Mile Petkovi}

POGREBNI ZAVODMILO[EVI] & COMP

152 Mile Petkovi}

MILE PETKOVI] je ro|en 1939. godine u Kragujevcu.

Uprkos mondijalisti~koj orijentaciji srpskih pozori{ta bavise dramskim stvarala{tvom.

@ivi i radi u Beogradu.

LICA

DR MILOVAN, 50-50 godina. Embrionalna varijanta pomoravskogKorleonea. Kombinovana li~nost. Sklon je i dobru i zlu.

DR MOCA, Milovanov brat po usvojewu. Sklon je samo dobru.Mio i {armantan. Ina~e, vrhunski hirurg.

MITA KU^E, star ali vitalan. Palana~ki {eret. Sa svima intimus.

QIQANA, Milovanova supruga. Nekada lepotica,sada “sa zadwicom k’o seqa~ke na}ve”.

SNE[KA, Mocina supruga. Bezazlena pri~alica.Ve~ito zaqubqena u svog supruga.

MAJKA MILICA, Milovanova majka. Stara, ali lepa `ena.Po malo raskala{na.

MILO[, Milovanov sin. Svr{eni maturant. Lepu{kast. Prijatan.

MIRKO, Mocin sin. Tako|e svr{eni maturant. Inteligentan.

KIN\UR, lokalni Pantokrator. Ve{t kombinator. Bez skrupula.Kico{.

POP YERI, previ{e savremen i komunikativan sve{tenik.Tako|e kico{.

JAGODA, medicinska sestra. Izazovna.

STEVA JURWAVA, sredwih godina. Dinami~an.

BO@A YIN, ~ove~ina. Radnik. Mu~enik.

JEKA, slu`avka kod Milovana. Zgodna i koketna.

GAGA DILER, mangup~i}. Tipi~an.

YEKI PEVA^, kafanski peva~i}. Cigan~i}.

CAR @IRA, krupan i glavat Ciganin.

Pogrebni zavod Milo{evi} & comp. 153

Mile PETKOVI]

POGREBNI ZAVODMILO[EVI] & COMP

1. SLIKA – LEKARSKA ORDINACIJA

Ordinacija. Sre|ena je skupo i glamurozno. Jedna tapacirana i automa-tizovana vrata su veza sa sestrinskom sobom, a druga, tako|e tapa-cirana i automatizovana, veza su za “vanredne poslove”. Prozor je,tako|e, sigurnosan i automatizovan. Interfon za komunikaciju samedicinskom sestrom, funkcioni{e besprekorno. Ugra|en ure|aj za hla-|ewe. Na stolu pove}a hrpa bolesni~kih kartona.

U|e Milovan, skine majicu, pa obu~e beli mantil, izuje elegantne san-dale, pa nazuje bele klompe. Iskqu~i ure|aj za hla|ewe, pri|e prozoru,pritiskom na dugme ga otvori. Sedne za sto.

MILOVAN: (U interfon)Sestra Jagoda, do|ite.

U|e sestra Jagoda.

JAGODA: [ta je po `eqi, doktore?

MILOVAN: Danas mi dolazi burazer Moca.

JAGODA: Stvarno?

MILOVAN: Putuje sutra na neki simpozijum u London, pa dolazi da sepozdravimo.

JAGODA: Stvarno? Ako ga ne vidim, mnogo ga pozdravite. Ne{to se`eleli?

Milovan je gleda po`udno, uzdi{e...

JAGODA: Da zakqu~am vrata?

MILOVAN: (Gleda na sat)Nemam vreme, mamu mu jebem, sine, poka`i mi malo, da miulep{a{ dan.

Jagoda lagano, izazovno otkriva noge, pa ve{to skine beli mantil,pri|e Milovanu, sedne mu u krilo. Maze se i qube. Milovan je ne`noodgurne, {qepne po zadwici.

MILOVAN: Tutaw sad. Donesi mi komplet kafu.

Jagoda se brzo obu~e i iza|e.

MILOVAN: (Okre}e brojeve na telefonu)Alo, alo, prva srpska apoteka. Brankice, kako stojimo?Na noge? Uh, te tvoje noge, {to nisam makar deset godinamla|i. [ta bi? To ne mogu da ti ka`em preko telefona.Danas ti dolazi nova roba. Sve na|eno, ne brini. Znam,

154 Mile Petkovi}

znam. Nisam zaboravio. Danas mi dolazi burazer Moca.Ho}u, ho}u, pozdravi}u ga. Samo pi~i. ]ao.(Prekine vezu, okre}e ponovo brojeve, dobije vezu)Prvi srpski supermarket. @ivoslavka, `ivote moj, eh,{to nisam ne{to mla|i. Sve je u redu? Ima{ zaliha?Dobro, dobro, samo pi~i, ej, mala, danas mi dolazi burazerMoca, ho}u, ho}u, pozdravi}u ga. Zdravo.(Prekine vezu, okre}e brojeve, dobije vezu)Prvi srpsko-bosanski butik? Prodaje{ li ne{to od od-je}e, bona? [ta? Ne ~ujem te dobro. Dolazi ti burazerMeho iz Tuzle (naglasak)? Pa {ta }u ja s’ wim, bona? Daga smestim ne|e? Dobro, va`i, samo ako tamo nije klaoSrbe. Dobro, dobro, sredi}emo.(Prekine vezu)

U|e Jagoda i unese kafu.

MILOVAN: Jebi ga gospodine, sad mi samo fali Meho iz Tuzle(naglasak).

JAGODA: Kakav sad Meho.

MILOVAN: Ona Fata iz mog butika dovodi burazera Mehu iz Tuzle(naglasak).

JAGODA: Ako, kad ste ludi.

MILOVAN: Jagoda, kod Fatine babe je stanovao moj burazer Moca kadje kao mlad hirurg radio u Tuzli (naglasak), i tamo gadr`ali k’o malo vode na dlanu, pa ’ajd sad ne u~ini.

JAGODA: Kod nas je sve u sto ~vora svezano, pa maqem stucano.

Jagoda iza|e. Milovas sr~e kafu. Za~uje se diskretan zvuk iza drugihvrata. Milovan hitro pri|e vratima i otvori ih. U|e diler Gaga.Milovan ga qutito gleda.

MILOVAN: Sedi tamo.(U interfon)Sestro, niko da ne u|e bez mog poziva. Pa dobro, bre, Gago,pizda mu materina, pa koliko puta treba da vam pri~am?Pa, jeste li, bre, normalni?

GAGA: Jebi ga, doktore.

MILOVAN: Jebi ga, doktore, to je lako da se ka`e. Pa koliko sam vamputa reko kad vam se }efne da razbijate kafane, sedite uauto pa pi~ite u Banat, Ba~ku, u Novi Sad, pa cepajte,lupajte, ko vas jebe, kad ne znate tu crkavicu da sa~uvateza crne dane.

Pogrebni zavod Milo{evi} & comp. 155

GAGA: Dule Dilea nas navuk’o.

MILOVAN: Koji Dule Dilea? [ta mi imamo s wim? On nije na{~ovek.

GAGA: Doktore, ceo taj kr{ ko{tao samo 150 maraka.

MILOVAN: Ma nemoj? Samo 150 maraka? Zna{ li ti koja je to lovadanas? Zna{ li da qudi, i to od ugleda, ne mogu deci hlebi mleko da kupe? Zna{ li da za 150 marona jedna porodicamo`e da izgura tri meseca, a ako se stisne i ~etiri.

GAGA: Ne}emo vi{e, doktore. U {ta da vam se zakunem.

MILOVAN: U sred no}i mi telefonir’o Kin|ur. Ka`e: “Ovi tvojicepaju li cepaju”, posle malo ovaj novi komandir: “Dok-tore, obuzdaj ove tvoje, ina~e }u i’ privodim...” Ne smemoda pokazujemo lovu, narod grca u bedi, a vi cepate kafanu.Da ste pametni da {tekujete lovu, pa kad pro|e ova alauyada otvorite neke radwice, da `ivite k’o qudi, al’ zabolevas...(Ustane. pri|e ormanu sa lekovima, otvori ga, iza skri-vena metalna kasa, otvori je {iform. Unutra{wostkase popuwena hrpama naslaganih nov~anica. Iz dowegdela kase izvu~e pove}i beli yak, zakqu~a kasu i vratiorman u prvobitno stawe)Imam sigurnu informaciju da kurs ne}e da se mewa do su-tra ujutru. Ovo kako znate da zamenite.

GAGA: Mnogo doktore.

MILOVAN: Mnogo kad biju. Kad znate da cepate kafane, oznojte sadmalo jajca.

GAGA: Kol’ko tu ima?

MILOVAN: Dvesta{esetosam hiqada milijardi dinara, to vam je podana{wem kursu tristadve hiqade i dvestapedeset petmaraka.

GAGA: Va`i doktore.(Sa yakom krene prema vratima)

MILOVAN: (Pevu{e}i)Stani, stani Ibar vodo...

U tom trenutku Jagodin glas iz interfona: Doktore, stigo deda Ku~e.

156 Mile Petkovi}

MILOVAN: Nek’ pri~ekne trenutak.(Gagi)Popij jednu viskozu, izvini {to sam viko, sine,(Ne`no ga {amara)zla su vremena, pazite kako se pona{ate...(Sipa mu pi}e)

GAGA: Znam, doktore, da se moj otac o meni brinuo k’o vi, kud bimi kraj bio.

MILOVAN: U mal’ da zaboravim: {ta bi sa {ilinzima?

GAGA: Nema, doktore, ni za lek.

MILOVAN: U, mame mu ga spalim, a hitno mi trebaju.

GAGA: Sve pokupio zlatar Baki}.

MILOVAN: Znam. Pla}ajte skupqe.

GAGA: On se ne{to mnogo kur~i, doktore, da mu kusamo `ito, ida se siti ispla~emo.

MILOVAN: ^ekni malo, nije trenutak.

GAGA: Doktore, kad zatreba tu smo. Doktore, znate kako tepamajka Joci Cigan~etu ujutru kad ga prati na posao?

MILOVAN: Ne znam.

GAGA: Qubi majka sina dilera.

MILOVAN: (Zasmeje se od srca)Serete, izmislili ste, jebo ve otac mangupski.

GAGA: Istina, doktore, ~uo Malajac, kune se u decu.

Gaga popije pi}e, uzme vre}u, izlazi kroz druga vrata. Milovan ga pra-ti...

MILOVAN: Pazite {ta radite, babu vam mangupsku...

Gaga iza|e. Milovan zatvori vrata, pri|e stolu.

MILOVAN: (U interfon)Jagoda, pu{}aj pseti{te.

U|e Jagoda i deda Mita. Ovaj odmah sedne na luksuznu stolicu kodstola.

DEDA MITA: Poma`e ti Bog, doktore, i dobro ti jutro.

MILOVAN: Bog ti pomogo.(Zalaje)

Pogrebni zavod Milo{evi} & comp. 157

DEDA MITA: Mar{ u pizdu materinu magupsku!

MILOVAN: Kuj ti je dedo, od sabajle?

JAGODA: Doktore, to ku~e pobesnelo.

Deda Mita po`udno zagleda Jagodu, uzdi{e...

JAGODA: Dedo, da ti se nije slo{ilo?

DEDA MITA: Milovane, sinko, Jagoda, takva mi je sorta: moj pokojnideda So}a kasapin, na samrtnom ~asu je tra`io da mu mojapokojna baba poka`e onu `ensku sramotu. Sirota mojababa Karavilka morala da zadi`e sukwu.

Milovan i Jagoda se smeju.

MILOVAN: Gadno ku~i{te raste{.

Jagoda izlaze}i zalaje.

DEDA MITA: Nosi se ti, mala!

Jagoda iza|e.

MILOVAN: (Razgleda kartone)I ko sino}ke dobi? Dremkalo mi se, ne mogado d’ ostanem.

DEDA MITA: Sudija Simi}.

MILOVAN: Ajde? A koliko?

DEDA MITA: Pa dobar je oko dve iqadarke.

MILOVAN: Ba{ ga o}e u posledwe vreme. Dedo, dolazi mi danasburazer Moca.

DEDA MITA: (Obradovan)Doktor Moca? Stvarno? Nije ga bilo dugo.

MILOVAN: Putuje sutra u London na neki simpozijum.

DEDA MITA: Mnogo dobar ~ovek doktor Moca, mnogo. Takav se ~ovekretko ra|a.

MILOVAN: A ja sam kao lo{?

DEDA MITA: Ma, nosi se, bre, ti si drugo.

MILOVAN: (Prevr}e kartone)Lele, lele, sve sâm zabu{ant. Ma, danaske ne radim, nema{anse, vidi Dobrinka Savi}, pa ona radi tri dana go-di{we, vidi @ika Manastirka...

DEDA MITA: Jel’ on stvarno bolestan?

158 Mile Petkovi}

MILOVAN: Ma jok. Vidi taze karton. Gra|evinsko “Pomoravqe”,Bo`idar Igwatovi}, kuj taj mo`e da bude, mamu mu jebem.

DEDA MITA: Bo`a Yin.

MILOVAN: Ta~no.(U interfon)Jagoda, do|i.

Jagoda u|e.

MILOVAN: Danaske ne pu{}aj nikog, ne radim i {lus. Danaske midolazi burazer Moca.

JAGODA: (Svesna da joj je to ve} rekao)Doktor Moca? Jao, ako ga ne vidim, mnogo ga pozdravite.

DEDA MITA: ]e te doktor Moca mocne bocne.

JAGODA: Ku~e, mar{ pod ko{.

MILOVAN: [ta o}e Bo`a Yin? [ta mu fali?

JAGODA: Pojma nemam, sav je smrknut.

MILOVAN: Wega pu{}aj, i nikog vi{e.

JAGODA: Baba Mici Krakickoj se razvezao pupak...

MILOVAN: Pa ja sad da joj vezujem. Jagoda, ne zajebavaj, ja samootvaram i zatvaram bolovawa, a pupkove zavezuju pravidoktori, aj’ u pizdu materinu...

Jagoda iza|e.

MILOVAN: Samo mi jo{ treba da baba Mici Krakickoj vezujem pupak,nemam druga posla.

U|e Bo`a Yin.

BO@A: Dobro jutro i poma`e vi Bog, qudi.(Zalaje)

DEDA MITA: Mar{ Yin u pizdu materinu!

MILOVAN: Ti Yin do{o od jutroske na zajebanciju.

BO@A: Jok ja, doktore.(Smrknut)

MILOVAN: Pa {ta je, {ta ti fali?

BO@A: Sve me stislo, doktore, mnogo, mnogo ne vaqa....

Bo`i neprijatno, vrpoqi se na stolici, kr{i {ake, gleda u zemqu, pa udeda Mitu...

Pogrebni zavod Milo{evi} & comp. 159

MILOVAN: Dedo, molim te, idi malo mera~i Jagodine butine, i akonisi pi{o – pi{aj.

Deda Mita hitro ustane i iza|e.

MILOVAN: A, i tebe }u da izbri{em s’ rabo{a, polako. Yin, o ~emuse radi?

BO@A: (Guta te{ko pquva~ku)Ti zna{, doktore, kolke su kod nas plate,(Zasuzi)veruj mi, deca mi po ku}i pi{te gladna, ni za leba nemam/(Pla~e)

Milovan ganut krene rukom ka yepu...

BO@A: Vra}aj ruku, doktore, nisam ja prosjak, ja sam radnik, bre,ja mogu ovaj tvoj dom zdravqa sam i da sru{im i dasazidam,(Grca)nisam ja lewivac, ja o}u da radim, ja o}u da su mi deca sita.(Rida)Vidi, doktore, ove `uqeve, ja se ne stidim nijednogposla...

MILOVAN: (O~i suzne)^ekaj Yin!

BO@A: [ta da ~ekam? Ka`i mi, {ta da ~ekam? Zabole mene {taste vi {kolovani zasrali.

MILOVAN: (Sipa mu pi}e)Popij jednu.(U interfon)Jagoda, jednu komplet kafu i to brzom brzinom. Oma. Yin,kako ja da pomognem?

BO@A: Mo`e{, doktore. Imam ponudu d’ idem mesec dana u se~udrva na Goliju. Pla}a ~ovek hiqadarku maraka. Zna{ {tabi mi to zna~ilo.

Jagoda unese kafu, brzo iza|e.

MILOVAN: (Qutito)Nosi se, Yin, mogu da te dr`im pet godina na bolovawu.

Milovan pi{e u karton. Bo`a pije kafu...

MILOVAN: Od danas si na bolovawu, da mi se javi{ 12-og avgusta, idiu se~u, samo pazi da te taj ne prejebe.

160 Mile Petkovi}

BO@A: Samo bi mi to jo{ trebalo.

MILOVAN: Povedi ra~una, sad se puca bez upozorewa.

Bo`a krene prema vratima.

BO@A: Mnogo ti hvala, doktore.

MILOVAN: (Peva)Stani, stani Ibar vodo.

Bo`a se okrene.

MILOVAN: Sedi tu i popi jo{ jedno pi}e.

Bo`a se vrati i sedne.

MILOVAN: Ne mo`e tako, ja sam u~inio tebi, sad mora{ ti meni.

BO@A: Govori, doktore, sve }u za tebe da u~inim.

MILOVAN: Moramo da ubijemo jednog ~oveka.

Bo`a zbuwen, guta pquva~ku. Milovan se smeje.

MILOVAN: [alim se, Yin, {alim se. Nisam ja takav ~ovek k’o {topri~a ovaj pokvareni narod, nego odgovori ti meni naslede}e pitawe: zna{ li ti kako izgleda Bela ku}a uVa{ingtonu? Jesi li zapazio na televiziji ili u no-vinama?

BO@A: Bog s’ tobom, doktore, kako da nisam, pa ja sam zidar, a mizidari samo zevamo u gra|evine, znam kako izgleda, oval-ne bele stepenice, ~ini mi se pet, pet belih stubova,ravan krov sa ispup~ewem, ispred travwak, kako da neznam, a {to me pita{?

MILOVAN: Mo`e{ li ti meni da sazida{ istu takvu {tenaru za mogaKlintona?

BO@A: Kako da ne mogu. Istu u fas, samo, ipak, mora{ da mina|e{ fotografije.

MILOVAN: To nije problem.

BO@A: (Smeje se)I ba{ si re{io da Klinyi sazida{ Belu ku}u.

MILOVAN: Kad mo`e da je ima onaj glavowa tamo u Va{ingtonu,mo`e i moj Klinya ovde.

BO@A: Pri~a se da se ovaj tvoj Klinya sve izmetnuo na burazera uVa{ingtonu.

Pogrebni zavod Milo{evi} & comp. 161

MILOVAN: Izlude{e ku~ke za wim. Pqunuti onaj glavowa. Slu{ajYin, o}u da {tenara ima tri prostorije: u jednu da jede, udrugu da prima posete, u tre}u da prca, razume{?

BO@A: (Smeje se)Va`i.

MILOVAN: Kol’ko za ruke?

BO@A: Ma, ajde, doktore!

MILOVAN: Slu{aj ti, Yin, doktoru Milovanu Cuki}u niko nije ra-dio yabe. Jel dovoqno dve hiqade marona za ruke?

BO@A: Idi, bre, doktore!

Milovan izvu~e iz yepa pove}i {tos nov~anica, izbroji deset komada,pru`a nov~anice Bo`i, ovaj zbuwen, drhte mu ruke...

BO@A: Doktore, bre...

Milovan mu stavi nov~anice u {aku. Bo`a se naglo okrene, te{kozaustavqa suze.

BO@A: Hvala ti, doktore, hvala ti, nek’ Bog da sre}u tvomporodu.

MILOVAN: Tutaw sad na Goliju, ove pare daj `eni, a kad se vrati{po~iwemo sa gradwom. Kad zavr{i{ dajem ti jo{ hi-qadarku. U mal’ da zaboravim: danaske mi dolazi burazerMoca.

BO@A: Doktor Moca? Nije ga bilo dugo. Mnogo ga pozdravi.

Bo`a iza|e a u|e deda Mita i sedne na svoje mesto. Istovremeno grunu uprostor Steva Jurwava, za wim Jagoda.

JAGODA: I ovo lud ~ovek. Ja mi lepo ka`em: “ne mo`e unutra”, onme {tipnu za sisu, ba{ za bradavicu,(Stevi)budalo jedna, ju, {to me bridi...

MILOVAN: Gledaj si posla, nije je otkinuo.

STEVA: Zdravo, doktore, di si dedo.(Zalaje i navui~e mu ka~ket na o~i)

DEDA MITA: Nosi se, bre, Jurwava!

MILOVAN: Jurwava, ka`i dragi~ka.

STEVA: (Uzbu|en)Dragi~ka, doktore, govori, molim te!

162 Mile Petkovi}

MILOVAN: Ima debelo da ~asti{.

STEVA: (O~i suzne)Nije?

MILOVAN: Javio mi sino} burazer Moca da nije.

STEVA: (Pla~e)Govori.

MILOVAN: Mnogo li~io na baba Rogu, ali nije, hvala Bogu.(Pevu{i)

JAGODA: Kod tetka Lepe nije ono?

MILOVAN: Nije.

Steva pla~e, grli Jagodu, pa Milovana, pa deda Mitu, pocupkuje, ipla~u}i peva “crven fesi} nano”. Jedva se smiri. Uzima mobilni, okre}ebrojeve, dobije vezu.

STEVA: Ti si, majka,(Pla~e)nije ono, nije ono, javio doktor Moca doktoru Milovanu.Jeste, jeste, sad mi re~e doktor Milovan, najlep{a moja,najdra`a moja,(Pla~e)ima da mi `ivi{, ima da mi `ivi{... slu{aj me dobro,poru~i oci da oma koqe jagwe i pracer, oma, bre, jel’~uje{ {ta govorim, znam, znam da je on yimrija, al’ mu jeboqe da s’monom nema re~i, kad do|em da se okre}e i prasei jagwe, dabome, sve zovemo i s’ kim govorimo, i s’ kim negovorimo, tako je, a ja odo’ da po~astim qude u kafani.Dolazim, ne brini. Doktore, Jagoda, dedo, ve~eras stemoji gosti u “Moravsku no}”. Ne}u ni re~ da ~ujem.

MILOVAN: Danas mi dolazi burazer Moca.

STEVA: Pa wega mi dovedi, wega, molim te, doktore, odo’ ja...

Steva izjuri iz ordinacije, na vratima se sudari s popom Yerijem, koji urukama nosi velike kese sa stranim oznakama.

POP YERI: [ta je, bre, Jurwava, jel’ se opet zaratilo?

STEVA: Pope, kod moje majke nije ono, sad mi re~e doktor Mi-lovan.(Qubi ga)

POP YERI: (Krsti se)O, Bo`e, ima Te.

Pogrebni zavod Milo{evi} & comp. 163

STEVA: Pope, poqubim ti popadiju u oko.

DEDA MITA: Boqe u dupe.

Steva izjuri iz prostora.

POP YERI: Poma`e Bog, qudi!

MILOVAN: Bog ti pomogo, pope.

DEDA MITA: Bog ti pomogo.

POP YERI: Doktore, Dostana Ciganka navalila da u|e, tra`i ovomatoro ku~i{te, pomiwe neke marke.

DEDA MITA: Mar{ obojica u pizdu materinu.

MILOVAN: Jebo te, pope, on jo{ s’ kitom mlati pare. Zna~i, ku~i{te,zapalio si Dostanu za marke? Vidi boga ti, {ta on zna. E,moram da je nau~im da te prijavi u miliciju.

DEDA MITA: La`e, la`e, izmi{qa, sveti mi se {to sam je ostavio.

POP YERI: Ma, {ta izmi{qa, kune se `ena u unu~i}e. Doktore, ja svemislim da si ti pametan ~ovek, {ta }e ti psi u ordi-naciji, a i propisi o higijeni ne dozvoqavaju.

DEDA MITA: Pope, popnem ti se na ta{tu.

MILOVAN: E, bre, matori, sram te bilo, po{tena `ena, ozbiqna`ena.

DEDA MITA: Doktore, pope, {to te ozbiqne i po{tene ci~e, k’o kadkoqe{ prase.

Milovan i pop Yeri se smeju.

MILOVAN: To samo d’ ubije{.

POP YERI: Ni{ta drugo.(Krsti se)Bo`e mi oprosti.

MILOVAN: Kako si pro{o?

POP YERI: Super.

MILOVAN: Jel’ te trkeqali na grani?

POP YERI: Ma jok. I{’o sam s’ onom mojom petrolejskom prdwavom.

MILOVAN: Koje godi{te je taj auto?

POP YERI: Reno kabriolet iz ’36-te godine.

MILOVAN: I sve delove si na{o?

164 Mile Petkovi}

POP YERI: Sve mi Panta @enevac na{o, i to u @enevi.

MILOVAN: I usudio si se da sa wim krene{ na put, svaka ti ~ast.

POP YERI: Doktore, sve je novo stavqeno, juri ko tajfun, i ka`em tisjatili se Turci na granici, zagledaju ga, pipkaju ga,raspituju se, mogo sam yak heroina da prenesem.

Milovanu zaigra mi{i} na licu.

MILOVAN: Kako Acika, stari krqa~?

Pop Yeri iz jedne kese izvadi elegantnu, skupu ko`nu torbu i stavi je naMilovanov sto.

POP YERI: Mnogo te pozdravio Aca i pratio ti ovu torbu i mnogo sequti {to mu ne ode{.

MILOVAN: Moram da odem, al’ sve glupi poslovi.(Razgleda torbu)Ba{ lepa.

Pop Yeri vadi iz jedne kese lepu mu{tiklu.

POP YERI: Dedo, tebi pratio ovu mu{tiklu.

DEDA MITA: ^ist }ilibar. Aca je moje unu~e, ja sam mu nekad voleobaku.

MILOVAN: Kako Aca? Pri~aj mi, {ta sad igra?

POP YERI: On je car za Fenerbah~e. Sad igra libera, posledweg~oveka, zna{ wegovu foru: lopta mo`e da pro|e, al’ igra~nema {anse, tri noge slomio.(Krsti se)Bo`e mi oprosti, Turci ga zovu srpintikam, to ti zna~isrpski osvetnik. Kad pokosi Ture, Aca ka`e: “Ovo ti je zacara Lakija”, pa opet kad pokosi Ture on ka`e: “Ovo ti jeza Mi{ka Obili}a”,(Krsti se)Bo`e mi oprosti.

MILOVAN: Dugo se zadr`a?

POP YERI: Deset dana. Ma, ne dade mi da po|em.

MILOVAN: Izvini, pope, izvini, zapri~asmo se, o}e{ kafu ili pi}e.(U interfon)Jagoda, jednu komplet kafu.

Milovan svima sipa pi}e, kucaju se i piju.

MILOVAN: Pope, danas mi dolazi burazer Moca.

Pogrebni zavod Milo{evi} & comp. 165

POP YERI: Stvarno? Moram da ga vidim. Doktore, mnogo dobar ~ovekMoca. On, bre, nije u stawu da pomisli zlo i ru`no. Auklopio se ovde perfektno. Sve babe po malama zna.

MILOVAN: Dugo je on ovde. Idu}e godine slavimo tridesetogodi-{wicu.

POP YERI: Ima toliko?

MILOVAN: Ima.

POP YERI: Nisi mi nikad ispri~ao kako se to dogodilo da ga usvojipokojni ~ika Mitar.

MILOVAN: Pa ovako se nekako zbi. Moj pokojni otac Mitar Cuki},advokat ovda{wi...

DEDA MITA: Moj ispisnik. Bog da ga prosti, takav se ~ovek vi{e nerodi. Ova {ugava Grabi{ka vi{e nikad ne}e d’ imatakvog ~oveka. Qutio se ti, ne qutio, doktore, ali tiwemu nisi ni za mali}.

MILOVAN: U pravu si, dedo, ne qutim se. Elem, taj moj otac biouvrteo sebi u glavu da mu sin bude doktor, lekar. A da seto postigne uslov je da se zavr{i medicinski fakultet, ato nije ba{ tako lako, mora dobro da se zagreje stolica,kwige ko telefonski imenik. Ruku na srce, ja ba{ ne{tokwigu nisam mnogo mirisao, ja sam vi{e bio za `enske, zapi}e, za kocku, za ban~ewe. Po{teno, ja sam bio za jednogdobrog kafeyiju, ali sudbina je drugo htela. Elem, upi-{em ja medicinu. Predavawa, ve`be, kolokvijumi, ispiti,stisli nanu im jebem, ne daju ti oko d’ otvori{...

POP YERI: Zaguqena medicina.

MILOVAN: Jo{ kako. Na mojoj grupi bio i Moca. Lep, nao~it, sve zna,sve banka, al’ nekako skroman, stidqiv, koleginice gaoble}u, on ni{ta. Privu~e on moju pa`wu i ja se re{im daga boqe upoznam, da mu se pribli`im, al’ slaba vajda.Odvedem ga na kafu, na pi}e, i mic po mic mi se zbli-`imo, i odvedem ga u stan na ru~ak. Moja majka biladonela sarme iz Grabi{ke, prste da poli`e{. Gladan biomoj burazer Moca, jede sve mu puca za u{ima. Poslesredimo balon vina, i on se otvori, i sve nam ispri~a, i daje dete sa Kozare, i da ne zna ko su mu roditeqi, da ga neka`ena sa du{om iz Zagreba uzela na ~uvawe, vidi{ daponeki Hrvat ima du{u...

166 Mile Petkovi}

POP YERI: Ko pauk muda,(Krsti se)Bo`e mi oprosti.

MILOVAN: Wega i sad neke drkayije kolege zovu da Zve~kovi} ili drZve~ko.

POP YERI: Qudska pakost nema granice, mamu li im jebem olo{ku.(Krsti se)Bo`e mi oprosti.

MILOVAN: Pa pri~o kako je u {koli bio najboqi }ak, kako muodobrena stipendija. Moja se majka sita isplakala, i kadse vratila u Grabi{ku sve ispri~ala mome ocu.

POP YERI: I...

MILOVAN: I on mi naredi da kako znam i umem dovedem Mocu uGrabi{ku. Jedva ga nekako privolim i mi do|emo. ^im gaugledao moj pokojni Mitar, suze mu po{le i reko: “Mo-mire, ti si moj drugi sin”. Odmah ga usvojio i on sad deliMitrovu imovinu ravnopravno sa mnom. Pomogne menimoj burazer Moca te ja nekako spi~kam tu medicinu, da nebi wega mrka kapa. Wega posle studija zadr`e na fa-kultetu i postane jedan od na{ih najboqih hirurga, a ja...znate ve}.

POP YERI: Ne}e d’ uzme svoj deo?

MILOVAN: Ne}e.

POP YERI: Kako to?

MILOVAN: Tako lepo, ne}e, vrda, tera na {egu. Sve sam poku{ao,slaba vajda.Zlopati se tamo po Beogradu, bez para, znatekoje su skupo}e, koje plate. Ne}e d’ uzme. Dam mu ja, al onvra}a, ne}e ni da ~uje, jo{ vozi onu krntiju od mercedesakoju mu je jo{ moj pokojni Mitar kupio. Kupio bi ja wemuauto samo da poka`e prstom, al’ ne}e. Ne znam {ta daradim, to mi je velika muka.

POP YERI: Ne znam {ta da ti ka`em, ~udan ~ovek.

MILOVAN: @uri{ pope?

POP YERI: Treba da raznesem ove Acine poklone, pa tek imam sa-hranu u dva, ispalio deda Ika opan~ar,(Krsti se)Bo`e mi oprosti, laka mu zemqa.

Pogrebni zavod Milo{evi} & comp. 167

MILOVAN: Deda Ika?(Krsti se)Bog da ga prosti.

DEDA MITA: Ika i od mene bio stariji.

MILOVAN: Ne mo`e biti, od tebe ne postoji stariji ~ovek. Pope,upali sve}u u moje ime, ne mogu d’ idem na sahranu, dolazimi burazer Moca. Pope, da gledamo malo bioskop?

POP YERI: Va`i doktore.

Milovan izvadi iz fioke stola dva durbina, jedan daje popu Yeriju, a sadrugim u ruci obojica pri|u otvorenom prozoru i upere durbine.

MILOVAN: Pun bazen ko oko. Vidi onu u crvenom kostimu, uh, uh,`ivote... mame ti ga spalim.

POP YERI: Jao, jao, doktore, vidi onu desno, `uti kostim, `uti,desno, doktore, doktore, daj mi ne{to za smirewe,(Krsti se)Bo`e mi oprosti.

Deda Mita cupka oko wih, upiwe se na prste, mewa nao~ale, vu~e ih zaode}u.

DEDA MITA: Dajte, bre, drkayije, malo meni.

MILOVAN: Nosi se, bre, dedo!

POP YERI: Otka~i se, pseti{te!

DEDA MITA: Jeba}u vam mater i jednom i drugom!

MILOVAN: Vidi ono, pope, jao, vidi... be`i, bre, ku~i{te, kupidurbin, ko te jebe, da mi skikne{ ovde u ordinaciji, pa dazvekne bruka.

Milovan i pop Yeri odlo`e durbine, Milovan ih vrati u fioku. Izinterfona Jagodin glas: “\oka Majmun navalio ko mutav da u|e, a jo{pijan ne vidi na o~i”.

MILOVAN: (U interfon)Nikako ga ne pu{}aj. Dedo, jel’ ti se mo`da pi{a, idipi{aj i zevaj sad malo u Jagodine sise.

Deda Mita iza|e.

MILOVAN: Pope, imam razgovor s tobom.

POP YERI: Pri~aj.

MILOVAN: Kod naroda ti alarmantno riknuo rejting.

168 Mile Petkovi}

POP YERI: Jebe{ narod, ~uvaj zdravqe,(Krsti se)Bo`e mi oprosti. Ma, za sve je kriv moj otac, kud minavu~e ovu mantiju, da mi otvori kupleraj ili kockarni-cu, on navalio ko tvoj pokojni Mitar.

MILOVAN: Da ti pri|e{, blago meni nama, pa da narod polomi ki~muod klawawa.

POP YERI: Zajebava{?

MILOVAN: Jok. Ozbiqno ti govorim.

POP YERI: Ne ide, bre, doktore. ^asti mi, ti si lud.

MILOVAN: [ta danas ne ide, aj’ mi odgovori.

POP YERI: Skinu}e mi mantiju.

MILOVAN: Ko?

POP YERI: Ovi moji.

MILOVAN: To prepusti nama. Oni cupkaju na na{u svirku. Slu{aj,pope{awo, la`u koji tvrde da }emo da vladamo 50 godina.Vlada}emo stotku. Utuvi to, budalo popovska. Opozicijaje ~abar, to je i yivyanima jasno. Zar ne vidi{ da je to svesam gulanfer i nemalac, sve to |uture mo`e da se kupi zabur~e rakije.

POP YERI: Koji }u vi moj?(Krsti se)Bo`e mi oprosti.

MILOVAN: Treba{ nam, pope, narodski si ~ovek, vole te qudi.

POP YERI: (Krsti se)O, Bo`e, {ta me strefi.

MILOVAN: Prekidaj, bre, pope, da mi se krsti{ ispred nosa, nego,blago meni, da te islikamo za ekran~e i {tampu, da tezakitim sa cveti}em...

POP YERI: (Smeje se)Pop Yeri sa cvetom u kosi.

MILOVAN: Ne seri, popino, za to i glava leti. Slu{aj, ima da pukne u“Srbija – danas”: narodni sve{tenik, popularni DragovanMarkovi}, zvani Yeri, pristupio partiji koja vodi usvetlu budu}nost.

POP YERI: Opasan si ~ovek.

Pogrebni zavod Milo{evi} & comp. 169

MILOVAN: Da ne zaboravi{ da sam za ove politi~ke kerefeke prvakSrbije. Da mi do|e{, da mi do|e{, prekostura uve~e kodku}e na ve~eru, na razradu ideje, i ne serkaj okolo, meni sesve dojavi. Sad tutaw, imam posla.

POP YERI: (Izlaze}i, krsti se)Bo`e, Bo`e {ta se ovo zbiva, dal’ ne~astivi zavladaliSrbijom?

Pop Yeri iza|e.

MILOVAN: (U interfon)Sestro, pu{}aj pseto.

U|e deda Mita i sede na svoje mesto.

MILOVAN: Dedo, slu{aj me dobro: prvo da mi obi|e{ radwe, prokon-troli{i sve, posle d’ ode{ kod Jokse. Odneo sam mu jutrosprase i jare na pe~ewe, oko jedan treba da bude gotovo.Prase da bude malo re{ije. Joksa nek’ te doveze sa pe-~ewem do moje ku}e. Jesi l’ zapamtio, aj’ ponovi.

DEDA MITA: (Polaze}i)Ma nosi se u pizdu materinu.

MILOVAN: (Vadi nov~anik)Evo, da ti se na|e.

DEDA MITA: Imam, ne treba.

Deda Mita iza|e.

MILOVAN: (U interfon)Jagoda, sad nikog da nisi pustila, ni mog Mitra da ustaneiz groba, osim Kin|ura. Jasno?

Ustane, zagleda torbu na stolu, vrti glavom, pravi grimase. Zatvoriprozor, spusti roletne, upali svetlo. Pri|e torbi, zagleda je, otvorije, vadi iz we skupa pi}a, boksove stranih cigareta, razne mirise. Oberuke do lakata stavi u torbu, ne{to tra`i po dancetu torbe, na{aoje, vadi ruke iz torbe, u jednoj {aci pakovawe belog praha u prepo-znatqivoj kesici, a u drugoj ruci ceduqica koju odmah pro~ita. Zagledakesicu, miri{e, iz fioke uzme no`i}, malo zare`e kesicu, ka`iprstumo~i u kesicu, lizne prah... sedi podnimqen i zami{qen pogleda upe-renog u torbu, okre}e brojeve telefona, dobije vezu.

MILOVAN: Alo, ja sam, slu{aj me pa`qivo: upravo mi bo`ji kurirdonese osve}enu naforu. Dobro, dobro, smatra{ da ja totreba da uradim. ^ekam te.(Prekine vezu, okre}e brojeve, dobije vezu)

170 Mile Petkovi}

Di si de~ko, di si Acika, stari krqa~u, lopta mo`’, igra~ne mo`’, jebati fuzbal. Sve je u redu. Bo`ji sluga doneonaforu. Da, da, razumeo sam upozorewe, ne brini. Za sadasve te~e po planu, svaka se promena kitno javqa. Kre{e{li ne{to? Jok. Kreso si jednom pa si utvrdio da zna{.Udri tamo te Turke izelice, nisi za wi’ riqo. Zdravo.(Opet okre}e brojeve, dobije vezu)Alo, Ali, ~a je pusta londra kontra Grabi{ki gradu.Bo`ji kurir donese osve{}enu naforu, a nafora ne-beskim ko~ijama leti ~etrnaestog preko Frankfurta, dada, preko Frankfurta, tako je, majmune, sreda, {ta sezeza{, pizda ti materina, sti`e oko 21 ~as. Pa da, isti ho-tel. Sve te~e po planu. Svaka se promena kitno javqa.Kre{e{ li ne{to? Kako? Engleskiwe ne}e da me{aju,jebo te, a za{to, legnu i ko krave lewe, mamu im jebem,kre{i onda ove na{e me{alice, ima i’ tamo ko salate.Zdravo.(Podnimqen zami{qeno gleda torbu)

Jagodin glas iz interfona: Stigo predsednik Kin|ur.

MILOVAN: (Naglo ustane)Pu{}aj.

U|e Kin|ur, za wim Jagoda. Milovan i Kin|ur se zdrave i qube.

KIN\UR: Di si, {kolski dru`e?

MILOVAN: Dobro mi do{o Predsedni~e. Jagoda, javi}emo ako namne{to zatreba.

JAGODA: (Izlaze}i pokazuje fla{icu parfema)Doktore, vidite {ta sam dobila od Predsednika.

KIN\UR: Jagoda, odgovori mi, ima li neka vajda od ovog mog {kol-skog druga.

JAGODA: Pa, kako se uzme, Predsedni~e.

Kin|ur se smeje, Milovan blago izgura kroz vrata Jagodu.

MILOVAN: Gledaj tamo svoja posla.

Milovan i Kin|ur pri|u torbi. Gledaju je i }ute.

KIN\UR: To je to?

MILOVAN: Na ve{ala }e me otera{, mamu ti mafija{ku.

KIN\UR: Prpa, prpa, glavowa, usro si se.

MILOVAN: Jedi govna, govedo!

Pogrebni zavod Milo{evi} & comp. 171

Kin|ur vadi kesicu iz torbe, lizne prah, vrati kesicu u torbu, uzmeceduqicu, ~ita...

KIN\UR: Ovi majmuni iz Beograda mi prate svaki korak.

MILOVAN: Ovo nam nije trebalo.

KIN\UR: Misli{ da je meni svejedno, no}ima oko da sklopim. [tasad da radimo. Sve ovo da vratimo u Istambul, pa daskewaju i tebe i mene i Acu. Sipaj mi ne{to `estoko.

Milovan ustane, uzme iz ormana skupo pi}e, sipa Kin|uru i sebi. Kucajuse i ispijaju pi}e naiskap. Kin|ur sedne.

KIN\UR: Suni jo{.

Piju i }ute.

KIN\UR: Sine, nema frke, sve isplanirano do detaqa, ne mo`e daomane. Sine, ovde le`i tri kola ~istog heroina, na{ talje 350 000 marona, obe na{e ku}e le`e u ovoj torbi. Aj’jo{ jednom da razmotrimo stvar: la`wak dance u torbi jenapravqeno tako i od takvog materijala da je nedostupnopsima, razume{? To je posledwa re~ tehnike, a to je inajbitnije. ^uveni hirurg, nau~nik, ide na nau~ni sim-pozijum, ko }e wega da trkewa... ostalo je rutina, na{imajmuni mu drpe torbu u hotelu, mi palimo za London polovu, koju ostavqamo na sigurno mesto.

MILOVAN: Ako do|e do frke, pa ja uvalim u govna ~oveka koganajvi{e volim, {ta onda da radim, koga da ukantam?

KIN\UR: Pregrizo jezik, brqivko, ali ako bi, ne daj Bo`e, se todesilo, sve rasprodajemo, a imamo {ta, i vadimo ~oveka.

MILOVAN: To treba da ti verujem na re~?

KIN\UR: Meni ne veruje{? Ajmo sutra kod advokata, mo`e da sena|e forma da se obave`em.(Ustane, {eta)Me|utim, i ovaj plan ima jednu slabu ta~ku, samo jednu.

MILOVAN: Koju?

KIN\UR: [ta ako torba Moci ne bude odgovarala, bude mu mo`damala, pa otputuje sa drugom, onda }orak Miki, ode sve ukurac.

MILOVAN: Mamu ti jebem, opasan si mafija{.

KIN\UR: Ja sam za tebe i Dilinger i Kapone zajedno.

172 Mile Petkovi}

MILOVAN: U tom slu~aju ja moram da odem u Beograd kod burazerMoce na dan puta.

KIN\UR: Ba{ tako, i sve da u~ini{ da otputuje sa torbom.

Milovan ustane, ugasi svetlo, polumrak, sipa pi}e.

MILOVAN: Najgori si bio |ak u razredu.

KIN\UR: Ja?

MILOVAN: To, ko drugi. Da ti nije bilo oca, pokojnog ~ika Save, Bogda ga prosti, bio bi obi~an yibrowa ili rabayija.

KIN\UR: Smatra{?

MILOVAN: Zar ~ika Sava nije imao poseban obor za profesorskeprasi}e?

KIN\UR: To je uglavnom ta~no. Skoro smo bili do{li sa sela pasmo bili zbuweni. A da tebi nije bilo oca Mitra Cuki}a,advokata ovda{weg, Bog da ga prosti, koji je u bu|elaruimao posebnu pregradu za profesorske pozajmice, zna{ ukom bi mesecu ti zavr{io {kole – u kurcu mesecu. A uistom bi mesecu zavr{io medicinu da te nije {lepovaoburazer Moca. Wima dvojici da pije{ vodu za zdravqe,ina~e bi ti meni dilovao devize dal’ pored spomenikaMar~etu Resav~etu ili Stevici Sin|eli}u, nije bitno, aapsio bi te makar jedanput mese~no za primer.

Sada Kin|ur sipa pi}e.

MILOVAN: Kresnu ti ja onu Gocu @abarku u osmom gimnazije. Kojabuqa, koje butine.

KIN\UR: Kresnu ja tebi isto u osmom onu Ma{u {to bila do{la izKragujevca da ovde maturira. Koje telo, a belo ko mleko.

MILOVAN: Kad smo stanovali u “Studewaku” kresnu ti ja onu ^a-~anku sa arhitekture, kako se zva{e... Brankica Predi},rib~e i po be{e.

KIN\UR: Kad smo stanovali u Ko~e Kapetana kresnu ti j a onubedeviju Micu Crnogorku, Micu Radowi}, noge do Vi-rovitice.

MILOVAN: Kad smo stanovali u Palmoti}evoj kresnu ti ja i Drinkui Drenku.

KIN\UR: E, la`e{, Drinku nisi.

MILOVAN: Ja la`em?

Pogrebni zavod Milo{evi} & comp. 173

Ustane, iz fioke uzme fotografiju i pru`i je Kin|uru.

KIN\UR: (Zagleda fotografiju)U, mamu joj kurvinu!

Sada Milovan sipa pi}e.

MILOVAN: [to mi, sine, ne da{ malo sekretaricu Violetu, nije onaza tebe.

KIN\UR: Ma nemoj, nego je za tebe.

MILOVAN: Koji ti je, {ta si se zainta~io?

KIN\UR: Ne}e mo}i.

MILOVAN: Sretnem je pre neki dan pa je pitam: “Violeta, zlato,ka`i mi mo`e li ti {ta onaj moj {kolski drug”, a ona:“^alabrcne me, on je moj ~alabr~ak pred ozbiqan ru~ak”.

KIN\UR: Mamu li ti jebem, {to voli{ d’ ispaquje{.

MILOVAN: (Ushi}en)[to je fora, Kin|ur ^alabr~ak.

KIN\UR: (Kiselo)Lane{ li negde, odjebo si!

MILOVAN: Da ti dam za Violetu sestru Jagodu, doktorku Vi{wu, ijedno Cigan~e od 16 godina, da ga oli`e{ ko sladoled.

KIN\UR: Ne dolazi u obzir, kre{i ti tvoje vo}ke i Ciganke.(Ustane da krene)Moram d’ idem, ~ekaju me oni majmuni u Op{tini.

MILOVAN: (O{tro)Sedi jo{ malo.(Sipa pi}e)Nemam vi{e s kim qudski ni da se ispizdaram. Na{i polariknuli, pola oti{li u opoziciju, samo si mi ti ostao.

KIN\UR: Ima{ ti burazer Mocu, a ja samo tebe.

MILOVAN: Advokat Jani}ije, kad bi mogo krvi bi nam se napio.

KIN\UR: Znam.

MILOVAN: Preduzmi ne{to.

KIN\UR: Nije trenutak.

MILOVAN: Ako mu ne mo`e{ ni{ta drugo, makar ga upucaj.

Obojica se smeju.

174 Mile Petkovi}

MILOVAN: Retko se vi|amo, do|i mi danas na ru~ak, drkayijo!

KIN\UR: Eh, kad bi mogo. Pun sam do sedam, a u osam moram da sam uBeogradu.

MILOVAN: U povratku svrati kod Jokse u “Moravsku no}”, tamo }e dasedimo burazer Moca i ja.

KIN\UR: E, to mo`e, sigurno svra}am.

MILOVAN: Sine, dal’ je u redu sve ovo {to radimo?

KIN\UR: (Uzdi{e)To ni onaj gore ne zna.

MILOVAN: Da ne ispadnemo mi jebena strana

KIN\UR: Izgleda da si ti bio najglupqi |ak u razredu: koliko putamoram da ti obja{wavam, nijedno bogatstvo na ovom svetunije stvoreno po{tewem, utuvi to, gluperdo, ve} u tre}ojgeneraciji se zaboravqa poreklo bogatstva. Prema tomese i upravqaj. Aj’ zdravo.(Ustane, krene do vrata, zastane)I kako smo se dogovorili.

Iza|e. Milovan podnimqen sedi i zuri u torbu.

2. SLIKA – MILOVANOVA TRPEZARIJA

Milovanova trpezarija. Bogata i elegantna. Na sredini se blistapostavqen sto za obed. U jednoj foteqi sedi majka Milica sa nekimru~nim radom u rukama i {tapom pored, u drugoj Qiqana prelistava~asopise. Deda Mita i Milovan sede za malim stilskim sto~i}em ipijuckaju. Milo{ se neodre|eno kre}e po prostoru. Na vidnom mestu –torba.

DEDA MITA: [to se, bre, Milice ne uda{ za mene, da budem tatko naovoga doktora, pa da me celiva u ruku, i da mi tra`i pareza bonbone i bioskop.

MAJKAMILICA: Pro{lo na{e, Mito. Star si. [ta ti i ja da radimo? Da

se gledamo i pla~emo.

MILOVAN: Majko, ne budi sigurna. To je jedno opasno ku~i{te, ima{valerku Dostanu Ciganku, ide kod we kad se smrknebicikletom iz pro{log veka.

Pogrebni zavod Milo{evi} & comp. 175

MAJKAMILICA: Ju, Bog vas ne ubio! Jel’ stvarno crni Mito? Ja sve

mislim da ti samo |avka{, a ne ujeda{.

DEDA MITA: Raskinuo sam sa Dostanom. Sad idem kod Bose [trikerke.

MAJKAMILICA: Pa, ona mo`e da te nosi u zubima, i da ti doru~kuje sa

temena.

DEDA MITA: Ne brini ti, Milice, za to. Jel’ fali ne{to mi{u ispodstoga sena?

Milovan nervozno gleda na sat, kocka se sa deda Mitom.

MILOVAN: Aj’ nek’ ti se vidi, dedo!

DEDA MITA: Nek’ se vidi tebi.

MILOVAN: Mnogo si ne{to prgav u posledwe vreme, nego... da oderemja tebe jedne kratke darde, recimo do pet stotina, dok~ekamo burazer Mocu.

DEDA MITA: Ja sam za tebe doktor za darde.

MILOVAN: Ti? A posledwe 16:3 kod Slavka Basayije.

DEDA MITA: Za koga 16:3?

MILOVAN: Pa, nije vaqda za tebe, {to se, dedo, pravi{ lud?

DEDA MITA: (Krsti se)Ovoga mi krsta za mene bilo 16:3. Milice, {to ovaj tvojla`e.

MILOVAN: Ti si, dedo, skroz izlapeo.

DEDA MITA: Da pitamo Coleta Fuksu i Voju Kampomanesa, gledaliqudi sa sopstvene o~i.

QIQANA: Ni onaj gore ne mo`e da razmrsi za koga je bilo 16:3.

MILOVAN: Tebe ni{ta nisam pito, gledaj svoja posla.

Oglasi se Milovanov mobilni.

MILOVAN: Alo, ja sam. Dobro, dobro, hvala ti [uco. Kad zavr{i{smenu, popi ne{to kod Jokse na moj ra~un.

QIQANA: [ta je bilo?

MILOVAN: Ka`e [uca milicajac stigli, odo{e na grobqe.

DEDA MITA: Ih, doktor Moca, ih, zna ~ovek za red.

176 Mile Petkovi}

MAJKAMILICA: (Bri{e suze maramicom)

Otkad je umro Mitar, to dete uvek prvo ode na grobqe damu pripali sve}u. Takvo dete, Mito, nema u tri carevagrada.

MILOVAN: (Vi~e)Jeko, Jeko!

U|e Jeka. Deda Mita je guta o~ima.

JEKA: Na usluzi, gospodine.

MILOVAN: Jeko, sve je u redu?

JEKA: Jeste, gospodine.

MILOVAN: Kod ostalih mo`e ne{to i da promakne, ali kada se radi omome burazeru Moci...

JEKA: Shvatila sam, gospodine.

MILOVAN: Ono crno manastirsko vino niste vaqda stavili da sehladi?

JEKA: O, svakako ne.

MILOVAN: Slobodni ste.

Jeka iza|e.

MAJKAMILICA: Mito, ti zamal’ d’ ugane{ trepavicu.

DEDA MITA: @iva sam du{a, Milice.

Milovan uzima {pil karata, olovke i papir, me{a karte i deli.

MILOVAN: E, sa’}u te, dedo, odbijem od sise da vi{e ne la`e{, da tija poka`em koja noga ide na koji opanak, i ~ija nana crnuvunu prede.

Igra po~iwe. Igra odmah `ustra uz tipi~ne komentare. Pri|e Milo{ ikibicuje. Zvuk zaustavqawa vozila. Milo{ hitro ustane, skokne doprozora.

MILO[: Evo ih.(Istr~i)

Milovan se trgne, baci karte, hitro ustane, doteruje kosu i ode}u ibrzo iza|e. Isto u~ini i Qiqana. Majka Milica ostane u foteqi, alividno uzbu|ena.

MILOVAN: (Off)Dobro do{li!

Pogrebni zavod Milo{evi} & comp. 177

MOCA: (Off)Boqe vas na{li!

MILOVAN: (Off)Snajka, Mitko, dobro nam do{li.

Ulaze zagrqeni prvo Moca i Milovan, za wima Qiqana i Sne{ka, nakraju Milo{ i Mitko. Moca pri|e majka Milici, grle se i qube.

MAJKAMILICA: (Kroz suze)

Qubi majka najboqeg hirurga na svetu, lepi moj, pametnimoj!

MOCA: (Uzbu|en)Nisam, majko, najboqi.

MILOVAN: Ali si do najboqeg.

Vidno uzbu|en i poti{ten izdvoji se Moca. Glas majka Milice koji seponavqa: “Qubi majka, qubi majka, qubi majka...” Mocino lice bolnamaska. Oprezno mu pri|e Sne{ka, ne`no ga zagrli, qubi, mazi, mrsi mukosu. Moca reaguje, mazi je, ste`e, ruka mu krene ka zadwici... Sne{ka gagrubo odgurne.

SNE[KA: Mar{, barabo, kad mo`e nigde te nema.

Moca se zdravi i qubi sa deda Mitom.

MOCA: Zdravo, `ivo, dedo!

DEDA MITA: Di si, bre, doktore beogradski, zaboravi sirotiwu?

MOCA: Burazer, kako ovaj deda? Ima li ne{to od wega?

MILOVAN: Vidi{ i sam – sazreva.

DEDA MITA: Ne ~a~kaj me~ku, dvajesdrugog sam saranio, koji se zaje-bavo ko ti.

Smeju se.

Iz off-a lajawe psa. U|u Milo{, Mitko i Klinton. Moca i Sne{ka mupri|u i maze ga.

SNE[KA: Klniyo, lepotane...

MOCA: Klintone, Klinyo, blento jedan blentavi, koje si zlodanas smislio Srbima, a? Ti stvarno smatra{ da mo`e{da zatre{ semece Srbinu. E, prejebo si se, prejebo. Glupsi ti, Klinyo, mnogo glup. Niko na svetu ne mo`e da zatreseme Srbinu. Pita{ za{to. E, zato {to smo mnogo `ilavnarod, takvi kao ti napravili su nas `ilavim, pa se prematome ravnaj i ne bacaj yabe pare.

178 Mile Petkovi}

Klinton pri|e deda Miti, ovaj ga miluje i mazi.

MILOVAN: Klinyo, ovaj ti je deda, poqubi dedu u ruku.

DEDA MITA: Mar{ u pizdu materinu.

Svi se smeju. Milo{ i Mitko izvedu Klintona.

MILOVAN: (Sipa pi}e)Probaj ovo, sedamnaestica. Na prepek i po, ~ista ko suza.Doneo mi Mi}a Mazga.

MOCA: [to je pitka.

MILOVAN: Ne mogu ove slepce d’ ubedim da je boqa sedamnaestica odosamnaestice.

QIQANA: Uh, {to je to bitno.

MILOVAN: Ni{ta te ne pitam, gledaj svoja posla.(Moci)Kako je u prestonici? Mo`e l’ narod makar da se pre-hrani?

MOCA: Zlo bi bilo da nije kontejnera.

MILOVAN: Operi{ete li?

MOCA: Ko ima para operi{emo, ko nema Bog da oprosti.

MILOVAN: U, mamu mu jebem.

MOCA: Crno, burazeru, ko gavran.

DEDA MITA: Moco, zna{ {ta ka`e Ranko Usranko: “Operiso me dok-tor Moca sas kalemarsko no`i~e, a za{io sas siyim~e”.

Svi se smeju.

MOCA: Zakrpio sam ga da se ne vidi, mamu mu usranu. [ta imanovo? Igrate li?

MILOVAN: Igramo, staro dru{tvo.

DEDA MITA: Ima jedan nov.

MOCA: Ko je taj?

MILOVAN: Novi komandir, vrnogor~i}, picipevac. Ne igra lo{e,ali {vrocer, nema lovu. ^im je {wur ve}i od hiqadarke,on se usere. Na sitno {urka ove bespari}e. A... puklatikva izme|u Ki}e stakloresca i Ginde milicajca.

MOCA: Ajde, a za{to? Oni kao pobratimi...

Pogrebni zavod Milo{evi} & comp. 179

MILOVAN: Moj mi ga zna. Ki}a tvrdi da ga Ginda ispalio za 12hiqada maraka, a Ginda tvrdi da ga Ki}a ispalio za200 hiqada {ilina, jebem li ga.

MOCA: Da nisu sa `enama pome{ali noge?

MILOVAN: Nije iskqu~eno. Nijedna ni druga nisu od raskida.

MOCA: Zna li vi{e Ran|el berberin, on je dobar i sa jednim i sadrugim.

SNE[KA: Prekidaj, bre, ~ove~e, milicajac, staklorezac, berberin,sve neke cve}ke.

MOCA: Ni{ta te nisam pito, gledaj svoja posla, i posledwi putte opomiwem da mi ne potcewuje{ drugove.

MAJKAMILICA: Za astal, deco.

(Vi~e)Jeko, prinosi. Mitko, Milo{e, ru~ak

Deda Mita ustane i krene prema vratima.

MILOVAN: Di }e{ dedo?

DEDA MITA: Imam posla.

MILOVAN: Ostani da ru~a{.

DEDA MITA: Od srca hvala, ponu|en k’o po~a{}en.

Deda Mita iza|e. Milovan i Moca za wim laju, skali~e... Deda Mita sevrati.

DEDA MITA: Jebem vam mater i jednom i drugom, pa bratski podelite.

Deda Mita iza|e. Svi se smeju.

MAJKAMILICA: Ju, ju, {ta to re~e?

U|e Jeka sa elegantnom ~inijom u rukama koju stavqa na sto. Mocazaustavi pogled, zablene se...

MOCA: Ovaj, ovaj, burazere, kako da ka`em, gde na|e ovo?

SNE[KA: [ta si zinuo, manija~e jedan?

MILOVAN: Mi sa sela, eto tako...

QIQANA: [ta, bre, mumla{?

MILOVAN: Izbegli~ica iz Knina, mu~enica, sevap je...

MOCA: Ovo mora{ boqe da brani{ nego {to je wen Knin brawen.

180 Mile Petkovi}

SNE[KA: [ta mumla{, barabo jedna?

MOCA: [ta je ovoj `eni? [ta ti je pomamna `eno? Koji ti je?[to me ne ostavi{ na miru?(Milovanu)Svaka ti ~ast, burazere!

QIQANA: E, ne}e ta vi{e da se vrcka po mojoj ku}i.

MILOVAN: [ta ti je goropadna `eno? Ona sirotica jedva `ivu glavuizvukla, iz pakla pobegla...

MAJKAMILICA: Svi za astal, da ru~amo, dao Bog.

(Vi~e)Milo{e, Mitko, ru~ak!

Milo{ i Mitko se sjure niz stepenice, a ostali zauzmu mesto zastolom. Ru~aju. Jeka donosi i odnosi jela. Moca baca pogled prema Jeki...

MOCA: Oprostite, re~e mi moj burazer Milovan da ste izbgeliiz Knina. Oprostite na indiskreciji, u kojoj fazi?

JEKA: U posledwem trenutku, gospodine, moglo je da nas nema.

MOCA: Stra{no, ova tragedija nije smela da se dogodi. Bojim seda te prostore nikad ne}emo mo}i da povratimo. Neko }emorati da polo`i ra~une narodu, da odgovara pred isto-rijom.

JEKA: Oprostite, ali to su fraze.

MOCA: U pravu ste, sasvim ste u pravu.

Jeka iza|e.

SE[KA: Qiqo, sestro, ~u li ga:(Opona{a Mocu)“Stra{no, stra{no, neko }e morati da polo`i ra~une...”.More, polo`i}e{ ti meni ra~une, barabo jedna!

MOCA: Ovo je ne~uveno, ja ne smem usta da otvorim, ni sa Srp-kiwom – stradalnicom da popri~am.

SNE[KA: Ne foliraj se. Znam te ko zlu paru. ^im zine{ znam {tamisli{.

MOCA: Polako, ja }u tebe u “mentalac”, kod doktora Bojani}a,polako.

Ru~ak je zavr{en. Jeka rasprema sto.

MILOVAN: Milo{e, digni dupe pa mi dodaj onu torbu.

Pogrebni zavod Milo{evi} & comp. 181

Milo{ hitro ustane i Milovanu doda torbu.

MILOVAN: Da ne zaboravim, burazere, donese mi jutroske pope{awaYeri ovu torbu, pratio mi Aca Krqa~ iz Istambula, a tisutra ide{ na taj simpozijum, pa da izgleda{ reprezen-tativno.

Moca uzme torbu u {ake, razgleda je, pipka je, otvori.

MOCA: [to je lepa, jebo te, prvoklasna ko`a, super izrada.Mnogo ti hvala burazere, uvek misli{ na mene.(Ustane, i sa torbom paradira...)Ima da razvalim Engleskiwe.

SE[KA: E, moj...

MILOVAN: Bez brige, snajka, mrtva puvala, reko mi poverqiv ~ovek.

QIQANA: (Podrugqivo)Reko mi poverqiv ~ovek

MILOVAN: Jel’ vidi{ {ta meni ova moja radi.

QIQANA: Sne{ka, ne}u da se raspravqam. Mitko i ti ostajete ovde.

SNE[KA: Nismo tako planirali.

MILOVAN: Snajka, ne}emo da se raspravqamo.

MOCA: Mo`da nije lo{e. [ta }ete u onom usijanom i {ugavomBeogradu. Kad se vratim iz Londona dolazim odma ovde.

SNE[KA: Treba da te spremim za put.

MOCA: Mogu sam, lu~e moje, volem ja wu.(Mazi je, ona se duri)

SNE[KA: Mitko, sla`e{ li se?

MITKOI MILO[: (U glas)

Ura, ura, ura.

MILOVAN: Jel vas dvojica, ti sinovac, i ti Milo{e, nau~iste limal~ice karambol? Znate uslove, prvo pet stotina ma-rona na sunce, pa igramo. Sve poskupelo, tolko ko{tave~era kod Jokse, {ta vam mo`emo.

MOCA: Ne mo`emo doveka da vas yabe podu~avamo.

MITKO: Igramo stri~e.

MILO[: Igramo.

182 Mile Petkovi}

MAJKAMILICA: (Mole}ivo)

Nemojte, deco moja, opet }e da vas pobede, pa da vaszadevaju, nemojte!

SNE[KA: Batalite, deco, }orava posla, ne pravite im ~apraz-divan.

QIQANA: Mitko, sine, Milo{e, ~edo mamino, slabi ste za wih.

MILOVAN: ^edo mamino, da se dete ne traumira.

MAJKAMILICA: Kako vas, bre, nije `ao?

MILOVAN: [ta im, majko, radimo? Pobedimo ih pa se malo {ega-~imo.

SNE[KA: Braca Milovane, {to im to radite?

MILOVAN: Zato, snajka, da ne zaborave s’ kim imaju posla.

QIQANA: Braca Moco, ostavite decu.

MOCA: Snajka, vidi{ koliki su klipani, da se malo razmrdaju.

Mitko i Milo{ se tiho dogovaraju, vade pare iz yepova, broje...

MILOVAN: [ta je, {ta se domun|avate? Imate lovu, nemate lovu,igramo ili ne igramo?

MILO[: Nano, daj nam 200 maraka.

MOCA: A, to li je to.

MAJKAMILICA: Da}u vam, deco, al’ nemojte da igrate, opet }ete da iz-

gubite pa posle da pla~ete.

MILO[: Ne}emo, nano, ne}emo.

MITKO: Ne}emo ovog puta da izgubimo, nano, kad ti ka`em.

Majka Milica iz nedra izvadi nov~anice uvijene u maramicu, pqune upal~eve, odbroji i pru`i ih Milo{u. Milo{ i Mitko je qube i zahvaquju.

MAJKAMILICA: Bezdu{nici jedni, sram vas bilo.

MILOVAN: E, sad na poso!

MOCA: Sad se, de~aci, lepo pozdravite i izqubite sa najmi-lijima.

Pogrebni zavod Milo{evi} & comp. 183

Milovan i Moca trijumfalno ustaju, kao razgibaju mi{i}e na rukama,preglasno po~nu da pevaju “Soj~ice devoj~ice”. Milo{, Mitko, Milovani Moca uz Jekinu pomo}, rutinski prvo skinu ~ar{av sa stola, papanel-plo~u, i uka`e se zelena ~oja – bilijar sto. Iz posebnih pregradaizvla~e takove ({tapove), kiks (kreda za mazaewe vrha {tapa), {mir-glom doteruju kapice takova. Milovan ukqu~uje specijalan kompjuter ina ekranu se pojavi na jednoj strani “majstori”, a na drugoj “paceri”.

MILOVAN: Mislim da je ovo realan odnos strana.

MOCA: Burazere, {to volem da na|em ovcu, pa je {i{am, {i{am,a ona mirna, }uti, ne buni se.

MILOVAN: Ko to ne voli?

MOCA: Da zna{ da mi je mlogo `ao kad ih ovako gledam.

MILOVAN: I meni. Ali, {ta se tu mo`e.

SNE[KA: Mi{ki}u, Mitki}u, ne nasedajte na wihove trikove.

MAJKAMILICA: Kako vas, bre, matorci nije `ao?

MILOVAN: [ta vam je, bre, `ene? [ta im to radimo? Mi ne mo`emoda i’ postavimo za vladike, nemamo te ingerencije...(Smeje se)

MOCA: Ali da ih u karambolu isperda{imo...

SNE[KA: E, moj papagaju.

MOCA: U redu je, burazere, da ih pustimo, da se ne sekirajumamini sin~i}i/

MILOVAN: Ako treba, nemam ni{ta protiv.

MILO[: Ho}emo li da igramo ili da se zezamo?

MILOVAN: Naravski da igramo.

MOCA: De~aci, znate li vi s kim igrate? Znate li da igrate sanepobedivim parom u Grabi{ki.

Sve je spremno za po~etak igre. Majka Milica, Qiqana i Sne{ka suzauzele mesta za kibicovawe, igra~i su oko stola. Milovan name{talopte za po~etni polo`aj, ma`e kapicu taka kiksom.

MILOVAN: Draga na{a deco, ponosu na{, dike na{e, budu}nostina{a, naslednici na{i, ovaj sto se zove bilijar sto a igrakarambol. Kada svojom loptom makar o~e{e{ ostale dvenapravio si jedan karambol, zpravo jedan poen. Ovo jeplemenita dru{tvena igra...

MILO[: Tata, stvarno nisi duhovit.

184 Mile Petkovi}

QIQANA: Aman, bo`ji stvoru, prekidaj, ako za Boga zna{. Kako tene mrzi da stalno meqe{?

MILOVAN: Tebe ni{ta nisam pito, gledaj svoja posla.(Izvede po~etni udarac i ostvari karambol)Jedan ko nijedan,(Nastavqa da igra)dvojka, dva ili dvoj~e cucuroj~e, tri, tri put Bog poma`e,~etvrtaj~e, pet, petaj~e ili Petko Perin i Vule Genin.

MOCA: Vuka{in Genin.

MILOVAN: I to zna{?

MOCA: Petko Perin i Vule Genin su prvi bilijar sto doneli uGrabi{ku.

MILOVAN: Svaka ti ~ast, burazere!

SNE[KA: Jao, qudi, sveznalac. Bo`e, ima li te?

MOCA: Tebe ni{ta nisam pito, gledaj svoja posla.

MILO[: Ja mislim da prekinemo igru. Vi se sprdate.

MILOVAN: (Nastavqa igru)Ma, jok, igramo... [esta}e ili Milo{ [esti}. Ziben,nikad se ne ka`e sedam, zna se za{to, osam ili OsmanKarabegovi}, kuj taj be{e – na{ ~ovek, dece devet be{eavion~e i po, deset, banka, prva srpska banka.(Gest prstima obe {ake)

MOCA: Igraj malo br`e burazere, da im skratimo muke, ne moguda ih gledam ovako uwowene.

MILOVAN: Ko dete kad se ukaki.(Nastavqa da igra)Jedanaestica ili `enske noge.(Proma{i)U mamicu ti...

Slede}i igra~ je Milo{. Udari loptu nespretno i proma{i.

MILOVAN: [ta bi? ]orak? Bi}e boqe slede}i put. Niko se nau~ennije rodio.

(Budu}i da partija karambola traje otprilike jedan sat, neminovno je ineophodno rediteqsko re{ewe u ciqu sa`imawa radwe. Stariji parprvu partiju dobije lako i ubedqivo, drugu partiju, uz sva zadirkivawamla|eg para, izgube da bi u tre}u partiju, majstoricu, u{li furiozno iu pogledu razlike u poenima deklasirali mla|i par. Igra je na samomkraju. Stariji par je ostvario 96 poena i do zavr{etka partije, dakle do

Pogrebni zavod Milo{evi} & comp. 185

101 ostalo im je da ostvare samo pet poena, dok je mla|i par ostvariosamo 6 poena i do zavr{etka partije potrebno im je u trenutnojkostelaciji igra~kih mogu}nosti nedosti`nih 95 poena.)

Milovan i Moca zajedqivo trijumfuju uz obavezna zadirkivawa. Sne{kai Qiqana poti{tene i besne, majka Milica ~ak bri{e o~i maramicom.Milo{ i Mitko neo~ekivano bodri i nasmejani. Zagrle se i pevaju“Soj~ice devoj~ice”. Svi se uznemireno pogledaju.

MOCA: [ta im bi?

MILOVAN: Otkud znam.

MOCA: Koji vam je?

MILOVAN: Ej, bre, de~aci, da niste malo {anodu{ani?

MOCA: E, do Boga!

Milo{ i Mitko zavr{e pesmu.

MOCA: I {ta sad?

MITKO: Pa vaqda da zavr{imo partiju.

MOCA: Koju partiju?

MITKO: Ovu.

MOCA: Zna{ koliko imamo mi a koliko vi?

MITKO: Znam, znam. Mi imamo samo 6, a vi 95. Vama treba 5, a nama95. Jel’ tako?

MOCA: Tako je.

MITKO: Ceweni stri~e, po{tovani o~e, zamolio bih vas da meizvinite za par minuta, pa onda da zavr{imo ovu partiju,da iza|em...

MOCA: Pa iza|i, eno ti vrata.

Mitko iza|e, prisutni zbuweni...

MILOVAN: Ovo mi ne miri{e na dobro.

Mitko se vrati obu~en u crne pantalone, ko{uqu na {trafte saleptir ma{nom, u prsluku aleve boje na bobice, a na nogama lakovanecipele. U ruci dr`i futrolu, iz koje izvadi sjajan, skupocen dvodelnitak. Tawi deo u{rafquje u debqi, iz pregrade futrole vadi kiks, ispecijalne crne ko`ne rukavice bez prstiju. Ma`e vrh taka kiksom,razgleda poziciju na stolu. Svi ga nemo posmatraju.

MOCA: Ti izgleda smatra{ da ovu igru igraju pantalone i la-kovane cipele.

186 Mile Petkovi}

MITKO: O~e, malo strpqewa. Ceweni stri~e, po{tovani o~e, ovajkarambol se igra na slede}i na~in: umesto da se da levifel{, kako vi to radite, oprostite mi, na primitivan, dane ka`em yibronski ili rabayijski na~in, daje se desnifel{, da bi ova bela lopta u pravoj liniji do{la docrvene, a ova druga bela lopta mora da udari ovde,(Kiksom obele`ava mesta)pa ovde, pa ovde, da bi se sve tri lopte skupile u ovom}o{ku, {to se zove pak – {tos, a vi zovete, moram bitimalo prost – sise.

MOCA: (Qutito)Ti ba{ nas na{o da zajebava{.

MITKO: @ao mi je, ali vi ste mi pri ruci.

MOCA: Mali, nemoj da budem kriv.

Mitko odigra karambol prama malopre datom obja{wewu. Moca zbuwen,Milovan zapawen.

MILOVAN: Mo`e{ li da ponovi{ ovaj udarac, sinovac?

MITKO: Mogu, stri~e.

Postave lopte u prethodni polo`aj. Mitko ponovi udarac istovetnokao prethodni put.

MILOVAN: Fenomenalno.

Moca pojuri Mitka oko stola.

MOCA: Gde si to nau~io, mamicu ti kvarnu?

MITKO: [ta ho}e ovaj sileyija?

MOCA: To li je tvoj kurs za padobrance, a?

MITKO: Ja, ceweni o~e, ne smem da sko~im ni sa {amlice. Platiosi kurs karambola kod Caleta Be~lije u Malom Po-`arevcu.

MOCA: Svi ste vi kvarni, i tvoja majka i cela wena familija.

SNE[KA: (Posko~i od radosti)Jao, Qiqo, sestro, mama Milice, {to sam ja jedna kvarna`ena, a ovo moje dete, {to je ono kvarno, a {to mi je majkabila kvarna, a tek otac, a o babama i dedama da i negovorimo.

MOCA: (Kiselo)Mnogo si duhovita.

SNE[KA: Ja? Ni slu~ajno.

Pogrebni zavod Milo{evi} & comp. 187

MILOVAN: Smiri se, burezeru!

MITKO: Stri~e, da ne igram, bi}e mi vas `ao.

MILOVAN: Igraj, bratanac, da mi se um i o~i vesele.

(Ovde je tako|e potrebno da se primeni malopre|a{we rediteqskore{ewe)

Mitko majstorski napravi 95 karambola uz Milovanovo divqewe, ne-iskreno durewe Mocino, a na veliku radost Qiqane, Sne{ke i majkaMilice. Kraj igre.

MILOVAN: Za ovaj sam trenutak `iveo, burazere.

MOCA: I ja.

Mitku svi ~estitaju i qube ga. Prvo Milovan, zatim ushi}ene Sne{ka iQiqana. Majka Milica pri|e uz pomo} {tapa, bri{u}i suze. Pri|e iMoca. Mitko mu pru`i nadlanicu desne {ake.

MITKO: Qubi ruku majstoru.

MOCA: Mamicu ti detiwu!(^vrsto ga grli i qubi)

MITKO: Mi{ko, burazere, {to volem kad na|em ovcu, pa je {i-{am, a ona mirna, ne buni se.

Qiqana i Sne{ka razgigabavju mi{i}e, pevaju “Soj~ice devoj~ice”, igra-ju oko Milovana i Mice koji ih, ipak raspolo`eni, gledaju. Majka Milica~ak {tapom diriguje. Kad se sti{a raspolo`ewe...

MILOVAN: Vas dvojica, pri|ite. Od danas vi{e niste picipevci i{iqokurani. Od danas ste qudi. Za ovo {to ste namnapravili...

SNE[KA: (Upadne)Trojke vam napravili, oprosti braca Milovane.

MOCA: E, luda~o jedna.

MILOVAN: Za ovo {to ste nam napravili red je da budete nagra|eni...(Iz yepa vadi novac, odbrojava ga i daje Mitku)

MITKO: Hvala stri~e, nije trebalo.

Milovan odbrojava i Milo{u.

MILOVAN: Tvoja zasluga je bezna~ajna, al’ aj’.

Mitko i Milo{ krenu ka izlazu.

MILOVAN: (Peva)Stani, stani Ibar vodo.

Milo{ i Mitko se vrate.

188 Mile Petkovi}

MILOVAN: To nije sve.(Gleda u sat)Sad je pola 7, a u pola 8 da ste se nacrtali u belimodelima, {to vam pratila Dobrila iz Be~a, u cipelamakoje sam vam doneo iz Ciriha, ko{uqe one va{e pederske,roze, a kravate ako o}ete. Idemo ve~eraske da razbijemoJoksinu kafanu, ina~e mu je onaj pijani arhitekta Jawaskroz usro. Sad tutaw.

Mitko i Milo{ iza|u.

MILOVAN: A {ta }emo mi? Da ras~istimo, ti snajka i Mitko osta-jete, u`ivajte ovde, }ef vam na{ bazen, }ef vam dr`avni,a ovi de~aci neka se muvaju po kafi}ima. Ja no}as poslerazbijanke idem sa Mocom u Beograd da ga pratim na put.Va`i?

Moca i Sne{ka potrvdno klimaju glavom.

MOCA: Kad se vratim iz Londona pokupim vas ovde i palimo uGr~ku.

SNE[KA: Sla`em se.

MILOVAN: A plan za ve~eras: vas dve prezirete yibrowsko-raba-yijske zabave, prosto se gnu{ate toga...

SNE[KA: Pa jes’.

MOCA: E, moja `eno, da nije bilo tih rabayija i yibrowa ti bi sedanas zvala Azra ili Helga.

MILOVAN: Polako, burazere, nije o tome re~. Dakle, ako ne}ete s’nama picnite se pa pi~ite u posetu usedelici Cakiprofesorki...

QIQANA: Sram te bilo, ona te obo`ava.

MILOVAN: Pardon, devojci u zrelom dobu. A {ta }emo s tobom majko?Ti ostani da gleda{ tivi, prvo dnevnik, pa redom, a do}i}e ti i gospa Mara, penzionisana ~inovnica po{te itelegrafa, pa mo`ete site da se ispri~ate, i da meizogovarate do mile voqe.

MAJKAMILICA: Slu{aj ti, sinko moj, otvoreno }u da ti ka`em u lice:

mnogo si zaguqen ~ovek, ~as ovakav, ~as onakav, ne mo`e,bre, ~ovek da te uvati ni za rep ni za glavu, kako te trpiova `ena, to ni onaj gore ne zna.

Svi se smeju. Svi raspolo`eni.

Pogrebni zavod Milo{evi} & comp. 189

3. SLIKA – KAFANA “MORAVSKA NO]”

Kafana “Moravska no}”. Duga~ak sto je prepun praznih ~a{a i fla{a,kao i posuda nepojedenog raznog mesa. Za pro~eqem stola, na nekakvojornamentiranoj stolici koja treba da fingira presto, u nekakvoj ~ud-noj ode}i koja treba da li~i na vladarsku, sa nekakvom improvizovanomkrunom na glavi sedi Ciganski car @ira.

Za stolom sede Milovan, do wega Moca, deda Mita, pop Yeri, sestraJagoda, Steva Jurwava, Bo`a Yin, Gaga Diler, Mitko i Milo{. Svi osimMitka i Milo{a u prili~noj meri zahva}eni pi}em. Yeki Peva~ pevaMilovanu na uvo: “Sitna ki{a pala, vinogradi zreli”.

YEKIPEVA^: (Peva)

Milovane, bekrijo, sve si pare popio, popio si tristabanke, abvgd| majke, doktore, bre, {to me ne usvoji{,doktor Moco, bekrijo, sve si pare popio...

U tom trenutku u kafanu u|e Kin|ur. Yeki prekine pesmu. Svi razdra-gano pozdravqaju Kin|ura. Moca ustane, zdravi se i qubi sa Kin|urom.

KIN\UR: Di si, bre, doktore, nema te, zaboravi nas.

MOCA: Poslovi, Kin|ur, zlo vreme, sve nas stislo.

Kin|ur pri|e Caru @iri, klekne, sklopi {ake ispred lica.

KIN\UR: Care na{, roditequ na{, hranitequ na{, jel’ sve u redu?

CAR @IRA: Sve pod kontrolom, podani~e.

KIN\UR: Ovi tvoji se slabo upisuju kod mene.

CAR @IRA: Bi}e boqe.

Kin|ur sedne do Milovana.

MILOVAN: Za {ta si?

KIN\UR: Napravi mi jedan ladan {pricer.

Milovan mu napravi {pricer. Kin|ur nazdravqa svima, kuca se sa Milo-vanom i Mocom.

KIN\UR: [kolski dru`e, ti mi prisvoji pesmu, ja sam neki jebeniMilorad. Yeki, instrument u {ake, veseqe da padne:“Sitna ki{a pala, vinogradi zreli”, polako, d’ umire{estam...

Yeki mu peva na uvo, svi prate, po~iwe veseqe.

190 Mile Petkovi}

YEKI: (Peva)Milorade bekrijo, sve si pare popio, popio si tristabanci ne smem da ka`em majci.

Smeh, veseqe. Kin|ur u raspolo`ewu.

YEKI: Slu{aj sad ovo Predsedni~e:(Peva)Slobodane, delijo, Amere si prejebo, prejebo si Ameri-kanci strpam im ga majci...

Ti{ina. Svi zabezeknuti.

KIN\UR: Kako? [ta re~e? Pa kako ga ubode, pa mamu ti mandovsku,pa pevaj ponovo, pa u marke }u te obu~em, u zlato }u teobujem...

Yeki ponovi pesmu. Svi pevaju. Odu{evqewe. Delirijum. Kin|ur izvu~epi{toq i puca, to zatim uradi Milovan, pa ostali. Kin|ur postavqaYekija na ramena. Yeki peva. Op{ti haos.

CAR @IRA: Ua, opozicija!

Kin|ur rukom uti{a galamu.

KIN\UR: Care na{, ovo je veseqe a ne miting. Pusti opoziciju daradi svoj posao. Pa vidi{ vaqda da su nikakvi, zapleli seko pile u ku~ine/(Pauza)Drugovi, kad pomenusmo opoziciju da ka`em par re~i.Ne{to moramo da ra{~istimo: koja je i ~ija je taopozicija, dal’ je to stvarna ili kobajagi opozicija. To je,drugovi, kobajagi opozicija...

Smeh, galama, odobravawe...

KIN\UR: To je do ju~e bio na{ kadar, na{i poverqivi qudi, koje subelosvetski mangupi preklackali obe}awem da }e namauzeti vlast i dati wima...

Neki vi~u ua, neki zvi`de, neki pokazuju nepristojne gestove.

KIN\UR: Ti{ina, ti{ina! Znate koji je moj komentar o na{ojopoziciji: trt Milojka!

Smeh, galama, ovacije.

KIN\UR: [to }e re}i, na{a opozicija su sve neki trtmiloj~i}i, asa trtmiloj~i}ima mi }emo lako.

Ovacije.

Pogrebni zavod Milo{evi} & comp. 191

KIN\UR: I zapamtite moje re~i: samo jedan ~ovek, samo jedan Srbinsme i mo`e da se suprotstavi svetskoj a`daji, koja se nanas ustremila, samo jedan, zna se koji. @iveli!

Op{ti urnebes, galama, ovacije.

MILOVAN: (Zahva}en alkoholom)Ti{ina, ti{ina, mame vi ga yibrowske poteram...

Svi iznena|eni tonom namah za}ute. Ti{ina.

MILOVAN: ... vi znate ko je ovaj ~ovek,(Stavi {aku na Mocino rame)sme li wega neko samo ru`no da pogleda?!

KIN\UR: Samo on ima burazera... Ako si pijan idi ku}i pa seispavaj, ako si poludeo, da te ve`emo.

MILOVAN: Kin|ur, gledaj svoja posla.

MITKO: Stri~e, ne dobi{e li yibrowe sve ratove za Srbiju?

MILOVAN: (Prilaze}i mu)To je istina koju niko ne zarezuje, ama, za crvqivu {qivu,(Stavqa mu {aku na rame)bratanac, moram da ti skrenem pa`wu na slede}e, slu{ajme dobro: ti ima{ malo vi{e pameti nego {to je ~ovekupotrebno za `ivot. To ima i dobru i lo{u stranu, obratina to pa`wu i povedi ra~una, i... sa Milo{em se voli dokraja `ivota.(Suznih o~iju ga ~vrsto zagrli)

MITKO: Stri~e, stvarno mi ni{ta nije jasno.

MILOVAN: Ne foliraj se, samo je tebi sve jasno.

MILO[: Tata, o ~emu se radi, molim te, objasni nam.

Milovan pro|e Milo{a, zastane, vrati se...

MILOVAN: Umal’ da te zaobi|em, ~ove~e, ali ti se na svog oca ne binaqutio.

MILO[: Tata!

MILOVAN: E, ovo je najte`i trenutak u mome `ivotu...

KIN\UR: [ta, bre, sere{, objasni nam {ta ’o}e{!

MILOVAN: Kin|ur, jesam li ja tebe nekad prekid’o u razgovoru?

KIN\UR: Jeb’o te, dal’ me prekid’o, nisam mog’o nikad do re~i dado|em od wega.

192 Mile Petkovi}

MILOVAN: ([aka na Milo{evom ramenu)Milo{e, sine moj, sad mora{ da mi odgovori{ na slede}epitawe: da li je postojala makar i teoretska mogu}nost danekog ili ne{to vi{e volim od Tebe?

MILO[: Tata, zaboga, {ta se to s’ tobom doga|a?

MILOVAN: Ni{ta sinko. Ne mora{ da mi odgovori{ na postavqenopitawe, daqe... ti se na svoga oca ne quti{ {to te jemalo... malo mu{trao...

MILO[: Kakvo crno mu{trawe, {ta ti je tata?(Zasuzi)

MILOVAN: Sad me slu{aj pa`qivo, na}uqi u{i, baci uvce: majka tije dobra `ena. Sinko, boqe da je slu{a{ nego {to si meneslu{ao, razume{, jasno?!

MILO[: (Pla~e)Ho}u, tata.

Milovan krene, zastane...

MILOVAN: I... upi{i tu wenu stomatologiju, nije to najgori qudskipos’o... ali ceo `ivot zevati u zubne pe}ine i udisatirazne smradove, da ne budem vulgaran...(Krene, opet se vrati i ~vrsto zagrli Milo{a kojipla~e)Koji ti je, koji ti je, de~ko? Za{to pla~e{, ~ove~e?Qudi, {to su nas ovi de~aci razbili na karambolu... jeb’ote... slu{ajte, to nisu vi{e picipevci i {iqokurani,~asti mi!(Pri|e deda Miti)... dedo, stvarno nije u redu {to si Dostanu Cigankuzapalio za marke, nije u redu, po{teno `eni da vrati{,prodaj ne{to: ku}u, ili wivu, prodaj ne{to...

DEDA MITA: [ta se, bre, be~i{? Koga kurca izigrava{? [ta ti je,bre?(Zapla~e)[ta zabada{ trn u zdravu nogu.

MILOVAN: Nije zdrava, dedo, nije,(Skine mu ka~ket, gladi mu }elu)mada si jedno opasno matoro ku~i{te, ipak sam te mnogovoleo.(Zalaje, prisutni ne reaguju)[ta je, bre, qudi, {ta se to s’ vama zbiva? Ili mo`da ja~inim ne{to ru`no?

Pogrebni zavod Milo{evi} & comp. 193

(Pri|e popu Yeriju)Pope, poqubim ti popadiju u... }ut’ ti ku~i{te, u... oko,naravno, pope, ona ve~era kod mene se odla`e iz... kako dati ka`em, kojih razloga, pope. Aci Krqa~u poru~i, ka`imu da je doktor Milovan poru~io da kad zavr{i sa timjebenim Turcima obavezno do|e ovde i trenira na{“Radni~ki”. Qudi, {to je to bio tim, se}ate se: Cile,Gojko, ^ova, [ake, Prpe, Maga, Boyuka, Resavac, Starac,Jarac i Ka~arac, ej. “Bauk sa Resave”.(Pri|e Bo`ui Yinu)Jel’ bre, Yin, {ta se ti smuca{ u ovo doba i to jo{ saovom neradni~kom bulumentom? Tutaw, bre, za koji satpali{ na Goliju.

Yin hitro ustane, krene.

YIN: U pravu si, doktore.

MILOVAN: (Pevu{e}i)Stani, stani, Ibar vodo...

Yin zastane. Milovan mu pri|e, iz yepa vadi novac, odbrojava...

YIN: Doktore, {ta to radi{!?

MILOVAN: Slu{aj ti, Yin, doktor Milovan Cuki} nikom nije du-gov’o, pa ne}e ni tebi.(Grubo mu gura novac u {ake)Dr`i ovo! Da sazida{ mom Klinyi ku}u, da se beli k’osna{ina rekla.

Yin zbuwen, o~i suzne, dr`i novac u {aci...

YIN: Doktore, bre!

MILOVAN: Sve je u redu. I zidaj qudima ku}e, to je jedan od naj-lep{ih qudskih poslova.

Yin iza|e suznih o~iju. Milovanu pri|e iznerviran Kin|ur.

KIN\UR: Pa, dobro, bre, pa {tra nam ovo radi{?! Jesmo li sve ovozaslu`ili?!

MILOVAN: [kolski dru`e, jesam li ja tebe nekad uvredio?

KIN\UR: Nisi.

MILOVAN: Voli{ li ti mene? Jeb’o te, pederskog li pitawa.

KIN\UR: Pa kako da te ne volim, buzgo jedna, pa boqeg prijateqa odtebe nisam imao, stoko jedna bez repa, pizda ti lepamaterina blesava!

194 Mile Petkovi}

^vrsto se zagrle.

MILOVAN: Sad me, molim te, ostavi na miru. Ovo je moja no}, pakakva da je – moja je.

Kin|ur se vrati na svoje mesto. Milovan pri|e Jagodi. Ne`no je zagrli.

MILOVAN: Jagoda, zna{ {ta tvrdi ovaj na{ Predsednik, tvrdi da samja tebi bio samo ~alabr~ak pred ozbiqan ru~ak, ~asti mi,doktor Milovan ^alabr~ak...

JAGODA: Doktore!

MILOVAN: Jagoda, ja se no}as izmotavam, zajebavam, a ti si... jednosasvim ispravno ~eqade, koliko da se zna, a na{i du-{mani nek’ jedu, nek’ jedu, nek’ jedu {ta ’o}e...

JAGODA: Doktore, da ste vi nama `ivi i zdravi.

MILOVAN: Hvala, zlato moje. [to se zdravqa ti~e(Kuca o sto)da ne ~uje zlo, a da li sam `iv, to ba{ ne bih mogaopouzdano da tvrdim.(Pri|e Yekiju Peva~u koji se {}u}urio pored Cara @ire)[ta je Yeki, {to se krije{ iza svog cara?

YEKI: Jel’ smem da ka`em?

MILOVAN: Ti? Ti da li sme{ da ka`e{? Ne zajebavaj, Yeki.

YEKI: Doktore, sve mi se ovo ne svi|a.

MILOVAN: (Glasno se nasmeje)I meni se ne svi|a, Yeki!(Iza cara @ire na zidu oka~en ogroman portret S.Milo{evi}a na kowu i u lova~kom odelu, sa lova~kim{e{irom u kome je udenuto karakteristi~no perce.Milovan uperi pogled u portret, nakloni se prema wemu,zapeva glasno, besno, bolno)“Slobodane, dile’o, Srbiju si sjebao, sjebao si Srbijicu,mamu ti u... opra{}aj Predsedni~e, ali kako stvari stoje,ti izgleda nisi doras’o ovom posli}u...(Yekiju)Yeki, {ijem te u ove pesmarice, jeb’o te...

KIN\UR: Pa kowu jedan, magar~e, pijana budalo, ovo }e{ skupo daplati{!

MILOVAN: Znam, znam, u redu je, te`ak prekr{aj partijske discipli-ne, odgovara}u pred anketnim odborom CK SPS – MalaGrabi{ka, a na ~elu tog odbora bi}e{ ti, {kolski dru`ei veliki prijatequ, pa }e{ vaqda da me vadi{.

Pogrebni zavod Milo{evi} & comp. 195

(Caru @iri)Care na{, hranitequ na{... {ta da ti ka`em, takva nam jesudbina, al’ se ne dajte du{manima.(Vadi novac iz yepa)Care, evo ti ova crkavica, raspodeli tamo tvojima, ne}uda se me{am, ti najboqe zna{ kome treba da da{. Uh, jeb’ote, no}as sam i poeta. Ko mi je jo{ ostao? Jurwava, {to sizab’o nos u taj {pricer? ^ove~e, zna{ {ta je no}as jedinova`no? No}as je jedino va`no da }e moja {kolska dru-garica Leposava Mati}, zvana Lepa Lepa da `ivi. Jur-wava, {to ti je majka bila lepotica, svi smo u wu bilizacopani k’o pinter u kacu, i devojka za primer, negokako, al’ udade se za ovog tvog blentavog oca, vi{a sila.

JURWAVA: Da ti ka`em fala za sve {to si u~inio za moje uku}ane imene nedovoqno je, ali i meni se k’o Yekiju sve ovo nesvi|a.

MILOVAN: I meni se ne svi|a, Jurwava, ali {ta se tu mo`e.(Pri|e Gagi Dileru)Gago, sine, al’ crpemo devizu k’o crpna stanica, jeb’o te!

Gaga ga gleda zbuweno i tu`no.

GAGA: Doktore, koja ste mi dobra u~inili glupo je da nabrajam...

MILOVAN: I...

GAGA: I ja bi’ se pridru`io Yekiju i Jurwavi, i meni se sve ovone svi|a.

MILOVAN: Ne miri{e ti na dobro.

GAGA: Tako nekako.

MOCA: (Po{to je uhvatio Milovanov pogled pokazuje na sat)Burazere, mo`da bi trebalo da krenemo.

KIN\UR: [ta je pederu beogradski, veliki hirur`e, {ta je? Sve tise ovo ne svi|a, je li?

MILO[: (Vikne)Tata!

MITKO: (Vikne)Stri~e!

MILOVAN: [ta je kopilani, {ta vi ho}ete? A ti veliki doktore,triest godina ti mene vu~e{ za nos, triest godina tiizigrava{ ovde u Grabi{ki Svetog Nikolu. Misli{ dasam kreten. Ni{ta ti ne dam, ni{ta.

196 Mile Petkovi}

MILO[: (Pla~e)Tata, {ta to radi{?

MITKO: (Pla~e)Stri~e, {ta se to de{ava?

MILOVAN: (Pla~e i grli Mocu)Ni{ta ti ne dam, ni{ta, ni torbu, ni torbu, vra}aj mitorbu, vra}aj mi odmah torbu,(Grli ga i qubi)vrati mi torbu odmah, odmah, vra}aj mi moje krpice.(Grca)

Moca iza|e. Milovan rida, pri|e mu Kin|ur.

KIN\UR: [ta to radi{, mamicu ti krvavu jebem.

MILOVAN: Kome krvavu mamicu, seme ti mafija{ko i lopovskojebem.

Prilaze jedan drugom, izvuku pi{toqe, iz neposredne blizine pucajujedan u drugog. Zagrqeni se zateturaju i padnu. U|e Moca sa torbom,spusti torbu iznad wihovih glava (nadgrobni spomenik), klekne, pipa impuls, {akom im pre|e preko o~iju, ustane, krsti se. Prisutni oka-meweni.

4. SLIKA – POKLON SLIKA

Parafraza sahrane iz filma “Kum”.

Na sredini dva kov~ega u kojima le`e Milovan i Kin|ur (ispred kov~egana engleskom jeziku je reklamni pano. “Pogrebni zavod Milo{evi} ikomp.”) Novi kum je Mitko, konsiqere je Milo{. Moca, {logiran ukolicima, na krilu dr`i torbu, a akteri komada redosledno prilazeMitku, qube ga u ruku, i odlaze na poklon.

Posledwi ustanu Milovan i Kin|ur iz kov~ega i pri|u na poklon.

Pogrebni zavod Milo{evi} & comp. 197