poslovni informacioni sistemi pitanja za zavrsni ispit

1

Modul 1: Uvod u poslovne informacione sisteme

1. Opta teorija sistema predstavlja naunu oblast koja se bavi izuavanjem:

a) CASE alata

b) zivotnog ciklusa razvoja poslovnih sistema

c) sistema i zakonitosti koje u njima nastaju

2. Termin sistemski pristup, u okviru teorije sistema, oznaava da se svi predmeti i pojave posmatraju u njihovoj dinaminosti i celovitosti u odnosu na:

a) okruzenjeb) objekte unutar sistema

c) svojstva svakog objekta

3. Sistemsko inenjerstvo (sistemski pristup) definie se kao:

a) selektivna aplikacija nauno-inenjerskih aktivnosti b) softverska aplikacija nauno-inenjerskih aktivnostic) transformator neke operativne potrebe u opisni model konfiguracije sistema d) sistem indikatora merenja efektivnosti, koji najbolje zadovoljava operativne potrebe.

4. Sistem inenjerska struktura posla obuhvata: a) poslovnu pismenost i profesionalnu kompetentnost

b) poslovni plan

c) orijentaciju prema poslu u kontekstu

d) orijentaciju prema standardima i zakonima

e) sistemsku strukturu i sinergijsku sposobnost pojedinaca

f) akcije i aktivnosti za izvravanje zadataka.

g) organizaciono, tehnoloko, etiko odluivanje5. Inenjerska pismenosta) fonetskab) konverzacijskac) binarnad) digitalna

e) vizuelnaf) grafika

g) projektna

h) komunikacionai) sistemskaj) upravljaka

6. Sistem se definie kao:

a) sistem u kome se veze izmeu objekata i veze sistema sa okolinom ostvaruju razmenom informacija.

b) ureeni i integrisani skup podataka, procesa, interfejsa, mrea, tehnologija i ljudi u cilju podrke i poboljanja poslovnih operacija, upravljanja, planiranja, predvianja, koordinisanja i donoenja odluka.

c) skup objekata i njihovih meusobnih veza usmerenih ka ostvarivanju zajednikog cilja.

d) skup elemenata koji je neto vie nego zbira svih njenih delova

e) skup iji su elementi uzrono-posledino povezani pa se njihova svojstva razlikuju od svojstava skupa.

f) skup svrsishodno povezanih objekata (komponenti, elemenata) sa njihovim meusobnim dinamikim vezama, odnosima i uticajima i interakcijom sa relativnim okruenjem, radi izvravanja zajednikog cilja i svrhe postojanja g) kompleksna matrica sastavnih objekata u interakciji7. Podatak je:

a) preien,organizovan i obraen u smislenom kontekstu.

b) kodirana predstava o nekoj injenici iz realnog sveta.

c) nosilac informacija i slui za tehniko uobliavanje informacija, kako bi se one mogle sauvati ili preneti.

8. Informacija je:

a) protumaceni podatak o pojavi koju podatak prikazuje

b) preien, organizovan i obraen podatak u smislenom kontekstu

c) kodirana predstava o nekoj cinjenici iz realnog sveta

9. Znanje:

a) kodirana predstava o nekoj cinjenici iz realnog sveta.

b) gradi se na temelju novih informacija koje se nadovezuju na postojece znanje

c) preien, organizovan i obraen podatak u smislenom kontekstu

.

10. Informacioni sistem je:

a. Ureeni i integrisani skup podataka, procesa, interfejsa, mrea, tehnologija i ljudi u cilju podrke i poboljanja poslovnih operacija, upravljanja, planiranja, predvianja, koordinisanja i donoenja odluka.

b. Kombinacija raunarske tehnologije (hardver i softver), telekomunikacione tehnologije, netware, groupware i humanware.

c. Skup objekata i njihovih meusobnih veza usmerenih ka ostvarivanju zajednikog cilja.

11. Informaciona tehnologija je:

a. Ureeni i integrisani skup podataka, procesa, interfejsa, mrea, tehnologija i ljudi u cilju podrke i poboljanja poslovnih operacija, upravljanja, planiranja, predvianja, koordinisanja i donoenja odluka.

b. Kombinacija raunarske tehnologije (hardver i softver), telekomunikacione tehnologije, netware, groupware i humanware.

c. Skup objekata i njihovih meusobnih veza usmerenih ka ostvarivanju zajednikog cilja.

12. Netware podrazumeva:

a) komunikacione alate koji podravaju elektronsku komunikaciju i kolaboraciju izmeu grupa

b) opremu i softver neophodnih za razvoj i podrku mree raunara, terminala i komunikacionih kanala i ureaja

c) intelektualne kapacitete neophodne za razvoj, programiranje, odravanje i rukovanje tehnologijom

13. Groupware predstavlja:

a) opremu i softver neophodne za razvoj i podrku mree raunara, terminala i komunikacionih kanala i ureaja.

b) fiziku opremu kao to su mehaniki, magnetski, elektronski ili optiki ureaji.

c) komunikacione alate koji podravaju elektronsku komunikaciju i kolaboraciju izmeu grupa.

14. Humanware podrazumeva:

a) intelektualne kapacitete neophodne za razvoj, programiranje, odravanje i rukovanje tehnologijom

b) prenos signala du razliitih distanci koji ukljuuju i prenos podataka.

c) opremu i softver neophodne za razvoj i podrku mree raunara, terminala i komunikacionih kanala i ureaja.

15. CASE alati su:

a. Metodologija razvoja informacionih sistema

b. Sistem za upravljanje bazama podataka

c. Softveri koji automazuju i podravaju jednu ili vie faza ivotnog ciklusa razvoja sistema

16. Sistemski inzenjering pomou raunara predstavlja:

a) sisteme koji pomau organizaciji da stekne konkurentnu prednost kroz doprinos strategijskim ciljevima organizacija i njenoj sposobnosti da znatno povea svoje performanse i produktivnost.

b) sposobnost CASE alata da generie inicijalni softver ili kod baze podataka direktno iz sistemskih modela.

c) jedna aplikacija informacione tehnologije koja je okrenuta ka sistemskom razvoju aktivnosti, tehnika i metodologija.

17. CASE repozitorijum je:

a) kolekcija alata koji kreiraju sistemske modele i dokumentaciju.

b) baza podataka onih koji razvijaju sistem.

c) mesto gde se skladite dijagrami, opisi, specifikacije i drugi elementi koji se pojavljuju u toku razvoja sistema.

18. CASE alati obezbeuju kombinaciju sledeih alata (ima vie tanih odgovora):

a) renik alati

b) programski jezici i interpreteri

c) dijagramski alati

d) alati za projektovanje

e) alati za dizajniranje interfejsa

f) dokumentacioni alati

g) middleware

h) alati generatora koda i dizajna

i) alati za upravljanje kvalitetom

19. Dijagramski alati (Diagramming tools) se koriste za:

a) crtanje sistemskih modela.

b) sakupljanje, organizaciju i izvetavanje neophodne dokumentacije iz repozitorijuma.

c) projektovanje komponenata sistema ukljuujui ulaze i izlaze.

20. Recnik alati (Dictionary tools) se koriste za:

a) sakupljanje, organizaciju i izvetavanje neophodne dokumentacije iz repozitorijuma.

b) crtanje sistemskih modela.


d) snimanje, brisanje, izmenu i prikazivanje detaljne dokumentacije i specifikacije.

21. Alati za projektovanje (Design tools) se koriste za:


b) projektovanje komponenata sistema ukljuujui ulaze i izlaze.

c) crtanje sistemskih modela.

22. Alati za upravljanje kvalitetom (Quality management tools) se koriste za:


b) analiziraju i utvruju konzistentnost i kompletnost modela, opisa i dizajna.


23. Dokumentacioni alati (Documentation tools) se koriste za:

a) projektovanje komponenata sistema ukljuujui ulaze i izlaze.

b) snimanje, brisanje, izmenu i prikazivanje detaljne dokumentacije i specifikacije.

c) sakupljanje, organizaciju i izvetavanje neophodne dokumentacije iz repozitorijuma.

24. Alati generatora koda i dizajna (Design and code generator tools) se koriste za:

a) analizu i utvrivanje konzistentnosti i kompletnosti modela, opisa i dizajna.

b) automatsko generisanje dizajna baze podataka iz modela podataka, aplikacionih programa ili znaajnih delova ovih programa.

c) snimanje, brisanje, izmenu i prikazivanje detaljne dokumentacije i specifikacije.

25. Klase automatizovanih alata za developere se dele na (ima vie tanih odgovora):

a) programske jezike i interpretere.

b) alate za pomo.

c) upravljanje projektima i procesima.

d) okruenje za razvoj aplikacija.

e) alate za testiranje.

f) modeliranje sistema pomou raunara.

26. CASE alati omoguavaju razliite pristupe za razvoj sistemskih modela i to (ima vie tanih odgovora):

a) modeliranje sistema pomou raunara.

b) reverzni inzenjering.

c) upravljanje projektima i procesima.

d) inzenjering unapred.

27. Reverzni inenjering podrazumeva:

a. Sposobnost CASE alata da generie inicijalni softver ili kod baze podataka direktno iz sistemskih modela.

b. Integrisane alate za brzi i kvalitetan razvoj softvera

c. Sposobnost CASE alata da automatski generie inicijalne sistemske modele iz softvera ili koda baze podataka.

28. Inenjering unapred (forward engineering) je:

a. Sposobnost CASE alata da generie inicijalni softver ili kod baze podataka direktno iz sistemskih modela.

b. Integrisane alate za brzi i kvalitetan razvoj softvera

c. Sposobnost CASE alata da automatski generie inicijalne sistemske modele iz softvera ili koda baze podataka.

29. Okruenje za razvoj aplikacija (Application Development Environment, ADE) je:

a. Automatizovan alat koji pomae u planiranju, proceni i rasporeivanju aktivnosti i resursa, prati raspored i budet i dr.

b. Integrisani alat za brzi i kvalitetan razvoj softvera

c. Automatizovan alat za upravljanje projektima

30. Zaokruite okruenje za razvoj aplikacija (ADE):

a. Java

b. Microsoft Solution Framework

c. Visual Studio .NET

31. Zaokruite CASE alate (ima vie odgovora):

a) C#

b) Rational Rose UML

c) ERWin

d) Microsoft Solution Framework

e) Oracle Designer

32. Middleware je:

a) alat za pravljenje i izvravanje test skriptova koji mogu konzistentno i potpuno da testiraju softver.

b) softverski sistem koji kreira, pristupa, upravlja, kontrolie, uva i pretrauje podatke.

c) softverski sloj koji se nalazi izmeu aplikacionog i sistemskog softvera i slui da transparentno integrie razliite tehnologije kako bi mogle da funkcioniu.

33. CAD (Computer-Aided Design) alati slue za:

a) Dizajn i analizu novih proizvoda

b) Automatsko generisanje raunarskih programa koji aktiviraju neophodne maine za proizvodnju odreenog dizajna proizvoda

c) Kreiranje CNC mainskih instrukcija za delove proizvoda

34. CAM (Computer-Aided Manufacturing) alati slue za:

a) Dizajn i analizu novih proizvoda

b) Automatsko generisanje raunarskih programa koji aktiviraju neophodne maine za proizvodnju odreenog dizajna proizvoda

c) Hibridno modelovanje

35. Primeri okruenja za razvoj aplikacija su (ima vie tanih odgovora):

a) BPWin

b) SQL (Structured Query Language)

c) Microsoft Visual Studio.net

d) Macromedia Cold Fusion

e) Oracle Designer

f) Sybase Powerbuilder

g) IBM Websphere

36. Aplikacija upravljanja procesom (Process manager application) je:

a) alat koji pomae u planiranju aktivnosti ravoja sistema, ocenjuje i dodeljuje resurse, rasporeuje aktivnosti i resurse, prati napredovanje prema zadatom rasporedu i budetu, kontrolie i modifikuje rasporede i resurse i izvetava o napredovanju projekta.

b) alat koji pomae pri dokumentaciji i upravljanju metodologijama, njihovim isporukama i standardima upravljanja kvalitetom.

c) alat za anlaizu, projektovanje i izgradnju novih informacionih sistema.

37. Aplikacija upravljanja projektom (Project manager application) je:

a) alat koji pomae u planiranju aktivnosti ravoja sistema, ocenjuje i dodeljuje resurse, rasporeuje aktivnosti i resurse, prati napredovanje prema zadatom rasporedu i budetu, kontrolie i modifikuje rasporede i resurse i izvetava o napredovanju projekta.

b) alat koji pomae pri dokumentaciji i upravljanju metodologijama, njihovim isporukama i standardima upravljanja kvalitetom.

c) alat za anlaizu, projektovanje i izgradnju novih informacionih sistema.

38. Primeri alata za upravljanje projektima su (ima vie tanih odgovora):

a) Microsoft Project

b) Oracle Developer

c) Project Manager Workbench

d) JBuilder

39. HTML je:

a) jezik za objavljivanje i prezentaciju Web stranice

b) jezik koji slui za opis Web stranice

c) protokol komunikacije koji slui za prenos informacija izmeu raunara

40. XML je:

a) jezik za opis Web stranice.

b) protokol komunikacije koji slui za prenos informacija izmeu dva raunara.

c) jezik koji omoguava definisanje, prenos, validaciju i integraciju podataka izmeu aplikacija i izmeu organizacija.

41. Standardni upitni jezik je:

a) ETL (Extract, Transform, Load)

b) BPWin

c) SQL (Structured Query Language).

Modul 2: Arhitektura informacionih sistema

1. Middleware je:

a. Softverski sloj koji se nalazi izmeu aplikacionog i sistemskog softvera i slui da transparentno integrie razliite tehnologije kako bi mogle da funkcioniu.

b. Softverski sistem koji kreira, pristupa, upravlja, kontrolie, uva i pretrauje podatke.

c. Poslovni softver koji omoguava organizacijama da automatizuju i integriu glavne poslovne procese, dele opte podatke i pristupaju informacijama u realnom okruenju.

1. Arhitektura informacionih sistema obezbeuje:

a) poslovno znanje koje treba da pomogne menaderima u donoenju inteligentnih odluka.

b) aktivnosti koje izvravaju misiju poslovanja.

c) jedinstveni kostur po kome ce razliiti ljudi sa razliitim pogledima organizovati i videti fundamentalne blokove razvoja informacionih sistema.

2. Projektanti sistema (System Designers) su:

a. ljudi koji finansiraju razvoj i odravanje informacionog sistema. Oni poseduju sistem, postavljaju viziju i prioritete u sistemu;

b. tehnika lica koja konstruiu, testiraju, isporuuju, uvode i odravaju informacioni sistem.

c. ljudi koji projektuju sistem kako bi izali u susret zahtevima korisnika. Oni projektuju baze podataka, ekrane, mree, programe i dr.

3. Vlasnici sistema (System Owners) su:

a. tehnika lica koja konstruiu, testiraju, isporuuju, uvode i odravaju informacioni sistem.

b. ljudi koji finansiraju razvoj i odravanje informacionog sistema. Oni poseduju sistem, postavljaju viziju i prioritete u sistemu;

c. ljudi koji za obavljane svojih poslova koriste informacioni sistem.

4. Korisnici sistema (System Users) su:

a. ljudi koji projektuju sistem kako bi izali u susret zahtevima korisnika. Oni projektuju baze podataka, ekrane, mree, programe i dr.

b. ljudi koji finansiraju razvoj i odravanje informacionog sistema. Oni poseduju sistem, postavljaju viziju i prioritete u sistemu;

c. ljudi koji za obavljane svojih poslova koriste informacioni sistem.

5. Graditelji sistema (System Builders) su:

a. ljudi koji za obavljane svojih poslova koriste informacioni sistem.

b. ljudi koji projektuju sistem kako bi izali u susret zahtevima korisnika. Oni projektuju baze podataka, ekrane, mree, programe i dr.

c. tehnika lica koja konstruiu, testiraju, isporuuju, uvode i odravaju informacioni sistem.

6. Sistem analitiari:

a. su tehnika lica koja konstruiu, testiraju, isporuuju, uvode i odravaju informacioni sistem.

b. prouavaju poslovne probleme i mogunosti, prevode poslovne i informacione zahteve u IS i raunarske aplikacije koje potom bivaju implementirane od strane tehnikih strunjaka.

c. ljudi koji finansiraju razvoj i odravanje informacionog sistema. Oni poseduju sistem, postavljaju viziju i prioritete u sistemu;

7. Stakeholders-i u okviru IS arhitekture se mogu usredsrediti na:

a. znanje

b. procese

c. profit

d. komunikacije.

e. troskove.

8. Cilj poboljanja poslovnog znanja je:

a) automatizovati odgovarajue procese pomou softver tehnologija.

b) poboljanje poslovne komunikacije i kolaboracije izmeu zaposlenih i drugih uesnika u sistemu.

c) prikupiti i uskladititi podatke korienjem adekvatne tehnologije baze podataka, koja e olakati uvanje i upravljanje podacima.

9. Cilj poboljanja poslovnih procesa je:

a) prikupiti i uskladititi podatke korienjem adekvatne tehnologije baze podataka, koja e olakati uvanje i upravljanje podacima

b) automatizovati odgovarajue procese pomou softver tehnologija.

c) poboljanje poslovne komunikacije i kolaboracije izmeu zaposlenih i drugih uesnika u sistemu.

10. Cilj poboljanja poslovne komunikacije je:

a) poboljanje poslovne komunikacije i kolaboracije izmeu zaposlenih i drugih uesnika u sistemu.

b) prikupiti i uskladititi podatke korienjem adekvatne tehnologije baze podataka koja e olakati uvanje i upravljanje.

c) automatizovati odgovarajue procese pomou softver tehnologija.

11. Pogled projektanta sistema na sistem podataka u okviru arhitekture informacionih sistema je u obliku:

a. Modela procesa

b. Interfejs modela

c. Modela podataka

12. Pogled projektanta sistema na sistem procesa u okviru arhitekture informacionih sistema je u obliku:

a) Modela procesa

b) Interfejs modelac) Modela podataka

13. Zaokruite okruenje za razvoj aplikacija (ADE):

a) BPWinb) Microsoft Visual Studio .NETc) SQL (Structured Query Language)

14. Standardni upitni jezik je:

a) DB2 (Database 2)

b) SQL (Structured Query Language)

c) ETL (Extract, Transform, Load)

15. U okviru arhitekture informacionih sistema, stakeholders-e ine:

a) Tehnologije baza podataka, softver tehnologije i interfejs tehnologije

b) Znanje, procesi i komunikacije

c) Vlasnici, korisnici, projektanti i graditelji sistema

16. Sistem za upravljanje bazom podataka (DBMS) je:

a) Microsoft SQL Server

b) OLAP baze podataka

c) Microsoft Visual Studio .NET

Modul: Sistem, SE i procesi

1. Proces je:

a. skup aktivnosti iji redosled izvravanja nije bitan

b. transformator ulaznih veliina u izlazne

c. skup sekvencijalno izvravanih aktivnosti sa zajednikim ciljem i resursima

d. integrator glavnih atributa posla (ljudi tehnologija i metoda)

e. model procesa

2. Model procesa je:

a. tok procesa

b. CASE alati

c. informaciona tehnologija

d. aproksimacija stvarnosti na odreenom nivou apstrakcijee. mora da poseduje optost, predvidljivost i adekvatnost3. CMMI je:a. proces

b. model procesa

c. CASE alat

d. model za evaluaciju i poboljanje procesa

4. CMMI specifikuje:

a. ta treba raditi b. kako to raditi c. ko to treba da radi

d. kada oni to treba da rade

5. CMMI ima:

a. kontinualnu reprezentaciju

b. reetkastu reprezentacijuc. faznu reprezentaciju d. meovitu reprezentaciju6. CMMI sadri:

a. 22 specifina ciljab. 22 generika ciljac. 22 generike praksed. 22 oblasti procesa7. Parametri procesa su:a. vlasnik procesa, obim i granice (vremenske, finansijske, humane) b. produktivnost (efektivnost i efikasnost)c. adaptivnost (fleksibilnost i sklabilnost)d. fleksibilnost

e. korisnika prihvatljivostf. skalabilnostg. obrada rezultata8. Svaka oblast procesa ima sledee komponente u svojoj strukturi:a. specifine ciljeve

b. primere

c. specifine prakse

d. generike ciljeve

e. izjavu o nameni

f. reference

g. uvodne napomene

h. napomene

9. CMMI sadri sledee komponente za podrku:a. tipine proizvode rada

b. elaboraciju generikih praksi

c. uvodne napomene

d. odnosne oblasti procesa

e. izjavu o nameni

f. primere

g. pojaanje discipline

h. reference

i. napomene

10. Formalni opis procesa:

a. vre specijalisti

b. vre korisnici

c. opisuje sve elemente dekomponovanog procesa

d. opisuje glavne elemente dekomponovanog procesae. sadri ulaze i ulazne kriterijume

f. sadri izlaze i izlazne kriterijume g. ne obuhvata tok procesa i procedure h. ukljuuje oekivane proizode rada, i. ne obuhvata izvrioce, prethodne i sledee aktivnosti drugog procesa11. Glavni koraci poboljavanja procesaa. evaluacija stanja zrelosti (stabilnosti) procesa

b. upotreba referentnog modela procesa c. upotreba neformalnog modela procesad. prikupljanje objektivnih dokaza o implementaciji aktivnosti procesa

e. verifikacija dokumentacije

f. verifikacija i konsolidovanje objektivnih dokaza

g. definisanje glavnih nalaza i profila zrelosti procesa

h. definisanje akcionih planova za poboljavanje procesa

12. Institucionalizovan proces

a. postaje kada organizacija formalno definie proces

b. postaje kada organizacija izgradi infrastrukturu koja podrava efektivne, ponovljive i konstantno primenjivane procese

c. postaje kada kultura rada nasleuje i prenosi proces na nove generacije zaposlenih

d. postaje kada menadment podrava i neguje takvu kulturu rada

e. postaje kada menadment formalno podrava proces

f. proces koji traje due od ljudi koji su ih uspostavili, izvravali i odravali

13. Proces najbolje prakse

a. dokumentovan b. neformalno opisan

c. prihvatljiv d. formalno opisan

e. kontinualno evaluiran

f. efektivan efikasan i skalabilan

g. adaptivan

h. usklaen sa politikom poslovanja14. CMMI modeli se razlikuju po:a. disciplini primene

b. strukturi komponenti

c. nainu definisanja puta sazrevanja procesa

d. nainu definisanja specifinih ciljeva

e. nainu definisanja kapaciteta procesa

f. nainu definisanja generikih praksi

g. oznaci za modele sazrevanja procesa 15. Zrelost procesa je:

a. odreena kvalitetom procesa koji se koristi za razvoj i odravanje proizvoda

b. odreena formalnim definisanjem procesa

c. mera u kojoj je proces eksplicitno definisan, upravljan, merljiv, kontrolisan i efektivan

d. opseg oekivanih rezultata koji se mogu postii kada se proces konzistentno izvrava i obezbeuje predviene izlazne performanse projekta

16. Kvalitet proizvoda je:

a. odreen kvalitetom procesa koji se koristi za razvoj i odravanje proizvoda


c. mera u kojoj je proces eksplicitno definisan, upravljan, merljiv, kontrolisan i efektivan.


17. Kapacitet procesa je:

a. odreen kvalitetom procesa koji se koristi za razvoj i odravanje proizvoda


c. mera u kojoj je proces eksplicitno definisan, upravljan, merljiv, kontrolisan i efektivan.


18. Poboljavanje produktivnosti procesa zahteva poboljanje:

a) efektivnosti, efikasnosti i ponovljivosti b) efektivnosti, efikasnosti i fleksibilnosti c) adaptivnosti, fleksibilnosti i skalabilnostid) kulturolokog i psiholokog uticaja i smanjenje kompleksnosti procesa

19. Poboljavanje adaptivnosti procesa zahteva poboljanjea) efektivnosti, efikasnosti i ponovljivosti b) efektivnosti, efikasnosti i fleksibilnosti c) fleksibilnosti i skalabilnostid) kulturolokog i psiholokog uticaja i smanjenje kompleksnosti procesa

20. Poboljavanje korisnike prihvatljivosti procesa zahteva poboljanje:a) efektivnosti, efikasnosti i ponovljivosti b) efektivnosti, efikasnosti i fleksibilnosti c) adaptivnosti, fleksibilnosti i skalabilnostid) kulturolokog i psiholokog uticaja i smanjenje kompleksnosti procesa

Modul 3: Poslovni informacioni sistemi1. Poslovni informacioni sistemi su:a. Softveri koji automazuju i podravaju jednu ili vie faza ivotnog ciklusa razvoja sistema

b. Komunikacioni alati koji podravaju elektronsku komunikaciju i kolaboraciju izmeu projektnih timova.

c. Informacioni sistemi koji podravaju poslovne funkcije i obezbeuju poslovnu inteligenciju i analitiku.

2. Upravljanje odnosima sa klijentima (Customer Relationship Management, CRM) podrazumeva:

a. informacioni sistem koji podrava poslovne funkcije i obezbeuje poslovnu inteligenciju i analitiku.

b. pregovaranje sa dobavljaima, njihovo povezivanje sa procesima nabavke preko portala dobavljaa i upravljanje katalozima dobavljaa

c. metodologije, strategije, softver koji pomau preduzeu da organizuje i upravlja odnosima sa klijentima u cilju to boljeg razumevanja elja i potreba njihovih klijenata3. Implementiranjem ERP reenja kompanijama se omoguava:

a. podravanje drill-down, drill-across i roll-up funkcija

b. reinenjering poslovne prakse ka najboljoj praksi i integraciju informacionih resursa.

c. razvoj ETL dijagrama toka procesa

4. Zaokruite koji poslovni informacioni sistemi danas postoje:

a) SCM (Supply Chain Management)

b) IBM Webshpere

c) ERP (Enterprise Resource Planning)

d) CRM (Customer Relationship Management)

e) ODBC (Open Database Connectivity)

5. ERP (Enterprise Resource Planning) sistem je:

a. Poslovni softver koji automatizuje i integrie sve aspekte poslovanja preduzea i omoguava svim zaposlenima dobijanje i deljenje pouzdanih informacija.b. Sistem za organizovanje i upravljanje odnosima sa klijentima.c. Elektronsko upravljanje poslovnim funkcijama.

6. ERP sistem je:

a. SAP R/3

b. IBM WebSpherec. Oracle 10g

7. Lanac vrednosti je:

a. Analitiki okvir koji razmatra kako kljune aktivnosti unutar organizacije dodaju vrednosti proizvodima i uslugama.

b. Sistem aktivnosti snabdevanja organizacije od dobavljaa do isporuke i podrke klijentima.

c. Softver koji podrava primarne i aktivnosti podrke u organizaciji.

8. Primarne aktivnosti u okviru lanca vrednosti su:

a. Logistika, proizvodnja, marketing, isporuka i podrka

b. Administracija i infrastruktura, upravljanje ljudskim resursima, razvoj istraivanja/proizvoda/tehnologija, nabavka

c. Raunarska tehnologija, netware, groupware, humanware

9. Aktivnosti podrke u okviru lanca vrednosti su:a. Logistika, proizvodnja, marketing, isporuka i podrka

b. Administracija i infrastruktura, upravljanje ljudskim resursima, razvoj istraivanja/proizvoda/tehnologija, nabavka

c. Raunarska tehnologija, netware, groupware, humanware

10. PLM (Product Lifecycle Management) podrazumeva:

a) integrisanje i automatizuju svih aspekata poslovanja preduzea;

b) olakanu analizu i planiranje svih podataka relevantnih za kompaniju.

c) integraciju i upravljanje ivotnim ciklusom proizvoda od ideje, preko dizajna i proizvodnje, do servisa i distribucije.

11. Primarne oblasti PLM (Product Lifecycle Management) reenja su:

a. Proizvodni i portfolio menadment (Product and Portfolio Management)

b. Upravljanje podacima proizvoda (Product Data Management)

c. Elektronsko poslovanje d. Dizajn proizvoda (Product Design)

e. Planiranje proizvodnje (Manufacturing Planning)

f. Poslovna inteligencija (Business Intelligence)

12. Glavni procesi PLM (Product Lifecycle Management) reenja su:

a) Zamisao proizvoda

b) Pregovaranje sa dobavljaima

c) Dizajn proizvoda

d) Realizacija proizvodnje proizvoda

e) Realizacija aktivnosti prodaje

f) Servisiranje proizvoda

13. Svrha upravljanja lancima snabdevanja (SCM) je da se:

a) dostigne integrisano planiranje i upravljanje tokom dobara i usluga, infomacija i novca kroz aktivnosti lanca snabdevanja, poevi od nabavke sirovina do finalnih proizvoda u rukama klijenata.

b) integrie i upravlja ivotnim ciklusom proizvoda od ideje, preko dizajna i proizvodnje, do servisa i distribucije.

c) pobolja pregovaranje sa dobavljaima.

14. SRM (Supplier Relationship Management) omoguava:

a) upravljanje interakcijama preduzea sa organizacijama koje ih snabdevaju robom i uslugama.

b) integrisano planiranje i upravljanje tokom dobara i usluga, infomacija i novca kroz aktivnosti lanca snabdevanja, poevi od nabavke sirovina do finalnih proizvoda u rukama klijenata.

c) poslovni softver koji automatizuje i integrie sve aspekte internog poslovanja preduzea.15. E-poslovanje (eBusiness) podrazumeva:

a) reenje koje integrie funkcije razvoja proizvoda, bezbednosti, kvaliteta i odravanja

b) analizu i planiranje svih podataka relevantnih za kompaniju

c) povezivanje kritinih poslovnih sistema direktno sa klijentima, zaposlenima, partnerima i dobavljaima putem Interneta, extraneta i Web-a.

16. E-poslovanje obuhvata oblasti:

a) planiranje proizvodnje.

b) elektronska trgovina.

c) elektronsko placanje.

d) elektronske komunikacije.

e) odnose sa klijentima.

f) elektronsku proizvodnju.

g) elektronsku distribuciju.

17. Elektronska trgovina (eCommerce) podrazumeva:

a. obavljanje poslovnih transakcija elektronskim putem.b. reenje koje integrie funkcije razvoja proizvoda, bezbednosti, kvaliteta i odravanja

c. analizu i planiranje svih podataka relevantnih za kompaniju

18. Zaokruite modele e-trgovine:

a) B2Bb) CRM

c) B2Cd) ERP

e) C2C

f) B2Eg) BI

h) G2B19. Elektronska plaanja velikih vrednosti obavljaju se:

a) primenom platnih kartica, elektronskih ekova i elektronske trgovine.

b) primenom privatnih racunarskih mreza, kao sto su SWIFT ili FEDWIRE.

c) razmenom standardizovanih XML dokumenata20. Zaokruite ERP sisteme:

a) IBM WebSphere

b) SAP R/3

c) Microsoft Dynamics NAV.

d) Microsoft Visual Studio.net.

e) Oracle Application.

21. Neke od kategorija izvodljivosti reenja su:

a) finansijskab) operativna

c) ekonomska

d) tehnickae) prostorna.

22. Ekonomska izvodljivost reenja podrazumeva:

a) procenu da li e projekat biti zavren u dogovoreno vreme.

b) primenjivost tehnikog reenja.

c) trokovno-efektivnu analizu projekta.

23. Tehnike za ocenu ekonomske izvodljivosti reenja su:

a) analiza isplativosti.

b) analiza fiksnih trokova.

c) povratak investicija.

d) analiza varijabilnih trokova.

e) neto sadanja vrednost.

Modul 4: Metodoloke osnove razvoja informacionih sistema1. ivotni ciklus razvoja sistema (SDLC) je:a. Konceptualni model koji se sastoji od sekvencionalnih procesa koji opisuju faze projekta razvoja informacionih sistema.

b. Informacioni sistem koji automazuje i podrava jednu ili vie faza ivotnog ciklusa razvoja sistema

c. Analitiki okvir koji razmatra kako kljune aktivnosti unutar organizacije dodaju vrednosti proizvodima i uslugama.

2. Modeliranje je:a. Alat koji opisuje tokove podataka kroz sistem i procese koji se izvravaju u sistemu

b. ivotni ciklus razvoja informacionih sistema

c. Projektovanje softverskih aplikacija pre njihovog programiranja

3. Fiziki modeli:

a. ta je sistem, ta radi i kako je fiziki i tehniki implementiran.

b. ta je sistem i ta radi nezavisno od tehnike implementacije

c. fizike modele procesa i baza podataka

4. Logiki modeli pokazuju:

a. ta je sistem i ta on radi.

b. ta je sistem, ta on radi i kako je sistem fiziki i tehniki implementiranc. ta je sistem, ta radi, kako je fiziki i tehniki implementiran.d. ta je sistem i ta radi nezavisno od tehnike implementacijee. fizike modele procesa i baza podataka5. Fiziki modeli pokazuju:

a. ta je sistem i ta on radi.

b. ta je sistem, ta on radi i kako je sistem fiziki i tehniki implementiran.c. ta je sistem, ta radi, kako je fiziki i tehniki implementiran.d. ta je sistem i ta radi nezavisno od tehnike implementacijee. fizike modele procesa i baza podataka6. Model podataka je:a. Dijagram toka podataka

b. BPWin

c. Model objekti-veze

7. Model procesa je:

a. Dijagram toka podataka

b. BPWin

c. Model objekti-veze

8. Strukturna sistem analiza je:

a. Metodoloki postupak dekompozicije nekog sistema na podsisteme sa ciljem da se proui njihov meusobni uticaj i rad.b. Tehnika koja je usredsreena na podatke u sistemu i strateko planiranje.

c. Tehnika identifikovanja objekata, njihovih atributa, ponaanja i meusobnih veza.

9. Informacioni inenjering i modeliranje podataka je:

a. Metodoloki postupak dekompozicije nekog sistema na podsisteme sa ciljem da se proui njihov meusobni uticaj i rad.

b. Tehnika koja je usredsreena na podatke u sistemu i strateko planiranje.

c. Tehnika identifikovanja objekata, njihovih atributa, ponaanja i meusobnih veza.

10. Modeliranje podataka je:

a) tehnika za izraavanje zahteva poslovnih procesa, tokova procesa, ulaza i izlaza.

b) tehnika za izraavanje poslovnih zahteva za podacima koji e biti uskladiteni u bazu podataka sistema.

c) metodoloki postupak dekompozicije nekog sistema na podsisteme sa ciljem da se proui njihov meusobni uticaj i rad.

11. Modeliranje procesa je:

a) tehnika za izraavanje zahteva poslovnih procesa, tokova procesa, ulaza i izlaza.

b) tehnika za izraavanje poslovnih zahteva za podacima koji e biti uskladiteni u bazu podataka sistema.

c) metodoloki postupak dekompozicije nekog sistema na podsisteme sa ciljem da se proui njihov meusobni uticaj i rad.

12. BPwin se koristi za:

a) modeliranje podataka.

b) funkcionalno modeliranje.

c) modeliranje interfejsa.

13. ERwin se koristi za:

a. modeliranje podataka.

b. funkcionalno modeliranje.

c. modeliranje interfejsa.

14. CASE alat ERwin podrava:

a) IDEF0 standard.

b) DFD standard.

c) IDEF1X standard.

15. CASE alat BPwin podrava:

a. IDEF0 standard.

b. IDEF1X standard.

c. dijagram objekti-veze

16. Koje sistemske modele identifikuje arhitektura informacionih sistema:a. interfejs modele.

b. CASE modele.

c. Model skladita podataka.

d. modele procesa.

e. modele podataka.

17. Modeli procesa:

a) su polazna taka za projektovanje baza podataka.

b) su osnova za dizajniranje korisnikih i sistemskih interfejsa.

c) su polazna taka za projektovanje raunarskih aplikacija i programa.

18. Modeli podataka se koriste za:

a) modeliranje korisnikih i sistemskih interfejsab) modeliranje neophodnih podataka za nove sisteme.

c) modeliranje tokova podataka i procesa kroz poslovne sisteme.

19. Interfejs modeli su:

a) polazna taka za projektovanje baza podataka.

b) osnova za dizajniranje korisnikih i sistemskih interfejsa.

c) polazna taka za projektovanje raunarskih aplikacija i programa.

Modul 5: Reinenjering i modeliranje procesa1. Reinenjering podrazumeva:

a) Prouavanje, analizu i reprojektovanje poslovnih procesa u cilju smanjenja trokova i poboljanja vrednosti poslovanja.

b) Pravila koja se primenjuju kada se zavri poslovni proces.

c) Instrukcije, logiku i precizne korake koji moraju da se prate kako bi se izvrio poslovni proces.

2. Dijagram toka podataka je:a) Alat koji opisuje tokove podataka kroz sistem, procese koji se izvravaju u sistemu i skladita podataka.

b) Struktuirano skladite meta podataka.c) Specifikacija za opisivanje algoritma zadataka koji se obavljaju u organizaciji.

3. Dijagram toka podataka (DTP) sadri etiri osnovne komponente:

a) vorove na mreib) procese obrade podatakac) ljudske resursed) spoljne objekte ili spoljne agentee) skladita podataka

f) hardverske resurse

g) tokove podataka

4. Svaki proces mora da ima:

a) barem jedan ulazni i izlazni tok podataka.

b) barem jedan ulazni tok podataka.

c) barem jedan izlazni tok podataka.

5. Dijagram konteksta u okviru dijagrama toka podataka prikazuje:a) Struktuirano skladite meta podataka.

b) Funkcionalnu dekompoziciju i strukturu sistema.

c) Jedan proces koji predstavlja ceo IS, spoljne objekte sa kojima IS komunicira i odgovarajue tokove opdataka.

6. Renik podataka je:a) Alat koji opisuje tokove podataka kroz sistem, procese koji se izvravaju u sistemu i skladita podataka.

b) Struktuirano skladite meta podataka koji opisuje sadraj tokova podataka.

c) Specifikacija za opisivanje algoritma zadataka koji se obavljaju u organizaciji.

7. Softverska realizacija IDEF0 standarda je:

a) ERwin

b) BPWin

c) UML

8. Softverska realizacija IDEF1X standarda je:

a) ERwin

b) BPWin

c) UML

9. Dekompozicija je:

a) nain na koji se kompleksni sistemi posmatraju kao jedan proces.

b) nain razlaganja sistema na njegove komponente podsisteme, procese i podprocese.

c) specifikacija za opisivanje algoritma zadataka koji se obavljaju u organizaciji10. Dijagram dekompozicije prikazuje:

a) top-down (sa vrha na dole) funkcionalnu dekompoziciju i strukturu sistema.

b) jedan proces koji predstavlja ceo IS.

c) struktuirano skladite meta podataka.11. Za opis renika podataka upotrebljava se notacija:

a) SQL(Structured Query Language).

b) PSL (Problem Statement Language).

c) BNF(Backus-Naur Form).

12. Zaokruite znak koji odgovara tanom opisu, prema BNF notaciji:

a) @ oznaka kljua.

b) ** odvajanje elemenata.

c) + komentar.

d) = spajanje elemenata

e) ( ) opcionalnost elemenata u zagradi (0 ili 1).

f) { } ponavljanje elemenata u zagradi do konanog broja puta.

13. Koja od sledeih BNF notacija renika podataka je tana:

a) Porudbina = **BrPor + DatumPor + BrKupca + [Rbr, NazivRobe, JedininaCena, Koliina, Popust, JedininaVrednost] + (UkupanIznos)b) Porudbina = @BrPor + DatumPor + BrKupca + {Rbr, NazivRobe, JedininaCena, Koliina, Popust, JedininaVrednost } + (UkupanIznos)c) Porudbina = + BrPor + {DatumPor, BrKupca) + Rbr + NazivRobe + JedininaCena + Koliina + Popust + JedininaVrednost + UkupanIznos

14. Koja od sledeih BNF notacija renika podataka je tana:

a) Hotel = **BrHotela + NazivHotela + Kategorija + Adresa + [BrSobe, VrstaSobe, Pogled]

b) Hotel = @ BrHotela + NazivHotela + Kategorija + Adresa + {BrSobe, VrstaSobe, Pogled}

c) Hotel = @ BrHotela + {NazivHotela, Kategorija, Adresa} + BrSobe - VrstaSobe - Pogled

15. Funkcionalno modeliranje je vezano za korienje:

a) IDEF0 tehnike.

b) IDEF1X tehnike.

c) UML jezika.

16. Informaciono modeliranje je vezano za korienje:

a) IDEF0 tehnike.

b) IDEF1X tehnike.

c) UML jezika

17. Dijagram stabla aktivnosti (node tree) prikazuje:a) sadraj svih tokova podataka i procesa

b) top-down dekompoziciju procesa u sistemu

c) sadraj procesa kroz algoritam zadataka koje procesi obavljaju

18. Procesi u okviru modeliranja procesa se dekomponuju do nivoa:a) Elementarnih (primitivnih) procesa

b) Globalnih procesa

c) Dijagrama nultog nivoa

19. U okviru koje metodologije se procesi mogu direktno povezivati:

a) Dijagram toka podataka

b) IDEF0

c) IDEF1X

20. Da li je dozvoljeno grananje tokova podataka u BPwin CASE alatu:

a) Jeste

b) Nije

c) Zavisi

21. Spoljni agenti ili objekti u okviru Dijagrama toka podataka prikazuju:

a) Objekte sa kojima sistem komunicira

b) Skladita podataka

c) Procese obrade iji se sadraj analizira

22. IDEF0 model se sastoji od:a) Procesa i tokova podataka

b) Procesa, tokova podataka i skladita podataka

c) Procesa, tokova podataka, skladita podataka i spoljnih agenata

d) Strelice kontrole kod IDEF0 modela predstavljaju:

e) Pravila, politike, procedure i standarde

f) Resurse koji izvravaju procese

g) Materijale ili informacije koje se koriste ili transformiu u odreene izlaze23. Strelice mehanizama kod IDEF0 modela predstavljaju:

a) Pravila, politike, procedure i standarde

b) Resurse koji izvravaju procese

c) Materijale ili informacije koje se koriste ili transformiu u odreene izlaze

24. Ulazne strelice kod IDEF0 modela predstavljaju:




25. Izlazne strelice kod IDEF0 modela predstavljaju:




d) Materijale ili informacije koje su rezultat obrade procesa

26. Kako se zove prvi dijagram koji se crta u BPWin CASE alatu:a) Dijagram konteksta

b) Dijagram nultog nivoa

c) Dijagram dekompozicije

27. Kako se zove drugi dijagram koji se iscrtava prema IDEF0 standardu:a. Dijagram konteksta

b. Dijagram nultog nivoa

c. Dijagram dekompozicije

28. Koliko procesa postoji na dijagramu konteksta:

a. Jedna

b. Dve

c. vie

29. Model procesa se primenjuje za (ima vie odgovora):a. Strateko planiranje sistema

b. Logiko modeliranje podataka

c. Reinenjering poslovnih procesa

d. Analizu sistema

e. Projektovanje baze podataka

f. Dizajn sistema

30. Prema IDEF0 modelu koliko ima tipova strelica (ulazne, kontrolne, ....):

a. 3

b. 4

c. 5

Modul 6: Modeliranje podataka

1. Modeliranje podataka je:a. Tehnika koja organizuje i dokumentuje procese sistema i/ili implementira logiku, politike i procedure sistema.

b. Tehnika za organizovanje i dokumentovanje strukture podataka sistema.

c. Alat koji opisuje tokove podataka kroz sistem, procese koji se izvravaju u sistemu i skladita podataka.

2. Tipovi objekata u okviru modela podataka se mogu klasifikovati u (ima vie tanih odgovora):

a. Osobe

b. Atribute

c. Normalne forme

d. Mesta

e. Stvari

f. Dogaaje

3. Primarni klju je:a. Kandidat za klju koji jedinstveno identifikuje instancu objekta.

b. Atrubut ili grupa atributa jednog objekta ija vrednost se koristi za povezivanje sa vrednou primarnog kljua drugog objekta.

c. Kandidat za klju koji jedinstveno identifikuje jedno polje u tabeli.4. Difoltna vrednost primarnog kljua je:

a. Not null

b. Blanko

c. 1

d. 0

5. Spoljni klju je:

a. Kandidat za klju koji jedinstveno identifikuje instancu objekta.

b. Atrubut ili grupa atributa jednog objekta ija vrednost se koristi za povezivanje sa vrednou primarnog kljua drugog objekta.

c. Kandidat za klju koji jedinstveno identifikuje jedno polje u tabeli.

6. Kako se definie kardinalnost u modelu objekti-veze:

a. asocijativni objekat

b. minimalni i maksimalni broj dogaaja jednog objekta koji se nalazi u relaciji sa drugim objektom

c. atribut ili grupa atributa jednog objekta, ija se vrednost koristi za povezivanje sa vrednou primarnog kljua drugog objekta.

7. ta je pojam generalizacije kod modela podataka:a. tehnika gde se objekti sa zajednikim atributima, vezama i/ili operacijama, grupiu u jedan objekat koji se zove nadtip.

b. tehnika gde se za neki tip objekta definiu njegovi podtipovi koji imaju njima specifine atribute


8. ta je pojam specijalizacije kod modela podataka:

a. tehnika gde se objekti sa zajednikim atributima, vezama i/ili operacijama, grupiu u jedan objekat koji se zove nadtip.

b. tehnika gde se za neki tip objekta definiu njegovi podtipovi koji imaju njima specifine atribute


9. Objekti Kupac i Prodavac se mogu generalizovati u objekat:

a. Kupac

b. Prodavac

c. Klijent

10. Kada veza postaje objekat tj., u kojim sluajevima formiramo asocijativni objekat:

a. Kada postoji veza, izmeu dva objekta, tipa vie prema vieb. Kada postoje objekti sa zajednikim atributima

c. Kada je potrebno definisati podtipove sa specifinim atributima za dati objekat

11. Slab objekat je:

a. Objekat ija egzistencija i identifkacija zavisi od objekta roditelj

b. Objekat koji je egzistencijalno nezavisan od objekta roditelj

c. Objekat koji sadri vie atributa objekta roditelj

12. Primarni klju asocijativnog objekta je:

a. Samo njegov primarni klju

b. Primarni klju objekta roditelj i primarni klju asocijativnog objekta

c. Sloen primarni klju koji se sastoji od primarnih kljueva objekata izmeu kojih postoji veza vie prema vie

13. Kod IDEF1X metodologije definu se dve vrste objekata:

a. Nezavisni objekti

b. Zavisni objekti

c. Identifikujui objekti

d. Neidentifikujui objekti

14. Tipovi veza kod IDEF1X metodologije su:

a. identifikujua

b. slaba

c. neidentifikujua

d. jaka

15. U identifikujuoj vezi, primarni klju objekta dete ini:a. Sloeni klju koji se sastoji od svog kljua i prenesenog roditeljskog kljua

b. Prost klju koji se sastoji od prenesenog roditeljskog kljua

c. Prost klju koji se sastoji od kljua objekta dete

16. Kojim kljuem se povezuju tabele u bazi podataka:

a. primarnim kljuem

b. spoljnim kljuem

c. kandidatom za klju

17. ta je primarni klju objekta Sobe (BrojSobe, VrstaSobe) koji se nalazi u relaciji sa objektom Hotel (HotelID, NazivHotela, Kategorizacija):

a. HotelID

b. HotelID i BrojSobe

c. BrojSobe

d. BrojSobe i VrstaSobe

18. Koji tip veze postoji izmeu objekata Ugovor (UgovorID, Datum) i lanUgovora (Brlana, Opis):

a. Identifikujua

b. Neidentifikujua

c. Obavezna

19. Koje je vrste objekat StavkaRauna u odnosu na objekat Raun:

a. Zavisan

b. Nezavisan

c. Identifikujui

d. Obavezan

20. Koja kardinalnost postoji izmeu generalizovanog objekta Partner i specijalizovanog objekta FizikoLice:a. Jedan prema vie

b. Vie prema vie

c. Jedan prema jedan

d. Vie prema jedan

21. Koji tip veze postoji izmeu povezanih objekata Porudbina i pediter:

a. Identifikujua

b. Neidentifikujua

c. Obavezna

22. Koja od ponuenih relacija se nalazi u treoj normalnoj formi:

a. Porudbina (PorudbinaID, Datum, PartnerID, AdresaIsporuke, pediterID, TrokoviTransporta, ZaposleniID)

b. Porudbina (PorudbinaID, Datum, PartnerID, AdresaIsporuke, pediterID, Nazivpeditera, TrokoviTransporta, ZaposleniID)

c. Porudbina (PorudbinaID, Datum, PartnerID, NazivPartnera, AdresaIsporuke, pediterID, TrokoviTransporta, ZaposleniID)

23. U tabeli Rezervacija, koji od ponuenih atributa: RezervacijaID, VrstaUslugeID, ObjekatID, BrojSobeID, DatumOd, DatumDo, DatumPrijave, BrojOsoba, RokZaPotvrdu, KorisnikID, IznosRezervacije, OverioZaposlenID, predstavlja spoljni klju tabele:

a. RezervacijaID

b. VrstaUslugeID

c. ObjekatID

d. BrojSobeID

e. DatumOd

f. DatumDo

g. DatumPrijave

h. BrojOsoba

i. RokZaPotvrdu

j. KorisnikID

k. IznosRezervacije

l. OverioZaposleniID

24. U tabeli Proizvod, koji od sledeih atributa: ProizvodID, Naziv Proizvoda, Koliina, Cena i DobavljaID predstavlja primarni klju:

a. ProizvodID

b. Naziv Proizvoda

c. Koliina

d. Cena

e. DobavljaID

25. U tabeli Proizvod, koji od sledeih atributa ProizvodID, Naziv Proizvoda, Koliina, Cena i DobavljaID predstavlja spoljni klju:

a. ProizvodID

b. Naziv Proizvoda

c. Koliina

d. Cena

e. DobavljaID

26. U tabeli PolaganjeIspita, koja grupa atributa: BrIndeksa, PredmetID, Datum, Ocena, predstavlja primarni klju tabele:

a. BrIndeksa, PredmetID

b. BrIndeksa, Ocena

c. PredmetID, Datum

d. PredmetID, Ocena

27. U tabeli Faktura, koji od ponuenih atributa: FakturaID, DatumFakutre, PartnerID, NainPlaanjaID, UkupniTrokovi, predstavljaju spoljne kljueve:

a. FakturaID

b. DatumFakutre

c. PartnerID

d. NainPlaanjaID

e. UkupniTrokovi

28. U tabeli Ugovor, koji od ponuenih atributa UgovorID, DatumRentiranjaKola, DatumVraanja, Iznos, VoziloID, AgentID, KlijentID predstavljaju spoljne kljueve:

a. UgovorID

b. DatumRentiranjaKola

c. VoziloID

d. AgentID

e. KlijentID

29. U tabeli StavkeFakutre, koja grupa atributa: FakturaID, ProizvodID, Koliina, PopustNaKol, JedCena, Iznos, predstavlja primarni klju:

a. FakturaID, ProizvodID.

b. FakturaID i Iznos.

c. ProizvodID i JedCena.

Modul 7: Analiza modela podataka1. Koje su karakteristike dobrog modela podataka (ima vie tanih odgovora):

a. Jednostavnostb. Neredundantnost

c. Fleksibilnost

d. Adaptibilnost

e. Denormalizovanost

f. Tranzitivna zavisnost

2. Koliko je ukupno definisano normalnih formi:

a. 3

b. 5

c. 7

3. Relacija je u etvrtoj normalnoj formi:

a. Ako i samo ako su svi njeni nekljuni atributi potpuno funkcionalno zavisni od primarnog kljua.

b. Ako i samo ako su svi njeni nekljuni atributi netranzitivno funkcionalno zavisni od primarnog kljua.

c. Ako i samo ako u relaciji nisu date dve ili vie nezavisne vieznane injenice

4. Relacija je u petoj normalnoj formi:

a. Ako i samo ako se svaka zavisnost spajanja moe pripisati kandidatu za klju.


c. Ako i samo ako u relaciji nisu date dve ili vie nezavisne vieznane injenice

5. Kako se naziva poslednja normalna forma, definisana od strane R. Fagin-a 1981. godine:

a. Normalna forma kljueva i domena (Domain Key/Normal Form)

b. Boyce-Coddova normalna forma

c. Peta normalna forma

6. Normalizacija relacija se vri:

a. Primenom normalnih formi

b. Denormalizacijom relacija

c. Definisanjem proceduralne logike

7. Koji su kljuni razlozi obavljanja normalizacije relacija (ima vie tanih odgovora):

a. Smanjenje redundantnosti atributa u bazi podataka

b. Eliminisanje anomalija u odravanju i problema u izvetavanju

c. Identifikovanje relacija agregacije, asocijacije i generalizacije8. Normalizacija je:

a. Prevoenje logikog modela u fiziki model podataka.

b. Nain povezivanja objekata u bazi podataka.

c. Tehnika analize podataka koja organizuje, grupie atribute podataka tako da formiraju neredundantne, stabilne, fleksibilne i prilagodljive objekte.9. Koja od navedenih relacija je normalizovana relacija:

a. Prijemnica(PrijemnicaID, Datum, DobavljaID, NazivDobavljaa, UkupanIznos, ZaposleniID)b. Prijemnica(PrijemnicaID, Datum, DobavljaID, UkupanIznos, ZaposleniID)

c. Prijemnica(PrijemnicaID, Datum, DobavljaID, UkupanIznos, ZaposleniID, ImeZaposlenog)

10. Koja od navedenih relacija je normalizovana relacija:

a. StavkaOtpremnice(OtpremnicaID, RobaID, Datum, Koliina, JedCena)

b. StavkaOtpremnice(OtpremnicaID, RobaID, Koliina, JedCena)

c. StavkaOtpremnice(OtpremnicaID, RobaID, NazivRobe, Koliina, JedCena)

11. U koje dve projekcije se dekomponuje relacija Izvozi(Kompanija, Proizvod, Drava) ukoliko je poznato da kompanija proizvodi vie proizvoda i izvozi u vie drava, a pri tom ne postoji nikakva zavisnost izmeu Proizvoda i Drave:

a. Izvozi (Proizvod, Drava)

b. Radi (Kompanija, Proizvod)

c. Prodaje (Kompanija, Drava)

12. Koja relacija je u treoj normalnoj formi:

a. Dobavlja (DobavljaID, NazivDob, AdresaDob, PttBr, Grad)

b. Dobavlja (DobavljaID, NazivDob, PttBr, Grad)

c. Dobavlja (DobavljaID, NazivDob, AdresaDob, PttBr)

13. Relacija je u drugoj normalnoj formi:



c. Ako su sve vrednosti njenih atributa atomske, odnosno nisu dozvoljeni atributi ili grupe atributa sa ponavljanjem.

14. Koja relacija je u prvoj normalnoj formi:

a. Dobavlja (DobavljaID, NazivDob, AdresaDob, PttBr, ProizvodID, NazivProizvoda)

b. Dobavlja (DobavljaID, NazivDob, AdresaDob, PttBr, ProizvodID)

c. Dobavlja (DobavljaID, NazivDob, AdresaDob, PttBr)

15. Relacija je u prvoj normalnoj formi:




16. Relacija je u treoj normalnoj formi:




17. Koja relacija je u drugoj normalnoj formi:

a. PorueniProizvod (PorudbinaID, ProizvodID, PoruenaKol, JedCena)

b. PorueniProizvod (PorudbinaID, ProizvodID, OpisProizvoda, JedCena)

c. PorueniProizvod (PorudbinaID, ProizvodID, OpisProizvoda, PoruenaKol, JedCena)

Modul 8: Razvoj poslovnih reenja prema MSF okviru1. MSF (Microsoft Solution Framework) je:

a) metodologija koja daje tane smernice za razvoj poslovnih reenja kojih se treba striktno pridravati.

b) framework (okvir) koji potvruje napredovanje i daje upravljake smernice za razvoj i uvoenje poslovnih reenja.c) ERP reenje 2. MSF kombinuje razliite pristupe ivotnog ciklusa projekta, a to su:

a) model objekti-veze.

b) model vodopada.

c) model procesa.

d) spiralni model.

3. Koje su kljune MSF discipline:

a) upravljanje projektima

b) modeliranje podataka

c) data miningd) upravljanje timovimae) upravljanje rizicima4. Upravljanje rizicima (Risk Management) podrava:

a) razvoj znanja, vetina i sposobnosti tima koje su neophodne za kreiranje i upravljanje projektima i reenjima.

b) proaktivno upravljanje rizicima, kontunualnu ocenu rizika i odluivanje tokom ivotnog ciklusa projekta.

c) skup vetina i tehnika kako bi se upravljalo promenama i planiranjem projekta razvoja reenja.

5. Koji su koraci upravljanja rizicima u okviru MSF frameworka:

a) Identifikovanje, analiza, planiranje, praenje, kontrolisanje i uenje iz rizika

b) Integracija planiranja i upravljanje promenama, definisanje i upravljanje ciljevima i oblau projekta, pripremanje budeta i upravljanje trokovima

c) Pripremanje i praenje rasporeda odvijanja projekta, alociranje resursa, upravljanje rizicima i upravljanje kvalitetom

6. Upravljanje spremnou tima (Readiness Management) podrava:

a) razvoj znanja, vetina i sposobnosti tima koje su neophodne za kreiranje i upravljanje projektima i reenjima.

b) proaktivno upravljanje rizicima, kontunualnu ocenu rizika i odluivanje tokom ivotnog ciklusa projekta.

c) skup vetina i tehnika kako bi se upravljalo promenama i planiranjem projekta razvoja reenja.

7. Upravljanje projektima (Project Management) podrava:a) upravljanje ciljevima i domenom projekta, pripremanje budeta, rasporeda, alociranje resursa, upravljanje rizicima, komunikacijom i kvalitetom

b) razvoj znanja, vetina i sposobnosti projekt menadera neophodnih za kreiranje i upravljanje projektima i reenjima.

c) Planiranje, razvijanje, stabilizaciju i uvoenje poslovnih reenja8. MSF procesni model (process model) opisuje:

a) aktivnosti za razvoj i uvoenje poslovnih reenja u sistem.

b) istie vanost jasnih uloga, odgovornosti i ciljeva pojedinanih lanova projektnog tima.

c) aktivnosti za stabilizaciju reenja i uvoenje u radno okruenje.

9. Koje su faze MSF okvira:a) Upravljanje projektima (Project Management)

b) stvaranje vizije reenja (Envisioning).

c) planiranje reenja (Planning)d) razvijanje (Developing)

e) stabilizacija (Stabilizing)

f) uvoenje (Deploying)

g) implementacija10. Metodologije za razvoj informacionih sistema su:

a) RUP (Rational Unified Process)

b) CMMI

c) IBMd) SOA

11. Tokom definisanja vizije (Envisioning) poslovnog reenja u okviru MSF framework-a:

a) pravi se konceptualni, logiki i fiziki dizajn reenja.b) identifikuju se ciljevi, domen i ogranienja projekta, razmatra izvodljivost projekta, procenjuju neophodni resursi, formira se projektni tim, analiziraju rizici i dr.

c) priprema se okruenje za uvoenje reenja, aurira se dokumentacija, pravi se plan testiranja, plan bezbednosti, backup plan i vri obuavanje.

12. MSF timski model sprecificira est razliitih uloga:

a) menader koji upravlja verzijama reenja (Release manager).b) proizvodni menader (Product manager)c) vizionar reenjad) program menader (Program manager).

e) projekt menader (Project manager)f) developerg) tester h) iskustveni korisnik (User experience).

13. MSF alati za upravljanje kompromisima su:

a) spiralni model (spiral model).

b) trougao kompromisa (tradeoff triangle).

c) model vodopada (waterfall model).

d) matrica kompromisa projekta (project tradeoff matrix).

14. Neke od tehnika za prikupljanje informacija su:

a) panel tehnika.

b) praenje (shadowing)c) eksperimentd) intervjuie) pasivnof) fokus grupeg) instrukcije korisnikah) dijagram sluaja korienja15. Praenje (shadowing) je tehnika prikupljanja informacija koja podrazumeva:

a) prikupljanje detaljnih i statistikih podataka.

b) direktno posmatranje kako pojedinac obavlja svoj posao kako bi se uvidela praksa i problemi.

c) da se prema instrukcijama korisnika obavlja njegov posao

16. Tehnika prikupljanja informacija - instrukcija korisnika, podrazumeva:

a) prikupljanje detaljnih i statistikih podataka.


c) da se prema direktnim uputstvima korisnika obavlja njegov posao

17. Tehnika prikupljanja informacija fokus grupe, podrazumeva:

a) prikupljanje podataka pojedinanim intervjuisanjem korisnika.


c) intervjuisanje vee grupe kako bi se dobile isfiltrirane informacije18. Tehnika prikupljanja informacija prototipovanje, podrazumeva:

a) metode praenja da bi se snimilo kako korisnik izvrava zadatkeb) prikupljanje informacija simuliranjem predloenog sistema koji nije mogue testirati direktno

c) prikupljanje detaljnih i statistickih podataka19. Trougao kompromisa (tradeoff triangle) predstavlja balans izmeu:

a. Rizika, resursa i funkcionalnosti projekta.

b. Resursa, funkcionalnosti i dobiti projekta.

c. Resursa, vremenskog rasporeda i funkcionalnosti projekta.

20. Izloenost riziku se izraunava:

a) Uticaj rizika na sistem * mera rizika

b) Verovatnoa da se rizik desi * uticaj rizika

c) Planovi umanjenja rizika * verovatnoa da se rizik dogodi

21. Povratak investicija ROI je:a. 1/(1+diskontna stopa)nb.

c. Ukupna dobit/Ukupni trokovi.

22. Dokument strukture projekta sadri:

a. Ciljeve i ogranienja poslovnog reenja.b. Inicijalnu identifikaciju, analizu i upravljanje rizicima.

c. Naine na koji e tim organizovati i upravljati projektom.23. Dokument vizija/domen sadri:

a. Ciljeve i ogranienja poslovnog reenja.

b. Inicijalnu identifikaciju, analizu i upravljanje rizicima.

c. Naine na koji e tim organizovati i upravljati projektom.

24. Prema MSFu rola program menader je odgovorna za:

a. Voenje razgovora sa naruiocima posla, prikupljanje zahteva, uspostavljanje rokova i ogranienja

b. Razvoj reenja, funkcionalnu specifikaciju i isporuku reenja

c. Razvoj tehnolokog reenja

25. Prema MSF-u rola proizvodni menader (product management) je odgovorna za:

a. Voenje razgovora sa naruiocima posla, prikupljanje zahteva, uspostavljanje rokova i ogranienja

b. Razvoj reenja, funkcionalnu specifikaciju i isporuku reenja

c. Razvoj tehnolokog reenja

26. Prema MSF procesnom modelu u okviru faze planiranja (planning) se:

a. Identifikuju ciljevi, domen, ogranienja, izvodljivost projekta, procenjuju resursi, formira projektni tim i utvruju odgovornosti lanova tima, analiziraju rizici i dr.

b. Priprema okruenje za uvoenje reenja, aurira dokumentacija, pravi plan testiranja, bezbednosti, oporavka od oka i vri obuavanje.

c. Pravi konceptualni, logiki i fiziki dizajn reenja, projektuje sloj prezentacije, podataka, specifikacije bezbednosti i dr.27. Prema MSF procesnom modelu u okviru faze stvaranja vizije (envisioning) se:

a) Identifikuju ciljevi, domen, ogranienja, izvodljivost projekta, procenjuju resursi, formira projektni tim i utvruju odgovornosti lanova tima, analiziraju rizici i dr.

b) Priprema okruenje za uvoenje reenja, aurira dokumentacija, pravi plan testiranja, bezbednosti, oporavka od oka i vri obuavanje.

c) Pravi konceptualni, logiki i fiziki dizajn reenja, projektuje sloj prezentacije, podataka, specifikacije bezbednosti i dr.

28. Prema MSF procesnom modelu u okviru faze uvoenja (deploying) se:

a) Identifikuju ciljevi, domen, ogranienja, izvodljivost projekta, procenjuju resursi, formira projektni tim i utvruju odgovornosti lanova tima, analiziraju rizici i dr.

b) Priprema okruenje za uvoenje reenja, aurira dokumentacija, pravi plan testiranja, bezbednosti, oporavka od oka i vri obuavanje.

c) Pravi konceptualni, logiki i fiziki dizajn reenja, projektuje sloj prezentacije, podataka, specifikacije bezbednosti i dr.

29. Analiza izvodljivosti (feasibility analysis) reenja je:

a) proces kojim se meri izvodljivost, tj. mera korisnosti i primenjivosti razvoja informacionog sistema u ogranizaciji.

b) period tokom koga tim, korisnici i sponzori definiu prioritetne poslovne zahteve i sveukupne ciljeve projekta.

c) krai narativni prikaz poslovnih oekivanja.

30. Proizvodni menader kreira dokument:

a) strukture projekta (Project structure).

b) procene rizika (Risk assessment).

c) vizija/domen (Vision/scope).

31. Dokumenti koji se formiraju u toku faze definisanja vizije MSF okvira su:

a) vizija/domen dokument (Vision/scope document)b) funkcionalna specifikacija poslovnog reenjac) dokument strukture projekta (Project structure document)

d) dokument procene rizika (Risk assessment document)e) glavni projektni plan (Master project plan)

32. Vizija/domen dokument (Vision/scope dokument):

a) prikazuje ta e se razvijati i kako i kada e reenje biti razvijeno

b) definie probleme, viziju, korisnike profile, domen i ciljeve projekta, konceptno reenje i inicijalni vremenski raspored projektac) prikazuje zadatke koje tim treba da obavi kako bi dostigao funkcionalnost opisanu u funkcionalnoj specifikaciji reenja. 33. Dokument strukture projekta (Project structure document):

a) prikazuje zadatke koje tim treba da obavi kako bi dostigao funkcionalnost opisanu u funkcionalnoj specifikaciji reenja.

b) obezbeuje inicijalnu identifikaciju, analizu rizika i upravljanje rizicima.

c) prikazuje organizacionu strukturu projekta, proces upravljanja projektom, odgovornost lanova tima i identifikuje vou tima za svaku ulogu.

34. Definisanje problema(Problem statement) je:

a) krai narativni prikaz poslovnih oekivanja; podvlai probleme koje tim mora da rei.

b) koncizan, jasan i motivirajui iskaz koji uspostavlja zajedniku viziju.c) konceptualni model arhitekture hardvera i softvera poslovnog reenja.35. Vizija (Vision statement) je:


b) koncizan, jasan i motivirajui iskaz koji uspostavlja zajedniku viziju.

c) konceptualni model arhitekture hardvera i softvera poslovnog reenja.36. Korisniki profili (User prifiles) identifikuju:

a. korisnike kako bi tim mogao da proceni njihova oekivanja i rizike, ciljeve i ogranienja na projektu.

b. probleme koje tim mora da reic. zajedniku viziju poslovnog reenja37. Konceptno reenje (Solution concept) je:


b) koncizan, jasan i motivirajui iskaz koji uspostavlja zajedniku viziju.

c) konceptualni model arhitekture hardvera i softvera poslovnog reenja.Modul 9: Kreiranje funkcionalne specifikacije poslovnog reenja

1. Funkcionalna specifkacija je jedan virtuelni repozitorijum projekta koji sadri:a. Rezultate aktivnosti projektovanja dobijenih iz konceptnog i logikog dizajna.b. Rezultate aktivnosti projektovanja dobijenih iz konceptnog, logikog i fizikog dizajna.c. Rezultate aktivnosti projektovanja dobijenih iz logikog dizajna.2. U elemente funkcionalne specifikacije spadaju:

a) pregled trokova i odravanja.

b) pregled konceptnog dizajna.

c) pregled ivotnog veka projekta.

d) pregled logikog dizajna.

e) standardi i procesi.

f) pregled fizikog dizajna.

3. Konceptni dizajn ukljuuje:a. Informacije o korisnicima, objektima i atributima.

b. Informacije o aplikaciji i infrastrukturi.

c. Pregled i arhitekturu reenja.

4. Logiki dizajn prikazuje:a. Modele sekvenci zadataka, logike modele objekata i usluga, konceptni model predloenog reenja, korisnike interfejse, logiki model baze podataka i arhitekturu sistema.

b. Topologiju distribuiranih komponenti, pakovanje komponenti, arhitekturu infrastrukture i dizajna, opis korisnikih ekrana i fiziki model baze podataka.

c. Informacije o standardima i procesima koje tim koristi za obavljanje razliitih zadataka na projektu.

5. Fiziki dizajn prikazuje:

a. Modele sekvenci zadataka, logike modele objekata i usluga, konceptni model predloenog reenja, korisnike interfejse, logiki model baze podataka i arhitekturu sistema.

b. Topologiju distribuiranih komponenti, pakovanje komponenti, arhitekturu infrastrukture i dizajna, opis korisnikih ekrana i fiziki model baze podataka.

c. Informacije o standardima i procesima koje tim koristi za obavljanje razliitih zadataka na projektu.

6. Logiki objektni model prikazuje:a. Objekte, atribute, ponaanja i relacije.

b. Dinamike veze objekata, redosled poruka koje objekti razmenjuju i dogaaje koji se deavaju u odreenom momentu rada.

c. Funkcionalnost sistema prikazujui aktere, sluajeve korienja i njihove meusobne veze.

7. Kritine take faze planiranja su:a. Funkcionalna specifikacijab. Glavni plan projekta (Master project plan)

c. Vizija/domen dokument (Vision/scope document)

d. Glavni raspored projekta (Master project schedule)

e. Glavni dokument ocene rizika (Master risk assessment document)

f. Dokument strukture projekta (Project structure document)

8. Konceptni dizajn u okviru faze planiranja opisuje reenje sa aspekta:a. Poslovanja i korisnikab. Projektnog tima

c. Developera

9. Logiki dizajn u okviru faze planiranja opisuje reenje sa aspekta:

a. Poslovanja i korisnika

b. Projektnog tima

c. Developera

10. Fiziki dizajn u okviru faze planiranja opisuje reenje sa aspekta:

a. Poslovanja i korisnika

b. Projektnog tima

c. Developera

11. Faze logikog dizajna su:

a. Analiza i optimizacija dizajna

b. Projektovanje sloja prezentacije, aplikacije i podataka

c. Implementacija poslovnog reenja

12. Faze fizikog dizajna su:

a. Analiza i optimizacija dizajna

b. Projektovanje sloja prezentacije, aplikacije i podataka

c. Implementacija poslovnog reenja

13. Klijent/server sistemi sa troslojnom arhitekturom prikazuje sledee podsisteme:

a. Podsistem za interakciju sa korisnicimab. Podsistem za modeliranje procesac. Podsistem za implementaciju poslovne logike sistemad. Podsistem za upravljanje podacima

14. Aktivni sistemi baze podataka su:

a. sistemi koji imaju mehanizme za prepoznavanje situacija i automatsko pokretanje odgovarajuih procedura kao reakcija na nastale situacije

b. sistemi gde se sloeniji uslovi integriteta i pravila poslovanja realizuju aplikativnim programimac. sistemi koji se pokreu na korisniki zahtev

15. Trigeri su:

a. Skup programskih iskaza prikazanih u obliku dogaaj-uslov-akcija (Event-Condition-Action, ECA) koji se izvravaju samo ukoliko se odreeni dogaaj odigrao ili ukoliko je uslov zadovoljen

b. Imenovane kolekcije SQL iskaza uskladitenih u DBMS-u koji se mogu po potrebi pozivatic. Manji programski kod u tekstualnom formatu koji se moe aktivirati van memorijskog prostora DBMS-a16. Uskladitene procedure (Stored procedures) su:

a. Skup programskih iskaza prikazanih u obliku dogaaj-uslov-akcija (Event-Condition-Action, ECA) koji se izvravaju samo ukoliko se odreeni dogaaj odigrao ili ukoliko je uslov zadovoljen

b. Imenovane kolekcije SQL iskaza uskladitenih u DBMS-u koji se mogu po potrebi pozivati

c. Manji programski kod u tekstualnom formatu koji se moe aktivirati van memorijskog prostora DBMS-a

17. Skalabilnost reenja podrazumeva:

a. Sposobnost proirivanja resursa kako bi se poveao kapacitet reenja

b. Meru koliko esto je aplikacija u mogunosti da obrauje zahteve

c. Meru odziva sistema u odnosu na broj transakcije i upotrebu resursa

18. Topologija mree je:

a. Mapa koja ukazuje na lokacije paketa, komponenti i njihovih servisa u relaciji sa topologijom mree i lokacijama baze podataka.

b. Fizika distribucija komponenti i njihovih lokacija preko razliitih slojeva servisa.

c. Mapa infrastrukture koja prikazuje radne stanice i servere, njihove funkcije i infrastrukturu mree.

19. Baza podataka se moe definisati kao:

a. softverski sistem koji kreira, pristupa, upravlja i kontrolie podacima i slui kao veza izmeu podataka i aplikativnih programa.

b. skup meusobno nepovezanih tabela uskladitenih sa minimumom redundantnosti.

c. dobro struktuirana kolekcija podataka, uskladitenih sa minimumom redundanse koju zajedniki koriste i odraava vie korisnika i aplikacija.

20. Sistem za upravljanje bazom podataka (DBMS) je:

a) softverski sistem koji kreira, pristupa, upravlja i kontrolie podacima (bazama podataka) i slui kao veza (interfejs) izmeu podataka i aplikativnih programa.b) serija dvodimenzionalnih tabela koje su u meusobnoj relaciji preko spoljnih kljueva.c) skup meusobno povezanih tabela uskladitenih sa minimumom redudantnosti.

21. Koji od navedenih je objektni upitni jezik:

a. Java

b. OQL (Object Query Language)

c. SQL (Structured Query Language)

Modul 10: Stabilizacija i uvoenje reenja

1. Izlaznu dokumentaciju faze stabilizacije ine:a. Pregled pilot reenja

b. Funkcinalna specifikacija reenja

c. Testiranje reenja i izvetaj o bagovima

d. Finalna verzija izvornog koda

e. Logiki modeli baze podataka

f. Korisniki Help i prirunici za obuku

2. Konvergencija bagova je:

a. Taka u kojoj broj bagova koji se pronalazi je isti broju bagova koji se razreava

b. Taka u projektu kada razvojni tim razrei sve bagove koji su se pojavili u toku testiranja.

c. Proces izvetavanja o bagovima, njihove klasifikacije, odreivanja prioriteta bagova i njihovog razreenja

3. Faze uvoenja reenja (deployment) su:

a. Voenje pilot reenja

b. Planiranje uvoenja reenja

c. Uvoenje komponenti reenja

d. Period zatija

e. Transfer projekta 4. Planovi uvoenja reenja u proizvodno okruenje ukljuuju:

a. Plan testiranja

b. Plan bezbednosti

c. Back up plan

d. Plan opravdanosti reenja

e. Plan migracije podataka sa starog na novi sistem

5. Bagovi se mogu klasifikovati prema:

a. Uticaju baga na proizvod

b. Prioritetu reavanja

c. Uestalosti pojave baga

d. Kvalitetu

6. Reenje se moe isporuiti ukoliko je prioritet baga:

a. Najvei

b. Visok

c. Srednji

d. Nizak

7. Nula bagova je:

a. Taka u projektu kada razvojni tim razrei sve bagove koji su se pojavili u toku testiranja.

b. Taka u kojoj broj bagova koji se pronalazi je isti broju bagova koji se razreava.

c. Taka u kojoj je vidljiv napredak reenja u odnosu na broj bagova.

Modul 11: Metodologije implementacije poslovnog reenja1. ASAP (Accelerated SAP) je:a. Programski jezik etvrte generacije.

b. Standardni interfejs za integraciju SAP poslovnog reenja sa aplikacijama razvijenih od strane drugih vendora.

c. Metodologija brze implementacije poslovnog reenja.

2. Faza priprema projekta obuhvata:a. Definisanje cilja, domena i organizacije projekta, strategiju implementacije i dunosti kljunih korisnika.

b. Implementaciju poslovnih i procesnih zahteva.

c. Testiranje, obuku korisnika i upravljanje sistemom.

3. Faza analize zahteva obuhvata:a. Definisanje cilja, domena i organizacije projekta, strategiju implementacije i dunosti kljunih korisnika.

b. Implementaciju poslovnih i procesnih zahteva.

c. Dokument specifikacije zahteva (Business Blueprint) ime se dokumentuju svi zahtevi poslovnih procesa organizacije.

4. Koja faza projekta u proseku traje najdue:a. Konceptualni dizajn (analiza zahteva)

b. Realizacija

c. Priprema produkcije

5. Pri implementaciji gotovih ERP reenja kao to je na primer SAP, lake je:a. Kastimizirati reenje jedinstvenim potrebama.

b. Izvriti reinenjering poslovnih procesa.

c. Ni jedno, ni drugo, ve treba razvijati sopstveno reenje od poetka.

Modul 12: DW, OLAP i Data mining1. Data mart je:a. Proces u kojem se trae abloni informacija u podacima

b. Integrisano skladite podataka koje objedinjuje sve poslovne funkcije.

c. Podskup data warehouse-a koji sadri podatke specifine za odreenu poslovnu aktivnost.

2. Tabela injenica kod skladita podataka sadri:

a. Primarne kljueve dimenzionih tabela i numerike vrednosti (mere)

b. Standarnde poslovne parametre koji definiu svaku transakciju

c. Podatke koji su numerikog tipa i mogu da sadre veliki broj zapisa.

3. OLAP sistemi omoguavaju:a. Jednostavnu sintezu, analizu i konsolidaciju podataka

b. Auriranje podataka, odravanje integriteta podataka i upravljanje transakcijama

c. Transformaciju i pripremu podataka za korienje u data warehouse.

4. ROLAP obezbeuje:

a. Analizu podataka uskladitenih u multidimenzionalne kocke podataka.

b. Multidimenzionalnu analizu podataka koji su uskladiteni u relacioni sistem baze podataka.

c. Simultanu multidimenzionalnu analizu podataka uskladitenih i u multidimenzionalnoj bazi podataka i u relacionoj bazi podataka.5. HOLAP obezbeuje:



c. Simultanu multidimenzionalnu analizu podataka uskladitenih i u multidimenzionalnoj bazi podataka i u relacionoj bazi podataka.

6. MOLAP obezbeuje:



c. Simultanu multidimenzionalnu analizu podataka uskladitenih i u multidimenzionalnoj bazi podataka i u relacionoj bazi podataka.

7. Mere kod dimenzionog modeliranja predstavljaju:

a. Standardne poslovne parametre koji definiu svaku transakciju

b. Tabele injenica

c. Numerike podatke ije se vrednosti analiziraju

8. Logika struktura OLAP baze podataka je u obliku:

a. Kocke

b. Relacija

c. Dvodimenzionalna tabela9. Data mining je:

a. Operacioni sistem koji prikuplja poslovne transakcije.

b. Proces integracije podataka u jedan repozitorijum iz kojeg korisnici mogu sprovoditi analize.

c. Otkrivanje skrivenih veza, predvidivih sekvenci i tanih klasifikacije meu podacima.

10. Data warehousing ili skladitenje podataka je:

a. Proces auriranja i odravanja integriteta podataka

b. Proces integracije podataka u jedan repozitorijum iz kojeg krajnji korisnici mogu sprovoditi analize podataka i praviti izvetaje.

c. Proces u kojem se trae abloni informacija u podacima.

11. Termin front office se odnosi na informacione sisteme koji ukljuuju:a. CRM

b. raunovodstvo

c. proizvodnju

d. online naruivanje proizvoda

12. Termin back office podrazumeva:

a. informacioni sistem koji je okrenut poslovnim partnerima.

b. informacioni sistem koji integrie interno poslovanje organizacije.

c. Web portal organizacije.

13. OLTP (On-line Transaction Processing) sistemi su:

a) operacioni sistemi koji prikupljaju poslovne transakcije i snabdevaju podacima data warehouse ili data mart.b) sistemi koji omoguavaju viedimenzionalnu analizu podataka.c) sistemi za podrku odluivanju.

14. Karakteristike OLTP sistema su (ima vie tanih odgovora):

a) multidimenzionalna struktura podataka.

b) obrada poslovnih transakcija u realnom vremenu.

c) nemogunost auriranja podatakad) optimizovana struktura podataka za unos i izmenu podataka.

15. Primeri OLTP operacionih sistema su:

a) aplikacije praena porudbina.

b) aplikacije poslovne inteligencije.

c) data mining algoritmi.

d) aplikacija obrade stanja na raunu

16. Transakcioni sistemi su:

a) dizajnirani za veliki broj podataka namenjenih samo za itanje, obezbeujui informacije koje se koriste za donoenje odluka.b) dizajnirani tako da preuzimaju podatke, vre izmene nad postojeim podacima, daju izvetaje, odravaju integritet podataka i upravljaju transakcijama.c) sistemi integracije podataka u jedan repozitorijum iz kojeg krajnji korisnici vre analize17. Analitiki sistemi su:

a) dizajnirani za veliki broj podataka namenjenih samo za itanje, obezbeujui informacije koje se koriste za donoenje odluka.b) dizajnirani tako da preuzimaju podatke, vre izmene nad postojeim podacima, daju izvetaje, odravaju integritet podataka i upravljaju transakcijama.c) sistemi koji transformiu i pripremaju podatke za punjenje u skladite podataka18. Karakteristike Data Warehousing-a su:

a) mogunost auriranja podataka.b) konzistentnost podataka.c) multidimenzionalnost.d) upravljanje transakcijama

19. Warehousing koncept je:

a) skladitenje agregiranih, ekstrakovanih i filtriranih podataka u meta baze, koje omoguavaju slojevit, multidimenzionalni pristup podacimab) interaktivno analitiko procesiranje namenjeno on-line analizama i izvetavanjima.c) sistem koji pristupa podacima direktno iz skladita podataka i radi sa relacionim BP.

20. Skladite podataka je:

a) proces u kojem se trae abloni informacija u podacima.b) informaciona baza podataka dizajnirana za podrku jedne ili vie klasa analitikih zadataka, kao to su nadgledanje i izvetavanje, analiza i dijagnoza i simulacija i planiranje.c) podskup data warehouse-a koji sadri podatke specifine za odreenu poslovnu aktivnost.

21. Komponente Data Warehouse sistema su:

a) OLAP sistemi.b) izvori podataka.

c) oblast za pripremu podataka.d) definisanje hijerarhija.e) data mart.f) data warehouse.

22. Pri izgradnji skladita podataka najbitniji su:

a) poslovni procesi i funkcije.b) podaci.c) algoritmi

23. Koraci razvoja skladita podataka su:

a) analiza izvora podataka.b) definisanje data mining algoritma.c) priprema podatke.d) definisanje mera u tabeli injenica.e) izgradnja skladita podataka.

24. Analiza izvora podataka prolazi kroz sledee faze:

a) transformacija podataka.b) prikupljanje zahteva.c) kreiranje fizikog modela.d) planiranje skladita podataka.e) izbor tehnike analize podataka.

25. Tipini problemi izvora podataka su:

a) nekonzistentnost primarnih kljueva

b) kastimizirani izvetaji

c) nekonzistentnost vrednosti podataka

d) razliiti formati podataka

e) server platforma

26. Kod ETL procesa, najvie vremena odnosi:a) Ekstrakcija

b) Transformacija

c) Punjenje

27. U dimenzionom modeliranju, strukture podataka su organizovane da opisuju:

a) skladita podataka.b) mere.c) dimenzije.d) zahteve.

28. Dimenzije su:

a) standardni poslovni parametri koji definiu svaku transakciju.

b) numeriki podaci smeteni u centralnoj, tzv. tabeli injenica.

c) tabele injenica koja sadri kvantitativne podatke o poslovima.

29. Fizika arhitektura dimenzionog modela je:

a) ema zvezde.

b) ema magistrale.

c) ema prstena.

30. OLAP kocke predstavljaju:

a) dimenzije i mere obezbeujui multidimenzioni pogled na podatke.

b) tabele relacione baze podatakac) interfejs OLAP sistema 31. Kod MOLAP sistema podaci se uvaju u:

a) viedimenzionalnoj strukturi.

b) relacionim bazama podataka.

c) spoljnim izvorima podataka32. Neke od operacija OLAP sistema su:

a) Slice isecanje kocke

b) Testiranje c) Drill down d) Drill up e) Auriranje podataka

33. Otkrivanje znanja u bazama podataka (KDD-Knowledge Discovery in Databases) se odnosi na:

a) proces ekstrakcije, transformacije i ienja podataka.b) interaktivni i iterativni proces otkrivanja korisnog znanja iz podataka koji ukljuuje pripremu podataka, izbor obrazaca i evaluaciju znanja.

c) transakcioni sistem34. Osnovni cilj data mininga jeste:

a) otkrivanje skrivenih veza, predvidivih sekvenci i tanih klasifikacijab) mogunost vrenja slice, dice, drill-down, roll-up i drill-across operacija nad podacima u datawarehouse-u

c) postavljanje strukture podataka OLAP sistema35. Neke od tehnika data mining-a su:

a) Stablo odluivanja

b) selekcijac) Klasifikacija

d) Neuronske mree

e) Unija

f) Klastering

g) Presek

36. Pravila asocijacije (Association Rules):

a) grupie po slinosti, odnosno pronalazi grupe artikala koji se najee zajedno dogaaju u jednoj transakciji.

b) povezuje dogaaje vremenski i odreuje u kakvoj su vezi elementi tokom odreenog vremenskog perioda.

c) modeluje neuronske veze u ljudskom mozgu i na taj nain simulira uenje37. Klastering (Clustering):

a) koristi poznate vrednosti podataka za predvianje buduih vrednosti ili dogaaja koji se zasnivaju na istorijskim trendovima i statistici.

b) predvia samo vremenski zavisne vrednosti podataka.

c) omoguava grupisanje zapisa podataka koji su slini po karakteristikama ili sekvenci prethodnih dogaaja.38. Regresiona analiza (Regression analysis):

a) analizira nestruktuirane tekstualne podatke.

b) koristi poznate vrednosti podataka za predvianje buduih vrednosti ili dogaaja koji se zasnivaju na istorijskim trendovima i statistici.

c) grupie po slinosti, odnosno pronalazi grupe artikala koji se najee zajedno dogaaju u jednoj transakciji.39. Text Mining:

a) algoritam koji analizira nestruktuirane tekstualne podatke.

b) predvia samo vremenski zavisne vrednosti podataka.

c) posmatra ponaanje i atribute predeterminisanih grupa.

40. Web mining predstavlja:

a) podskup data warehousing koji podrava odreeni region, poslovnu jedinicu ili funkciju.

b) korienje data mining tehnika za automatsko otkrivanje, ekstrakciju i analizu korisnih informacija iz Web dokumenata.

c) alat koji prikazuje KPI faktore i omoguava analizu podataka41. Web Content Mining:

a) nastoji da otkrije fundamentalni model strukture linkova na Web-u.

b) predstavlja otkrivanje korisnih informacija iz Web sadraja, podataka i dokumenata.

c) pokuava da da smisao podacima generisanim u Web korisnikim sesijama ili podacima o ponaanju korisnika.

42. Web Structure Mining:




43. Web Usage Mining:




Modul 13: Poslovna inteligencija

1. Poslovna inteligencija (Business Intelligence, BI) je:

a) Arhitektura koja predstavlja zbirni naziv za kolekciju integrisanih alata, aplikacija i baza podataka (npr. skladite podataka, OLAP, data mining), koje obezbeuju organizaciji efikasan i lak pristup poslovnim podacima, analizu i meusobno deljenje informacija u cilju donoenja kvalitetnih, brzih i relevantnih odluka.

b) Transakcioni sistem koji omoguavaju prikupljanje poslovnih transakcija, omoguavaju pravljenje upita i snabdevaju skladite podataka sa podacima.c) Poslovni softver koji omoguava organizacijama da automatizuju i integriu glavne poslovne procese, dele opte podatke i pristupaju informacijama u realnom okruenju

2. BI (Business Intelligence) aplikacije ukljuuju sledee aktivnosti (ima vie tanih odgovora):a) viedimenzionalnu analizu

b) OLAP

c) data mining

d) upravljanje znanjem

e) transakcione sisteme

3. KPI (Key performance indicators) predstavljaju:

a) relacionu emu baze podataka za predstavljanje multidimenzionalnih podataka.

b) alate koji ekstrakuju, transformiu i pune podatke u data warehouse.

c) faktore koji utiu na uspeno poslovanje organizacije.

4. Faktori koji utiu na izbor KPI (Key performance indicators) su:

a) analiza trokova i dobitib) merljivost.

c) smanjenje trokovad) reflektovanje organizacionih ciljeva.

e) mogunost iniciranja poslovnih akcija.

5. ETL dijagram toka procesa prikazuje:

a. Zavisnosti procesa izmeu ekstrakovanja, sortiranja i spajanja, transformacije, privremeno kreiranih fajlova i tabela, procesa rukovanja sa grekama, aktinosti usklaivanja nekonzistentnosti i redosleda punjenja podataka.

b. Dokumenta mapiranja izvora ka cilju (source to target mapping document)

c. Meta podataka koji opisuju organizaciju u terminima poslovnih aktivnosti i objekata nad kojima se one izvravaju

6. Dokumentovanje ETL specifikacije transformacije se vri pomou:a. Dokumenta mapiranja izvora ka cilju (source to target mapping document)

b. Meta podataka koji opisuju organizaciju u terminima poslovnih aktivnosti i objekata nad kojima se one izvravaju

c. Dokumenta zahteva aplikacije za funkcijama, podacima, performansama, bezbednosti i pouzdanosti.

7. ETL alati:

a. Ekstrakuju, transformiu i pune podatke u Data warehouse.

b. Omoguavaju analizu podataka kroz viestruke dimenzije.

c. Proces definisanja zahteva korienjem izvornih podataka u proizvodno/operativnim sistemima.

8. Dokument mapiranja izvora ka cilju (source to target mapping) kod ETL procesa prikazuje:

a. Listu svih BI (Business Intelligence) tabela sa tipovima i duinama podataka njihovih atributa i poreklo izvora, elemenata i tipova tih podataka

b. Dodeljeni prostor na disku, biblioteke ETL programa, privremene i trajne fajlove i tabele, deljeni server i sl.

c. Nekonzistentnost primarnih kljueva, vrednosti podataka, ugraenu logiku procesa, netane vrednosti podataka i sl.9. Modeli poslovne inteligencije se zasnivaju na:a) Multidimenzionalnoj analizi i kljunim indikatorima performansi (KPI)b) Faktorima koji utiu na uspeno poslovanje organizacijec) Algoritmimia data mining-a

10. KPI (Key performance indicators) su:a) Indikatori analize podatakab) Aplikacije poslovne inteligencijec) Faktori koji utiu na uspeno poslovanje organizacije

11. Programi ekstrakcije podataka treba da:a) Unificira formate podataka sa razliitih izvora.b) Mapiraju najpogodnije elemente podataka u ciljne baze podataka. c) Vre sortiranje, filtriranje, ienje i da agregiraju sve zahtevane podatke.

12. Dashboard poslovne inteligencije:a) Vizuelno predstavlja kljune organizacione podatake u realnom vremenu i omoguava izvravanje modela analize podataka.b) Aplikacije poslovne inteligencijec) Faktori koji utiu na uspeno poslovanje organizacije

Modul 14: Moduli poslovnih informacionih sistema

1. CRM (Customer Relationship Management) je:a) Sistem koji slui za planiranje, nadgledanje i upravljanje poslovnim operacijama.b) Si

poslovni informacioni sistemi pitanja za zavrsni ispit

Documents