30динарашаБац, 10. март 2011. Година V Број 165-166

Стр. 13моЈа шКолаСтр. 15

Стр. 5

Dowo{oracЛИСт МЕСНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ “ДОЊИ ШОР”

ОСвЕтЉЕЊЕ ГРАДСКОГ СтАДИОНА

Стр. 4

ССллууггаа ддвваајјуу ггооссппооддаарраа

аМатерСко позориште „вожд“ из Мишара

У Српском културном центру уПаризу, отворена је изложба подназивом - Мали велики Париз

Стр. 3

пљачка 1.500 МачванСких Сточара

Државаштити преваранте

потреСна прича из шабачког породилишта

Стр. 6

Стр. 6

Да ли се тозове лекарили …?

Дан када је Србија стала

Стр. 2

Стр. 2

ЛИчНИ СтАв: ХАНИБАЛ КОвАч

Болничкамафија

осам година после убиства др Зорана ЂинЂића

Лауреат фестивалаДанило Кулишић

успешни млади доњошорци

Милошоправдао очекивања

преМијера у шабачкоМ позоришту

ОЖАЛОШЋЕНАПОРОДИЦА Стр. 9

Млади политичари из Србије добродошли у европи

Стр. 9

не знам у којој и коликој

мери мене – нас Више тужи-

лаштво и полиција узима за оз-

биљно ако им тврдим да ша-

бачком болницом владају кри-

миналци!

Понављам, спреман сам,

свакога тренутка, да ја одгова-

рам за сваку изречену тврдњу

која се испостави као нетачна

или лажна. Господо, сам ћу се

ухапсити и са лисицама на ру-

кама ћу радовољно отићи пред

судију и нек ми тај онда „ребне“

казну какву год хоће. ни ја, а ни

моји адвокати се неће жалити!

Колегама ћу забранити да пишу

било какве петиције за моје ос-

лобађање!

дакле, у Болници тј. у Здрав-

ственом центру шабац је током

деобног биланса између З.ц. и

дома Здравља нестало, украде-

но 50.000 еура.

тадашњи председник Управ-

ног одбора З.ц. је био Владимир

Гвозденовић који је потписао де-

обни биланс утврђен од стране

стручњака и који је сходно за-

кону требао да се примени. из-

ненадним и дискутабилним до-

ласком на место вд директора

З.ц. др мићића ради се нека

нова расподела средстава и фал-

сификују се документи.

Завршни рачун за 2007. год.

неовлашћено је потписао фал-

сификовани документ нико дру-

ги до др мићића и он такав фал-

сификован документ односи у

Пио Фонд у шапцу у чему му

помаже тадашњи директор да

тај фалсификат некако про-

шверцује уместо оригинала који

су они, очигледно, сакрили.

Завршни рачун за 2007. год.

приказан мериторним органима

је чист фалсификат јер про-

цедура гашења З. цент. „Лаза

Лазаревић“ није била завршена

јер није ни био усвојен за-

вршни рачун који је морао да

потпише председник Управног

одбора у о.З.ц. Владимир Гвоз-

деновић.

Лично он ми је рекао следе-

ће: „Ханибале, ја сам морао да

својим потписом потврдим и

оверим завршни рачун за 2007.

год. на исти онај начин како сам

то урадио и предходних година.

Законска процедура је врло јас-

на и прецизна и све друго спада

у домен криминала. није ми јас-

но како је рЗЗо могао да при-

хвати тако фалсификован за-

вршни рачун јер је др мићић био

апсолутно неовлашћено лице,

такође код мене се налазе копије

свих докумената са тим у вези јер

када сам видео шта раде др ми-

ћић и др малетић, схватио сам да

ће једног дана доћи и до кри-

вичне одговорности лица која су

пљачку извела. такође, помало

ме чуди, зашто ме до сада нико

из тужилаштва и Полиције није

позвао на разговор да испита и

упореди папире и да се на тај на-

чин утврди где је и како нестало

50.000. еура.“

иначе, Владимир Гвоздено-

вић је дипл. економиста и ов-

лашћени представник Синди-

ката лекара и фармацеута који

врло аргументовано и са пу-

ним кредибилитетом говори о

махинацијама које су вршене

док је он би још увек званично

председник у оЗц у шапцу.

и сад ће мени неко данас да

каже да они тамо у Болници

нису криминалци! ама, дал`

неко озбиљан у тужилаштву,

Суду и Полицији схвата да је реч

о организованом криминалу.

јел` могуће да нико нема оз-

биљну петљу да похапси бан-

дите!

2 www. podrinske.com 10. март 2011.ЗАБЕЛЕШКЕ

ЛИСТ “ПОДРИНСКЕ”. Издаје “Ш Ревија”, Мајур, Цара Душана 26. Излази четвртком. Директор Иван Д. Ковачевић. Главни и одговорни уредник Драган Ераковић. Заменик главног и

одговорног уредника Милош Живковић. Коментатор Драган Каралазић. Култура - Светлана Љубић. Спорт - уредник Слободан Кашиковић. Коњички спорт, лов, риболов, хоби - Бранко

Попадић. Редакција: Александар Јовановић, Живко Гавриловић, Раде Ђерговић, Дарко Павловић, Снежана Ковачевић. Маркетинг, генерални менаџер Ханибал Ковач. Штампа: АПМ

принт, III булевар 29, Београд. Адреса редакције Кнеза Лазара 1 /Радио Шабац/; E-mail info@podrinske.com. Web. www.podrinske.com.

ЛИчНИ СтАв: ХАНИБАЛ КОвАч

Уз немо ћутање и благонак-

лоност државе Горан давидо-

вић, власник предузећа

Davidović & Company Doo из

Богатића које се бави првен-

ствено откупом стоке од про-

извођача, о чему је наш лист пи-

сао објашњава како је он пре-

варен за 64 милиона динара и

још 3 предузећа из овог краја:

агроћира из шеварица за пре-

ко 14 милиона динара, ЗЗ риђа-

ке преко 16 милиона динара и

Унифарм за преко 21 милион ди-

нара.

оливера Бештић из Београ-

да (29) из познате породице

Бештић која је основала 14 пред-

узећа регистрована на разна

имена чланова најближих ро-

ђака, пријатеља, кумова и за-

послених, са братом Владими-

ром (31) и оцем Боривојем (58)

власником пропалих фирми пре-

рада меса Пробеком и Златибор

Чајетина. дошла је у шабац,

склопила Уговор о услужном

клању са кланицом мачва агри-

мес у шапцу и буквално намо-

лила сада преварене фирме да

отпочну сарадњу, пружајући све

законске гаранције. основали су

и предузеће у шапцу, под нази-

вом агро-Стандард, купили сто-

ке за преко 115 милиона издали

менице без покрића, Уговоре о

гаранцијама, преузимању дуга и

ништа нису платили а фирму за-

творили и отишли уз аминова-

ње надлежних.

Власник агро-Стандарда у

шапцу формално је био игор

милидраговић из Зрењанина

(24) синовац директора кланице

Бек из Зрењанина Жарка, која је

у поседу Бештића а формално на

аукцији фирму је купио тело-

хранитељ породице Бештић ми-

лош јовић, без објашњења одак-

ле му толики новац.

менице за покриће дуга за

агро-Стандард је потписивала

изабела Каса Симић (34) кума

оливере Бештић којој су Беш-

тићи као награду за лојалност

дали да буде заступник капита-

ла кланице Бек Зрењанин, наиме

опљачкан новац од фирми из

мачве пребачен је у америку па

отуд као страно улагање преко

фирме Vinsent Best Holding која

је у власништво Владана Беш-

тића појављује као власник 67%

капитала Бека а заступник је

поменута кума изабела Каса

Симић.

У превару су још умешане и

фирме Bexx Logastic чији је ос-

нивач и директор била оливера

Бештић а сувласник Бора Беш-

тић, Бек трговина Зрењанин,

Прима трговина Београд. Сва

предузећа у том тренутку када

су пребацили седиште агро-

Стандарда у Београд имају се-

диште на истом месту - трго-

вачка бр.5, Београд, где 10-так

људи у две канцеларије раде као

власници и заступници 14 пред-

узећа основаних за превару и

отимање.

Davidović & Company, када

је преварен, подноси кривичне

пријаве муп-у Богатић и ша-

бац, инспектори правовремено

реагују, по пријави долазе у

трговачку бр.5, да провере на-

воде из кривичних пријава, а

после пар сати контроле на шо-

киране инспекторе физички на-

срћу телохранитељ милош

јовић, формални власник кла-

нице и Владан Бештић, избацују

их и тако завршавају контролу.

Уместо да трпе последице на-

пада на службена лица интерна

контрола муп-а подноси

пријаве против инспектора, они

једва задржавају посао, прети

им суспензија уместо да буду на-

грађени.

Davidović & Company путем

медија питају државу: „шта

има прече од заштите фирми

које послују легално, плаћају по-

рез, запошљавају раднике, ис-

плате подигнутим кредитима

1.500 газдинстава јер им савест

не дозвољава да остану дужни?

док нас краду и отимају нам све,

зашто органи гоњења то немо

посматрају, док инспекторе на-

падају, нама прете, бахато тро-

ше наше новце за свој луксуз,

шта је та "редовна процедура"?

Ко стоји и штити породицу

Бештић, колико треба да украду

да би неко реаговао?“

давидовићу су се јавили

многобројни оштећени међу

којима познате фирме ПКБ Ви-

зељ, агробанка, Лутра... Сећа-

мо се познатог случаја Катари-

не ребраче, сваки дан на тВ-у за

3 пута мању суму (37 милиона),

зашто се користе дупли стан-

дарди и то на штету пољопри-

вредних произвођача?

-држава када хоће може да

реагује, а у овом случају - неће.

нама не преостаје ништа

друго него да на протест у шап-

цу испред општине и зграде Ви-

шег јавног тужилаштва позо-

вемо на организован протест

све оштећене каже давидовић.

РП

пљачКа 1.500 мачвансКих сточара

Држава штити преваранте

ГОРАН ДАвИДОвИЋ

Болничкамафија

од укупно 37,5 милијарди

динара из ниП-а и других из-

вора за изградњу инфраструк-

туре за шабац је опредељено

више од 200 милиона динара.

највећи део утрошиће се за за-

почете инвестиције а једини

нови пројекат је фискултурна

сала ош “доситеј обрадо-

вић“ у Волујцу. тако ће за пет-

љу „Воћњак“ бити утрошено

око 43 милиона динара, за ло-

калне путеве 22 милиона ди-

нара, у индустријску зону биће

уложено 18,5 милиона динара.

министаратво за омладину и

спорт уложиће 3,3 милиона

динара у спортску халу за три

шабачке школе, Економску,

музичку и „николај Велими-

ровић“, а из других извора из-

вора биће обезбеђено 19,3 ми-

лиона динара. За фискултурну

салу у Волујцу биће уложено

укупно око 43 милиона динара,

од чега 21,8 милиона динара из

буџета. Све укупно то износи

127,47 милиона динара. Уз то

око 500 милиона динара пла-

нирано је за радове у шест оп-

штина и градова, тако да се

очекује да ће шабац ту доби-

ти још око стотину милиона

динара.

међутим, највећа ового-

дишња шабачка инвестиција

биће базен. јуче су отваране

понуде а вредност радова из-

носи 230 милиона динара. од

тога Град шабац обезбеђује

23 милиона динара колико и

министарство за спорт. По 92

милиона динара обезбедиће се

из кредита које ће подићи Вла-

да Србије односно Град ша-

бац. ова инвестиција је у ок-

виру Фонда за подстицај гра-

ђевинске индустрије. Д.Е

средства нип-а За иЗградњу у шапцу

Више од 200 милиона динара за инфраструктуру

310. март 2011. www. podrinske.comШАБАЦ

У Српском културном

центру у Паризу,

отворена је изложба под

називом - Мали велики

Париз.

Значајну поставку народ-

ног музеја из шапца „донео“ је

директор Бранислав Станковић.

Зналачки одабрани експонати

учинили су да поставка буде

раскошна, богата, интересантна

тако да су бројни посетиоци са

одушевљењем разгледали из-

лозбу, а шапчани који живу у

Паризу, поносни на своји град

који је и на овај начин оправдао

име - мали Париз.

Говорећи на отварању, ди-

ректор шабачког музеја госпо-

дин Бранислав Станковић је ис-

такао вишеслојне везе два гра-

да које датирају још са почетка

19-ог века, а нарочито су изра-

жене у култури. „Правац про-

западног развоја града поставио

је господар јеврем обреновић“

каже се у богато опремљеном

двојезичном каталогу. шабац

је добио већ 1825. године првог

лекара, болницу, фармацеутску

и војну установу. многе значајне

личности се везују за овај по-

гранични град, као на пример

Владимир јовановић, један од

најзначајних српских интелек-

туалаца и политичара друге по-

ловине 19-ог века. Боравећи у

Паризу, јовановић је био за-

дивљено вим градом назвавши

га огњиштем цивилизације и

престоницом културе.

У шапцу влада велико ин-

тересовање за француски језик,

културу, књижевност. деца бо-

гатих шапчана одлазе на шко-

ловање у Париу, а у граду се ос-

нива друштво пријатеља Фран-

цуске које је имало у својим ре-

довима исидору Секулић и

ружу Внавер.

изложбени простор у СКц у

Паризу је обухватио у слици и

речи комплетно раздобље рас-

кошних веза два град у раз-

личитим доменима. Позрато је

да су Французи током Првог

светског рата првиужали по-

моћ и подршку Србима и граду

шапцу који добија још једно

име - Верден. шапчани никада

нису заборавили оно што су

Французи чинили у то време,

тако да се та захвалност разви-

ла у неколико праваца: у књи-

жевности, уметности и свим

облицима јавног, политичког и

културног живота. У оквиру

обележавања Француске године,

у шапцу је организована вели-

ка ђачка академија а програм је

изведен на француском језику.

шабац је успео да поврати

славу и сјај прошлих времена, а

предузимљиви шабачки дух је

тријумфовао. изложба која је

изазвала незапамћено интере-

совање не само код париских

Срба, већ и код Француза, је

својеврсни подсетник на култу-

ну историју града који корача

према Европи, и његова окре-

нутост ка европским вредно-

стима и традицији.

такође је потекла идеја о

братимљењу два града - то је

град Meaux и шабац. идеју је по-

кренуо Петар Пепи Петровић

коју су подржали париски Срби:

др Сима мраовић, илија три-

фирновић, Видоје Пурић и мно-

ги други, а знчајна помоћ стиже

од др. Предрага тојића, државног

секретара министаства за дијас-

пору. овом приликом је дошло

до сустрета Бранислава Станко-

вића са директором музеја у

Meaux господином Жан Пиер

Вернеј. договорено је да се тога

дана отвори и Војни музеј где ће

бити експонати везани за хе-

ројску прошлост Срба у Првом

светском рату, и њихово савез-

ништво са Француском.

Говорећи о прошлости шап-

ца, директор музеја Бранислав

Станковић је дочарао слику гра-

да на Сави и целог Подриња.

нагласио је да је 1934. године у

порти шабачке цркве откривен

споменик палим борцима у ра-

товима 1912-1918. чијем отва-

рању је присуствовао краљ

александар Карађорђевић само

неколико месеци пре трагичне

погибије у марсеју. директор

Станковић је говорио о отвара-

њу хотела „Париз“ у шапцу, и

тенистог клуба итд. многи

француски званичници и инте-

лектуалци посећују шабац,

држе предавања везана за фран-

цуску културу и историју. Све је

то представљено кроз бројна

документа слике и фотографије

који су дочарали једно време

кроз које је шабац прошао али

уједно и сведочанство правих

вредности и поштовања тради-

ције.

на отварању изложбе, мали

- велики Париз говорио је ам-

басадор Србије у Паризу, а међу

посетиоцима су били виђни

шапчани: др Сватислав атић,

сликар микан аничић, илија и

ружа трифуновић и многи дру-

ги. Ваља напоменути да су се

посетиоци задржали са по-

себдном пажњом код следећих

илустрација шапчанке на бе-

зобразној плажи, Хотел Париз,

Српска православна црква,

друштво пријатеља Француске,

Карађорђевау лица у шапцу

итд.

Као што је на једном из-

ложбеном експонату истакнут

наслов предавања о држаног

1929. године у шапцу у „Зашто

треба да волимо Француску“

тако ће ова излозба у Паризу

бити одговор на питање – Зашто

Париз треба да воли шабац.

шапчани су се заиста при-

казали у граду светлости у пу-

ном сјају.

Јованка Лазаров Ђорђевићфото: Цецилиа Брун

Шабац - Мали Париз

дар хуманистимадаваоци крви, који су 50 и више пута дали крв, на комплетној

територији Града шапца, имају бесплатан превоз. Лепој акцији од

новембра су се одазвали превозници „дуга“ и „мики турс“, а од

половине фебруара им се прикључила и „мачва експрес“.

иницијативу је покренуо црвени крст, а у име Комисије за оку-

пљање добровољних давалаца крви, Зоран радукић, уз хвала пре-

возницима, истиче да је и то део рада на мотивацији људи да дају

крв, али и лепа награда хуманистима. Ц.Љ.

шабачКи превоЗници

хумано срце шапцаФонд „Хумано срце шапца“ данас, 10.03.2011. године, ће про-

славити другу годишњицу постојања и рада. Програм, у Култур-

ном центру, почиње у 14 часова. Ц.Љ.

изложба фотографијаУ оквиру 2nd Crossroads Art Festivala, у среду 16. марта у Џез

кафеу „015“ биће отворена продајна изложба фотографија нена-

да Поповића (1981) из шапца. Почетак је у 19 часова.

аутор, бивши ученик средње уметничке школе, до сада се пред-

ставио самосталном изложбом цртежа

у ЏеЗ Кафеу „015“

Фотографски документвремена

вечерас у „аЈриш пабу“

У „ајриш пабу“ у шапцу

вечерас ће, са почетком у 19 ча-

сова, бити отворена продајна из-

ложба фотографија два аутора.

Селена драгојевић (1985) је

бивша ученица школе за умет-

ничке занате у шапцу и сту-

денткиња фотографије на но-

восадском универзитету. Вла-

димир Гајић Џеле (1985), бивши

ученик Средње музичке школе

„михаило Вукдраговић“, тако-

ђе је студент фотографије на но-

восадском универзитету. из-

ложба је компилативна и на јед-

ном месту обједињује жанров-

ски различит али стилски ујед-

начен опус са израженим ауто-

рским печатом два млада умет-

ника.

У свом досадашњем бавље-

њу фотографијом, Селена и

Владимир представили су се

на бројним групним студент-

ским и омладинским изложбама

локалног и међународног ка-

рактера у земљи и иностранству.

Учествовали су у колонијама,

перформансима... део су креа-

тивног тима „мултимедијална

лабораторија опуштени дикта-

тор“ који функционише под

окриљем удружења „Светлост“.

изложба фотографија у

„ајриш пабу“ наставак је промо-

ције школованих уметника и на-

мере власника дејана иванкови-

ћа да помогне у афирмацији креа-

тивних младих људи и омогући

шапчанима да виде њихова дела.

4 www. podrinske.com 10. март 2011.КУЛтУРА

Чланови аматерског позо-

ришта „Вожд“ из мишара пре-

мијерно су осмог марта одиг-

рали представу Карла Голдо-

нија „Слуга двају господара“. Уз

важеће правило у „Вожду“, да

сви раде све, издвајамо. редитељ

– душан Симић, а са Филипом

рајковићем – заслужан и за сце-

нографију и ликовне радове.

Помоћ и финансирање највише

родитељско, и од сопствених

џепараца, а посебно значајно

учешће и помоћ душанове

маме, професорке Љубице Си-

мић (за изглед и израду кости-

ма)... Подршка Задужбинског

друштва „Први српски уста-

нак“ мишар, при коме „Вожд“

и ради... Љубављу према позо-

ришту, само младости својстве-

ном елану и инвентивности, са-

владали су и беспарицу и хлад-

ноћу, а новој представи дарова-

ли пет месеци активног рада,

али (што сви истичу као најлеп-

ши део) и изузетног дружења (и

око, и ван представе)...

на позивници су написали:

„не тражимо да платите улаз-

ницу да бисте нас гледали, само

тражимо да испуните салу и

наградите нас смехом и аплау-

зом“...

и би тако... догађања са

трга поносног града Венеције, и

чувене крчме „Код златног пау-

ма“, оживеше у дому културе у

мишару,(„Вождовом“ храму),

а догодовштине веселог слуге

трафалдина, уз двојицу госпо-

дара, поштено развеселише

(упркос хладноћи) бројну пуб-

лику (многима није било тешко

да из шапца дођу, погледају

представу, дају подршку мла-

дима за дивно ангажовање и

рад)...

и кад су утихнули аплаузи,

на сцени живо...

Душан Симић, слуга Тру-

фалдино: „мислим да је овај

наш рад од пет месеци стварно

награђен на прави начин. По-

трудили смо се да публику при-

вучемо на најбољи начин, и

стварно ми је дарго што су у

оволиком броју дошли да нас

гледају. то што знамо да публика

жели да нас гледа и да ужива у

нашим представама, за нас је

највећа подршка. надам се да

ћемо представу играти на више

места, и да ће она имати одјека.

Сам лик труфалдина јесте за-

хтеван, али ми је био изузетно

занимљив, иако одрастао чо-

век, делује помало и дечачки, а

мени је било задовољство да га

играм и градим свој лик.“

Милица Поповић, Беат-

риче, представља се као Фе-

дерико Распони: „Било је фан-

тастично. ја сам одушевљена,

како је све ово урађено. Прво

сам се плашила како ћемо све

урадити, ово ми је била најтежа

представа до сада, али сам баш

одушевљена. јесте, мало било

иза сцене, кад да се изађе, али...

и улога ми је дивна. још једно

лепо искуство, а везују нас и

лепо дружење и леп рад. Позо-

риште нам је главна преокупа-

ција, овде се окупимо, и радимо,

и дружимо...“

Филип Рајковић, Флорин-

до, Беатричин вереник: „дра-

го ми је да је наша љубав према

послу и позоришту победила и

зиму, то нас је грејало све ове

дане, месеце уназад. и драго ми

је да смо за празник жена, одиг-

рали премијеру... Лик који играм

је специфичан, има и лепих по-

рука, примера ради да само ко-

рак дели ружно од лепог... ми

бирамо то лепо, и на том нашем

путу је нови рад, нове предста-

ве и нове специфичности које

мислим да увек пружимо“.

Никола Јовановић, Пан-

долео, трговац: „За сваку пред-

ставу до сада наша сала је била

пуна. тако је било и вечерас и то

нам је заиста највећа награда ...

Представа је прошла „без ин-

цидената“, морали смо мало да

изменимо и „допишемо“ Гол-

донија, прилагодимо нама и

времену... играћемо је ми још...

наше позориште и све ово што

радимо, баш су са позитивним

утисцима...“

Слободан Петровић, док-

тор Ломбарди: „највише смо

радили и највише се ангажова-

ли на овој представи, највећи

проблем нам је била хладна

сала, али пребродили смо и то...

Посебно ми је драго што је пуб-

лика дошла у оволиком броју.

мислим да смо са своје стране

на овај начин многима улеп-

шали празник, а нама су сви

својим доласком улепшали вече

и на најлепши начин нам пока-

зали да смо урадили још једну

успешну представу.“

Милош Јовановић, Сил-

вио: „не знам шта бих рекао,

мислим да је представа успела,

а ми ћемо се трудити да будемо

још бољи.“

Слађана Петровић, Розау-

ра, Силвиова вереница: „мало

смо дуже припремали предста-

ву, али ту су и наше друге оба-

везе, школа, такмичења, и тако

то... ја сам задовољна урађеним,

а најважније је да нам публика

даје подршку. Све се стиже... и

жели се, и мора...“

У представи још играју

александар Петровић, као

крчмар тебалдо и Ковиљка јере-

мић, Бландина, у лику розаури-

не слушкиње... и већ има пла-

нова где ће играти нову пред-

ставу, и сви се томе радују...

Текст: Ц.ЉубићФотографије: Б.Станић

аматерсКо поЗориште „вожд“ иЗ мишара

Слуга двају господара

-нашим драгим мамама и бакама, и онима које очекују да

постану маме и баке, честитамо осми март“ – у име чланова

„Вожда“ честитку је упутио директор позоришта Филип рајко-

вић. Упутио је и хвала свима који на било који начин помажу

позориште, а, у име извршног одбора захвалницу- признање

„Вожда“ уручио је Стевану Симићу, „који је увек највише по-

могао и увек спреман да помогне“, и „који у младима буди тај

осећај бесмртности мишара, Карађорђа и мишарских јунака“.

млади мишара, који свој пут „крче“ и „боре се“ Лепотом речи

( али и све друге активности младих), заслужују подршку и по-

моћ, и сви у томе треба да се препознају и помогну у оквиру

својих могућности – поручио је Стеван Симић.

За две године рада,

ово је била пета

представа младих

мишарских глумаца.

На сцену су, уз „Слугу

двају господара“,

поставили и „До

последњег поклона“,

„Власт“, „Мишарску

битку“ и „Бој на

Косову“.

510. март 2011. www. podrinske.comКУЛтУРА

Петнаесто међународно так-

мичење, под покровитељством

Града шапца, и у организацији

музичке школе „михаило Вукд-

раговић“ окупило је у прва че-

тири дана марта 138 младих

пијаниста из пет земаља. из

иностранства су дошли учени-

ци музичких школа из цеља,

Љубљане, марибора, радља на

драви, Жалеца, Сарајева, тузле,

добоја, Скопља, штипа, Стру-

мице, тргу Жиа... од домаћих,

уз Београд, нови Сад, Кра-

гујевац и ниш, ту си биле и шко-

ле из Бачке Паланке, Бечеја,

Краљева, Лознице, Панчева,

Сенте, Смедеревске Паланке,

Сомбора, Сремске митровице,

Суботице, Ужица, Ваљева и Зе-

муна... Представили су се и сту-

денти београдског Факултета

музичких уметности и Факул-

тета уметности из ниша... међу

члановима жирија, еминентна

имена света музике... међу

њима и др арбо Валдма, про-

фесор клавира на Високој шко-

ли за музику у Келну, један од

водећих клавирских педагога у

свету... још једно име, и догађај,

обележили су овогодишњи фе-

стивал у шапцу. наиме, про-

фесор Ђорђе милојковић, из

Женеве, даровао је шабачкој

музичкој школи нови полукон-

цертни клавир вредан двадесет

хиљада евра.

- Када сам прошле године,

као члан жирија, увидео да су

сви спремни да се одрекну днев-

ница у корист набавке клавира,

и када сам саслушао шабачке

ученике који су изузетно та-

лентовани, морао сам нешто да

предузмем. набавио сам клавир

који им је преко потребан“ –

каже професор милојковић,

чији је поклон највећа дона-

ција музичкој школи до сада.

Свечаним концертом најус-

пешнијих учесника и доделом

награда, прошлог петка спуш-

тена је завеса на јубиларни фе-

стивал. домаћини нису крили ра-

дост што је признање најбољег

остало у шапцу (први лауреат је

из шабачке школе). тачније, у

мали Зворник, као лауреат так-

мичења, понео га је ученик ша-

бачке школе дванаестогодишњи

данило Кулишић, у класи про-

фесора драгомира Братића.

-добар је осећај бити међу

најбољима, освојити стотину

бодова, а посебно бити лауреат

целог фестивала. онда је срећа

потпуна“ – први су утисци најбо-

љег. а, свирао је Бахову тро-

гласну инвенцију, Хајднову Со-

нату и Бургмилерову Етиду...

Са сто поена, на ком-

плетном фестивалу, били су

још у преткатегорији – нежа

Погачар из Жалеца у Сло-

венији и Владимир аћимо-

вић из музичке школе у

нишу.

Ц.Љубић

приЗнање остаЈе у шапцу

Лауреат фестивала Данило Кулишић

ученик и професор о успеху:Данило Кулишић и Драгомир Братић

-ово признање ми је можда и најуспјешније и најдраже, зато

што је у мојој школи, и увијек сам желио да освојим ово так-

мичење. Пуно сам се трудио, и највише сам захвалан свом про-

фесору. Без њега не бих могао да постигнем ово што сам сад

постигао – са осмехом каже млађани данило. и већ планира,

Средњу музичку, па академију...

-ја сам од оних који никад нису „толико задовољни“, и увек

нађем неке „замерке“, али то је мотив за још више рада и уче-

ња. У класи имам сјајну децу, данило је од ове године мој уче-

ник, сјајно смо почели сарадњу, добро се, што би клинци рек-

ли, капирамо. добар је, послушан, и заиста је лепо видети тако

једно младо створење, а тако посвећено музици и клавиру – на-

довезује се професор Братић.

-Више година уназад сам била у жирију и пратим развој овог

дивног фестивала који је прерастао у међународно такмичење.

и ове године био је прави празник, не само да је био јубилар-

ни. Показао је читав један букет талената, било је пуно разно-

лике и надарене деце, и што кажу, свако је показало неки свој

бисер. Заиста је било задовољство радити у жирију, са колега-

ма, такође; дивна је била сарадња, разговарали смо о сваком де-

тету, и све одлуке смо донели заиста једногласно.

данило нам је био посебно интересантан. он, не само што

је имао сто поена, као што је имало и раније двоје деце, у мла-

ђој категорији, већ је посебно импоновао својим ставом и при-

лазом, својим изгледом, а посебно свирањем. ми смо заиста

били врло, врло пријатно изненађени његовом техником, ње-

говом виртуозношћу, његовим тонским бојама и осећајем за ин-

струмент. мислим да је лауреат прави – речи су професорке ива-

не Брановачки, која је била члан жирија за млађе категорије.

Посебно се захваљујемо проф. Ђорђу милојковићу, на по-

верењу које нам је указао поклонивши нам нов инструмент

YAMAHA C3. надамо се да ће овај поклон, до сада највреднији

икада поклоњен овој школи, бити само почетак једне дивне и

дуге сарадње.

Захвалан колективМузичке школе „Михаило Вукдраговић“ Шабац

� www. podrinske.com 10. март 2011.ДРУШтвО

дан убиства премијера Зо-

рана Ђинђића је један од најтра-

гичнијих дана у модерној

српској историји. тог 12. марта

2003. године Зорана су, његовој

породици, пријатељима и свим

грађанима Србије одузели они

којима није одговарала јака и

стабилна Србија у којој вла-

дају закони, какву је он стварао.

они су знали да у визији Србије

коју је премијер имао, нема ме-

ста за њих и њихове „послове“.

мрачне силе прошлости нису

могле да прихвате да се ствара

држава у којој ред смењује хаос,

а закон надвладава силу. мис-

лили су да ће убиством симбо-

ла такве Србије успети да трајно

зауставе напредак и да нас све

заједно врате у године у којима

су они и слични њима владали

нашом земљом.

Енергија, ентузијазам и од-

лучност који су карактерисали

Зорана Ђинђића уливали су

наду становништву, да након

периода санкција и сиромаштва,

долази време у којем ће на ру-

ководећим положајима бити

стручњаци, где ће људи живети

од свог рада, а млади своју бу-

дућност планирати у својој зем-

љи, а не изван граница Србије.

Убедљива победа демократске

опозиције Србије (доС) на пар-

ламентарним изборима 2001.

године довољно говори да су

грађани програм и визију Зора-

на Ђинђића препознали као

своју, да су модерну, економски

снажну Србију, уважавану у Ев-

ропи, видели као Србију у којој

желе да живе и раде. За тај кра-

так период колико се налазио на

челу Владе, премијер је успо-

ставио систем и дефинисао пут

развоја Србије на путу Европ-

ских интеграција, који је једини

исправан за нашу земљу.

Сваког 12. марта, изнова се

намеће питање, где би данас

као држава и друштво били да

је Зоран Ђинђић још међу нама.

Све што је Зоран Ђинђић радио

и стварао било је усмерено ка

младима, ка новим нараштајима.

ићи у сусрет проблемима, а не

бежати од њих, не враћати се у

прошлост, него у садашњости

градити будућност били су су-

штинска одлика и идеја водиља

његовог рада. Увек је говорио да

треба да гледамо само напред.

наша будућност је била извес-

на и светла само ако вредно ра-

димо и мислимо позитивно.

млади би се школовали да

својом стручношћу помогну

својој земљ. они стручњаци

који су ван земље вратили би се

јер не би имали потребу да иду

пут Европе, него би Европу на-

шли овде, а сви заједно би жи-

вели пуним плућима и сањали

неке лепше снове.

нажалост, тог кобног дана,

злочинци су успели у својој на-

мери. мучки су убили пре-

мијера, али не и његову визију.

ми, као демократска омладина,

уверени смо да визија још живи

и да је једино Србија из плано-

ва Зорана Ђинђића земља за

све нас. наша обавеза и према

Зорану и према свим грађанима

је да његове идеје следимо до-

кле год и последњу не оствари-

мо. Само тако ће модерна, еко-

номски јака Србија, високог

животног стандарда, чланица

Европске Уније, постати ствар-

ност.

Демократска омладинаШабац

Убили су премијера,али не и његову визију

12. Март 2003. - 12. Март 2011.

након 9 месеци уредно во-

ђене и контролисане трудноће,

са урађеним свим претрагама и

налазима који су неопходни,

дошао је и тај дан који треба да

буде најсрећнији за родитеље -

дан порођаја.

Све почиње у четвртак око

подне. након редовне контроле

трудницу упућују у болницу и

кажу да је беба спремна. Сви ми

(фамилија) са радошћу оче-

кујемо вест о доласку на свет тог

малог анђела. Пролази 2, 3, 6,

10... сати од пријема у болницу.

ништа се не дешава. Путем

SMS порука и позивима на мо-

билни, на вези смо са трудницом

за све то време. Каже, чекају да

се отвори – има болове. Прола-

зи и ноћ, ништа се не дешава.

Пре подне (22 сата од пријема у

болницу) зовемо трудницу на

мобилни, али она не може да

прича, плаче јер има јаке боло-

ве. Пар сати касније зовемо по-

родилиште да добијемо неку

информацију, кажу да она нема

болове, и да се неће породити до

касно у ноћ.

Боже шта се дешава?

она плаче, не може да раз-

говара јер има болове, а пар сати

касније кажу да нема болове.

После тога трудница се јавља

оцу и каже му да пренесе род-

бини да не зову у породилиште

да се интересују, јер су сада биле

сестре (медицинске) код ње,

грдиле је и дерале се на њу

зато што родбина зове да се

распитује.

Смета им родбина вероват-

но у гледању поподневних са-

пуница. Па извините сестре

што вас узнемиравамо, али да се

члан ваше породице порађа 30

сати, да ли би тада ви седеле

скрштених руку?!?!?!?!

око 19:20 трудница осећа да

се беба два пута померила. мало

касније долази доктор да је пре-

гледа. Установљава да је отво-

рена 5 прстију. Каже јој да зове

анестезиолога да јој реди епи-

дурал. Буши јој доктор воде-

њак.... зелена течност. Каже да

је беба измучена и шаље је на

ултра звук где констатују да

беби не куца срце.

тридесет сати од пријема у

болницу, 30 сати им је била на

очима и прегледана небројано

пута. доктор не зна шта да ради

и сазива конзилијум. Пет лека-

ра већа шта да се ради. После

два сата од установљене смрти

код бебе, почињу да ваде бебу

вакумом..... информација коју

добијамо је да је и живот мајке

угрожен. За то време код куће

мук, шок и неверица..... нико не

може да поверује шта се деша-

ва. након више од 2 сата, ус-

певају да извуку бебу. девојчи-

ца, 3.5 кг. 6 пута јој пупчана

врпца омотана око врата. Гура-

ла да изађе удавила се.....

Кога кривити? Бога? Судби-

ну? докторе? Све њих заједно?

да је понуђен новац, веро-

ватно би је породили 3 сата на-

кон пријема а не би чекали 30

сати да било шта предузму.

После свега, породиља је од

тих „дивних“ шабачких докто-

ра добила апартман и посету 24

часа, поштена компензација за

један изгубљен живот.

није тајна да у шабачком по-

родилишту порођај кошта и да

сви лекари имају своје тарифе

од нормалног порођаја, преко

епидуралног па до царског реза.

У зависности од дубине џепа,

можете да бирате како ћете се

породити, или ако немате пара,

да се молите Богу да бар неко

преживи тај порођај. П. А.

потресна прича иЗ шабачКог породилишта

Да ли се то зове лекар или …?

У среду, 12. марта 2003, ис-

пред зграде Владе убијен је њен

премијер др Зоран Ђинђић.

мучки су га убили они који су

требали да бране поредак, они

који су носили униформу спе-

цијалних јединица, а правили

бестијалне злочине о којима би

могао да се сними филм с хо-

ливудским заплетом. Био је пре-

мијер Ђинђић претходно код

њих у Кули, није се уплашио

иако није имао ниједну војну и

наоружану формаицју иза себе.

није се предомислио ни при-

ликом покушаја атентата на

аутопуту иако је све говорило да

је читав врх организованог кри-

минала против њега јер им је

стао на реп. нажалост, крими-

нал је и дан-данас актуелна

тема, само су се облици мало

профинили, па се више говори

о корупцији и бројним ма-

фијама.

но, први демократски иза-

брани премијер Србије заслу-

жују далеко више него да се спо-

миње по обрачуну са крими-

налцима. Био је организатор и

мотор СЗП односно доС и де-

мократских промена. Помирио

је рогове у врећи, чак 27 стра-

нака и организација, које су до-

брано криве што је у Србији тек

11 година касније него у ис-

точној Европи пао и наш Бер-

лински зид. Како је говорио

тако је и делао, па није чудо што

није био омиљен. тражио је да

се ради, да се сви мењамо, да

председници општина долазе у

Владу са бизнис планом а не

јадиковкама... У новиојој српској

политици једини је био спреман

да се повуче са врха странке.

тражио је резултате тако да је од

дС, као салонске странке, на-

правио водећу демократску сна-

гу у Србији. Говорио је да

Србија мора да се претемељи, а

не да се прво прави кров. Гово-

рио о обичним стварима које

тако много значе. доктор фи-

лозофије на таласу промена јед-

ног друштва и државе. нису

могли да га прате ни најближи

сарадници јер је имао енергије

да ради по 20 часова.

Па тако, као нико до тада, а

ни касније, препешачио је читав

„Зоркин“ круг. Говорио да овај

гигант не прави стотине хиља-

да тона производа као циљ сам

по себи већ да зарађује паре.

Учесник је бројних митинга у

шапцу, од дома синдиката до

трга Слободе, где је говорио као

градоначелник Београда. али,

исто тако спреман да поведе

колону грађана која је проте-

стовала улицама шапца.

Све то и много више био је

др Зоран Ђинђић. Србија је

тада имала наду, ишла неким

крупнијим корацима а премијер

је тражио херојску економију.

нажалост, после убиства Зора-

на Ђинђића Србија полако губи

корак, а изгледа полако и наду.

Драган Ераковић

осам година после убиства др Зорана ЂинЂића

Дан када је Србија стала

демантиобраћам вам се поводом текста ''Запошљавање мимо кон-

курса'' објављеног у прошлом броју вашег листа. У наведеном

тексту изнето је низ неистина везаних за моје име. наведено је

да сам добио запослење на неодређено врема у општој болни-

ци а чињеница је да сам у мају 2010. године добио отказ и да

сам тренутно на берзи рада. такође је изнето да сам у родбин-

ским везама са господином Сретеном радовановићем.Пометнутог

господина познајем али нисмо у никаквом сродству. надам се

да ћете у циљу истинитог информисања грађана и читалаца објва-

вити овај деманти. С поштовањем

Милан Марјановић

�10. март 2011. www. podrinske.comДРУШтвО

Како је директор опште бол-

нице шабац избрисао постојање

165 својих најближих сарадни-

ка

на основу саопштења у

„Гласу подриња“ од 3. марта које

је издао менаџмент опште бол-

нице шабац где се и даље об-

мањује јавност а и чланство

нашег синдиката извршни од-

бор СЛФС општа болница ша-

бац покушаће да хронолошки и

истинито објасни сва збивања у

претходних неколико месеци.

Све је почело у априлу

2010.год. када директор са на-

челником Кадровске службе до-

носи одлуку о измени Правил-

ника о раду без консултације са

онима са којима је и донет

2007.год. а то су Синдикати оп-

ште болнице. ове промене усваја

на Управном одбору које се од-

носе на скраћење годишњих од-

мора за групе запослених који су

радили на радним местима где су

Законом остварили то своје пра-

во а то је краће радно време и

дужи годишњи одмор. такво

радно време и годишњи одмор

имали су и имају и други запос-

лени у болницама у Србији који

раде на таквим радним местима.

директор одмах потписује и из-

даје решења са мање дана го-

дишњег одмора и доставља их

запосленим. Синдикат лекара

протестује, али узалуд.

У мају 2010. министар

Здравља потписује са Синдика-

тима Посебан колективни уго-

вор за здравство. У том акту је

дато време да се започну ко-

лективна преговарања посло-

даваца са репрезентативним

Синдикатима и да се изнађу

најбоља решења за рад у Уста-

нови на задовољство Синдика-

та и послодавца и да се преточе

у Колективни уговор код по-

слодавца-Појединачни колек-

тивни уговор.

на упозорење представника

СЛФС да се мора преговарати са

Синдикатима па и мењати ре-

шења о одморима која су брзоп-

лето донета директор је одго-

ворио да до тога неће доћи.

тада почиње смишљена акција

како да се уништи СЛФС. У

јуну 2010.год. на Колегијуму

начелника директор топло пре-

поручује начелницима да се

ишчлане из СЛФС а и да поне-

су у службе неке исписнице

које су они одштампали у ве-

ликом броју. на тај папир би се

потписао члан СЛФС и то би се

достављало у рачуноводство да

прекину да одбијају чланарину

за СЛФС. радници у админист-

рацији су то радили али нису

обавештавали СЛФС. то је све

рађено у тајности тако да су за

два месеца успели да 18 члано-

ва СЛФС приволе да потпишу

овај папир. За даље потписе

директор је почео да приме-

њују уцене и претње а то се са-

стојало у том да неће бити на-

челник службе, шеф, да неће до-

бити специјализацију, субспе-

цијализацију итд. ако се не иш-

члане. доктори застрашени

оваквом ситуацијом су без

обраћања СЛФС за помоћ по-

тписивали овакав папир. тако је

тај број до 1.9. нарастао до 30

чланова који су потписали па-

пир и престали да плаћају чла-

нарину. на основу Статута

СЛФС члан се брише из еви-

денције ако не плаћа чланарину

три месеца без одобрења из-

вршног одбора. до 4.10. 2010.

год. ни једном члану који је

престао да плаћа чланарину

нису истекла три месеца тако да

је ооСЛФС општа болница

шабац имала 177 чланова.

дана 4.10.2010.год. одржана

је провера репрензетативности

синдиката оБ шабац пошто је

прошло три године од потврђе-

не репрезентативности. од сва

четири Синдиката једино је

СЛФС донео приступнице на

увид и то свих 177 које директор

није хтео да уважи и ако је био

обавезан по Закону о раду. он је

уважио спискове обрачунатих

чланарина за претходни месец и

тако донео решење са лажним

образложењем да СЛФС није

доставио приступнице што је

ноторна лаж. о овоме постоји

писана изјава представника Син-

диката медицинских сестара и

техничара коју Вам прилажемо.

После тога СЛФС улаже

жалбу министарству рада и со-

цијалне политике са образло-

жењем да је повређен Закон о

раду. директор доставља ми-

нистарству списак свих запос-

лених и папириће са потписима

оних који не плаћају чланарину.

Пошто је у међувремену про-

шло три месеца сви они који су

потписали и нису плаћали ме-

сечну чланарину су брисани из

евиденције тако да СЛФС има

147 валидних чланова.

Захваљујући раду чланова

извршног одбора успели смо

да учланимо још 18 чланова и

постигнемо 165 чланова колико

је потребно за репрезентативност

на што министарство доноси ре-

шење о репрезентативности

СЛФС, а не на основу спискова

одузетих чланарина већ по За-

кону о раду на основу броја ва-

лидних приступница. Чланари-

на је интерна ствар организације

Синдиката и она може неке своје

чланове на њихов захтев осло-

бодити плаћања чланарине. на

тај начин увид у чланство има

само основна организација.

Крајем јануара СЛФС под-

носи решење о репрезентатив-

ности директору и захтев за ко-

лективно преговарање на које он

не одговара. на основу непот-

пуних информација директор

се обаћа 7.2.2011.год. мини-

старству рада али безуспешно

јер је решење коначно и против

њега жалба није допуштена.

али директор не одустаје. У

првој половини фебруара са

друга два Синдиката завршава

колективно преговарање без

СЛФС који су на време упути-

ли захтев. директор потписује

Колективни уговор са Синди-

катом запослених у здравству и

Синдикатом медицинских се-

стара и техничара. доктори као

носиоци посла нису консулто-

вани ни њихов Синдикат који их

заступа па пошто по директору

тај Синдикат не постоји а ни

чланство можда тај акт неће ни

поштовати. Упозорили смо и

Управни одбор опште болнице

да не усваја акт који је проти-

взаконито донет.

истовремено жалили смо

се инспекцији рада која је на-

ложила да се у року од три дана

отклоне утврђене повреде За-

кона о раду и Посебног колек-

тивног уговора и наложили да:

Представник СЛФС присуствује

седницама Управног одбора, да

Синдикат обавештава о пита-

њима која су од битног значаја за

економски положај запослених,

да овалашћеном представнику

Синдиката омогући право на

плаћено одсуство, да Синдикату

обезбеди огласни простор, да

поштује услове учлањења и иш-

члањења, да најмање једном у

три месеца сазове заједнички

састанак представника репре-

зентативних Синдиката.

о свему овоме обавештено

је и надлежно јавно тужилашт-

во код кога је у току предкри-

вични поступак.

Зачуђујуће је да директор

све то ради у време када је

Управни одбор донео одлуку

да се распише конкурс за ди-

ректора опште болнице ша-

бац. Зато би требало да се сви

релевантни фактори запитају

да ли такав човек који се оглу-

шава о решење министарства,

о налог инспекције рада, крши

Правилник о раду, не поштује

Закон о раду, који прети и уце-

њује колеге може и даље да

буде на таквом радном месту?

Извршни одбор ООСЛФС-ОБ Шабац

основна органиЗациЈа слфс општа болница шабац

Директор јачи од министра 1. – члан здравственог одбора Г17 плус, запослио је супругу

на неодрећено време, на Грудно одељење оБ шабац.

2. Др. Љиљана Алексић – налелник службе Педијатрије –

запослила је сина на одељење гинекологије оБ шабац

3. Др. Митко Брајић – Председник синдиката запослених

у здравству оБ шабац, отворено је лобирао и претио код лекара

да се учлане у Лекарску комору, напусте Синдикат лекара и фар-

мацеута и пређу у његов синдикат. Заузврат, од директора је на-

грађен уласком у руководство Лекарске коморе.

4. Др. Зоран Којић – члан здравственог одбора Г 17 плус,

постављен је од стране директора оБ шабац др. Горана ма-

летића за начелника службе Урологије. иначе кривично је осу-

ђиван због фалсификовања и лажне медицинске документације.

такође, против њега се води кривични поступак због наноше-

ња тешких телесних повреда бившој супрузи.

5. Биљана Крсмановић – помоћник директора оБ шабац,

намешта послове приватној фирми свог супруга и његовим по-

знаницима.

6. Др. Милорад Мићић – помоћник директора оБ шабац

и уједно члан Уо опште болнице шабац, тако да да долази у

прилику да самог себе контролише. иначе је више пута пријав-

љиван Здравственој инспекцији због илегалних абортуса које

врши у својој непријављеној ординацији у шуваковићевој ули-

ци.

7. Др. Горан Малетић – директор оБ шабац, поред ор-

динације у својој кући у улици алексе шантића коју је

пријавио на пензионисаног гинеколога из Прњавора, има ор-

динацију и у Чика Љубиној улици у Београду коју је пријавио

на др. Горана Стефеновић, пензионисаног гинеколога из Бео-

града. Било би занимљиво видети од кога је набављена опре-

ма у тој ординацији. У тим ординацијама се врше илегалне опе-

рације у тоталној анестезији, коју даје начелник службе ане-

стезије оБ шабац др. драган миловановић.

8. Милан Стојићевић – члан Здравственог одбора и ис-

такнути активиста Г 17 плус, запослен је као медицински тех-

ничара на неодређено време на Хирургији оБ шабац.

9. Милан Станишић - Главни техничар оБ шабац и бли-

зак пријатељ директора оБ шабац др. Горана малетића, бави

се и зеленашењем и даје новац под камату запосленим оБ ша-

бац. Ко не плаћа камате и не враћа главницу на време, бива пре-

бачен на друго – лошије радно место. Када исплати дугове, ко-

рисника зеленашког новца враћају на старо радно место (слу-

чај Б.н.)

10. Јовиша Суботић – бивши председник Управног одбо-

ра оБ шабац и Љубица марковић – бивши члан Управног од-

бора оБ шабац, иначе обоје функционери Г 17 плус, запослили

су ћерку Љубице марковић у администрацију оБ шабац.

11. др. Снежана Ковачевић – начелник интернистичке

службе, илегално ради у више лекарских ординација у шапцу,

где врши специјалистичке прегледа, а да је притом на ини-

цијативу директора оБ шабац постала члан руководства Ле-

карске коморе, чији је Суд части надлежан за овакве случајеве.

12. др. Горан Ђенадић – начелник службе Патологије, и

даље упорно шаље пацијенте на имунохистохемијске претра-

ге код своје менторке на субспецијализацији у нови Сад. те пре-

траге пацијенти беспотребно плаћају из свог џепа.

13. др. Бранислава Симић – је начелник службе Ургент-

ног пријема оБ шабац, иначе кључне службе у болници, је ле-

кар опште праксе. иначе, лекар опште праксе по Закону о здрав-

ственој заштити не може да ради у општој болници без над-

зора лекара специјалисте, тако да је потпуно нејасно како је она

уопште начелник службе Ургентног пријема.

Непотизам и злоупотребеу Општој болници Шабац

иСправка и извиЊеЊеУ прошлом броју на шестој и седмој страни у тексту „За-

пошљавање мимо конкурса“ грешком је наведено да је јеле-

на милутиновић запослена у техничкој служби опште болнице

са трећим степеном стручне спреме, а захтеван је четврти сте-

пен. јелена милутиновић је завршила четврти степен струч-

не школе. извињавам се јелени милутиновић и читаоцима.

Драган Ераковић

� www. podrinske.com 10. март 2011.ДРУШтвО

Сликарке шабачког „Круга

10“ и чланови радионице „Ве-

муп“ Удружења параплегичара

мачванског округа представили

су се 5.марта изложбом у гале-

рији тржног центра „тина“. из-

ложба доноси слике – маске, на-

стале у заједничкој сарадњи.

- идеја је сасвим оригинал-

на. Ви да одлијете маске, ми да

их одсликама. и тако је сарадња

дошла до ове хармоније. Види-

те и сами да се не зна која је мас-

ка лепша, која опремљенија.

надамо се да ћете бити наши

стални гости. ми смо вас сад

учланили у наш „Круг“. а како

су нам већ стигли позиви за

нове изложбе и колоније, нема

одмора, четкице у руке и да ра-

димо. Као нашим драгим го-

стима и пријатељима, нудимо

вам наше радионице и све тех-

нике које знамо, и од срца ћемо

и помоћи и наставити прелепу

сарадњу - на отварању изложбе,

у име сликарки „Круга 10“, по-

ручила је Светлана Жегарац

(позвала је чланове удружења и

радионице, да буду стални гости

у њиховом простору, који им је,

како је у приземљу, доступан).

- ми у Удружењу парапле-

гичара постали смо, и ван шап-

ца, препознатљиви по овим мас-

кама. и драго нам је да смо се са

драгим нам сликаркама међу-

собно препознали и осетили

топлину, да се родила идеја о са-

радњи. и једни и други радимо

од срца, и то се осећа. надамо се

да ће вам се ове слике-маске до-

пасти, да ћете уживати у њима,

као и ми док смо радили, и кад

смо их завршили и поставили

као изложбу. Свака има неку

своју причу и топлину – био је

поздрав, у име „Вемупа“, ра-

душка јанковића.

Уз маске, асоцијација су и

Венеција, и љубав, стога су дар

јована рукавине, бројној пуб-

лици, били стихови о љубави.

По много чему специфична

изложба маски, може се у гале-

рији у „тини“ погледати још

данас и сутра. Ц.Љ.

ЗаЈедно „Круг 10“ и „вемуп“

Задовољство сарадњом

- Сарадња је лепо почела,

надам се да ће се и настави-

ти. Својим уметничким ра-

дом помогли су нам да схва-

тимо и направимо неке нове

кораке у нашем раду, и са на-

шим маскама. јако смо задо-

вољни, како све изгледа.

мислим да нећемо стати,

има много интересовања за

даље, из Хрватске и за још

неке изложбе, тако да смо на-

мерили и „преко границе“- уз

осмех, каже о новом искора-

ку „Вемупа“, у сарадњи са

сликаркама „Круга 10“, пред-

седница Удружења парапле-

гичара мачванског округа,

милена Пантић.

У „Кругу 10“ тренутно

су: анђелија Веселиновић,

Весна марковић, Весна Сми-

љанић, Весна Жакић, драга-

на дробац, Ђована Гајић,

Светлана Бурсаћ и Светлана

Жегарац.

изложба „наивна уметност

из Ковачице“ , 2. марта је отво-

рена у холу Библиотеке, а шап-

чани до 16.марта имају прили-

ку да погледају део онога чиме

су сликари из тог банатског ме-

ста познати на свим мери-

дијанима света.

У име домаћина, Библиоте-

ке шабачке, директорка, мр

Соња Бокун Ђинић, захвалила је

гостима за приређени амбијент,

и слике које подсећају на лепо и

детињство: „не могу да се не се-

тим кад сам први пут видела

слику Зузане Халупове. Кад

сам била девојчица, и кад смо

нашој учитељици честитали

нову годину лепим зимским

пејзажом; то су биле оне чуве-

не УницЕФ-ове честитке. За-

иста је велико задовољство и

част за нашу установу, што смо

угостили Галерију наивне умет-

ности из Ковачице.“

-данас смо вам донели само

један мали део великог богат-

ства слика које поседује наша

галерија. ово је први пут да се

сликари из Ковачице представ-

љају у шапцу, али, надам се не

и последњи, и да је ово само

први корак једне дивне сарадње.

надамо се да ће и остали део по-

стојећег фонда, али и нове сли-

ке које ће насликати наши сли-

кари, бити доступни грађанима

шапца - пожелевши чешће су-

срете, бројну публику поздра-

вила је директорка галерије ма-

рија распир .

о Ковачици, „метрополи

наиве“, а због тога и познатом

туристичком месту, говорила је

историчарка уметности, начел-

ница одељења за друштвене

делатности општине Ковачица,

јармила Ћендић. Уз задовољ-

ство што су у шапцу, говорила

је о најинтересантнијим дета-

љима више шест деценија дугог

сликарског живота наиве у Ко-

вачици. шездесете године про-

шлог века су експанзија сли-

карства у том месту, а 1955.го-

дине при дому културе отвара се

и галерија. Подсетила је да су

сликари из Ковачице обишли

цео свет и да су познати на

свим меридијанима, а посебно

је седамдесете године прошлог

века ( са стварањем Зузане Ха-

лупове, Еве Хусарикове, Ката-

рине Карличкове и других) ис-

такла као златни период наиве...

а Ковачица је угостила не-

бројене светски познате људе, из

сфере културе, али и политике,

спорта, науке, и „сви су дола-

зили и долазе да се диве нада-

леко познатим радовима слика-

ра наиваца“.

Комплетно лепој атмосфери,

на отварању изложбе, аутен-

тичном музиком, допринео је и

петочлани оркестар „росичка“ .

Ц.Љ.

Ковачица

Метропола наиве у Шапцу

Dowo{oracшАБАц, 10. МАРТ 2011.

лист месне заједнице “доњи шор”

ГоДиНА I БРоЈ 2

основна школа „николај Ве-

лимировић“ ових дана има пуно

разлога за славље.

након учешћа и успешног

наступа на ријечком карневалу,

ученици ове школе су постигли

и завидне резултате на оп-

штинским такмичењима из ма-

тематике, српског језика али и

других предмета.

од 24. до 27. Фебруара, 20

ученика и 10 просветних рад-

ника из ове школе је боравило у

ријеци на чувеном ријечком

карневалу који се ове године

одржао 28. Пут. ово је друга го-

дина за редом да ученици ове

школе посећују овај приморски

град на северу Хрватске и уче-

ствују карневалској поворци.

Кореографија са којом су се

шапчани представили ове го-

дине носи назив „несташни

зечићи“, а домаћин им је била

о.ш.“Горња Вежица“. Учени-

ци ове школе су се потрудили и

успели у томе да гостима из

шапца овај боравак у ријеци

остане у незаборавном сећању.

организовали су приредбу доб-

родошлице, а на приредби су и

гости из шапца узели учешће

отпевавши својим новим друга-

рима песму „деца ће победити“.

шабачка делегација је била

смештена у дому црвеног кри-

жа ријека, а са смештајем,хра-

ном и пре свега услугом пријат-

них домаћина и запослених у

дому су одушевљени.

један од десет просветних

радника на овом путовању била

је и учитељица о.ш.“николај

Велимировић“ милица Гашић,

која је поред учитељског посла

којим се бавила, свој живот по-

светила и хуманом деловању

волонтирајући дуги низ година

у црвеном крсту шабац. Како

су били смештени у дому црве-

ног крижа ријека, ова дивна

учитељица је ту прилику иско-

ристила и у разговору са рав-

натељицом црвеног крижа

ријека отворила могућност бу-

дуће сарадње не само за карне-

вал већ и кроз

заједничке про-

граме црвеног

крста шабац и

црвеног крижа у

ријеци.

Весна мит-

рић, заменик ди-

ректора о.ш.

“николал Вели-

мировић“ каже да

су „припреме за

карневал трајале

још од шабачког

карневала у сеп-

тембру, а припре-

ме су водиле учи-

тељице рада Пав-

ловић, Зорица

Петровић, Сла-

вица Вишњић и

Биљана Гмизић,

којима се овим

путем пуно за-

хваљујем. тако-

ђе се захваљујем

и спонзорима у

чијим смо про-

изводима ужива-

ли током боравка

у ријеци, ,,ша-

бачка млекара“, „ц-комерц“ и

„натура еликсир“. Захваљујем

се и „мачви експрес“ , њиховом

возачу за безбедну вожњу и

томе што је у сваком тренутку

био уз наше ученике. Посебна

захвалност родитељки новки

радовановић која је пуно по-

могла у изради костима и Град-

ској власти на организацији на-

шег одласка.“

марта добошаревић, уче-

ница четвртог разреда о свом бо-

равку у ријеци и учешћу на

карневалу говори све у супер-

лативу. „Било је прелепо. Упо-

знала сам нове другаре ана-

стасију и Лукаса. добила самна

поклон „звончаре“- маску којом

се по веровању тера зима. оду-

шевили су ме излети у опа-

тију, одлаѕак у Природњачки

музеј и биоскоп. дочекани смо

уз аплаузе, а на растанку је

било и суза. много ми се свиђа

што је цео град на улицама,

што су сви маскирани и што сви

учествују у карневалу“.

Весна Живановић, дирек-

торица о.ш.“николај Велими-

ровић“ истиче да је „било пре-

лепо и да не постоје речи које би

могле дочарати колико је све

било организовано и функцио-

нисало на једном високом нивоу.

драго ми је што је и ове године

наша школа имала част и мо-

гућност да учествује на ријеч-

ком карневалу. Посебно сам

поносна на наше ученике који су

свој град и своју школу пред-

ставили и промовисали на

најбољи могући начин, кроз

песму и игру пре свега. Поред

наших ученика на карневалу

су учествовала и деца из Босне,

Словеније и италије, а наши

ученици су се вратили у шабац

богатији за нека нова познанства

и пријателјства. морам да по-

хвалим наставнике и ученике од

којих су неки били и у ријеци а

који су викенд након што смо се

вратили са карневала, оствари-

ли запажене и слободно могу да

кажем најбоље резултате на оп-

штинским такмичењима из ма-

тематике, српског језика и дру-

гих предмета“.

Успеси ученика о.ш.“ни-

колај Велимировић“ на оп-

штинским такмичењима свака-

ко потвђују доминацију ових

ученика на локалном нивоу пре

свега у матматици, где су са

овојених 36% укупних при-

знања (прво, друго и треће ме-

сто) на нивоу општине, убед-

љиво доминантни над свим

осталим школама у граду. Су-

дећи по томе и по оној старој по-

словици „на млађима свет

остаје“, благо шапцу у будућ-

ности јер га остављамо у најбо-

љим рукама, сада малих,али

веома паметнимх дечака и де-

војчица из о.ш.“николај Ве-

лимировић“. Аца Перић

ученици основне шКоле „ниКолаЈ велимировић“ на Карневалу у риЈеци

Школа за пример и понос

Сва осећања и утиске који су се изродили

у ријеци, ученица четвртог разреда јована не-

шковић је у име свих ученика преточила у пес-

му.

другарСка пеСМаУ ријеци смо скоро били

другарством се окитили.

дружење је сјајно било

у срце се уселило.

очарала нас је ријеке лепота

и наших нових другова доброта.

За добродошлицу руке су ширили

и у топао загрљај нас примили.

У нашу част приредбу су спремили

и осмехе, љубав и поклоне нам доделили.

на растанку и суза је било

јер се велико пријатељство родило.

и они ће наши бити гости

у нашем граду ето радости!

ОСвАЈАчИ НАГРАДА ИЗ МАтЕМАтИКЕ

СА КАРНЕвАЛА У РИЈЕЦИ

СА КАРНЕвАЛА У РИЈЕЦИ

2 www. podrinske.com 10. март 2011.ДОЊОШОРАЦ

аКтивности месне ЗаЈеднице “доњи шор”

Осветљење за Градски стадионГрупа грађана, њих преко

300, поднела је молбу Савету

месне заједнице “доњи шор”за

осветљење градског стадиона. у

молби се истиче да је:

-стадион место окупљања

и вежбања спортиста града,

-грађани у великом броју

упражњавају рекреативни спорт,

- многе спортске манифе-

стације се одвијају на градском

стадиону,

-лети када су велике врући-

не и спарине потребе за спортом

и рекреацијом налажу да се оне

реализују у вечерњим часовима,

- у зимском периоду дани су

краћии време за рад и вежбање

је ограничено,

-многи запослени грађани

шапца су у немогућности да

вежбају и да се рекреирају по

дану већ то могу да чине једи-

но у вечерњим сатима,

- уградњом расвете знатно

би се унапредила сигурност и

безбедност грађана и инфра-

структуре.

Председник Савеза месне

заједнице, Горан марковић, за

Подринске, истакао је велику

важност да се овај захтев гра-

ђана реализује и додао да је

осветљење Градског стадиона

један од приоритета у решавању

комуналне инфраструктуре у

овој месној заједници. Већ су

урађени и неки кораци, по овом

питању, предат је захтев јавном

предузећеу за уређење грађе-

винског земљишта и очекује се

да ће овај проблем у току ове го-

дине бити решен на велико за-

предавање о безбедности на путнимпрелазима

У оквиру едукације ученика основних школа о безбедности

на путним прелазима, „Железнице Србије“ у шапцу ће се одржати

едукативно-мултимедијалну презентацију под називом „опрез! иза-

бери живот“. реч је о предавањима која „Железнице Србије“ већ

неколико месеци организују у школама широм Србије. За данас су

планирани сусрети са основцима школа „Лаза Лазаревић“ и

„ната јеличић“.

Предавања су интерактивна како би се комуникација са уче-

ницима остварила на најбољи начин а предавање постигло мак-

сималан ефекат. циљ презентације је да на одговарајући начин ука-

же на опасности и упозна основце са правилним учествовањем у

саобраћају преко путних прелаза. Поред предавања, акција

„опрез! изабери живот“ обухвата активну сарадњу са локалним

медијима и представницима локалне самоуправе, и део је међу-

народне кампање у којој учествује 45 земаља и железничких упра-

ва.

ППЕЕЦЦИИввАА ББЕЕЗЗААДДИИттИИввААППЕЕРРЕЕЦЦЕЕ,,

ММААШШННИИЦЦЕЕ,, ККИИФФЛЛИИЦЦЕЕ,,

ББУУРРЕЕКК.... ..

ППЕЕККААРРАА „„ММИИЋЋАА ММ““ККННЕЕЗЗАА ЛЛААЗЗААРРАА 77 ШШААББААЦЦ

ББЕЕННССККЕЕ ББААРРЕЕ

310. март 2011. www. podrinske.comДОЊОШОРАЦ

У Србији од шећерне боле-

сти типа 2 тренутно болује више

од пола милиона људи. Проце-

њује се да ће наредне деценије

тај број бити утростручен. У

свету има 246 милиона оболе-

лих, док Светска здравствена ор-

ганизација процењује да ће их

до 2025. бити 380 милиона.

Зашто је оволико важан

дијабетес? Управо зато што се

сматра масовном болешћу. Свет-

ска здравствена организација

процењује да данас има 285

милиона дијабетичара у свету, а

да ће их 2030. године бити 450

хиљада, дакле за 20 година се

очекује удвостручење броја

дијабетичара и стога можемо да

кажемо да дијабетес има пан-

демијски карактер, односно, да

је дијабетес епидемија 21. века.

Само у мачванском округу

је регистровано преко 6.000

оболелих. да би се њима по-

могло на адекватан начин на

оснивачкој Скупштини, у про-

сторијама мЗ „доњи шор“

21.12.2010, формирано је

„Удружење за борбу против

дијабетеса“ шабац.

По оснивању усвојен је ста-

тут, и изабрани су органи. За

председника је изабран Богдан

Поповић. Удружење је кренуло

са радом, а прво предавање је

одржано 20.01.2011. циљеви

Удружења су: превенција бо-

лести, едукација и подршка

оболелима.

Предавања ће се одржавати

сваке задње среде у месецу са

почетком у 19 часова. место

одржавања су просторије мЗ

„доњи шор“, Карађорђева 68.

Предавачи ће бити доктори и

специјалисти за ову болест. Све

неопходне информације о раду

Удружења, могу се добити на

телефон 063/222-805.

Уколико међу вашим најбли-

жима постоји неко ко је оболео

од дијабетеса, пружите им под-

ршку и помоћ. Саветујте их да

се правилно хране узимају ле-

кове на време, да буду активни

и воде рачуна о нивоу шећера у

крви.

Психолошка и социјална

подршла је такође веома битна

у лечењу дијабетеса. Помозите

им не дозволите да падну у де-

пресију и да се осете усамље-

ним. Храбрите их да размиш-

љају позитивно јер позитиван

став је пресудан у лечењу ове

болести. разговарајте о својим

осећањима – можда ви немате

дијабетес али када га неко бли-

зак вама има то значи да и ви

живите са дијабетесом. Будите

искрени – како дијабетес утиче

на вас, поделите своје фрустра-

ције, страхове и наде. Потра-

жите помоћ, многе локалне бол-

нице организују едукацију и

групе за подршку дијабетича-

рима. интересујте се за нова до-

стигнућа и сазнања у лечењу бо-

лести. депресија се чешће јав-

ља код људи који су оболели од

дијабетеса, и ту је неопходна по-

моћ стручњака. Потражите је!

Ђорђе Петровић

удружење За борбу против диЈабетеса

Дијабетес епидемија 21 века

друге месне ЗаЈеднице - прњавор

Вече Прњавора у Рускомдому у Београду

У организацији месне зајед-

нице Прњавор, а уз помоћ дома

културе и основне школе ,,Краљ

александар Карађорђевић“, 24.

фебруара 2011.г. одржано је

вече Прњавора у руском дому у

Београду.

Велика сала руског дома

била је премала да прими све за-

инетресоване. У гледалишту су,

осим званица ,били и Прња-

ворци који студирају, живе и

раде у главном граду, али и мно-

го пријатеља, културних , про-

светних радника, који су поне-

ти радозналошћу, дошли да

упознају културу нашег села.

одушевљени виђеним, они су

прилазили организаторима про-

грама и , уз све честитке, изра-

зили своје жаљење што међу

београдским проветним радни-

цима и ученицима нема оваквог

ентузијазма који би резултирао

тако квалитетним културно-

уметничким остварењима.

Поздравну реч присутнима

упутили су душан радосављевић

и председник месне заједнице

Прњавор Предраг Срдановић.

међу званицама били су: Њего-

во Преосвештенство Епископ

шабачки господин Лаврентије,

амбасадорка мексика у Србији,

госпођа мерцедес Ф.руиз Запа-

та, игуманија манастира Чоке-

шина, мати ана, заменик мини-

стра за дијаспору, доктор Пред-

раг тојић, господа Владимир

Уласевић, министар саветник и

александар Конанихин, саветник

за културу у амбасади руске

Федерације, представници Град-

ске управе шабац и бројни кул-

турни, спортски и политички

посленици.

Програм су чиниле две це-

лине. У првој се , у пуном сјају,

представио фолклорни ансамбл

са седам сплетова игара из

Србије. Пригодни рецитал уче-

ника основне школе ,,Краљ

александар Карађорђевић“,

драмско казивање текста са те-

матиком богате историје Прња-

вора, солистичке деонице на

руском и српском језику још

једном су подсетиле на вековно

пријатељство и нераскидиву

везу два једноверна народа.

иако мимо протокола, понет

фантастичном атмосфером и про-

фесионално осмишљеним про-

грамом, представник амбасаде

руске Федерације се на српском

језику обратио присутнима..

други део програма настав-

љен је у Сали за изложбе пред-

стављањем слика са Ликовне ко-

лоније ,,дрина“ и дечије ли-

ковне колоније калиграфије која

се традиционално одржава у

манастиру Чокешина. надах-

нуто казивање наставника ли-

ковне културе Божидара Пан-

товића и певачке деонице, у

симбиози са богатим колоритом

изложених слика и пергамената,

дале су овој вечери културе по-

себан квалитет.

и за крај, подсетимо да је ве-

лелепно здање руског дома

дело руских емиграната, саг-

рађено из жеље да представља

руску културу, очува језик и

дух русије на нашем тлу. С по-

носом можемо рећи да су се

Прњаворци у овако репрезен-

тативној установи културе по-

казали у најбољем светлу. још

једном су доказали да, само

када то желе, могу да достигну

највише домете. У тој , снежном

мећавом испуњеној београдској

вечери, у окружењу звукова

Србије и слика мачве, у атмо-

сфери бескрајно широке ру-

сије, дивно је било припадати

Прњавору.

Љиљана Кулезић, педагогПРЊАВОР

мила Старчевић, наш по-

знати писац, рођена је 1946. го-

дине у шапцу. Као већ афир-

мисани путописац пише за

бројне часописе у земљи и

иностранству. Члан је “Удру-

жења књижевника и новинара

Србије”. награђивана је и увр-

штена у неколико антологија.

Подринске су имале ту част да

нас госпођа Старчевић угости у

свом дому и каже нам пар речи

о њеној новој књизи.

Са колико година сте по-

чели да путујете и које су то

дестинације биле?

Почела сам да путујем када

сам имала 18 година са школ-

ским екскурзијама. Када сам

почела да радим, сваки годиш-

њи одмор сам користила за ново

путовање. Прво сам обишла

стару југославију, па онда Ев-

ропу, класичну Грчку, класичну

италију и после интерконти-

нентално путовање: африка,

Кенија и танзанија које су оста-

виле велики утисак на мене.

Која дестинација је на вас

оставила најјачи утисак?

највише волим азију као

континент, а тајланд као земљу.

Колико је потребно вре-

мена и труда да би се написа-

ла једна књига?

написала сам четрнаест књи-

га (осам путописних) од 1994. го-

дине. Временски период не може

тачно да се одреди, али отпри-

лике око годину дана је не-

опходно за једну књигу.

Која места сте описали у

Вашој новој књизи, који су то

народи и религије?

моја најновија књига пре-

ставља резиме од 140 земаља

које смо мој супруг Петар и ја

обишли за 40 година.

Како се осећате док упоз-

најете своје читаоце са људи-

ма и културама који су њима

страни?

Зато и пишем књиге и члан-

ке за новине (дневне и недељне)

да све што сам видела и дожи-

вела могу пренети људима који

из било којих разлога не могу да

путују.

шта још можемо да са-

знамо о вашој новој књизи?

Хоћете ли нам одати неке де-

таље који би нас навели да

вашу књигу прочитамо?

Књига је састављена из крат-

ких одломака, боље речено при-

ча о свих 140 путовања, која су

на било који начин на мене

оставиле снажан утисак: лепо-

ту, страх, одушевљење, радост,

смех и остале утиске незабо-

равне до краја живота.

Када је промоција ваше

нове књиге и где?

Књигу је објавио и штампао

„Графостеф“ шабац са двадесет

страница у колору и стотину

осамдесет наслова. мултиме-

дијална промоција са пројек-

цијом филмског материјала, коју

је реализовао и осмислио гос-

подин Синиша матић у сарад-

њи са телевизијом аС, одржаће

се у свечаној сали Гимназије 10.

марта (четвртак) са почетком у

19 часова, улаз је слободан и сви

заинтересовани могу да дођу, те

их овим путем позивам. морам

да напоменем да у презентацији

учествују госпођа Снежана јад-

рановић просветни саветник

Србије, и примариус доктор

Предраг тојић.

и за крај, која вам је сле-

дећа дестинација?

то никад не знамо, зато што

све зависи од понуде. није тако

лако ни наћи дестинацију пошто

смо много њих већ видели.

Јелена Пајић

4 www. podrinske.com 10. март 2011.ДОЊОШОРАЦ

Промоција књиге „јапанске

бајке“ одржана је у петак, 4. мар-

та, у великој сали Културног

центра. Књига обухвата бајке

старе неколико векова, али још

увек популарне у „земљи изла-

зећег сунца“. избор и превод

древних прича са далеког исто-

ка дело су дипломираног јапа-

нолога драгане Петровић, док

се за илустрације побринуо ака-

демски сликар Бојан радојчић,

обадвоје наши суграђани.

Бајке су изашле у издању из-

давачке куће „Либер“ из Бео-

града, а налази се у оквиру еди-

ције „Кокоро, дух истока“ која

кроз дела са далеког истока

промовише читаоцима филозо-

фију, културу и историју овог

дела планете.

По речима ауторке, бајке

нису ни мало изгубиле на свом

значају у јапану, без обзира на

промену друштвених околно-

сти у односу на период њиховог

настанка. оне су везане за оно

непромељиво и стално у култу-

ри ове земље, познате по него-

вању своје традиције.о књизи је

поред ауторке, говорила и пред-

ставница издавача, Соња Жи-

жовић, која је истакла да су

вредности које карактеришу

јапанску културу, вредности од

универзалног значаја, те да је

оваква књига прави начин да се

оне пренесу и на најмлађе чи-

таоце.

Промоција јебила изузетно

посећена, а њој је присуствовао

и аташе за културу амбасаде

царевине јапана у Београду,

танака Сијотака.

Душан Благојевић

промоциЈа Књиге “ЈапансКе баЈКе”

Култура и традицијадалеког истока за најмлађе

У организацији Културног

центра шабац у недељу, 6. мар-

та, на великој сцени ша-

бачког позоришта одржан

је концерт Балетског сту-

дија шабац. Концерт је

уприличен поводом 8. мар-

та. Пред пуном салом по-

зоришта наступили су по-

ред играча Балетског сту-

дија шабац, и гости из Ба-

летске школе „димитрије

Парлић“ из Панчева.

У шароликом програ-

му публика је могла да ужи-

ва у варијацијам из балета

„Лабудово језеро“, „Жизе-

ла“, „Крцко орашчић“ али и ко-

реографијама прилагођеним

најмлађим балеринама из ша-

бачког студија као што су „Па-

туљци“, „Пепељуге“, „шумске

виле“ и многе друге.

- највише ми се свиђа ко-

реографија „Патуљци“, коју сам

данас данас одиграла са својим

другарицама. драго ми је што

сам мами поклонила овакав по-

клон за 8.март. ја волим своју

маму највише на свету –

изјавила је ања Павковић,

шестогодишња девојчица,

већ скоро две године, чла-

ница Балетског студија

шабац, када је и открила

своју љубав према балету,

и која ужива у игри и дру-

жењу са својим вршња-

цима на часовима балета

Балетски студио ша-

бац наш град оплемењује

већ трећу годину са овом

дивном умотношћу, а уз

стручан надзор кореографа

Љубише николића код кога

више од 60 шабачких малиша-

на похађа часове балета.

Аца Перић

осмомартовсКи Концерт балетсКог студиЈа шабац

Балет за наше драге даме

АЊА ПАвКОвИЋ

раЗговор са милом старчевић поводом промоциЈењене нове Књиге

До краја света и натрашке

до краја света и– натрашке

Књига путописа миле

Старчевић, „до краја света и

– натрашке“, биће представ-

љена вечерас, у свечаној сали

шабачке гимназије. Уз ауто-

рку, о књизи ће говорити

Снежана јадрановић, про-

светни саветник и прим. др

Предраг тојић. Промоција ће

бити пропраћена мултиме-

дијалном пројекцијом.

Почетак скупа је у 19 ча-

сова. Ц.Љ.

општинска смотра реци-

татора у шапцу одржаће се

од 14. 03. до 18. 03. 2011. го-

дине у Великој сали Културног

центра. на општинској смотри

учествују:

• рЕцитатори мЛаЂЕГ

УЗраСта од I – IV раЗрЕда

Понедељак, 14. март 2011.

г. У 10:00 часова.

• рЕцитатори СрЕд-

ЊЕГ УЗраСта од V – VIII

раЗрЕда

Уторак, 15. март 2011. г. У

10:00 часова.

општинСка СМотра реЦ итатора ''пеСниче народа Мог''

510. март 2011. www. podrinske.comДОЊОШОРАЦ

Уређени простор месне

заједнице доњи шор пружа ван-

редне могућности за различите

активности. једна од тих је и рад

са младима на здравствено пре-

вентивним активностима а све у

циљу избора здравих стилова

живота и очувања здравља мла-

де генерације.

искусни педагози Снежана

Петровић и јасмина Богојевић

су осмислиле пројекат, који ће

кроз седам једнодневних семи-

нара, радионичарским обликом

рада, обучити 175 ученика ос-

новних школа на теме везане за

ризичне облике понашања и

борбу против сиде.

тако је, у суботу, 19. феб-

руара ове године, прва група од

25 ученика ош „јеврем обре-

новић“ врло активно провела

дан у овој месној заједници.

Смењивале су се активно-

сти, од уводне - ближег упозна-

вања, интерактивног прибли-

жавања теме - ризични облици

понашања: алкохолизам, нико-

тинизам, наркоманија и рана

сексуална искуства са посебним

освртом на последице тих обли-

ка понашања до проверавања

знања из области превенције

ХиВ/СидЕ кроз иницијални

тест. Потом је уследила тема:

Сида, појам особине, начин

преношења и заштита. раз-

личите игролике активности су

имале за циљ да ангажују учес-

нике, да кроз креативну радио-

ницу пронађу, присете се и ос-

мисле што већи број заними-

љивијих, креативнијих, не-

обичнијих, узбудљивијих, маш-

товитијих, духовитијих, најори-

гиналнијих начина дружења и

заједничког провођења времена

без употребе дувана, алкохола и

дрога. После заједничког ос-

мишљавања у малим групама,

добили смо преко 400 најраз-

личитијих начина провођења

слободног времена. Семинар је

употпуњен и видео записима:

„истините приче из саветова-

лишта“ и „дечко који се сти-

део“. тако су, на најпопуларнији

начин, младима приближене

теме, а њихов задатак је да у

својим школским срединама

пренесу стечена знања својим

вршњацима.

током целодневног рада

младима је обезбеђен ручак и

освежење као и материјал за

рад. о томе шта су урадили у

својим школама видећемо на

„Великој заједничкој радиони-

ци“ која се планира за крај

школске године.

Како су провели једну сло-

бодну суботу најбоље говори

евалуативни лист на крају се-

минара који је испуњен само по-

хвалама.

тако је месна заједница

„доњи шор“ постала место оку-

пљања младих који су на ос-

мишљен начин провели време а

у циљу овладавања знањима и

вештинама неопходним за фор-

мирање одговорног и избегава-

ње ризичног понашања. тиме ће

заштити своје здравље али и

заједницу у целини.

Аца Перић

проЈеКат обуКе основаца на теме веЗане За риЗичне облиКе понашањаи борбу против сиде

ЗЗ ннаа њњ ее јј ее мм оо ћћедукацијом до превенције

милош Степандић почео је

дружење са фудбалском лоп-

том када је имао 8,5 година. Са

најбољим другом отишао је на

тренинг у петлиће мачве, али,

како није баш претерано волео

да трчи, стао је између статива.

Пар година касније, милош је

прешао у редове ФК Савациум,

где је и почела сарадња са Са-

шом Коларићем, тренером гол-

мана. из екипе Савациума вра-

ћа се у кадетску екипу мачве,

где наставља усавршавање под

надзором Саше Петровића и

јовице делића, као и милутина

Крстића и миљана Стевића.

након што је прекомандован у

омладински погон, наставио је

са добрим одбранама, а екипа у

којој је играо примила је најма-

ње погодака у лиги, па је милош

позван и у омладинску репре-

зентацију. У сениорску екипу

ушао је са 16,5 година, код тре-

нера мила милановића.

Дуго времена чекао си

шансу да станеш на гол и у се-

ниорској конкуренцији, че-

као и током првенства 2009/10

ту прилику и дочекао?

Прву прилику и шансу до-

био сам од тренера душка

Пријића. нормално, у почетку је

било и успона и падова, што и

јесте нормално за младе играче.

након тога, уследио је други део

првенства, а ја мислим да сам

оправдао очекивања и поверење

које ми је указано. У јесењој по-

лусезони 2009/10 били смо еки-

па са најмање примљених по-

годака, након чега је уследио по-

зив од стране ФК рад, који ни-

сам могао, а ни желео да од-

бијем.

Након одласка из шапца у

Београд, пред тобом је био и

период привикавања на ве-

лики град и нову средину?

нисам имао већих проблема

приликом адаптације на нову

животну средину. Потичем из

спортске породице, и од најма-

њих ногу сам учен професио-

налном приступу у бављењу

спортом. нисам поклекао пред

изазовима метрополе, а и сам

одлазак ми је помогао да сазрим

као личност. од почетка сам

знао због чега сам отишао у Бео-

град, и какве сам циљеве себи

поставио, па сходно томе, и

свој живот сам подредио оства-

рењу истих. а када је у питању

период привикавања на нову

средину, и сузбијање неке но-

сталгије, то сам успео да пре-

вазиђем захваљујући профе-

сионалној оријентацији и по-

свећености спорту.

Долазак у Рад пружио је и

прилику да сарађујеш са

врхунским тренерима голма-

на?

У раду тренирам под над-

зором милоша Стојковића, који

је велики зналац тренерског по-

сла, тако да имам добре услове

за даље напредовање и усавр-

шавање. он је, по мом мишље-

њу, један од најбољих тренера

голмана у Србији. такође, ве-

лику подршку ми пружа и ран-

ко Стојић, о коме не треба тро-

шити речи, човек је био врхун-

ски голман, а сада је један од

најбољих менаџера у југоис-

точној Европи. Човек који уме

да препозна квалитет и да про-

цени вредност сваког фудбале-

ра. Лично сам му захвалан на

позиву да пређем у рад.

Доласком у Београд на-

шао си се и пред очима најве-

ћих клубова Србије, Парти-

зана и црвене Звезде?

Сваки млади фудбалер има

сан да брани боје неког од вечи-

тих ривала, па ни ја нисам изу-

зетак. имао сам пре неколико

година и позив из црвене Звез-

де, за коју иначе и навијам да

пређем у њене редове, али сам

желео да потпуно сазрим, и као

играч, и као особа пре него што

одем у велики клуб. мислим да

сам добро поступио што нисам

хтео да, пошто пото прерано

одем у велику средину.

Како оцењујеш стање у

ФК Мачва у овој сезони?

никада нисам рекао дефи-

нитивно збогом мачви. Пратио

сам дешавања, и мислим да је у

прошлој сезони епилог првен-

ства био реалан. раднички је за-

служио да иде даље, и због

услова, и игром. ове сезоне,

присутно је неко засићење и

апатија у мачви. Екипа је со-

лидна, и уз пар искуснијих фуд-

балера, стасавају млађе снаге

које ће представљати пријатно

изненађење у наредној сезони.

имаш ли и амбиције да за-

играш у иностранству, на-

равно, када за то дође време?

Превасходни циљ ми је да

предстојећу полусезону у мач-

ви одиграм што је могуће боље,

и одужим се свима који верују

у мене и моје могућности. ис-

товремено, да и људима из рада

покажем да нису погрешили

када су ме позвали у њихове ре-

дове. Желео бих и да ми ово

буде нека одскочна даска, при-

лика да се изборим за бољи

статус у ФК рад. не заносим се

илузијама о одласку у неки ве-

лики европски клуб, моје ам-

биције везане су за мачву и за

рад. амбиције за одлазак у ино-

странство свакако постоје, али

о њима је још увек рано раз-

мишљати.

А какви су планови и ам-

биције да и након завршетка

активне каријере останеш у

спорту?

За тако нешто увек има

времена. најпре ми је жеља да

моја професионална, спортска

каријера протекне без проблема

Са Милошем Степандићрмуз Кока колу разговараоСлободан Д. Кашиковић

успешни млади доњошорци

Милош оправдао очекивања

општинСка СМотра реЦ итатора ''пеСниче народа Мог''

• рЕцитатори Ста-

ријЕГ УЗраСта – СрЕдЊо-

шКоЛци

Среда, 16. март 2011. г. У

10:00 часова.

Финално вече: Петак, 18.

март 2011. године у 18:00 сати

Ђурђија Лукић

� www. podrinske.com 10. март 2011.ДОЊОШОРАЦ

Прва асоцијација на име

Станислав Винавер сигурно је

песник, али одредити га само

тиме, било би неправедно, јер би

се занемарило све остало што је

он био, књижевник, новинар,

преводилац, критичар, и све

друго чиме је стекао углед какав

је уживао.

рођен је првог дана марта

1891. године, у угледној ша-

бачкој, јеврејској породици Ви-

навер. отац јосиф је био лекар,

а мајка ружа пијанисткиња.

јосиф је око 1880. емигрирао из

Пољске у шабац. Убрзо по сти-

цању лекарске дипломе, постао

је један од најбољих лекара

Кнежевине Србије. мајка ружа

је била такође јеврејка из Пољ-

ске. Станислав је рођен у кући

која се налази у данашњој Ули-

ци „Владе јовановића“ број 5.

основну школу је похађао у

свом родном граду, и од првих

слова које је научио, показивао

је љубав према књизи. након ос-

новне школе уписује шабачку

гимназију, у којој проводи део

средњошколског образовања, а

потом одлази у Београд, где је

стекао матурску диплому. на

студијама „мали Париз“ мења

великим, француском престо-

ницом, где на угледној Сорбони

студира математику и физику.

на студијама се упознаје са ра-

дом највећег француског фи-

лозофа и професора на Сорбо-

ни у то време, Хенрија Бергсо-

на, добитника нобелове награ-

де 1927. године, који је, по речи-

ма Станислава Винавера, имао

велики утицај на његова дела..

иако се златним временом

његовог стваралаштва може на-

звати међуратни период, углед

талентованог, младог писца сте-

као је пред почетак Првог свет-

ског рата. Збирка симболистич-

ке поезије „мјећа“ штампана

1911. године, и збирка припо-

ведака „Приче које ус изгубиле

равнотежу“ (1913), донеле су му

углед и надимак „чудо од дете-

та“.

идилу нашег града, миран,

а опет садржајан живот поро-

дице Винавер, и живот који је

красио цео шабац, насилно је

прекинут ратом 1914. године.

Станислав Винавер је то једно-

ставно описао реченицом „онда

је дошао рат, и променио све“.

иако је, као добровољац уче-

ствовао и у Балканским рато-

вима, Винверу ће тек 1914. го-

дина све променити и идилу

претворити у ужас.

Леп сан у коме је погранич-

ни град живео, прекинут је кош-

марно, оружијем, и нагло се из

оваквог „сна“, прешло у жи-

вотни кошмар. непосредно пред

објаву рата, његова сестра је

преминула од туберкулозе. један

од оних који се из тог кошмара

нису пробудили, био је и отац

јозеф, који је преминуо од ти-

фуса, служећи у армији, као ле-

кар, у време епидемије ове бо-

лести 1915. године. мајка ружа

је била истерана из куће од

стране аусто – Угарске војске,

и до краја рата била је меди-

цинска сестра. Станислав је

отишао у рат одмах по избијању,

као део познатог „Студентског

батаљона“, и мајка све до 1916.

није имала никакву информа-

цију о његовој судбини.

Заједно са осталим војни-

цима, и делом цивилног ста-

новништва окупиране Србије,

Станислав Винавер прелази ал-

банију, и стационира се на Крфу,

где постаје уредник

„Српских новина“.

образовање и елок-

вентност коју је по-

седовао промовиса-

ли су га међу свега

неколико представ-

ника који су, по на-

редби регента алек-

сандра Карађорђеви-

ћа, били послати у

русију 1916. године,

како би од ратних за-

робљеника Словена-

ца, Хрвата (који су

ратовали у аустро

угарским униформа-

ма) и Срба који су се

налазили у русији

формирали добровољачку ди-

визију која ће се борити на

страни савезника, за ослобође-

ње јужнословенских народа и

формирање заједничке државе.

У русији се налази и као део

дипломатског представништва

Краљевине Србије, у време из-

бијања револуције.

искуство, образовање, ре-

зултати и поверење које су

највиши државни званичници

имали у Станислава Винавера,

донеле су му посао у уметнич-

ком одељењу министарства об-

разовања по завршетку рата и

стварању нове велике државе.

Љубав према писању, и аван-

туризам, који је одликовао Ви-

навера, брзо су га одвојили од

министарства, и он 1919. годи-

не постаје новинар београдског

листа „Времена“, а потом и ра-

дио Београда. Паралелно са по-

слом новинара, бави се књи-

жевном и уметничком критиком,

као и превођењем. Преводи-

лачком раду, Винавер је давао

специфичну ноту. он је, у теж-

њи да што боље пренесе чита-

оцима смисао књижевног дела,

често одступао од оригиналног

текста, због чега је неретко ње-

гов превод одбијан од стране из-

давача, међутим, они који су

штампани, добили су књижев-

ну вредност готово попут ори-

гинала. Преводио је са немачког,

француског, енглеског, чешког,

пољског и руског.

Средином 20-их година про-

шлог века, оженио је немицу

Елзу, са којом је добио 2 сина,

Вука и Константина.

Критички осврт на тенден-

ције у књижевности Краљевине

југославије, био је поље на коме

је највише деловао Станислав

Винавер. Као део групе младих

модернистичких писаца из

Србије, међу које се убрајају

милош црњански, растко Пет-

ровић, Љубомир мицић, раде

Граинац, драгиша Васић...осме-

лио се да оспори ондашње не-

прикосновене критичаре, Бог-

дана Поповића и јована Скер-

лића. Винавер се сматра вођом

овог покрета, захваљујући „ма-

нифесту експресионистичке

школе“ који је написао. Смисао

за хумор, и речитост којом је мо-

гао то да представи на папиру,

најзаслужнији су за књигу „Пан-

тологија новије српске пеленг-

ринике“ која представља неку

врсту пародије на „антологију

нове српске лирике“ коју је

објавио Богдан Поповић. За ову

књигу је критика готово једно-

гласно оценила да се ради о

најбољој књизи пародији у ис-

торији наше књижевности.

Сензибилитет писца, знање

и новинарска обавештеност оне-

могућили су да раст фашизма и

нацизма у западној Европи 30 –

их година XX века, прође не-

опажен у његовом стваралашт-

ву. Србија (сада као део југо-

славије) се суочавала са новим

злом, још неопорављена од пре-

тходног рата. Под утицајем ових

дешавања, Винавер пише дела

„немачка у врењу“ и „ратни

другови“, обадва 1939. године.

априлски напад немачке на

Србију, дочекао је у Београду.

иако је имао шансу да оде у Ве-

лику Британију, где му је пону-

ђен и азил, одлучио се да оста-

не у југославији, и придружи се

војсци у априлском рату. након

капитулације, Винавер је за-

робљен и одведен у логор у

оснабрику, где се налази до за-

вршетка сукоба 1945. године.

По повратку у југославију,

сада републику, враћа се писа-

њу, и на папир преноси оно

што је доживео у ратним годи-

нама, те тако настају “Године

понижења и борбе, живот у не-

мачким офанзивама“ и „Ев-

ропска ноћ“. Последња његова

књига која је за Винаверова жи-

вота објављна, била је „језик

наш насушни“ 1952. године.

Преминуо је 1955. године у

нишкој Бањи.

Крај живота, није значио

крај објављивања дела Стани-

слава Винавера. „над грамати-

ка“ и „Заноси и пркоси Лазе Ко-

стића“ објављени су 1963. го-

дине, а друго дело је поново

штампано 2006. године. Прва се-

рија овог есеја о великом пес-

нику, употпуњена је исто-

ријским контекстом у коме су

настајале Костићеве песме, као

и проблемима стиха, и модерној

поезији уопште, кроз које се

провлачи аутентични стил Ста-

нислава Винавера.

„наш драгишабац“

дух једног града се не може

препричати или научити, али он

остаје део човека ма где он

ишао, и ма шта радио. Уметник

тај дух осликава (не)свесно у

свакој изговореној речи и сваком

написаном слову.

Станислава Винавера ка-

рактерисо је управо специфичан

дух шапца са краја 19. и по-

четка 20. века. Убрзо по на-

пуштању свог родног града, но-

сталгија за њим и безбрижним

предратним временом у шапцу,

посталаје обележије његовог

живота. Живео је у Београду и

Паризу, посетио много других

европских градова, али је само

свој шабац носио у срцу, и

само тај град безгранично волео,

увек говорећи да од свих гра-

дова највише традиције у себи

носи „наш драги“ шабац.

Винавер у књизи „црно јаг-

ње и сиви соко: путовање кроз

југославију“, британске списа-

тељице, ребеке Вест, учествује

као представник своје земље, и

врло често помиње наш и његов

град. Константин, како се Ви-

навер зове у овом делу, описује

предратни шабац следећим

речима: „У шапцу смо сви били

истински различити људи. није

било много оних који су личи-

ли једни на друге, и говорили

слично као у Паризу, Лондону

или Берлину. Сви смо били по-

себни и другачији, и зато смо

били сви једнаки. нико није

покушавао да се издигне изнад

осталих покушавајучи да ими-

тира некога са бољом репута-

цијом. могли смо да будемо за-

памћени ако увек следимо само

своје могућности и квалитете.

тако је било у свим градовима

у Србији, али највише у шапцу,

јер смо поносан град, и следи-

мо свој пут.“ Са много љубави

је, иако онда становник главног

града, написао 1935. године

„шабац и његове традиције“.

радо се присећао детињства у

шапцу, које је називао магич-

ним, и да је ту магију осећао у

свакој кући у коју је улазио као

мали, било да је то докторска,

свештеничка, занатлијска или

нека друга кућа. Заменицу „ми“

је користио само када је говорио

о свом граду. Сматрао је да се

човек само за један град да

каже „мој град“, и било да се на-

лазио у Београду, Паризу, Лон-

дону, Берлину или на неком

другом месту, увек је поносно

истицао да је шапчанин, а по-

менуту синтагму користио само

уз реч шабац.

након смрти, Станислав Ви-

навер је сахрањен на новом

гробљу у Београду. У нашем

граду, иза њега је остала кућа у

којој је рођен, улица, али и ве-

лика љубав према шапцу, која

намеће обавезу да се име овог

песника, писца, критичара, пре-

водиоца преноси и на нове ге-

нерације наших суграђана.

Душан Благојевић

Ерудит из „Малог Париза“

СтАНИСЛАв вИНАвЕР

СтАНИСЛАв вИНАвЕР

Знаменити доњошорци: поводом 120 година од роЂења станислава винавера

После глетовања долази на

ред лепши део посла избор

боје и структуре завршног де-

коративног малтера.

Прво се наноси подлога,

грунд и од врсте завршног ма-

теријала наноси се акрилна

или поливинил ацетатно ак-

рилна подлога која може имати

додатке у облику ситног кварц-

ног песка, микроарматурних

влакана и слично.

овде ћемо се мало задржати

да укажемо на могућност и

грешке при раду.

Завршни премаз или деко-

ративни малтер је на бази вези-

ва ( смола) различитог типа па

и особина : акрилни , силикат-

ни, силиконски, минерални.

овде нећемо давати објаш-

њења у њиховој разлици али је

једно заједничко а то је мини-

мална температура стварања

филма.

За термофасаде се препо-

ручује и најчешће користи ак-

рилна смола која је доста тврда,

отпорна на УВ зрачење и даје

водоотпоран и паропропустљив

филм. Структура завршне фа-

саде може бити различита а

најчешће је : рајбована,загла-

ђена ,зарибана, гребана и сл.

Проблем је, као и код других ти-

пова смола што јој је потребна

температура од најмање осам до

десет степени да би умрежава-

ње било комплетно.

Сведоци смо да се на објек-

тима ради и у јануару а мајсто-

ри се правдају да је напољу су-

нце и температура изнад пет ,

шест степени. не помињу да је

ноћ била испод нуле и зид се за-

ледио па температура зида не

прелази два до три степена ни

око подне. Због тога може доћи

да се зид круни , отире, да боја

није постојана јер пигменти

нису заштићени филмом који је

смола формирала.

Уколико се ради ,после гле-

товања лепком, глетовање глет

масом ради наношења фасадне

боје а не малтера треба узети

што квалитетни глет за спо-

љашње условејер и ту због ниже

цене раде се сиромашније глет

масе па после годину дана дође

до појаве микропукотина на по-

вршини фасаде што даје ружну

слику.

овај проблем може да се

ублажи ако се ради акрилном

смолом са микроарматурним

влакнима .Пигменти који се ко-

ристе за декоративне малте-

ре,фасадну боју,боју за бетон и

десперзију нису подједнако по-

стојани тј.отпорни на УВ зра-

цење.Генерално неки пигменти

имају добру отпорност на

бледјење,а то су гвоздје оксид-

ни окер,цигла црвени исл. а

стабилне су и нијансе

зелена,сива и разне нијансе

кајсије боје,док су мање отпор-

ни кармин црвена,плава,па и

лимун зута,посебно ако су по-

месане са белим ради добијања

пастелних нијанси.наравно да

су бољи пигменти цибе и баyера

него кинески,пољски и слиц-

но,али то је вец ствар про-

изводјаца боја.

За обраду стубова од бетона

на терасама препоручује се гле-

товање лепком са или без по-

стављања мрежице и угаоне

лајсне а затим глетовање спо-

љашњим глетом и фарбање

бојом за бетон одговарајуће

нијансе.

Квалитетна фасада или фа-

садна боја је периваи нтреба да

подлеже стандарду дин 53778

што значи да издржи 1.000 ци-

клуса прања до оштећења.

на крају : нађите добру и

скупу боју и доброг и скупог

мајстора који зна шта не зна и

који стално учи јер једном ура-

ђена фасада траје више од десет

година.

Томислав Петровић,дипл.технолог

„Спектар“ Д.О.О П. Причиновић

�10. март 2011. www. podrinske.comДОЊОШОРАЦ

републичко такмичење у

пливању за ученике основних и

средњих школа одржано је у

четвртак, 24. фебруара у Бео-

граду. међу више од 600 пли-

вача из целе Србије, наш град је

имао 13 представника, 8 осно-

ваца и 5 средњошколаца.

основци су се такмичили у

4 дисциплине, подељени у 3

категорије (I – IV разред; V и VI

разред; VII и VIII разред). од на-

ших суграђана наступили су,

никола Васић на 50 м слобод-

ним стилом (ош „ната јели-

чић“) заузео је 24. место. нико-

ла Пауновић из исте школе био

је 16. на 50 м прсним стилом.

Лука Познановић (ош „николај

Велимировић“) надметао се на

50 м леђним стилом и пласирао

се на 14. позицију. још један

ученик основне школе „ната

јеличић“, александар Весели-

новић, такмичио се на истој

деоници али лептир стилом, и

заузео је 17. место. У женској

конкуренцији 4 ученице из

шапца су пливале, и то исидо-

ра Полић (ош „добросав ра-

досављевић“, мајур) била је

23. на 50 м слободно, нина

јовановић (ош „јанко Весели-

новић“) и Сара јовановић (ош

„Лаза Лазаревић“) пливале су на

50 м прсним стилом, свака у

својој конкуренцији, и заузеле су

21. односно 16. место. драгана

Видојевић (ош „добросав ра-

досављевић“, мајур) надметала

се лептир стилом на истој део-

ници и освојила 9. место.

Ученици средњих школа

пливале су деоницу од 100 ме-

тара, такође у 4 дисциплине, али

они нису били подељени по ка-

тегоријама. У мушкој конку-

ренцији, једини представник

нашег града био је милош Пет-

ковић (техничка школа) који се

пласирао на 22. место у дис-

циплини 100 м прсним стилом.

шабац је код девојака био пред-

стављен са 4 средњошколке:

Кристина тешановић (Економ-

ска школа) и Катарина Гајић

(шабачка гимназија) заузеле су

14. односно 19. место у так-

мичењу слободним стилом, ана

машић (шабачка гимназија)

била је 15. на 100 м прсно, док

је у надметању лептир стилом

јелена Пауновић (шабачка гим-

назија) освојила 11. место.

непосредно пред полазак у

Београд од такмичења је, услед

прехладе, морао да одустане

алекса матић (шабачка гимна-

зија), који је требао да наступи на

100 м слободним стилом, а на

проби је имао добар резултат.

иако резултати не делују

импресивно, мора се напоме-

нути да су представници ша-

бачких школа имали значајан

хендикеп. Услед недостатка за-

твореног базена у шапцу, они су

принуђени да се такмиче након

само 1 тренинга недељно, док су

поједини такмичари из других

градови тренирали и до 2 пута

дневно. Узевши у обзир овакве

околности, као и најаву рекон-

струкције затвореног базена

„Зорка“ можемо наредне годи-

не очекивати боље резултате

наших представника.

Душан Благојевић

републичКо таКмичење у пливањуучениКа основних и средњих шКола

Запажен успех

Славољуб поповић Ћира у својој 90.години.

Задњих 12 г. све сам оставила зарад његовог здравља, али

све има свој крај. Поносна сам на оца који ме научи многим вред-

ностима, пре свега поштењу, поштовању, али и части. такви се

родитељи једном рађају, остављају траг, а ја ћу га овога пута из-

нети у наставку истинитих доњошорских прича, где ми отац

отвори срце и догађаје које није хтео да износи, сада ћу

објавити. остаће упамћен као најстарији доњошорац, који је

свима помагао, што ме посебно радује, временом ћу написати

сва одликовања, похвале и заслуге мога оца, јер то и заслужује.

Неутешна његова јединица и чедо Санвила Сања

дана 6.3.2011. преминуо је мој вољени отац

аКтуелна тема

За све информације и

савете зовите нас на теле-

фоне: 015-391262 и 065-

9191921

Ваш „ Спектар“

Термоизолациони фасаднисистеми (2)

� www. podrinske.com 10. март 2011.ДОЊОШОРАЦ

ЛиСТ “ДоЊошоРАц” издаје месна заједница “доњи шор”. Савет мЗ “доЊи шор”: Горан марковић - председник, прим. др Весна Ђурић - потпредсед-

ник, Лазар томић, Владимир анђелић - Бата Фаркаш, драган рајковић, радослав Хас, ранко мијатовић, иван Ковачевић, Светлана Смиљанић, марија Крстић, алек-

сандар Живановић, миле милијанчевић, Љиљана Лолић, драган димитријевић и душан Костадиновић.

Главни уредник: душан Благојевић. Заменик главног уредника Весна Вујатовић. Култура: Слободан Петровић, Филип Симић. друштво: Сузана ивановић, аца

Перић. Политика: Ђорђе Петровић. Спорт: Ђурђија Лукић. редакција: наталија Пуцаревић. јована томић, јелена томић, мирослав мушитцки.

адреса редакције. 15000 шабац Карађорђева 68.

Усклађивање физичке и ду-

ховне снаге појединца, пораз

противника искључиво одбра-

ном, без повређивања истог,

биле су идеје водиље морихеи

Уешибе када је почетком про-

шлог века постављао темеље

вештине аикида. Велике фи-

зичке снаге, али и духовно јак

желео је да одбрани част оца, на-

челника села и ,због тога, често

изложеног физичким напади-

ма мештана, а да при томе своје

духовне вредности не угрози.

равнотежу је нашао на помену-

ти начин, и тако обликовао кроз

вештину аикида.

да ли је могуће, и колико је

тешко на овим просторима по-

менути баланс успоставити. Ко-

лико су људи заинтересовани за

ову вештину код нас, и о начин

рада у једном од шабачких клу-

бова, поразговарали смо са

мајстором ове вештине, зва-

ничним представником српске

федерације, тренером и осни-

вачем аК « Бушидо » Бранком

јанковићем.

Аикидо је спорт или веш-

тина?

аикидо је вештина, и као

такву ју је осмислио творац аи-

кида морихеи Уешиба. идеја

коју је он имао била је одбра-

нити се од напада, а при томе не

повредити нападача, и на тај на-

чин га натерати да још једном

размисли о свом поступку. Сам

назив (1925. године настао) је, у

ствари, спој три јапанске речи аи

(хармонија), ки (енергија) и до

(пут), те и превод имена веш-

тине може да гласи „Пут хар-

моније кроз енергију“. ту је и

разлика између аикида као веш-

тине и борилачких спортова.

аикидо ужива велики углед у

јапану, и раније је њим могао да

се бави само онај ко добије

одобрење директно од цара.

најпре се, по учењу земље из-

лазећег сунца, учи карате, потом

џудо, затим кендо, и тек на

крају аикидо.

Када је почела експанзија

ове вештине у Европи, по-

стоји ли разлика између аи-

кида у Јапану и овде?

У јапану се аикидо форми-

рао почетком прошлог века, док

експанзија на нашем континен-

ту почиње у другој половини ис-

тог столећа. Крајем шесдесетих

година долази и у југославију.

аикидо је један, али неки тер-

мини који се користе разликују

се у јапану и на нашем конти-

ненту. Појединац који се бави

аикидом у Европи назива се

аикидока, док у јапану тај назив

носе само мајстори ове вешти-

не. Попут других организација,

тако и у аикидо федерацији по-

стоје фракције, али та разми-

моилажења не могу да буду до-

вољне да се говори о суштин-

ским разликама.

Ви носите титулу „Мајстор

3. дан“?

да. реч „дан“ има исто

значење на јапанском и на

српском језику, међутим у аи-

киду он означава степен

мајсторства, који додељују акре-

дитовани мајстори пред којима

се, на званичном полагању, до-

казује степен усавршености

вештине. акредитација коми-

сији стиже из колевке аикида, а

полагање се обавља на семина-

рима који се организују и у

Србији. интересантно је да по-

стоји могућност одузимања сте-

пена мајсторства, у случају теш-

ке злоупотребе, или кршења

правила, али такви случајеви

нису познати.

С’ обзиром да аикидо није

спорт, постоје ли нека врста

такмичења и надметања у

овој вештини?

не постоји, јер би аикидо

борбе биле противне његовој су-

штини, то је мишљење које и ја

заступам. основ вештине је од-

брана од напада, а не напад.

Било је покушаја организовања

борби, међутим једини резултат

су биле 2 борбе противника

учених да се одбране од напада,

а принуђених да нападну, што је

довело до 2 тешке повреде, које

су захтевале интрвенцију хитне

помоћи. на тај начин се најбо-

ље показао бесмисао таквог

такмичења. Помињала се опција

такмичења где ће се оцењивати

вештина, међутим ту је сувише

субјективни фактор судије или

жирија укључен, чиме би опет

суштина била нарушена, те су

демонстрације вештине оста-

ли најбољи начин промоције. на

сваке 4 године се одржавају

конгреси Светске аикидо фе-

дерације, који поред теоријског

имају и демонстрациони део, и

учешће на таквом конгесу је

велика част за било кога ко се

бави аикидом.

Када сте Ви почели да се

бавите аикидом, и одакле ин-

тересовање за вештину?

ја сам почео да се бавим аи-

кидом 1992. године. Као велики

заљубљеник у јапанску култу-

ру, упознао сам се и са овом

вештином која ми је због своје

комплетности, и тежњи ка хар-

монији физичког и духовног

привукла пажњу. Пријатељи су

ме, тих година, звали „аикидо

манијак“ јер сам тренирао сва-

ки дан по неколико пута, и

буквално сам живео ову веш-

тину. Породичне и пословне

обавезе ми не дозвољавају да

више толико времена посве-

тим аикиду, али сматрам да

још увек живим вештину и још

увек тежим новим сазнањима

везаним за исту. Врхунцем

своје досадашње каријере смат-

рам свој одлазак у јапан, на

прошлогодишњи Конгрес, који

сам делимично финансирао

сам, али сам велику помоћ

имао и од општине, те им се

овом приликом захваљујем.

Колико аикидо клубова

има у нашем граду?

Постоје тренутно 3 клуба.

Поред клуба који ја водим „Бу-

шидо“, ту су још „шон“ који

води мој брат од стрица и „Фа-

раон“. Први клуб у шапцу је био

„шон“ који смо основали брат и

ја. Пре 8 година ја сам основао

„Бушидо“, али ту није било ни-

каквог сукоба међу нама. ја на то

гледам као на „семе које се при-

мило“, те сам ја „узео пелцер“

који сам пренео из претходног

клуба у нови, а који са друге

стране није угрозио постојање

првог клуба. опет се враћам на

суштину вештине, која није ри-

валитет, и ја бих волео да се што

више људи у шапцу бави аики-

дом, и увек сам спреман да у

томе помогнем.

Какав је генерацијски од-

нос у Вашем клубу?

Лепота аикида је та што они

који се њиме баве, вештину

прилагођавају себи, а не себе

вештини. најмлађи члан аК

Бушидо има 4 године, а најста-

рији 58 година. они су сви

заједно на тренинзима, а упра-

во различитим моторичким спо-

собностима прилагођавају за-

хтеве себи. Приликом боравка у

јапану, виђао сам људе који се

баве аикидом, а имају преко 80

година, што је могуће управо за-

хваљујући претходно поменутој

карактеристици вештине. ни-

када нисте ни превише млади,

ни превише стари да се бавите

аикидом.

На тренинзима се кори-

сти јапански језик, односно

јапански изрази?

то су изрази за који су при-

хавћени на нивоу Светске орга-

низације, и на практичном делу

свих семинара они се користе.

нема времена да се сваком учес-

нику преводи захтев мајстора

демонстратора, те је неопходно

да и наше аикидоке знају њи-

хово значење, баш због евенту-

алног учешћа на таквим аикидо

скуповима.

Ви сте званични пред-

ставник Српске Аикидо Фе-

дерације (САФ), од када она

постоји?

да. СаФ постоји од распада

државне заједнице Србије и

црне Горе, 2006. године, али је

она правни наследник аикидо

федерације СцГ, односно, пре

тога аикидо федерације југо-

славије, чији корени датирају из

1968. године, када је аикидо

припадао савезу за џудо и срод-

не спортове, да би се касније ос-

мосталили. ја сам задовољан

нивоом који смо достигли као

организација. ми се финанси-

рамо искљућиво од чланарина,

али успевамо да опстајемо и на-

предујемо.

Аикидо је вештина којом

се баве и особе са инвалиди-

тетом?

да, и у нашој земљи по-

стоји један клуб за особе са ин-

валидитетом „Затоићи“, и то је

једна јако добра ствар. опет је

ствар у могућности прилагођа-

вања вештине појединцима, који

уче аикидо уз помоћ специјал-

но обучених инструктора. им-

пресиван је ентузијазам аики-

дока са инвалидитетом који они

имају упркос свом хендикепу, и

највеће је задовољство такву

снагу воље код њих подстица и

одржавати.

Зашто би млади требали

да се баве аикидом?

Крива кичма, равна стопала,

гојазност и дурге појаве све су

чешћа код младих, што је после-

дица слабе физичке активно-

сти. неопходно, услед тога, да се

они баве било каквом актив-

ношћу. аикидо сматрам доб-

ром опцијом, јер поред физич-

ке, подстичемо и умну, духовну

активност, те покушавамо да

пренесемо вредности као што су

самоконтрола поштовање и не-

угрожавање других, што је не-

опходно да би се целокупна

личност формирала на прави на-

чин. Душан Благојевић

раЗговор са бранКом ЈанКовићем, аиКидо маЈстором и тренером аК “бушидо”

Аикидо - пут хармоније кроз енергију

БРАНКО ЈАНКОвИЋ

ДЕтАЉ СА тРЕНИНГА

PENZIONERИНФОРМАтИвНИ ДОДАтАК ЗА ПЕНЗИОНЕРЕ ГРАДА ШАПЦАБРОЈ 21 10. МАРт 2011.

У намери да грађанима, од-

носно осигураницима поједно-

стави бројне процедуре и олак-

ша пут до остваривања закон-

ских права, републички завод за

здравствено осигурање, Фи-

лијала за мачвански округ, ша-

бац, од 1. марта увео је три нове

услуге:

Прва услуга – Контрола рада

здравствених установа - ће

омогућити реаговање по пријави

осигураника и према потреби

кориговање организације рада

здравствене установе. Свако не-

задовољство услугом у здрав-

ственој установи (примедбе на

заказивање прегледа, квалитет

прегледа, однос шалтерских

радника и медицинског особља

према пацијентима и слично),

грађани могу пријавити пози-

вањем телефонских бројева:

345-549 и 064/85-22-416.

имајући у виду да Завод за

здравствено осигурање финан-

сира рад здравствених установа,

неопходна је шира и детаљнија

контрола рада тих установа. ре-

зултат ове активности директно

ће утицати на побољшање ква-

литета услуге на коју осигура-

ник има законско право.

друга услуга - Канцеларије

за пружање правне помоћи –

Канцеларија треба да приближи

права из здравственог осигу-

рања нашим грађанима, јер За-

вод за здравствено осигурање је

установа која брине о њима и

њиховим правима. наша улога,

између осталог, биће и у посре-

довању према осталим устано-

вама како би осигураницима

омогућили ефикасно оствари-

вање права.

трећа услуга – Ефикасна ад-

министрација - односи се на

другачију организацију рада

шалтера и остваривање права

''без шетања''. то значи да ће

осигураник све послове моћи да

обави пред само једним шалте-

ром. циљ нам је да комплико-

ване процедуре због којих су

грађани често принуђени да од-

лазе у бројне установе, троше-

ћи тако и енергију и време,

буду прошлост. новине у раду

омогућиће да грађани обаве по-

сао на једном месту – у нашој

установи. Увидом у базу пода-

така и директном везом са По-

реском управом, Фондом за пен-

зијско и инвалидско осигурање,

Службом катастра и осталим

установама, за само неколико

минута утврдићемо чињенично

стање на основу кога ће осигу-

раник знати да ли може да

оствари одређено право.

Верујемо да ће нове услуге

републичког завода за здрав-

ствено осигурање, Филијале за

мачвански округ- шабац, до-

принеће модерном систему

здравственог осигурања у коме

је осигураник на првом месту

рекао је небојша Зеленовић,

директор филијале.

Нове услуге у шабачкој филијали РЗЗО

контакттелефони у

рззо Филијализа мачвански

округ- Служба контроле рада

здравствених установа – кан-

целарија бр. 21 и 23, бројеви

телефона: 015/345-549 и

064/85-22-416.

- Канцеларија за пружање

правне помоћи – канцеларија

бр. 11, бројеви телефона:

015/343-470 и 064/85-22-085.

Број активних осигураника по категоријама осигурања

у општини шабац на дан 28.02.2011.

р.бр. назив категорије носиоци Чланови Укупно

1. Запослена лица 23.962 17.851 41.813

2. осигураници у

смислу закона и

незапослена лица 19.439 7.201 26.640

3. Пензионери 23.577 3.924 27.501

4. Пољопривредници 5.164 6.580 11.744

5. Самостална делатност 2.444 2.244 4.688

6. међународни спорозум 709 148 857

7. избеглице и интерно

расељена лица са Косова 687 4 691

8. Страни држављани 29 3 32

9. остали 322 88 410

Укупно 76.333 38.043 114.376

У свету данас има око450.000 стогодишњака, апроцењује се да ће их до2030. бити око милион. Штадоводи до дуговечности иможе ли се живот продужити,теме су којима наука од-вајкада поклања пажњу. На-учници сада тврде да су попрви пут идентификовализаједничке генетске мутацијекод особа старијих од 100 го-дина које би могле да будукључ за откривање начина дасе избегну разарања орга-низма услед старења.

Каре Кристенсен из Дан-ског центра за истраживањестарења људског организмакаже да се за стогодишњакевезује здрав животни стил,балансирана исхрана и не-загађена животна околина.Научници томе додају генет-ске предиспозиције.

Научници Медицинскогколеџа "Алберт Ајнштајн" саУниверзитета Јешива уЊујорку проучавали су не-колико стотина стогодишња-ка у САД како би успели дахемијски "копирају" њихов ге-нетски код и створе "пилулуза дуг живот".

- Установили смо да сустогодишњаци "обогаћени"генима дуговечности и на-стојимо да откријемо какоони дејствују како бисмо ле-ковима утицали на генетику,каже Нир Барзилаи са овогколеџа.

Стручњаци Института затехнолошка истраживања уПасадени у Калифорнији по-казали су да стогодишњаципет пута чешће од другихособа имају исте мутације усвојим митохрондриалнимДНК. Слична истраживања сувршена и у Италији и ВеликојБританији.

Митохондриални ДНК,део ДНК лоцираног у мито-хондрији или "енергани" ће-лија, наслеђујемо искључиво

од мајке. Митохондрија "за-робљава" енергију која је ос-лобођена оксидацијом ме-таболита и претвара је уенергију. Научници садаистражују могућност да су упроцесу генетске реплика-ције ови молекули мање ош-тећени оксидацијом и да такоутичу на дуговечност. Да биустановили да ли је мутацијанаследна, лекари су испи-тивали ћелије коже узиманеод истих људи у периоду оддевет до 19 година. Показа-ло се да су неке особе мута-ције гена дуговечности на-следиле од мајке, док су ихдруге стекле у току живота. Унајновијој британској студијије проучавано 500.000 генет-ских варијанти из целог људ-ског генома и показало се дакључну улогу имају гениTERC, те да неке генетске ва-ријанте могу да за три до че-тири године убрзају процес"биолошког старења". Бри-тански научници кажу да суоткрили ген који је заслужанза биолошко старење, смат-рајући да постоје две врстестарења: хронолошко, одно-сно старење у традиционал-ном смислу, а друго је био-лошко где се дешава да сукод неких људи ћелије ста-рије у односу на њихово хро-нолошко старење.

- Постоје озбиљни инди-катори да је ризик од срчанихобољења и неких обликарака више повезан са био-лошким него хронолошкимстарењем, каже Нилеш Са-мани, вођа истраживања саУниверзитета Леичестер уЛондону.

То указује да су некиљуди генетски програмиранида брже остаре од других, атај процес може бити додат-но убрзан пушењем, конзу-мирањем алкохола, гојаз-ношћу и недостатком фи-зичке активности.

у генима пишеколико ћемо живети

www. podrinske.com ПЕНЗИОНЕР 10. март 2011.2

Од Бујановца три кило-метра североисточно, а јуж-но од Врања 13 км – од Бео-града 370 км – тик уз аутопутБеоград-Скопље-Солун-Ати-на, налази се – БујановачкаБања. Извори овог природноглечилишта, налазе се насамо 395 м надморске виси-не, у подножју села Раковац,због чега је дуго носило назив– Раковачка Бања.

Лековите воде Бујано-вачке Бање спадају у катего-рију натријум-хидрокарбо-натних, флуороидних, су-лфатних и угљено-киселиххипотерми (43° Ц). Користисе као терапијско средствокупањем у ба-зену или кадиили орошава-њем, а упо-требљава се илековито бла-то (пелоид).Ова вода којаје по саставуслична водиВрњачке Бањекористи се улечењу реуматских и гине-колошких болести, регули-ше читав кардиоваскуларнисистем, опоравља органе заварање, ублажава болове сачиром на желуцу или два-наестопалачном цреву, ре-гулише функцију бубрега…

Иако постоје основе затврдњу да су топле воде овебање коришћене још у добастарих Римљана, а затим и усредњем веку – у турско добаназивана је Караман бања(Црно блато) и Бивол бања –она спада у најмлађа при-родна лечилишта у Србији.Наиме, тек шездесетих го-дина XX века извршена судетаљна испитивања леко-витости њене воде и, потом,почело је уређивање, најпре,сезонског бањског насеља.Тако су подигнути базени ипратећи објекти на простору

где је деценијама пре тогабила „дивља“ бања коју супосећивали бројни болесни-ци.

Носилац здравственефункције Бање јесте Заводза превенцију, лечење и ре-хабилитацију инвалидности„Врело“, који располажестручним кадром и опремомза лечење најсавременијимметодама, широког спектраболести. У овој здравственојустанови у лечењу па-цијената, осим термомине-ралне воде, користи се и ле-ковито блато и природни гас– угљен-диоксид. Пелоид секористи сиров или пошто је

прошао тзв.зрење, али икао мешавиназрелог блата ипарафина –парафенг, којисе припрема увиду брикетаи може се ко-ристити иизван бање, укућним усло-

вима. Бујановачки пелоид –бања располаже богатим на-лазиштима квалитетног ле-ковитог блата у самој близи-ни Завода – користи се и уприпремању козметичкихпрепарата. У овом Заводупо први пут у Србији у лече-њу одређених болести – по-себно кардиоваскуларних ипоремећаја периферне цир-кулације различите етиоло-гије – уведен је и природнигас – угљенди-оксид.

Гостима су на располага-њу и терени за мале спорто-ве, а могући су излети доБујановца, Врања и Врањскебање, манастира Св. Про-хор Пчињски (25 км) и косо-во-метохијских културно-ис-торијских знаменитости, по-рибљеног језера КиселаВода (недалеко од Бујанов-ца)…

Најмлађе природно лечилиште у Србији

бање србиЈе

Осмомартовско вече пре-пунило је и Дом пензионерау Бенској Бари. С разлогом.У госте су дошли ученици Ос-новне школе „Вук Караџић“,дарујући диван програм сим-боличног имена - „Бакама участ“.

Поздрав, посебно „по-штованим дамама“, упутио је,и срећан празник пожелео, уиме Градског удружења пен-зионера Шапца, Стеван Ма-тић. А, као председник Град-ског одбора Партије уједи-њених пензионера, свима језажелео добро здравље идуг живот. Хвала, за дивно

вече и лепо дружење, упутиоје организаторима и изво-ђачима . Само реченицом,пригодним „словом“, подсе-тио је на значај Осмог марта,који је тачно пре сто година,по први пут прослављен, „као

знак победе после вишего-дишње борбе жена за рав-ноправност“. Упутио је свимапозив „за што чешћа друже-

ња, јер дружење је најбољимелем за пензионерску идушу старих“.

Бележимо и речи пред-седнице Секције пензиони-саних просветних радника,Светлане Жегарац: „Настав-

љамо сарадњу наше секцијеса дивним колективом школе„Вук Караџић“ и мојом див-ном ученицом Снежаном

која нам увек изађе у сусрети изведе такав програм дапосле сат времена останемозапањени“.

Да тако буде и те вечери,потрудили су се члановихора и оркестра „Вукове“школе, а Снежана РанковићЂерић, каже да је то био по-тпуно нови програм: „Малорецитација, мало старих, не-што нових песмица, малокласичне, мало забавне му-зике, за сваког понешто... Забаке и мајке...С љубављу.“ Ивећ је у припреми још једанпрограм, за крај школске го-дине, па ће, већ слутимобити још дружења младих истарих.

Ц.Љ.

Бакама у част

иЗ света

Барбара Мур (77) и Ло-ренц Броклесби (82), обојеиз Велике Британије, вен-чали су се након што су сепретходно упознали прекоФејсбука! Барбара је Ин-тернет и Фејсбук почелада користи пре четири го-дине, када јој је умро муж.Користила га је да би се

чула са рођацима, про-нашла старе пријатеље,али и стекла новапријатељства. Након некогвремена наишла је на про-фил господина Лоренца."Дописивали смо се о све-му и свачему. О нашим хо-бијима и активностимаобављеним кроз дан. Било

је невероватно колико смотога имали заједничког. На-кон што смо се добро упо-знали, после три месеца,састали смо се, а убрзо ивенчали, па се сада ра-дујемо првом заједничкомБожићу", изјавила је Бар-бара, а објавили медијикрајем прошле године.

Упознали се на Фејсбуку и венчали

осмог априла, шабачки

Клуб за пензионере и друга

остарела лица обележиће три-

наест година рада. двадесет ос-

мог фебруара одржана је из-

борна скупштина, на којој је

изабрано ново руководство.

Клуб, који ради у оквиру

шабачког Геронтолошког цент-

ра, прошлу годину је завршио са

159 чланова, међу којима је

највише оних који су закорачи-

ли у осму деценију, и готово је

дупло више жена. Клупске ак-

тивности су кроз свакодневни

боравак и дружења, али и рад

комисија – за културно-забавни

живот, спорт и рекреацију и со-

цијално-здравствена питања

(као и више секција у оквиру

њих). организовано је двадесе-

так програма, бројне књижевне

вечери, изложбе, предавања,

спортске активности, а било је

и пет излета. Посебно су ис-

праћене свечаности поводом

значајних датума, а за прославе

рођендана (сваке последње не-

деље у месецу) увек је велико

интересовање.

и даље су највећи пробле-

ми обезбеђења наменских про-

сторија (клуб ради у простору

месне заједнице „Камичак“),

као и недостатак простора у од-

носу на број чланова и за-

интересованост пензионера и

других старих лица за чланство

у клубу.такође, и обезбеђивање

средстава за набавку недо-

стајуће опреме и путовања у

друга места ради извођења

програма клуба и популариза-

ције отвореног вида заштите

старих.

Постављени циљ је омасов-

љење свих секција, а планира-

ни су пријемни састанци за све

заинтересоване чланове (старе

и нове) за бављење неком од ак-

тивности...наставиће се и ус-

пешна сарадња са градским

удружењима – Пензионера и

инвалида рада, Културним цент-

ром, шабачким позориштем,

културно-уметничким друшт-

вима, туристичком организа-

цијом, школама, затим са ге-

ронтолошким клубовима у Зре-

њанину, Врбасу, обреновцу и

Београду, али и са другим клу-

бовима, домовима и центрима,

речено је на изборној скупшти-

ни. При свему истакнута је

стална подршка од стране Ге-

ронтолошког центра, како би

рад клуба био што квалитетнији

и са довољно мотивације и ат-

рактивних активности за стара

лица.

Ц.Љ.

www. podrinske.comПЕНЗИОНЕР10. март 2011. 3

Простор Клуба за пен-зионере и друга стара лицабио је претесан и уз осмо-мартовско дружење. Али, ле-пота догађања и жеља задружењем и лепим распо-ложењем, увек учине да се„тескоба“ не осећа, и да „кућане буде тесна“... За доброрасположење својски су сепотрудили, припремајућипрограм – за стих и шалу -Драгица Јовић и ВитомирНиколић, а за онај музичкидео – професор ВладимирКраставчевић. И чуло се и„слово“ о Осмом марту, и„Женски разговори“ ДушкаРадовића, и Ракићеве – „Ле-пота“ и „Жена“, ... А, уз Бран-ку Малетић, Мишу даничића,Цветина Гајића, Драгана Ме-цића, певало се готово хор-ски... Осмог марта, Жени иЉубави у част. Ц.Љ.

Жени и Љубави у част

са иЗборне сКупштине геронтолошКог Клуба

Циљ омасовити све секцијеново руководство клуба

У нови Савет Клуба за пензионере и друга стара лица

изабрани су Живанка Гмитрић (председник), Вукица Ко-

привица, Мира Чорокало, Нада Поповић и Глигорије Си-

моновић. У Надзорном одбору су: Миодраг Јеремић, Бора

Живановић и Тиосава Лукић.

СтАРИ.... И .... НОвИ-ја сам међу оснивачима

клуба , а, наравно да остајем

у њему. Годинама сам био

међу носиоцима активности

и бројних послова, па мислим

да је време да се и ја мало од-

морим. основно је да се клуб

воли, старима треба овакав

клуб, овакво место. Стари

уживају овде, у свом клубу.

то је наше место дружења,

место и утехе и доброг рас-

положења – само речи хвале

за клуб има дугогодишњи

председник, Василије

мијатовић.

***

-ово је поново нека при-

лика да се ангажујем у раду

клуба, који је почео да ради

1998.године, као прва нека

институција из области отво-

рене социјалне заштите оста-

релих лица. током свих ових

година развијао је активно-

сти, увек са циљем да се за

људе „трећег доба“ отвори

неки простор, за њихове идеје

и активности, и, мислим да је

значајно допринео многима

да остану у тим неким ак-

тивним и стваралачким го-

динама.то и јесте простор у

коме се учимо да активно

проводимо време, да се оку-

пирамо лепим стварима и да

останемо здрави, а на тај на-

чин помогнемо и себи сами-

ма, и својим породицама и

другима око нас - каже Жи-

ванка Гмитрић, која је као ди-

ректорка Геронтолошког

центра, иницирала оснивање

клуба, а сада је изабрана за

председника Савета.

У једном тренутку на из-

борној скупштини „мало су

креснуле и варнице“, понека

и „размирица“ око начина

реализације програма,

укључености у рад и слич-

но... о томе, само толико...

Јер, у духу мисије клуба –

што је и жеља чланова (а чуло

се и тога дана) – „у клуб се до-

лази да вам буде лепо“, „ниш-

та се не мора“, „клуб има

своју душу, да дођете, поседи-

те, испричате се, будете блис-

ки“, „ пружа могућност и

маштања, али и озбиљног

рада“... Уз скромну чланари-

ну, улазница су добро распо-

ложење и љубав...

или, како, стихом пору-

чи, и поучи - Вукица Копри-

вица:

-Новац може много, али

љубав може више! Новцем

можеш купити кућу, али не и

дом, можеш купити постељу,

али не и сан, можеш купити

сат али не и време, можеш ку-

пити књигу али не и знање,

можеш купити положај али не

и поштовање, платити докто-

ра али не и здравље, купити

живот али не и душу, купити

секс али не и љубав! Новац

може бити прљав, али љубав

не! Али, ипак новац хоће сви,

али љубав само искрени!“

Транзиција, велика

незапосленост, честа

поскупљења, опали

животни стандард,

свалили се на леђа

најстарије популације

свикле да терете ћутећи

тегли. Градско удружење

пензионера несебично

помаже

најсиромашнијим,

најнемоћнијим, најмање

заштићеним. Приходи

једва надрасли расходе

Више од 20.000 шабачкихпензионера (од милион и650.000 у Србији) ову дугу иоштру зиму не проводе без-брижно као некад. Напро-тив, притисле их сваковрснеи свакодневне тешкоће и јед-ва преживљавају, али свиклида велике терете тегле, нисада се не јадају нити јавнонегодују. Ћуте! И, уз то,најчешће, као некада, говоре:биће боље, ни сами не ве-рујући у своје речи, јер неочекују да ће то боље заистадоживети. Поразно!

На пензионерска нејакаплећа сручила се транзи-ција. Са њом велика неза-посленост, незабележена уисторији после Другог свет-ског рата, сиромаштво којеподсећа на гладне годинеполовином прошлог века, не-моћ и незнање како да сепронађу путеви за бољитак,опорави страдала инду-стрија, ревитализује замрлапољопривреда, пружи наданајмлађим да дигнута челаграде бољу и светлију бу-дућност. Од својих скромнихпензија недовољних и за соп-ствени живот, принуђени сунајчешће да издржавају ком-плетне породице. Своје по-томство. Унучад. Заиста ни-мало охрабрујуће! Зато им залекове мало преостаје, а оосталим задовољствима, од-ласцима у бање или другимместима за одмор и опора-вак, о чему су у свом радномвеку оправдано маштали,нема ни помена.

Ова слика би, у нашемграду, била знатно мутнија дасваки четврти пензионер нијеучлањен у Градско удруже-ње, које, колико је могуће,умањује пензионерску бригу.Али и да најстарија попула-ција, организована у ПУПС,12. маја 2008. године, сасвојих пет посланика, нијеушла у Републички парла-мент. Парламентарци и чел-ник ПУПС на радном меступотпредседника Владе дрЈован Кркобабић, успели суда зауставе пад пензија ињихово срозавање до грани-ца неподношљивости (билозамишљено да примају само29 одсто од просечне плате,а сада је око 64 одсто).

Градско удружење тра-диционално ради на заштитисвога чланства. Набављаогрев за зиму на шестоме-сечни бескаматни кредит,кромпир, такође, даје нов-чану помоћи најсиромаш-нијим, бескаматни шестоме-сечни кредит од 18000 дина-ра, шаље најсиромашније убање (Врњачка, Ковиљача,Пролом, Горња Трепча), наЗлатибор, дели пакете (до-било их 420 чланова), одла-зи у посете болесним, усам-љеним (посећено 540 пен-зионера), организује излете ипосете историјским местимаи споменицима културе...Ово су само неке од раз-вијених активности које до-приносе, ако не бољем жи-воту, сигурно подношљивијојстарости.

У Градском удружењупензионера свакодневно(изузев недеље) као у кош-ници. У два клуба, у Кара-ђорђевој 34 и Краљице Ма-рије 13 (Бенска бара) већ од8 часова окупља се и по не-колико десетина, и не самопензионера, јер су објектиотвореног типа, да попијусок, кафицу, или жестокопиће, размене мишљења,одиграју партију-две доми-на, шаха или одмере снаге утрадиционалном картању.Хазардерских игара у овимклубовима нема.

Десетак запослених, сапредседником МилорадомТеодосићем, искусним руко-водиоцем и дипломиранимправником који води Удру-жење десетак година, такорећи без примедаба, папи-рологијом или у клубовимаопслужују посетиоце. И, ко-

нобари се не љуте када имнеки гости наруче само чашу„државне“ воде или као „ки-бицери“ одседе у клубу и понеколико часова. Да „убију“време.

Ово Удружење прере-гистровало се по новом За-кону (о удружењима) међупрвима у Србији (5. марта2010.), што говори о агилно-сти и стручности правне служ-бе са адвокатом Милетом Па-лежевићем и искусним струч-њаком из области нормативеМомиром Павићем. Да пода-так није безначајан, говори чи-њеница да понека општинскаудружења у Србији још нисууспела да заврше обавезнупререгистрацију.

Удружење је дало и својдопринос изменама Закона оПИО, којим је загарантованода просечна пензија не можебити мања од 60 одсто про-сечне плате, а најнижа 25 од-сто, али и мишљење о (де-структивној) акцији синдика-та, који су контрапродуктив-ним деловањем допринелизаконском смањењу пензија.Тражили су мање пензијенего што су биле у тренуткусиндикалног деловања!

Квалитетнијем раду Град-ског удружења доприносилаје, вероватно према тренут-ним могућностима, и Градскауправа са градоначелникомМилошем Милошевићем. Запомоћ пензионерима из-двојено је укупно 340.000 ди-нара, рачунајући пакете запразнике и месец солидар-ности са старим лицима (ок-

тобар), и учешће петочланеекипе на Трећој олимпијади,тако званог трећег доба уСоко Бањи. Од 16.259 045динара укупног прихода,само је 389.570 динара ин-касирано од наплате члана-рине. Све остало је приходод продатог огрева (1954 куб-на метра, 780 тона сировог,190 тона сушеног угља, 378тона „црног злата“ из Ко-столца и 30 тона из Банови-ћа), робе у бифеима, закупапростора, дотација. Потро-шено је 15.976462 динара, аостварена чиста добит од282.583 динара, што по-тврђује домаћинско посло-вање, каже председник Над-зорног одбора дипл. еконо-миста Божидар Николић.

Градско удружење оку-пља 37 месних организација,готово у свим селима Оп-штине, има осам секција(просветних радника, за од-мор и рекреацију, здравстве-них радника, радника МУП,шаховску, самосталних за-нимања и секцију за рад насеоском подручју) као ислужбу правне помоћи, којаје пружила бесплатне услугеадвокатуре за 500 пензионе-ра. Све секције су веома ак-тивне, а председник Теодо-сић ипак на прво место став-ља Секцију просветних рад-ника (председник професорпедагогије Светлана Жега-рац), која је током прошле го-дине организовала неколикокњижевних и песничких вече-ри, одласке у позориште (петпута, 210 посетилаца), док је

Секција за одмор и рекреа-цију организовала дружењапензионера Златиборског,Мачванског, Колубарскогокруга и Семберије, Бијељи-не и Угљевика, као и посетеу Сремске Карловце, мана-стирима Крушедол подФрушком гором, Петковица,Каона, Криваја, као и етно се-лима у Липолисту, Накуча-нима и Варни.

Теодосић посебно истичедобар рад пензионерске ор-ганизације у Прњавору (пред-седник Даринка Рајичић), алии у Маовима, Мајуру, Петло-вачи, Змињаку, ПоцерскомПричиновићу, Великој Врањ-ској, Камичку, Баиру, Слеп-чевићу.

- Добро смо сарађивали иса организацијама Црвеногкрста, Градском организа-цијом инвалида рада, Цент-ром за социјални рад, Амбу-лантом „Свети Лука“, Домомздравља, Геронтолошкимцентром, а нисмо незадо-вољни како су наше актив-ности испраћене у електро-нским и писаним медијима налокалном нивоу. Посебно ис-тичем „Подринске“, „ГласПодриња“ ТВ Шабац и ТВ„Ас“, као и изузетну сарадњуса Фондом ПИО – заокружује„рапорт“ Милорад Теодосић,задовољан што се одржавастални контакт са одгова-рајућим удружењима Лозни-це, и осталих у Мачванскомокругу, као и Ужицем, Ваље-вом, Бијељином, Угљевиком,Зрењанином, Румом, Мио-ницом.

4 www. podrinske.com ПЕНЗИОНЕР 10. март 2011.

пред годишњу сКупштину градсКог удружења пенЗионера шапца

Нејака плећа највише носеПИШЕ: СтЕвАН МАтИЋ

Више од половине бебакоје се данас рађају у бога-тим земљама умреће каостогодишњаци ако се на-стави тенденција проду-жетка очекиване дужине жи-вота, оцењују дански истра-живачи. Чак 75 одсто бебакоје живе у земљама каошто су Јапан, Шведска иШпанија доживеће најмање75. годину чак и без икаквихпобољшања у доменуздравља. Ако очекивана ду-жина живота настави дарасте овим темпом, већинабеба рођених у богатим зем-љама после 2000. године

може да очекује да ће до-живети 100. годину, истичудански истраживачи.

У истраживању, у којем јеНемачка послужила каошколски пример, наводи седа ће 2050. године станов-ништво те земље бити мно-го старије, али и мање бројнонего данас. Та ситуација ка-рактеристична је за све раз-вијене земље. Старење ста-новништва доноси озбиљ-не проблеме у вези са здрав-ственим системом, социјал-ну заштиту и одлазак у пен-зију, али данска студија от-крива да жене и мушкарци

данас живе не само дуженего и да су бољег здравља.Дански истраживачи инси-стирају на проблему запос-лења сениора и истичу дамогућност рада са скраће-ним радним временом требада буде разматрана пара-лелно са разним идејама огодинама за одлазак у ле-галну пензију. Прелиминар-на истраживања показују даби продужетак активног жи-вота кроз рад са скраћенимрадним временом могао дадопринесе порасту очекива-не дужине живота и бољемздрављу.

Будући стогодишњаци

реч редитељкенушић проналази надахну-

ће у људима који робују заста-

релим традицијама и чије је

биће саздано из малодушности,

јер немају ни снаге ни храбро-

сти да се одвоје од равни живо-

та. он те малограђане и лажне

моралисте критикује и руга им

се. ја их се искрено плашим. и

баш тај страх ме је и испрово-

цирао да, кроз осавремењен

концепт нушићевог комада

ожалошћена породица, истра-

жим границе људске похлепе.

данас се успех мери новцем, а

не духовном моћи. Бахатост је

врлина која лукавог и бескру-

пулозног појединца може одве-

сти на сам врх лествице угле-

дних грађана вредних сваког

поштовања.

агатон је човек будућно-

сти. Бубашваба која ће прежи-

вети. Човек спреман на све јер

кад остали признају пораз, он

самоуверено наставља да срља

а жеља за моћи је толико вели-

ка да ће многе изненадити, а

мало финије и запрепастити.

агатон је један од оних које сви

добро знамо. и којих треба да се

плашимо.

бојана лазиЋ, позоришна редитељка. дип-

ломирала је на академији умет-

ности „Браћа Карић“ у класи

професора никите мили-

војевића и аните манчић.

Представе: “Чекајући Го-

доа” Самуел Бецкетт, југосло-

венско драмско Позориште;

“моје” Б. К. Wеллс, народно

позориште Кикинда; “роберто

цуко” Б. м. Колтес, народно

позориште Кикинда; „Сеx,

лажи и дивље гуске“ Wоодy

аллен, народно позориште

Суботица; “Богојављенска ноћ”

Wиллиам Схакеспеаре, позо-

риште Бошко Буха; „трка са

временом“ александар Попо-

вић, шабачко позориште; „По-

моранџина кора“ маја Пелевић,

Пулс театар, Лазаревац; „Пипи

дуга Чарапа“ миња Богавац по

мотивима а.Линдгрен, позо-

риште Бошко Буха, “Пази вамо“

милан марковић, позориште

Бошко Буха…

добитник је награде „Ви-

томир Богић“ за најбољег мла-

дог радиофонског ствараоца

за драму „Ветрушкина ледина“

Угљеше шајтинца, радио Бео-

град, 2009 и награде за најбо-

љу режију представе „Пипи

дуга Чарапа“ на интернацио-

налном фестивалу Звездариш-

те, 2010.

9www. podrinske.comЗАБЕЛЕШКЕ10. март 2011.

Све је више добрих вести о

промоцији наше земље у Евро-

пи. један такав пример је и вест

да је протекле недеље наш суг-

рађанин, саветник у Социјали-

стичкој партији Србије, алек-

сандар Пожгај био члан деле-

гације која је боравила у зва-

ничној посети Европском пар-

ламенту у Бриселу где је имао

прилику да се састане са ев-

ропском посланицом дорис Пак

(Doris Pack), председницом

Oдбора за културу и образовање

Европског парламента и члани-

цом Oдбора за сарадњу са зе-

маља Западног Балкана при Ев-

ропском парламенту. Пожгај

нам износи непосредно сведо-

чанство са овог сусрета.

Која је била главна тема

састанка са Дорис Пак?

на састанку се говорило о

спољној политици Србије и од-

носу Европског парламента пре-

ма евроинтеграцијама Србије.

такође, говорило се о најно-

вијим успесима државне адми-

нистрације Србије. У оквиру

састанка говорили смо и о ре-

форми СПС–а, као перспектив-

не европске опције у Србији,

што је европска посланица Пак

прихватила са позитивним из-

ненађењем. Састанак са дорис

Пак трајао је око сат времена,

што је по искуству њених аси-

стената и стажиста зачуђујуће

дуг састанак, не рачунајући са-

станке са високим државним

званичницима.

Како европска посланица

гледа на тренутну политичку

ситуацију у Србији?

Састанак са дорис Пак је

био отворен и директан – и

наша делегација и г-ђа Пак су

наступили с јасним позицијама

и ставовима према питањима од

обостраног интереса. Важно је

напоменути да је дорис Пак

један од главних критичара ди-

намике реформи у Србији, али

свака критика за нас је добра и

то нас гура да будемо бољи и

професионалнији и додатно

осветљава наш европски пут.

Састанак се завршио срдачно уз

дозу поверења и реченицу за

крај: „да јој је драго да види мла-

де људе који се боре за своју

земљу“.

млади политичари иЗ србиЈе добродошли у европи

Свака критика за нас је добра

АЛЕКСАНДАР ПОЖГАЈ И ДОРИС ПАК

шабачКо поЗориште cеЗона 2010/11

Бранислав нушић

ожалошЋена породиЦа

режија Бојана ЛаЗиЋ

адаптација миЛан марКоВиЋ

Сценографија Зорана ПЕтроВ

Костим јЕЛЕна ПЕтроВиЋ

Сценски покрет дамјан КЕцојЕВиЋ

дизајн плаката и програма БраниСЛаВ СтанКоВиЋ

играју:

иВан томашЕВиЋ агатон арсић

ВЛадимир миЛојЕВиЋ Прока Пурић

СЛоБодан ПЕтраноВиЋ трифун Спасић

СоЊа миЛојЕВиЋ даница Станимировић

анЕта томашЕВиЋ Сарка

миХаЕЛа СтамЕнКоВиЋ Симка

дЕана КоСтиЋ Гина

иВана јоКиЋ адвокатица

СтраХиЊа БароВиЋ мића

премијера

10. март 2011. године у 20 часова

премиЈере

Ожалошћена породица

�� www. podrinske.com ЗАБЕЛЕШКЕ 10. март 2011.

У библиотеци православне цркве у Лозници, др Србољуб мар-

ковић, директор опште болнице у Лозници, уручио је донаторску

картицу епископу шабачком господину Лаврентију, који је завештао

своје органе у велијој акцији војно медицинске акаденије „продужи

живот“. Владика Лаврентије први је епископ СПц који је донирао

своје органе и велики је промотер акције „продужи живот“.

Своје органе донирало је и 20 свештеника из епархије шабачке.

М. Малишић

ове године по трећи пут

ловна секција «церовац», из

церовца, и ловачко удружење,

«Селе јевтић», из шапца, орга-

низовали су лов на лукавог пре-

датора »Лију». тог 13. фебруа-

ра, срећа или (не)среца или ко

зна шта ли је, тринаест лисица,

изгубило је битку са ловцима. У

раним јутарњим часовима у

дому културе у церовцу, оку-

пило се више од 200 ловаца и уз

традиционални ловачки дору-

чак, започели дружење које је

тог дана по свему било битније

од Лисице и самог одстрела

предатора, којег у том терену

има на претек. Прердставник

секције домаћина Жељко јевтић,

пред полазак ловце је укратко

упознао са планом кретања у ло-

вишту односно погона и дочека.

Ловци који су били одређени за

погон развезени су тракторима

и приколицама на одређена

места, мало касније кренули су

и ловци за дочек да се припре-

ме на штандоивима за дочек.

ове године, хајка на лисице,

по први пут организована је и са

комшијама Л.д. «Фазан» из

Владимираца. Погон је кренуо

из њиховог дела ловишта, а на

крају круг се затворио у це-

ровцу.У том блиском контакту,

«треће врсте», 11 лисица је из-

губило главу, а две је «изјама-

рио», пас александра Лукића,

из Варне, баш као у познатој

дреновачкој хајци, недељу дана

пре церовца. По завршеном

лову који је био успешнији од

прошлогодишњег ловцима који

су имали мирни руку и сигурно

око, додељена су признања и

дипломе. После поделе призна-

ња најуспешнијим, настављено

је дружење до касних вечер-

њих сати, уз традиционални

ловачки ручак музику и богату

лутрију. Уз много ловачких

дјаконија, које су биле на столу,

ловочувар дјордје јовановић,

на себи својствен начин увео је

у «финалну», завршницу по-

знати ловачки гулаш, који је

касније био сервиран свим при-

сутним а био је заливен добром

«капљицом». иначе, треба ис-

таћи да су ловци секције церо-

вац и Жабар , у прошлој години

саградии ловачку кућу у којој се

често окупљају, после сваке ак-

ције у ловишту и на ловцима

својствен начин проводе зајед-

ничке тренутке у ловишту. «до-

бар поглед» на растанку, свим

гостима пожелели су Божа,

Жељко, Фића, миленко...

до новог сусрета у неком

другом ловишту и до наредног

у церовцу, «добар поглед». на

реду су нове акције ловаца у ло-

вишту «добрава», а и ловна го-

дина, ближи се крају.

Б.П.

најважније је у пролеће...У Ловачком удружењу «Селе јевтић«, из шапца, због не-

повољних метеоролошких услова који су се задржали и по-

четком марта, у недељу шестог марта, у ловишту «добрава»,

одржана је ванредна прихрана дивљачи, како је одлучено у том

удружењу, крајем месеца биће обављена и најважнија мера у

ловишту, а то је бројање дивљачи. иначе, бројање дивљачи јесте

једна од најважнијих мера које се примењују у ловиштима. Углав-

ном се спроводи пре почетка репродукције дивљачи. шабачки

ловци ускоро ће утврдити стање и бројност код ситне дивља-

чи, (зец, фазан, јаребица и др.) а код срнеће дивљачи, која је ко-

начно у капацитету, мора се одредити ове године и полна те ста-

росна структура те дивљачи. наравно, предстоји и ближа ста-

тистика црне дивљачи, које и те како има у ловишту, «добра-

ва».Утврђено стање, гајених врста дивљачи, представља полазну

основу за израду планова газдовањем у ловишту. У склопу тога,у

могућности смо да планирамо да за неколико година или за вре-

ме док траје ловна основа, постигнемо планирани капацитет,

а код крупне дивљачи коригујемо – евентуалну поремећену пол-

ну структуру али и старосну, нагласио је за «Подринске», управ-

ник ловишта у шапцу, Владан Гератовић. Било како било, про-

шла 2010. година за ловство била је тешка, али пре свега ме-

теоролошки услови нису ишли на руку подмлатку. од нове лов-

не године, очекује се више али потребно је више ангажовања

у ловишту. Бројност дивљачи, у ловишту «добрава», то захте-

ва. Б.П.

хаЈКа на церовачКу лисицу а...

Долијало три лисица

на теодоровуСуботу

Уз учешће галопских грла

из шапца и мачве, у суботу, у

Касидолу, биће одржан први

тркачки састанак. иначе, за тра-

диционално отварање тркачке

сезоне у Браничеву, уписано је

око четресет грла. Почетак при-

редбе је заказан за 14 сати.. У

првом галопском надметању,

на стасзи дугој 1200 метара,

наступиће следећа грла: аре-

та,Гоку, Пиада, ракхапура, Сани,

талита Касидолка,андромеда,

шана дан и Петра. У другом

надметању на дистанци од 1600

метара, наступиће, ангела Ву-

кона, Gyg Brother, Esteban, Eu-

gen Slavic, Ioss, Shini Ledy. то

надметање галопера и касача,

биће одржано у организацији

Коњичког друштва, «Кнез ми-

хаило», из Пожаревца и Коњич-

ке секције из Касидола. иначе,

Касидол је, село које је дало

највише победника у тради-

ционалном «Љубичевском ви-

шебоју», али и освајача «типле

Круне», 1995. год. тину. Б.П.

Донаторска картицауручена епископу

ЦРНА ХРОНИКА

Припадници шабачке полиције расветлили су догађај и иден-

тификовали две особе које су у уторак, 22. фебруара, у раним

јутарњим сатима, исписале графит непримерене садржине на

верском објекту исламске заједнице, џамије „медина“, у Ули-

ци Зеке Буљубаше у шапцу.

Полиција је идентификовала н.Б. (1992) и још једну ма-

лолетну особу, оба из шапца, код којих је пронађен и спреј којим

је графит исписан.

извештај о поступању припадника полиције биће просле-

ђен у надлежност Вишем јавном тужилаштву у шапцу.

*************

Припадници криминалистичке полиције лишили су слободе

Саву С. из Салаша ноћајског, због постојања основа сумње да

је извршио кривично дело неовлашћена производња и стављање

у промет опојних дрога.

Приликом претреса путничког возила у резервној гуми, про-

нађена су два пакета са опојном дрогом марихуана, масе 1.025,97

грама и опојном дрогом кокаин, масе 116,08 грама, облепље-

ни браон селотејп тракама.

он ће након истека полицијског задржавања од 48 сати, уз

кривичну пријаву, бити приведен на саслушање истражном су-

дији Вишег суда у шапцу.

*************

Припадници полиције у малом Зворнику расветлили су кри-

вично дело разбојништво, које се догодило у четвртак 3. феб-

руара око 20,00 часова, у месту Брасина, општина мали

Зворник.

малолетник је, са двојицом држављана БиХ д.П. и Љ.В.,

и д.П. (1987), маскиран упао у једну кућу, када су власнику на-

нели лаке телесне повреде и од њега отели 22.000 динара и ло-

вачку пушку.

Због постојања основа сумње да је извршио кривично дело

разбојништва он је лишен слободе и, уз кривичну пријаву, при-

веден судији за малолетнике Вишег суда у шапцу.

��www. podrinske.comЗАБЕЛЕШКЕ10. март 2011.

илија Трифуновић,Азбуковчанин изПариза, приредио јеовај текст послерепортаже о Косову иДечанима коју јенаписао КристофБуисон у „Фигаромагазину“ из Париза.Жан Кристоф Буисон,главни уредник „Фигаромагазина“, написао јевише потреснихтекстова о збивањима наКосову и Метохији.Предложен је за пријему Удружење новинараСрбије.

У првој половини јуна те

1999-те године по великој

врућини, оргомна колона не-

срећеног народа вукла се иза

војног конвоја напуштајући

своја вишевековна негде на

крају, ивицом пута, гледајући у

небо, драган је возио свој ста-

ри трактор који је бректањем

једва успевао да одржи темпо

колоне која се као нека огромна

змијурина кретала ка северу.

одједном, колона стаде и из ње

искочи старац са малим унуком

на рукама, подижући га изнад

главе и кроз јаук узвикну:“Сине,

погледај још једном наша брда,

наше ливаде које нам отеше,

нашу стоку коју остависмо пуш-

тену, гроб твога тате кога убише

душмани. Погледај сине где смо

били, шта смо Богу скривили,

зашто и у име које правде, које

цивилизације, да нас истерају из

наших кућа, да останемо без ни-

где ичега, да се потуцамо по бе-

лом свету а да никоме ништа

нисмо скривили. Боже јаки, ти

си нам сведок, сведок наших

страдања, сведок наше неправ-

де, да нас отерају, осташе нам

гробови наших најмилијих, учи-

ни Госопде да се овај луди свет

и они који њим управљају, ура-

зуме“.

дете се заплака, старац га

спусти и нагло се окрене наро-

ду око себе и из очаја, дрхтавим

гласом, узвикну:“народе, за-

клињем вас да никада не забо-

равите нашу свету земљу, нашу

колевку Косово са којег нас

отераше душмани. турци су

били овде пет векова и ми смо

трпили и опстали, али ови данас

су далеко гори и уз помоћ не-

виђеног терора над нама свима

и „милостивог анђела“, успе-

ли су да нас истерају. Проклет да

буде сваки Србин који се од-

рекне своје земље и остави

наше куће, наша имања и гроб-

ља наших предака!“ народ га

гледаше немо, из отеклих очију

паде понека суза, и сви у глас

поред њега викнуше:“Проклет

да је сваки који нас изда!“

Колона крену врелим ас-

фалтом, праћена псовкама не-

српског становништва, носећи

са собом тугу и очај. истог дана

хиљаде српских кућа, стотине

цркава, манастира и гробаља

било је опљачкано, спаљено и

уништено, док су новине неких

земаља писале како је најзад

Првада победила. антисрпска

пропаганда је одрадила своје и

људи целог света сазнали су да

су Срби народ убица, пљачкаша

и уопште „злих момака“.

Упркос недаћама и шика-

нирањем којима су били изло-

жени, поједини новинари, ху-

манисти и људи од части и по-

штења су дигли свој глас знајући

да све није било тако и да је прва

жртва у Србији-истина. нажа-

лост, многи од њих су били

кажњавани и изоловани да им се

глас не би чуо у народу, али је

истина ипак почела да излази на

видело.

У Француској, земљи права,

слободе и части било је одувек

људи високог морала који су

објективно писали и причали не

хајући да ли ће се то некоме сви-

дети или не. С времена на вре-

ме појави се и неки чланка у

коме је реално описано право

стање ствари где аутор није тра-

жио да добије публицитет или

неку личну добит. један од так-

вих поштених новинара је си-

гурно и Жан Кристоф Буисон

који заслужују пуну пажњу и

уважавање за своје репортаже са

максимумом објективности.

Хвала му у име нашег народа!

У Паризу, 25. јануара 2011.

реаКциЈа србинова

Косово -Туго моја

илија трифуновић рођен

је у цапарићу код Љубовије,

одрастао је и школовао се у

Београду. од 1967. живи и

ради у Паризу. Пропутовао је

многе земље, говори пет јези-

ка, а како каже „мајку Србију

носи у срцу и души ма где да

је“. добитник је признања

министарства за дијаспору за

допринос развоју српске кул-

туре.

ЉУБоВија – Љубовију

је, у петак (четвртог марта), по-

сетио расим Љајић, министар за

рад и социјалну политику и

разговарао са социјално угро-

женим грађанима Љубовије и

њене околине. мнистру се об-

ратило 50 угрожених особа и за-

тражило помоћ у новцу како би

набавили потребне животне на-

мирнице да би преживели тре-

нутну лошу економску ситуа-

цију у којој се налазе. Поред со-

цијално угрожених, министар је

разговарао и са неколико гра-

ђана Љубовије којима је велика

поплава, крајем прошле године

услед изливања дрине, причи-

нила велику материјалну штету.

- Социјално угроженим

лицима помоћићемо онолико

колико се буде могло, а за

најугроженије од поплаве

обезбедићемо један конти-

гент беле технике - рекао је

Љајић.

М.Малишић

ЉУБоВија - нагле проме-

не времена и јутарње магле у

средњем Подрињу, које ових

дана трају и до поподнева, до-

принеле су да се хитној поможи

„дома здравља“ у Љубовији

јави много већи број пацијена-

та од уобичајеног. Већином су то

старије особе, које су хронични

болесници и неопходна им је

медицинска помоћ. Углавном

се јављају срчани болесници, ас-

матичари и особе са високим

крвним притиском. међу њима

има и оболелих од грипа, са ви-

соком температуром.

-Пацијентима саветујемо да

за скидање високих температу-

ра користе бруфен или параце-

тамон, ц витамин са доста чаја

и да остану код куће. Уколико

нема побољшања после два до

три дана, оболели треба да се

обрате за помоћ лекару - каже др

радивије Грујић, интерниста и

директор „дома здравља“ у Љу-

бовији и додаје:

-Симптоми грипа код акут-

них респираторних инфекција

разликују се по томе што се јав-

љају нагло углавном праћени ви-

соком температуром, главобо-

љом, боловима у мишићим, па-

цијенти се жале да им смета

светлост и осећају општу сла-

бост. Уз акутне респираторне

инфекције обично иде и упала

грала, синуса а понекад и плу-

ћа М. М.

НА СЛИЦИ: МИНИСтАР ЉАЈИЋ, СА ПРЕДСЕДНИКОМОПШтИН ЉУБОвИЈА МИЛОвАНОМ КОвАчЕвИЋЕМ

СМИМИО: М.МАЛИШИЋ

Љајић посетиоЉубовију

Повећан број интервенција хитне помћи

Повећан број незапосленихЉУБоВија – У средњем Под-

рињу на списку регионалне служ-

бе за запошњавање у Лозници,

има 18.149 незапослених особа,

што је за 389 више него што их је

било при крају децембра прпшле

године. највише незапослених,

који чекају запослење је у Лозни-

ци. 11.440, малом Зворнику 2.446,

Љубовији 2.067 и Крупању 2.196.

међу овим незапосленим је 2.039

радника који на посао чекају дуже

од десет година. до повећања броја

незапослених, за веома кратко вре-

ме, дошло је у све четири средње-

подринске општине.

М.Малишић

�2 www. podrinske.com ДРУШтвО 10. март 2011.

Чланови најмлађег шабачког

удружења таксиста „Чивија так-

си” обележили су прву годиш-

њицу рада акцијом добровољног

давања крви. драгоцену теч-

ност дало је 11 од укупно 28 чла-

нова. Уместо нижих цена и

рекламног материјала „чи-

вијаши” су се одлучили за ак-

цију.

-Предлагали су нам да го-

дишњицу рада обележимо ни-

жим ценама тог дана или целе

седмице али ми смо већ најјеф-

тинији превоз у граду а дати крв

је и хумано и потребно. много

је лепога у послу којим се ба-

вимо али смо видели и колико је

пута крв била хитно потребна-

објашњава разлоге акције пред-

седник удружења драган Сте-

вановић.

„Чивија такси” није мењао

цене од почетка рада удружења,

старт се не наплаћује а пређени

километар је 50 динара и нема

зона нити дневне и ноћне тари-

фе. од 17.000 вожњи обављених

за годину дана највише је оних

од 100 динара па су их већ пре-

крстили у „ђачки„ такси.

–Заиста је највише ђака и

пензионера међу нашим корис-

ницима. то није само због цене

већ и зато што не одбијамо мале

вожње, односно оне на краћим

релацијама. ми смо се и оку-

пили као група таксиста која је

сматрала да је боље возити и

мање релације него стајати на

такси стајалишту и чекати-на-

глашава један од оснивача Удру-

жења милош Прокић.

Како таксисти-даваоци крви

кажу, за следећи празник фирме

биће још више давалаца јер је у

плану повећање броја такси во-

зила и таксиста. током пролећа

нових пет возача зарађиваће у

том удружењу. М.Ж.

уместо 10 посто, хуманост 100 посто

Таксисти дали крв

-Сматрали смо да је ово

најлепши начин да обележи-

мо наш мали јубилеј. а жеља

нам је да анимирамо и друге

грађане, колективе, удруже-

ња, да и они организују ак-

ције и дају крв; жеља нам је

била да будемо неки путоказ

у овим временима оваквим –

порука је Слободана илића,

који ради у диспечерском

центру „Чивије“.

ппеерриићћии ззаа ппррииммееррУ акцији крв даровали драган и Светлана Перић, са њима

и син милош. Сви троје возе такси у „Чивији“.

драган је од оснивања у удружењу, тога дана крв је 28.феб-

руара, дао четрдесет четврти пут: „то је нешто најлепше и најху-

маније“. Супруга Светлана, такси вози у првој смени, а најпре

се захваљује свима у „Чивији“: „остала сам без посла, иначе сам

завршила економску школу. Сви су ме прихватили, помогли ми

у сваком моменту, стварно су сви дивни“. Желела би да њена крв

помогне неком детету да оздрави: „имам троје деце, имала сам

проблема са њима кад су били мали, и пуно ми је значило кад

неко да крв. и волела бих да та крв помогне неком детету да озд-

рави; нарочито сам осетљива када су деца у питању...“ Син ми-

лош, са осмехом каже да је најмлађи возач у „Чивија таксију“:

„Први пут дајем крв, и мислим да ћу и наставити“. Ц.Љ

Удружење добровољних да-

валаца крви железничара шап-

ца 25.фебруара било је домаћин

колегама, хуманистима из целе

Србије. акцији се одазвало 50

хуманиста, а за потребе шабач-

ке опште болнице прикупљено

је 45 јединица крви.

Железничари Србије, сва-

ког месеца у другом граду, ор-

ганизују акцију давања крви.

домаћин фебруарске акције и

истинског дружења, у сарадњи

са Комисијом за окупљање доб-

ровољних давалаца крви црве-

ног крста, било је удружење

које окупља запослене на Же-

лезници у шапцу.

-осим домаћина, шапчана,

имамо госте из Суботице, новог

Сада, шида, Зрењанина, Бео-

града, Ужица, Ваљева, ниша; из

целе Србије су дошли желез-

ничари да подаре своју крв –

каже домаћин акције миомир

Ерцеговчевић. Бележимо и при-

чу да је друштво хуманиста Же-

лезнице некада било бројније, а,

како се смањивао број радника

мање је људи укључено у рад...

ипак, тренутно их је више од

500 широм Србије... У шапцу

деветнаест...

да су железничари хумани

људи, а српске железнице брзе и

јаче од снега, доказ је што су у

шабац стигли и са југа и са се-

вера. мотив је онај најлепши –

даровање крви – највећи лични

дар. то каже дејан Ђорђевић из

ниша, који већ десетак пута даје

крв, и подсећа на лепи мото да-

валаца, да је „наших пет минута

– нечији живот цео“. „У сваком

случају, не дао Бог да нама тре-

ба, значи боље је дати, него тра-

жити“. Лепота дружења довела је

по први пут у шабац Гордану

маодуш из Суботице, где три го-

дине ради на железници: „Уз

дружење са даваоцима и ја сам се

одлучила на овај чин, видите и

сами каква је то позитивна ат-

мосфера“, са осмехом кратко

каже Гордана. Уз „додатак“ - да

ће и даље давати крв и остати у

породици хуманиста.

- Задовољство ми је да се за-

хвалим у име Службе трансфу-

зије и опште болнице, и орга-

низаторима акције, удружењу

добровољних давалаца крви же-

лезничара шапца, али и свима

који су данас по овом заиста

невремену, дошли у наш град, на

увек лепо дружење, а дарујући

крв, допринели успешности ак-

ције, и обезбеђивању неопход-

них резерви за потребе наше

болнице – порука је др митка

Брајића, начелника Службе за

трансфузију.

Већ је пало и обећање да сви

поново долазе у шабац. а ша-

бачки сусрет хуманиста Желез-

нице Србије имао је и оно дру-

го полувреме, у ресторану

„цар“, такође за памћење.

Ц.Љ.

Железничари увекспремни да помогну

- Сигурно да криза и све, утичу и на број давалаца, а ни

ми нисмо у могућности да правимо веће акције. мислим да је

ово неки идеалан број давалаца, да су акцијом задовољни и људи

у црвеном крсту, трансфузији, гости који су дошли из целе

Србије, ми као домаћини. Посебно ми је драго, да су после ак-

ције и дружења, наши гости били одушевљени, и да ће им то

бити мотив да поново дођу у шабац. Кажу да носе изузетне утис-

ке и да су задовољни. Железничари су увек спремни да изађу

у сусрет и помогну – каже миомир Ерцеговчевић, координатор

удружења добровољних давалаца крви Железнице у шапцу.

�310. март 2011. www. podrinske.comДРУШтвО

У понедељак, 28. фебруара

од 12:00 часова, у великој сали

Културног центра шабац одр-

жана је промоција пројекта

„Екологија, уметност и млади“

Удружења Светлост из шапца.

Пројекат је одобрен на конкур-

су за „Унапређење квалитета

живота града шапца“ од стране

локалне самоуправе шапца.

Партнер на реализацији актив-

ности је Културни центар ша-

бац. на промоцији је представ-

љен видео позив као и графич-

ки индентитет пројекта. инте-

ресантно је да су ови радови на-

стали на припремним радио-

ницама за волонтере удружења.

дарко Павловић коонференсије

Удружења Светлост рекао је да

су циљна група млади између 15

и 30 година. да пројекат има за

циљ подизање нивоа еколошке

свести и упознавање са терми-

ном одрживог развоја. Заправо

према наводима Удружења

Светлост идеја је да што већи

број младих људи добије мо-

гућност да укаже на проблем и

заузме позицију за његово ре-

шавање. методологија по којој

се ради, базира се на нефор-

малној едукацији. Број учесни-

ка који ће бити примљени на

овај тренинг је двадест и један.

Поред поменутих знања које ће

стећи на тему екологије своју

поруку ће моћи да искажу кроз

три радионице: филмску, стрип

и фотографску групу. У оквиру

тих група учесници ће моћи да

се користе инструментима мул-

тимедија а у сарадњи са моде-

раторима да своја знања про-

шире. Упознају се са техеноло-

гијама рада у оквиру ових гра-

на визуелних уметности. Свака

група имаће практичан задатак

а то је да еколошку поруку упу-

те кроз свој изражај зависно од

радионице којој припадају.

директор Културног центра

милош тојић који је, у својству

представника ове установе као

партнера, присуствовао промо-

цији осврнуо се на дугогодиш-

њу сарадњу са Удружењем

Светлост наводећи је као веома

плодоносну. Поред едукације

заједничка сарадња је остваре-

на и на пољу продукције јавних

догађаја. Културни центар је

отворио врата за све који имају

идеју и желе да помогну у креи-

рању културне сцене.

Удружење Светлост ради већ

десет година што поред истрајно-

сти представља и њихов квали-

тет. Верујем да вас је ово при-

вукло да се пријавите или да не-

ком пренесете информације за

учешће на овом едукативном

тренингу. За тренинг „Еколо-

гија, уметност и млади“ заинте-

ресовани се могу пријавити до

31. марта путем официјелне веб

странице www.nvosvetlost.org,

или лично у просторијама удру-

жења у улици цара душана 2, хо-

тел Зелени Венац на правом

спрату. Н.Н.

еКологиЈа, уметност и млади

Будућност је у нашим рукама

У оквиру пројекта "игра-

оница-маштаоница", који под-

разумева сарадњу Културног

центра са установом "наше

дете", одржана је још једна ра-

дионица. овај пут су нас посе-

тили из вртића "Снежана".

радионицу под називом "да-

шак свежег ваздуха", реализо-

вала је маја мандић, председ-

ница организације за заштиту

животне средине "Еkолошки

омладински савез шабац

(ЕКоС шаБац)", а при изво-

ђењу експеримената помогли

су јој волонтери, припадници

исте организације јелена арсић

и александар тадић, ученици

осмог разреда ош "ната јели-

чић". малишани су се упознали

са основама екологије, појмом

ваздуха и његовог загађења и

одгледали едукативно-забавни

цртани филм "ози озон", који се

бави проблематиком озонских

рупа.

деца су доста научила, што

је касније проверено кроз мини

квиз, а што је најважније, схва-

тили су да и сами лако могу до-

принети очувању животне сре-

дине

И малишани заинтересованиза очување планете!!!

шабачка Компанија Бмр

груп, по први пут је 4. марта ор-

ганизовала акцију прикупља-

ња крви. Већ у њој, запослени су

показали хуманост на делу, да-

рујући за потребе шабачке бол-

нице 19 јединица крви. Посеб-

но се издваја детаљ да је десет

младих радника по први пут

дало крв. то су: Спасоје мартић,

милан Ђенадија, Владимир

Петковић, милан илић, Сми-

љан Ђукић, Сретен рељић, Жар-

ко Вечић, илија јовановић, Зо-

ран Секулић и никола Суботић.

- наша компанија је и до

сада подржавала све хумани-

тарне акције које се организују

у нашем граду, а акција дава-

лаца у Бмр-у је само још један

од начина наше подршке ху-

маним акцијама и нашег до-

приноса заједници у којој жи-

вимо – истиче генерални ме-

наџер, Петар јакшић. додаје,

да су циљ и политика компа-

није да у неком будућем пе-

риоду запосли што више мла-

дих: „ Уз то очекујемо да ће за

следеће акције бити још више

заинтересованих, а ми ћемо

као менаџмент радити на томе

да наше запослене мотивише-

мо да се у што већем броју

укључе у све хумане акције“.

Ц.Љ.

у шабачКом бмр-у

Положен испит хуманости

Први састав шабачког Умет-

ничког ансамбла „Чивија“, од

4.до 6.марта, учествовао је у Бу-

гарској, у Курковску, недалеко од

Пловдива, на 9. међународном

фестивалу фолклора.

-ово нам је био први наступ

на овом фестивалу, чија је ор-

ганизација изузетна, сјајно смо

примљени и утисци су заиста

фантастични. наступали смо

са друштвима из македоније и

румуније, а уз домаће аматерске

саставе, учествовало је и њихо-

во професионално културно-

уметничко друштво „тракија“ из

Пловдива. да смо на прави на-

чин представили и наш град и

Србију, доказ је изузетан пријем

од стране публике, а, надамо се

да ћемо успостављену сарадњу

наставити тако што ћемо уго-

стити њихово друштво у шап-

цу – каже председник „Чивије“

Жељко Пајић. Упућује и велико

хвала Градској управи, која је

омогућила одлазак ансамбла на

фестивал у Бугарску.

иначе, млади фолклористи

„Чивије“, у четири састава, као

и народни оркестар, вредно уче

и вежбају. треба се у што бољем

светлу представити суграђани-

ма на годишњем концерту, у

мају. а за јул је планиран још

један „излазак у Европу“, уз

неку од летњих турнеја.

Ц.Љ.

Чивија у Бугарској

драги моји,

захваљујући Господину но-

ваку Ђоковићу и његовој титу-

ли из мелбурна, нашу Србију је

огрејало јануарско сунце. није

само што је Г-дин новак побе-

дио, већ је фасцинирао свет

својим, аутентично српским,

господским држањем. новак је

човек који на прави начин пред-

ставља Србе и Србију широм

света, и понос је свих којима су

боје и грб Србије на срцу... он

је наш шеф дипломатије и најбо-

љи амбасадор, наравно незва-

нични...

ако изузмемо нолета и ње-

гову апсолутну генијалност, у

Србији се дешавају неке не-

обичне ствари које озбиљно на-

падају учмалост и колотечину у

којој се налазимо. Кренуло је са

постављењем роберта Проси-

нечког, жутокосог чаробњака

из Загреба, за тренера ориги-

налног српског бренда, европс-

ког и светског првака из време-

на играчких узлета легендарних

робија, дарка, деје, шабана,

михе, Бине, југе и компаније...

до пре неки дан, тако нешто би

било незамисливо, а ево, ове

зиме постаде реалност...

реалност у Србији постаде и

то да неки министар поднесе

оставку. томица коме народ, не

знам зашто, тепа из миља „тор-

бица“, објави да је схватио, да га

дубоко лични разлози не могу

више држати на слици са оста-

лим звездама српског политич-

ког неба. излазак из Владе је

вест која је сензација по себи,

нарочито у Србији, земљи коју

тресе пандемијска болест, на-

звана по главним актерима -

партијска грозница... Ех да је то-

мица знао да пелцује са оним

баченим вакцинама -домаћин-

ски плаћеним, своје колеге из

партије која, зашто то не рећи,

има два имена, час је УрС, а час

Г-17... Било како било, оно што

нам је деловало као фатаморга-

на, постаде стварност. и у

Србији паде оставка, и то ми-

нистарска бато. оставка мини-

стра здравља. да ли је он здрав,

питају се многи?

на свом страначком одбору,

Чедини либерали су имали и

специјалног, ВиП госта. Главом

без браде, сачувај Боже, био им

је гост Брозов генерал за којег се

куну да је био главни на Голом

отоку. Либерално, нема шта, и

напредно у сваком смислу. један

мој покојни колега, који је жи-

вот проживео као заклети ан-

тикомуниста, волео је да каже:

“највише волим Стаљина, убио

је брате највише комуниста“...

па можда и Чедисти имају на па-

мети нешто слично, можда им је

због тога овај лик драг, па га по-

зваше као госта и приде побра-

ше од његових малобројних жи-

вих сабораца, велике симпа-

тије. а ми, у заблуди, мислили,

да су Либерали окренути бу-

дућности....

то што је неко, ко је имао

очигледан интерес, покушавао

да убије оног ко је „годинама

тровао целу Србију“, постала је

вест дана, јер је изазвала неве-

рицу, типа „ко би њега, који је са

свима добар“...!!! Е сад, да ли

је све баш тако, како он поручује

у својој бризи да та вест не

прекине историјски ток рас-

кринкавања људи који су трго-

вали људским, српским орга-

нима, на Косову, показаће вре-

ме. неки моји извори имају

друге информације, а чујем да су

исте пласиране и на његовим

омиљеним ријалитијима, сада

под именом „двор“... Свашта

људи мешају у храну, пиће и

којешта друго... само се питам,

зашто... Жао ми га је, нарочито

ако се покаже да га нису трова-

ли свастика и њен мужић... а ни

они прислушкивани радници

његове шундовизије...

У једну од невероватних,

али морам признати и очекива-

них сензација, које се догађају

ових ледених дана, убрајам и

ону о изрицању 240 година за-

твора за догађај на улицама

Београда, пре утакмице са ту-

лузом, у којем је настрадао један

Француз... За 200 глава у овча-

ри, изречено је 146 година за-

твора... Ево, признајем, овако

јавно, после 23 године адвока-

туре и стотине, хиљаде, разних

случајева које сам водио: не

знам ништа о квалификацијама

дела, обележјима кривичних

дела, казненој политици и сл.

мислим да нисам једини...

Слично мисле и други, бољи и

искуснији... али, судијска се

броји. а суд је независан и сло-

бодан код доношења пресу-

да...?!?

размишљам о притиску про-

светара на Владу и јадног ми-

нистра који једва стиже да опаје

својих 4 ара станчића у престо-

ници, и разумем и једне и дру-

ге. Просветари живе на ивици

егзистенције (да ли неко живи

боље?), једва долазе на посао

сређени и васпитно располо-

жени, с једне стране, а са друге,

ови што држе касу, немају јад-

ни ни за воду, доскора ни за

струју... Падају ми на памет

паре за штајнхауера (скоро ми-

лионче), па паре за H1N1 вак-

цине (чини ми се 6 милиончи-

ћа), па лова за пензије певаљ-

кама и шуловом тасту, па 10.000

евра по глави радног места Го-

рењу, па Фиат Србија... па 250

плата посланицима сваког ме-

сеца... па Бога ми, и 3,3 ми-

лијарде динара које држава ис-

плати годишње губећи парнице

и накнађујући штете по не-

основаним притворима и слич-

но... а тек, милијарде евра које

упију јавни конкурси и сличне

ујдурме за отимање пара... теш-

ка тема, а лако решива. ако пи-

тате како: рационализација

школства све решава. Сетите

се оне чувене реплике из три

КартЕ За ХоЛиВУд - „Гра-

дите затворе, не школе, шта ће

нама школе, нама не требају

школе“. да ли ово значи да ће

полицајци остварити своје

штрајкачке захтеве нешто лак-

ше? Хоће, јер за њих мора да се

има...

и опет, долазимо до за-

кључка, да би једини кривац за

све могао да буде народ, онај

обични, једноставни народ, без

имена и занимања, онај што га

стављају у сваку статистику и

онај што све ово гледа са неве-

рицом, чак и када га позивају на

нове митинге они што би да

буду месије од стиропора, са све

скојевцима, Карићима и мајс.

Вељом ... тај народ је изгледа

крив за све... и власт и „опози-

ција“ и држава, по свему суде-

ћи, заслужују други народ...

друге нема, јер овај народ није

за ову Србију... или...

него, остављам за сами крај,

моју, и не само моју, најомиље-

нију тему. развод нате и даче.

данима не спавам због њиховог

растанка и живописних натпи-

са у штампи, чак и оној озбиљ-

ној. Како је до истог дошло..?

дачо, дачо, баци мобилни те-

лефон... многима је дошао гла-

ве... телефон и шећерни Коле...

Забављај се народе естрадним

разводима, док у Србији, и даље,

све тече... некоме мед и млеко,

а некоме и арсеник кроз вене...

наздравље Србијо...

Све Вас волим и поздрав-

љам.

ЗАБЕЛЕШКЕwww. podrinske.com�4 10. март 2011.

ПИШЕ: ГОРДАНА ПЕтРОвИЋ

Моја разМишљаЊа (28)

Зима ми је.Шта ли је?

радња приче се одвија у

шапцу, а главни актери су за-

послени у јКП „топлана-ша-

бац“ и породица - корисници то-

плотне енергије коју испору-

чује горе поменуто предузеће.

Све почиње у Сремској улици,

у згради која је прикључена на

топлану пре седам година. У јед-

ном стану у приземљу зграде

температура у грејном периоду

у току дана не прелази 18 сте-

пени (можете замислити колика

је ноћу). отац породице је сва-

ке зиме у протеклих шест годи-

на по неколико пута звао над-

лежне раднике топлане и сваки

месец редовно плаћао трошко-

ве не-грејања. радници су се

одазивали позивима и током

посета постављали „стручна“

питања покушавајући да уста-

нове узрок слабог грејања.

- Где стоји термометар?

- Па је л` видиш да стоји на

зиду!?

- јесте ли скоро држали

отворен прозор?

домаћину пуца глава од чу-

ђења, беса и немоћи, питајући се:

- да ли је овај човек нор-

малан?

Сплетом срећне околности,

седме године (тј. ове), дође код

њих у посету познаник који се

„разуме“ у грејање и у току

разговора упита:

- а што је код вас овако

хладно?

Прошета човек по стану, пи-

пајући цеви, сиђе у подрум и про-

нађе узрок. Заменили су цеви,

уместо доводну прикључили су

одводну, тако да је у радијаторе

улазила млака вода. Пресрећан

отац породице оде у топлану и за-

тражи да дођу и наместе цеви.

али, надлежни га упути на из-

вођаче радова (предузеће које је

постављало грејање).

- шта имам ја са њима, ја

вама плаћам, а ко је изводио ра-

дове мене не интересује!

- добро, а зашто то не ура-

ди тај ваш пријатељ који је

уочио квар?

- Зашто би он то радио? -

опет се домаћин нађе у чуду.

- Па добро господине, по-

слаћемо неког да то реши - сми-

лова се радник - али морате

платити материјал.

- шта има од материјала.

- Пола метра цеви и три колена.

и тако се после шест годи-

на смрзавања, ко зна колико ки-

лометара потрошених нерава,

пола метра водоводне цеви и три

колена, коначно температура у

стану попела на 23 степена.

Знате ли Ви, колику би од-

штету човек из наше приче до-

био за плаћање неадекватне

услуге и прехлада, стресовa и ко

зна шта све ту може да се напа-

кује, у држави која штити своје

грађане и која се придржава

слова закона?

ПИШЕ: БРАНИСЛАв СЕКУЛОвИЋ, АДвОКАт

Ноле горе, Томица доле

Caffe CluB "CaMIla'' Svakog petka i subote samo za Vassvirka uzivo uz " Dream's Band "

od 22 h do 02 h cekamo Vas .Organizujemo sve vrste proslava .Informacije na tel: 064/447-92-52.

ЗАБЕЛЕШКЕ www. podrinske.com10. март 2011. �5

ПИСМА

Питају нас данас: “и докле ће те штрајковати ?” одговор је:

“док не испуне наше захтеве, док не примете да постојимо”.

Како да објаснимо да је просвета веома важан сегмент

друштва, у којем се у великој мери обликује будућност ове зем-

ље? Покушавамо, боримо се за достојанство - као да нико не жели

да нас чује.

Уосталом, да ли треба уопште дискутовати о значају обра-

зовања за будућност једног народа? Срби су о значају про-

свећености слушали и од Светог Саве и од доситеја обрадовића,

а и зар се не поносимо великим умовима који су потекли са ових

простора? Сви су већ у окружењу схватили да незадовољан учи-

тељ, наставник или професор не може довољно мотивисати децу

да уче.

Сиромашан професор је за неке средњошколце модел

“смешног губитника, тужног лика“, човека ‚‚лузера“ који је ето

толико учио, а сад је пони бицикл његово превозно средство,

нема новаца да промени диоптрију својих наочара, код зубара

дуго није био и зато му је осмех помало чудан и само средом

промени сако, кошуљу и панталоне.

а како да не буде разочаран, утучен, киван и понекад де-

пресиван, како господо, кад види да су бивши понављачи по-

стали успешни бизнисмени, да полуписмени лопови купују сли-

ке које он само на интернету може видети, како да не буде ту-

жан кад је гурнут на маргину друштва, омаловажен и понижен?

и кад више не може да издржи одлучује се за обуставу рада.

штрајК. током штрајка наш професор пролази кроз различи-

те фазе. Зна да се мора борити за своје људско и професионално

достојанство, плаши се да нема са ким да разговара, савест га

узнемирава.

ниКо се од просветних радника не осећа се добро у

штрајку. Понижавајуће је бити натеран да се бориш за мало већу

плату која ти у ствари припада. Понижавајуће је слушати не-

гативне коментаре околине, јер сви бисмо ми највише волели

да смо у учионицама са својом децом, да нормално радимо .

ми се радујемо дечијим успесима, нервирамо се кад деца

не уче, на нашим седељкама причамо о својим ђацима, јер су

они, заиста, значајан део нашег живота.

Сви смо ми били добри ђаци, вредни и одговорни. док

су се неки трудили да савладају преварантске вештине, ми смо

брижљиво сакупљали знање које сад желимо пренети својим уче-

ницима на најбољи могући начин.

Скромни смо, верујте, желимо само да се достојанство вра-

ти нашој професији, да мирно можемо радити са децом, пре-

носити им не само знање и чињенице, него их учити како да по-

стану вредни, племенити и честити људи.

Скупштина УСПРС Синдикат Техничка школа - Шабац

шабачка гимназија, некад

гимназија Вера Благојевић, ос-

нована је 1837. године. Била је

једна од најпрестижнијих на

територији наше земље, а о

томе су нас учили многи. нису

лагали. Велелепног изгледа тад,

а још раскошнијег данас. Кроз

ходнике ове школе прошла су

многа велика имена професора

а и ђака. Поменућемо само

нека од њих: Милорад Попо-

вић шапчанин, професор,

Стојан Новаковић, ученик,

Лаза К. Лазаревић, ученик,

Роберт Толингер, професор,

Јанко М. Веселиновић, уче-

ник, Јован Т. цвијић, ученик,

Милева Марић-Ајнштајн,

ученица, исидора Секулић,

професор, Коста Н. Абраше-

вић, ученик, Станислав Ви-

навер, ученик, оскар Давичо,

ученик... тада ђаци а касније

изузетно цењени људи у свом

окружењу а и шире, захва-

љујући професорима који су од

њих оформили јаке и карактер-

не личности. данас можемо

рећи да једино што је „велико“

јесте сама зграда школе и по

неко име и презиме, због броја

слова која га чине.

некада су професори ове

школе тежили да остваре право

на рад, да науче своје ђаке како

да располажу корисним инфор-

мацијама које би требало да ус-

воје током школовања, да их об-

разују и васпитају јер тада је

школа била образовно – вас-

питна установа. мислим да се и

данас у формалном смислу каже

за школу да је то образовно –

васпитна установа, али од об-

разовања нема ништа а о вас-

питању нећемо овај пут.

данас професори ове уста-

нове остварују једно сасвим

друго право. Право на штрајк.

Сад ће неко да се пита шта је ту

чудно, имају људи право да

штрајкују и да траже боље усло-

ве за рад. једна јако занимљива

ситуација навела ме је на раз-

мишљање, а заправо је реч о сле-

дећем. цео колектив ове школе

припадао је Синдикату образо-

вања Србије. штрајковали људи,

огласио се министар, рекао чо-

век да средстава нема и пред-

седник синдиката, паметан неки

човек, одлучио да је најбоље

вратити се у школу и држати

деци часове који трају 45 ми-

нута. од новца ништа, али бар

ће деца добити образовање. има

смисла. оно што нема смисла је

ситуација да по престанку

штрајка овог синдиката, добар

део колектива прелази у синди-

кат Унија просветних радника.

а зашто? Зато што ови још увек

штрајкују. јако интересантан

избор. намеће се питање, до

када ће ђаци ове школе испаш-

тати због играрија већине про-

фесора. Како се цела прича од-

вија, епилог томе је чињеница да

један део професора држи час

који траје 45 минута, а остали

пола сата. шта ваша деца раде

тих петнаест минута, права је

енигма. неки се шетају по гра-

ду, неки „висе“ у школском клу-

бу, неки шетају по школи а неки

пролазе са лакшим телесним

повредама. мада било је и оних

који су 3. марта случајно иза-

звали мањи пожар у просто-

ријама школе. да ли ће Били Пи-

тон запалити „кућу“ топало-

вићима, или та „кућа“ сама од

себе већ полако тиња – више је

реторичко питање. јако, јако

занимљиво. Када смо дирек-

торку школе упитали како је, од-

говорила је јасно и гласно: „ни-

како!“ Вероватно бих се и ја

осећала тако да ми је школа у

општем хаосу.

није лако бити директор

овакве установе, нарочито ако

јако слабо или никако не по-

знајете закон, али коме је до чи-

тања закона у оваквом хаосу. За-

мислите ситуацију да вам се

укаже прилика да будете ди-

ректор једне школе, па при том

треба да донесете неке јако важ-

не одлуке, и то све у циљу бољег

и квалитетнијег образовања ва-

ших ђака. морате да запослите

одређени број професора. Ло-

гично би било да то буду

најстручнији људи, јер они тре-

ба нечему да науче те ваше

ђаке. то никако не би смели

бити ваши рођаци, пријатељи

или рођаци вашег бившег ди-

ректора, апсолвенти (ако већ на

бироу имамо и више него струч-

не и при том дипломиране кад-

рове) или нешто томе слично.

Замислите сад да сте испред

неког од кандидата ко би могао

бити будући професор вашим

ђацима. Постављате му питања.

једно од тих питања је и – да ли

сте ишли у гимназију? одговор

је не. Ви му одговорите да вам

је јако жао али запошљавате

само оне који су завршили гим-

назију као средњу школу, без об-

зира што потенцијални кандидат

има завршен одговарајући фа-

култет. то је прва грешка. дис-

криминација ни по једном ос-

нову није дозвољена. Закони

јесте да се стално мењају али

једно се не мења, не смете ни-

ког дискриминисати!!! Чланом

18. Закона о раду Републике

Србије („Службени гласник

РС“, бр. 24/2005, 61/2005,

54/2009) забрањена је непо-

средна и посредна дискрими-

нација лица која траже за-

послење, као и запослених, с

обзиром на пол, рођење, језик,

расу, боју коже, старост, труд-

ноћу, здравствено стање, од-

носно инвалидност, нацио-

налну припадност, вероиспо-

вест, брачни статус, породич-

не обавезе, сексуално опреде-

љење, политичко или друго

уверење, социјално порекло,

имовинско стање, чланство у

политичким организацијама,

синдикатима или неко друго

лично својство. наравно да

бисте све то знали, морате чи-

тати закон, правилник о раду,

али када се наметну ванредни

услови коме је до тога. и ви би-

сте се осећали никако. није

лако бити директор. С. И.

путешествиЈе КроЗ ходниКе шабачКе гимнаЗиЈе

недавни акцидент у Сред-

њој пољопривредно-ветери-

нарској школи у рековцу, када

је професор физичког васпи-

тања из ватреног оружја ранио

директора те школе дарка

Витића, подстакао нас је да у

складу са Законом о слобод-

ном приступу информацијама

од јавног значаја („Сл. гласник

рС“ , бр. 120/2004, 54/2007,

104/2009 и 36/2010), ускоро

упутимо „шабачкој гимна-

зији“ Захтев за приступ ин-

формацији од јавног значаја,

а која се односи на постојање

ватреног оружја у сефу шко-

ле, што је констатовано у за-

писнику са седнице школског

одбора „шабачке гимназије“

одржане у октобру 2010. го-

дине, као и противљење чла-

нова школског одбора да се

пронађено оружје преда над-

лежном органу, што је у су-

протности са Законом о

оружју и муницији републи-

ке Србије („Сл. гласник рС“,

бр. 9/1992, 44/1998 и 39/2003).

Право на штрајкЗар је то много,господо?

КУД “АБРАШЕвИЋ”МАСАРИКОвА 20, тЕЛ: 352-133

СУБОтА12.03.2011.

У 10 чАСОвАУ “СКЛОНИШтУ”

ШКОЛУ вОДЕ: ДРАГАН ЈОвАНОвИЋ РИЛЕ

И ДУШАН НЕШКОвИЋ

ШКОЛА ЦРтАЊА

www. podrinske.com 10. март 2011.�� www. podrinske.com СПОРт

015/355-001

НОвО! НОвО! НОвО! НОвО!проф. др бранко Станков

Страболог(дечја разрокост) 06

4/884

-09-

27

Стевана мићића старији љу-

битељи фудбала памте још из

његових, врло успешних, иг-

рачких - голманских дана. након

завршетка активне каријере, у

тренерске воде упловио је у

београдском Чукаричком, на-

кон чега је уследио позив од

стране Љупка Петровића, и од-

лазак у Војводину. из Војводи-

не, тренерски пут даље га је од-

вео до Блиског истока и ду-

бајиа, у ал ахли. након по-

вратка у земљу 1999. године, ра-

дио је и у обилићу, а после до-

гађаја из јануара 2000. године

тренерски посао наставио је у

Земуну. те 2000. године аси-

стирао је милету томићу у ом-

ладинској репрезентацији југо-

славије. три године касније, са-

рађивао је са Слободаном Сант-

рачем у катарском прволигашу

ал арабију, а онда је уследила

сеоба на Пелопонез, у аЕК где

је имао успешну сарадњу са

душаном Бајевићем. Поново се

вратио у српски репрезуента-

тивни фудбал у пролеће 2006.

када је сарађивао у омладинској

репрезентацији са мирославом

Ђукићем, и тада је поново

остварен пласман на европско

првенство у Холандији. Усле-

дила је нова сеоба, у Кину, и

двогодишња сарадња са рато-

миром дујковићем, у олим-

пијској селекцији најмного-

људније земље света. Сарадњу

са дујкловићем наставио је и у

младој репрезентацији Србије.

имао је као тренер прилику да

његове селекције играју про-

тив 38 светских репрезента-

ција, а док је био тренер у Кини,

у авиону је провео 246 сати, и

прошпартао је Кину уздуж и по-

преко.

Наш репрезентативни фуд-

бал у последњих неколико го-

дина кренуо је напред, након

дужег периода стагнације, а

један од потврда тих теза је и

пласман на СП у Јужној Аф-

рици?

и сам пласман представља

успех, дуго времена нисмо уче-

ствовали на такмичењима попут

континенталног и планетарног

првенства. тамо нисмо оства-

рили резултат који смо сви ми

очекивали и надали се, али и

срећа није била на нашој стра-

ни у кључним моментима. ипак,

ова генерација, предвођена де-

кијем Станковићем и још неко-

лицином искуснијих полако си-

лази са главне сцене, а у први

план стижу млађе снаге. надам

се да ће Коларов, Бане ивано-

вић, голман Бркић и њихови

саиграчи остварити пласман на

наредно европско као и светско

првенство 2014. године у Бра-

зилу. ипак, један од највећих

проблема је и то што у а ре-

презентацији нема играча из

домаћег првенства, које је, сло-

жићете се, изузетно неквали-

тетно. изузимајући црвену

Звезду, Партизан, и донекле

Војводину, све остале екипе

служе за поткусуривање и под-

смех, па ја заиста не видим

боље дане за наш фудбал. а као

шлаг на торту дошао је и овај

испад у италији.

Један од проблема српског

фудбала је и лоше стање

спортске, фудбалске инфра-

структуре, односно неуслов-

ност објеката на којима се

играју утакмице наше Су-

перлиге?

Готово сви клубови у нашој

Суперлиги немају ни оне ос-

новне услове за рад, где би се

стварали играчи и нове наде на-

шег фудбала, они који би из ом-

ладинског погона настављали

каријеру у највишем рангу, а

потом и у репрезентацији. По-

гледајте, осим маракане, која и

није баш Бог зна како условна,

и стадиона Партизана, ми не-

мамо адекватне терене и објек-

те. Србија је вероватно једина у

региону, наравно ако изузмемо

македонију и Босну и Херцего-

подринсКе на Кафи са …стеваном мићићем

Нико није размишљао на дуге стазе

СтЕвА И БУФОН

СтЕвА И РОНАЛДИЊО

Како у шапцу нема затво-

реног базена више од 5 година,

многи наши суграђани када на-

брајају спортске колективе гра-

да, заборављају Ватерполо Клуб

шабац, вероватно претпостав-

љајући да је крај базена „Зорка“,

проузроковао и крај ватерполо

клуба. међутим захваљујући

невероватном ентузијазму

стручног штаба и играча, клуб

је опстао и преживео протеклих

5 година селећи се из града у

град, на волшебан начин успе-

вајући да очува тим у државном

рангу.

Градска Управа шапца је

најавила коначну реконструк-

цију базена Срц „Зорка“ у овој

години, чиме ће и шабачки љу-

битељи најтрофејнијег српског

спорта у поново моћи да ужи-

вају у лигашким утакмицама

ВК шабац. о клубу, начину оп-

стајања истог претходних годи-

на, и плановима за наредни пе-

риод, разговарали смо са тре-

нером сениорског тима Ђорђем

машићем.

Колико дуго постоји Ва-

терполо клуб шабац, који су

највећи успеси?

Ватерполо клуб шабац је

основан 1990.године. до

2001.године прешао је 4 ранга

такмичења. Сениорска селек-

ција се такмичила између 2001.

и 2005. у Првој а савезној лиги,

а 2004. године је изборен плас-

ман у ЛЕн куп, што је друго по

нивоу европско клупско так-

мичење, један ранг испод Лиге

шампиона. Клуб је у тим годи-

нама имао добро развијену ор-

ганизацију и спектар различи-

тих спортских активности. По-

даци говоре да је до 2005. го-

дине, када је затворен базен у

склопу Срц Зорка, Ватерполо

клуб шабац имао између 250-

300 деце која су свакодневно

тренирала и такмичила се у

млађим селекцијама на ниво

републике, где су освајала ме-

даље на значајним такмичењи-

ма. неколико појединаци из тих

узраста било је позивано и у ре-

презентативне селекције и кам-

пове. Ватерполо клуб је у 10 го-

дина које су предходиле затва-

рању базена, обучио преко 3000

деце да плива а од тога преко

1500 у бесплатним акцијама

обуке непливача.

У шапцу нема затвореног

базена, како је клуб опстајао

од затварања базена „Зорка“?

од када је затворен базен

Срц “Зорка”, 2005 године, Ва-

терполо клуб “шабац”, тренира

и игра утакмице ван града.

најпре је у сезонама 2005/2006

и 2006/2007 тренирао и играо у

Београду на базену Срц “милан

Гале мушкатировић” (25.мај).

Потом се селимо у нови Сад где

играмо у сезони 2007/2008. По-

следње 3 сезоне, наше станиш-

те је обреновац. Стратегија ВК

шабац последњих година, од

када је затворен базен, је да се

клуб одржи у Савезном такми-

чарском рангу. Гашење клуба

значило би и поновно прелаже-

ње 4 ранга. један од циљева у

овом периоду преживљавања је

да се сачувају преостали ресур-

си са знањем, традицијом и ис-

куством. Ватерполисти се у пе-

риоду од када је затворен базен,

из годину у годину надали, да ће

бити реконструисан, и само ве-

ликим трудом, залагањем, одри-

цањем и ентузијазмом, а може се

то назвати и преживљавањем, ус-

певали да се такмиче, трени-

рају и функционишу у тешким

условима. Само играчи шапца

знају како и колико је напорно,

путовати на тренинге, и играти

утакмице као домаћин ван места

боравишта. Сви се надамо да ће

ове године базен бити рекон-

струисан јер је градска управа од-

лучна и решена да исти заврши.

Где се тренутно налази ВК

шабац?

тренутно ВК шабац, сезону

2010/2011 тренира и игра у об-

реновцу. играмо Прву Б лигу

(бела група), односно 2. ранг

такмичења. направљен је добар

споразум са људима из тЕнт

обреновац, који су обећали да

ће изалазити у сусрет и наред-

них сезона, уколико то буде по-

требно, све док град шабац не

добије затворен базен.

Постоје ли још додатне ак-

тивности клуба попут обуке

непливача, школе ватерпола

и сл.?

наравно. Ватерполо клуб

шабац је под покровитељством

градске управе шабац на базе-

нима „аполинарис“ церовац,

током лета успешно организовао

бесплатну обуку пливања, шко-

лу пливања и школицу ватер-

пола, за одличне и врло добре

ученике од и до иВ разреда ос-

новне школе, са територије гра-

да. обуку пливања је успешно

завршило преко 120 дечака и де-

војчица. аутобски превоз је био

организован и бесплатан за све

ученике. После успешно за-

вршене обуке пливања, ВК ша-

бац организовао је у месецу ав-

густу, бесплатну школу пливања

и школицу ватерпола за све за-

интересоване ученике. ово је

само један од видова добре ор-

ганизације и жеље да се наста-

ви давно започета акција, ша-

Бац Град БЕЗ нЕПЛиВаЧа,

и да се што већи број деце и ом-

ладине укључи у спортске ак-

тивности јер сви знамо које

благодети у биолошком, психо-

лошком и социолошком развоју

оне доносе.

Планови за наредни пе-

риод?

даљи развој ВК шабац, ве-

зан је за време реконструкције

затвореног базена. током овог

периода „преживљавања“ сачу-

вани су најбитнији ресурси,

спортски контакти, знање, ис-

куство, традиција. Као најбит-

нији део организације сачувана

јесениорска екипа и савезни

ранг такмичења. такође за на-

редни период су везане многе

активности као што је подизање

спортске организације и ниво

управљања на један виши сте-

пен. Потенцијала за такав по-

духват свакако имамо. Велики

број прошлих и садашњих иг-

рача ВК шабац је академски об-

разовано или се тренутно нала-

зи на студијама факултета срод-

них и битних за функциониса-

ње спортске организације, то

Факултету спорта и физичког

васпитања, Економија, меди-

цина, организационе нау-

ке…Сви они су изразили жељу

да се врате у шабац, да овде за-

почну свој радни период живо-

та и тако помогну да се органи-

зација ВК шабац подигне на

један виши ниво. Сви они имају

једну велику жељу, знање, ис-

куство и визију за тако нешто. За

сада, најбитније ствар је да се за-

врши реконструкција затвореног

базена, чиме ће постојати сви

услови за даљи несметан развој

Ватерполо клуба шабац.

Сузана Ивановић

��10. март 2011. www. podrinske.comСПОРт

раЗговор са ЂорЂем машићем, тренером вК шабац

Долазе бољи дани шабачког ватерполавину, која има овако катастро-

фалне услове на стадионоима.

У Хрватској и Словенији

свака екипа која уђе у највиши

ранг мора да обезбеди на свом

стадиону рефлекторе. Све ово је

показатељ стања у српском фуд-

балу у последњих неколико го-

дина.

А каква је перспектива

српског фудбала када су мла-

ђи играчи у питању?

највећи проблем је прерани

одлазак младих фудбалера у

иностранство, који већ са неких

16, 17 година одлазе из земље.

Чим се појаве на великој сцени

и одиграју неколико месеци у

својим клубовима, разни мена-

џери их воде у иностранство, где

већина њих и пропадне. оп-

стају само они који заиста вре-

де, попут малог Филипа Ђу-

ричића, милановића, Краси-

ћа… , који су отишли као мла-

ди, али и опстали и постали но-

сиоци игре у својим клубовима.

Претходне сезоне, ФК

Мачва била је на корак од

пласмана у савезни ранг так-

мичења. Након неуспеха, ове

године поново је дошло до та-

ворења и стагнације. Да ли су

узрок овом стању можда и не-

реалне амбиције неких пре-

тходних гарнитура које су

биле на челу Мачве?

не бих то назвао нереал-

ним амбицијама. мачва је до

пре четири године била у са-

везном рангу, а ту је морала и да

остане, како би стварала екипу

која би једног дана ушла и у

највиши ранг такмичења, тамо

где јој објектиовно и јесте место.

ипак, морам да кажем и то да је

локална самоуправа одиграла

значајну улогу у опстанку мач-

ве у животу. јер да град није

стао иза мачве, она би или била

угашена, или би играла у неком

маргиналном степену такмиче-

ња. неки људи, који су раније

били у мачви, ту су се налази-

ли из неких ситних, личних ин-

тереса. Прошлог пролећа мач-

ва је имала прилику да се пла-

сира у Савезну лигу, али морам

да приметим и да је ФСС био

далеко наклоњенији екипи рад-

ничког. али, оно што је сушти-

на проблема јесу услови за рад

које мачва нема. Клуб постоји

више од 9 деценија, и за то вре-

ме кроз мачву су прошли мно-

ги еминентни председници клу-

ба. а нико од њих није раз-

мишљао попут Вујадина Бош-

кова који је пре 40 година купио

неколико хектара ван ноног

Сада и на том простору подигао

спортски центар који је понос и

дика новог Сада. нико није

размишљао на дуге стазе, већ

само краткорочно, сада и одмах,

зашто никоме није пало на па-

мет да обезбеди неколико хек-

тара ван шапца где би био по-

дигнут спортски центар „мач-

ва“ из кога би се стварали иг-

рачи. мада, морам да приметим

и да су се кроз мачву мотали и

врзмали бројне ВиП (веома ин-

тересантне појаве) особе. а оно

што морам да истакнем јесте и

чињеница да се у шапцу врло

мало ради са чуварима мреже.

ако изузмемо Савића, Колари-

ћа и Стевића, овде у граду нико

не ради озбиљно са голманима.

Какве су Ваше тренутне

личне тренерске и приватне

амбиције?

очекујем да ћу поново оти-

ћи негде у иностранство, где бих

одрадио још коју годину, а када

је рад након завршетка тренер-

ске каријере у питању, то је за

сада непознаница чак и за мене

самог. још увек нисам сигуран

да ли ћу се упустити у мена-

џерске воде, или ћу радити у не-

ком клубу административне по-

слове, али сам сигуран да ћу и

даље бити у фудбалу.

Са Стеваном Мићићем, уз Кока колу и Капућино

разговарао Слободан Д. Кашиковић

КУД “АБРАШЕвИЋ”МАСАРИКОвА 20, тЕЛ: 352-133

УтОРАК

15.03.2011.

У 18 чАСОвА

ШКОЛУ вОДИ: РАДУШКО ЈАНКОвИЋ

АУДИЦИЈА

ЗА ШКОЛУ ГЛУМЕ

рК мЕтаЛоПЛаСтиКа

(шабац) - ПартиЗан (Бео-

град) 19:25 (9:11)

Хала Гимназије, гледалаца

1.200. Судије: ненад Стојковић

(ниш) и душан николић (Лес-

ковац). Седмерци: металопла-

стика 4 (3), Партизан 1 (1). ис-

кључења: металопластика 8

минута, Партизан 14 минута.

црвени картон: Стојан радано-

вић (Партизан) у 55. минуту

металопластика: Ђуричин.

Живановић, алексић, Кажић 4

(3), Чиковани 3, драгаш 1,

марјановић 3, медурић, мар-

ковић 2, милошевић 3, м. мит-

ровић, Л. митровић 3, Станчић,

рајичић.

Партизан: Љубеновић, По-

тић, Б. радановић 1, димит-

ријевић 2, максић 6 (1), милић,

Пилиповић 3, С. радановић, ра-

дивојевић, илић 5, Костадино-

вић 2, рашић 4, мештер 2,

марјанац

играч утакмице: Страхиња

милић (Партизан)

шабац, 5. марта. Београђани

су узаслужено однели бодове из

шапца. мада су домаћи добро

почели утакмицу, у периоду из-

међу 13. и 21. минута гости

праве серију 4:0, и стижу до

предности од 3 поготка. шап-

чани успевају да се приближе на

само погодак заостатка, али је

уследио нови пад у игри дома-

ће екипе, што Београђани ко-

ристе, и поново успевају да

стекну осетну резултатску пред-

ност. С. Кашиковић

10. март 2011.�� www. podrinske.com СПОРт

РУКОМЕт

РУКОМЕт

КОШАРКА

КАРАтЕ

ФУДБАЛ

Продајем кућу 70 квадра-

та, плац 4,2 ара, шувако-

вићева, 40.000.

Тел. о64 332 0 338

МАЛИ ОГЛАСИ

окк шабаЦ – ккСвилајнаЦ COMPO

99:53(22:19, 24:14, 26:16, 27:04)

Хала Гимназије, гледалаца

300. Судије: тадић и мољевић

(Ужице). играч утакмице: Ђорђ-

ић (оКК шабац)

оКК шабац: милошевић 5,

јовановић 10, дрекић 7, Ђурић

8, Вуковић 9, Бајић 4, новако-

вић 3, апић 2, Ђорђић 20, ива-

новић 18, тодоровић 13, ма-

њенчић.

шабац, 6. март. Више него

убедљивом игром, кошаркаши

оКК шапца укњижили су још

2 бода, и направили још један

корак ка уласку у Б лигу Србије.

Гости из Свилајнца пружи-

ли су достојан отпор само у

првој четвртини коју су за-

вршили са 3 поена заостатка у

односу на наш тим. Почетком

другог периода кошаркаши оКК

шапца стварају осетнију пред-

ност која расте из минута у ми-

нут. јака и дисциплинована од-

брана одликовали су игру шап-

чана, о чему најбоље говори

последња ћетвртина у којој су

гости постигли свега 4 поена.

Убедљиво вођство, струч-

ни штаб наше екипе је искори-

стио да шансу пружи играчима

који мање играју током сезоне,

ови су то вратили на најбољи на-

чин, те се у листу стрелаца упи-

сало чак 11 играча оКК шабац.

шапчани су лидери, са 3

победе више од другопласира-

ног новог Пазара. Следећег ви-

кенда следи тешко гостовање за

оКК шабац, екипи КК Златар

из нове Вароши.

Д. Благојевић

Убедљиво против Свилајнца

жкк јагодина 2001 –окк шабаЦ 86:80

(17:24, 27:25, 12:14, 30:17)Хала јагодина, гледалаца

200. Судије: милорадовић и

мрђа (Београд).

оКК шабац: Вуковић 20,

Симић 5, Степановић, Крејако-

вић, Петровић 6, марковић 7,

Лукић 12, ацаловић 2, Ћирић 9,

малетић, Видаковић 19, шуба-

шић.

јагодина, 6. март. након

сјајне игре и важне победе над

екипом ЖКК Врбас, кошарка-

шице оКК шабац нису успеле

да савладају још једног ривала

у борби за врх, иако су биле у

вођству већи део сусрета.

дерби 20. кола је оправдао

очекивања присутних. Велика

борба два тима одликовала је

дуел. наше кошаркашице су

добро почеле сусрет и оствари-

ле су предност након 10 мину-

та игре. Вођство је успешно

одржавано све до 35. минута су-

срета. иако се до тог тренутка

чинило да ће бодови доћи у

шабац, играчице јагодине су на-

дахнутом игром и одличним

шутом за 3 поена у последњих

неколико минута преокренули

резултат, и дошли до важних бо-

дова у борби за улазак у најви-

ши ранг женске кошарке у

Србији.

У наредном колу, изабрани-

це тренера Поповића дочекују

тренутно предпоследњу екипу у

лиги, тим ЖКК трепча.

Д. Благојевић

Кобна последња четвртина

први турнир регионаПрви кошаркашки турнир региона за девојчице, одржан је

крајем фебруара у Лозници и Бањи Ковиљачи. турнир је ор-

ганизован на иницијативу Комисије за женску кошарку КСС,

и на њему су учествовале репрезентације: КС Београд, КС Војво-

дина, и заједнички селекције КС Западне и КС централне

Србије, односно КС источне и КС јужне Србије. надметање

се одвијало у две категорије 97/98 и 99/2000 годиште.

најбоља у категорији 97/98 годиште била је репрезентације

КС Западне и КС централне Србије, коју је предводио тренер

оКК шабац дејан Поповић, а запажен наступ имале су наше

кошаркашице марковић Сара и шубашић јована. шабац је имао

представника и у другој категорији (99/2000) где је за исту ре-

презентацију играла јелић тијана.

две најбоље екипе у обадве категорије наступиће на су-

перфиналу у руми 26. марта на финалу Купа Србије за кошар-

кашице.

Заслужен тријумф гостију

на првенству централне и

Западне Србије, које је 5. марта

одржано у Врњачкој Бањи, на-

ступили су и такмичари Карате

клуба „Винер Чиви“ из шапца.

на овом такмичењу, свих десет

такмичара из овог клуба ос-

војили су медаље. У дисципли-

ни БорБЕ до најсјајнијих од-

личја стигли су Катарина шок-

чанић, јелена Ђукић, немања

миловановић, тихомир јосипо-

вић, данијела топузовић и ива-

на топузовић. до сребрне меда-

ље у истој дисциплини стигао је

марко Срнић, док су бронзане

медаље и трећа места у БорБа-

ма освојили Бојана машић и

небојша Ђурић. Сребрну меда-

љу и друго место у дисциплини

КатЕ освојио је Лука Лукић.

Ђ. Петровић

Чивијевци успешни у Врњачкој Бањи

Совраније Чоњагић, доса-

дашњи председниук Уо ФК

мачва из шапца поднео је

оставку на место челног човека

шабачког српсколигаша. У об-

разложењу оставке Чоњагић је

навео да није спреман да се,

услед бројних професионалних

и пословних обавеза, у потпу-

ности посвети раду у клубу.

Председник скупштине ФК

мачва, драгојло Лазић, изјавио

је за „Подринске“ да је Чоњагић

током свог мандата дао велики

диопринос оздрављењу мачве,

те да је успео да постави клуб на

здраве ноге, и извуче га из фи-

нансијске блокаде у коју је запао

услед пропуста неких ранијих

руководстава. такође, у овом

периоду, док се Чоњагић нала-

зио на челу мачве, измирене су

све обавезе и заостала дуговања

према пореским органима, те

служби Пио и здравственог

осигурања. Лазић је казао и да

ће ванредна скупштина клуба,

на којој ће бити именован нови

управни одбор, као и председ-

ник истог, бити одржана у року

од два месеца. Совраније Чо-

њагић ће убудуће обављати

функцију потпредседника ФК

мачва. С. К.

Чоњагић поднеооставку

ЖРК МЕДициНАР (ша-

бац)- МАКССПоРТ (Нова

Пазова) 29:30 (18:14)

Хала Гимназије, гледалаца

700. Судије: александар цве-

тичанин и Владимир Станковић

(обојица из Београда). Седмер-

ци: медицинар 2 (2), макс-

спорт 2 (1)

искључења: медицинар 8,

максспорт 4 минута

медицинар: Перић,

Пријовић 8 (1), Петровић, руп-

чић 4, михаиловић, томанић

5, Којић, Враголић 2, јездими-

ровић 4 (1), Селенић, милоше-

вић 4, Павлов 2, илић, мило-

вановић.

максспорт: Ђилас, мили-

чић, јовановић 3, Богдановић 1,

Врањевац 7, Петровић, марјано-

вић 3, м. Бурсаћ, Жарковић,

Васић 6, Вујковић, рибичић 2, ј.

Бурсаћ 8 (1), рисовић

играчица утакмице: јована

рисовић (максспорт)

шабац, 6. марта. Гошће из

нове Пазове стигле су до за-

служене победе. Прво полувре-

ме протекло је у доброј игри

медицинара, а предност шап-

чанки у једном тренутку изно-

сила је и 6 погодака. У настав-

ку, дошло је до пада у игри до-

маћег тима што Пазовчанке ко-

ристе, и средином другог полу-

времена стижу до предности

коју су успеле да сачувају до

краја меча. У самом финишу,

медицинар је имао прилику да

стигне и до изједначења, али

због грешака у нападу ту при-

лику не користе и бодови су оти-

шли у нову Пазову. У екипи

максспорта на голу је блистала

јована рисовић, најбољи актер

сусрета, а њој уз раме биле су и

данијела Врањевац, наталија

Васић, нина рибичић и јелена

Бурсаћ. У екипи медицинара

боље од саиграчица биле су

јована Перић, ивана Пријовић,

ивана рупчић, ивана јездими-

ровић, као и најискуснија да-

ница Павлов.

С. Кашиковић

Пазовчанке боље у наставку

чЕтвРтАК 10.03.08:00 јутрење

09:30 Водимо Вас у Библиотеку

09:35 Бели лук и папричица

10:00 ја сам твоја судбина

10:30 Угрожени

11:25 Пут за Ејвонли

12:20 Kriss Angel Mindfreak TV

Show

13:00 Строго поверљиво

13:30 Гаме зоне

13:45 мобил Е

14:00 медикус

15:00 Вести

15:30 Бели лук и папричица

16:00 ја сам твоја судбина

17:00 шабачка хроника

17:45 Водимо Вас у Библиотеку

18:00 Љубав на продају

19:00 Вести

20:05 Пут хране

21:00 Лек из природе

22:00 Вести

22:30 Строго поверљиво

23:15 Љубав на продају

ПЕтАК 11.03.08:00 јутрење

09:30 Водимо Вас у библио-

теку

09:35 Бели лук и папричица

10:00 ја сам твоја судбина

10:45 радим градим

11:25 рукомет плус

12:05 Спортска галаксија

13:00 Строго поверљиво

13:30 Гаме зоне

13:45 мобил Е

14:00 Пут хране

15:00 Вести

15:25 Бели лук и папричица

16:00 ја сам твоја судбина

17:00 шабачка хроника

17:45 Водимо Вас у Библиотеку

18:00 Љубав на продају

19:00 Вести

20:05 Полигон

21:15 Mouviland

22:00 Вести

22:20 рекламни блок

22:30 Строго поверљиво

23:15 Љубав на продају

СУБОтА 12.03.10:00 Кроз прозор маште

10:30 денис напаст

11:00 Угрожени

11:30 ја сам твоја судбина (ре-

приза 5 епизода)

15:00 медикус

16:00 Биљана за Вас

17:00 У пролазу

18:00 Строго поверљиво

19:00 Вести

20:05 цртани филм: Бели очњак

21:00 Пут за Ејвонли

22:00 Вести

22:30 Филм очајничке мере

НЕДЕЉА 13.03.10:00 Водич за родитеље

10:30 денис напаст

11:05 Угрожени

11:30 Љубав на продају (ре-

приза 5 епизода)

15:15 цртани филм: Бели очњак

16:10 Полигон

18:00 денис напаст

19:00 Вести

20:05 Женска страна света

21:00 Пут за Ејвонли

22:00 Вести

22:30 Филм: Хладан као камен

ПОНЕДЕЉАК 14.03.08:00 јутрење

09:30 Водимо Вас у Библиотеку

09:35 Бели лук и папричица

10:00 ја сам твоја судбина

10:30 Водич за родитеље

11:15 Филм очајничке мере

13:00 Строго поверљиво

13:30 Гаме зоне

13:45 мобил Е

14:00 Женска страна света

15:00 Вести

15:30 Бели лук и папричица

16:00 ја сам твоја судбина

17:00 шабачка хроника

17:45 Водимо Вас у Библиотеку

18:00 Љубав на продају

19:00 Вести

20:05 мењамо навике

21:00 иза сцене

22:00 Вести

22:30 Строго поверљиво

23:15 Љубав на продају

УтОРАК 15.03.08:00 јутрење

09:30 Водимо Вас у Библиотеку

09:35 Бели лук и папричица

10:00 ја сам твоја судбина

10:30 Кроз прозор маште

11:15 Филм: Хладан као камен

13:00 Строго поверљиво

13:30 Гаме зоне

13:40 мобил Е

14:00 мењамо навике

14:30 У пролазу

15:00 Вести

15:30 Бели лук и папричица

16:00 ја сам твоја судбина

17:00 шабачка хроника

18:00 Љубав на продају

19:00 Вести

20:05 Criss Angel Mindfreak TV

Show

21:00 Смрт шпијунима

22:00 Вести

22:30 Строго поверљиво

23:15 Љубав на продају

СРЕДА 16.03.08:00 јутрење

09:30 Водимо Вас у Библиотеку

09:35 Бели лук и папричица

10:00 ја сам твоја судбина

10:45 Угрожени

11:15 Пут за Ејвонли

12:15 Кућица у цвећу

13:00 Строго поверљиво

13:30 Гаме зоне

13:45 мобил Е

14:00 иза сцене

15:00 Вести

15:25 Бели лук и папричица

16:00 ја сам твоја судбина

17:00 шабачка хроника

17:45 Водимо Вас у Библиотеку

18:00 Право на љубав

19:00 Вести

19:15 Водимо Вас у Библиотеку

20:05 Угрожени

21:00 медикус

22:00 Вести

22:30 Строго поверљиво

23:15 Љубав на продају

�910. март 2011. www. podrinske.comтв

ПРОГРАМ тв ШАБАЦУ СтАЛНИМ тЕРМИНИМА: МАЛИ ОГЛАСИ: 10:50, 25:50, 12:50, 15:50, 16:50, 17:50, 19:20,

22:20 , НОЋНИ ОГЛАСИ 00:00 - 08.00 вЕСтИ У 3: РАДНИМ ДАНИМА У 15:00

КУД “АБРАШЕвИЋ”

КУД “АБРАШЕвИЋ”

ппллеешшииттее сс ннааммаа

МАСАРИКОвА 20, тЕЛ: 352-133

МАСАРИКОвА 20, тЕЛ: 352-133

ССооллооппааррооввии

ФФооррммаацциијјее

Секција “оријенталног плеса”куд “абрашевић”уписује нове чланове

понедељак и четвртак -деца - од 19-20 часова

- почетници, жене и рекреативци од 20 -21 и 21-22 часова

куд “абрашевиЋ”МаСарикова 20тел: 015/352-133

“АБРАШЕвИЋ”ЈЕ вАША ПОРОДИЦА

латино аМеричкиплеСови

ЗЗАА ДДЕЕЦЦУУ ИИ ООДДРРААССЛЛЕЕ

ново  ново ново ново ново

Фолклорза рекреативце

ИИггрраајјттее,, ддрруужжииттее ссее

ии ппууттуујјттее ссаа ннааммаа

очајничке мере: Прича о трудној девојци

из немачке, којој богати аме-

рички пар нуди посао у Сад-

у. девојка је пресрећна, све док

не открије да имају скривени

мотив,да је убију и присвоје

њено дете.

хладан каокамен:

полицајац Хари наговара

бившег специјалца Џоа да по-

ставе замку колумбијској нар-

ко мафији. током препада

ствари крену наопако, Хари

погине а Џо завршава у за-

твору. Када изадје, открива да

је Хари жив и да се крије. Чо-

век коме је највише веровао је

можда најопаснији против-

ник...