

ву, вертикалну проходност у

спорту односно, питање колико

ће талентоване деце успети да

израсте у врхунске спортисте.

треба предузети мере да спор-

тисти у свим областима спорта

прођу селекције. сматрам да у

млађем узрасту треба радити на

правилном психофизичком раз-

воју деце. сви таленти ће ући у

спортске школе, а преко тога ће

они најбољи стићи и до врхун-

ских резултата.

Проблем спортске инфра-

структуре је изузетно изра-

жен па чак имамо апсурдну

ситуацију да Србија са свега

неколико базена који испу-

њавају све критеријуме за ве-

лика такмичења неприкос-

новено влада планетом, како

у ватерполу, тако и у пливању

где такође постижемо неоче-

кивано добре резултате?

са становишта броја спорт-

ских талената, ми смо богат на-

род. тако, у области индивиду-

алних спортова постижемо не-

вероватно добре резултате, који

нису плод системског рада, већ

ад хок ситуације. тако, сви смо

пресрећни када рецимо нађа

Хигл оствари успех, а падамо у

депресију када се она; или неко

други; не нађе на победничком

постољу. Када би живели у не-

ким нормалнијим условима,

могли би да очекујемо и неке

нове нађе, Милораде, иване,

Марије... сматрам да је крајње

време да обезбедимо адекватне

услове за бављење и унапређе-

ње рада у базичним спортовима.

Да ли би можда решење

било ако би се поред два ре-

довна часа физичког васпи-

тања у школама, увео и трећи,

факултативни, у оквиру којег

би се млади бавили оном

спортском активношћу која

их највише и интересује?

цео радни век, ја сам провео

у просвети, и већ тридесет го-

дина ми се на различите начине

боримо за повећање времена

потребног за вежбање и уна-

пређење физичке културе у ок-

виру редовног система образо-

вања. ту се јавља проблем, по-

чев од концепцијских, па све до

кадровских проблема. не схва-

та се на прави начин суштина и

значај бављења фискултуром.

овде не мислим на стварање

врхунских спортиста и резултата

у најмлађем узрасту, већ на пра-

вилан психофизички развој

деце. школа је најорганизова-

нији део система образовног

рада, и сигурно је да ће деца

имати лакши избор за опреде-

љење којим спортом ће се ба-

вити ако се три пута седнмично

сусреће са наставником.

И, за крај, да ли је реално

очекивати да се већ на ОИ уз

Лондону 2012, Србија врати

на онај ниво из 1984. и резул-

тате остварене на играма у

Лос Анђелесу?

спорт је данас високо со-

фистицирана област, и ја нисам

спреман да себе сматрам као

стручњака за све области спор-

та. ипак, као познавалац про-

блематике, а имајући у виду и

озбиљност са којом припрема-

ма за олимпијске игре у Лон-

дону приступа и олимпијски ко-

митет србије, можемо оствари-

ти добре резултате у спортским

играма, као и у стрељаштву,

пливању, тенису, рвању и атле-

тици.

Са Милутином Николићем,уз минералну воду, кафу и

кока колу разговарао Слободан Д. Кашиковић

подринсКе на КаФи са МилУтиноМ ниКолићеМ

Ми смо богат народ

на Преображење у Коце-

љеви, у присуству бројних го-

стију и мештана, отворена је

модерна спортска хала. Мини-

стар просвете др Жарко обра-

довић, који је пресекао свечану

врпцу, истакао је значај спорт-

ске хале за бројне младе гене-

рације јер ће сви школарци има-

ти могућности да је користе. на-

равно, халу ће користити и ко-

цељевачки спортисти, а посеб-

но место има женска одбојка.

обрадовић је подсетио и на

иницијативу Министартства да

све школе уз помоћ телекома

добију рачунарске кабинете и

приступ интернету. Министар за

локалну управу Милан Марко-

вић истакао је Коцељеву као до-

бар пример сарадње са репуб-

личким институцијама. на ос-

нову квалитених пројеката одоб-

рена су значајна подстицајна

средства из републичког буџета

а за разлику од неких других

средина локално руководство

не бави се самим собом већ

оним због чега су и изабрани.

Председник општине Коцељева

веран Матић напомиње да сам

завршетак спортске хале има ви-

шеструк значај а пре свега као

испуњење предизборних обе-

ћања. ово је први затворени

спортски објекат који ће до-

принети не само развоју фи-

зичког образовања већ спорта и

других делатности. општина

Коцељева уз помоћ републике

решава изузетна актуелна пи-

тања водоснабдевања као и елек-

тронапајања, припремљена је

индустријска зона, а као добру

средину за привредне активно-

сти одабрали су је и стране ком-

паније. иначе, у изградњу спорт-

ске хале која одговара и свим

критеријумима ФиБа уложено

је око 50 милиона динара. Поред

спортских терена на 1300 квад-

ратних метара урађена је и мања

сала са површином већом од

стотину квадрата погодном за

тренинге. Хала може да прими

три стотине гледалаца

у служби трнсфузије, 30.

јула, у шапцу, почела је трћа

овогодишња регата у шапцу,

„Завеслај више“, настављена је

на сави, на деоници од сремске

Митровице до шапца, а ове го-

дине завршила се другог августа

у центру за културу када је део

и регасташа пре свега хумани-

ста дао крв . у протекле три го-

дине, некако уз регату и завес-

лај више издвојиле су три „Ху-

мане средине“, које су на свакој

регати предњачили. ове године,

у шапцу, неколико фирми до-

било је то признање. једна од

таквих средина у 2010. години

је „Маxи-таxи“ из шапца, ина-

че, та фирма је и један од орга-

низатора регате у шапцу. ша-

бачка регата „Завеслај више“,

траје током године и регаташи у

многим акцијама дају допринос

у прикупљању најдрагоценијег

ткива за човека, а то је крв.уз

крв, наши чланови учествују и

у многим другим акцијама и по-

мажемо у организацији и других

манифестација. наша екипа уче-

ствује углавном на свим рега-

тама у србији и забава уз ак-

тивни одмор на води не изостаје,

нагласио је за „Подринске“ за-

поведник регате драган Мило-

вић. драган рељић, чија је фир-

ма ове године добила признање

за хумане акције, са поносом ис-

тиче да идеја поникла на обали

саве, изникла из њених врбака

и моштаница изнедрена из љу-

бави групе ентузијаста према

сави, најзад заживела крајем

јула 2008. године. сходно томе

одтжана је и прва регата у на-

шем граду. овогодишња регата

због метеоролшких прилика

није била толико масовна као

предходне две, али сви учесни-

цу имали су добру забаву на

води и мирну пловидбу јер су

ове године како је рекао капетан

пловидбе – душан теодоровић,

максимално је поштована без-

бедност саобраћаја на води, и

пловидба је била безбедна и

успешна. Б.П.

Драган рељић

ДоБитник Признања

Завеслајвишеплус...

отворена спортсКа Хала У КоцеЉеви

ДДоо сс аа њњ аа нн сс аа нн гг ее ннеерр аа цц ии јј аа

нисам могао издржати да да

не посетим и ове године фести-

вал пива у Београду. Морам да

признам да избором извођача

нисам одушевљен али моја пре-

тпоставка дала се тачном јер је

овакав избор право нарадно ве-

сеље. организационо ове године

нису били лоши сем пар пропу-

ста. на улазима и није била ве-

лика гужва, захваљујући већем

броју истих. обезбеђење је било

коректно и нису тркељисали бог

зна шта ( бар мени ) по торбама.

Број посетилаца импресиван, не-

вероватно је да се на том про-

стору окупило људи колико има

цела шабачка општина ( и више

). нисам био одушевљен тоном

ове године али станари из новог

Београда су вероватно и ово

сматрали прегласним. цена пива

је ишла од 120 динара ( могло је

бити и 100 прим .аут. ) за точени

лагер до 150 динара за лименке.

Поред домаћих пивара видео

сам пар чешких и француских

штандова ( пробао пиво, није

лоше ). атмосфера је била од-

лична, ја нисам видео ни један

инцидент али колико сам сазнао

из медија било их је. Гости фе-

стивала су били из целе србије

док сам срео и странаца. По

речима организатора ове године

су имали рекордну посећеност,

просек преко 120 000 гостију по

вечери. За три дана фестивала од-

лично сам се провео, као по оби-

чају сретох пуно шапчана. Моја

оцена од 1 до 5 је субјективних 4-

.Дарко Павловић

ПП ИИ ВВ СС КК ИИ ФФЕЕ СС ТТ ИИ ВВАА ЛЛ 2200 1100 ..

www. podrinske.com 26.август 2010.2� www. podrinske.com СПорт

каЈак - кану

Бронза - светска а њиховаСтаноЈевић, М. алекСић, ПаЈић и в. алекСић

скромно, као што су и оти-

шли, вратили су се шабачки

кајакаши са првенства света у

кајаку и кануу доносећи у ша-

бац бронзану медаљу. дочеко их

је мали број шапчана, углавном

чланови њихових породица,

другови из клуба, понеки члан

управе... а разлога за славље

било је итекако. у можда, до

сада, највећој светској конку-

ренцији шабачки кајакаши и

кануисти, бранећи боје србије,

остварили су значајне резулта-

те.

двосед репрезентације србије

у коме веслају шапчани Душко

Станојевић и Дејан Пајић ос-

војио је треће место и бронзану

медалју у трци К-2 на 500 ме-

тара. Запажен резултат оства-

рили су ови момци и у трци К-

2 на 1.000 метара освајањем

четвртог места. Бронза им је из-

макла, у фото финишу, за само

који центиметар.

Марко Томићевић, такође

члан КК “Зорка колор” веслао је

у трци К-1 на 1.000 метара и за-

узео одлично пето место. с об-

зиром да је Марко, у овој кон-

куренцији, можда и најмлађи

учесник од њега се, с правом,

очекује да на следећим так-

мичењима дође и до медаље.

Боје репрезентације србије

на овом такмичењу бранила су

још два шапчанина. Милан

Ђенадић, бивши првак света у

К-4 на 200 метара опробао се

овога пута у категорији К-1 на

200 метара. стицајем несретних

околности (поновио се старт у

квалификационој трци у којој је

заузео прво место) Милан није

стигао до бољег пласмана. ипак

освајање трећег места у ц фи-

налу може се сматрати задово-

љавајући резултат.

Марко Ружичић веслао је у

кануу К-1 у трци ц-1 на 5.000

метара и заузео врло добро де-

вето место док је у трци ц-1 на

1.000 метара заузео седмо место

у Б финалу.

ове сјајне веслаче за две

недеље очекује првенство држа-

ве на којем треба да потврде

прошлогодишњи тријумф. ве-

лики таленат а пре свега вредан

и упоран рад шабачких веслачи

који тренирају под вођством

тренера Мирослава-Микице

алексића сигурни смо да ће у

наредном периоду донети још

много радости. учешће и добри

резултати на ои у Лондону су

свакако њихова највећа жеља.

али за тај успех нису довољни

само они. Град треба да пре-

позна праве вредности и да им

помогне.

И.К.

2�26.август 2010. www. podrinske.comСПорт

СеоСки СПорт каЈак - кану

током минулог викенда, од

петка 20. до недеље 22. августа,

питомо мачванско село Липо-

лист било је домаћин петих

олимпијских сеоских игара мес-

них заједница са територије

шапца. Преко 1.200 такмичара

и такмичарки огледало се у

току та три дана у 11 спортских

дисциплина, а подршку су им

давали, како такмичари из њи-

хових села, тако и бројни на-

вијачи који су долазили у село

надалеко познато и чувено по

краљици цвећа - ружи. у так-

мичењима на спортским тере-

нима није недостајало ни мало

жара и борбе својственог неким

много значајнијим такмичењи-

ма, али ни жара и жеље за по-

бедом и успехом. ипак, до за-

вршнице су стигле оне екипе

које су у том тренутку биле

најспремније, највештије и

најумешније.

у такмичењу у пикаду, у

екипној конкуренцији код дама

најбоље су биле такмичарке из

села домаћина, Липолиста. дру-

го место освојиле су представ-

нице комшијског села дува-

ниште, док су треће место ос-

војиле такмичарке из рибара. у

појединачној конкуренцији

најбоља је била Жаклина јекић

из Прњавора, друго место ос-

војила је ивана драгићевић из

дуваништа, а треће драгана

иконић из Липолиста.

у истој дисциплини, у муш-

кој конкуренцији најбољи су

били представници Липолиста.

друго место освојили су стре-

личари из табановића, док су

треће место освојили рибарци.

најуспешнији такмичар био је

раде Гаврић из Липолиста. дру-

го место освојио је Бранко Лу-

кић из табановића, док је трећи

био Жарко самарџић.

у дисциплини народни ви-

шебој, у женској конкуренцији

неприкосновене су биле так-

мичарке из Змињака, које су

освојиле и сва три прва места у

појединачној конкуренцији, а

Љиљана николић, Катарина Мо-

равчевић и Биљана тешић из

ове месне заједнице, биле су

много убедљивије од представ-

ница Прњавора и Липолиста.

Међу вишебојцима, према

очекивањима, најбољи је био

александар Крајишник из

Мајура, испред Милоша Богда-

новића из Прњавора и николе

туцића из Петловаче. у екипној

конкуренцији, прво место ос-

војили су такмичари из Липо-

листа, који су били успешнији

од другопласиране екипе из

Змињака, и трећепласираног

Мајура.

Када је надвлачење коно-

пца у питању, убедљиво најбо-

љи били су такмичари из риба-

ра, који нису оставили ни про-

мил наде ривалима на такмиче-

њу. друго место освојили су

такмичари из добрића, док су

трећи били такмичари из Пет-

ловаче.

у народном кросу, најбржа

је била виолета Марковић из

рибара, испред Милице и Ма-

рије ракић из дуваништа. Екип-

но прво место у кросу освојиле

су такмичарке из рибара, испред

представница дуваништа и Зми-

њака

у мушкој конкуренцији,

најбржи је био дејан Богићевић

из Поцерског Причиновића, ис-

пред свог мештанина немање

облаковића и ненада тешића из

Змињака. Екипно прво место ос-

војио је Поцерски Причиновић,

испред Змињака и дуваништа.

древна игра на 64 поља,

шах донела је победу Марије

јовић из рибара, која је била

боља од снежане суботић из ис-

тог села, и весне васиљевић из

Прњавора.

најбољи шахиста био је

ивица Леонтић из Мрђеновца,

испред војислава Ковачевића

из рибара и Зорана Машића из

Мрђеновца. у екипном плас-

ману најбољи су били шахисти

из рибара, док су друго место

освојили Мрђеновчани, а треће

Мајурци.

у такмичењу у стрељаштву

најоштрије око имале су так-

мичарке из рибара, испред Пет-

ловчанки и представница ду-

ваништа. Појединачно, најбоља

је била Бранка тадић из рибара,

испред весне врућкић из Пет-

ловаче, и Кристине Попић из

дуваништа.

Када су стрелци у питању,

најбољи је био раде Гаврић из

Липолиста, испред свог мешта-

нина драгана Лекића, и саше

јовића из Петловаче. Екипно

прво место освојили су стрелци

из Липолиста, испред друго-

пласираних рибараца и треће-

пласираних Петловчана.

у одбојци, неприкосновено

најбољи били су представници

Мајура, који су тријумфовали и

у мушкој, и у женској конку-

ренцији. друго место у конку-

ренцији дама освојиле су так-

мичарке из шеварица, док су

треће биле Петловчанке. Код

мушкараца, друго место ос-

војили су такмичари из Поцер-

ског Причиновића а треће Пред-

воричани.

у конкуренцији дама у сто-

ном тенису, најбоље су биле

Липолиштанке, које су биле

боље од представница Поцер-

ског Причиновића и рибара.

Код стонотенисера, прво место

освојили су такмичари из Мале

врањске, испред Липолиштана

и такмичара из Змињака.

у женском баскету, прво ме-

сто освојила је екипа из Мајура,

која је била боља од екипа из

Прњавора и рибара. у мушком

баскету, најбољи су били так-

мичари из Поцерског Причи-

новића, испред штитара и дре-

новца.

Прво место у малом фудба-

лу освојили су представници

Змињака, испред Прњавораца и

дреновчана.

Мушки турнир у рукомету,

донео је очекивани тријумф

екипе из Липолиста, док су

Мајур на другом и рибари на

трећем месту могли само да се

теше да су поражени од најбо-

ље екипе на овом турниру.

у женском рукомету, виђена

је још незанимљивија борба,

пошто екипа из Змињака није

имала ни иоле достојног парт-

нера на турниру, чак ни за лак-

ши тренинг, а о доминацији

Змињчанки најбоље говори по-

беда у финалу над екипом ри-

бара од 10:1, уз опаску да ни-

коме ко је гледао финалну утак-

мицу није јасно како су рибар-

ке постигле и почасни погодак.

Када су на крају сабрани и

сумирани сви резултати, дошло

се и до екипног победника. то је

Месна заједница рибари, која ће

бити домаћин наредних, ше-

стих олимпијских сеоских ига-

ра шапца, у августу 2011. го-

дине. Поред тога, рибарци ће,

заједно са свим победницима по

дисциплинмама представљати

шабац на завршној републичкој

смотри у Жагубици средином

септембра, а као награду за по-

беду од локалне самоуправе ће

добити средства за изградњу

терена за мале спортове. друго

место у генералном пласману

припало је МЗ Липолист, а

треће представницима МЗ Зми-

њак.

домаћини овогодишњих

игара, савет МЗ Липолист и

људи из организационог одбора

потрудили су се да током так-

мичења учесницима, гостима

и званичним лицима заиста не

фали ништа. освежавајућих на-

питака, као и хране било је у из-

обиљу. и када већ помињемо ку-

варе, морамо да приметимо да

су и војнички пасуљ у суботу,

баш као и гулаш који је куван у

недељу били заиста одлични. а

ако је обавеза сваког наредног

организатора да надмаши пре-

тходника, онда је пред МЗ ри-

бари уистину тежак задатак

када су наредне игре у питању.

Слободан Д. Кашиковић

Рибарци најбољи

Бронза - светска а њихова

ПороДица

аћиМ

Другови из клуБа

26.август 2010.22 www. podrinske.com заБелешке

лов

дана 19.8.2010. после дуге и тешке болести у 33. години преминуо је Брату

зорану гарићу/1977-2010/

срећице, љубав коју осећам према теби вечно ће живети, бол и

празнина коју осећам никад неће изчезнути. још увек не могу да

верујем да те нема, али истина је сурова. увек ћеш бити присутан

у мом срцу. ту ћеш живети вечно. са поносом ћу чувати сваку

успомену на тебе.

твоја сестра сузана-сунчица

зоран гарићдипломирани правник у „Енергопројекту“

сахрана је обављена у суботу, 21. 8.2010. на гробљу у Мајуру.

с поносом ћемо чувати успомену на тебе.

Колектив ош“доситеј обрадовић“

у шабачком ловачком удру-

жењу „селе јевтић“, уз редовне

активности биће одржана и ло-

вачка такмичења у пуцању на

брзе летеће мете. Прво пуцање,

на „глинене голубове“ биће одр-

жано 29. августа, како смо са-

знали од председника те секције

александра Лукића. иначе, тре-

нутно је у шабачком удружењу

у току је летњи лов уз то ловци

у ловишту добрава, а у делу

ловних секција Мајур, табано-

вић, Причиновић, шеварице и

дреновца, од почетка августа

спроводе превентивну акцију, на

заштити њива засејаних куку-

рузом. Као прошле и ове годи-

не, дивље свиње, у вечерњим

сатима боравећи на појединим

парцелама чине штету куку-

рузу и пшеници. тим поводом,

ловци из свих секција удруже-

ња излазе на тај део терена у

касним вечерњим и раним

јутарњим сатима, чувајући пар-

целе од већих штета које би

могле бити узроковане од стра-

не црне дивљачи. За разлику од

предходне године; када су ште-

те биле веће - ове године су све-

дене на минимум нагласио је

управник ловишта „добрава“,

из шапца, владан Гератовић. на

недавном састанку, управног

одбора удружења ловаца ус-

војен је нови правилник о усло-

вима и начину организовања

лова као и о цени одстрела и

меса дивљих свиња за ловну

2010/2011 годину. Поред ових

донете су још неке одлуке не-

опходне за даље функциониса-

ње ловачког удружења. За ову

годину, цена организације лова,

по ловцу је 3.000 динара а при-

мера ради одстрел крмаче и

прасета до 50 кг. (бруто) је 500

динара а изнад 50 кг. је 1.000 ди-

нара. цена меса, без утробе је

120 динара по кг. а за чланове

удружења 60 динара по кг. од

наредне године ловци ће до-

бијати и нове ловне карте које ће

имати другачији изглед од са-

дашњих. Предвиђене су и мар-

кице за ситну дивљач. уз то,

комплетна папирологија из-

вештаја о лову комплетно ће

бити измењена. већ од ове

јесени, пре него што крену у

лов ловци ће морати да попу-

њавају разне потребне и непо-

требне формуларе како би

ишли у лов тог дана. о пред-

виђеним маркицама још нису

донете прецизне одлуке о њи-

ховом типу и изгледу. Постоји

могућност да ће то бити мож-

да налепница, наушница или

прстен за ногу. све те обавезе

које ловац мора да изврши пре

одласка у лов су одраз новог За-

кона о лову и дивљачи као и

нове одредбе које се доносе а

које су вероватно покушај да се

ловцима олакша даљи рад од-

носно лов јер на основу самог

закона то није «лако» изводљи-

во. Б.П.-Д.М.

Уз патрон неопходна и оловка

Еуромачва у Богатићуу Богатићу, заљубљеници

у коње и коњичке запреге ос-

новали су коњички клуб, под

именом „Еуромачва – радова-

новић“. Близу ће деценија како

Хиподром у Богатићу, не личи

ни нашта. Коњари и власници и

заљубљеници у тај спорт, дужи

временски период ускраћрни

су за праћење и одржавање ко-

њичких манифестација у срцу

Мачве. иначе, Коњички клуб

„Хајдук станко“, са дугого-

дишњом традицијом налази се

пред гашењем или је угашен

могло се чути на петом тркачком

дану, у дреновцу. више пута

председник рајко угљешић ,

наглашавао је да Хиподром јесте

враћен и да се могу очекивати

бољи дани за коњаре из Мачве,

али ни до данашњих дана ниш-

та се није десило сем једне ак-

ције уређења хиподрома, коју је

тада основани Џокеј клуб, из

Београда, у сарадјни са власни-

цима коња организовао. При-

чало се тада, како ће Мачва и ко-

њарство брзо бити враћени на

стазе старе славе али само је

остала прича и ништа више.

Можда реководство у оштини

Богатић, и /до/недавни предса-

едник заљубљеник у коњички

спорт и коњички судија, нису

могли наћи модел како би се ко-

њичке трке почеле организова-

ти на стази у Богатићу и можда

баш због тог и таквог модела

окренуше се ка улагању у фуд-

бал. Због таквих дешавања, која

коњарима Мачве, нису могла

ништа позитивно гарантовати,

на другој страни основан је нов

клуб. оно што је сигурно, тај

клуб је регистрован и има све

што је потребно за функциони-

сање у данашње време. По-

стојећи жиг, који је званично

власништво клуба, већ се може

видети на појединим коњима

који наступају на коњичким

приредбама, а и успех на истим

није иозостао. иначе, како смо

сазнали од чланова ново/фор-

мираног/ клуба и званично пред-

стављање биће одржано у блис-

кој будућности.Б.П.

женСки ФуДБал

Женски фудбалски клубМачва, који је пре три месеца из-борио пласман у највиши рангтакмичења, и на тај начин сесврстао уз раме екипи ЖФКшабац, који је већ неколико го-дина члан највишег ранга так-мичења, изузетно озбиљно сеприпрема за своју дебитантскусезону у друштву најбољих еки-па у србији. агилна управа, ишеф стручног штаба Миленкоаксентијевић изузетно озбиљносу приступили припремама занову сезону, а у том погледу уредове „црвено- црних“ дама укопачкама пристигла су ипојачања. из земунске екипевандини у Мачву је стигла ис-кусна тања ружић, чувар мрежекоја је каријеру почела у екипиЖФК шабац. из редова град-ског ривала, у Мачву су дошлеМилица Папак, драгана весе-линовић и одлични нападачјелена станишић, док је у се-ниорску екипу прекомандованои неколико изузетно талентова-них млађих играчица. у планује да до почетка првенства, сре-дином септембра, у редове Мач-ве дође још пар квалитетнихпојачања, а све уз циљу да ЖФКМачва не мора током сезоне дастрепи за опстанак у Првој лиги.

С. К

Мачваспремна

четвртак 26.08. 08:00 јутрење

09:30 Бели лук и папричица

10:00 Злобница ®

10:30 дивља планета

11:15 Пут за Ејвонли

12:05 Бубамаром по селу ®

13:00 Моја породица

13:30 Гаме зоне

13:45 Мобил Е

14:00 Медикус

15:00 вести

15:20 трагом знаменитих

15:30 Бели лук и папричица

16:00 Злобница

16:30 Моја породица

17:00 шабачка хроника

18:00 тајанствена жена

19:00 вести

19.20 трагом знаменитих

20:05 Пут хране

21.00 де грасси

21.20 Лек из природе

22:00 вести

22.20 трагом знаменитих

22:30 Криминал у русији

23:15 тајанствена жена ®

Петак 27.08. 08:00 јутрење

09:30 Бели лук и папричица

10:00 Злобница

10:30 радим градим

11:15 рукомет плус

12:10 спортска галаксија

13:00 Моја породица

13.30 Гаме зоне

13:45 Мобил Е

14:00 Пут хране

15:00 вести

15:20 трагом знаменитих

15:30 Бели лук и папричица

16:00 Злобница

16.30 Моја породица

17:00 шабачка хроника

18:00 тајанствена жена

19:00 вести

19.20 трагом знаменитих

20:05 Филм: само пољубац

22:00 вести

22:20 трагом знаменитих

22:30 истрага је показала

23:15 тајанствена жена

СуБота 28.08.10:00 Кроз прозор маште

10:30 Зозонци

11:00 дивља планета

11:35 Злобница (5 епизода)®

14:10 Медикус

15:00 Биљана за вас

16:10 Први контакт ®

17:00 у пролазу

18:00 Главни осумњичени ®

19:00 вести

20:05 Женска страна света

21:00 Пут за Ејвонли

22:00 вести

22:30 Филм:тренутак одлуке

У суботу, 28. августа погле-

дајте филм: Тренутак од-

луке: акција и неизвесност

комбинована са манипула-

цијом и издајом, игра памети

између полицајца, који не од-

ступа од правила и крими-

налца, којег јури мафија.

У недељу 29.августа драма

„Новчић“ о животу глумца,

песника, сценаристе и једног

од оснивача Њујоршког пес-

ничког кафеа, Мигела Пи-

њерса.

Не пропустите филмски

програм Телевизије Шабац

Суботом и недељом од 22.30

неДеља 29.08. 10:00 водич за родитеље

10.30 Зозонци

11:00 дивља планета

11:35 тајанствена жена ( 5 епи-

зода) ®

15:30 Женска страна света®

16.00 Филм: само пољубац

17:40 де граси- нова генера-

ција

18:00 Зозонци ®

19:00 вести

20:05 Биљана за вас

21:00 Пут за Ејвонли

22:00 вести

22:30 Филм: новчић

ПонеДељак 30.08. 08:00 јутрење

09:30 Бели лук и папричица

10:00 Злобница

10:30 водич за родитеље

11:15 Филм: тренутак одлуке

13:30 Моја породица

14:00 Кућица у цвећу

15:00 вести

15:20 трагом знаменитих

15:30 Бели лук и папричица

16:00 Злобница

16:30 Моја породица

17:00 шабачка хроника

18:00 тајанствена жена

19:00 вести

19.20 трагом знаменитих

20:05 Мењамо навике

21:00 Први контакт

22:00 вести

22.20 трагом знаменитих

22:30 истрага је показала

23:15 тајанствена жена (р)

уторак 31.08.08:00 јутрење

09:30 Бели лук и папричица

10:00 Злобница

10.30 Кроз прозор Маште

11:15 Филм: новчић

13:00 Моја породица

13:30 Гаме зоне

13:45 Мобил Е

14:00 Мењамо навике

14:30 у пролазу

15:00 вести

15.20 трагом знаменитих

15:30 Бели лук и папричица

16:00 Злобница

16:30 Моја породица

17:00 шабачка хроника

18:00 тајанствена жена

19:00 вести

19.20 трагом знаменитих

20:05 Бубамаром по селу

21:00 Главни осумњичени

22:00 вести

22.20 трагом знаменитих

22:30 истрага је показала

23:15 тајанствена жена - ре-

приза

СреДа 01.09.08:00 јутрење

09:30 Бели лук и папричица

10:00 Злобница

10:30 дивља планета

11:15 Пут за Ејвонли-реприза

12:15 Кућица у цвећу

13:00 Моја породица

13:30 Гаме зоне

13:45 Мобил е

14:00 Главни осумњичени

15:00 вести

15.20 трагом знаменитих

15:30 Бели лук и папричица

16.00 Злобница

16:30 Моја породица

17:00 шабачка хроника

18:00 тајанствена жена

19:00 вести

20:05 Живот у парковима аф-

рике

21:00 Медикус

22:00 вести

22.20 трагом знаменитих

22:30 истрага је показала

23:15 тајанствена жена

2326.август 2010. www. podrinske.comтв

ПрограМ тв шаБацу СталниМ терМиниМа: Мали оглаСи: 10:50, 25:50, 12:50, 15:50, 16:50, 17:50, 19:20,

22:20 , ноћни оглаСи 00:00 - 08.00 веСти у 3: раДниМ ДаниМа у 15:00

ЦЕНОВНИК

1/32 стране (43/50) 300,00

1/16 стране (55/72) 500,00

1/8 стране (255/72) 900,00

1/4 стране (255/150) 2.000,00

1/2 стране (235/150) 4.000,00

1/1 стране (235/310) 6.000,00

Маркетинг - тел: 066/149-760

чи

туљ

е

стадион сењак, гледалаца

800. судија: стефан јевремовић

(Горњи Милановац). Жути кар-

тони: Гајић, рашевић (вујић

вода), самуровић, ристи-

војевић, обровац (Мачва)

стрелци: 1:0 танасијевић у

10, 2:0 тошић у 88. минуту

вујић вода: Митровић, јова-

новић, Минић (радовић), д.

илић, Милекић, а. илић, сте-

вановић, танасијевић (тошић),

Гајић, рашевић, Филић (игња-

товић)

Мачва: Перић, радовановић,

Марковић, Пејовић, Лазић, ри-

стивојевић, Павловић, самуро-

вић, обровац, Гајић, николић

(Милинковић)

играч утакмице: ненад та-

насијевић (вујић вода)

ваљево, 21. августа. Фудба-

лери Мачве нису успели да до-

несу бодове из ваљева. ваљев-

ци су искористили неуспелу

офсајд замку Мачвине одбране

и дошли до вођства поготком

танасијевића у 10. минуту. Мач-

ва је након тога нападала, али

без решења у завршници. иде-

алну прилику да изједначи ре-

зултат пропустио је Гајић у 80.

минуту, да би у самом финишу

меча тошић постигао други по-

годак за екипу вујић воде и по-

ставио коначан резултат сусре-

та. у трећем колу, у суботу 28.

августа Мачва пред својом пуб-

ликом дочекује слогу из Пет-

ровца на Млави. овај сусрет по-

чиње у 17 часова.

С. К.

ФуДБал

Ваљевци подвалилиШапчанима

Фк вујиЋ вода (ваљево) - маЧва(Шабац) 2:0