30динарашаБац, 14. јул 2011. Година V Број 185-186

Стр.17

Шабац град без непливачаСтр. 22

РОЂЕНИ ЗА ЧИТАЊЕ

Стечајна мафија IIЛични став

Душан Петровић:

Нема фотеље без конкурса

Стр. 5

Стр. 2

Друго лице комуналне полиције

Стр. 12

наравно да је и кроз нашград протутњала стечајна ма-фија! То вам одговорно тврдим.Фирме попут „шапчанке“,штампарије „драган Срнић“ и„цале“ су се, нпр. продавале забуд-зашто и на мулу! Стечајниуправник агенције за привати-зацију, тј. њен повереник Вуко-вић Милосав је у предлогу на-црта за главну деобу онако,„мртво ладно“ приказао и трош-кове који превазилазе границудоброг укуса. у документимакоје поседујем стоји нпр. да је заканцеларијски материјал, по-шту, телефон, административнетаксе и трошкове Привредногсуда потрошено 5,5 хиљадаевра. То му дође ваљда личнитрошак, док је дотични госпо-дин онако бескрупулозно у јошједној трошковној табели, паако прође прође, навео да се имауважити додатних 15 хиљада

евра. То је значи само на трош-кове стечајног рада потрошено20 хиљада евра. Папири које по-седујем недвосмислено говореда у целом стечају „шапчанке“нису чиста посла јер постављасе питање како то да је и поредтако великих трошкова, које јегосподин Вуковић приказао, таиста „шапчанка“ продата заситне паре. и коме? наравно даћемо ми из „Подринских“ све толепо предати полицији и тужи-лаштву и да ћемо јавност упо-знати са сваким документом,па нека свако ради свој посао.

дакле, питам ја вас, како јемогуће да, нпр., стечајни управ-ник у фирми „цале“ и штампа-рији „драган Срнић“, буде Љи-љана јовановић, економиста изшапца, која, папири тако кажу,води књиговодствене пословебројним шабачким привредни-цима и фирмама?! немам ниш-та против, али како то да нпр.штампарију, где је она стечајниуправник, купи баш привредники фирма који су њени приватниклијенти?! Како је могуће да„цале“ купи баш „алфа сорби“и да ли је неколико стотинажена запослених у тој фабрицишутнуто на улицу без иакаквог

социјалног програма? Хоћу дакажем, да када једно предузећеу стечају растеретите таквихсоцијалних обавеза, онда је лакои јефтино ту исту фабрику илипредузеће купити. Та иста гос-пођа, Љиљана јовановић, билаје и стечајни управник у влади-мирачкој фабрици ципела, па јетакође била и директор Бео-градске фирме „Мобил бетон“.Њен супруг је био један од сув-ласника шабачког предузећа „Са-вацијум“ којима је госпођа јова-новић редовно радила и потпи-сивала завршне рачуне. Како јемогуће да та иста госпођа јова-новић поднесе кривичну пријавунашем правосуђу против фирмењеног мужа где је она сравњи-вала завршне рачуне? да нисусве ту чиста посла, говори и по-датак да је ових дана на по-вршину избио скандал око рас-пада „Савацијума“ где су се,буквално, кумови између себе за-вадили. Такође остаје нејасно,како је госпођа јовановић у про-даји штампарије могла да прода,као стечајни управник и део зем-ље које припада приватном лицуа не штампарији, и зашто је гос-пођа судијиница из Ваљева стал-но, и само њу, увек одређивала застечајног управника? историјакаже, да је госпођа јовановићсвоје знање стицала у шабачкојфирми „југент“ и да је каснијеотворила сопствену фирму којасе налази у улици Стојана но-ваковића.

у наредним бројевима,јавности ћемо приказати,како је госпођа јовановић увише махова злоупотребилаположај и направила класич-ни сукоб интереса. Знате, то

је кажњиво! Комплетну до-кументацију коју поседујемоћемо предати шабачком ви-шем Тужилаштву, а за јав-ност ћемо одржати конфе-ренцију за штампу.

у недељу била је рекорднатемпература са плус 38. нарав-но, она се мери у кућици, и ухладу, на два метра висине, докје на асфалту температура биламного виша. Плажа Стари градбило је место за освежење. Попрепоруци Завода за јавноздравље савска вода није за ку-пање јер има недозвољену ко-личину колиформних бактерија(фекалног порекла) и зато оба-везно туширање. Купачи се жалеи на оштро камење приликомуласка у воду као и на муљ. Ме-ђутим, упркос чишћењу при-обалног дела Саве, струја затошто нема напера узводно наба-цује муљ. Такође у близинитврђаве има жабокречине док

низводно, у близини стовариш-та „југопетрола“, формирају сеспрудови. За разлику од ранијихгодина није у функцији тобогангде се окупљају најмлађи шап-чани. друго место за купање јеТабановачка шљункара где је

вода знатно чистија јер долазииз подземних извора.

С друге стране због високетемепратуре у центру је по-стављена цистерна са пијаћомводом за оне који потраже осве-жење. Д.Е.

2 www. podrinske.com 14. јул 2011.ЗАбЕЛЕШКЕ

ЛИЧНИ СТАв: ХАНИбАЛ КОвАЧ

ЛИСТ “ПОДРИНСКЕ”. Издаје “Ш Ревија”, Мајур, Цара Душана 26. Излази четвртком. Директор Иван Д. Ковачевић. Главни и одговорни уредник Драган Ераковић. Заменик главног и

одговорног уредника Милош Живковић. Коментатор Драган Каралазић. Култура - Светлана Љубић. Спорт - уредник Слободан Кашиковић. Коњички спорт, лов, риболов, хоби - Бранко

Попадић. Редакција: Александар Јовановић, Живко Гавриловић, Раде Ђерговић, Дарко Павловић, Снежана Ковачевић. Маркетинг, генерални менаџер Ханибал Ковач. Штампа: АПМ

принт, III булевар 29, Београд. Адреса редакције Кнеза Лазара 1 /Радио Шабац/; E-mail info@podrinske.com. Web. www.podrinske.com.

у организацији Градског одбора СуБнор-а, у шапцу је обе-лежен 4-ти јул – дан борца.

на спомен обележје, на доњошорском гробљу, крај кога почиваоко три и по хиљаде страдалих шапчана, Мачвана и Поцераца, по-ложени су венци и цвеће и одата пошта палим борцима и жртва-ма фашистичког терора у другом светском рату. Венце су поло-жиле делегације: Савеза бораца, Градског одбора СПС-а, Градскогкомитета комунистичке партије Србије и удружења војних пен-зионера шапца.

о дану борца, говорио је александар Ђенадић, секретарГрадског одбора СуБнор-а.

Обележен Дан борца

Шабац на пЛУс 40

Кад сунце пржи

Стечајна мафија II

У ШапцУ

314. јул 2011. www. podrinske.comШАбАц

Завршници асфалтирањапута липолист – Петковицаприсуствовали су градоначел-ник шапца Милош Милошевићи директор дирекције за путевеГрада шапца Миодраг Фили-повић.

- циљ политике Града шап-ца је да до краја 2012. године свилокални путеви буду асфалти-рани. То је наш допринос уна-

пређењу квалтета живота начитавој територији Града иоживљавању села. асфалтира-ње 4,5 километра пута липо-лист-Петковица, чија је вред-ност 40 милиона динара, у скло-

пу је тих настојања, истакао јеградоначелник Милошевић.

Путни правац липолист -Петковица део је пројекта за-почетог пре четири године и од-носи се на повезивање села гор-ње Поцерине и Мачве.

- очекујемо да до краја 2011.године Министарство за на-ционални инвестициони планраспише тендер за изградњу

пута од Милошевца до румске,односно Скакала. Завршеткомовог посла, у чијем би финан-сирању Град учествовао са 50одсто, Поцерина и Мачва бићеповезане, објаснио је директор

Филиповић и додао да су у токуизградња обилазнице код дре-новца и тендер за изградњупута штитар – Табановић, апланирано је и асфалтирањепутева у Криваји и Букору, каои пута од орашца до Мрђенов-ца.

Према речима Гојка Весе-линовића, председника СаветаМесне заједнице Петковица, ас-фалтирање пута липолист –Петковица од великог је значајаза мештане.

- Петковица је воћарски крај,а липолист центар за откупвоћа. до сада смо морали дапрелазимо пут од 20 километа-ра, преко рибара, а новим путемраздаљина је само шест кило-метара. далеко ближи нам је ишабац, што мештанима овогкраја олакшава живот, навео јеВеселиновић.

у последњих неколико го-дина у Петковици је асфалти-рано више од три километрамалских путева, изграђен је ло-кални пут до манастира дужине1,3 километра, дограђен и са-ниран бунар у школском дво-ришту и реконструисана здрав-ствена амбуланта.

Асфалтиран пут Липолист – Петковица

Градоначелник шапца Ми-лош Милошевић са сарадни-цима почетком јула посетио јеградилиште будућег затвореногбазена. Према његовој оцени,радови се одвијају по плану ишабац би до краја године тре-бало да добије реконструисанзатворени базен, дограђен базенза непливаче и низ пратећихобјеката.

- Задовољан сам динами-ком радова које изводи Пд „ду-мача“. уклоњена је конструк-ција, а, како је пројектом пред-виђено, шкољка базена је за-

држана. ускоро почиње копањетемеља будућег објекта и шкољ-ке базена за непливаче, објасниоје градоначелник Милошевић.

Вредност радова је 250 ми-лиона динара, од чега половинуфинансира Град шабац, а дру-гу половину република Србија.

Прошле године, концерн„Фармаком МБ“ уступио јеобјекат Граду, који је прихватиообавезу реконструкције и до-градње. Финансирање се обав-ља према правилима пројекта заподстицај грађевинској инду-стрији Србије.

РеконстРУкција базена:

Ускоро нов темељ

Тема радног састанка градоначелника шапца Милоша Мило-шевића са директорима јавних предузећа, одржаног почетком не-деље, био је квалитет пружања услуга грађанима у данима висо-ких температура ваздуха. С обзиром на чињеницу да су високе тем-пературе најављене и у наредним данима, градоначелник шапцасе након потврде о уредном снабдевању 25.000 градских и при-градских домаћинстава водом, интересовао о капацитетима јКП„Водовод“ и спремности овог предузећа да подмири потребе гра-ђана.

- Капацитети два изворишта могу да одговоре на повећану по-требу за водом која је ових дана увећана за десет одсто. у стањусмо да одговоримо и на веће потребе у снабдевању водом. Мре-жа је технички опремљена и безбедна, дежурства су редовна и свеје спремно за евентуалне интервенције, нагласио је драгорадМијатовић, директор јКП „Стари град“.

у центру града прошлог петка постављена је цистерна сапијаћом водом и биће на располагању грађанима све док темпер-туре ваздуха прелазе 32. подеок целзијусове скале.

директор јКП „Стари град“ Зоран Марковић истакао је да ко-мунална служба са три нове цистерне и механизацијом успева дазалије зелене површине и опере градске улице. одношење смећатакође је уредно и обавља се према утврђеном програму.

Уредно снабдевање водом Шапчана

државна секретарка у Ми-нистарству за људска и мањин-ска права, државну управу и

локалну самоуправу Сања Че-ковић уручила је, градоначел-нику шапца Милошу Милоше-вићу, решење о додели милиондинара из фонда зараде од ига-ра на срећу. Средства су наме-њена опремању дневног бо-равка за децу и омладину обо-лелу од аутизма у оквиру Кућедобре воље.

Градоначелник Милошевићподсетио је да је градња објек-та почела 2007. године. Подједним кровом биће стационарза децу са сметњама у развоју идом за децу оболелу од аутизма.

- осим деци корисницима,ова установа много ће значитиродитељима који ће бити си-

гурни да су им деца безбедна,тако да ће неометано обављатисвакодневне и радне активно-

сти, указао је градоначелникшапца.

Министарству је, у име ло-калне заједнице, захвалилаБранка давидовић, директорка

центра за социјални рад. Премањеним речима, опремање про-стора биће завршено до крајаове године, што значи да ћедеца, тренутно смештена у при-ватном донаторском простору, занеколико месеци бити пресе-љена у нов објекат.

Сања Чековић похвалила јешабачку локалну самоуправукао једну од најуређенијих инајрационалнијих.

- увек је задовољство кадановац усмеримо Граду шапцујер се средства користе на пра-ви начин и резултати су вид-љиви, истакла је државна сек-ретарка.

Министарство за људска имањинска права, државну упра-ву и локалну самоуправу на ос-нову конкурса градовима и оп-штинама годишње расподели120 милиона динара из фондазараде од игара за срећу.

Милион динара за Кућу добре воље

Радови обуставили саобраћај напуту Р-208

Према обавештењу дирекције за путеве Града шапца, одпонедељка 11. јула до 27. јула улица „Гаврила Принципа“ ушапцу биће затворена за саобраћај због реконструкције ре-гионалног пута р-208. Саобраћај се од понедељка па у наред-них 45 дана неће одвијати ни улицом „Војводе јанка Стојиће-вића“ такође због реконструкције регионалног пута р-208. из-вођач радова поставио је вертикалну саобраћајну сигнализа-цију за усмеравање саобраћаја на споредне улице.

4 www. podrinske.com 14. јул 2011.ДРуШТвО

Градоначелник шапца Ми-лош Милошевић са сарадни-цима прошлог петка посетиоје јеленчу и том приликом уве-рио се у добре услове за бораваки учење деце у недавно рено-вираној школи – издвојеномодељењу основне школе „јанкоВеселиновић“.

- настављамо политикукојом изједначавамо услове уградским и сеоским школама.до 2012. године сви школскиобјекти на подручју Града шап-ца имаће приближне услове заборавак, учење деце и рад на-ставника. реновирање школе ујеленчи је добар пример сарад-ње Градске управе и месне зајед-нице. Град је издвојио седам ми-лиона динара, а захваљујућуангажовању председника Мес-не заједнице јеленча Љубанадамњановића и одборникаалександра јовановића, при-купљена су значајна средства иод мештана. школа је потпунопроменила изглед, уведено јецентрално грејање, замењеникров и столарија, учионице уре-ђене и окречене, уведен сани-тарни чвор, навео је градона-челник Милошевић.

Према речима ЉиљанеСтојановић, директорке основ-не школе „јанко Веселиновић“,школа у јеленчи је један однајуређенијих објеката у саста-

ву матичне школе. на површи-ни од 400 квадратних метарасмештена су четири одељења одпрвог до четвртог разреда, а тује и група предшколаца – укуп-но 70 малишана.

Председник Месне заједни-це јеленча Љубан дамњановићзахвалан је мештанима који суиздвојили пола милиона динараза реновирање школе и такосвојој деци омогоћили савре-мене услове за учење и квали-тетан наставни процес. Захвал-ност је упућена и фирмама„унипласт Живановић“, „Елик-сир“ и концерну „ФармакомМБ“ који су помогли обновушколе.

реконструисану школу по-сетио је и бивши начелник оде-љења за друштвене делатностинебојша Зеленовић.

- Град шабац се издваја одосталих градова у Србији поопредељењу и настојању даизједначи услове школовања наградском и сеоском подручју.Током наредне године планира-не су реконструкције школа уСлатини и радовашници, чимеће бити испуњено обећање дасве матичне школе и издвојенаодељења буду реновирана. По-литику инвестиција у школствонисмо напуштали ни у временајвеће кризе, подсетио је Зе-леновић.

Реновирана школа у Јеленчи

шабачком дому здрављаагенција за акредитацију здрав-ствених установа доделила јесертификат, а тим поводом, уовој установи, 12.јуна, одржанаје конференција за новинаре.

-За установу, наравно, и занаше пацијенте то значи по-тврду квалитета рада домаздравља шабац. Ми смо веомапоносни на ово, на овај серти-фикат, и на успех који смо по-стигли, јер процес стварно нијенимало једноставан. да би седошло до овога где смо сада,

требало је доста и рада и ула-гања. ово је значајно признање,и Граду, као оснивачу, и нама, занапоре који су последњих не-колико година уложени у по-бољшање квалитета услуга. Садруге стране то представља јед-ну велику обавезу, јер сам овајсертификат не значи да ми садаможемо да станемо и ниша нерадимо. Ми морамо и даље да сеунапређујемо и да се трудимо дато што смо добили задржимо, даунапредимо све што се можеунапредити, и да приликом сле-деће акредитационе посете, којанам следи 2014.године, пока-жемо да смо још бољи негошто смо сада –истакла је ди-ректорка дома здравља шабац,прим. др Весна Ђурић. додаје,да су очекивања, да, врло брзо,услуге акредитованих установабити другачије цењене и вало-ризоване.

-Тако је и обећано када јепочео процес увођења акреди-тације у здравствене установе уСрбији. Требало је то да буде исада, али, због тренутне фи-нансијске ситуације одложено је

за неки наредни период, ализаиста се надамо да ће у некомнаредном периоду услуге уста-нова које су акредитоване битии више вредноване“.

Координатор активности

на акредитацији, др СлађанаКаурин Милетић, каже да јепроцес акредитације трајао го-дину дана, при чему је обухва-тио стандарде из области кли-ничке делатности установе(здравствену заштиту деце, женаи одраслог становништва и по-ливалентну патронажу), затим,неклиничку подршку (то се од-носи на управљање информа-цијама, људске ресурсе и жи-вотну средину) и сет који сетиче руковођења и управљањаустановом.

-Практично имали смо фазуувођења стандарда, самооце-њивање и посету спољашњих

оцењивача, и на те три етапеможе да се подели сам процесакредитације. Посебно бих ис-такла ангажваност радника усвакој од тих фаза, један пози-тиван ефекат тог рада осећа сеи сада, а посебно се осетиокако се приближавала посетаспољашњих оцењивача. Ство-рено је једно јединство, и такомаксимално сложни и моти-висани удружили смо се да са-купимо најадекватније доказеи да заиста верификујемо направи нашин оно што радимо– каже координатор у процесуакредитације, др Слађана Кау-рин Милетић. наглашава дасу најзначајнији сегменти приоцењивању били квалитетздравствене услуге и безбед-ност пацијента.

дом здравља шабац јепрва здравствена установа у

Мачванском округу којој је до-дељен сертификат агенције заакредитацију. Процес акреди-тације, вредан милион и двестахиљада динара, уз подршку Гра-да шапца, са 30 посто - фи-нансиран је из средстава пројек-та Министарства здравља „Пру-жање унапређених услуга налокалном нивоу“. Пројектом је,уз акредитацију, планиран и за-вршетак информатизације уста-нове, а у основним школама„јанко Веселиновић“ и „нико-лај Велимировић“ реализује седео посвећен повећању учеста-лости физичке активности иправилној исхрани код деце ос-новношколског узраста.

Ц.Љ

Дом зДРавља Шабац - ЛиДеР У мачванском окРУгУ

шабачком дому здрав-ља, гравитира око 130 хиља-да житеља Града шапца, го-дишње се обави око 600 хи-љада прегледа, а тренутноустанова има 483 запослена(135 лекара, 210 медицинскоги 128 немедицинског особ-ља).

-установа, акредитацијом, добија и читав низ других вред-ности и предности. једноставно, уређени сте; то је начин накоји се и штитите од тужби, жалби, притужби, евентуалногплаћања одштете. у установи је све - процес рада и процедуре,дефинисано како се ради, запослени то знају и имају на својимрадним местима, и у обавези су да се тога придржавају. Притоме установа стоји иза тога да је тај рад на прави начин про-писан и да се ради у складу са најбољом клиничком праксом.Сада се пацијент, од уласка у здравствену установу може пра-тити, кроз његову документацију – шта му је све урађено, које то радио, у које време, све са потписима здравствених рад-ника који су то обавили – каже о вредности и значају увођењаакредитације др Слађана Каурин Милетић.

Почела исплата регресапољопривредницима

исплата регреса за репроматеријал регистрованим по-љопривредним газдинствима на територији Града шапца по-чела је јуче. реч је о износу од 14.000 динара по хектару, а можесе употребити за набавку минералних ђубрива, семена и ди-зел горива. до сада је поднето око 700 захтева, што је дале-ко више у односу на 2009. годину. Како се очекује, број захтевапремашиће и прошлогодишњи.

Пољорпивредници који нису измирили обавезе према Пиофонду могу то учинити до 19. августа, а захтев за исплату ре-греса могу поднети од 1. до 30 септембра.

514. јул 2011. www. podrinske.comДРуШТвО

Министар

пољопривреде и шеф

кадровске комисије за

"Новости" о Закључку

Владе у вези са избором

директора јавних

предузећа: Сви ће

поштовати нова

правила игре

Влада Србије повукла јепрви корак у деполитизацијијавног сектора. до челне фоте-ље у предузећима у којима је ве-ћински власник држава, убуду-ће ће се моћи само преко кон-

курса.- Кадровка комисија неће

припремати и достављати Вла-ди на разматрање и одлучивањениједан предлог о именовањудиректора у јавним предузећи-ма, уколико за то место пре-тходно није спроведен јавниконкурс - поручују за „новости“председник Кадровске коми-

сије и министар пољопривредедушан Петровић.

он објашњава да ће сва јав-на предузећа која су у надлеж-ности његовог ресора битислужбеним путем обавештена о

Закључку Владе у вези са из-бором директора у јавним пред-узећима и предузећима чији јевећински власник државаСрбија. и у свим осталим ре-сорима морају да упозоре јавнапредузећа да су заведена новаправила у игри избора руко-водства.

- обавеза свих министар-става је да уз предлог за име-новање директора Кадровскојкомисији достављају и из-вештај о спроведеном по-ступку по јавном конкурсу,као доказ да је све урађено ускладу са налогом Владе -објашњава Петровић.

Закон о јавним предузећимаи обављању делатности од оп-штег интереса не регулише на-чин избора директора јавнихпредузећа, већ се то регулишеоснивачким актом, статутом илинеким другим општим актомјавног предузећа.

- Без обзира на то да ли јејавни конкурс као процедурапредвиђена овим актима, За-кључак Владе обавезује мини-старства да достављају, прекоКадровске комисије, само онепредлоге за именовање дирек-тора јавних предузећа за које једостављен извештај о спрове-деном поступку по јавном кон-курсу.

Д.М.

ДРУги пиШУ - вечеРње новости

Душан Петровић: Нема фотеље без конкурса

Градоначелник шапца Ми-лош Милошевић приредио јепријем у част унапређених рад-ника Полицијске управе ша-бац. Била је то прилика и зауручење награда у традицио-налној акцији „Полицајац ме-сеца“.

Поводом дана полиције 12.јуна, министар унутрашњих по-слова ивица дачић донео јеуказ о ванредном унапређењурадника Пу шабац: Синишеисаиловића, Зорана Марковићаи Снежане јанковић, док јекомандир Полицијске станице улозници раденко Петровић ука-зом председника републике

Србије Бориса Тадића одлико-ван сребрном медаљом за рев-носно обављање посла и до-принос у раду службе.

награђени полицајци у ок-виру акције „Полицајац месе-ца“ су: александар николић,Милан Мирковић и далиборВлајковић.

Честитајући најуспеш-нијима, градоначелник Мило-шевић подсетио је да се квали-тет живота грађана, између оста-лог, мери и степеном безбедно-сти. Зато Градска управа Градашапца има пуно разумевање ипоштовање за посао полицајаца,истакао је градоначелник.

Пријем за награђене и унапређене полицајце

Концерт у шабачкој Сабор-ној цркви у недељу био је ис-тински - с љубављу, као трајносећање, и у знак захвалностипородици преминуле јеленеМарковић. Породица се потру-дила да име, дело и лик њихо-ве ћерке, заувек остану у сећа-њу цркве и ансамбла чији јејелена била члан. црквеномхору „Свети јован Богослов“даровала је практикабле којису саставни део хорске опреме

и неопходни за концертна де-шавања.

Хор, по речима диригентаСнежане ранковић Ђерић, уз-вратио је концертом, а „наста-виће и са хуманитарним радом,као једном од својих примарнихактивности“. „јеленино име ће,уместо њеног осмеха, остатизаувек записано на мермернојплочи шабачког храма Св. апо-стола Петра и Павла.

Ц.Љ.

концеРт цРквеног хоРа „свети јован богосЛов“

Јелена у срцу и песми

Млади шабачки математи-чар раде шпегар половиномјула учествује у честочланојдржавној екипи на Математич-кој олимпијади у амстердаму.

иако већина његових дру-гара лето проводи у одмору и за-бави шепгар вредно вежба, а не-давно се вратио и са сребрноммедаљом са Балканијаде.

-Тачно знам колико у токудана вежбам и на који начин,углавном то буде од пет до деветсати. наравно, одмарам се насваких сат и по, два, и трудим седа одрадим и довољан број фи-зичких вежби, да изађем напо-ље. Мој режим је поприличнотакмичарско-спортски, али, немогу спортисти толико да веж-бају колико ја могу да учим,каже шпегар

он ће поред такмичења, као

и претходних година, учество-вати и на летњим математичкимшколама где несебично прено-си своја знања.

иначе, шпегар је на дома-ћим такмичењима освојио вишеод 100 награда а на међународ-ним десетак медаља. од но-вембра прошле године освојиоје пет првих и две друге награ-

де у русији а на традиционалнојБалканијади сребрно одличје.на олимпијади у Казахстанубио је трећи.

- Математике је за мененајпре проналажење законито-сти у ономе у чему их на првипоглед нема. Сва ова такмичењасу ми поред медаља и наградадонела и много пријатељстава ипознанстава, видео сам раз-личита места, обишао сам вишеод 15 земаља до сада, са задо-вољством истиче шпегар.

он је стипендиста Фонда замладе таленте а сусрет са најбо-љим математичарима из целогсвета за њега је увек велики иза-зов. на олимпијади у аме-стедрадму екипа из Србије так-мицице се са ученицима из 104земље.

Р.Д.

изазови за мЛаДог Шабачког математичаРа

Одличја на Олимпијади знања

� www. podrinske.com 14. јул 2011.ДРуШТвО

Град обезбеђује домаћинства заизбеглице

Комисија за избор корисника за откуп домаћинстава са окућ-ницом, намењених решавању стамбених проблема избеглица,објавила је 7. јула оглас за избор корисника за доделу помоћи из-беглицама. Помоћ се додељује као бесповратна за куповину до-маћинстава у којима постоје основни услови за живот. додељујесе највише 770.000 динара по породици.

Подсећања ради, Граду шапцу је, на основу учешћа у Пројек-ту „Помоћ Комесаријату за избеглице републике Србије намење-на избеглицама кроз пружање подршке локалним акционим пла-новима“, одобрено 5.016.000 динара за решење стамбеног проблеманајмање шест избегличких породица. уз наведена средстваунХцр-а, обавеза Града је да при куповини домаћинстава са окућ-ницом учествује са 264.000 динара. Конкурс је отворен до 12. ав-густа.

избор породица којима ће бити обезбеђена домаћинства оба-виће комисија састављена од представника Града шапца, унХцр-а и Комесаријата за избеглице.

детаљније информације могу се добити позивањем телефон-ског броја 015/364-120 или у згради Градске управе, Господар јевре-мова улица број 6, канцеларија повереника за избеглице, први спрат,број 26.

Штаб за ванредне ситуације оопасности избијања пожара

у просторијама Градске управе Града шапца прошлог поне-дељка одржана је седница штаба за ванредне ситуације којом јепредседавао градоначелник шапца Милош Милошевић. Каокомандант штаба, градоначелник се интересовао за проценунадлежних служби о повећаном ризику од избијања пожараимајући у виду високе температуре ваздуха, као и за мере којимасе ове опасности отклањају.

Зорана Борота, начелница одељења за ванредне ситуације, под-сетила је да је почетком јула одржан састанак представника мач-ванског, сремског и колубарског округа на коме је договорена са-радња у области заштите од пожара.

- Сходно члану 50. Закона о ванредним ситуацијама, грађани,надлежни органи и привредна друштва дужни су да приликом обав-љања послова спроводе мере заштите од пожара. Забрањено је ло-жење отворене ватре у шуми и на удаљености од 200 метара од рубашуме, спаљивање остатака стрних усева, биљних остатака и спа-љивање смећа на отвореном простору, прецизирала је Борота.

Грађане је на одговорно понашање позвао и Кристољуб Ко-вачевић, начелник Ватрогасно-спасилачког батаљона. он је чла-нове штаба известио о плану активности за месеце карактеристичнепо високим температурама, као и о степену спремности ове служ-бе да реагује у ванредним ситуацијама.

Састанку су присуствовали и представници Полицијске упра-ве, Комуналне полиције и јавних предузећа чија је комуникацијаредовна и координација неопходна да би се благовремено одго-ворило на позиве грађана.

Градоначелник је обавестио присутне да је Град после вишедеценија решио проблем изласка ватрогасне службе из гараже уулици „Поп лукиној“. Кућа чија је позиција онемогућавала мак-сималну мобилност ватрогасних возила биће срушена у нареднимданима.

ИЗ КАбИНЕТА гРАДОНАЧЕЛНИКА ШАПцА

Градоначелник шапца Ми-лош Милошевић са сарадни-цима прошлог четвртка, на по-зив чланова Савета Месне зајед-нице Прњавор и околних села,боравио у овој мачванској ва-рошици. Тема разговора била јемогућност да се у оквиру здрав-ствене станице у Прњаворуоформи служба хитне помоћи.

Према оцени градоначелни-ка Милошевића, рад службебио би од велике користи за жи-теље овог дела Мачве.

- Град ће одобрити средстваод 1.100.000 динара, колико јепроцењено да би било не-опходно за уређење простора,најавио је градоначелник шап-ца.

у здравственој станици уПрњавору запослени су лекариопште медицине, гинеколог, пе-дијатар и стоматолог. у овојустанови могу се обавити и ос-новне лабораторијске анализе.

- идеја шабачког домаздравља, мештана Прњавора иоколних села је да отворимопункт хитне помоћи, јер јездравствена станица удаљенатридесетак километара од шап-

ца. радно време јесте 24 сатадневно сваког дана у недељи,али пошто само по један лекардежура, дешава се да нема ко даизађе на терен нити да пацијентау тешком стању прати до шап-

ца. Здравствена заштита морабити равномерно доступна сви-ма и зато подржавамо идеју о ос-нивању пункта хитне помоћи уПрњавору, истакла је дирек-торка дома здравља прим. дрВесна Ђурић.

у оквиру уређења просторабившег аТд диспанзера у

Прњавору и прилагођавања по-требама службе хитне помоћи,планирани су грађевински ра-дови мањег обима, набавка са-нитетског возила, реаномобилаи медицинске опреме коју дом

здравља у шапцу већ поседује.услуге будуће службе хитне

помоћи користиће 20.000 ста-новника овог дела Мачве, штоће, према мишљењу ПредрагаСрдановића, председника Са-вета МЗ Прњавор, дати највред-нији резултат – боље здрав-ствено стање грађана.

гРаДоначеЛник У пРњавоРУ:

Подржана иницијатива за оснивање службе хитне помоћи

у Градској управи Градашапца одржана презентацијаПлана детаљне регулације „ша-бац – град на Сави“, усвојеногна јунском заседању одборникаСкупштине Града. о детаљимадокумента говорили су градо-начелник шапца Милош Ми-лошевић, архитекте Вера Ми-хаљевић и јованка Ђорђевић,чланице ауторског тима, ди-ректорка јП за управљањеграђевинским земљиштемВалентина ловрин јевтић,начелник одељења за урба-низам Ђорђе исаковић и ди-ректорка јуП „План“ јасми-на Стевановић.

Подсећајући на чињеницуда је посао локалне самоуправеда ослушкује и уважава потре-бе грађана, градоначелник шап-ца истакао је да је Градска упра-ва Града шапца као један одстратешких циљева означилареализацију вишедеценијскежеље шапчана да изађу на реку.

- То је амбициозан циљ којије захтевао захтевне предрадње:доношење Генералног урбани-стичког плана, прибављање зем-љишта које је било власништвоВојске Србије и израду плана

као оперативне основе за реа-лизацију циља. очекујем да ћедо краја године прве локације заизградњу стамбених објекатабити у продаји, што ће значитии почетак оставрења плана „ша-бац – град на Сави“. Верујем даће прилив инвестиција и развој

привреде у граду допринетиубрзаној реализацији плана којиће шапцу обезбедити дуго же-љене садржаје и омогућитишапчанима живот на рециСави, рекао је градоначелникМилошевић.

архитекта Вера Михаље-вић оценила је да је учешће уформирању новог дела градапрофесионални изазов и великозадовољство.

- Град ће добити атрактивнесадржаје: марину, базене, спорт-

ске терене, хотел, паркове, мо-дерно стамбено насеље, школе,обданишта, културне објекте,пословни простор... истовре-мено, тврђава ће бити афирми-сана као део идентитета овогпростора и читавог града. Кон-цепт новог града пружиће мак-

сималну удобност стано-вања и живљења не самограђанима који буду смеш-тени у овом делу, већ ће чи-тавом шапцу бити од ко-ристи, навела је Вера Ми-хаљевић.

она је прецизирала даје реч о укупној површиниод 180.000 квадратних ме-тара прилагођених потре-

бама четири хиљаде становни-ка. За зону становања опреде-љено је 17 хектара, а предвиђе-на густина становања је 400становника по хектару.

Како је планирано, на про-дају ће најпре бити понуђене ло-кације дуж кванташке пијаце(продужетак улице Краља Ми-лана), а приход усмерен у град-њу комуналне инфраструкту-ре. Зато је значајна предностоваквог пројекта чињеница да јеГрад власник простора.

“Шабац – град на Сави“

�14. јул 2011. www. podrinske.comДРуШТвО

реконструкција регионалног пута р-208 која је почела у по-недељак 11. јула обухватиће пресвлачење новим слојем асфалтаулице: „Војводе јанка Стојићевића“ (од летњиковачког брда до ауто-буске станице), „Краља Милутина“ (од аутобуске станице до „Мак-си“ дисконта), „јеврејска“ (од „Макси“ дисконта до „М-пласта“),„јанка Веселиновића“ (од „М-пласта“ до кванташке пијаце). у ок-виру реконструкције улица биће изграђен кружни ток саобраћајана углу улица „јанка Веселиновића“ и „Краља Милана“, после чегасе наставља поправка и асфалтирање улица: „Краља Милана“ (донове робне куће), „Мачванске“ (од нове робне куће до кружног токана Камичку), „Хајдук Станка“ (од кружног тока до улице „КнезаМирослава“) и „Гаврила Принципа“ (од улице „Кнеза Миросла-ва“ до пружног прелаза).

укупна дужина улица планираних за реконструкцију је 6.500метара. радове ће у наредних 60 дана изводити ГП „думача“. Вред-ност радова је 74 милиона динара. Половину средстава обезбедићебуџет Града шапца, а остатак јП „Путеви Србије“.

Саобраћајна сигнализација која ће преусмерити теретни са-обраћај из улица „Војводе јанка Стојићевића“, „јанка Весели-новића“, „Краља Милана“ и „Мачванске“ на улицу „Хајдук Вељ-кову“ и обилазни пут биће постављена до 18. јула. То значи даће од тог датума теретни саобраћај бити измештен из града, на-води градоначелник шапца Милош Милошевић.

Од 18. јула градске улице без теретногсаобраћаја

ИЗ КАбИНЕТА гРАДОНАЧЕЛНИКА ШАПцАУ сУсРет стогоДиШњици цеРске битке

Текериш - српско светилиштеПреостало је још три годи-

не до обележавања стогодиш-њице церске битке, прве вели-ке победе Срба и савезника уПрвом светском рату. Подсећа-ња ради од 13. до 20. августа1914. на церу је погинуло 17.000срспких ратника и 24.000 ау-строугарских војника, а шабацје у то време имао 15.000 ста-новника. Међутим, упркос ис-торијском, привредном али идругом значају цер је по мно-го чему остао скрајнут, а стого-дишњица је прилика да читавовај крај добије обележја и па-жњу какву заслужује.

у сусрет том јубилеју ша-бачки свештеник Војислав Пет-ровић учинио је много да цер-ска битка не буде само исто-ријско подсећање већ да читавовај крај добије савремену ту-ристичку и привредну разглед-ницу. Желећи да подстакне убр-занији развој али и примеренијуприпрему за стогодишњицуцерске битке послао је почеткомјуна Писмо о намерама градо-начелницима лознице и шапца:Видоју Петровићу и МилошуМилошевићу. Поред историјскоги међународног контекста самебитке Петровић наводи: „уциљу трајног обележавања исећања на пале јунаке, учињенису значајни напори удружења„Свети Симеон Мироточиви“шабац-цер 1914-2014.“, епи-скопа шабачког Господина ла-врентија, шабачког јавног пра-вобранилаштва, да се на врхупланине, где су вођене завршнеоперације битке, обезбеди ло-кација за градњу историјског идуховног комплекса, за који јерађено више предлога пројект-них задатака и планираних садр-жаја. на жалост, није било до-вољно политичке воље надржавном и локалном нивоу да

се то оствари, тако да ни лока-ција није добијена!

имајући у виду дужност дасе обележи стогодишњица цер-ске битке, крајње је време, аможда и последња прилика, дацер доживи своју ревитализа-цију, а наша села да се спасу си-гурне пропасти. шабац и лоз-ница никако да се приближецеру као свом излетишту, иакоцер, поред историјских и ду-ховних садржаја које највише за-служује, нуди изузетне могућ-ности за развој и изградњуспортских објеката и терена зарекреацију и припреме. имаповољну микро климу и опти-

малну висину/500-680 метара/,а све то може да буде привлач-но и за Београд и нови Сад, каои за дијаспору. Сваким пози-тивним помаком би се развијаои овај део Србије„, каже у овомписму добре воље свештеникВојислав Птеровић.

он је заинтересован за сва-ки вид ефикасне сарадње, парт-нерства или координације, иотворен за савете и упуства.

иначе, Петровић је на свомимању на потесу „липове воде“по прибављеној дозволи Градскеуправе лозница, с благословомшабачког епископа господина

лаврентија, започео изградњуСпомен цркве церским јунаци-ма. на истом плацу реновира по-стојећи објекат у конак са етно-рестораном. Поред уложенихсредстава, не само на овој ло-кацији, свештеник Петровић сезнатно ангажовао и на физичкомрашчишћавању терена од по-дивљалог растиња. да би за-мишљени циљеви били оства-рени потребно је не само знат-них новчаних средстава него,пре свега, иницијативе људидобре воље, мештана, градскихуправа лознице и шапца, које сеовде граниче. Приликом ос-вештавања крста на улазу у Те-

кериш, пре три године, владикалаврентије је рекао да с обзиромколико је овде крви проливеноза отаџбину овдашњи верницине треба да доносе панаију уцркву јер је ово света земља.Међутим, спомен костурницана Текришу и сам овај крај не-довољно су доступни и познатиширој јавности. Текериш сесамо помиње приликом тзв.„округлих годишњица“ церскебитке. Па тако, као лош пример,на путу од шапца ка Текеришунема путоказа ни других обе-лежја за ово место. а заслужи-ло је много, много више! Д.Е.

Градско веће о ценама воде иуслугама одношења смећа

Чланови Градског већа Града шапца дали су сагласност на за-хтев јКП „Стари град“ за повећање цене изношења смећа од 5,8одсто. Повећање цене планирано је програмом рада предузећа за2011. и у складу је са препоруком Владе Србије и пројектованоминфлацијом.

Сагласност је дата и на захтев јКП „Водовод“ за повећање ценеводе и употребе канализације за 13 одсто. уместо садашњих 33,08динара по кубном метру, грађани ће од 1. августа плаћати 37,39динара. основ за повећање цене је уговор између KFW банке и ша-бачког Водовода, према коме се средства ове банке користе за град-њу инфраструктурних објеката у области водоснабдевања и уна-пређење квалитета водоводне и канализационе мреже.

Градоначелник Милош Милошевић подсетио је на чињеницуда су вишедеценијска улагања у водоводну и канализациону ин-фраструктуру и политика коју Град у овој области води од 90. го-дина прошлог века, резултирали редовним снабдевањем грађанаквалитетном водом чиме се ретко који град у Србији може по-хвалити. То је одлична вест и за инвеститоре и значајна компара-тивна предност шапца у представљању привредницима који су ве-лики потрошачи воде.

Прва позоришна представа уСрбији изведена је у поцерскомселу накучани 12. јула 1833 го-дине. Била је то „Жертва авра-мова“ по старозаветном тексту.у поставци лозничког проте анакучанског учитеља игњатаВасића, представу су извелиученици накучанске основнешколе. Забележене су протинеречи: „Света беше много... на-род се томе јако дивио, као и кадносимо о Божићу звезду...“.

у спомен на овај догађај у

накучанима је од 4-12. јула одр-жана, друга по реду, ликовна ко-лонија која је, ове године, по-

примила епитет Међународнеликовне манифестације, јер су унакучанима биле и 2 сликарке

из суседне Бугарске уз 10 умет-ника из наше земље.

Поред ликовне колонијеодржано је и неколико концератаи креативних радионица, пре-давања из области етнологије ипозоришних представа

ликовну колонију органи-зовали су црквена општина на-кучани, МЗ накучани, МЗ Си-ношевић, МЗ Бојић, Канцела-рија за младе и Туристичка ор-ганизација шапца, док је по-кровитељ град шабац.

178 година од прве позоришне представе у Србији

� www. podrinske.com 14. јул 2011.ДРуШТвО

Помало обрнутим редосле-дом, али на почетку, значајнаинформација. изложба награђе-них радова, у прошлој години,чланова Фото савеза Србије, у га-лерији народног музеја у шапцу,може се видети још данас и сут-ра (потом се сели у Ваљево, па уЧачак...). а вреди је видети.

Поздрављајући присутне, наотварању, 30.јуна, директор на-родног музеја, Бранислав Стан-ковић, истакао је лепу сарадњуса шабачком фотографском за-другом, а преко ње и са Фото са-везом Србије, а изложбу оцениокао репрезентативну.

- Задовољство је што ћенашу галерију красити ове фо-тографије. Мислим да је овонајбоље што тренутно може дасе види кад је фотографија у пи-тању, и верујем да ће наши суг-рађани имати слуха и разлога дапогледају изложбу. Верујем даће, у сарадњи са шабачком фо-тографском задругом, ова из-ложба заживети, и да ће на некиначин јул месец бити посвећенфотографији, Фото савезуСрбије и нашој шабачкој За-друзи“.

Председник шабачке фото-графске задруге, Владимир Ђи-нић, објаснио је да је у питањуизбор најуспешнијих фотографаФото савеза Србије, уз изборфотографија награђених у про-шлој години.

-изложба „на трагу свет-лости“ организује се по пети

пут, као што видите, симболич-ног је назива, јер фотографијебез добре светлости нема, и са-мим именом се наглашава зна-чај светлости за уметничку фо-тографију. од обнове Савеза,2003. године, донета је одлука дасе сваке године направи изборнаграђених фотографија. одукупно 203 награђене у прошлојгодини, на домаћим и такмиче-њима у иностранству, уметнич-ки савет Фото савеза Србије, заизложбу је одабрао 46, и оне сунеки пресек рада у нашем Са-везу и оно што је најбоље у про-дукцији чланова Фото савезаСрбије“.

отварајући изложбу, исто-ричарка уметности, Тања Триф-ковић, подсетила је да је ша-бачка фотографска задруга засамо три године рада, истинскинашла своје место и ушла угрупу најбољих у Србији.

на изложби је и награђенафотографија шапчанина ра-денка Бошковића, једна из се-рије рађеваца – рађевац 2. ина-че, међу награђеним радовима упрошлој години је и фотогра-фија Владимира Ђинића „Lu-minous Corner“.

изложба „на трагу светло-сти“ је истинска промоцијанајбољих у Фото савезу Србијекоји делује кроз 32 клуба, а ша-бачки, са 23 члана, по први путје рангиран и на десетом је ме-сту.

Ц.Љ.

У наРоДном мУзејУ изЛожба

На трагу светлости

-С обзиром да је ово републички ниво, да је 46 радова одпрошле године одабрано, ја сам заиста срећан што је моја фо-тографија ту. Емотивно сам везан за ову фотографију, јер, помени, она доста симболике има, и ко год је види, он то препозна.То мени значи, и потврђује ми да сам направио баш оно штосам хтео.

и раније сам говорио, ја живим са фотографијом, и жи-вим од фотографије. Мени је фотографија професија, али овакреативна фотографија је нешто што нема везе са занатском,на овај начин аутор показује своје поимање и виђење одређе-них момената у животу“ – каже раденко Бошковић.

у уторак петнаестак бив-ших радника “Минералних ђуб-рива“ протествовало је испредзграде рТВ шабац и „ГласаПодриња“ због медијске блока-де. они су истакли да је прошлотачно годину дана како су тра-жили да се обрате широј јавно-сти, барем у петнаестоминутнојемисији, али им то није омо-гућено, изузев кратке изјаве.

Бивши радници „Минерал-них ђубрива“ започели су про-тест у августу 2009. године збогнеисплаћених зарада у периодуод 2000-те до 2003. године, за-што имају и правоснажне судскепресуде. радиша јаковљевић,један од вођа протеста, указуједа по уговорима приликом на-пуштања радног односа будућикупац је био дужан да им ис-плати дуговања. Међутим, „Вик-ториа груп“ која је купила „Ми-нерална ђубрива“ за 3,4 милио-на евра није имала ту обавезу покупопродајном уговору и збогтога су се радници обраћалинадлежним републичким орга-нима, али без икаквог резулта-та. у међувремену ХК “Зорка“је свим радницима који су топрихватили, њих око две хиља-де, исплатила 30 одсто њиховихпотраживања, што је изнелооко два милиона евра. око хи-љаду радника то није прихва-тило, а 40 бивших радника „Ми-нералних ђубрива“ за своја пра-ва обратили су се Међународ-

ном суду у Стразбуру. јаковље-вић каже да нису сви незадо-вољни радници поднели тужбејер су се неки одселили, а некису и умрли у међувремену.

-иако имамо правоснажнесудске пресуде држава то јед-ноставно игнорише, као да нис-мо ни постојали. Баш због та-дашњих услова по уговору даим будући купац исплати по-

траживања знатан део радникаје напустио „Зорку“. Просечнопотражујемо од десет до 15 хи-љада евра, и нећемо се одрећикамате јер ни други то не радекад су дугови у питању. јединанада нам је Суд у Стразбуру, јерће ваљда тада ова држава мо-рати да испоштује пресуду акожели у Европску унију. изСтразбура су нам одговорили да

због великог броја тужби изСрбије не могу још да раде поовим предметима, али да ће тоучинити чим прилике дозволе,каже драган Михаиловић.

Бивши радници су и на про-тестима у кругу фабрике, као иу уторак, указали да су предла-гали да се продају тзв. “сфере“у старо гвожђе, чија вредност јеоко пет милиона евра, чиме би

били намирени радници, као ијош нека потраживања. овако,продато је 11 хектара земљиш-та, са инфраструктуром и опре-мом за нешто више од три ми-лиона евра, а остала су рад-ничка потраживања која ћедржава морати да намири, кажубивши радници „Минералнихђубрива“.

Д.Е.

пРотест бивШих РаДника “минеРаЛних ђУбРива“

Једина нада-Стразбур

у лепој сарадњи, удружењаликовних стваралаца шапца иПредшколске установе „нашедете“, све је више насликанихмурала на дворишним зидови-ма вртића. Првог јулскогвикенда, на дар децисликали су Владимиралексић, Милица јокићи Марко Гавриловић...

у свом духу, Влади-мир алексић, свој де-чачки сан преточио је умурал на зиду у вртићу„Полетарац“.

-увек је лепо радитиза подмладак овог града.Сликао сам неки све-мирски мотив, да деци заголи-цам машту; ја сам као мали же-лео да постанем космонаут, паможда то инспирише и неког одових малишана да на сличан на-чин машта, или то и постане.рад је у форми стрипа, као полатабле, јер тиме се у принципу

бавим; мало нас време није слу-жило, али успели смо. акција језаиста лепа, господин Пеладићме позвао и организовао свеово, а ја сам се заиста радо ода-

звао, и увек ћу се одазвати заовакве акције.“

-уз осликане зидове, захва-љујући сарадњи са уметницима,простор у коме малишани бо-раве све је оплемењенији. онизаиста дивно и на посебан начинуређују простор за нашу децу, и

ова сарадња ће се сигурно на-ставити – истиче директорка„нашег детета“ Марица Вуле-тић. додаје да, док су уметницирадили, и деца су учествовала

заједно са њима, и да је тоједно обострано задо-вољство.

а као доказ те „зна-тижеље“ и „праћењауметника“, Сашка, Ма-тија, Богдан и Маша, сунам рекли да им се свирадови свиђају – и зајед-но смо „читали наслика-но“ – „свиђа ми се ово,ово и ово“, и одгонетну-ли смо да су то „дино-

саурус, и планета са космонау-том, и војник и меда“... от-крисмо и да они воле да цртају,„највише девојчицу, и лоптукако се девојчица игра“, па во-зић и слично... Поново ће умет-ници дечије просторе украша-вати у септембру... Ц.Љ.

Дечачки сан вЛаДимиРа аЛексића

За малишане Полетарца

Испратисмо их за Бања

Луку, 1.јула

-иза нас су бројни наступи,ја с поносом изговарам – 83 досада, свих наших секција. Билисмо у сваком делићу нашегшапца, у бројним селима, увртићима, у Геронтолошкомцентру, на градским улицама,али и у ашањи, Београду, Жи-тишту, Влашкој, лозници,Врњачкој бањи, угљевику...Бања луком, која нас дочекујеотвореног срца, отварамо сезо-ну турнеја, а мислим да су нашадеца, после силног труда и веж-бања, проливеног зноја у нашимсалама, заслужила да крену наевропске сцене. друга турнеја јеФранцуска, још лепша, атрак-тивнија и интересантнија, и оношто нас чека, а умемо да буде-мо и добри домаћини, то је нашСрпски фестивал фолклора – ис-тиче Љиљана јанковић.

Дочекасмо их 5.јула

уз домаћине (из Бања лукеи Градишке) и ансамбле из Чеш-ке, италије, Словеније и Маке-

доније, чланови другог фолк-лорног ансамбла шабачког „аб-рашевића“,од 1. до 5.јула, ос-војили су град на Врбасу, али ион њих.

-наша деца су одушевљена,ансамбл је пленио, синоћ је њи-хов трг у центру био препун.шест ансамбала се представи-ло, игром, традицијом и оби-чајима, а то певање, које се јошједино и негује код њих, треба-ло је доживети. у Бања луцикад се каже „абрашевић“, већсви очекују нешто изузетнолепо. Мислим да смо то свевреме, а посебно завршне вече-ри истински показали. од свихансамбала нама је припала частда нашом игром затворимо фе-стивал. деца су тако добро одиг-рала, цео трг је малтене играо санама, и странци који не знају ко-рак, италијани су само гледалиу наше лепе девојке. оркестаркоји је пратио ансамбл био је бо-

жанствен, држао је тензију свевреме, и ја сам заиста, а сигур-на сам и деца, препуна утисака– прве су речи, по повратку ушабац, председнице управногодбора Љиљане јанковић.

додаје, да је у Бања луцибио други фолклорни састав,који до сада није пуно путовао,али да је показао да је „до-стојан европских сцена“ , и да направи начин може да представ-ља и „абрашевић“, и наш град,и Србију.

-наша деца су се равно-правно носила са свим другимучесницима, били су атрактив-ни и наша шумадијска ношња,и наш штанд са сувенирима,наше учешће у бацању камен срамена. домаћини су били див-ни организатори, такође, њи-хова туристичка организација,која је била покровитељ мани-фестације и која је фестивалвећ увела међу европске; гра-доначелник је целу групу уго-стио, ишли смо на Врбас. При-рода је једноставно дивно обе-лежје њиховог града, у тури-

стичкој понуди то је нештонајинтересантније. Синоћ смовечерали на Врбасу, божанственосећај. Мислим да су наша деца,тек сад добила и жељу и вољу ида вежбају и тренирају, али и данаступају. Са још већим еланоми љубављу. Већ су питали гдећемо поново? наравно, склоп-љена су пријатељства, позиви за

гостовања у Словенији, ита-лији, Македонији – каже Љи-љана јанковић.

Ц.Љ.

www. podrinske.comДРуШТвО14. јул 2011. 9

кУД „абРаШевић“ - оД бања ЛУке До фРанцУске

Седми Козарски етно фестивалНа повратку, изаутобуса, онако

у даху:Урош Новаковић:

-Екстра је, стварно је су-пер било. имали смо савр-шен смештај, они кажу да имсе свидело како играмо, такода су моја очекивања испу-њена“.

Смиљана Михаиловић:

-Прелепо је било. Било језаиста дивно. уживали смо,сви су били феноменалнорасположени, не само изнаше групе, него кога год смоса стране срели, сви су билитако насмејани, тако пријат-ни и дивни, да смо се заистапровели божанствено“.

Катарина Миловано-

вић:-Било је дивно, лепо смо

се дружили, упознали смодоста људи и заиста свенајлепше. једино, могло јемало дуже да траје“.

Сања Ивановић:

-Било је дивно. Тамо суљуди јако љубазни. Сви сунас дивно дочекали, храна јебила дивна, хотел такође,нисмо имали никаквих про-блема“.

Ивана Стевић:

-Било је прелепо. не знамшта да кажем, заиста је свебило супер“.

Александра Лукић:-Све је било супер, немам

шта да кажем, заиста је свебило супер, концерти су билисупер.“

„Абрашевић“ одавно освојиоЕвропу

По девети пут идемо на фестивал у Бреј дин, на северу Фран-цуске, на обали ламанша, где ћемо се срести са још десетак кул-турно-уметничких друштава из целог света и где ћемо покушатида својим знањем, младошћу, лепотом, игром, костимом, пред-ставимо то што су културне вредности нашега народа. на вели-ку нашу срећу, да не претерам, и срећу тог света, који се већ по-лако одриче тог што се зову народни обичаји и традиција, и за-боравља, како би ми то рекли – опанке, дакле, своје порекло, из-воре, ми то гајимо, и верујем да ћемо то дуго чинити. ансамбл јеспреман, деца су сјајна, и ја очекујем једну заиста врхунски доб-ро изведену турнеју – биле су речи потпредседника Скупштине,Петрашина дурутовића, на поласку за Француску, 6.јула (повра-так се очекује 17.јула).

Програмлетњег фестивала у Шапцу

од 24. до 27. јула

овогодишњи, други по реду, Српски летњи фестивал фолклора,који шабачки „абрашевић“ организује заједно са друштвима изВлашке код Младеновца и угљевика, биће одржан од 21. до 30.јула.уз фолклорне групе организатора, на фестивалу ће учествовати иансамбли из Словачке, Пољске, Македоније, италије, и , русије.

шабац ће учеснике фестивала угостити од 24. до 27.јула.

ДРУги Летњи фестиваЛ фоЛкЛоРа

Влашка – Шабац – Угљевикод 21. до 30. 07. 2011. године

24. јул.- Поцерски Причиновић

- Орид

25. јул.- Мачвански Прњавор

26. јул.Шабац

�� www. podrinske.com 14. јул 2011.ДРуШТвО

иако једно од ретких пред-узежа које запошљава инвалид-на лица “Зорка дир“ због разнихоколности не ради, а могло би дастиче доходак. директорка овогпредузећа у саставу ХК “Зорка“,Сека шибљаковић, каже да је упословање, намиривање дуиго-ва као и за куповину машинанајвише уложила држава и да биизлаз био кад би то предузећепостало државно. она напоми-ње да је дуг од милион немачкихмарака као и седам милионадинара за порезе и доприноседала држава. оснивачки улог„Зорке“ је свега 600 марака.

-Проблеми настају када јересорно министарство купиломашину за папирну галанте-рију. најпре нам је без разлогаискључена струја на осам не-дља. наводно због високог во-деног таласа у децембру прошлегодине. наравно, да за то неманикаквог оправдања. После тогадесиле су се чудне провале,украдена су нам, поред осталог,четири рачунара, начињена ма-теријална штета... али, провал-ници су добро познавали за-кон, јер у случају мањих крађа,до 15.000 динара, ми треба суд-ски да гонимо виновнике. дирзапошљава шест инвалиднихлица, од којих су петоро дошлииз школе за хендикепираналица. изгледа, да после гашењафабрике четака „цер“, која јетакође запошавала инвалидналица, да је некима итекако ста-

ло до ове локације. имамо око1700 квадрата пословног про-стора, код друге „Зоркине“ ка-пије, и то на тржишту има својувредност, каже Сека шибљако-вић.

један од радника Вукашинцоловић на конференцији за но-винаре, рекао је да је недавнодолазила једна особа која сепредставила каио судски из-вршитељ, бахато се понашала, итом приликом је речено да свеприпада Холдингу “Зорка“, а дана овом месту треба да се из-гради вртић. иначе, цоловићради у дир-у 20 година и дошаоје из „Минералних ђубрива“

директор ХК “Зорка“ јосипМитрић каже да је читава Хол-динг компанија у процесу ре-структурирања, и да је за свенадлежна агенција за прива-тизаицју. да би постало држав-но предузеће имовина треба дасе изузме из Холдинга, али за тоније било иницијативе. Таскође,он напомиње да је дир основанкако би се запошљавала инва-лидна лица из „Зорке“, а да јесада у дир-у само једно лице из„Зорке“.

Како наводе у дир-у обра-тили су се за помоћ надлежнимминистарствима а ако треба об-ратиће се и Европској унији јерпуно је прича о помагању ин-валида, а кад они могу да ства-рају доходак појављују се бројнепрепреке.

Д.Е.

инваЛиДи без заШтите

За ДИР нико не мари

Министарство здравља ре-публике Србије, у оквируПројекта за борбу противHIV/сиде, који се финансирасредствима Глобалног фонда усарадњи са Заводима за јавноздравље, организовало је у шап-цу, 29.јуна, једнодневну едука-цију за новинаре, на тему „Стиг-ма и HIV“. циљ тренинга билоје пружање основних инфор-мација о HIV /сиди, проблеми-ма који прате ову епидемију, каои упознавање са главним пре-прекама које особе које живе саHIV -ом имају у Србији. Такође,да се кроз интерактивни рад,осветли стигматизација каошири друштвени проблем, којипрати не само особе које живе саHIV -ом, него и саму болест,како би се помогло борби про-тив HIV /сиде и допринело сма-њењу стигме и дискриминацијекоји су доказано присутни унашем окружењу.

Прим. др небојша Софра-нић, директор шабачког Заводаза јавно здравље, нагласио језначај медија у преношењу пре-вентивних порука.

-данашња едукација „Стиг-ма и HIV“ је изузетно важна, јеркао и у свим друштвима у тран-зицији, стигматизација и дис-криминација су дубоко заступ-љене, и то не само кад су у пи-тању HIV особе, већ и особеоболеле од још неких болести.После здравствених радника,новинари су сигурно изузетноважна карика у едукацији, од-носно у информисању станов-ништва у борби против HIV -а.Подсетио бих да је ове године умарту, Влада Србије, на предлогМинистарства здравља, донеланову петогодишњу националнустратегију: обезбеђени су иматеријални трошкови, а поплану Министарства, за бес-платно, поверљиво и добро-вољно тестирање издвојено је288 тестова.“

Како је истакао др алек-сандар Бојовић, један од реали-затора пројекта Министарстваздравља, „улога медија је од

великог значаја“, а циљ је да се„заједнички нађу што бољи мо-дели и начини како да порукепревентивних кампања, у борбипротив HIV -а, на што квали-тетнији начин буду пренете оп-штој јавности.“

-нама није идеја да новина-ре учимо како, и на који начин,треба писати о овом проблему,већ да кроз један заједничкиинтерактивни тренинг, дођемодо тога на који начин новинаримогу што квалитетније да по-могну, да све оне наше порукекоје ми истичемо кроз превен-тивне кампање и све активностина промоцији превенције, у бор-би против HIV -а, пренесемо оп-штој јавности, до оних до којихи треба те информације да стиг-ну. ово је један од низа тренингакоје организујемо, овде су, узшабац, и новинари из лознице,

Сремске Митровице, руме, анаша идеја је да имамо једнушто ширу коалицију људи којираде на овом проблему и који ћенам помоћи да досегнемо једин-ствени одговор државе на овуепидемију – нагласио је докторБојовић. додаје да има просто-ра за рад на овом пољу, јер уСрбији постоји стигма и дис-криминација, како према осо-бама које живе са HIV -ом, такои према овом самом проблему.„а та стигма је нама великакочница у томе да превентивнепоруке можемо да пренесемошто већем броју људи“.

у оквиру пројекта, који сефинансира из Глобалног фонда,и чија је вредност око 20 ми-лиона евра, у 57 организација иинституција, у 37 градова, међукојима је и шабац, реализују себројне активности а у склопушабачког Завода за јавно здрав-ље од 2006. године ради Саве-товалиште за добровољно и по-верљиво саветовање и тестира-ње на HIV. циљ је да се о HIV-у и сиди, не говори само 1.де-цембра, уз Светски дан борбепротив ове болести, већ да се ор-ганизованом акцијом превен-тивно делује, али и да се уна-преди квалитет живота особакоје живе са HIV -ом, да сесмањи њихова дискриминација,да им се пружи психосоцијалнаподршка.

Ц.Љубић

боља инфоРмисаност гРађана

Пут рушења предрасуда и дискриминације

-у нашем Саветовалишту за дПСТ (добровољно и по-верљиво саветовање и тестирање), које ради од маја 2006.го-дине, саветовање и тестирање прошло је преко 450 особа, авише од 200 лица је само потражило савет – каже, коорди-натор рада саветовалишта, др Виолета ракић. додаје да суподаци о овом обољењу од осамдесет пете године, с тим штоје први регистровани случај на подручју Мачванског окру-га забележен 1988. године (укупно, до сада је регистровано38 особа оболелих од HIV-а, од чега су две трећине муш-карци). докторка ракић истиче, као „доста добру причу“, по-моћ, коју оболеле особе добијају од стране невладиних ор-ганизација које се баве класичном подршком особама обо-лелим од AIDS-a.

Милутин Станковић је не-давно изабран за члана пред-седништва младих лдП-а. Занаш лист говори о програмукоји ће млади лдП-а у наредномпериоду спроводити у нашемграду.

Млади и Шабац?

Положај младих како у шап-цу тако и у целој нашој земљиније на неком завидном нивоу.немамо никакав план шта ћемоса младима да радимо у наред-них месец, годину или вишедана. нема много спортских,културних или неких другихдогадјаја. не чувамо исправневредности и не улажемо до-вољно у младе. у шапцу имамодобитнике олимпијских медаљаиз математике, имао одлицнекајакаше, тенисера. ани“Хајдук Станко” је јединодруштво у историји које је ус-пело да буде позвано на једно одчетири највећа светска фести-вала где те организатор личнопозива и где учествује од 8 до 10најбољих друштава из целогсвета. Ми у ове младе морамо даулажемо, да их промовишемо,да буду признати и да од њихправимо идоле новим генера-цијама, не од неких других.

Азил за псе?

ову акцију смо покренулизбог потребе тј због иницијати-ве наших суградјана на про-блем који их муци. Сваки градкоји тежи ка модернизацији каприближавању Еу има направ-љен азил за псе и на тај нацинрешен велики број проблема.напуштене животиње имајуадекватну негу и бригу, људи сене плаше за своју безбедност.изградњом азила за псе ми нашбуџет тросимо на исправан на-цин,а не на плаћање одштете по-вредјеним суградјанима. Са из-градњом азила за псе нећемо

више плаћати одштете суг-радјанима од напада,већ тај но-вац моземо усмерити у рекон-струкцију базена који је нашемграду, а пре свега младима не-опходан.

Члан председништва сте

Младих ЛДП. То је велика

част али и обавеза. Шта се од

вас очекује унутар ЛДП?

од мене као члана председ-ништва Младих лдП се очекуједа ширим идеју и ону енергијукоја је почела 5.октобра, а за-устављена 12. марта. да радимонај посао који је потребан какоби се положај младих у нашемдруштву поправио, као и дазаједно са нашим младима по-кренемо ствари које су не-опходне да се ураде како би седесио преокрет који нам је сви-ма потребан.

Ваши планови да ли су

везани за политику?

Моји планови за будућноствезују се за политику. органи-зовањем најмасовније скуп-штине младих у шапцу успелида направимо један добар тимкоји ради свој посао одговорнои професионално. Због тогасматрам да својим даљим учеш-цем у политици својим вршња-цима и генерацијама које дола-зе могу са оваквим тимом којисмо успели да направимо мно-го тога да донесем.

www. podrinske.comПОЛИТИКА14. јул 2011. ��

миЛУтин станковић

Моји планови везују се за политику

недавна трибина у шабач-ком Културном центру коју јеодржао лидер лдП-а Чедомирјовановић, главно је полазиштеза разговор са представницималокалног огранка лдП-а у шап-цу. Милан Чичулић као лидерлдП-а у нашем граду, и чланградског већа у разговору за„Подринске“ открива који ћето бити предизборни приори-тети ове партије.

Прошле недеље предедник

ЛДП Чедомир Јовановић по-

сетио је Шабац. Шта је та

посета значила за локлани

одбор, тј. да ли је то почела

предизборна кампања?

За лдП је предизборна кам-пања почела одмах по завршет-ку прошлих избора и то у сми-слу да смо све време разгова-рали са грађанима и у договору

са њима тражили решење запроблеме. Тако ћемо наставитии даље.

Чеда сваке године по неко-лико пута дође у шабац и тимепоказује колико му је значајанода га шапчани чују.

ЛДП и Шабац?

лдП у шапцу је вероватнои најактивнија од свих поли-тичкох партија. Сваке недеље

смо у контакту са грађнима штоје резултирало тиме да је вели-ки број нових чланова у про-текле 3 године приступио лдПу шапцу.

Који су вам политички

приоритети на локланом нио-

ву?

Пре свега да почнемо дастварамо нова радна места, новеинвестиције у шабац, садр-

жајнији живот за младе који ћеу шапцу да остају и да се у његавраћају а не да одлазе и модер-низација пољопривреде.

Град или село? Имате ли

идеје и програме?

не може се то посматратитако јер нема тога „или“. Селои град су јако поверзани и немогу одвојено.

лдП је на својој скупштини21. маја усвојио нови програмпод називом ПрЕоКрЕТ и унаредним месецима цемо сетрудити да на чује што вишеграђана. То је програм без де-магогије и лаких решења.

Увек се млађим странкама

поставља питање цензуса?

Када је лдП у питање пи-тање цензус се поставља већ не-колико година.

Члан сте градског већа,

како сте задовољни радом

тога тела?

нисам задовољан јер нијебило много простора за развој.

околности у којима се функ-ционисало у протекле 3 годинесу биле такве да се сваки град уСрбији борио да преживи.

Та клима ће се у Србијипроменити након следећих из-бора и уласка лдП у владу.

Ваше политичке амби-

ције?

Пре свега су вазане за то даод шапца направимо најбољеместо за живот.

РазговоР с повоДом: миЛан чичУчић

Да од Шапца направимо најбоље место за живот

ППЕЕццИИввААббЕЕЗЗ ААДДИИ--

ТТИИввААППЕЕРРЕЕццЕЕ,,

ММААШШННИИццЕЕ,, ККИИФФЛЛИИццЕЕ,,

ППЕЕККААРРАА „„ММИИЋЋАА ММ““ККННЕЕЗЗАА ЛЛААЗЗААРРАА 77 ШШААббААцц

�2 www. podrinske.com 14. јул 2011.ДРуШТвО

У Дечјој читаоници, од

септембра, “читају” бебе

и деца узраста до три

године

Библитека шабачка, прва уСрбији, одлучила је да на дру-гачији и квалитетнији начинпочне да негује читалачку пуб-лику. да би књигу приближилии најмлађима, библиотекари сусе укључили у светски пројекат«рођени за читање», који је1999. почео да се реализује ииталији и обухвата гласно чи-тање деци - од рођења па до уз-раста од три године.

ауторка шабачког пројекта«рођени за читање», вишакњижничарка на дечјем оде-љењу драгана Гајић, одлукомЗаједнице матичних билиотекаСрбије, представљала је Биб-лиотеку шабачку на научно-стручном скупу «Библионет2011.». Скуп је од 22. до 24. јунаодржан у јагодини, а рад младешапчанке је по оцени стручногжирија био међу три најбоља.Симпатије и аплаузе свих десетучесника скупа, библиотекараиз Београда, Суботице, димит-ровграда, новог Сада, Смедере-ва, Краљева и Ваљева, побрала јеи видео презентација њене ко-легонице дуње новаковић.

од септембра, у просторушабачке дечје читаонице, сабебама и децом до три годинерадиће се два пута месечно, узподршку педијатара, васпитачаи сестра запослених у вртићимау шапцу. ауторка пројекта,ипак, истиче да ће улога роди-теља малишана бити најваж-нија и позива шапчане да својебебе донесу у Библиотеку ша-бачку, како би им од пеленаомогућили «усвајање предчи-талачких вештина» и на времеподстакли размишљање, по-

имање и разумевање света,најважније предуслове успеш-ног решавања свих животнихизазова. Према њеним речима,«читање деци наглас најваж-нија је активност за развој пис-мености и успешност у читањуу каснијим годинама».

- деца су повезана са чита-њем и књигама далеко пре негошто сама науче и почну да чи-тају. Све почиње оног тренуткакада дете први пут узме књигуу своје руке или када му родит-рељи читају прве књиге. Под-сећамо родитеље да је читањекњига предиванм начин на којимогу да проведу време заједноса својим дететом. интеракцијакоја се у таквој ситуацији де-шава између детета и родитељаима неке веома значајне пози-тивне карактеристике. једна одњих је предвидљивост, јер се овеативности најчешће одвијајуутврђеним редосладом и већпознатим корацима. Позитивнарана искуства читања утучу наспособности и жељу за читањемтоком целог живота - поручуједрагана Гајић.

Пројекат «рођени за чита-ње» демантује укорењено уве-рење да образовање нових ге-нерација почиње тек када детепође у школу, и пружа могућ-ност да 1. септембар више небуде трауматичан дан. укомпјутерској ери, он нуди бу-дућност књизи јер најмлађимаомогућује да је као употребнипредмет заувек вежу уз роди-тељску љубав и пажњу. необи-чан приступ писмености и раз-воју маште, уједно, подсећа татеи маме да су они први и најваж-нији учитељи, а читање – аван-тура и узбудљиво путовање накоје лако могу да поведу својемалишане, чак и децу у наручју.

Ж. В.

Нов приступ књизи и писмености

светски пРојекат “Рођени за читање”У бибЛиотеци Шабачкој

Како сам родом из Бановогпоља, Мачванин, то сам по при-роди ствари добро упознат самузичким догађањима у шапцу.Тако сам сведок врло успешнихдеценија Хора 66 девојака саБранком, дечјег студио хора саиванком, а задњих петнаестакгодина пратим и метеорске ус-поне дечјег хора Ви Ва са Ми-леном. Знам да и јелена имадечји хор у Паризу, да је са ис-тим гостовала и у немачкој...овога пута реч је о концертудечјег хора Ви Ва на Коларцу, унедељу, 19.јуна 2011. године.

Бројни посетиоци, међукојим и многи познати српскидиригенти и композитори. Међуњима се нашла и моја мален-кост.

на сцену излази један однајмлађих хорских ансамбала насвету: Ви Ва. нижу се хорскиредови као бисери. Бисери де-

тињства, младости и лепоте. уКоларцу аплауз не престаје...све до и Милениног изласка. а

онда: тајац. Започињу чудеснизвуци млађаног хора. анђеоскизвуци! Слапови беспрекорнедикције, интонације и бри-љантних интерпретација. у не-колико композиција и савршенеи инвентивне кореографије.

испред хора је млади доктормузичких наука Милена Ђур-

ковић Пантелић. али, Милена јеи магистар музичке уметности,до скоро највишег уметничког

звања. она је и мајстор пијани-ста и мајстор диригент и великиучитељ – педагог. Све се то ви-дело и чуло на сцени Коларца.

Њени певачи реагују фанта-стично, учини нам се да често умоменту надограђују договоре-не интерпретације. Баш то је иврхунац Милениног великогдара и великог умећа.

извели су петнаест компози-ција, беспрекорно и надахнуто.

Поново бескрајне овације,Ви Ва силази са сцене.

да ли ће ускоро ту радостшабац поново поклонити Бео-граду, у најпрестижнијој српскојконцертној дворани?

Ми који живимо у Београду,молимо да то поновите, иаконам још увек, три недеље послеконцерта, све изгледа непонов-љиво.

Београд, на ивањдан, 7.јула2011.

Будимир Гајић, композитор и диригент

јоШ јеДном о концеРтУ Дечјег хоРа ви ва на коЛаРцУ

Бисери гласа и бисери лепоте

Снимање прве клапе трећегдела филма „Сеоске приче“,који реализују млади глумциаматерског позоришта „Вожд“,почело је 30.јуна, у Мишару, удомаћинству породице Симић.Глумци „Вожда“, њих тридесе-так, у наставку авантуре – „Зре-ли плодови“, бројнији су за јошпетнаестак младих, међу којимаих има и из Владимираца и но-вог Сада. Ту је и подршка Гра-да шапца, удружења грађана„Светлост“...

Како су најавили, трећи део,биће пун нових авантура. Све јето за њих нови велики изазов,али, оно што је најбитније, и посвима највредније – да су их глу-ма и филм ујединили и истинскиздружили и зближили. По речи-ма душана Симића, који и ово-га пута, филм потписује као ре-

дитељ и сценариста (наравно, и,носилац једне од улога), циљ јеисти - „на њихов начин борба заочување њиховог Мишара,српског села уопште, наше тра-диције и обичаја“.

Слободан Петровић, орга-низатор снимања, каже да ће се

филм снимати на више локације(све у Мишару, махом у дома-ћинствима младих окупљенихоко „Сеоских прича“, или њи-хових рођака), да је прва етапаснимања планирана до 7.јула, анаставак – за половину августа.

и не без разлога, уз њиховелан и вољу, и још већу под-ршку, очекују да трећи део„Сеоских прича“, на мишарскиначин, буде још успешнији.

Ц.Љ.

мЛаДи миШаРа без пРеДаха

Наставак Сеоских прича

�3www. podrinske.comЗАбЕЛЕШКЕ14. јул 2011.

другу годину заредом, јошједну успешну сезону, члановимишарског „Вожда“ завшилису на Видовдан, премијернимизвођењем још једног нушиће-вог текста – „Светског рата“. ре-дитељ душан Симић, са Фили-пом рајковићем, постарао се и закостиме, а Филипово дело је исценографија. наравно, не изо-

стаје помоћ родитеља, а ком-плетан ансамбл припомаже...Посебно су, како истиче ду-шан Симић, поносни што њиховрад није остао непримећен, ишто је покровитељ најновијепредставе Град шабац.

-у питању је нешто мањепознато нушићево дело, „Свет-ски рат“, комедија, још једна

сјајна нушићева критика друшт-ва, и доказ његове свевремено-сти. драго нам је што смо за овајпројекат добили подршку, иновчану,од Градске управе, изахваљујемо се. уз њихову по-моћ успели смо мало и да уре-димо наш дом културе, окречи-ли смо велику салу и обезбеди-ли неке техничке ствари не-опходне за представу. Задовољ-ни смо и радом на представи, узподршку наше дивне публике,мислим да ће представа и нада-ље бити успешна и запажена“.

Већ са добрим искуством, наглумачком пољу, Филип рајко-вић каже да је некад потешко не-што урадити са баш младомдецом, којима су то први позо-ришни кораци, али, „искуствонас је научило како то да реша-вамо“, и „ево ми већ и други Ви-довдан обележавамо новомпредставом“... и нова се при-према за прославу годишњицеМишарске битке у августу...

највећа награда овим мла-дим, вредним, заљубљеницимау „даске које живот значе“, ис-тинским ентузијастима, је пунасала њиховог мишарског дома...и кад се после представе причаи о њој и о њима... Заслужујусваку подршку... Ц.Љ.

аматеРско позоРиШте „вожД“ миШаР

Освојили и Нушићев светски рат

Б.Нушић „Светски рат“ – премијера на Видовдан, 28.јуна2011. године у дому културе у Мишару

улоге: Мајор арса – Филип рајковић, Мита Бомарше – ни-кола јовановић, Марија – Милица Поповић, Ђура Тешић – ду-шан Симић, Милица – Слађана Петровић, Милан – Милош јова-новић и Ката – Ковиљка јеремић

Аматерско позориште „Вожд“ Мишар

Усвајање измена Закона офинансирању локалне самоуправеусвајање измена Закона о финансирању локалне самоуправе

представља победу грађана који су подржали петицију за де-централизацију, речено је на конференцији за новинаре Градскогодбора уједињених региона Србије у шапцу. до сада ни једна гра-ђанска иницијатива није овако брзо почела да се реализује. Већ од1. октобра локалним самоуправама остајаће 80, уместо досадаш-њих 40 одсто од наплаћеног пореза на плате. Захваљујући овим из-менама, буџет шапца биће богатији за 500 милиона динара, рекаоје председник Гро уједнињених региона Србије шабац немањаПајић. исправност петиције препознао је велики број грађана. Вишеод пола милиона грађана Србије, од чега 8.000 шапчана и шап-чанки потписало је ову петицију. уједињени региони Србије на-ставиће да се боре да грађани убудуће непосредно бирају градо-начелнике, а у наредном периоду биће усвојен и Закон о јавнојсвојини. Точак децентрализације после усвајања Закона о фи-нансирању локалне самоуправе наставиће да се покреће.

у цуљковићу је одржан Меморијални фудбалски „Ћијин тур-нир“ у сећање на фудбалера из овог села који је играо у локалними клубовима у немачкој, а настрадао у саобраћајној несрећи 1982.г.Тим поводом представници уједињених региона Србије шабац дрБранко Вујковић и Сретен радовановић мештанима овог поцер-ског села поклонили су лопте за кошарку и фудбал, као и кошар-кашку таблу. они су овом приликом истакли да се и поцерска селаморају равномерно развијати као и Град шабац, и да се мора омо-гућити да и млади из цуљковића имају једнаке услове за бавље-ње спортом као и њихови вршњаци из шапца, као и да је цуљ-ковићу неопходно обезбедити адекватан терен за овај вид актив-ности. на Меморијалном „Ћијином турниру“ који организује ФК„цуљковић“ ове године учествовало је 10 екипа.

Ћијин турнир

ШАПЧАНИ ГОСТОЉУБИВИ ДОМАЋИНИПочетком јула, шах клуб „ Чивија Креди “ из шапца био је домаћин

шахистима из Марибора и Мурске Соботе, који су током боравка у нашемграду обишли неке знамените локације у околини шапца, узели учешћена редовном брзопотезном турниру у шаху, и одиграли меч против ре-презентације шапца, коју су чинили најбољи такмичари из шапца и око-лине. на брзопотезном турниру, учешће јењ узело 42 такмичара, а наконтринаест одиграних кола, прво место, са 10 поена су поделили Миран Зупеиз Марибора, и добрисав Стојановић из Бијељине. Треће и четврто ме-сто поделили су Саша Пантелић из шапца и јернеј Бузети из Мурске Со-боте. централни део програма гостовања шахиста из Словеније био је унедељу, када је одржан меч између репрезентација Марибора и шапца,који је одигран на осам табли, и уз темпо од 60 минута по играчу. у овомдуелу успешнији су били гости из Словеније, који су забележили победурезултатом 4,5:3,5. у редовима домаћина, победе су забележили Влади-мир николић против јернеја Бузетија и Миодраг лазић у дуелу са МитјомКовачем. ремизирали су Саша Пантелић и Миран Зупе, Мирослав Ми-сојчић и дарко Супанчич, као и драган Симић у мечу са драганом Си-мичем. Победе за екипу из Словеније су остварили денис Гјуран у дуе-лу са драганом Савићем, Борис Ковач у мечу са драгољубом николићем,и Саша Ковачич у дуелу са драгољубом Марковићем. на крају овог го-стовања, договорено је да шахисти из Словеније наредне године узвратегостопримство шапчанима, а термин овог гостовања биће накнадно до-говорен. С. Кашиковић

Шах

УјеДнињени Региони сРбије

У сЛици и Речи

Маскембал за крајСекција латино америчког

плеса Културно уметничкогдруштва “абрашевић” органи-зовала је маскембал. Била је то

прилика да се деца још мало за-баве пред одлазак на летњи рас-пуст. шароликост костима ура-ђених са пуно труда и маште до-

принели су да журка буде јошвеселија и занимљивија.

Поновни сусрет заказан јепочетком септембра.

�4 www. podrinske.com 14. јул 2011.ПРОјЕКТИ

Ужички примеридецентрализације, али ибесмисленостицентрализације...Колико процесдецентрализацијеконкретно може даутиче на квалитетживота у локалнојсредини? Одговор на овопитање може се добитипостављањем супротногпитања: колико процесцентрализације смањујемогућности развојапојединих деловаСрбије. Ужичкипримери дају одговорена оба питања

Када су из ужица пре пет го-дина „отишли“ Телеком, ПТТ,Електродистрибуција, југопет-рол, „Вуча возова“...грађани суимали мучан утисак да тек тадаупадамо у право провинцијскоблато и да ће Златиборски округзаобићи паре ниП-а и развојнихфондова, а да ће мало пре-остале „живе“ привреде брзо„пући“. Тај слућени процес је икренуо, а онда се власт у ужи-цу из петних жила трудила дасе у овом граду активира билокоја републичка институција.Крајем октобра прошле годинепремијер Србије Мирко цвет-ковић свечано је отворио цари-нарницу ужице, уз речи „да се

отварање ове царинарнице по-клапа са принципима ВладеСрбије о децентрализацији, даће сада бити растерећена цари-нарница у Краљеву, и да ће при-вреда овог региона уз мањетрошкове и напоре реализиватисвоје потребе. - не заборавимода се 60 одсто послова у цари-нарници Краљево односило напривреду и послове грађанаужица и Златиборског округа, ито је најважнији аргумент Вла-де Србије да подржи ини-цијативу града ужица за отва-рањем царинарнице - рекао јетада премијер цветковић.

данас годину и по дана поотварању царинарнице ужице,

Милован Петровић, заменикградоначелника ужица, заду-жен за привредна питања, кон-статује да је отварање цари-нарнице ужице одличан потезВладе Србије у процесу де-централизације.

- ово је један од примеракако да се увоз-извоз робе при-ближи корисницима. Постиг-нута је већа контрола гранич-них прелаза према Босни ицрној Гори. они су модерни-зовани, посебно у Мокорј Гории Гостуну, убрзан је и повећанпромет робе, запослени су новиљуди, а током наредне године уужицу треба да буде завршенанова зграда царинарнице, вред-на 100 милиона динара. Бићеотворена и нова радна места -наводи Петровић.

Слободна зона - почетаксуштинске

децентрализацијеПрошлог октобра у Севојну

је почела са радом Слободназона ужице, која се налази напростору између две фабрике:Валајонице бакра и Ваљаони-це алуминијума- иМПол СЕ-Вал. Почетак рада Зоне озва-ничио је државни секретар Ми-нистарства трговине и услуга,драган јараковић. - отварањеслободне бесцаринске зоне у

Севојну значи почетак су-штинске децентрализације иочекујемо да се на њеном про-стору концентришу компанијекоје су као велики извознициприсутни у западној Европи изнају шта је утакмица.

Слободна зона ужице упрвој фази заузима 50 хектараукључујући и терминал од деветхектара, а друга фаза биће про-ширење на још 100 хектара.циљ формирања Слободне зонејесте да се, кроз олакшице у по-словању и повлашћен порескирежим, повећа привредни раз-вој. Градоначелник ужица јованМарковић каже, важно је дашто више предузећа „уђе“ у

Слободну зону, да се шири сло-бодна зона трговине, како биужички крај био препознатљив,и интересантан за улагања. ди-ректор Ваљаонице бакра, једногод оснивача Слобдне зоне, дра-ган Суботић наводи да је „Вла-да Србије отварањем севојнич-ке бесцаринске зоне препозна-ла право место за децентрали-зацију, раст и развој привреде, асамим тим и за бољи стандардграђана“.

Националнеинституције

приближити грађанимаужички пример децентра-

лизације је и рад регионалнихинстутуција које квалитетноповезују локал и републичкеинституције, посебно када суинвестициони фондови у пита-њу, кажу у регионалној раз-војној агенцији „Златибор“ уужицу која је почела са радомјош 2002. године као регионал-ни центар за развој малих исредњих предузећа. ВладаСрбије и свих десет општинаЗлатиборског округа су осни-вачи агенције, и она је важнавеза за сарадњу са партнеримана регионалном, националном имедјународном нивоу.

Током прошле године ужич-ка развојна агенција била је деопрограма подршке развоју кон-курентности малих и средњихпредузећа и предузетника којиспроводи национална развојнаагенција. развојна агенција„Златибор“ реализовала је ипројекат иновационог центраза пољопривреду у ариљу, а уопштинама Прибој, Пријепољеи Косјерић основала је својецентре за подршку и развој сек-тора малих и средњих предузе-ћа. недавно је агенција објави-ла резултате првог свеобухват-ног истраживања у области ту-ризма за регију Западне Србије,са циљем да се туристичким ор-ганизацијама и маркетиншкимагенцијама укаже на то шта је досада добро урадјено, а шта тре-ба променити. данас осам го-дина од отварања, региоанланаразвојна агенција „Златибор“ уужицу, уз регионалну привред-ну комору ужице, упркос еко-номској кризи, успешно испу-њава своју „мисију“- развој но-вих и постојећих малих и сред-њих предузећа и предузет-ништва у овом делу Србије.

да ли се озбиљно мисли иради на децентрализацији или јепопулизам на делу, показаћевреме, као и да ли је премешта-

ње националне агенције за оси-гурање и финансирање извозасамо политички маркетинг. от-варање ове агенције у ужицу јепокушај државе да се она при-ближи корисницима на ономместу где их је највише. од де-сет највећих српских извозника,три су су у ужицу, подсећа за-меник градоначелника ужица,Милован Петровић.

- Ваљаоница бакра Севојно,иМПол-СЕВЕл и „Први пар-тизан –наменска производња“ супредузећа која преко 90 одстопроизводње извозе, а колико ћеизмештање агенције за осигу-рање и финансирање извоза уужице повећати извоз ове регијеи целе Србије, видећемо. Су-штинска децентрализација ћесе догодити када буде децент-рализован републички буџет,када ужице не буде морало дапита ресорна министарства какода потроши своје паре, када са-мостално, сходно потребамаградјана може да реализује ин-вестиције. још смо далеко одтога, упркос сталној причи о де-централизацији - закључује Ми-лован Петровић.

а суштина процеса је бољиквалитет живота грађана у ло-калној средини. логично пита-ње је онда колико сами грађанизнају шта је тачно процес де-централизације, шта губе уцентрализованом систему и кодаје конкретне одговоре, безпримеса политчког маркетинга?

Неколико примерабесмисленостицентрализације

Питањем (де)централиза-ције у ужичком крају кроз де-латности својих синдикалнихорганизација већ дуже времебави се и Веће самосталногсиндиката Златиборског округа,Петрашин друловић, председ-ник, наводи примере бесмисле-ности централизације.

- Често се од политчара чуједа ће се извршити процес де-централизације Србије. То јаразумем као податак да се сред-ства која су одлазила у Београдвраћају локалу и да ћемо мибити газде. ништа ту није јасно,јер у овом тренутку ми смо су-очени са једном страховитомцентрализацијом. ужице је билоцентар за десет општина Зла-тиборског округа и са регио-налним седиштем низа репуб-личких предузећа. одређенасредства преко тих предузећасливала су се у ужице, али по-следњих година одласком овихпредузећа, одлазила су и сред-

ства у Краљево, Крагујевац,Београд... зависно од тога где сеодселило ужичко седиште ре-публичког предузећа. Међу по-следњима из ужица је отишао иниС, а директна последицабила је отпуштање радника. По-стоји ту и низ других, практич-них проблема: раније, када супоправљани кварови на теле-фонским инсталацијама, рас-писиван је конкурс и ангажова-ни радници из омладинске за-друге у ужицу која узме прови-зију. Сада то ради београдскаомладинска задруга, и не анга-жује више радну снагу са овогподручја.. Због централизива-ног система, ствари иду и до би-зарних случајева - на ауту ужич-ке националне службе за за-пошљавање пропадне ламелаи, уместо да је поправи сервисиз ужица, тај ауто се шлепа уБеоград. Када је набавка ин-вентарског материјала у питању,ауто ужичког Телекома иде заКраљево, и често више износепутни трошкови, него вредностдопремљене робе - објашњавадруловић.

Познати су и други приме-ри: за последње три године на-ционална служба запошљавањау ужицу се преполовила, једандео је надлежан за шест оп-штина Златиборског округа, адруги за општине Прибој,Пријепоље, нова Варош иСјеница. То се десило и са по-лицијском управом ужице, папрактично на овом подручјупостоје два субрегиона. После-дица овакве централизције уСрбији јесте страховит одливкадрова. у последњих десет го-дина, након завршених студијау Београду, у ужице се врати-ло 2,5 одсто дипломираних сту-дената, упозорава друловић.

Шта грађани мисле одецентрализацији

ужички центар за људскаправа и демокартију је члан на-ционалне коалиције за децент-рализацију, а као регионалницентар за децентрализацију, по-крива све општине Златиборскогокруга. извршни директор овеневладине организације, дра-гољуб Поп Митић, каже да је упретходне две године овај цен-тар реализовао низ акција иистраживања у сарадњи са ор-

ДецентРаЛизација У сРбији: Ужице

Наћи модел који одговара нашим ОТвАРАЊЕ цАРИНЕ у ужИцу

ОТвАРАЊЕ СЛОбОДНЕ ЗОНЕ у СЕвОјНу: гРАДОНАЧЕЛНИК јОвАН МАРКОвИЋ ДИРЕКТОР

ИМПОЛ СЕвАЛА НИНКО ТЕШИЋ, САвЕТНИК МИНИСТРАТРгОвИНЕ ДРАгАН јАРАКОвИЋ И ДИРЕКТОР

вАљАОНИцЕ бАКРА ДРАгАН СубОТИЋ

�5www. podrinske.comЗАбЕЛЕШКЕ14. јул 2011.

ганизацијама из ниша, Београ-да и из Европске уније, са ци-љем да се сазна шта грађанимисле о децентрализацији и накоје тешкоће наилазе у овомпроцесу.

- резултати истраживањанам говоре да градјани малознају о децентрализацији, а че-сто су одговарали да у том про-цесу њих нико ништа не пита.Сматрају да праве децентрали-зације не може бити док се недемократизују институције уСрбији и док о свему одлучујуполитичке странке, а не поједин-ци. у овом истраживању грађа-ни истичу још један проблем -неравномеран развој државе,као и то да у процес децентра-лизације све средине не улазе саједнаким основама: није истоживети на новом Београду и уПрибоју, Пријепољу, или новојВароши.

Поп Митић сматра да нам једецентрализација неопходна ида је потребно спустити нивоевласти и извршити управну, алии фискалну децентрализацију. -Са друге стране, потпуно смосвени тога да децентрализацијанеће донети толику корист си-ромашним општинама, јеродједном ће те локалне само-управе преузети на себе великиброј обавеза које у тим почет-ним фазама неће моћи да реа-лизују. Хитна је фискална де-централизација, мислим да битребало што више средставапребацити месним заједницама,па са тог нивоа кренути у цеопроцес децентрализације - на-води Поп Миитћ. он истиче даје регионални центар за де-централизацију, истражујућиставове градјана, закључио даљуди и инститиције који се нанивоу Србије баве овим проце-сом, морају видети како је то ре-шено у Европској унији.

- Постоје високоцентрали-зоване земље, али и децентра-лизаиване на различите начине.Потребно је наћи модел који од-говара нашим условима, али датај модел не буде повод за новадељења и сукобе, посебно на по-литичком нивоу. идеја о стати-стичкој регионализаицји - по-дели Србије на седам, па пет, паопет на седам региона, у ужицује, као што знамо изазвала ве-лике политичке реакције - додаоје Поп Митић. Новка Илић

ОТвАРАЊЕ цАРИНЕ у ужИцу

у шапцу је, у уторак, 12јула, у православној цркви Све-тих апостола Петра и Павласвечано обележен дан храма,као и јубилеј, 180 година по-стојања цркве. Свету ар-хијерејску литургију, у прису-ству свештеника шабачке цркве,гостију из других верских кон-фесија, представника јавног,културног и привредног живо-та шапца, као и великог бројаверника, служио је, његово пре-освештенство епископ шабачкиГосподин лаврентије. наконлитургије и литије око храма, засве госте уприличен је славскиручак у просторијама црквеногдома. домаћин овогодишње сла-ве био је протојереј МилошПетровић, старешина шабачкецркве, који је поводом славехрама рекао:

„ данас је празник Светихапостола Петра и Павла, који јеуједно и слава нашег храма. уоквиру обележавања славе, у

јутарњим сатима је служена ар-хијерејска литургија, којом је чи-нодејствовао наш владика ла-врентије, са гостима из околнихместа. Било је присутно доставерника, и Богу хвала,просл,авили смо нашу славукако и доликује, на један фин,леп, молитвен и благодаран на-чин. Помолили смо се Господуи апостолима да нам у свакомдану наших живота помогну,да нас воде и упућују на пра-ви пут. ове године, наш храмобележава и јубилеј, 180 го-дина постојања, па ће целаова година бити посвећенаобележавању јубилеја храма, ацентрална прослава јубилејабиће одржана у септембру ме-сецу, када ћемо низом актив-ности обележити годишњицу.Верујем, и надам се, да ће овајхрам Божији живети још много,много година “, казао је про-тојереј Петровић.

С. К.

OбеЛежена сЛава хРама светих апостоЛа петРа и павЛа У ШапцУ

СТО ОСАМДЕСЕТ ГОДИНАХРАМА ШАБАЧКОГ

иако се годинама дуг заструју само повећава никадасе није дсеило да је чак 2800домаћинстава искључено самреже. Према подацима«Електродистрибуције ша-бац», закључно са 30.јуном, наовом конзумног подручју,укупан дуг за утрошену струјуизноси милијарду и 300 ми-лиона динара. највише ду-гују домаћинства , око 800милиона. искључивана су до-маћинстава са дугом већимод пет хиљада динара, а еки-ше «Електродистрибуције» суопомињала домаћинства дауплате дуг и да следи ис-ључење. Међутим, већина до-маћинстава једнодставно немаод чега да плати дуг.

Тако породица јанковић налетњиковцу без струје живиготово две године. укупан дуг од160 хиљада динара кажу да немогу да измире, јер живе једи-не плате оца Златка, запосленогу комуналном предузећу..

-једна је плата, нас је сед-моро, ја не бежим. он што до-бије, мало кредита има, немамод чега да платим, ја сам рада,али немам од чега, каже росајанковић.

јанковићи додају да сунавикли на мрак, али кадструја затреба болесном уну-ку за терапију, принуђени суда се сналазе и позајмљују одкомшија.

у «Електродистрибуцији»указују да није реч само о си-ромашним грађанима и да уструктури неплатиша има до-ста богатих. од почетка го-дине око пет хиљада потро-шача није имало ни једнууплату а једно домаћинство уселу Табановићу дугује чак3,4 милиона динара.

Међутим, има и оних којисе незаконски прикључују намрежу.

-Ми упорно искључујемоса мреже, они се упорно при-кључују. За свако од тих са-мовољних укључења следикривична пријава, а ти купцису неколико пута тужени задуг. Било је случајева када јеполиција морала да заштитифизички интегритет нашихрадника, каже драган Жива-новић, директор шабаћке«Електрпдистрибуције».

За сиромашне породицепостоји могућност плаћањадуга на 24 рате. Р.Д.

Рекордна искључењаструје у Шапцу

Прозивком коју је у понедељак, 4. јула на стадиону у Поцер-ској улици извршио шеф стручног штаба ФК Мачва јане Гава-ловски, са припремама за нову сезону кренули су и фудбалери Мач-ве. Током паузе, Мачву је напустио само никола Тајдић, који је од-кучио да заврши активну играчку каријеру, због пословних и по-родичних обавеза. у редове Мачве већ су стигли дејан Тарабићи Славиша Зарић, који су у претходној сезони наступали за Сло-гу из Бајине Баште, као и млади, осљамнаестогодишњи Зоран Ђу-рић, рођен у Сремској Митровици, који је стигао из новосадскеВојводине где је био члан млађих селекција једног од најстаријихсрпских фудбалских клубова. након две године проведене уазији, у Вијетнаму, у шабац је дошао и некадашњи голгетер Мач-ве Горан Гајић, док је, након одсуства од неколико година, у Мач-вине редове поново пристигао и искусни Божидар Ћосић. очекујесе да би у току ове и наредне седмице, екипу из Поцерске улицеу шапцу могло да појача још неколико квалитетних фудбалера, којиби требало да дају допринос остварењу клупских амбиција-пласману у Прву лигу Србије, тамо где Мачви, по репутацији којуужива у фудбалским круговима, као и више од девет деценијка ду-гој традицији, и јесте место. С. Кашиковић

фУДбаЛ

Појачања по мери

у Прњавору је одржана завршница овогодишњег такмичењау оквиру летње лиге шапца у кошарци. у конкуренцији кадета,прво место припало је екипи Прњавора, која је у финалном дуе-лу била боља од Петловаче резултатом 24:16. Треће место освојилаје екипа Мајура која је савладала шабац резултатом 30:27. у кон-куренцији пионира победници су били екипа Клења која је узсавршном сусрету савладала лиолист минималним резултатом,17:16, док су треће место освојили клинци из Петловаче савладавшиМајур резултатом 15:13. у конкуренцији млађих пионира до тро-на су стигли дечаци из шапца, који су у завршном сусрету са-владали ноћај. Треће место у конкуренцији млађих пионира ос-војили су дечаци из Клења, а четврто млади кошаркаши из Прња-вора. у конкуренцији пионирки наступиле су три екипе, а до по-беде су стигле девојчице из Прњавора, које су биле знатно ус-пешније од својих вршњакиња из Петловаче и Мајура. С. К.

коШаРка

ПРЊАВОРУ ТРОН

�� www. podrinske.com 14. јул 2011.ДРуШТвО

...у илустративној хроницишапца 1850 – 1934, „шабачкедаме у променади“ прошеталесу са разгледница старог шап-ца, на седам најновијих сликарадована Миразовића... од по-сете Мине Караџић и лујзе Кар,у лето 1850, до посете Краљаалександра Карађорђевића1934. године, од Великог кон-

церта роберта Толингера, прекоТрговачке забаве, до реклами-рања биоскопа Карла Купке. Тује и сифражеткиња, госпођицаСладојевић, а дама је и на Ве-ликој пијаци...

...на несвакидашњи - ша-бачки начин – представљене суна ивањдан, уз, исто тако по-себну посвету Старом шапцу ипричу - беседу, Милана Васића,Веселина Крстића, радованаМиразовића, драгана Филипо-вића, јована рукавине... истин-ски лепо и пријатно, необично,уз шампањац, воће и грицкали-це, уз искрено дружење и лепуреч... на степеништу, испредкњижаре-галерије „Сова“, наТргу ђачког батаљона... Ту сусвратиле радованове даме сапроменаде а могу се видети доседмог септембра...

Прве разгледнице старогшапца, оживеле су на сликамарадована Миразовића, излож-бом осамдесет пете, пре двегодине, настављена је прича, аовог лета поново су шабачкедаме прошетале... Како МиланВасић рече, сцене које радованМиразовић направи су као кадарза филм, отприлике могло би дасе настави... да се постави све насвоје место... и увек да се за-жали што је толико тога сру-шено... радован и жели својом

променадом да се не заборави товреме, стално нас подсећа, изато ове слике имају вредност иу историјском погледу ...

За радована Миразовићашабац је најлепши град на све-ту...

-јесте, ви сте се навикли нањега, али ја га пожелим. Због ег-зистенције пола године живим

у Паризу, пола у шапцу, и кадгод се враћам у шабац срце мије велико као онај сомун од двекиле код Македонца, који смонекад куповали, кад видим овушироку реку, која је као Миси-сипи, разливена, баш овде кодшапца најшира, кад видим овајлепи град, који је фотогеничан,који се да волети. То је град помери човека, пун лепих детаљау архитектонском смислу јошувек, и, нарочито, у задњих де-ценију, или нешто више, лепоуређен, и центар, па и нештошире. јер, очигледно је да је са-зрело уверење да је он, ипак, справом носио епитет Малог Па-риза. ја не желим да будем некиносталгичар, јер то нисам каочовек, покушавам да будем ме-дијатор, нека медијална лич-ност између најблиставијихостварења прошлости и оногашто би из те прошлости, помом мишљењу, требало угра-дити у будућност... – збори ра-дован, просто тече из уметникареч, посвећена граду који севоли...

-шабац је с правом поновоузео одличје оног Малог Пари-за. не треба заборавити, нарав-но, и не треба преувеличавати.шабац није изгледао само ова-ко како изгледа на мојим сли-кама, са дамама у променади,

РаДован миРазовић: Шабачке Даме У пРоменаДибесеДа весеЛина кРстића

Мали Париз је најлепши град на свету

Како волети свој градокупили смо се овде, у Га-

лерији, а шта би у галеријиуопште, већ да гледамо слике.Међутим, данас бисмо да при-чамо и о нечем другом. Пресвега, ту су слике уваженог мае-стра, нашег суграђанина радо-вана Миразовића или, како минајчешће кажемо – Мираза. онесу у првом реду сентиментално,романтицизирано обраћањеуметника свом граду. а и какоби друкчије? Град овај заслужујетакву ауру- и сте стране – хва-ла песнику сликару. Његово ис-казивање љубави према свомграду наводи нас на једну дру-гу тему: како волети свој град?

Како волети град, неимар-ски, лирски, епски, сликарски,научнички, државнички, и какоград узвраћа ту љубав.

не бих надугачко о велика-нима – оде нам цело вече у на-брајању. Кад смо код сликараМираза –од сликара: МилићаСтанковића од Мачве и његовогимењака Петровића Вендића,Владе лалицког, Стевана Ча-лића, Маре јелесић, БранкаСтанковића, Миливоја нико-лајевића, вајара Бошка Кућан-ског... низ се не може завршити;код књижевника – лазе К. ла-заревића, јанка Веселиновића,Младена Ђуричића, оскара да-вича, несрећног јанка Ђонови-ћа, још несрећнијег драгољубарајића, драгише Пењина... Гра-дитеља – Милорада рувидића,александра Бучина... и, нарав-но, неизбежног јеврема обре-новића, новинара и штампараандрије Славуја... Па музичара– Толингера, Ђурковића, падржавника, па политичара, падрамских уметника, привред-ника, набрајању краја нема. иније ми циљ нити да све на-бројим, нити да некога не изо-ставим. Прво је немогуће а дру-го неизбежно.

они су се, наравно градуодужили својим дело.Првинамау Србији: клавиром, апотеком,прозорским стаклом, гимна-зијом, читалиштем, урбани-стичким планом, јавним згра-дама, калдрмисаним, асфалти-раним, регулисаним улицама,железничком пругом...

и, кад смо код пруге, дозво-лите ми, као железничарскомсину, рођеном и гајеном уз пру-гу, да о томе прозборим неку.давне, прве деценије прошлогвека, шабачки трговци и при-вредници одлучише, дадошеновац и урадише: железничкупругу шабац – Ковиљача. доксу осталим пругама у Србијитутњали возови Српске а кас-

није југословенске државнежелезнице, од шапца до Ко-виљаче, узаним колосеком са-обраћали су возови, прво Под-ринско окружне а затим Же-лезнице дринске бановине.Пола века та је пруга билажила куцавица Подриња и се-верозападне Србије. и нико сеније усудио да тај воз назове Ћи-ром.

данас, поново се вампирипројекат политичке инвести-ције, пруге Ваљево-лозница,као важног излаза у Европу.Куда –преко шепка или Кара-каја? откад ту почиње Европа?Кад ће се та пруга исплатити?наравно, никад. нема више ша-бачких трговаца да плате за-почету па прекинуту из локалполитичких разлога рекон-струкцију пруге шабац-Звор-ник?

Толико о прузи. али има идругих туга. у целом шапцу ниједне јавне чесме. архитекта скојим сам разговарао о томекаже: Ми у скоро сваком пројек-ту предвидимо јавну чесму, којунеко избаци. Ко? онај који је насве артеске чесме, благослов зацелу Војводину и пола Мађар-ске, окачио натпис: Забрањенаупотреба, вода није за пиће.Срећом, шапчани знају за јадац,па су инкриминисане табле, но-ћом, нестале.

Помало забачен, али и то јенешто, освану у јевремовој ули-ци јавни сат, код тржнице јавнитоалет, и то је добро. јавнихкућа, бар званично, још увекнема. и то је добро.

Ствараоци су, дакле, далидоказа своје љубави. неки су до-кази огромни, уочљиви, неки суневидљиви али значајни, можда

и значајнији од громада. али –c’est la vie!

а град? Песник давичо, тајСрбин Мојсијеве вере, - штаСрбин – Србенда, који је испе-вао најлепше песме својој и на-шој Србији, који је у детињствуиспевао најтоплије стихове сво-ме шапцу, који је у Хани испе-вао најтоплије љубавне стихове,у свом родном граду нема ули-цу. ни уличицу, ни сокаче.

Песник рајић, најснажнијимачвански и један од српскихпесника, душевно оболео, од-бачен, бахато прегажен па за-борављен, није завредео ни те-мељиту истрагу, а о улици ни даговоримо. луди рајић! шта биостало од дела Саве шумано-вића да су његови Сремци рек-ли – луди Сава?

Вајар Кућански, светско имеу скулптури, намеран да цело-купно своје дело остави као ле-гат своме шапцу, био је од по-литичара једне и друге прове-нијенције, приман и завлаченбез резултата. Седи вајар, по-грбљен, пољубивши кућнипраг, вратио се у Босну, одба-чен. Његове скулптуре, по-стављене у шабачкој Банци, укоје су неупућени клијенти за-бадали мокре кишобране и од-лагали пијачне кесе, отишле сунезнано куд...

Бранку Ђурковићу, његовомевропски познатом и омиље-ном Хору 66 девојака, његовомФестивалу дечјих хороваСрбије више од две деценијебила су затворена сва врата.

Ког је политичког опреде-љења уметност?

нисам намеравао ни да бу-дем горак, нити да оптужујем.десило се.

��14. јул 2011. www. podrinske.comДРуШТвО

РаДован миРазовић: Шабачке Даме У пРоменаДи

Мали Париз је најлепши град на свету

ово је град и тешких страдања,егзекуција, масовних гробни-ца, у Бенској Бари, Гашића има-њу, разарања до невиђених раз-мера, до дивљаштва,од странеаустријанаца у Првом светскомрату. али, ето, ја сам као сликар,и као оптимиста у животу, а оп-тимисти кажу да памте самолепе догађаје из прошлости. јажелим да ја, са своје стране, каосликар, презентирам, овог путабарем, ту лепшу страну шапца.не сада да бисмо стварали некулажну слику о томе да је то биостварно најлепши град на свету,иако за мене, он то јесте, него даје то био и град, позорница ве-ликих историјских разрешења –Мишарска битка, церска битка,оба светска рата, Крвави маршза јарак, егзекуција у БенскојБари... али, ајде, да барем ово-га пута, када је народу, чини мисе пун куфер ружних ствари,гледамо даме у променади, јерје и то истина, па макар била умањини...

Са осмехом одговара и напитање, која је слика од овеко-вечених старог шапца, враћа-њем у живот његових разглед-ница, најдража.

-не бих бирао ниједну по-себно. Зато што бих волео даосму неку радим на ту тему.Препустио бих да тај избор на-прави публика за коју верујем даће се заинтересовати, и доћи. а,моја једина жеља је, верујтеми, да ове слике одзвоне у срци-ма, пре свега ликовне публике,и добрих шабачких љубитељазавичајне историје, не би ли сенекако истрајало на путу још бо-љег уређења овог града који,опет ћу рећи, није без разлога

носио тај епитет, који ми шап-чани волимо да истичемо –Мали Париз. да се још вишеуради у заштити старо, да севрати купола на кућу Крсма-новића (Топузовића), која јесрушена 1914. хаубицама ау-стријским, кад су гађали, папромашили цркву. неки од овихнаших привредника могао би, занеке релативно ситне новце, дато направи, да се прослави... јасе надам да ће ова изложба до-принети барем мало, да некиљуди још нешто ураде. Мени јеможда лакше било да то на-цртам, али, да се поради на за-штити архитектуре... једна идејаза крај... шетам оним дивнимкејом, тамо код Старог моста,обновљен ресторан „Старимост“, или „Плажа“, како смо гами звали, дивна променада, ди-ван амбијент за излазак, поро-дицу, џогере..., Кад би се јошнаш Железнички мост префар-бао, осветлио (бар кинескимсијалицама), па два-три ласера,био би то украс града... не за-боравимо тај мост је споме-ничког карактера, па и због тогазаслужује уређење... или некадруга идеја, боља од моје... али,све говорим, зато што је овајград леп, један од најлепшихградова на свету ( а многе самобишао, мене подсећа јако наЊу орлеанс, и Мисисипи, иград, и река)... овај град је фо-тогеничан, да се волети, и ја гаволим...

Било је и стихова, и „Боје иречи“... искрене лепоте... ша-бачке даме у променади, у га-лерији „Сова“ могу се видетисве до 7.септембра...

Забележила Цеца Љубић

од почетка године, када сепојавила на градским улицама,комунална полиција у шапцунаписала је око 600 пре-кршајних пријава против гра-ђана, углавном за плакатирањеи заузеће јавних површина. упу-тили су и више од 1.500 упозо-рења. Међутим, када је затре-бало помогли су једној породи-ци.

Када су у улици проте Ма-теје затекли дрва на јавној по-вршини, шабачки комуналниполицајци нису очекивали да утој изнајмљеној кући живи по-родица раде дакић која, као ињена старија кћерка, дане про-води у инвалидским колицима.одмах су притекли у помоћ,засукали рукаве и преместилихрпу дрва.

-иако је велика врућина,драго нам је што смо нашли вре-

мена и могућности да помог-немо нашој суграђанки и надамсе да ће ово бити подстицај и заостале грашане да учине нешто

за неког другог, каже ненадилић, комунлани полицајац.

рада дакић пријатно је из-ненађена реагвњем комунал-них полицајаца. Каже да садецом живи од 11 000 динараинвалиске пензије, без соп-ственог крова над главом. Збогстепеница око куће, једина по-моћ им је 12-годишња јелена.

-они су могли да ме казне,то им је посао, али ти људи сутолико дивни и хумани! да се јапитам они би били почасни гра-ђани овог града. Сама сам са де-цом, како се борим само ја знам,да плачем, суза више немам,рекла је видно ганута рада да-кић.

ова хумана екипа истиче даово није крај акције и да следисеча дрва и уређење двориштаиза радине изнајмљене собице.

Р.Д.

ДРУго Лице комУнаЛне поЛиције

Помогли инвалидима

драги моји,у Скопљу, граду бијелом,

подигнут је споменик алексан-дру Македонском, кога својатајуи Грци и због чијег имена је на-стао застој у придруживањубивше југо републике, Европс-кој унији. у Србији, пак, узеирХаџибеков и Хајдар алијев судобили споменике у Београду иновом Саду. открили су ихпредседници Србије и земљедародавца, азербејџана. ништаово не би било необично, кадаби, тек реда ради, у главном гра-ду Бакуу био откривен споме-ник, рецимо Вуку Караџићу илиКраљу Петру. али не, од тоганишта бити неће. Ми тренутнонемамо националне симболе,немамо националних вредно-сти, и када би се повела причао томе чији споменик подићи унекој страној земљи,овде би на-стао лом... невероватно...

неко се сетио да је у Србијиидеално место да чувена нар-команка, Ејми Вајнхаус, започ-не своју турнеју. и баш су сенаши естрадни политичари на-местили у својим ВиП ложама,очекујући да певачица, баш збогњих, учини вече незаборавним,кад... гле чуда, она се надувалаи напунила малиганима као ни-када до тада... Све остало је сагао разочараном народу и глава-рима који су нешто касније насвојим, гле чуда, ФЕјСБуК про-филима, кукали над сканада-лозним концертом. То што суобични смртници подолазилиширом Србије и платили скупуулазницу за обично кафанскокревељење, па шта, наравно ни-ком ништа.... што су долази-ли...

То како су се љубили, и по-здрављали двојица дипломата одкаријере, постала је спекула-ција без преседана. рече намревносни политичар без бра-вица на зубићима, да су се по-здрављали као медведи, и изазвареакцију земље која нам јепријатељ над пријатељима, та-корећи хипер пријатељ свихвремена... Веле они,није то лепода се тако говори о односу двеземље... а када је овај што јеизрекао поређење са медведима,пре само пар дана од изреченог,био гостом амбасаде ове ВиПдржаве, није му сметало дастоји на пријему заједно са,

тренутним носиоцем ножне огр-лице... Свашта...

Све горе изречено пада уводу пред тако лепо изреченомпрогнозом нашег Министра фи-нансија, чини ми се да нам сепредставља и председникомВладе. рече неки дан, ма пору-чи нам са Мећавника, да ћенама бити много боље, али то-ком следеће године... Сасвимслучајно,та следећа је изборнагодина... нама је, не рече нам он,некада било много боље. а сачиме је то у вези, свако дете наулици зна...

Када год се нешто у Србијидешава што треба сакрити одјавности, онда се нека естраднафаца разводи и нација се савијаод бола, како ће то преживетињихова, гле чуда, као по прави-ло, увек ћеркица. и то је толи-ко нападно и дегутантно да пре-вазилази све мере доброг уку-са... уосталом, шта је уопште до-бар укус и има ли га... а шта сеиза свега ваља, сачекајмо, огла-сиће се само...

Видећемо како ће протећисукоб београдског Партизанијаи скопске шкендије на травна-тим теренима квалификација заЉигу шампиона. у овом ултраалбанском клубу лопта се иједан Србин, а у овом нашем,овог пута нема, за чудо, нитиједног албанца, и судећи потоме,наши су фаворити... Само,

сећам се некадашње текме истогклуба са јувентусовим дресови-ма и неког Фљамуртарија... Билонеке 1987., не поновило се...

да ли ће Петокрака збацитиТола са престола, и како ће тоизгледати, да ли ће се јеленовалига распасти и хоће ли се уСрбији фудбал, у случају падаовог лика, уопште играти? незнам, али да је време да Толеокачи „копачке“ о клин у својој72. години, време је.... доста јебило и Тола и Ћурета и Зеке иБјеке... нису више интересант-ни, ни онима због којих су ту гдејесу...

За сами крај, морам да по-менем причу коју сам начуо,можда је истина, а можда иније, па је тако и прихватите,пола пола. Кажу људи да је го-това ствар, и да ће Србија по-стати прва земља на свету укојој ће се један ауто-пут дужи-не од око 100 км, градити дужеод 25 година... али да ће бити за-вршен ипак, пре рока... Србијаје прва земља на свету која је по-бедила време, и постала самасеби метафизичка опсесија свихградитеља на свету.... Ено, ки-нески мост само што није пре-скочио дунав, а панчевачкисамо што се није запалио од кар-тона под њим... Све је релатив-но, нарочито време... Свака имчаст...

Све Вас волим и поздрављам.

ЗАбЕЛЕШКЕwww. podrinske.com�� 14. јул 2011.

ПИСМА ЧИТАЛАцА

ПИШЕ: бРАНИСЛАв СЕКуЛОвИЋ, АДвОКАТ

Поштовани,

као шапчанин који већ дугоживи и ради у Београду, решиосам да Вам се обратим са пред-логом за разматрање једне ин-тересантне теме. иако се ника-да до сада нисам обраћао ме-дијима, овај пут то сматрам ис-правним и оправданим.

Зграда у којој је живео мојпокојни отац, и у којој живи мојамајка, налази се у ул. Трг Ђач-ког батаљона број 11. ова згра-да у строгом центру шапцабила је предмет надоградње,

као и многе друге зграде у око-лини. локална самоуправа то-лерисала је инвеститору надо-градњу без одговарајуће доз-воле, али ју је и зауставила про-шле јесени, и то након започе-тих радова. локална самоупра-ва, међутим, није наложила ин-веститору да успостави прво-битно стање по прекиду радова,нити је то сама учинила, а штоје била у обавези да учини.надлежни у грађевинској ин-спекцији тврде да не могу да из-врше рушење јер не могу да уру-че решење председнику кућногсавета (од прошле јесени, по-нављам).

из овог разлога, зграда јецео зимски период остала безкровне изолације, без олука, санапола урађеном спољном изо-лацијом и гомилом необезбеђе-них цигли и блокова на крову.Последице се могу видети, какона згради, која је руинирана,тако и на становима. Станари,углавном старији људи, остав-љени су на милост и немилостатмосферских прилика. Стано-ви на четвртом спрату апсолут-но су уништени и без струје, доку становима на трећем спратупрокишњава. у грађевинској

инспекцији ми рекоше да је њи-хова прогноза да ће да прокис-не и други, па први спрат, паприземље. Посао грађевинскеинспекције, међутим, није дапрогнозира кишу, већ да спречида до овакве ситуације дође.

Предметна зграда данаспредставља необезбеђено гра-дилиште на којем се не гради, очему сведоче флуоресцентнетраке развучене између комич-но постављених пар даски. Каошто рекох, гомила грађевин-ског материјала на крову претида се сручи на паркиране ауто-

мобиле и децу која се ту свако-дневно играју. напомињем да јеи овакво ризично паркинг местоу зони, те за његово коришћењеморате платити.

ова зграда данас представ-ља тужну и ружну слику градашапца. она показује однос над-лежних служби према маломграђанину, који је талац немар-не градске власти и лица која на-мерно обезвређују њихову имо-вину. ако и занемаримо естет-ски изглед зграде и безбеднос-ну проблематику, не можемо ичињеницу да су станари бук-вално остављени без крова надглавом.

Жао ми је што на овакав на-чин апелујем на јавност. данасје ово проблем моје породице,али сутра може бити и Ваш.Можда баш Вашим родитељиманеко уништи кров над главом.Можда се баш Ваша деца играјуна поменутом паркингу.

Горак укус оставља чиње-ница да је Мој шабац дозволиоовако нешто. док се оваквествари дозвољавају, ништа намне вреде ни нове фонтане ни фе-стивали.

С поштовањем,Златко Петровић

Српска метафизика

�914. јул 2011. www. podrinske.comДРуШТвО

Живот има елементе ко-

медије.

је ли вам дражи филм данмрмота (Groundhog Day) илиЧудније од фикције (Strangerthan fiction)? јесте ли ви илинеко из вашег непосредног окру-жења слични ликовима из фил-ма добро да боље не може бити(As Good As It Gets)? је ли вашсвет подсећа на свет из Чудес-не судбине амелије Пулен (LeFabuleux Destin d'AméliePoulain)? у сваком случају, акорешавању животних проблемасвесно приступате по узору намоделе приказане у овим фил-мовима, сами можете најбоље дасведочите о позитивној транс-формацији коју филмска причао победи над цинизмом и робо-вањем рутини свакодневницеможе да испровоцира у човеку.

Живот има елементе тра-

гедије.

„Тајне и лажи! Свако од наспати! Зашто не можемо да по-делимо бол?“ - цитат из филмаТајне и лажи (Secrets & Lies)

до спознаје да је одувекбила страствена иако себи ниједозвољавала јака осећања Meri-on Poust долази у педесетој го-дини живота захваљујући низудогађаја који се одвијају предњом као филм чији је заправоона протагониста. Живот једнедруге жене имитира њену мла-дост и пружа јој прилику зарефлексију о сопственој жи-вотној причи... овако би могаода гласи резиме филма другажена (Another Woman). ово битакође могао да буде опис не-чијег интензивно проживљеногискуства из позиције филмскоггледаоца...

Када препознамо у некомактеру филмске радње извеснесличности са својим животом,то је почетак једне динамичнеразмене емоција са свиме што сетој особи на екрану дешава,људима са којима се среће, из-борима са којима је суочена иакцијама које предузима. иден-тификација се углавном дешаванесвесно, тачније, успех нашегуживљавања у улогу филмскоглика условљен је суптилношћуразлика које нас од истог ликаделе. Та суптилност је пре све-га продукт умећа филмскихстваралаца, док је пријемчи-вост гледаоца за алегоријскуфункцију приче предуслов ква-литетне комуникације измеђуњега и филмског дела. Зато јемогуће да су хиљаде људи са-осећале и у своје листе најдра-жих филмских јунака уписалетрагичне фигуре попут ЏонаМерика, човека-слона или ро-кија дениса, младића са лицемпопут маске. Вапај за љубављуникад није имао истакнутије

штитоноше од оних чија чежњагори у сваком тренутку њиховогболног постојања. „ја нисамживотиња, ја сам људско биће“,речи које Џон Мерик упућујеруљи која хоће да га линчује зна-че „ја желим да будем вољен...ја то заслужујем!“ дистанца из-међу „нормалног“ гледаоца исудбине човека „ненормалне“спољашњости премошћена јелепотом личности „наказе“. Пе-чат наказности у животу и нафилму поприма најразличитијеформе које се могу објединитипојмом доживљаја неадекват-ности, што нас доводи до местагде се јасно види универзалнавредност филма као аутотера-пијског средства.

Проналазећи филмове којећемо сматрати битним у смислуда ћемо их препоручивати дру-гима уз немалу дозу узбуђењашто несебично поклањамо деосвоје интиме, обележавамокоординате нашег досадашњегживота и правце којима бисможелели да се даље крећемо.Кондензованост у језику филм-ског медија даје нам палету од-говора на фундаментално, а не-ухватљиво питање „шта се де-шава са људима као што сам ја“.Варљивост овог питања огледасе у томе што верујемо да се од-говор на његов други део под-разумева, да га знамо и да онсам по себи није упитан. ја самнеко ко уме извесне ствари,ради извесне ствари и воли из-весне ствари и ја сам неко ко неуме извесне ствари, не ради из-весне ствари и не воли извеснествари, кажемо себи и другима.Питање је само куда ће ме све тоодвести. Са таквим стањем све-сти приступамо гледању филмау ком неко са ким осећамо зна-чајну блискост крочи на теренкојим ми, због оног нашег „не-ваљаног“ дела (мање или вишепостојаног доживљаја неадек-ватности), нисмо ходили, и сада,будући да смо се увелико ис-пројектовали на дотичног филм-ског јунака, по први пут про-живљавамо нешто што смо себикао шансу некада у прошлостиотписали. Са крајем филма сти-же и отрежњујућа реалност, алинезадовољени унутрашњи по-рив добија нову дозу енергије,постајући спремнији да букне унеком часу, часу чије време и ме-сто добијају све видљивије об-рисе, не без уплива контекста уком се одвијала активностфилмског јунака. Поље могућегсе проширује на рачун оног за-твореног простора у који смосместили одговор на питање„какав сам ја човек“. истини завољу, мора се рећи да ће тај про-стор остати затворен докле годсами не урадимо оно што смо

кроз филм доживели као пробојунутрашњих снага, али везе из-међу оног „ко сам“ и „шта ће дами се деси“ никад више нећебити исте. Тако филмови служекао огледала нашег поимањасебе, али у исто време и као ка-тализатори промена, те коначнои као доказ самих промена кадасе са својим новим ја вратимофилмовима који су нам у кри-тичним периодима животазначили пуно колико и добарпријатељ.

аутору овог текста пријате-љи од непроцењиве вредностибили су филмови Buffalo ’66 иSweet Jane, филмови у чијем суцентру мушкарац и жена, илипрецизније, чији читав универ-зум чине један мушкарац и јед-на жена и њихово заједничкопревазилажење усамљености,стида, и спутане потребе за љу-бављу. док је описани сценариона скали мојих интересовања за-узимао неприкосновено првоместо, филмови који би неки одњегових састојака изоловали иузели га за основни мотив честосу успевали да ми се силовитоурежу у сећање. Такав је случајбио са Заветом (The Pledge), уком почетна усамљеност херојаприче кулминира усамљеношћумонументалних пропорција уједном од најпотреснијих филм-ских завршетака, Џорџијом(Georgia), где се јунакиња фил-ма стидом служи као аутентич-ним изражајним средством ого-љавајући се пред публиком домере у којој то најнекомуника-тивније осећање почиње да ко-муницира своју бол, остацимадана (Remains of the Day), којипоказује сву трагику непробојнељуштуре дисциплиноване хлад-ноће у сусрету са позивом наотвореност и предавање дру-гом. ови филмови су очигледнаантитеза теми сједињавањамушкарца и жене, међутим, ука-зујући на изборе који директнодоводе до самоуништењапојединца на том путу, имале суснажан утицај на мој начин раз-мишљања.

исцељујућу моћ филмовауочили су и професионалци напољу унапређења менталногздравља, те се терапија фил-мом, нарочито у америци, свевише намеће као легитимни ме-тод пружања психолошке по-моћи. на интернету се могунаћи каталози који разврста-вају филмове по проблематицикојом се баве, односно премапсихотерапеутским циљевимау раду са клијентима. дата суупутства за спровођење терапијефилмом, како за стручњаке, такои за оне који желе да је приме-не у виду самопомоћи, уз упо-зорење да таква одлука носи са

собом одређене ризике повеза-не са избором филмова. да не бибило забуне, овде се ради о ме-тодичном гледању филма саунапред одређеним циљем, причему се након гледања филманализира пружањем одговорана сет питања која се односе наемоционалне одговоре на лико-ве, радњу, сцене, симболичказначења. Чини се да људи којиимају развијену навику гледањафилмова и себе сматрају за-љубљеницима у филм могу даиду корак напред у дешифро-

вању својих несвесних тежњи иконфликата тиме што ће у по-пису својих омиљених филмовада траже доминантне обрасцепонашања, типове јунака и по-џанрове, и сцене са најјачимкатарктичким ефектом. овакавприступ може бити добар по-четак бољег упознавања себе јерсу наше јединствене филмскеантологије својеврсни дневнициличног раста.

Иван Панић, апсолвент психологијеИзвор: Аванград, бр.8

САЊА ЧОЊАгИЋ ИвАНА МАРКОвИЋ

РЕгИОНАЛНИ КОРДИНАТОРИ elta-e

Vimbldon - nekada i danasTeško da je davne 1877. godine iko mogao da pretpostavi da

će tereni “Ol Ingland kriket end loun tenis klaba” u južnompredgrađu Londona – Vimbldonu, izrasti u tenisku instituciju i mestona kojem se pisala i dan-danas se piše istorija “belog”, ali i sportauopšte. A desilo se upravo to, jer Otvoreno prvenstvo Engleskeodavno je kalendarski ušlo u treći vek postojanja i postalo je kult-na destinacija za same sportiste, ali i stotine hiljada gledalaca kojiga svake poslednje nedelje juna i prve sedmice jula pohode, kaosvetilište sporta.

Zavirujući u istoriju Vimbldona, saznaćemo da je te 1877. go-dine prvi pobednik postao Spenser Gor, a da je finalni susret prati-lo nekih 200 gledalaca koji su platili ulaznice po ceni od jednogšilinga. Poređenja radi, danas je ulaznica za kompleks vimbdon-skih terena postala prava relikvija, a za njenu cenu se ne pita (iakoje u rasponu od pet do čak 90 funti), o čemu najbolje svedoče dugiredovi ispred blagajni u kojima se danima i noćima bukvalno kam-puje, kako bi se stiglo do vrednog parčeta hartije.

Na današnju adresu na Čerč roudu klub se preselio 1922. go-dine, a koliko je značaj dat tom činu, svedoči činjenica da je novidom Vimbldona otvorio tadašnji engleski kralj Džordž Peti.Izgrađen je stadion s 14.000 mesta, a želja Engleza bila je se te-nis populariše i to ne samo u Ujednjenom kraljevstvu. Međutim,prava popularizacija uslediće decenijama kasnije, s razvojem mod-ernih transportnih sredstava, kasnije i medija. “Ol Ingland kriketend loun tenis klab” postaće teniska Meka, mesto na kojem sesusreću i koegzistiraju prošlost, sadašnjost, ali i budućnost.

Ovog leta, dakle, najveći teniski turnir slavi 125-godišnjicu pos-tojanja i čelni ljudi planetarno najspektakularnijeg takmičenjapripremili su i plan proslave jubileja. Specijalni program Bi-Bi-Sijaemitovan je proslog ponedeljka (početak druge sedmice takmičenja),a u vimbldonskom muzeju postavljena je specijalna izložba o is-toriji turnira. Devojčice i dečaci koji skupljaju loptice nosili sunovodizajnirane majice s logom proslave, Slezingerove lopticetakođe su bile obeležene ovim logom, a zanimljivo je da je i šam-panjac koji se servirao u restoranima bio obeležen na isti način.

Znamenitost Vimbldona je, što se gledalaca tiče, i toliko opi-sivana poslastica – jagode sa šlagom, koju teniski hodočasnici moguda kupe gotovo na svakom koraku kompleksa. Taj specijalitet,iskreno govoreći, nije ništa posebno, jer postoji i širom sveta, čakukusniji (recimo – torta od jagoda kod nas), ali, i to je deo tradi-cije, legenda kaže da ako niste probali vimbldonske jagode sašlagom, isto je kao da niste ni bili na Otvorenom prvenstvu Engleske!

Aleksandar Predojević, Dnevnik

Филм као агенс личне промене

www. podrinske.com 14. јул 2011.2� www. podrinske.com ИНТЕРвју

015/355-001

НОвО! НОвО! НОвО! НОвО!проф. др Бранко Станков

СТРАБОЛОГ(дечја разрокост) 06

4/884

-09-

27

Спортска каријера МирјанеВелисављевић, кошаркашицерођене у лојаницама надомакВладимираца била је изузетнобогата. Почела је у оКК шабац,одакле је у лето 1999. прешла уредове градског ривала, ЖККМачва, да би након само годинудана, пошто су шапчанке ис-пале у други ранг такмичења,каријеру наставила у Ковину.играла је и у Хемофарму, као иу иностранству, а прошлог летавратила се у Србију, и обуклацрно бели, Партизанов дрес.Са екипом Партизана овог про-лећа освојила је дуплу круну,првенство и национални куп,али ипак истиче да је на њунајвећи утисак оставило играњеу израелу. Сам боравак у „ Све-тој земљи “, по њеним речимаје нешто што, једноставно, тре-ба доживети.

„ имала сам прилику да то-ком боравка у израелу обиђеми Христов гроб, али и сам јеру-салим који је посве другачији одсвих градова у којима сам претога била. Сам живот у израе-лу је прилично налик америч-ком, ономе који гледамо у фил-мовима и серијама. у самомТел авиву, где сам живела токомборавка у израелу, није било ни-

каквих опасности по моју без-бедност. Пуцало се на обалиГазе, али то је било приличнодалеко од мене. Мали жал јеостао јер нисам имала временада одем и до Мртвог мора, алиможда ћу једном отићи и тамо.“

-Након повратка из Из-

раела вратила си се у српску

кошарку ?

„да, одиграла сам једну се-зону у Ковину, а онда сам пре-шла у редове ЖКК Партизан,чији сам навијач од малих ногу.након тога уследио је одлазак унемачку, где сам провела по-лусезону, и потом се понововратила у Партизан.“

Да ли постоји могућност

да, и поред тога што си вели-

ки навијач црно белих боја,

обучеш дрес вечитог ривала

који је, пре неких тридесетак

година био без премца у Ев-

ропи?

„ја сам професионалац, ипоред тога што навијам за Пар-тизан, уколико бих добила адек-ватну понуду од стране црвенеЗвезде, не бих је одбила. јер,емоције су једно, а посао нештосасвим друго ...“

- Боравила си и у Немач-

кој. Какав је ритам и живот

спортиста у овој земљи ?

„Тамо је сам спорт, женскакошарка конкретно, на некомполупрофесионалном нивоу,када је организација и темпорада у питању. али, зато супримања таква, да о њима, у на-шој лиги ,чак и оне најбоље ко-шаркашице, могу само да са-њају. немачка је прилично уре-ђена и чиста, и то је оно што мисе свидело тамо. “

- Какве су даље амбиције,

када је инострана каријера у

питању ?

„ ве је отворено, и могуће једа ћу се поново отиснути у ино-странство, а можда и следеће се-зоне останем у Србији“

- А када су неки други пла-

нови, невезано само за спорт,

у питању?

„Волела бих да купим кућуна неком лепом месту, и да ус-пешно приведем крају своју ка-ријеру.“

- До тог краја каријере ве-

роватно ће проћи још неко-

лико година. Најавила си и да

би могла да будеш у српској

кошарци и наредне сезоне. Да

ли то конкретно значи ће

Мирјана, можда, у наредној

сезони имати прилику да за-

игра у Шапцу, против екипе

ОКК Шабац, која је овог про-

лећа ушла у највиши ранг

такмичења ?

„То је још увек неизвесно,можда ћу остати у Партизану, аможда и ...“, загонетно је за-вршила разговор.Са Мирјаном Велисављевић,

уз Кока колу разговараоСлободан Д. Кашиковић

поДРинске на кафи са: миРјаном веЛисављевић

Ја сам професионалац

2�14. јул 2011. www. podrinske.comДРуШТвО

Књига, насловљена и каоСкица за портрет ане обрено-вић, прве списатељице обнов-љене Србије, представљена је22.јуна, у препуном холу Биб-лиотеке шабачке.

Много тога је уништено,много чега нема, али постоје

сећања, постоје архивска доку-мента, постоје вредни људи по-пут Жане Војиновић, и ондаимамо срећу да читамо о аниобреновић, истакла је, по-здрављајући присутне, и простобеседећо и шапцу некад, ди-ректорка Библиотеке шабачке,мр Соња Бокун Ђинић. уз љу-бав, нагласила је значај и обимауторкиног уложеног рада.

Својим квалитетом, руко-пис књиге Живане Војиновић,одушевио је све у редакцији„Стубова културе“, истакао јеуредник иван радосављевић,наглашавајући да је реч о исто-риографској биографској сту-дији, а да је „у сваком поглављуочигледан темељан и простозастрашујуће обиман истражи-вачки архивски рад који за ре-зултат има садржајан, високо ин-формативан, и у чињеничномсмислу, апсолутно поуздантекст“... „истина ЖиванаВојиновић није професионалнаисторичарка, и утолико овајњен историографски рад јестеаматерски...“али, „наводно ама-терски рад наше ауторке запра-во је рад из љубави, плод по-штовања, дубоке оданости, оз-

биљног интересовања и великогтруда...“ „... ова биографскастудија открива нам се као су-шта супротност сувопарних ис-ториографских анализа на как-ве нас је толико навикавала та-козвана академска историогра-фија“.

Књига је већ, међу чита-нијим у Библиотеци шабачкој, акако радосављевић рече „кад сеотвори – тешко се испушта изруку“, и из ње се сазнаје „и оношто професори историје у шко-ли пропусте да кажу“. „Прин-цеза анка“ је значајна „ не самокао књига у којој се ужива, не

само као важан допринос знању– посебно шапчана, о сопстве-ном наслеђу и историји, него ии као подстицај и путоказ нашојсавременоиј култури, о томе накоји начин се може приступитипрошлости тако да то буде ре-

левантно, занимљиво и важно“.речју ауторке, иза је дваде-

сет година њеног дружења сааном обреновић Константи-новић, а интензивно истражи-вање, укључујући и писање,трајало је од 2005. године. ис-таживала је (и те вечери упути-ла велико хвала) у архивуСрбије (где је било највише ма-теријала, укључујући и слике ирукописе), затим у БиблиотециСрбије, Библиотеци шабачкоји Матици српској у новом Саду(где је проналазила оно чеганије било у тадашњој Милоше-вој Србији).

- разлога за причу о анки јемного. Први је то што је шап-чанка. други разлог је што је помного чему била самосвојна инеобична, слободоумна, обра-зована свестрано, у време кадасе женска деца у Србији нисушколовала, па је, на неки начинотворила врата женској писме-ности у Србији. разлог је и штоје водила дневник, као прважена у Србији, што је зналајезике – четири језика је гово-рила и са немачког књигу пре-вода, прву књигу превода уСрбији објавила. што је билафатална, што је била муза мно-гим, да не кажем свим песни-

цима свог доба, муза инспира-ције, наравно. што је била женакоја је имала и другачије схва-тање морала. речју, била је прваласта европског пролећа у тојпатријархалној Србији – ако јетребао „одговор“, био је то од-говор Живане Војиновић, о де-ценијској посвећености и дру-жењу са анком...

Хол Библиотеке шабачке, тевечери, био је препун поштова-лаца шапца, писане речи, књи-ге и рада Живане Војиновић.Вече је употпунила пијани-сткиња јелена Макевић, и зву-цима клавира подсећајући напрви клавир у шапцу и ану об-реновић.

а као наставак, 29.јуна, ушабачком храму св. апостола

Петра и Павла, у цркви, чији јектитор господар јеврем обре-новић, први пут је служен поменњеговој кћери ани, рођеној ушапцу пре 190 година. Тиме јеобележена и 143. годишњица одТопчидерске катастрофе, у којој

је она, 29.маја 1868, погинула,настојећи да заштити кнеза Ми-хаила од атентатора, браће ра-довановића из шапца.

испуњен је тиме и део ауто-ркине жеље за трајно остао за-бележен у Епилогу књиге: „не

знамо да ли је јевремова анабила најпорочнија у фамилији,али јесте распета на крсту сло-бодоумља, кокетности, поро-дичне моћи и опседнутости ве-

личином и нужношћу очувањапрезимене и династије. По на-стојању да деци обезбеди тронличила је на стрица Милоша.Своју опсесију, као злу коб, но-сила је са собом, а цех је платилои њено потомство.

Време је да покора пре-

стане.

усрдно молим читаоца да небуде престрог судија јевремовојанки, да “најбољој девојциСрбије“ и првој српској Пред-водичици и Списатељици не

изриче најстрожу казну; била јелептир у време туче, прва Ев-ропљанка и прва ласта српскогваскрса и европског пролећа!“

Забележила, Ц.Љубић

живана војиновић - пРинцеза анка

Прва ласта српског васкрса и европског пролећа

-дружећи се с овом књигом и упознајући ану обреновић,читалац ће осетити неочекивану присност и топлину озбиљ-ног размевања, биће у прилици да се уживи у ову животну при-чу и да саосећа с њеним протагонистима, пре свих са главномличношћу. ова врста емотивног приближавања, које је у чи-талачком смислу пријатно и ништа мење ефикасно као под-стицај који нас привлачи и емоционално ангажује, непогрешивоје обележје стила наше ауторке, и такође средство којим се онамајсторски служи како би уосећавањем продубила читалачкопоимање јунакиње, света и времена у којима је живела“ – ис-такао је као једну од вредности романа Живане Војиновић, иванрадосављеви, уредник у Стубовима културе.

-Сплет личних надања и амбиција, изневерених љубави,сплеткарења и чистих намера у великој мери се прожима са ви-соком политиком, са оним што сви знамо као званичну исто-рију, а заправо је само једно њено лице. То прожимање упра-во обухвата, излаже и објашњава ова књига, баш захваљујућитој присности коју успоставља између нас и својих деветнае-стовековних актера. Ту страну догађаја нигде нећемо наћи, осимако нисмо спремни да се запутимо у архиве, знајући тачно штатражимо. на срећу, то је задатак који је Живана Војиновић оба-вила уместо нас, и то на изванредна начин“ – рекао је иван ра-досављевић, представљајући књигу у шабачкој библиотеци.

КОЊИЧКИ СПОРТ

РвАЊЕ

www. podrinske.com 14. јул 2011.22 www. podrinske.com СПОРТ

Пројекат Ватерполо клубашабац “шабац, град без не-пливача”, у организацији ис-тог, под покровитељством Град-ске управе, отпочео је са реа-лизацијом. обука непливача задецу узраста од I до IV разредаосновне школе, организује сесваке године, још од 1995. утом периоду је научило да пли-ва више од 3.000 основаца. овегодине се на обуку пријавилооко 200 полазника, што је за око50 % више него претходне.

Техникама пливања основцеобучавају активни чланови клу-ба који су при том и професориспорта и физичког васпитања ау рад су укључени активни ва-терполисти нашег клуба. Какоје организатор пројекта ВК“шабац”, сви људи везани заовај клуб активно су укључениу реализацију истог.

уколико услови и време будудозволили, у плану је форми-рање нове групе, где ће деца којасу пливачи, и која су заинтере-сована за наставак бављењемнеким од спортова на води,

моћи да увежбавају различитетехнике пливања, као и да почнуса ватерполо тренинзима.

раст броја полазника сведочио великој потреби као и о попу-ларности оваквог вида физичкеактивности код најмлађих, али икод њихових родитеља који свевише своју децу усмеравају да наовај начин квалитативно опле-мене летњи распуст. Сви у клу-бу се надају да је ово последњагодина да се обука врши ваншапца, те да ће након завршет-ка реконструкције затвореног ба-зена “Зорка”, крајем ове године,наредног лета пројекат бити реа-лизован у нашем греду, што ће, узуштеду времена за долазак напливалиште, омогућити да јошвећи број основаца буде укључен.Стручњаци су рекли да је пли-вање најздравија физичка актив-ност, која укључеје све мишићеу телу, те поред дружења савршњацима, полазници, крозобуку дају значајан доприноссвом правилном развоју.

С. Ивановић

у шапцу, по тропском вре-мену, на ивањдан, како то дуго-годишња традиција налаже одр-жано је пето овогодишње над-метање галопера. организаторКК „шабац1829“, обезбедио језавидан новчани наградни фондкоји је износио преко 700 хиља-да динара. Тај дан, лансирао јенову брзу коњичку звезду, Еми-ла, потомка Atolosa и Enig-mevariešn, која је уз Best One,омица са највише пласмана наХиподрому у Београду. Емил је,поставио нови рекорд на травина дистанци од 1.600 метара,1:36,7. уз тај рекорд потврђена јејош једном изузетна величинадокеја Тике Вујковића и његовогждрепца Кид Фрста. у првомцентралном догађају дана у тра-диционалном двогодачком дер-биу, познатијем под називом„Меморијал луке лазаревића“,Било је уписано шест најбољихдвогодих грла, од којих су самочетири изашла у пробни галоп.

нису се у падоку појавили Ерик-сон и Карамела. Можда је збогтога мало опала драж и не-извесност дербиа, али најбржемладо грло било је My Iron, сашашићем у седлу а власништвоје раде шендековић.друго местозаузео је предатор док су плацушли Вигор, из штале „рашић“и Тевез, са илићем у седлу. дру-го, најзначајније надметање та-кође била је Груп три трка, под

називом „ивањдан“, на стази оддве хиљаде метара. у том так-мичењу, од шест грла, која суимала пласмане и стекла условда се појаве у истој имала су барчетири шансу за победу. у томнадметању, власник и џокеј ТикаВујковић, показао је још јед-номд да су он и његов ждребацКид Фрст, добитна комбинација.друго место припало је фавори-

зованом Матриксу, којег је јахаотакође власник Ђорђе Перовић,трећи кроз циљну раван прошаоје Тадија, којег је јахао илић, докје потомак Atolosa и Nikse, но-ријега, уласком у плац забележиојош један пласман на трави ушапцу. иначе, драган Живано-вић, и његов „надзвучни“ Сухој,још једном су доказали да су засада непобедиви у сулкама накраћим и на дужим деоницама.

Ваљда зато Живановућа и на-зивају „Краљ Сулкаша“, а баштај намак добио је на Хиупод-рому у Богатићу, у постојбини теврсте такмичења где галоперитрче упрегнути у сулке. Б.П.

Традиционално на Ивањдан

Резултати осталих трка:

Трка, Алжир утешна двогодачка: 1. Џоди Фокс (шашић),2. Тиара, 3. данцер и Труман

Трка „Меморијал Мома Антонић“: 1. Елена Каран, (Пе-ровић), 2. Мотул 3. Стари сват 4. шана дан.

Трка у Сулкама: 1. Сухој, (Живановић) 2. Сибила (росић)3. L.W.Gile (Васић-шуцин) 4. Виола (рељић).

Наредни тркачки дан у Шапцу, биће одржан 24. јула.

Преко 200 деце бесплатно на обуци пливања

пРојекат “Шабац гРаД без непЛивача” У оРганизацији вк Шабац

Коњичке трке уБогатићуТрадиционално сваке

године, на хиподрому у Бо-гатићу, заљубљеници у коњеокупљају се да виде ко је ћето грло у Мачви, битинајбрже. дуга традиција одр-жавања трка седмог августа,нешто је била запостављенаали полако сјај и обичајноокупљање коњара враћа се уред у којем је то некада ибило. на Хиподрому у Бо-гатићу, ће опет у част "ос-лобођења Богатића",седмогавгуста, бити одржане га-лопске трка а посетиоци ћеуз коментар Љубинка јевти-ћа,свакако моћи да уживајуу брзини мачвански коњакоји јуре.

на плажи „Стари Град“ ушапцу, у недељу, 7. августабиће одржано првенство држа-ве у дисциплини рвање у песку.ова манифесатација биће орга-низована током традиционалногмеђународног пливачког марa-тона „ FINA OPEN WATTERSWIMMING MARATHONŠABAC 2011 “ који ће тог данабити одржан на реци Сави из-међу сремског села јарак и пла-же „ Стари Град “ у шапцу, а бо-рилиште ће бити постављено из-

међу реке и кеја где ће шапча-ни дочекивати пливаче- учес-нике овогодишње трке. орга-низатор првенства у рвању упеску је рвачки савез Србије, атехнички организатор и дома-ћин такмичења рвачки клуб „Витез “ из шапца. очекује седа ће учешће на овом так-мичењу узети преко 100 рвачаиз свих клубова у Србији ,који ће бити распоређени у двекатегорије.

С. Кашиковић

ШАБАЦ ДОМАЋИНПРВЕНСТВА ДРЖАВЕ

и поред чињенице да супрвотимци Металопластике назаслуженом летњем одмору, каои да ће припреме за нову сезонукренути наредног понедељка,18. јула, у клупским просто-ријама у Карађорђевој улици ушапцу иузузетно је живо. новиспортски директор Металопла-стике, Миле исаковић, заједно сашефом стручног штаба Слав-ком новаковићем увелико радина склапању екипе која ће у на-редној сезони покушати да оства-ри пласман у сам врх наше Су-перлиге, и пласира се у неко одзваничних међународних клуп-ских такмичења под окриљемЕХФ, као и да избори право да усезони 2012/13 наступа у ново-

формираној регионалној лиги,заједно са екипама из Слове-није, Хрватске, Македоније,црне Горе и Босне и Херцего-вине. у том циљу, руководство истручни штаб најтрофејнијегшабачког спортског колективасвих времена прионуло је наобезбеђивање играчког кадракоји ће бити у стању да тај циљи оствари. из екипе која је изнелатерет такмичења претходне се-зоне, за сада је отишао самоголман Милан Ђуричин, који ћекаријеру наставити у иностран-ству, а слободу у избору нове сре-дине има и пивотмен ВељкоМилошевић, који води прегово-ре о сарадњи са једном врхун-ском екипом из Словачке. у ре-

дове Металопластике, за сада, сустигли дарко арсић- голман којије претходну сезону провео уекипи рК Врање, немањаГрујичић- десни бек, у шабацстигао из рК Прибој, Ђуро Ка-рановић- пивотмен који је играоу рК Врбас, као и леви бек лаза-ревачке Колубаре александардивовић. ипак, највеће појачањеза Металопластику у наредној се-зони представљаће чињеницада су средњи бек лука Митро-вић, пивотмен Богдан Медурић,као и млади Милош драгаш по-стигли договор са руководствомклуба, и потписали нове, тро-годишњее уговоре са Метало-пластиком.

С. Кашиковић

Шапчани амбициозни

ЧЕТвРТАК 14.07.08:00 јутрење09:30 Водимо Вас у библиотеку 09:35 Бели лук и папричица10:00 амор латино10:30 Животињска антологија11:25 Питање савести12:20 Биографије13:00 Велика руска колекција13:30 Гаме зоне13:45 Мобил Е14:00 Медикус15:00 Вести15:30 Бели лук и папричица16:00 амор латино17:00 шабачка хроника17:45 Водимо Вас у Библиотеку18:00 освета19:00 Вести20:05 Пут хране21:00 лек из природе22:00 Вести22:30 Велика руска колекција23:15 освета

ПЕТАК 15.07.201108:00 јутрење09:30 Водимо Вас у библиотеку 09:35 Бели лук и папричица10:00 амор латино10:30 радим градим11:15 рукомет плус12:05 Спортска галаксија13:00 Велика руска колекција13:30 Гаме зоне13:45 Мобил Е14:00 Пут хране15:00 Вести15:25 Бели лук и папричица16:00 амор латино17:00 шабачка хроника17:45 Водимо Вас у библиотеку18:00 освета

19:00 Вести20:05 Филм22:00 Вести22:30 Велика руска колекција23:15 освета

СубОТА 16.07.10:00 Кроз прозор маште10:30 цртани филм: Џумбус11:00 Животињска антологија11:30 амор латино (реприза 5епизода)15:00 Медикус16:00 Биљана за Вас17:00 Кућица у цвећу18:00 Биографије 19:00 Вести20:05 цртани филм: Пинокио21:00 Питање савести22:00 Вести22:30 Филм изгубљени аутопут

НЕДЕљА 17.07.10:00 Водич за родитеље10:30 цртани филм: Џумбус11:05 Животињска антологија11:30 освета (реприза 5 епизода)15:15 цртани филм: Пинокио16:10 Филм18:00 Џумбус- цртани филм19:00 Вести20:05 Биљана за Вас21:00 Питање савести22:00 Вести22:30 Филм: успех по сваку цену

ПОНЕДЕљАК 18.07.08:00 јутрење09:30 Водимо Вас у Библиотеку09:35 Бели лук и папричица10:00 амор латино10:30 Водич за родитеље

11:15 Филм изгубљени аутопут13:00 Велика руска колекција13:30 Гаме зоне13:45 Мобил Е14:00 лек из природе15:00 Вести15:30 Бели лук и папричица16:00 амор латино17:00 шабачка хроника17:45 Водимо Вас у библиотеку18:00 освета19:00 Вести20:05 Мењамо навике21:00 иза сцене22:00 Вести22:30 Велика руска колекција23:15 освета

уТОРАК 19.07.08:00 јутрење09:30 Водимо Вас у Библиотеку09:35 Бели лук и папричица10:00 амор латино10:30 Кроз прозор маште11:15 Филм успех по сваку цену13:00 Велика руска колекција13:30 Гаме зоне13:40 Мобил Е14:00 Мењамо навике14:30 лек из природе15:00 Вести15:30 Бели лук и папричица16:00 амор латино17:00 шабачка хроника18:00 освета19:00 Вести20:05 Бубамаром по селу21:00 Биографије 22:00 Вести22:30 Велика руска колекција23:15 освета

СРЕДА 20.07.08:00 јутрење09:30 Водимо Вас у Библиотеку09:35 Бели лук и папричица10:00 амор латино10:30 Животињска антологија11:15 Питање савести12:15 Кућица у цвећу13:00 Велика руска колекција13:30 Гаме зоне13:45 Мобил Е14:00 иза сцене15:00 Вести15:25 Бели лук и папричица16:00 амор латино17:00 шабачка хроника17:45 Водимо Вас у Библиотеку 18:00 освета19:00 Вести19:15 Водимо Вас у Библиотеку20:05 Животињска антологија21:00 Медикус22:00 Вести22:30 Велика руска колекција23:15 освета

ПоСлЕдЊи ПоЗдраВ нашЕМ оцу, дЕди и СВЕКру

АЛЕКСИ МИЈАИЛОВИЋУ26.02.1944. – 03.07.2011.

Породица МијаилоВиЋ

2314. јул 2011. www. podrinske.comТв

ПРОгРАМ Тв ШАбАцу СТАЛНИМ ТЕРМИНИМА: МАЛИ ОгЛАСИ: 10:50, 25:50, 12:50, 15:50, 16:50, 17:50, 19:20,

22:20 , НОЋНИ ОгЛАСИ 00:00 - 08.00 вЕСТИ у 3: РАДНИМ ДАНИМА у 15:00

ПоСлЕдЊи ПоЗдраВ МоМЕ аТлЕТСКоМ БраТу

АЛЕКСИ МИЈАИЛОВИЋУ26.02.1944. – 03.07.2011.

Памтићу доживотно и носићу у срцу сваки наш претрчаникилометар и свако наше заједничко путовање.

ХаниБал КоВаЧ

Тихо и изненада, онако кра-љевски, отишао је један однајбољих и навећих атлетичара– маратонаца које је овај градикада имао. алекса Мијаиловићје био интелектуалац међу ак-тивним атлетичарима и каодипл. инг. Економије паралелноје са школом, послом у Мине-ралним ђубривима стрпљиво ивредно градио своју атлетску ка-ријеру. Прве озбиљније резул-тате на дугим пругама бележи ушабачком ашК. у почетку су тобиле деонице од три, пет и де-сет километара. у раној фазисвог атлетског проливања знојаучествовао је на бројним кро-севима, ноћним тркама по гра-довима југославије, док је заашК трчао на такмичењимаза клупску лигу Србије. нарав-но, медаље и успеси су се кодалексе подразумевали. Како сеалексина атлетска каријера раз-вијала, тако је и у себи препоз-нао потенцијал за најтежу ат-летску, и не само атлетску дис-циплину – маратон! Као мара-тонац постигао је бројне успе-хе широм земље. Такмичио сепротив најпознатијих и највећихмаратонаца тадашње југосла-вије, Балкана и Европе. једне го-дине алекса је освојио и четврто

место на првенству оне државе.Такви успеси нису остали не-примећени, па је алекса имао иту част да буде, током своје ка-ријере, и члан два наша највећаатлетска клуба – Звезде и Пар-

тизана. иза алексе Мијаилови-ћа је остало прегршт пехара, ме-даља и диплома које говоре о ус-пеху, упорности, зноју и вери дасе може увек боље и брже.

овај великан, шабачкогспорта уопште, марљиво је ивредно радио као руководилац уминералним ђубривима и изасебе оставио сина Милутина иунуке наталију и Стефана којиће можда, једног дана, поћи де-диним атлетским стопама.

РЕДАКЦИЈА

ИН МЕМОРИЈАМ

АЛЕКСА – МАРАТОНАЦ

ИЗГУБЉЕНИ АУТО-ПУТ Жанр: Трилер/Драма

Ф р е дМедисони с п р е дс в о ј и хврата про-налази ви-део тракуна којој севиди какоу б и ј асвоју жену, а полиција га хап-си јер је његова жена стварноубијена. режија. дејвид линч

УСПЕХ ПО СВАКУ ЦЕНУ Жанр: Драма/Црна

комедија

црна ко-медија оHejzelu Mout-su који по по-вратку израта, згроженх и п о к р и -зијом својихс у г р а ђ а н акоји доживљавају религиознуеуфорију оснува своју сопстве-ну цркву.режија: John Huston

Велика руска колекција - јединствени документарни се-ријал о догађајима и људима о којима се, иако су обележили20. век, ипак недовољно зна. дисиденти - пета колона, Бекствоиз гулага, Пир комунизма, Стаљин - смрт вожда, Блокада ле-њинграда, неки су од наслова серијала који Вас неће оставитиравнодушним. на програму телевизије шабац, сваког радногдана од 22 сата и 30 минута, реприза наредног дана од 13 сати.

PENZIONERИНФОРМАТИвНИ ДОДАТАК ЗА ПЕНЗИОНЕРЕ гРАДА ШАПцАбРОј 26 14. јуЛ 2011.

Под том девизом радило сеи у претходној години, актив-ности је било много, али орга-низација није превише у мо-гућности да пружи већу под-ршку и помоћ својим чланови-ма, јер је и сама социјално-ху-манитарна. То се чуло и на го-дишњој скупштини, одржаној29.јуна, уз подсећање да сусредства која организација до-бије од Савеза инвалида радаСрбије строго намењена пројек-тованим активностима, као штосу креативне, спортско-рекреа-тивне, информатичке, културне.у разговору, Мирослава Савко-вић, председница организације,каже да је разлог за лошији фи-нансијски ефекат, у прошлојгодини, било смањење количи-

не огрева коју су чланови наба-вили преко организације, као ињегово поскупљење. нештомање средстава је добијено и одГрадске управе за помоћ најси-ромашнијим члановима, а сла-ба је била и продаја предмета изкреативно ткачке радионице.

-на место секретара у нашојорганизацији запослили смоједну особу са инвалидитетом,наравно, са евиденције нацио-налне службе, уз надокнаду зарад од стране државе. нисмобили у обавези, али нас на тообавезује само име наше орга-

низације, да смо организацијаинвалида, па нам је и обавеза даи тако дамо допринос ангажо-вању лица са тежом упошљи-вошћу. а, посебно је значајно зањих, уз то економско оснажење,да се осећају корисним и рав-

ноправним – истиче Мира Сав-ковић. додаје, да је и даљеприоритет рада организацијенабавка огрева самокредитира-њем на шест месечних рата.

-у овој години уписано јеоко хиљаду тона угља, и око хи-љаду и по метара огревног дрве-та, већи део је већ и извучен, паће наши чланови на време има-ти огрев у својим шупама иподрумима. Са неким активно-стима, попут обезбеђивањасухо-меснатих пакета, мало смозастали, због топлог периода,али ћемо наставићемо са тим.Када је наша радионица у пи-тању, опстале је у њој само Гор-дана лазаревић, производа има-мо пуно, има интересовања,али слабо се нешто и купи.Склопили смо чак и уговоре, већса десетак шабачких фирми, опродаји на три месечне рате“.

Као значајан сегмент рада, иподршка организацији, је изу-зетна сардања са две меснезаједнице, „Вук Караџић“, гдеимају бесплатан простор заспортско-забавне активности(двадесетак чланова сопстве-ним финансирањем вежба ста-роградске игре) и „Жика Попо-вић“, где ће организација поку-шати да поново активира радткачке радионице.

најављујући вечерашње го-стовање на 10.Козмодамјанскомсабору у Мачванској Митрови-ци, председница шабачке орга-низације инвалида рада кажеда су „излети нешто што је ква-литет и печат организације. Сатим епитетом је и недавно ви-довданско дружење у Бањи Ко-виљачи, где се окупило готово700 чланова организација изцеле Србије, и где смо провелиједно весело поподне у БањиКовиљачи, у лепотици српскихбања“. Ц.Љ.

Значајан сегмент рада иГрадске организације пензио-нера односи се на спортске, за-бавне и рекреативне активности,где заједнички излети и друже-ња увек привлаче пажњу. у овојгодини, 24.априла, организованје излет на авалу, а 1.јула по-ново се путовало – у идвор, упосету Музеју Михаила Пупи-на, а успутно и до галерије на-ивног сликарства у Ковачицу.

Председница организацијешабачких пензионера, МиленаЋорилић, каже да ће, у завис-ности од интересовања, битијош излета, а да су у току при-преме и договори за традицио-налне сусрете и дружење пен-зионера више округа, чији је до-маћин ове године Бијељина.Посебно истиче да су на излету идвор ишли и чланови месногодбора из Прњавора, па је то по-зив и другима да се придруже нанеком од наредних сличних дру-жења. а група из Прњавора је и

у јуну, организовано посетилаПољопривредни сајам у новомСаду.

од осталих активности, Ми-лена Ћорилић издваја интен-зивирање уписивања огрева,посебно угља, по оној народној,да се на време упише, како би сена време уплатило и огрев обез-бедио пре сезоне грејања. у ор-ганизацији су, иначе, задовољ-ни и квалитетом огрева и дина-миком извлачења, јер део је већи плаћен. до сада је уписано двехиљаде метара дрва и више од1.100 тона угља (сирове и су-шене колубаре и костолца).

Градска организација и овегодине омогућила је својим чла-новима, да лакше, уз шестоме-сечно кредитирање, оду убање.уговори су склопљени саВрњачком, Соко и Бањом Ко-виљачом, затим, Горњом Треп-чом и Пролом бањом, и од овегодине Златибором.

Ц.Љ.

гРаДска оРганизација пензионеРаШапца

Планирају сенови излети

гРаДска оРганизација инваЛиДа РаДа

Онима који немају и мало значи многоГрадска организација

инвалида рада у Шапцу,

према евиденцији, броји

3.987 чланова. Од тог

броја, „активним“ смат-

рамо оне који сваке годи-

не уплаћују симболичну

чланарину, која је на го-

дишњем нивоу 180 динара,

и таквих је око три хиља-

де – каже Мирослава Сав-

ковић.

Актив жена Градског

одбора ПУПС

програмом за ову и

наредне године

понудио богате

садржаје, али и

оставио могућност

проширeња и

обогаћивања, како би

чланови могли да се

нађу у улози креатора

и извођача.

Партнери: Градско

удружење пензионера,

институције културе и

образовања,

хуманитарне и друге

организације и фирме

Неколико стотина жена,чланова Партије уједињенихпензионера Србије, од овоглета честу досаду, повреме-ну усамљеност, свакодневнетешкоће и неретке безизлазеиз проблема који их сустижуу, тако званом, транзицио-ном и времену велике свет-ске и економске кризе уСрбији, замениће богатимсадржајима припремљеним у„кухињи“ недавно формира-ног Актива жена Градског од-бора ПУПС Шабац.

Петочлано руководствоАктива, са председником Ан-гелином Ћеранић (53), дип-ломираним правником и мла-дом пензионерком, у Про-граму густог садржаја, нијеизоставило ни један животнисегмент који додирује, подјед-нако, како жене које су у пен-зији деценијама, тако и онекоје ће то постати за годину,две или деценију и више!Боље речено: у реализацијиПрограма могу да учествујубаке, мајке и унуке, од пуно-летства до стоте, свих зани-мања и нивоа образовања, исвако од њих моћи ће данађе своје место у овом Ак-тиву. Подразумева се, на-равно, да прихвата и жели даради на спровођењу Про-грама Партије уједињених

пензионера Србије (ПУПС)заснованог на социјалнојправди, из којег је „изникао“и Програм Актива жена Град-ског одбора ПУПС у Шапцу.

Госпођа Ћеранић и руко-водство: Стојанка Матић(месна организација ПУПС„Јевремова“), Рада Стојнић(„Доњи шор“), Милица Кова-чић (Слепчевић) и ЗорицаРадановић (секретар Град-ског одбора, виша медицин-ска сестра у радном односу),замислиле су да у Активунађу место, уз члановеПУПС, и други грађани за-интересовани за понуђенетеме.

Програм Актива предвиђада се, за почетак, организујуразговори о свакодневним,животним темама, као и књи-жевне вечери; организоавниодлазак на позоришне пред-ставе и дискусије о њима;развијање сопственог глу-мачког стваралаштва; му-зичке вечери различитихсадржаја. Предвиђено је дасе организују предавања саисторијским и актуелним те-мама, о којима би говорилипознати професори-исто-ричари, писци и публицисти.

Актив ће женама понуди-ти и организоване посете На-родном музеју, Историјском

архиву, Шабачкој библиотецикада су у понуди занимљивисадржаји, али и уметничкиангажман кроз креативне ра-дионице. Такође, планира-но је да се организује школаплеса у којој би даме могледа науче стандардне и лати-но-америчке игре, ако нисуимале раније прилику за уче-ње, због свакодневних по-родичних обавеза.

- Током књижевних вече-ри говорили би познати ша-бачки писци-књижевници освојим делима и како су онанастајала, а путописци биприближили слушаоцима да-леке егзотичне, али и другепределе и удаљене земље иконтиненте у којима су бо-равили и своје импресиједочарали у књигама путопи-са – истиче Ангелина Ћера-нић.

Замишљено је и да сезаинтересовани едукују, ин-форматички описмене, какоби могли да се служекомпјутером, интернетом ифејс-буком, као и да се ор-ганизују курсеви страних јези-ка и унапређује језичка и ко-муникацијска култура крозпрограм изабраног језика.Дакако да би у овом послунајвише пажње било по-свећено конверзацији, одос-но свакодневном разговору.

- Сматрамо да ће и про-грами рекреације заинтере-совати велики број жена збогочувања сопственог здрав-ља. Али посебно ће бити за-нимљиве приче о гајењу кућ-ног и баштенског цвећа ињеговом аранжирању- кажегоспођа Ћеранић.

У Програму није изостав-љено ангажовање стручњаказа корисне савете пољопри-вредницима о субвенцијама,као и најперспективнијојоријентацији у ратарској, во-ћарској или сточарској про-изводњи. Савети би и те какодобро дошли нарочито мла-ђим спремним да се бавеинтензивном производњом,уместо „сваштарењем“.

Руководство Актива пла-нирало је и предавања изнутриционизма, здравог на-чина исхране, здравственезаштите и услуга; хумани-тарне акције како би се по-могли најсиромашнији и угро-жени чланови ПУПС и њихо-ве породице. Наравно, у про-граму нису изостављени из-лети и посете знаменитимместима и културно-исто-ријским споменицима у бли-жој, па чак и даљој околини,како би се развијала друже-ња и повратак развејаних иизгубљених вредности изтако званог „срећног време-на“ када се мирно спавало,слободно по Европи и светукретало и безбрижно одла-зило на жељене дестина-ције.

Свакако да ове и низ дру-гих активности из ПрограмаАктива жена ПУПС Шапцаизискују и значајна финан-сијска средства. Али, руко-водство Актива сматра да суу свему најбитније идеје, аоно их, транспарентно је(рекли би савремени „поли-тичари“) има напретек. Одидеје до реализације пут,свакако, није кратак, али ће и

он бити лако пређен ако за топостоји воља у Градскомудружењу пензионера, ин-ституцијама културе и обра-зовања, Црвеном крстуСрбије, Центру за социјалнирад, здравственим устано-вама, Герентолошком центруи осталим хуманитарним идругим организацијама идруштвено одговорним фир-мама.

2 www. podrinske.com 14. јул 2011.ПЕНЗИОНЕР

жене гРаДског оДбоРа паРтије УјеДињених пензионеРа сРбије свакоДневнУДосаДУ замениЛе активним саДРжајима

Живот није само политика

ПИШЕ: СТЕвАН МАТИЋ

Актив жена планираоје да већ од почетка ав-густа за све даме које сучланови ПУПС, или желеда се учлане, једном не-дељно организује бес-платно мерење крвногпритиска.

Једночасовна прове-ра притиска ће бити упросторијама Градскогудружења пензионера уКарађорђевој улици бр.34 после истека радногвремена прве смене. Дани сатница ће тек бити од-ређени и истакнуто наогласној табли.

Шах јачи и од врућинаКако, уз смех, каже, секретар Шаховске секције Град-

ске организације пензионера Шапца, Момчило Гајић, уздружење и игру, на врућине се заборави и лакше се под-носе... Због летњих одмора, нешто је мање учесника тур-нира, али сасвим довољно да буде и разоноде и ривал-ства...

Редовни месечни турнир, првог уторка, 5.јула, окупиоје 11 играча. Победио је Војо Тодоровић, са осам поена,колико је имао и другопласирани Драгољуб Бојичић.Андрија Стојанац са седам, и Момчило Гајић, са шест пое-на, заузели су треће, односно четврто место.

Осам играча надметало се на Петровдан, на брзопо-тезном турниру, са 13 поена, први – Драгољуб Бојичић, садевет, други – Војо Тодоровић и са седам, трећи – Драго-љуб Кузмановић.

Обећаше нови извештај у августу, али и позив, да тур-нир, највероватније, баш на Илиндан, 2.августа, овеко-вечимо и фотографијом. Ц.Љ.

Чланови шабачке ор-ганизације инвалида рададанас ће се представити,на 10. Козмодамјанскомсабору, који се одржава уЕтнозданију „Змај од Но-ћаја“ у Мачванској Митро-вици. Сабор је посвећенвеликим српским задуж-бинарима Војводи СтојануЧупићу и унуку Николи Чу-пићу, артиљеријском ка-петану прве класе Кнеже-вине Србије.

На манастиришту, Све-тих бесребреника и чудо-твораца Козме и Дамјана,у атару Салаша Ноћајског,од 18 сати, одржаће семолебан, а, догађања уЕтнозданију „Змај од Но-ћаја“ су од 20 часова. Са-бор ће, како је најављено,

отворити државни секре-тар у Министарству вера идијаспоре, прим. др Пред-раг Тојић.

Колико је саборовањепосвећено очувању тра-диције, довољно говоресегменти програма: „Етнонаше што некад бејаше“,„Сукно нас је одржало“, „УМилице дуге трепавице“.

Чланови Градске орга-низације инвалида радапредставиће рад ткачкерадионице,( и на лицу ме-ста и до сада настале ра-дове), биће предсатвника иу ревији „Традиционално усавременом одевању“, ау културно-духовном про-граму, наступиће и фолк-лорна група организацијеинвалида – „Василице“.

Шапчани вечеРас У етнозДанијУ„змај оД ноћаја“

Десети Козмодамјански сабор

314. јул 2011. www. podrinske.comПЕНЗИОНЕР

РЕцЕПТИ

Лепота дружења старихУ низу активности ша-

бачког Геронтолошког клу-ба, последњи дан јуна, обе-лежила је посета клубу и Ге-ронтолошком центру у Об-реновцу. Како су и Обренов-чани, већ једном били гостиШапца, може се с правомрећи – сусрет правих пријате-ља.

Дружење уприличено иса члановима клуба, али и

са корисницима центра, аза добро расположење иатмосферу постарали су сеШапчани. Даровали су до-маћинима углавном музич-ки, једночасовни програм, укоме су сви уживали. А,после званичног дела, на-ставило се, такође уз музи-ку и песму.

Координатор рада ша-бачког Геронтолошког клу-

ба, Милада Васиљевић, на-глашава да је у питању изу-зетна сарадња два клуба, укоме је овога пута, са ша-бачке стране, учествовало54 члана. Домаћини су загосте организовали и посетуманастиру Грабовац, анајлепша порука је поздравпитањем – када се понововидимо?

Ц.Љ.

геРонтоЛоШки кЛУб У обРеновцУ

ПОХОВАНАБОРАНИЈА

1 кг боранија1 шоља уља3 јајета100 г брашна, со

Очистити и опрати бора-нију, па је скувати у сланојводи да омекша. Кувану оце-дити, па руком захватати го-милице, ваљати у брашно,умућено и посољено јаје ипржити на загрејаном уљу.Готово ређати на тацну ислужити са киселом павла-ком или киселим млеком.

БЕЋАРПАПРИКАШ

700 г свињетине500 г паприка1 кг парадајза500 г лука1 шољица уљасо, алева паприка

Очистити и исецкати наребарца лук и ставити га науље. Додати луку исеченона мање комаде месо. Свезаједно пржити и додатиопране и исечене паприке.Кад паприке омекшају дода-ти опран и исечен парадајз,па пржити стално мешајући.Кад сок парадајза потпуноуври додати алеве паприке,још мало пржити, скинути сашпорета и служити топло.

ЈЕЛО ОДШАМПИЊОНА

400 г црног лука400 г шунке400 г шампињона4 јајета1 кисела павлакасо, оригано, биберсецкани першун

Црни лук и шунку исећина коцкице а шампињоне на

листиће. На мало уља из-динстати црни лук, додатисецкане шампињоне и свезаједно продинстати. Кадшампињони омекшају дода-ти шунку и зачине по жељипа још мало продинстати.Сипати у науљен плех, пре-лити смесом од умућенихјаја и павлаке и запећи.

МАКОВЊАЧИЦЕ180 г млевеног мака180 г шећера180 г бадема180 г брашана6 јаја1 лимунџем од кајсија

Умутити беланца са по-ловином шећера, а жуманцаумутити пенасто с преоста-лин шећером. У жуманцаумешати млевене бадемке исок и корицу од лимуна. Ла-гано умешати беланца, масуизлити у подмазан и по-брашњен плех и пећи поласата на 280 степени. Готовукору преполовити и нафи-ловати загрејаним џемом.Поклопити другом кором.Исећи на коцке и сваку за-лити ређим сирупом од за-грејаног џема и воде.

БЕЛ РОЗЕНКОЛАЧ

Паковање кора за розенторту

Фил:1,2 л млека11 кашика шећера3 пудинга од ваниле250 г беле чоколаде80 г млека у праху250 г путераГлазура:200 г беле чоколаде

Пудиг скувати у млеку сашећером, додати белу чоко-ладу, млеко у праху и када сепрохлади путер. Филоватикоре и на крају прелити отоп-љеном чоколадом.

www. podrinske.com ПЕНЗИОНЕР 14. јул 2011.4

Рекоше, слушају, допадаим се, и пожелели су да уго-сте екипу „Чивијашке вртеш-ке“, емисије која се на Ра-диоШапцу, са малим преки-

дом, емитује од 1997. године.Поздрав, у име клуба, упути-ла је Драгица Јовић Медена,и сама сарадник емисије,

али, она и пише и сакупљавицеве, и припрема хумори-стичка дружења - у њеномдруштву никад није без сме-ха.

Уредник, познати шабач-ки афористичар, Раде Ђер-говић, подсетио је да се„Вртешци“ „ближи 700. еми-

сија, да је то близу 700 сатизабавно-хумористичког про-грама“, и да „Чивијашкавртешка“, као емисија таквогкарактера, „убедљиво најду-же траје, не само у Србији,већ и на просторима бившеЈугославије“...

Екипа је била комлетна,домаћини опет испуниликлуб, упркос пакленој врући-ни која је владала 11.јула, у17 сати... И није било пуно

друге приче... Уз хумореске,мајсторе афоризма, хепи-граме, сатиричне песме, ви-цеве и мини сцене, клуб је ис-пунио смех, а то је била ижеља, али и основна порука„емисије која траје“ – „смех јездрав“, „живи нам, здрави и

насмејани били“... Гласом игитаром, дружење је упот-пунио Миша Даничић... А „Чи-вијашка вртешка“ јавно добии два нова сарадника. Ми-

лорад Мија Николић дароваоје и песму о свом деди, а свенасмејао својом „причом“ штага привукло „Вртешци“: „При-

вукло ме је што су успешни,као група компактни и слож-ни, и што су веома слушани,

а да су слушани, потврђујеизјава многих људи послеемисије, јер увек чујем - па,они су луди“. А Милутин Не-дић,члан клуба, на дар је

спремио целу песму, и поже-лео да „Вртешка“, и даље, саслушаоцима срећу дели, итраје попут вина, јер „сваке

недеље у подне, баш свакомдобро дође, из „Вртешке“ капхумора“. Ц.Љ.

чивијаШка вРтеШка

Из студија Радио Шапца у госте Геронтолошком клубу

Геронтолошки клуб

на Камичку неће ра-

дити од 18. јула до 15.

августа

Шабачки Клуб за спорт ирекреацију инвалида и вете-рана, на Ивањдан је био до-маћин такмичења на комесу учествовале екипе изСремских Карловаца, Поже-ге, Футога, Инђије, Ваљева иБогатића, а домаће снаге, уздомаћине, представљао је итим Геронтолошког клуба.Укупно 11 екипа, у већ тра-диционалним дисциплина-ма, када су спортска надме-

тања најстаријих у питању –пикаду, плочицама и висећојкугли.

За најбоље организаторје припремио дипломе ипехаре. У екипној конку-ренцији, домаћини – екипашабачког Клуба за спорт ирекреацију инвалида и ве-терана, била је најбоља упикаду, а друга у висећојкугли и плочицама. Билоје признања и у појединач-

ном надметању. У пикаду ивисећој кугли најбољи јебио Миломир Марковић, аОлгица Пантелић је - тре-ћа у пикаду и плочицама.

За „белешку“ заслужна,секретар клуба, СлободанкаГаврић, која још додаје да јеспортски део одржан у Домупензионера у Карађорђевој,а дружење, уз ручак, настав-љено у „Цару“.

Ц.Љ.

Ивањдански сусрети

Izlazi jednom mese~no18Јул 2011.

MOJA {KOLA

ОСНОВНЕ ШКОЛЕ:

„ЈевремОбреновић“:

1.Милица јосић2.дајана Зарић3.Милица Ђурић4.Тамара Милутиновић5.огњен лазаревић6.исидора исаиловић7.александра Станић8.ана Тадић9.Катарина огњеновић10.Кристина јовановић11.дуња Бурсаћ12.александар Крсмановић

„ЈанкоВеселиновић“:1.александар рељановић2.Бојана Бошковић3.антонина лазаревић

„Војводе Степе“ :1.Машић Мирко2.ракић наташа

„Ната Јеличић“:1.Васић Катарина 2.Кекић Ђорђе3.Пантелић Софија4.Тадић александар5.Томић ивана 6.арсић јелена 7.иванковић Марија 8.Петровић Емилија 9.Симић Марија

„Лаза К.Лазаревић“:

1.никола В. лолић 2.Петар д. Брковић3.Милош В. Васиљевић4.Марта М. Васић5.ангелина М. илић6.Кристина Г. јадрановић7.немања д. јовановић8.Милица М. Максимовић9.Глигорије С. Вешић10.драгана С. остојић11.јована д. исаиловић12.Сава д. Симић13. Мина д. Ћорилић14.дамњан В. Ћурчић15. драгана Ф. Богдановић16. Марко С. Богдановић17.ана д. Ђукић18.Катарина П. Станковић19. Младен М. Марковић20.Милан р. Петровић21.александра д. Васић22.Соња М. Танасић

23.Катарина М. Ђалић24.ирена д. Гајић25.јована д. драгојевић26.александра а. Пантић27.Вук Г. Петровић28.ивана М. Бекић29.Ђорђе д. Ђурић30.наташа Б. Марковић31.јелена З. Живановић32.Славица С. Сибинчић33. Милан д. јовановић34. никола д. урошевић

„ Мајур“:1.дуња Ћерић2.Марија атанасковић3.Светлана Зељић4.Младен остојић 5. Милица Ковачевић6.Марија Петровић7.анђела илић

„Јован Цвијић“:1.Милош остојић2.александар Бирманчевић3.Катарина Ђурђевић4.Ђурђевић јелена5.Тамара Милутиновић6.Кристина Љубинковић7.јована алексић

„ДоситејОбрадовић“:

1.Марко церовац2.јелена јаковљевић

„КраљАлександар

Карађорђевић“-Прњавор

1.Белановић немања 2.дамњановић Михаило3.дурмић Стефан 4.Ковачевић никола5.Перић немања6.Пушкаревић данило7.Самарџић Младен 8.Савић Тамара 9.Станарчић Филип10.Стојиновић Софија11.Тејић Сузана 12.Васић Стоја 13.Веселиновић алексан-

дра14.Веселиновић Гордана

„Вук Караџић“:1.арсеновић Б. Младен2.јевтић З. Мирослав3.јоковић д. Катарина

4.Савић В. Виолета5.Вишњић Ђ. Милица6.инђиђ П. данијела

„СтојанНоваковић“:

1.Катарина Врачевић2.Тамара Говорчиновић3.Валентина димитрић4.јелена Максимовић5.Ђорђе Митровић6.Милош Савић7.нина Стокић8.ивана Тадић 9.ивана Крсмановић10.ана Божиновић11.Младен Матић12.Саша јанковић13.Марија недељковић14.андреа Стојићевић

„НиколајВелимировић“:1.Милица Гајић2.никола Богићевић3.Миљан дачевић4.Софија Матић5.ирина јовановић6.Ксенија Крстић7.Катарина Младеновић8.Тамара Мијатовић9.Владимир Спасојевић10.александра Васић11.јелена Бркић12.алекса јовановић13.анђелка радовановић14.Марија Гајић15.Томислав Степановић16.ана Плачков17.андреа Марковић18.Милош Миловановић19.Милан јокић20.Маријана Марковић21.Мирјана Марковић22.Милица Вучетић23.никола д. Срнић

сРеДње ШкоЛе:

Шабачкагимназија:

1.јелена В. нинковић2.Смиљана М. Михаиловић3.Бојана д. Матић4.јелена д. исаиловић5.Марија С. Милосављевић6.ивана С. Марковић7.Биљана М. Павловић8.ивана З. роксандић9.ивана М. Мијаиловић10.данијела С. Митровић

Школа зауметничке

занате:1.Кристина Панић2.николина јовелић3.душица Грујић

Економско-трговинска

школа:1.Ђукић јелена 2.Гмизић урош 3.Вуковић Милош 4.Митровић Сандра 5.Петровић дубравка 6.радојчић Милица 7.дрезгић Милош 8.Завађа Бојана

Средњапољопивредна

школа са домомученика

1.Милан нинковић2.Милош рељић

Медицинскашкола:

1.Грубић д. драгана2.Ђукановић Г. Милица 3.Миљић д. драгана 4.Панић М. Бојана 5.даниловић Б. Милош6.Манојловић С. Миа

Техничка школа:1.лазар Тимотић2.Владан ракић3. Марко ристивојчевић4. Вук адакалић

СПИСАК НОСИОЦА „ВУКОВЕ ДИПЛОМЕ“

ЈАБУКАједно велико дрво заузело је посебно место у мом дво-

ришту. То је јабука.Та јабука је прострла своје лепе цветове по мом дво-

ришту. Њени цветови су беле боје. Њихов мирис је леп дага може осетити сваки пролазник који прође поред мог дво-ришта.

Стабло је велико и крупно, браон боје. Гране су вели-ке, крупне и усталасане. лишће је зелено и велико. ова јабу-ка даје веома сочне и крупне плодове. укусни су и могу дапослуже за многа јела. Када сунце у подне пусти своје дуге,жуте зраке, она блиста. Када ветар дува, он носи њене цве-тове и лишће. у пролеће је најлепша. Висока је око пет ме-тара. Стара је око педесет година. лепо је седети лети ис-под ње, јер даје велики хлад. Волим да слушам како се њишекада дува ветар.

Свако дете треба да зна нешто о неком дрвету. да га пре-позна и да каже нешто о њему. Можда некада видимо некодрво које ће нам донети веома лепа сећања.

Дамњановић Милица, 5/2 ОШ „Степа Степановић“,

Липолист

II www. podrinske.com МОјА ШКОЛА 14. јул 2011.

у циљу подстицања знања,развијања вештина и промо-ције активног учења, Канцела-рија за младе Града шапца при-премила је 33 бесплатне летњешколе које својим садржајима,радионицама и методологијомразвијају истраживачки дух,тренирају ум и квалитетно опле-мењују летњи распуст. ПросторКанцеларије за младе, и великасала Културног центра, где сешколице реализују (све до 26.ав-густа), слободно се може рећиврве од младих.

избор је изузетан, ту су лет-

ње школе за ТВ лица, истражи-ваче људског ума, светске пут-нике, посластичаре, костимо-графе, глумце, мађионичаре,детективе, генетичаре, умет-ничке фотографе, графичке ди-зајнере, бубњаре, рок-гитаристе,новинаре, археологе, „шаптачепсима“, витезове, звездане де-тективе, драматурге, архитекте,дизајнере накита, истраживачемитова... Ту су и школе бонто-на, вештине учења, језичкихнедоумица, занимљиве исто-рије, лепоте, акваристике, R’N’Rакадемија, Street Art...

Број школа за сваког полаз-ника није ограничен, и младимогу да изаберу све што им седопада. незаобилазан детаљ -све школе су потпуно бесплат-не

Према речима ане лазић,координаторке рада Канцела-рије за младе, летње школе сутренутно најквалтетнија инајобимнија понуда за младе уСрбији. детаљније информа-ције могу се прочитати на сајтуКанцеларије за младе Градашапца: www.mladisa.rs.

Ц.Љ.

Шабац - гРаД знања

У знаку летњих школа

Међу започетим школамадругог дана, 5.јула, била је и лет-ња школа за светске путнике. Сапоруком да путовање није самопитање провода и одмора већначин да се упознају друге сре-дине, културе и обичаји, људи,да се прошире искуства, знања,видици. Све то младима – апуно је заинтересованих – пре-носе шабачки, а светски путни-ци – брачни пар Мила и ПетарСтарчевић.

-најважнија је љубав премапутовању, значи, од малих ногу.Ево, овде већ има неких де-војчица, открила сам, које мно-го воле да путују, и то је већ до-вољно. и можда некима од њих,баш ово предавање, ова школа,промени начин размишљањаили чак промени живот. Путо-вањем стичете благо које вамнико не може одузети, а које ин-вестирате у себе; сазнање и ду-ховност то су најквалитетније,и најбоље могуће, инвестицијеу себе – каже Мила Старчевић.додаје, „деци ћемо показатифилмове, читаћу им одломке

из књиге, наравно, адаптирањеће бити уз њима примерене,попут „Мајмуна који је украоташну једној госпођи“, или нашсусрет са носорогом и како смосе уплашили.“

Као заљубљеници у путова-ња, Мила и Петар кажу да им једраго да је „овако нешто, попутлетњих школа, покренуто“,на-равно, посебно школа за светскепутнике, „што су позвани дасарађују“, јер, „имају доста тогада пренесу деци“. За почетак дапутовање треба волети, и шта икако треба откривати на путо-вањима: „Сазнање, сазнање, тоје увек било нешто највише инајузвишеније!“ – поручујеМила Старчевић.

Кристина Топаловић је ушколи за светске путнике јер„жели да научи више од другимљидима и њиховим културама,обичајима“, и „јер воли да пу-тује“. Слични нам рекоше иникола аћимовић и КатаринаМарковић...остависмо их не-где у јапану...

Ц.Љ.

Како постатисветски путник

Већ првог дана, 4.јула, ин-тересовање младих шапца, залетње школе, било је изузетно,и показало је организаторимасву оправданост изузетнеидеје, која се сваког лета на-дограђује. наука, што радује,чини се , посебно интересант-на деци (узраст је од шест до11 година).

-Све смо припремили за узо-рак од тридесеторо деце, а до-шло их је преко педесеторо, ислика је дивна. Прва радионицабила је посвећена ваздуху и га-совима, много смо заједно на-учили, оно су то све и записали.учимо уз демонстрационе екс-перименте и проблемске задат-ке, и, сами можете да осетитекаква је атмосфера – каже коор-динатор летње школе науке,професорка Татјана МарковићТопаловић. додаје, да је рад поиБСЕ методу – учење путемистраживања и решавања про-блема, и да је део великог по-крета научног описмењавањадеце Европе које подразумеваразвој моторичких и ментал-них способности. и јако је ра-дује што је у тај покрет укључе-на и Србија (иначе је, коорди-натор за Мачвански округ).

-имаћемо осам радионица,подршка су, пре свега, предме-ту „Свет око нас“ и „Природа и

друштво“; имаћемо и четиринапредне радионице, које ћепоказати колико су деца научи-ла и биће резиме онога што сурадили две недеље. Велико мије задовољство што сарађујем савише од двадесет учитељицашабачких основних школа, којесу изузетне. Помаже нам и Злат-ко јончев, ученик Медицинскешколе, који је освојио другунаграду на републичком так-мичењу из хемије. укључујемообразовање на свим нивоима ипочињемо врло лепо вишесте-пено да се повезујемо и да на-

предујемо – истиче професоркаТања.

Већ први час је одушевио. инама објаснише, да се уз флашу,траку, лепак, сирће, соду бикар-бону, рукавица може надувати(„кривац“ је угљен-диоксид, абоја је ту само да све буде уочљи-вије)... Маји иванић, из Мајура,допао се рад по групама, као иексперимент у коме су правилимерач ваздуха - од картона, пла-стичних чаша, пластелина идрвене оловке: „није било ни-мало лако, али смо тимским ра-дом успели да урадимо“. Ц.Љ.

ЕКСПЕРИМЕНТИ

Учење путем истраживања

IIIwww. podrinske.comМОјА ШКОЛА14. јул 2011.

Победници квиза „Мислиглобално делуј локално“, уче-ници петог разреда основнешколе „јеврем обреновић“ от-путовали су 1. јула на награднопутовање у Словенију. одлич-ним знањем које су показаликроз квиз који је организоваланевладина организација„ЕКоС“, заслужили су да кроздружење и забаву упознају овуземљу живописних пејзажа,сјајне архитектуре, богате кул-турне баштине и гостољуби-вих домаћина. Велике заслуге заово путовање припадају Гра-доначелницима шапца , Ми-лош Милошевићу и цеља,Бојану шроту, који су основци-ма обезбедили смештај и про-грам обиласка неколико градо-ва у Словенији.

Са првим сунчевим зраци-ма кренули смо пут Словеније.Пуни ентузијазма, наорузанидобрим располозењем уживалисмо у сваком пређеном кило-метру јер је то значило да смосве ближи и ближи нашемкрајњем одредишту.

Таман у време ручка стиглисмо у цеље. Сместили смо се у

хотел „цељска коча“, који се на-лази на само неколико киломе-тара од центра града (тачније7км), на надморској висини од652м, окружена прелепим че-тинарима са једне стране иизванредним погледом на градс друге стране. оно чему су сенаши финалисти највише обра-довали јесте „Боб карт“, вози-ло које се уз помоћ жичаре по-диже до одређене висине а по-том се њиме спуштате по трасипопут тобогана до хотела. утоку вожње можете уживати упрелепом пејзажу, изобиљу не-такнуте природе и непрегледногзеленила које се пружа свуда окохотела, мада се у случају код на-ших победника квиза „Мислиглобално, делуј локално“, мог-ло говорити само о порасту ад-реналина у току спуста.

након кратког одмора запу-тили смо се до цељске тврђаве(такође познате у цељу као Гор-њи дворац или Стари Град).цељска тврђава стоји на трибрда југоисточно од цеља, анедалеко од ње протиче и рекаСавиња. Тврђава је данас упроцесу рестаурације а некада је

била највећа на простору целеСловеначке територије. Првиутврђени објекти саграђени су упрвој половини 13. Века. Првиписани подаци о дворцу дати-рају између 1125 и 1137. годи-не. Први дворац је спаљен иуништен у разним борбама из-међу лордова Санецк и Госпо-дара ауфенштејн. до зна-чајнијег уништења дворца дослоје и 1348. године услед зем-љотреса.

цељски дворац је био несамо најважнији дворац у Сло-венији, већ и у целој територијиисточно од алпа, која покриватериторију од готово 5500 м 2. дворац је почео да пада у горестање убрзо након што је изгу-био свој стратешки значај. да-нас се на овој тврђави органи-зују бројне манифестације којесу изузетно посећене, као што сумузички наступи, потом мани-фестација под називом "Подзвездами цељанов " ("Под звез-де цеља") која симболичнопредставља живот у средњемвеку и покушава да га дочара са-дашњим генерацијама.

нама је цељска тврђаваостала у сећању као једно им-позантно утврђење које нам јеомогућило да се вратимо веко-вима у назад и да дозивимосвоју бајку о принчевима, прин-цезама, лордовима и осталимакоји су тада живели. док су де-војчице маштале да су принце-зе, дечаци су вец водили својеборбе са мачевима и замишља-ли како су баш они хероји.

република Словенија је при-морска и подалпска држава најугу Средње Европе која има из-лаз на јадранско море. управозвог оваквог изванредног поло-жаја јако је занимљива као де-стинација туристима из целогрегиона па и шире. у то смо сеи сами могли уверити, јер гдегод бисмо се запутили моглисмо чути неки нови језик и ви-дети мноштво туриста са свихстрана света. То је земља којадоста улаже у туризам. Било кадда одлучите да обиђете ову зем-љу неце вам бити досадно јеруколико кренете у току пролећаможете обилазити прелепа језе-ра попут Бледског и Бохињскогна пример, мозете испробати

њихове бициклистичке стазекоје су свуда беспрекорно уре-ђене јер је бициклизам јако за-ступљен. уколико је пак посе-тите у току лета можете обићинека од прелепих места попутПирана, Порторожа, Копера итд.Заиста земља која има достатога да понуди. а преко зиме суту бројна одмаралишта са уре-ђеним стазама за скијање која сувам увек на располагању. оношто је можда најважније напо-менути је то да је ово заиста изу-зетно гостољубив народ којиће вам се увући под кожу.

Возећи се ка Бледу, уживалисмо у погледу на огромне план-

таже хмеља. То је за све насбило нешто ново јер смо ималиприлику да видимо како се за-право та биљка развија. Вијуга-во попут лијане дизала се високоуз конац који је прикачен зависоки дрвени стуб. С другестране се такође налази јошједан конац, па то све скупаподсеца на велико слово а безхоризонталне црте. За нас нештосасвим ново. Прелепи амбари наскоро свакој њиви и по некиупослени житељ. Пејзаж као санајлепше разгледнице.

Бледско језеро је једно однајзначајнијих сталних при-родних језера у Словенији.лежи на надморској висини од475 м у Бледском куту који за-лази међу шумовите заравнијулијских алпа: јеловицу, По-

кљуку и Межакљу. Карактери-ше га стрмо брдо Град (614 мнадморске висине) и Бледскоострво (495 м надморске виси-не) са старословенским гроб-љем и црква изграђена у XВвеку.

језеро беспрекорно чисто,бескрајно плаветнило неба сеспојило са врховима алпа ибели лабудови који плешу поводи, био је призор који смо за-текли. Прекрасне гондолекојима можете отпловити у оби-лазак биле су нешто посебно.Због недостатка времена, нисмосе могли отиснути у њима, те ћенам остати само машта да упот-

пунимо пропуштено. деца субила фасцинирана призоримамалих пачића која се брчкају ипоигравају са одраслим паткама.Прелепо уређени паркови, зе-лена пространства само су по-тврда тога да је Словенија за-иста једна еколоски свесна зем-ља која свакодневно ради наподизању еколошке свести усвима нама који је посетимо.

(Занимљивост: на Бледскомјезеру одржана су три Светскапрвенства у веслању 1966., 1979.и 1989, а 2011 одржаће се јошједно. )

побеДници квиза „мисЛи гЛобаЛно ДеЛУј ЛокаЛно“ отпУтоваЛи сУ на нагРаДно пУтовање У сЛовенијУ

ПОБЕДНИЦИ КВИЗА МИСЛИ ГЛОБАЛНОДЕЛУЈ ЛОКАЛНО НА НЕЗАБОРАВНОМ ПРОПУТОВАЊУ КРОЗ СЛОВЕНИЈУ

НАСТАвАК у СЛЕДЕЋЕМ

бРОју

IV www. podrinske.com МОјА ШКОЛА 14. јул 2011.

Градска управа шапца на-градила је 30 основаца и 67средњошколаца који су освајалиједно од прва три места на ре-публичким такмичењима. Та-кође су награђени и њихови на-ставници и професори.

Из ОШ “Николај Вали-

мировић“ за прво место у фи-зици награђен је Владимир

Милошевић, ученик шестогразуреда, као и његов наставникЈово Михаиловић; Софија Ма-

тић, ученица осмог разреда,награђена је за треће место у ма-тематици, наставник Даница

Исаиловић. из ОШ “Јанко Веселино-

вић“ награђена је Антонина

Лазаревић, ученица осмог раз-реда, за прво место на так-мичењу из немачког језика, на-ставница Катарина Бошковић;Верица Ђапановић, ученицашестог разреда, освојила је првоместо на такмичењу из технич-ког и информатичког образо-вања: из истог предмета другоместо у конкуренцији седмихразреда освојио је Немања

Живковић, а треће место ос-војио је Александар Милоше-

вић, наставник Дарко Вучиће-

вић; Јагода Зечевић, ученицаосмог разреда била је друга нарепубличком такмичењу у ат-летици, наставник Борко Ан-

тонић.

из ОШ “Ната Јеличић“

прво место на такмичењу изшпанског језика освојио је Јан-

ко Милошевић, ученик осмогразреда, наставник Гордана

Филиповић; Петар Колић,ученик седмог разреда, освојиоје треће место у физици, на-ставник Љиљана Баштовано-

вић. ученица осмог разреда ОШ

“Лаза Лазаревић“ Катарина

Станковић освојила је другоместо у физици, наставник Би-

љана Томић, а на такмичењу изматематике била је трећа, на-ставник Драгана Максимовић.

из ОШ “Јеврем Обрено-

вић“ Никола Пајић, ученикседмог разреда, освојио је тре-ће место из историје; Кристи-

на Адамовић, била је трећа, алиу конкуренцији осмих разреда,наставница Јелена Јеврић. натакмичењу из атлетике - Малеолимпијске игре, прво местоосвојила је екипа првог разредаиз ове школе: Марко Лазић,

Лука Џиновић, Далибор Гав-

рић, Јован Гвозденац, Сте-

фан Максимовић, Ксенија

Опанковић, Симона Опанко-

вић, Катараина Илић, Дуња

Андрић и Андреја Ђурић, тре-нер Милан Арсеновић.

ученица седмог разредаОШ “Војвода Степа“ Тамара

Мандић била је прва на так-мичењу из српског језика, на-ставник Момчило Јањичић.

из ОШ “Стојан Новако-

вић“ награђени су: Михаило

Ђелић, ученик осмог разреда, запрво место у атлетици-трка на800 метара; и Ђорђе Деспото-

вић, ученик седмог разреда, задруго место у атлетици-трка на300 метара, наставник Зоран

Новаковић. Катарина Чикић,ученица седмог разреда, била једруга на такмичењу из биоло-гије, наставница Мара Илић

Деспотовић; Тамара Живко-

вић, такође ученица седмог раз-реда, била је друга на репуб-личкој смотри талената изсрпског језика, а треће место, та-кође у конкуренцији седмихразреда, освојила је Соња Го-

ворчиновић, наставница обејунаграђених ученица је Жива-

динка Веселиновић; за трећеместо на републикој смотри ли-ковног стваралаштва за трећеместо награђен је Милош Си-

мић, ученик петог разреда, на-ставница Славка Јаковљевић.

на такмичењима средњо-школаца из Шабачке гиманзије

награђени су: Јелена Исаило-

вић, ученица четвртог разреда,за друго место на такмичењу избиологије, професор Слобо-

данка Павловић; Никола

Опанчак, други разред, био једруги на такмичењу из физике,професор Јасмина Ђокић

Јовановић; Филип Милетић,други разред, био је трећи натакмичењу из српског језика икњижевности, професор Суза-

на Живковић; Срђан Стефа-

новић, ученик другог разреда,награђен је за прво место на ре-публичком такмичењу из мате-матике, такође је био први натакмичењу из математике „ар-химедес“, а освојио је и другоместо на републичком так-мичењу талената из математике,професор Горан Ђурић. Мла-

ден Ракић, ученик другог раз-реда код професора Горана Ђу-

рића, освојио је прво место нарепубличком такмичењу из ма-тематике; Владимир Инђиђ,ученик првог разреда, освојио јетреће место на републичкомтакмичењу из математике и дру-го место у такмичењу из мате-матике “архимедес“, професорМирјана Ћорилић. Чак осамученика ове школе освајало јенаграде из историје и то: Не-

мања Николић, први разред, затреће место; Павле Поповић,други разред, за прво место;Василије Тадић, други разред,за друго место, сви учениципрофесора Душана Јованови-

ћа; Мијат Глигорић, други раз-ред, за друго место; Ана Вујко-

вић, четврти разред, за првоместо; Марко Илић, такођечетврти разред, за прво место;Стефан Богдановић, такођечетврти разред и прво место, свиученици професора Зорана

Богдановића, док је Oгњен

Петровић, такође матурант, ос-војио друго место, професорМарија Јовановић.

из Економско-трговинске

школе награђени су: Милош

Ризнић, четврти разред, за првоместо у симулацији судског про-цеса, професор Љубица Си-

мић; Милица Марковић, чет-врти разред, била је трећа натакмичењу из основа еконо-мије, професор Раденка Ма-

тић; Марко Арсеновић, тако-ђе четврти разред, био је трећиу такмичењу из пословне еко-номије, професор Ружица

Којић Сладаковић; Драгана

Радукић, ученица трећег раз-реда, освојила је друго место натакмичењу из математике, про-фесор Снежана Богуновић То-

доровић; кошаркашка екипа:Никола Бањац, Стефан Којић,

Лука Дрекић, Ђорђе Мра-

овић, Никола Ђонлић, Мла-

ден Лазић, Немења Илић,Алекса Бајић, Ненад Нови-

чић и Никола Бошковић, ос-војили су друго место, професорДушан Симић.

из Техничке школе награ-ђени су: Никола Јашић, учениктрећег разреда, за прво место на

такмичењу за образовни профилаутоелектричари, а друго место,у истој конкуренцији, освојио јеМарко Рафаиловић, а при-премао их је наставник Војис-

лав Баћановић. из Средње пољопривредне

школе награђени су: Петар

Динић, трећи разред, за другоместо на такмичењу из мле-карства, наставник Жељко

Јокић; и Милан Николић, уче-ник четвртог разреда, за првоместо на такмичењу ветери-нарских техничара, наставници

Косара Леловић - теоријскидео, и Предраг Савић - прак-тични део.

из Медицинске школе на-грађени су: Златко Јончев, тре-ћи разред, за друго место на так-мичењу из хемије, професорМилица Петровић; Сара Те-

шић, ученица првог разреда,за прво место на такмичењу изматематике, професор Брани-

слав Селаков; Бојан Попо-

вић, ученик трећег разреда, ос-војио је друго место на так-мичењу из историје, професорТомислав Вучетић; Милица

Јокић, ученица трећег разреда,била је друга на републичкомкросу; Милица Ђукановић,матурант, освојила је прво местоу атлетици- скок у даљ, а за првоместо у атлетици-штафета на-грађене су: Јелена Танасић,Јована Танасић, Милица Ђу-

кановић и Николина Рашић;екипа ове школе у саставу: Јеле-

на Танасић, Јована Танасић,Милица Ђукановић, Николи-

на Рашић, Тања Јошић, Сања

Мисојчић и Милица Јокић,прваци су Србије у атлетици, асве њих припремао је професорДраган Весковић.

из Школе за уметничке

занате награђени су: Душан

Мишић, ученик другог разреда,за прво место на такмичењу изликовног стваралаштва, профе-сор Наташа Јовановић; Су-

нчица Јокић, ученица другоиг

разреда, освојила је друго место,професор Михаило Симовић;а Владимир Миљковић, уче-ник другог разреда, освојио јетреће место, професор Наташа

Јовановић. највише награда побрали

су ученици Музичке школе, ито у конкуренцији такмичења наклавиру: Јована Богдановић,трећи разред клавира, за трећеместо, професор Гоара Лазић;Александар Николић, трећиразред, за треће место, професорМирјана Васић; Јелена Зида-

рић, трећи разред, за треће ме-сто, професор Драгомир Бра-

тић; Лазар Торбица, четвртиразред клавира, за прво место,професор Хелена Давидовић;Милица Јосић, четврти раз-ред, за прво место, професорДрагомир Братић; Лазар Мит-

ровић, трећи разред клавира, запрво место, професор Милош

Милутиновић; Ана Теодоро-

вић, четврзи разред, за прво ме-сто, професор Гоара Лазић;Александар Илић, пети разредклавира, за друго место, про-фесор Хелена Давидовић;Лука Јездимировић, шестиразред клавира, за друго место,професор Драгомир Братић;Момчило Томић, четврти раз-ред, за друго место, и за првоместо на Фестивалу музичких ибалетских школа Србије, про-фесор Гоара лазић; Марина

Јокичић, пети разред хармо-нике, освојила је прво место наФестивалу музичких и балет-ских школа, професор Тања

Радовановић; Стефан Горник,пети разред виолина, освојио јетакође прво место на Фестива-лу музичких школа, професорДрагана Гајић; а награђен је идиригент Микица Јевтић заоркестар хармоника; док јеДуња Ерић, други разред флау-те, награђена за треће место наФестивалу музичких и балет-ских школа Србије, професорБиљана Прица.

По Правилнику о награда-ма за најуспешније шабачкеученике награђен је и Милан

Михаиловић, седми разред изОШ “Николај Велимировић“

при Математичкој гимназији, задруго место на републичкомтакмичењу из физике; и Ката-

рина Марић, виолиниста, заосвојено друго место на Међу-народном такмичењу у нишу,као и за друго место на интер-националном такмичењу уСремској Митровици.

Шампиони знања