Fakultet

Fakultet

SEMINARSKI RADPOLITIKA PROIRENJA EVROPSKE EKONOMSKE ZAJEDNICEPredmet: Pravo Evropske unijeProfesor: Student:Beograd, Mart 2014.SadrajUvod.........................................................................................................................3

Kratka istorija nastanka Evropske ekonomske zajednice........................................4Prvo proirenje EEC-a.............................................................................................6Drugi talas proirenja..7Tree proirenje Evropske ekonomske zajednice...................................................9Transformacija Evropske ekonomske zajednice....................................................10Dalja proirenja Evropske zajednice......................................................................11Zakljuak13

Literatura14

Uvod

Evropska ekonomska zajednica predstavljala je meunarodnu organizaciju formiranu Rimskim ugovorom 25. marta 1957. godine. U isto vreme osnovana je i Evropska zajedinca za atomsku energiju (Euratom), meutim ugovor o osnivanju Evropske ekonomske zajednice je bio neuporedivo znaajniji i upravo iz tog razloga se termin Rimski sporazum uskoro odnosio iskljuivo na Ugovor o osnivanju EEC. Cilj Evropske ekonomske zajednice bio je da dovede do ekonomske integracije, tu ukljuujui zajediko trite za drave lanice. U Ugovoru su se nalazile odredbe o carinskoj uniji, zajednikoj trgovinskoj i transportnoj politici, politici konkurencije, ogranienoj saradnji u monetarnoj politici i koordinaciji u makroekonomskoj politici, formirana je Evropska investiciona banka koja bi obezbeivala jeftine kredite za regionalni razvoj. Osnivai EEC-a i ujedno njeni prvi lanovi bile su Belgija, Francuska, Italija, Luksemburg, Holandija i Zapadna Nemaka.

Zemlje osnivai su Ugovor ratifikovale pre kraja 1957. Potpisivanjem Ugovora drave su se obavezale da e preuzimati potrebne mere za ostvarivanje ciljeva Evropske ekonomske zajednice, pre svega ekonomske, ali su se kasnije ti ciljevi prosirili i na politike donoenjem Jedinstvenog evropskog akta. Predvieno je postepeno ostvarivanje ovih zadataka. 01. jula 1968. uinjen je jedan od najznaajnijih koraka ukidanjem carina izmeu drava lanica i samim tim je poelo da funkcionie zajedniko trite robe. Jednim od najveih uspeha EEC-a smatra se, izmeu ostalog i polaganje temelja za uspostavljanje dananjeg unutranjeg trita Evropske unije.

Do dananjeg dana Evropska ekonomska zajednica pretrpela je mnogobrojne transformacije. Stupanjem na snagu Ugovora o Evropskoj uniji 1993. godine Evropska ekonomska zajednica preimenovana je u Evropsku zajednicu, a Ugovor o Evropskoj ekonomskoj zajednici u Ugovor o Evropskoj zajednici. Od tada je ona i deo prvog stuba Evropske unije (stub Zajednice).

Ugovorom iz Lisabona 2009. godine predvieno je da se ovaj ugovor ponovo preimenuje i njegov naziv bi trebalo da bude Ugovor o funkcioniranju Evropske unije. Ugovor iz Lisabona je ujedinio bive stubove Evropske Unije, a Evropska zajednica se integrisala u samu Evropsku uniju. Kroz svoj dug istorijski put, Evropska ekonomska zajednica je od est drava osnivaa porasla na broj od dvanaest lanica do 1973. godine. Do 1980. godine taj broj se poveao na petnaest zemalja. Kroz proces evropskih integracija broj drava popeo se na dvadeset i osam, koliki je i broj drava lanica Evropske unije.Kratka istorija nastanka Evropske ekonomske zajedniceVano je osvrnuti se na sam nastanak Evropske ekonomske zajednice kako bi se u pravom svetlu sagledalo njena kasnija tenja proirenju i objedinjavanju evropskih zemalja.

Sama ideja o ujedinjenu Evrope javila se relativno rano. Iako se ideje o ujedinjenju najee vezuju za period posle II svetskog rata njihovu genezu moemo pratiti jo od ranije. Prepreke u vidu francuskopruskog rata 1870. i prvog svetskog rata 1914-1918., milioni mrtvih i dotad neviena razaranja ulili su novi ivot u ideju o evropskom ujedinjenju. Zato su odmah nakon zavretka rata nainjeni prvi koraci. 1923. godine osnovan je panevropski pokret zalae se za osnivanje Sjedinjenih Drava Evrope. 1929. godine u drutvu naroda podneo je memorandum koji evropskim vladama predlae osnivanje sistema za evropski federativni savez iju je organizaciju definisao kao pribliavanje ekonomija putem zajednikog trita. Meutim ova ideja plaila je manje zemlje , a ponajvie su se bojale francuskih hegemonistikih elja. Nerealizaciji ovih ideja samo je doprineo ekonomski i politiki pad Evrope tridesetih godina i velika ekonomska kriza koja je usledila.

Trebalo je da u Evropi sazre svest o potisnutosti od dveju suprsila, SAD i SSSR-a zbog svoje razbijenosti to se napokon i desilo posle pustoenja u II svetskom ratu. Vinston eril u septembru 1946. godine u svom govoru poziva drave kontinentalne Evrope da uspostave savez saradnje.

U ovom periodu znaajan je rad organozacija i udruenja kao to su Evropski savez Federalista i Socijalistiki pokret za sjedinjene drave Evrope. Znaajna je bila i ideja Francuske za stvaranje Evropske odbrambene zajednice (CDE). Uspostavlja se Evropska organizacija za ekonomsku saradnju (OECE), Evropski centar za kosmika istraivanja (ESRO), Evropski centar za nuklearna istraivanja (CERN), Evropski platni savez (UEP) koji je kasnije zamenjen Evropskim monetarnim sporazumom (EAM).

Ipak, najvaniji korak ka evropskom ujedinjenju nainjen je 1950. donoenjem umanovog plana o ujedinjenju Evrope u proizvodnji uglja i elika. 9. maja 1950. godine doneta je umanova deklaracija koja se smatra poetkom onoga to je danas poznato kao Evropska unija. umanov plan kodifikovan je 18. aprila 1951. godine nakon to ga je u Parizu potpisalo est zemalja : Nemaka, Italija, Francuska, Belgija, Holandija i Luksemburg. umanov plan

10. avgusta 1952. godine stupa na snagu Pariski sporazum kojim se osiva Evropska zajednica za ugalj i elik (CECA). Planovi holandskog ministra spoljnih poslova J. Bezena za stvaranje zajednikog trita, uli su u memorandum prihvaen na konferenciji u Mesini 1955. i oni prestavljaju osnov za nastanak dve nove zajednice Evropske ekonomske zajednice ( engl: European Economic Community - EEC) i Evropske zajednice za atomsku energiju (Evroata).25. marta 1957. u Rimu potpisalo je Rimski sporazum. Nemaka, Francuska, Italija, Belgija, Holandija i Luksemburg. Osim ekonomskih motiva, drave osnivae vezivao je ideoloki motiv - strah da u uslovima naglaenije socijalno-politikog rascepa ne budu ugroene osnovne vrednosti njihovog sistema liberalna ekonomija, slobodna inicijativa i privatno vlasnitvo.

Drave osnivai su do kraja 1957. godine ratifikovale Ugovor a ini se da je toj aurnosti najvie doprinela brza ratifikacija istog od strane Francuske i Nemake. Kraj 1957. godine bio je obeleen mnogim aktivnostima kako bi se pripremilo kreiranje Zajednice u januaru 1958. Za sedite izabran je Brisel poto je on bio domain meuvladinog komiteta i konferencije koja je usledila.

Uskoro je preduzet i prvi korak ka stvaranju carinske unije 1959. godine je smanjena carina unutar Zajednice.

EEC tih godina karakteristie niz zajednikih akcija i usklaivanja

kao to su zajednika carinska tarifa (carinska unija), zajednika

Rimski ugovor poljoprivredna politika, finansijska solidarnost i zajednika disciplina. Sve to u jednom cilju uspostavljanje nadnacionalne (supranacionalne) zajednice. Kako niz potekoa u realizaciji ideja iz Ugovora bio uspeno savladan, poveava se interes zemalja lanica i dovodi do ekonomskog napretka to Evropsku ekonomsku zajednicu uzdie na mesto jedne od glavnih privrednih sila.Prvo proirenje EEC-aTokom 1960. godine doslo je do prvih pokuaja proirenja Evropske ekonomske zajednice. 1961. godine Danska, Irska, Norveka i Velika Britanija aplicirale su za ulazak u ovu zajednicu. Meutim zahtev Velike Britanije je bio odbijen od strane Francuskog predsednika arla de Gola, koji je u tenjama Velike Britanije za ujedinjenjem sa kontinentalnim zemljama, video tzv. Trojanskog konja. Naime, u tom periodu Velika Britanija je bila pod nesumnjivim uticajem Sjedinjenih Amerikih Drava i iz tog razloga Francuska je na ovaj zahtev stavila veto, automtski povlaei i suspenziju zahetva i ostalih drzava za ulazak u EEC.

Ove etiri drave su zahtev podnele ponovo 2. maja 1967. godine ali je zbog ponovnog veta arla de Gola, zahtev jo jednom odbijen. Tek odlaskom de Gola sa ela Francuske integracija je postala realnost za Veliku Britaniju. 1969. godine porenuti su pregovori sa Velikom Britanijom, Irskom, Danskom i Norvekom. U toku pregovora, Britanski zahtevi su uglavnom bili finansijske prirode elela je da manje doprinosi budzetu a da od njega dobije vie, uglavnom kroz fond za regionalni razvoj. Nakon zavretka ovog procesa 1. januara 1973. godine ove tri zemlje i zvanino postaju lanice Evropske ekonomske zajednice, time poveavajui ukupan broj drava lanica sa est na devet.

EEC 1958. godine EEC 1973. godine nakon prvog proirenja

U Velikoj Britaniji je odran referendun o pristupanju u EEC, a rezultat istog je bio i vie nego izvestan s obzirom da su lideri glavne dve stranke zagovarali pozitivan rezultat.

Motiv za pristupanje Irske i Danske,ove dve relativno male zemlje, bio je oigledan izvoz poljoprivrednih proizvoda po garantovanoj ceni. Meutim, u stanju meusobnih previranja Nemake i Francuske, ono to je trebala da bude najbolja godina za Evropsku ekonomsku zajednicu, pretvorila se u godinju strepnje. Problem je bio reginalne prirode postojale su ozbiljne razlike izmeu britanskih regiona i izmeu itave Irske i drugih drava lanica. Meu dravama lanicama vladalo je miljenje da je regionalni razvoj dobra stvar ali nije postojala volja za plaanjem finansijskog intrumenta kojim bi se to postiglo. Ipak drave lanice su na samitu u Parizu oktobra 1972. godine postigle dogovor dajui visoki prioritet (...) cilju ispravljanja strukturnih i reginalnih neravnotea u Zajednici koje mogu uticati na ostvarivanje ekonomske i monetarne unije. Dat je nalog telima Evropske komisije da formira fond za regionalni razvoj. Pored dogovora o osnivanju fonda problem je predstavljalo obezbeivanje sredstava za funkcionisanje ovog fonda. Tek u decembru 1974. Komisija predlae kompromis o veliini fonda I raspodeli istog.

to se tie Norveke, njeno pristupanje Evropskoj ekonomskoj zajednici bilo je odbijeno na referendumu koji se odrao u toj zemlji.

Proces proirenja evropske zajednice nedvosmisleno je unosio poremeaje, donosei sa sobom potrebu da se private nove culture, jezici, zvaninici I moda najbitnije nacionalne perspective. Proces britanskog pristupanja posebno je poremetio dotadanje stanje , jer je u ECC ula velika drava lanica sa snanom strujom evroskepticizma.

Drugi talas proirenjaPre svake prie o daljem irenju Evropske ekonomske zajednice, trebalo bi napomenuti da je poetak osamdesetih godina prolog veka ujedno i jedan od nateih u istoriji evropske integracije. Naftna kriza na istoku, skok vrednosti dolara i ekonomsko nazadovanje u SAD samo su doprinosili ovom problemu.

Privreda Zapadne Evrope je ponovo upala u recesiju, inflacija je divljala kako se rast zaustavio, javni dug je povean a kao posledica svega toga nezaposlenost je rasla. Jo jedan, dodatni problem, predstavljale su velike varijacije u ekonomskim pokazateljima meu dravama lanicama. Nemaka je bila daleko najbolja, dok su Britanija i Italija bile ubedljivo najgore, a celokupna meunarodna situacija je bila izrazito napeta.

U takvoj situaciji parametri uspeha bili su malo promenjeni. Naime, stvarni uspeh EC u ovom periodu bio je, osim ouvanja trita otvorenim, bio je postavljanje osnova za ubrzanje integracije do koje je dolo nedugo zatim. U oima nacionalnih lidera, istrajanje Zajednice u svim dotadanjim problemima kao to su obnovljena privredna recesija i umanjenje globalne konkurentnosti, Evropska ekonomska zajednica bila je pravo reenje za njihove probleme. U isto vreme, drave lanice kao i Komisija i parlamentarci povueni poslovnim interesima zalagali su se za produbljivanje integracija. Te tenje polako su dovele do ideje koja e se iskristalizovati devedesetih godina ideja o pokretanju Evropske unije.

Kada govorimo o pristupanju Grke, prvo bismo se trebali vratiti par godina unazad, tanije u 1959. godinu kada je ova zemlja podnela zahtev da postane lan EEC-a. Sporazumom potpisanim u Atini 9. Jula 1961. godine ustanovljen je konani cilj da Grka postane punopravna lanica Zajednice. Meutim, usled politike situacije u ovoj zemlji pregovori su zaustavljeni i nastavljeni su tek posle ponovnog uspostavljanja demokratije. Grka je tada bila potpuno osiromaena a Karamanlis, novi premijer, u evropskim integracijama je video oporavak svoje zemlje i ekonomsku i politiku stabilizaciju. 1975. godine Grka je ponovo podnela molbu za lanstvo i ovaj put je dobila pozitivan odgovor. Naime ovo je predstavljao obostrani dobitak. Sa jedne strane Grka je bila na korak od pristupanja Evropskoj ekonomskoj zajednicu u kojoj je videla ansu za oporavak svoje razorene privrede, dok je ECC-i dolazak Grke doneo neophodan moralni podsticaj kada se inilo da je politika evropskih integracija doivela potpuni poraz. Ipak Komisija koja je razmatrala ovaj zahtev ukazala je na probleme koje je Grka donosila sa sobom, fokusirajui se na problem poljoprivrede, politike konkurencije i dravne pomoi. Zbog svega ovoga, a i zbog verovatnog uticaja koje je Grko pristupanje Zajednici moglo da ima na njene odnose sa Turskom Komisija je zatraila dui pristupni period to je za posledicu imalo nastavak pregovora sa Grkom.

Jo u toku pregovora Portugal I panija su aplicirane za lanstvo u Zajednici, ali su zbog problema sa Grkom I straha da bi nova proirenja mogla da imaju negativan ekonomski uticaj, ali pre svega to bi brzi pristup, najpre Portugala a zatim I panije mogao da izmeni kontekst aplikacije Grke. Trebalo je izbei rizik da se pregovori o pristupanju Grke spoje sa pregovorima o pristupanju Portugala I panije. Najzad, pristupni ugovog Grke potpisan je u maju 1979. godine I ova zemlja je 1981. godine napokon, uz veliku pompu, pristupila EC I Evropskoj ekonomskoj zajednici.Grkoj je integrcija donela modernizaciju poljoprivrednog I industrijskog sektora, a samim tim I popravljanje njene pozicije na meunarodnom planu. Konano, pristupanjem I Grke broj drava lanica EEC-a popeo se na deset.

< EEC 1981.godine nakon pristupanja Grke

Tree proirenje Evropske ekonomske zajednice

panija i Portugal prvi put su aplicirali za lanstvo u ECC 1962.godine, ali tada je njihov zahtev bio odbijen zbog vladavine autoritativnih reima u tim zemljama i generalno, manjka demokratije. Nove zahteve su podnele posle svrgavanja ovih reima, i to 1977. godine. Obe zemlje elele su lanstvo u Evropskoj ekonomskoj zajednici kako iz ekonomskih tako i iz politikih razloga da povrate meunarodni ugled posle viegodinje vladavine autoritativnih reima.

Meutim, stanje sa pregovorima oko pristupanja Grke odravalo se i na pregovore sa Portugalom i panijom. Portugal je, posle politike stabilizacije nakon svrgavanja vojne vlasti, eleo da se njegova aplikacija razmatra odvojeno od panske koja je bila u znatno veim politikim i ekonomskim problemima to je znatno usporavalo njeno pristupanje Zajednici. Meutim za EC je to bilo nemogue, kako zbog blizine dve drave tako i zbog vremena njihove aplikacije. Naime, panija je podnela molbu samo etiri meseca nakon Portugala, tako da su pregovori sa obe zemlje voeni paralelno.

Mogunost ponovnog proirenja, izmeu ostalih, povukla je i pitanje institucionalne manjkavosti EC. Neke od lanica su sumnjale da Britanije eli proirenje kako bi oslabila EC. Jo u toku pregovora sa Grkom, izjava britanskog premijera Kalahana najbolje je oslikavala stav Velike Britanije o ovom sluaju : opasnost od (...) prekomerno centralizovane, birokratizovane i prekomerno harmonizovane zajednice bila bi mnogo manja sa dvanaest nego sa devet lanica... Gotovo sve drave lanice su takoe oseale strah zbog proirenja i problema koji bi zbog toga mogli da se oslikavaju na funkcionisanje institucija Zajednice, dok su Britanija, Francuska i Nemaka izraavale svoje zadovoljstvo zbog ovakvog razvoja dogaaja. Kao to se moglo i predpostaviti, angaovanje oko pregovora sa Portugalom i panijom bio je izvor velikih sukoba i meusobnih frustracija.

Komisija je 1978. godine u svom miljenju izrazila zabrinutost zbog mnogobrojnih problema u vezi sa pristupanjem Portugala predviajui teke pregovore u oblasti poljoprivrede i slobodnog kretanja ljudi.

to se panije tie situacija nije bila nita povoljnija. ak ta vie. Za razliku od politike situacije u Portugalu, panska vlada bila je poprilino suzdrana oko prihvatanja svih obaveza iz lanstva kao to su uvoenje poreza na dodatu vrednost ili ukidanje dravnih subvencija. Zato je Evropski savet, kao najvaniji uslov za stupanje panije u Zajednicu, isticao vanost uvoenja neophodnih reformi.

Neformalni samit premijera mediteranskih lanica Zajednice i drava kandidata u oktobru 1983. godine predstavljao je jako bitan korak ka uspostavljanju dogovora oko lanstva. Na kraju, poslednje pitanje koje je ostalo kao sporno bilo je pitanje ribarstva zbog oiglednog sukoba interesa koje su Francuska i Irska imale sa panijom. I ovaj dogovor je konano zakljuen na poetku 1985. godine. Nakon dugih i tekih pregovora sve je bilo spremno za pristupanje panije i Portugala Evropskoj ekonomskoj zajednici.

Sve ukupno, pregovori sa panijom i Portugalom trajali su est godina, a ratifikacija sporazuma o pristupanju jo dodatnih godinu dana. Konano, tree proirenje Evropske ekonomske zajednice ostvarilo se 1.januara 1986. godine, posle potpisivanja sporazuma 1985. godine

< EEC nakon proirenja 1986.godine

1987. godine Turska je i zvanino predala svoju aplikaciju za lanstvo u Evropskoj ekonomskoj zajednici i time je poeo najdui period pregovora sa jednom zemljom, potencijalnom lanicom.

Pristupanje panije i Portugala Evropskoj ekonomskoj zajednici je ujedno i poslednje njeno proirenje u tom obliku i pod tim nazivom. Nove svetske tendencije donele su sa sobom i nove izazove i ciljeve za proces evropskih integracija.

Transformacija Evropske ekonomske zajedniceU jednom novom periodu svetske globalizacije i brzih tehnolokih promena Evropska ekonomska zajednica morala je da postavi nove ciljeve tenju ka produbljivanju ekonomskih integracija. Svima je bilo jasno da bez meusobnog povezivanja evropskih drava, u stanju estoke konkurencije kakva je vladala, da e se evropska privreda suoiti sa novom krizom. Nepostojanje evropskih multinacionalnih kompanija znailo je zaostajanje u konkurentskoj borbi sa amerikim i japanskim kompanijama.

Meu dotadanjim dravama lanicama postojala je saglasnost da se trite treba dublje integrisati.

Usled svega gore navedenog 1986. godine na snagu je stupio Jedinstveni evropski akt koji je kao glavnu ideju propagirao evropsku monetarnu i politiku uniju i razvoj slobodnog unutranjeg trita. Ustanovljen je Evropski savet i definisane su nove nadlenosti Zajednice, pokrenuta je saradnja u podruju spoljnih poslova i proirena su ovlaenja Evropskog parlamenta.

Posle pada Berlinskog zida i uspostavljanja povoljnih politikih uslova u Evropi, sazrela je i ideja o stvaranju Evropske unije. Ideja je pretvorena u realnost potpisivanjem Ugovora o Evropskoj uniji u Mastrihtu 7. februara 1992. godine i njegovim stupanjem na snagu 1. novembra 1993. godine. Ovaj ugovor predstavlja jedan od najznaajnijih ugovora u istoriji evropske integracije i trebao je da predstavlja najambiciozniji korak napred koji je Zajednica napravila od svog osnivanja. Razmere ovog ugovora bile su neverovatne Centralna banka, jedinstvena ekonomska politika, zapravo zaeci jedinstvene Evropske vlade. Bitka oko strukture Evropske unije bila je duga i mukotrpna. Jedan deo drava smatrao je da EU treba imati unitarnu strukturu. Ishod ovih neslaganja bio je obelodanjen u Ugovoru iz Mastrihta Evropska unija ce imati tri stuba. Prvi od tih stubova predstavljae Evropske zajednice koju sainjavaju Evropska zajednica za ugalj i elik, Evropska zajednica za atomsku energiju i Evropska ekonomska zajednica.

Ovim ugovorom, izmeu ostalog, Evropska unija prerasta, iz preteno privredne zajednice u politiku zajednicu.

Dalja proirenja Evropske zajednicePosle zavretka hladnog rada mogunosti za proirenje su se znatno poveale. I to proirenja koja su do tada bila nezamisliva. Tri kategorije drava su traile lanstvo u EU : Neutralne drave koje su u zavretku hladnog rata videle svoju ansu za napretkom - Austrija, Finska, Malta i vedska.

Drave koje nisu bile neutralne ili su neke bile lanice NATO-a Kipar, Norveka i Turska

Nove nezavisne drave Centralne i Istone Evrope Bugarska, ehoslovaka, Estonija, Maarska, Litvanija, Letonija, Poljska, Rumunija i Slovenija

Iako ni jedna od ovih drava nije bila u istoj situaciji, neke od njih su imale dovoljno slinosti da se prema njihovim aplikacijama za lanstvo pristupi na isti nain. Na jednoj strani bile su Austrija i skandinavske zemlje koje su imale visok stepen ekonomsko razvoja, uspostavljenu jaku politiku stabilnost i dobro poznavanje politike i procedura EU. Na drugoj strani bile su drave Centralne i Istone Evrope kao nedovoljno razvijene, politiki nestabilne i za razliku od drava iz prve grupe, nisu poznavale politike i procedure Unije. Kipar, Turska i Malta su na treoj strani bile specifine, svaka na svoj nain. U Evropskoj uniji je vladao veinski stav da, nakon okonanja hladnog rata i ujedinjenja Nemake koje se odvijalo, da se ne treba zamarati daljim proirenjem i zato je aplikacija Austrije i skandinavskih zemalja dola kao svojevrsan ok. Svaka od drava lanica imala je svoje interese. Danska je oigledno elela da produbi saradnju sa svojim skandinavskim komijama, siromanije zemlje su pozdravile ideju o ulasku Austrije, Finske, Norveke i vedske u EU jer su u njima videle znatan doprinos budzetu EU. Uprkos svemu uskoro su svi zajedno doli do zakljuka da je dalje proirenje Unije neizbeno. Previe godina su se zapadne zemlje sluile retorikom da je Evropska unija otvorena za sve zemlje Evrope to im se sada obilo o glavu. Morale su da ostave po strani svoje brige o unutranjim poslovima i o trokovima proirenja.

Ali ni na drugoj strani situacija nije bila sjajna. Vlade Norveke, vedske i vajcarske zatraile su prijem u Uniju iz isto ekonomskih razloga, ali izgleda da iste te vlade nisu razmiljale o stavu graana o tom pitanju. Naime, Norveani su na referendumu odranom 1994. glasali protiv pristupanja EU. Isto se dogodilo i u vajcarskoj 1992. godine, a zagovornici evropskih integracija u vedskoj su jedva prevladali. Mnogo manje problema oko pristupanju imale su Autrija i Finska.

Ugovori o pristupanju su usaglaeni do sredine 1994. godine i Unija je ponovo proirena januara 1995. godine pristupanjem Austrije, Finske i vedske. Za EU ovo je bilo jedno od najjednostavnijih proirenja. U pitanju su bile demografski male zemlje, a ekonomski stabilne i razvijene.