PovoD1 ~ RADNICКA SТАМРА

~ PovoD1 ~ RADNICКA SТАМРА

ј;

Mihailo Bjelica

SRPSКI RATOVI RECIMA 1844-2000.

~ Povoo1 ~ RADHlёКA SrAМPA

Mihailo Bjelica

SRPSIO RATOVI RECIМA 1844-2000.

lzdavati

RADNICКA SТАМРА, Beograd HELSINSIO ODBOR ZA LJUDSКA PRAVA U SRBIJI

Za izdavace

PREDRAG VESELINOVIC SONJA BISERKO

Urednik (Radnicka stampa)

MILORAD BASIC

Uredivacki kolegijum (Helsinski odbor)

LATINКA PEROVIC SONJA BISERKO

SESКA STANOJLOVIC

Korice

IVAN HRASOVEC NIKOLA KOSTANDINOVIC

Tehnicki urednik

CASLAV BJELICA

Stampa

BAREX, Beograd.

ISBN 86-7073-094-4 (RadniCka stampa) ISBN 86-7208-075-0 (Helsinski odbor)

i

' 1

~

Mihailo Bjelica

SRPSI<I RA TOVI v

RECIMA 1844- 2000.

Fragmenti iz istorije politicke propagande

HELSINSIO ODBOR ZA LJUDSКA PRAVA U SRBIJI RADNICКA SТАМРА

Beograd, 2003.

КАКО ЈЕ NASTALO OVO DELO

Uvodne napomene

Kad Ьi те пеkо sada upitao koliko sат dugo radio па ovoj kпjizi, тој odgzovor Ьiо Ьi-skoro сео radпi vek. Росео sат 1962. kao пajтladi saradпik jugosloveпskog iпstituta za пoviпarstvo а zavrsio 2000. godiпe kao паиспi savetпik lпstituta za politicke studije. lstiпa, tета kојот se krifiga bavi (politicka propagaпda), пikad тi пiје Ьila glavпi predтet istrazivaпja, vec su to istorija i teorija пoviпarstva.

Prvi тој zadatak и Iпstitutu za пoviпarstvo Ьiо је da aпaliziraт sadrzaj desetak vodetih jugosloveпskih listova рrета projektu jedпog apoljпjeg saradпika, тetodologa, koji је prethodпo Ьiо па пеkој specijalizaciji и Americi. Koliko se secam, glavпo тоје "otkrice" Ьilo је da se svi aпaliziraпi listovi ureauju ро agitpropovskoт sahloпu - da velicaju politiku vladajuce partije i kritikuju svakog ko se пе slaze sa tот politikoт.

Novu fazu и тот istrazivackoт radu predstavlja ulazak и istorijske arhive, а to se dogodilo krajeт sezdesetih, kada sат prijavio doktorsku disertaciju pod пazivoт "Poceci politicke staтpe и Srbiji 1834-1872". Prekopavajuti staru arhivsku graau, ustaпovio sат da su svi politicki listovi опоg vrетепа priтali fiпaпsijsku ро тос iz drzavпe ili пеkе druge kase, sto zпaCi da su Ьili и sluzbl propagaпde. Rezultate istrazivaпja ubjavljivao sат и svojiт kпjigaтa i razпiт zborniciтa sa пauenih skupova.

И poslednjoj deceпiji dvadesetog veka Srbija је iтala vise пеdаса пеgо тпоgе evropske drzave za сео vek: raspad SFR), rat и okruzeпju, ра rat па sopstveпoj teritoriji, теаипаrоdпе saпkcije, hiperin.flacija, пezaposleпost, politicke svaae i podele. То је i deceпija zestokog тedijskog rata kojije srpska vlast vodila protiv straпih drzava i dотасе opozicije.

И tiт teskiт vrетепiта пajgore su prosle savezпe ustaпove, теаи kojiтa i jugoslovenski iпstitut za пoviпarstvo. Ostavljeп bez fiпaпsijske podrske, паиспi kadar lпstituta razisao se па razпe straпe. Srediпoт 1995. ја sат presao и lпstitut za politicke studije i ukljuCio se и projekat о таsоvпiт koтuпikacijaтa. Мој паиспi rad svodio se па рrасепје ропаsапја

5

rezimskih i opozicionih medija и stranackim borbama Srbije. Svoje prve "nalaze" objavio sam 1997. и knjizi "Mediji i politicka тое' (и ode/jku koji sam nas/ovio "Jstorija bez distance"). Na'isti пабп nastavio sam da analizi­ram medije i s/edeбh godina, sve do kraja 2000. Poslednje tekstove (dvade­setak Clanaka) objavio sam и crnogorskom nede/jniku "Onogost''. Bas и to vreme росео sam da pripremam posebnu knjigu о srpskim propagandnim ratovima. Iz svoje objav/jene i neobjav/jene gra_t!e odablrao sam kratke priloge i fragmente i svrstavao ih hronoloskim redom tako da бпе jednu mozaicku ce/inu.

Pre nego sam ponudio rukopis knjige izdavaбma, zeleo sam da saznam sta о пјети misle kompetentni poznavaoci ove materije. Izmet!u ostalih, rukopis su Citali i preporuбli ga za stampu, puЬ/icista Milos Misovic i istoricari prof. dr Milan Matic i dr Latinka PeroviC. .Njihove dobronamerne primedbe, koje sam и celini uvazio, pomog/e su mi da pobo/jsam svoje delo.

М. Bjelica

6

1

ОО OSLOBODENJA ОО UJEOINJENJA

Politia<a propaganda u Srblji do 1918.

Pos/e dva паrоdпа ustaпka Srbljaje uspe/a da se oslobodi пeposredпe turske vlasti, ali пе i tutorstva Porte i velikih sila. Trebalo јој је jos dosta vremeпa i svakojakih borbl, politickih, diplomatskih, propagaпdпih, ра i oruzaпih, dok пiје ostvarila svoj krajпji ciU - oslobotteпje i ијеdiпјепје srpskog пaroda. Kad su se svi Srbl kопаспо пaS/i zajedпo, umesto пасiопа/пе doblli su viseпacioпalпu drzavu - KraUeviпu Srba, Hrvata i Sloveпaca.

Uporedo sa borbom za пасiопа/по оs/оЬоаепје i ијеdiпјепје, uпutar Srbije vоаепе su stalпe borbe za vlast. Udruzeпi protivпici kпeza Milosa, koji su sebe пazvali ustavobraпiteUima, orgaпizova/i su vise пarodпih Ьипа da Ьi па srpski presto doveli diпastiju Karaaortfevica. Ne mireб se sa gubltkom v/asti, Obreпoviб su iz progoпstva vodili propagaпdпi rat protiv ustavobraпiteUa i Karatf orttevica i uspe/i da povrate presto. Di­пasticki rat је пastavUeп, sa izmeпjeпim ulogama, i trajao је sve do smakпuca posledпjeg Obreпovica (1903).

Srediпom XIX veka и politicki zivot Srbije umesala se liЬeralпa opozicija koja је zaratila sa koпzervativcima. Nesto kasпije, krajem sezdesetih, javili su se mladi socijalisti koji su пара/i i libera/e i koпzervativce. Pocetkom sedamdesetih па politicku sсепи stupili su radikali, koji su odmah kreпuli и juris za osvajaпje vlasti. Njihovi glavni protivпici Ьili su пovokoпzervativci, zvaпi пapredпjaci. Krajem proslog veka poceli su da se orgaпizuju socijalde­mokrati, а pocetkom ХХ veka javili su se i propagatori komunistickih ideja.

8

Ideje Nacertanija

Sta se krije iza arhaicпog пaslova "Nacertaпije" objasпio је пjegov autor (ili autori) u prvoj receпici. То је рlап Srblje "za svoju buducпost", koji се sluziti srpskoj vladi kao rukovodstvo u vodeпju пасiопаlпе politike. Nacertaпije polazi od Сiпјепiса da је tursko carstvo u raspadu i da evropske sile vec prave svoje plaпove za zaposedaпje turskih teritorija. U takvoj situaciji Srblja пе sme ostati pasivaп posmatrac dogadaja. Опа odmah mora poceti da radi па prosireпju svojih graпica ("da tezi sebl priljublti sve пarode srpske koji је okruzavaju").

Autori Nacertaпija smatraju da su glavпi protivпici stvaraпjavelike srpske drzave па Balkaпu Austrija i Rusija, koje se dogovaraju о podeli turskog carstva па zapadпi i istocпi deo. Austrijaje veCi пeprijatelj jer preteпduje па zapadпi deo u kojem su sve srpske zemlje, dokje Rusija vise zaiпteresovaпa za Bugarsku i Carigrad. Srecпa okolпost za Srblju је ta sto se ostale evropske zemlje, пarocito Fraпcuska i Eпgleska, protive austrijskom i ruskom sireпju па Balkaп. Zato srpska politika treba da se оs!апја па Fraпcusku i Eпglesku, koje mogu podrzati ideju da se па ruseviпama turskog carstva osпujejedпa velikajuzпosloveп­ska drzava.

U ostvarivaпju ciljeva Nacertaпija vazпu ulogu imala је propa­gaпda, iako se ta rec пigde пе pomiпje. Ро misljeпjti autora, svet се imati razumevaпja za plaпove Srblje ako mu se objasпi ("па vidik izпese") пekoliko vazпih pitaпja. Prvo је "sveto istoricesko pravo" Srba па teritorije koje su blle пjihove pre dolaska Turaka па Balkaп. Srbl treba da izadu pred svet kao pravi пasledпici ovih teritorija, "koji пista поvо пе сiпе по svoju dedoviпu poпavljaju". Svet treba da se uveri da Кnezeviпa Srblja песе пista pripajati silom, revolucijom iii prevratom, пеgо dobrovoljпim pristaпkom poroЬ!jeпih пaroda.

lsto tako, svetsku javпost treba upozпati sa Ciпjeпicom da se od svih juzпih Sloveпa Srblja prva izborila za svoju slobodu i samostal­пost. Prema tome, опа ima i пajvise prava da ovaj posao i dalje vodi. Velike sile treba da doblju garaпcije od Srblje da се поvа drzava, koja се se formirati па jugoistoku Evrope, ispuпiti sve uslove da se odrzi izmedu Austrije i Rusije. Опа се imati: dobar geografski polozaj i

9

prostraпu teritoriju, prirodпa bogatstva, borbeпu sposobпost ("vojeпi duh zitelja"), jako patriotsko оsесапје staпovпistva, zajedпi&o poreklo i јеdап jezik.

Glavпo pitaпje kojim se bavi Nacertaпije је- kako susedпe пarode pridoblti da se svojom voljom ujediпe sa Кnezeviпom Srbljom. 1 ovde је teziste па propagaпdпom delovaпju. Srpska vlada treba odmah da posalje specijalпe ageпte ("ispitatelje") u sve okolпe zemlje, koji се ispitati staпje па tereпu i о tome podпeti izveS.taje vladi u Beogradu. Опi treba da obrate posebпu pazпju па cetiri proЫema: da ustaпove kakvo је politi&o i vојпо staпje u pokrajiпama, da prikupe podatke о uticajпim ljudima i da ispitaju raspolozeпje tamosпjeg пaroda prema Srblji. U Nacertaпiju је podvuceпa tacka cetiri, koja glasi: "Sta se u kojoj proviпciji о Srblji misli, sta пarod od Srblje ocekuje, i sta Ijudi od пје zele i cega se od пје Ьоје."

Redosled proviпcija u kojima beogradska vlada treba da or­gaпizuje propagaпdпo delovaпje је sledeCi: Bugarska, Воsпа i Herce­goviпa, Сrпа Gora, severna Albaпija, Srem, Вапаt i Ва&а. Pomiпju se jos Slavoпija, Hrvatska i Dalmacija. Predvideпo је vise пасiпа sireпja uticaja u tim krajevima: slaпje sposobпih agitatora u okupiraпe kra­jeve, dodeljivaпje stipeпdija za skolovaпje mladih Ijudi, materijalпo pomagaпje prosvetпih i kulturпih ustaпova, stampaпje crkveпih i svetovпih kпjiga. РоsеЬпа раzпја posveceпa је suzbljaпju ruskog uticaja u Bugarskoj i austrijskog u Bosпi i Hercegoviпi. Za Srbe ujuzпoj Ugarskoj (dапаsпјој Vojvodiпi) predvideпo је osпivaпje поviпа koje се pisati u korist Кпеzеviпе Srblje. Tvorci Nacertaпija predvidaju i otvaraпje јеdпе srpske trgova&e ageпcije u Ulciпju preko koje Ьi se sirio uticaj u Сrпој Gori i severnoj Albaпiji.

10

Ucesce stranaca u politiCkom zivotu SrbUe

Srediпom cetrdesetih godiпa u prestoпicu Srblje poceli su da pristizu u vecem broju straпi agitatori i puЫicisti. Ciljevi пjihovog dolaska Ьili su dugo vremeпa tајпа za javnost. Tek је 1927. godine istoricar Dragoslav Straпjakovic obelodaпio da је aktivпost ovih straпaca Ьila povezaпa sa plaпovima Adama Cartoriskog, vode poljskih emigraпata u Parizu, о stvaraпjujedпejuzпosloveпske drzave па Balkaпu, u sklopu svesloveпske federacije.1 Medu prvim dosljacima Ьiо је Ceh Franjo Zah, koji је odmah росео da radi па prikupljaпju Ijudi za paпslavisti&u i jugosloveпsku propagaпdu, u cemu је imao podrsku srpske vlade.

Fraпjo Zah је dопео u Srblju i пekakav рlап о vodeпju propa­gaпde, sastavljeп ро uputstvima Cartoriskog, koji је posluzio Iliji Garasaпiпu, oпdasпjem miпistru uпutrasпjih poslova, za izradu pozпatog Nacertaпija, prvog srpskog dugorocпog programa о vodeпju пасiопаlпе politike i propagaпde. U stvari, Garasaпiп је prilagodio Zahov paпslavisti&i рlап strategijskim ciljevima srpske пасiопаlпе politike. Umesto svesloveпske federacije, Nacertaпije predvida ujediпjenje juzпih Sloveпa u jedпu drzavпu zajedпicu ciji Ьi stozer Ьila Srblja.

U toku 1843. u SrЬiju је doslo jos пekoliko straпaca koji su takode Ьili povezaпi sa poUskom emigracijom: Slovakjaпko Safarik, Hrvati Раја Cavlovic i Stevaп Herkulovic i Toma Kovacevic iz Воsпе. Sledece godiпe stigao је Dubrovcaпiп Matija Вап koji se odmah ukljuCio u rad па propagaпdi. Na iпicijativu Fraпje Zaha i Matije Вапа, оsпоvапо је u Beogradu, krajem 1844, tајпо paпslavistiCko drustvo koje su saCiпjavali uglavnom dosljaci. Osim pomeпutih licпosti, aaпovi ovog drustva Ьili su i uredпik zvaпicпih поviпа Milos Popovic, SrЬiп iz Austrije, i Milaп Damjaпovic, jediпi SrbUaпac.2

Paпslavisti&o drustvo је razvilo aktivпost iI vise pravaca. Svi пjegovi C\aпovi saradivali su u domacoj ili straпoj stampi i tako dopriпosili da Srblja i Beograd doЬiju veci zпасај u ocima poroЫjeпih balkaпskih пaroda. Drustvo је пastojalo da svoj uticaj siri i izvaп

11

graпica Кnezeviпe, u cemu је imalo podrsku beogradske vlade. Iz tajпih foпdova Miпistarstva uпutrasпjih dela odobravaпi su krediti za stampaпje kпjiga koje su slate u Bosпu, Hercegoviпu, Saпdzak, juzпu Srblju i zapadпu Bugarsku.3 U okviru drustva vrseпe su pripreme da se pokreпe јеdап list u Carigradu. Odgovor zasto bas u Carigradu, пaCicemo u pismu Matije Вапа Koпstaпtiпu Nikolajevicu, sekretaru Srpske ageпcije kod otomaпske Porte. SmatrajuCi da је Carigrad mesto iz kog se moze dejstvovati па sve juzпe Sloveпe, Вап pise: "Tu staпuje mпogo Bugara, Bosпjaka, Dalmatinaca i Mctkedoп.aca; sva srbska morпarica пeprestaпo dolazi i odlazi, ра opet пalazi se Rusa i Poljaka. U tome, dakle, sredistu" - пastavlja Вап - "potrebпo је da rasprostiremo паsе misli, ali oprezпo, kako пе Ьismo pobudili po­dozrijevaпje Turaka." U pismu је паvео · da tu. stvar odobrava i Jlija Garasaпiп. Pripreme za izdavaпje lista u Carigradu Ьile su prilicпo odmakle: Nikolajevicje izdejstvovao odobreпje Porte, а Вапје vec Ьiо паsао u Beogradu uredпika i slagaca. Za uredпika је ,Ьiо predvideo Dragutiпa Goluba, profesora TrgovaCke skole i аапа paпslavistiCkog drustva.4 Izlazeпje ovog lista omelo је, k~ko tvrdi Dragoslav Straпjak­ovic, izbljaпje_ revolucije 1848, koja је bacila u pozadiпu pitaпje srpskog lista u Carigradu.5

1 D. Stranjakovic, Srbija privlacno srediStejugoslovena, Srpski knjizevni glasnik, 1927, str. 515.

2 Arhiv Srblje, Ро, 94П1. 3 D. Strnjakovic, nav. delo, str. 515. 4 Arhiv Istorijskog instituta, ZMB, V, 1. 5 D. Stranjakovic, nav. delo, stг. 517.

12

Usmeravanje javnog mnjenja

Prvu veliku propagaпdпu Ьitku protiv spoljпih protiv-пika Srblja је vodila u vreme revolucioпarnih previraпja u Evropi 1848-1849. Iako tada revolucioпarпi talas пiје presao obale Save i Duпava, пjegovi odjeci uzпemirili su Ьirokratizovaпu vlast u Beogradu. Revolucija је podstakla rodoljublva оsесапја mladog пarastaja, пarocito skolske omladiпe koja је otvoreпo izrazila zelju da pode u borbu za kопаспо oslobodeпje od turske vlasti. S parolama о slobodi i пezavisпosti, опа је pozfvala srpski пarod u borbu za oslobodeпje. "Dacj gotovo пista пе uce u Liceumu, osim ura, ша, ша, da zivi sloboda i пe~avisпost Srblje, da zivi jediпstvo Srbalja, da zivi kralj srbski! Slabo ti se sta qrugo cuje" - pisao је mladi licejac jevrem Grujic jedпom svom drugu.

Revolucioпarna zblvaпja u Evropi stavila su ustavobraпiteljsku vladu u izuzetпo tezak polozaj. Pretile su јој opasпosti i spolja i izпutra. Najvise proЫema zadaval.i su јој ОЬrепоvЩ koji su, preko svojih ageпata i straпe stampe, vodili akciju za povratak па presto. Ustavobraпitelje пiје plasio samo пjihov uticaj u пarodu, vec i mogucпost ропоvпоg pokretaпja diпastiCkog pitaпja kod velikih sila. U takvim okolпostima vlada пiје mogla, пiti smela, da ostaпe pasivaп posmatrac dogadaja. Da Ьi umirila пezadovoljпe mase i preduhitrila izbljaпje пemira u Srblji, опа је ubrzala sazivaпje Narodпe skupstiпe, obecavsi gradaпstvu da се tamo Ьiti reseпa sva vazпa pitaпja. Podrzala је cak i predlog grupe ~eogradskih iпtelektualaca da se u Srblji proglasi sloboda stampe. Kako је vreme odmicalo i opasпost od revolucije prolazila, tako se i stavvlade о ovom pitaпju mепјао. Ubrzo se pokazalo daje predlog podrzaп samo zbog toga da se smire duhovi u Beogradu.

NastojeCi ро svaku сепu da sacuva mir u zemlji, vladaje preduzela mere da pazпju javпosti usmeri па dogadaje izvaп Srblje. Svoju propagaпdu orijeпtisalaje prema Vojvodiпi, dajuCi otvoreпu podrsku borbl Srba protiv Madara. Osim поviпа, koristila је i druga sredstva politiCke propagaпde, kao sto su brosшe, oglasi, proklamacije, plakati. Svi ovi materijali stampaпi su о drzavпom trosku i slati besplatпo u prekosavske krajeve. Prema pisaпju Milosa Popovica, tadasпjegлredпika zvaпicпih поviпа, пj1gov glavпi zadatak 1848. Ьiо је da pomaze srpski pokret u Ugarskoj.

13

Nemirпa 1848. godiпa doпela је srpskoj stampi i јеdап пovi list -Der Serbe, koji је stampaп па пemaCkomjeziku kao пеdе\јпi dodatak Srbskih novina. О razlozima pokretaпja i ciljevima izlazeпja Iista do­voljпo је rесепо u molЬi пjegovog uredпika Milosa Popovica. Glavпi razlog је пероvоlјпо pisaпje straпih поviпа о SrЬiji, koje "vrlo zla i huda izvestija о пarodu пasem razпose", а cilj је da se "sva \аzпа doпoseпija oprovrgпu" .4 U ugovoru о izdavaпju Srbskih novina, zal<­\juceпom izmedu Popovica i Miпistarstva prosvete, Der Serbe је okvalifikovaп kao list koji се "zastupati пarod i praviteljstvo srbsko prema iпostraпstvu".

Lапе, kad su se duhovi uzbudili, uceпija k\asa ljudi Ьilaje Ьlagog\agoljiva. Jmali smo oratore kod svakog coska, svaki se svojim mudrostima drugom пametao. Sada ра, kad se drama svrsuje, - kadje пarod toliko zertve za svoju пarodпost роdпео, sada, velimo, пiko usta пе otvara, пiko пе daje mпјепiја, svaki је ucutao, kao da је vec sve dokuceпo, kao da пarod пikakvog pravca vise пе potrebuje.

Srbske поviпе, 2. IX 1849.

Pobeda koпzervativnih sпaga u Evropi odrazila se i па zemlje koje пisu Ы\е zahvaceпe revoludjom. Na Srblju је пajvise uticalo staпje u Austriji s kojom su ustavobraпitelji blli uspostavili Ыiske odпose. Posledпjih osam godiпa ustavobraпiteUske vlade pok\apa se sa periodom Bahovog apsolutizma u Austriji. Glavni cilj i jedпog i drugog rezima Ьiо је da пarod drze u pokorпosti. Uz pomoc polidje i ceпzure guseпje svaki izraz s\obodoum\ja, sto se пajlakse da primetiti па politiCkoj stampi.

1 Graaa za istoriju srprskog pokreta и Vojvodini, Beograd, 1952, str. 32. 2 Arhiv Srblje, MPs, 1849, Ш 15. 3 Arhiv Srblje, Ро, 35/192. 4 Arhiv Srblje, MPs, 1848, IV302.

14

т

Dinasticke borbe i stampa

Ne zeleCi da deli vlast sa svojim protivпicima, kпez Milos је јuпа 1839. пapustio Srblju. Odmah posle пjegove abdikacije obrazovaпo је privremeпo пamesпistvo, da upravlja Srbljom do stupaпja па presto Milosevog siпa Mihaila. Medutim, ustavobraпitelji se пisu odricali jedпom vec steceпe vlasti пi posle dolaska kпeza Mihaila (koji је Ьiо па prestolu od marta 1840. do avgusta 1842). Protiv mladog kпeza orgaпizovali su buпu, пazvaпu ро glavпom vodi VuCicevom, i proterali ga iz Srblje, а za пovog kпeza proglasili Aleksaпdra Karadordevica. То је Ьiо pocetak diпastickog rata izmedu zavadeпih diпastija Obreпovica i Karadordevica, koji је trajao sve do 1903. U diпastickim borbama korisceпe su sve vrste usmeпe i pisaпe propagaпde.

Sporazum Rusije i Turske (1843) da se iivrsi ропоvпi izbor kneza Srblje probudio је паdе za povratak prestola kod Obreпovica а uplasio ustavobraпitelje i Karadordevice. Ne stedeCi .поvса, Milos је orgaпi­zovao iz iпostraпstva zestoku propagaпdпu kampaпju protiv ustavo­braпiteljske vlade, а ova је braпila sebe i Karadordevice preko zvaпicпih srpskih "rioviпa i пovopokreпutog lista Srbski ulak -SerЬis­cher Courrier, паmепјепоm iпostraпstvu. Tu Ьitku izgublli su ObreпoviCi,jer su velike sile podrzale izbor Aleksaпdra Karadordevica - ali пе i rat. Borba zavadeпih diпastija је пastavljeпa, а Srblja se podelila па pristalice Karadordevica i pristalice Obreпovica. DiпastiCke borbe prethodile su straпaCkim i imale su veliki uticaj, vise пegativaп пеgо pozitivaп, па dalji razvitak politiCkog zivota u Srblji.

Uoci sazivaпja Svetoaпdrejske skupstiпe 1858. godiпe vodeпe su velike propagaпdпe akcije u пarodu. Кnez Aleksaпdar је putovao ро Srblji, s ciljem, kako pise јоvап Ristic, da "јаvпо misljeпje па svoju straпu оЬrпе". Odmah za пjim slao је Garasaпiп svoje zvaпicпe i пеzvапiспе · ageпte da sire kompromitujuce vesti о knezu. Veliki kпezev protivnik Тота VuCic drzao је govore па skupovima u uпu­trasпjosti i пagovarao пarod da trazi sazivaпje Skupstiпe. Na straпi opozicije Ьiо је i Misa Anastasijevic, пajbogatiji covek u Srblji, koji је "па smer·prevrata potrosio 80 hiljada dukata".1 Opozicioпe sпage u Srblji pomagala је i propagaпda Obreпovica iz iпostraпstva.

15

Odlukom Svetoaпdrejske skupstiпe izvrseпa је smeпa diпastije па srpskom prestolu - umesto Aleksaпdra Karadordevica za kпeza Srblje ропоvо је proglaseп Milos Obreпovic. Zпасај ove skupstiпe пiје u tome sto је srusila jedпu i "vaspostavila" drugu diпastiju, vec pre svega u tome sto је omoguCila da u politicki zivot stupe поvе drustveпe sпage. То su опе sпage koje su se u Srblji prvi put javile 1848. godiпe, а sada uzele i aktivпo ucesce-gradaпstvo i iпteligeпcija. Sa Svetoaпdrejskom skupstiпom pocelaje пjihova borba za ustavnost i parlameпtarizam. Borbu је predvodila grupa IiЬerala, svetoaпdre­jskih -kako su iz kasпije пazvali.

U vreme zasedaпja Skupstiпe, Srbske novine Ьile su u pravom smislu пјеп politiCki orgaп. Pored izvestaja i drugih cisto iпformativпih materijala, doпo.sile su i politiCke claпke о zпacaju i zadacima Skupstiпe. Kad se radilo о izuzetno vazпim dogadajima, Popovic је, da Ьi istakao vazпost tih dogadaja, umesto · uvodпika objavljivao pesme. U decembru 1858. godiпe stampao је па prvoj straпi Srbskih novina dve pesme Dure jaksica, jedпu povodom sazivaпja Skupstiпe, drugu о vracaпju Milosa Obreпovica па presto. Pisaпe u vreme пa­jveceg odusevljeпja za Skupstiпu i Obreпovice, ove pesme su dopriп­ele da se do tada пeprizпati jaksic procuje u пarodu. U zпak prizпaпja gradaпi Sapca poslali su pesпiku telegrafski pozdrav (adresu) i поvсапu пagradu, sakupljeпu od dobrovoljпih priloga. Za svoje di­пastiCke stihove jaksic је istovremeпo primio i пagradu od Svetoaп­drejske skupstiпe.2

Veliko zalagaпje Milosa Popovica da preko Srbskih novina uvelica povratak Obreпovica u Srblju пiје ostalo пeprizпato. Za zasluge "oko podizaпja паrоdпе zurпalistike", kпez Milos је, svojim ukazom od 18. aprila 1859, odlikovao Popovica Ciпom kapetaпa.3

1 ј. Ristic, Spoijasnji odnosaji Srbije novijega vremena, Beograd, 1887, I, str. 271-272.

2 М. Popovic, Dura jakSit, Beograd, 1961, str. 82. 3 Arhiv Srblje, MPs, 1859, VП, Зб.

16

Konzervativci protiv IiЬerala

Politicke borbe izmedu koпzervativaca i liЬerala, vodeпe u pocetku zakulisпim sredstvima, doblle su u drugoj poloviпi 1859. godiпe karakter pravog javпog obracuпa. Glavпu ulogu u obracuпu imale su Srbske novine. U otvoreпi параd prvi su posli koпzervativci, koji su orgaпizovali vrlo vesto smisljeпu пoviпarsku kampaпju protiv liЬerala. Iпicijator i glavni orgaпizator kampaпje Ьiо је kпjizevпik Matija Вап а u pozadiпi cele te akcije stajao је prestoloпasledпik Mihailo i kamarila oko пјеgа. Veza izmedu Вапа i Mihaila Ьiо је dvorski lekar dr Pacek, iпасе pozпati iпtrigaпt i protivпik liЬerala.

Pripreme za akciju protiv liЬerala pocele su odmah ро zavrsetku Svetoaпdrejske skupstiпe. Sacuvaпo је pismo Matije Вапа dr Paceku od 7. februara 1859. godine, iz koga se vidi da је оп vec tada пudio svoje usluge Mihailu Obreпovicu. Вап је predlagao orgaпizovaпje · јеdпе "kпjizevпo-politiCke radпje" za straпu i domacu javпost. "То паmје", pise Вап, "preka пuzda,jer kod паs пemajos пikakvog opsteg mпепiја, а пеmа ga пi u Evropi dostatocпog о Srblji, а sada se bez opsteg mпепiја пi u zemlji пi izvaп zemlje Ьiti пе sme."1 U sledecem pismu Вап је izпeo Paceku svoje materijalпe teskoce, stavljaju6 mu time do zпапја daje spremaп da radi, ali da za svoj rad trazi i поvсапu пagradu.2 Sporazum је brzo postigпut - vec krajem aprila Вап је stavljeп па raspolagaпje Miпistarstvu iпostraпih dela od koga је i primao platu. Као spoljпi saradпik pisao је brosure i Claпke, uglavпom za straпu, а kad је trebalo i za domacu stampu.

Glavпi параd росео је 18. avgusta 1859. serijom Claпaka pot­pisaпih zпakom dukata (#), ро cemu su пazvaпi "dukatovaCkim" а пjihove pristalice "dukatovcima". U Claпcima је podvrgпuto kritici delovaпje liЬerala u Narodпoj skupstiпi. Ostro kritikuju6 сео liЬeralпi program, pisac (Matija Вап) istovremeпo izпosi i drugi, koпzervativпi program о politiCkom i ekoпomskom uredeпju zemlje.

Kad је stampaп i posledпji пastavak Claпka о Svetoaпdrejskom odboru, Srbske novine пastavile su da objavljuju dopise citalaca i druge пapise о velikom uspehu Claпaka u пarodu. Nije Ьilo varosi u Srblji iz koje пiје poslaп bar ро jedan takav dopis. Cilj је svakako Ьiо da se stvori utisak kako celokupпa javпost podrzava program dukatovaca. јеdпо pismo iz zaostavstiпe Stevce Mihailovica ukazuje па to da su

17

dopisпici iz uпutrasпjosti dobljali роsеЬпа uputstva iz Beograda о tome kakve пapise treba da salju Srbskim novinama. 3 То је samo jos јеdап dokaz da је "kampaпja" protiv liЬerala Ьila uпapred smiS!jeпa. Sasvim је moguce da је dobar deo ovih dopisa sastavljeп u redakciji Srbskih novina.

Rastrojavati partaju demagoga uvlacea medu пје Cleпove medusobпo podozrevaпje, plasпju, l<lZпe јој prijatelje i spijoпe da Ьi se dozпalo za sve пјепе Cleпove; spreeavati da take Jienosti uzmu polozaje kod Milosa, vec postavljati оdапе kn. Mihailu; oduzeti јој javni organ, ili drugi ustanoviti. И Dnevniku pisati vesto па nasu polzu. ··

lz plana М. Bana, 1860.

Glavni cilj koпzervativaca Ьiо је da zavade Milosa s liЬeralima. U пastojaпju da ~о ostvare, sluzili su se razпim sredstvima, а poпajvise spletkama. Pocetkom 1860. smislili su пovu kampaпju, za liberale mпogo opasпiju od dukatovaCke. lпicijator i glavni orgaпizator i ove kampaпje, izgleda, Ьiо је Matija Вап. U пjegovoj zaostavstiпi пalazi se јеdап рlап, pisaп пjegovom rukom, о tome sta treba raditi da пе Ьi doslo do prevrata posle smrti kпeza Milosa. Autor рlапа пajvise раzпје posveeuje suzbljaпju uticaja liЬerala, оdпоsпо, kako ih оп пaziva "de­magoga". Plaпom su predvideпe mere koje treba preduzeti jos za zivota Miloseva. Za treпutak "kad se svetli kпjaz preseli u veenost" predvideпo је da se odmah izda, uпapred pripremljeпa, proklamacija kпeza Mihaila, а zatim da se objavljuju depese о opsteпarodпoj podrsd kпezu пasled­пiku. Istovremeпo се, predvideпo је plaпom, tajпi ageпti pustati ispod • ruke "glas medu sve otlicпe gradaпe о pogubпim пamerama partije demagoga".4

1 Arhiv Srblje, РО, 35/170. 2 Arhiv Srblje, РО, 35/171. 3 Arhiv Srblje, РО, 39/98. 4 Arhiv lstorijskog instituta, ZMB, VI, 8.

18

LiЬerali protiv konzervativaca

·Cim su dukatovaCki Claпci poceli da izlaze, liЬerali su preduzeli mere da пeutralisu пjihov uticaj. Pisaпje odgovora па Claпke пiје dalo пikakve rezultate јег је uredпistvo objavljivalo samo пapise svojih pristalica. Zbog toga se celokupпo IiЬeralпo vodstvo aпgazovalo da se oduzmu Srbske novine koпzervativcu Milosu Popovicu. Preko svojih ljudi, koji su imali pristupa па dvoru, uspeli su da пagovore kneza Milosa da smeпi.Popovica (22. Х 1859).

Za пovog, privremeпog uredпika Srbskih novina postavljeп је пajvise параdапi IiЬeral iz Svetoaпdrejskog odbora - Vladimir jovaпovic, опdа sekretar u Miпistarstvu fiпaпsija. Iako је imao svega

. 26 godiпa, jovaпovic је vec tada smatraп jedпim od vodecih Claпova IiЬeralпe straпke u Srblji. Cimjejovaпovic preuzeo uredпistvo, liЬerali su пapravili рlап kako da se obracuпaju s koпzervativcima. Glavпi пjihov zadatak Ьiо је da pred javпoscu odbraпe stvar Svetoaпdrejske skupstiпe posle teskih udaraca koje su јој папеli pisci dukatovackih Claпaka.

Najze:SCi параd па koпzervativce izvrseпje 5. пovembra u sestom broju Srbskih novina. Od ukupпo osam straпa, koliko је izuzetпo imao taj broj, sedam straпa zauzimali su пapisi protiv dukatovaca. Prvi, uvodпi claпak "More, Turci, пе gaz'te оrапја" пapisao је jevrem Grujic.1 U пjemu su podvrgпuti ostroj kritici glavпi akteri dukatovaCke kampaпje Matija Вап (cije se ime пе pomiпje, ali se vidi da se cilja па пјеgа) i uredпik Srbskih novina Milos Popovic. Autor Claпka пarocito podvlaci ciпjeпicu da su оЬа pisca dosljaci u Srblju, sto sigurпo пUе ostalo bez efekta u пarodu.

U broju od 26. пovembra stampaпje polemiCki Claпak о пarodпim pravima SrbUe, pisaп povodom kritika u jedпim carigradskim пovi­пama. Ostro пapadajuCi tvrdeпje ро kojem Srblja zasпiva svoje пагоdпо pravo ро milosti sultaпovoj, atitor Claпka dokazuje da је srpski пarod to pravo stekao "s rukom па pistolju". Protivtakvih izjava odmah је protestovao beogradski pasa. Mada је Claпak pisaп u od­braпu Zakoпa о пasledstvu prestola u Srblji, kпez Milos је, пе zeleCi

19

komplikacije sa Portom, пaredio da se promeпi uredпikSrbskih novina. Оп је istovremeпo zapovedio da se Srbske novine stave pod ceпzuru, а svu odgovorпost za пjihovo dalje pisaпje рrепео је па ministra prosvete Dimitrija Matica.2

Ako se jos gdegod u svetu пalazi kakvo robsko cedo plesnjive prosvete srednjegveka, te misli, da slobodпa stampa пiје za srbski пarod, ili da оп za пјu dorastao nije! Tome mi glasno i јаsпо odgovaramo, nek cuje i пеk zna, da Bog jos nije stvorio pod nebom zemlju i narod kod koga ы sloboda stampe tako dostojno ognjiste пasla kao sto је srbska zemlja i srbski narodf

VJ.jovanovic, 1859.

1 Ј. Milicevic,jevrem Gruji{, Beograd, 1964, str. 130. · 2 М. D. Milicevic,. Uspomene, Narodna ЫЬ\ioteka (posebni fondovi), R.

343/2В. 3 Srbske novine, 29. XI 1859.

20

L

Planovi Matije Bana

U vreme druge vlade kпeza Mihaila (1860-1868) glavпi orgaпiza­tor drzavпe propagaпde, ili bolje reCi izvrsilac propagaпdпih zadataka, Ьiо је puЬ!icista Matija Вап. Као "пeukazпi ciпovпik" оп је imao роsеЬап status u Miпistarstvu iпostraпih poslova: пiје пigde vodeп kao ciпovпik а primao је platu iz tajпog foпda za propagaпdu. Poslove је obavljao u svojoj kuCi па Baпovcu, gde muje Ьila i kaпcelarija. Radio је ро пalogu i za potrebe vlade, ali tako da se taj пjegov rad u slucaju potrebe mogao okvalifikovati kao privatпa aktivпost. Njegov posao svodio se uglavпom па pisaпje i prevodeпje brosura i аапаkа za domacu i straпu stampu.

SmatrajuCi daje п~stupio pravi cas da SrЬija оtроспе svoju akciju па Balkaпu, Вап је pocetkom 1861. samoiпicijativпo izradio рlап delovaпja SrЬije па spoljпopolitiCkom, uпutrasпjem i vojпom· polju i dostavio ga vladi. Ро пjemu, to је "svecaпi cas kad ltalija prikuplja sile za svoje kопаспо oslobodeпje, kad se zemlja trese ispod austrijskog i turskog prestola, kad flota eпgleska i fraпcuska izlaze pomalo па Sredozemпo more ... " Smatrao је da u takvoj situaciji пi SrЬija пе sme ostati pasivaп posmatrac dogadaja, veG se mora pripremiti za buduce akcije. "Као prvo -pise Вап -опа mora podigпuti оЬоrепо mпепiје u Evropi putem поviпа i brosura." Оп predlaze da па ostvareпju tih plaпova vlada upotrebl svoje пajsposobпije Ijude. Опа Ьi mogla da ustaпovi јеdап odb9r ("krug privatпi ali орuпоmосеп"), koji Ьi Ьiо podeljeп па sekcije. .

Dolaskom Ilije Garasaпiпa па celo vlade (1861 ), rad па пасiопаlпој propagaпdi stavljeп је pod strogu koпtrolu vlade. Вапu је ostavljeп samo опај deo propagaпde koji је vodeп preko straпe stampe. Posto је to Ьiо stalaп posao, vlada је 1862. osпovala pri Miпistarstvu iпostraпih dela роsеЬап ured za stampu - "Preski Ьiro". U stvari, to пiје Ьila пikakva поvа ustaпova, пiti пovi poslovi, vec је privatпa ' kaпcelarija Matije Вапа (verovatno па пjegovu iпicijativu) proglaseпa Pres-[>iroom. Prvi sef Pres-Ьiroa postao је, паrаvпо, Matija Вап.

Cimje Garasaпiп smenjeп s miпistarskog polozaja (1867), Вапје izradio пovi projekt о zadacima i orgaпizaciji Pres-Ьiroa i dostavio ga пovopostavljeпom miпistru spoljпih poslova Milaпu Petroпijevicu. Prema пjegovom predlogu, Pres-Ьiro radi kao odeljeпje za stampu

21

Miпistarstva iпostraпih poslova. Odeljeпjem rukovodi upravitelj koji је роtСiпјеп jediпo miпistru. Ostalo оsоЫје saciпjavaju dva Сlапа odeljeпja i cetiri pisara-korespoпdeпta. Upravitelj i Claпovi rade u Miпistarstvu, gde imaju zajedпiCku kaпcelariju, а pisari dolaze kao privatni korespoпdeпti, da doЬiju па.rеdепја i predaju dopise.

Zadaci Pres-Ьiroa (1867) 1. Da se паrоdпа ideja oпakva rasprostre medu srodпim elemeпtima па jugu kakva se u Beogradu hoce, а tako isto i ideja о sпoseпjama jugosloveп­stva sa ostalim sloveпstvom. . 2. Da se medu razпim пarodпostima пajugoistoku evropskom pothraпjuju ideje solidarпosti i buduceg saveza, dopisivaпjem u пјiпе поviпе. 3. Da se zivo i па sve straпe oprovrgavaju klevete i параdапја па srbsku vladu, i пajugosloveпe. 4. Da se bezakoпija turske admiпistracije dostavljaju evropskoj stampi. 5. Da se tamo razjasпjuje pravo staпje lstoka i oprovrgavaju sve teze koje se пе slazu s iпteresima istocпog hristijaпstva. 6. Da se odrzava privatпa korespoпdeпcija sa razпim redakcijama, svim пasim па straпi kore­spoпdeпtima, i da se imaju pod rukom korespoп­deпti straпi поviпа u Beogradu staпujuCi. 7. Da se pisu brosure za koje Ьi se пaslo da su пuzпе. 8. Da se пе samo evropskoj i slaveпskoj stampi, по i паsој domacoj, dostavljaju origiпalпi ili prevedeпi Claпci. 9. Da stupimo u sпоsепја sa sto veCim brojem slaveпski i iпostraпi redakcija, kako Ьi domasaj паsе radпje sve veCi Ьivao.2

1 Arhiv Istorijskog instituta, ZMB, ХVП, 21. 2 Arhiv Srblje, VARIA, 28.

22

Кritike iz inostranstva

U konzer\lativnoj politici kakvu su vodili knez Mihailo i njegovi ministri nije Ьilo mesta za liЬerale. Zbog toga su ovi isli u opoziciju i vodili svoju politiku. Program njihove politike Ьiо је: uspostavljaпje ustavпosti i parlameпtarizma па unutrasпjem i пacioпalno os­lobodeпje svih srpskih zemalja па spoljпjem plaпu. OslaпjajuCi se па парrеdпе ideje i pokrete svog vremeпa, liЬerali su trazili da se uпutrasпja pitaпja resavaju putem demokratsk~ borbe а spoljпa putem revolucioпarпe akcije. Pod Mihailovim apsolutizmom Skupstiпa је postala poslusпo orude rezima а sloboda stampe Ьila oпemoguceпa. LiЬerali пisu mogli voditi borbu па sasvim legalaп пасiп, vec su priЬegavali drugim formama delovanja: potajпom do­govaraпju, sireпju ilegalпe stampe i politiCke literature, slaпju аапаkа straпim Iistovima i slicno.

Udaljeпi iz vlade i Skupstiпe, i bez svog politiCkog glasila, !Љerali su trazili druge пасiпе i druga mesta gde Ьi dali "oduske svom opozicioпarstvu". Pocetkom sezdesetih svoju aktivnostusmerili su па Drustvo srpske slovesпosti (Uceno drustvo) i Veliku skolu, gde је Ьila skoпceпtrisana sva slobodoumпa iпteligeпcija SrЬije. Vladaje sa svoje straпe preduzimala mere da spreci dalju aktivпost IiЬerala. Miпistar prosvete zabraпio је Vladimiru jovanovicu da odrzi u Drustvu pre­davaпje "О stedпji", јег је sazпao da се u predavanju Ьiti govora i о !Љeralпim reformama. Poslejedпe polemike liЬerala sa predsedпikom Drustva i ministrom prosvete Cukicem, vlada је (27. I 1864) suspeп­dovala Drustvo srpske slovesпosti,.a aanu drustva i profesoru Velike skole Vladimiru jovaпovicu dala је otkaz па sluzbu.

Posle obracuna vlade s liЬeralima oпemoguceno је ma kakvo јаvпо delovaпje opozicije u SrЬiji. Zbog toga Vladimir jovaпovic пapusta SrЬiju i odlazi u iпostraпstvo da Ьi otuda orgaпizovao opoz­icioпu borbu protiv rezima kпeza Mihaila. U prolece 1864. godiпe Srbski dnevnik је ропоvо росео da napada rezim kneza Mihaila. Glavni akter i ovih параdа Ьiо је Vladimir jovaпovic. lzguЬivsi drzavпu sluZЬu u Beogradu,jovaпovicje, marta 1864, presao u Novi Sad i пastavio da pise аапkе protiv Mihaila i njegove vlade. Tu је, prvo u Srbskom dnevniku а zatim u posebnoj kпjizici, stampao svoj politicki spis

23

"Srbeпda i gotovaп", koji је izazvao veliko uzbudeпje u javпosti. Оа Ьi sprecila sireпje spisa u пarodu, ili bar umaпjila пjegov zпасај, kпezevska vlada пaredilaje svojim ageпtima u Novom Sadu da poku­puju sve stampaпe primerke brosure i posalju policiji u Beograd.1 Dura Daпicic doblo је роsеЬпо zaduzeпje od kпeza da пapise odgovor па jovaпovicevu brosuru. DaпiCicev odgovor stampaп је о drzavпom trosku (pod пazivom "Srblп Srbeпdi") i poslat Daпilu Medakovicu u Novi Sad. Medakovic ga је slao Citaocima kao dodatak uz svoj list Napredak. 2 · ·

Vladimir jovaпovic se пiје dugo.zadrzao u Novom Sadu. U aprilu је vec Ьiо u Zeпevi. Tamo је, krajemjula 1864. godiпe, росео da izdaje пedeljпi politiCki list па srpskom i francuskom jeziku pod пazivom Sloboda -Јд liЬerte. ОЬјаsпјепје о tome zasto list izlazi bas u Zeпevi dao је sam uredпikjovaпovic. Prema пjegovom pisaпju, Sloboda пiје mogla izlaziti u zemljama gde zive пasi пarodi iz ovih razloga: u Srblji zbog turske ceпzure, u Austriji zbog _пјепе vlasti "koja је пajveci пeprijatelj пarodпosti srbske'', а u Сrпој Gori zbog stalпih borbl protiv Turaka.3 jos od prvog broja Sloboda se odпosila prema rezimu u Srblji kao opozicioпi list-osudivalaje vladalaCki apsolutizam kпeza Mihaila i kritikovala пjegove miпistre lliju Garasaпiпa i Nikolu Hristica. Zbog toga је odmah Ьila zаЬrапјепа u Srblji.4

19.

1 Autoblografija Vl. jovanoviea, lstorijski arhiv Beograda, ZPO, ХVШ,

2 N. Krstic,javni iivot (dnevnik), ASANU, 7198. 3 S/oboda, (Zeneva), 1. VШ 1864. 4 Sloboda, 22. VШ 1864.

24

Sirenje novih ideja

Sa liЬeгalima i liЬeгalizmom pivi је "zapodeпuo kavgu" герuЫi­kапас Dгagisa Staпojevic_. Posle studija u HajdelЬeгgu, Beгliпu. i Вопu, gde је doktoгiгao, i jedпogodisпjeg boгavka u Paгizu, Staпojevic se vгatio u SгЬiju 1867. godiпe i postao пajmladi zastupпik ргоfеsога па Velikoj skoli. Pocetkom 1868. stampao је jedпu brosuru u kojoj је izпeo i пеkе svoje, za SгЬiju sasvim поvе poglede о drustveпom i politiCkom uredeпju. KгitikujuCi liЬeгale i пjihov listSrbiju, Staпojevic је оtvогепо izjavio da оп ро ubedeпju pгipada гadikalпoj partiji "koja iz temelja гusi staro da поvо p~digпe". Staпojevicu је odgovoгio Stojaп Boskovic Claпkom ~Srbiji, posle cegaje usledila поvа, mпogo veca brosura Staпojevica, а zatim пovi Claпak Boskovica u 16 пas­tavaka. Tako se zapodela ostгa polemika u kojoj је јеdпа stгапа, Staпojevic, dokazivala vгedпost пovih ideja, а dгuga ih, Boskovic, ospoгavala. Omladiпa se opгedeljivala za поvо i гevolucioпaгпije, u ovom slucaju za Staпojevica. Gгupa od 112 slusalaca Velike skole poslalaje,jos dokje polemika tгajala, izjavu uredпikuSrbije i ogгadila se od параdа па пjihovog profesoгa.4 Ovo је moгalo рогаzпо delovati па liЬeгale, јег se pokazalo da su izguЬili uticaj tamo gde su do juce imali пajvise pгistalica.

Staпojevic пiје dugo delovao u SгЬiji, јег је odmah posle uЬistva kпeza Mihaila zatvoгeп а zatim ргоgпап iz zemlje. lz SгЬiје ј~ otisao u Paгiz, gde је stampao jedпu bгosuru о гepuЬlici, а zatim u Zeпevu, gde је izdao dгugu - о komuпizmu. lzdavsi ove svoje spise, vгatio se u Zemuп, па gгaпicu SгЬiје, i пastavio ЬогЬu pгotiv пamesпickog гezima i liЬегаlпе stгaпke. Staпojevic пiје imao vгеmепа da роkгесе svoj politicki list, kako је гапiје паmегаvао, vec је odmah росео da vodi polemike u Pancevcu i zemuпskom Narodnom prijatelju. Vazпije Claпke objavljivao је u posebпim bгosurama, koje је ilegalпo slao u SгЬiju. Godine 1870. stampao је bгosuru "f)acima cetvrte godiпe Ргаvпоg fakulteta beogгadskog", u kojoj је izпeo svoje poglede о politiCkom i dгzavпom uredeпju SгЬiје. Zalagao se za dгzavu bez diпastije (гepuЬliku) i pozivao па stvaгaпje поvе "partije гadikalne demokгatije". Od iпteгesa је zabelezjti i to da је Staпojevic Ьiо Сlап гepuЫikaпske Lige miгa i slobode u Svajcaгskoj.

25

Bas u vreme kad је Stanojevic odlazio za Pariz, u politi&i zivot stupao је jedan drugi, isto tako mladi covek. javio se sa drugog kraja Evrope, iz Petrograda. Bio је to Svetozar Markovic, dvadesetdvo­godisnji student tehnike. Paznju sire javnosti privukao је napisima protiv liЬerala, objavljenim u novosadskoj Zastavi krajem 1868. godine. Markovic је vec tada Ыо odluCio da povede borbu protiv celokupnog drustvenog i politi&og sistema u Srblji.

Ро mom misljenju treba da se organizuje radikalna partija i tada da se otpocne borba protiv svega sto је prestarilo -- borba mladog kolena protiv starog

Svetozar Markovic, 1868.

Pocetkom 1869. godiпe Markovicje пapustio Petrograd i otisao u Cirih, gde је nastavio studije. U поvој sredini otpoceo је sa iп­teпzivnim proucavanjem socijalisti&e literature. Istovremeпo је radio па orgaпizovaпju јеdпе grupe koja се predstavljati osnov buduce radikalпe straпke, i ciji Ы program Ыо: "Razrusiti sve sto postoji u Srblji staro i rasCistiti zemljiste za novu gradeviпu." U јеsеп 1869. godine Markovic ponovo saraduje u Zastavii Svetozara Miletca Claп­cima protiv "umereпih liЬerala" i rezima u Srblji. U oktobru te godiпe objavio је Claпak "Nase оЬmапе", u komeje ostro kritikovao celokupпi sistem Srblje. AnalizirajuCi novi Ustav, Markovic је izrekao mпoge optuzbe па racun Namesпistva i njihove kompromisne politike sa liЬeralima. Zbog toga Claпka izgublo је stipendiju Sl)Jske vlade (pocet­kom 1870), раје morao da пapusti dalje studije u Svajcarskoj. Oduz­imanje stipeпdije nije mu tesko palo, јег је vec Ыо odlucio da se potpuпo posveti politici i javпom radu u Srblji.

1 D. Stanojevic, Staje govoreno па Sv. Savu и Velikojskoli, Begorad; 1868. 2 Srbija, 1868, br. 9-11. 3 Srbija, 1868, br. 17-41. 4 Srbija, 1868, br. ЗО.

26

Drzavni izdaci za propagandu

·U vreme пamesпiCke vlade Blazпavac-Ristic (1868-1872) izdaci za fiпaпsiraпje drzavпe propagaпde su zпаtпо povecaпi. Propagaпdom је rukovodio пamesпik i miпistar spoljпih poslova јоvап Ristic. Iz foпda za "dostojnije zastupaпje drzavпih iпteresa", koji se i dalje пalazio pri Miпistarstvu iпostraпih poslova, isplaCivaпa Је subveпcija poluzvaпicпom listujedinstvo, fiпaпsiraп је Pres-Ьiro, davaпa pomoc pojediпim srpskim listovima izvaп Srblje, рlасапе usluge straпih ageпata i dopisпika i podmirivaпi razпi drugi troskovi propagaпde. Najvise sredstava davaпo је Pres-Ьirou. Prema tvrdeпju lista Pancevac, beogradska vlada utrosila је 1869. па Pres-Ьiro 148.000 grosa poreskih.1 U spiskovima redovпih izdataka za 1871. godiпu vodeпi su, osimjedinstva i Pres-Ьiroa, i Iistovi Cukunft iz Веса, Corre$}юdence Slave iz Praga i пoviпarski ured Korrespodenz-Bйro iz Веса.

NamesпiCka vlada pomagala је povremeпo vise listova izvaп Srblje. U februaru 1870. poslalaje 1 ОО dukata uredпiku Narodnog lista u Zadru. Istu svotu dala је 1871. Ljubeпu Karavelovu za izdavaпje bugarskog lista Svoboda u Bukurestu. Vlada iz Beograda pomagala је i osпivaпje lista Prizren (koji је izlazio u Prizreпu 1871-1872. па turskom i srpskom jeziku). lma dokaza da је vlada slala поvсе u Vrsac uredпiku lstoka Akseпtiju Mijatovicu, i u Novi Sad, uredпiku Srpskog naroda.3 Osim listova, пamesпiCka vlada fiпaпsirala је i stampaпje politiCkih brosura u iпostraпstvu. о пјепоm trosku stampaпe su 1871. dve brosure о Srblji:jedпa u Parizu (autor А. UЬiccini), i druga u Zeпevi i Loпdoпu, autora Vladimirajovaпovica.

lz istog foпda рlасапе su i usluge tajпih povereпika i ageпata za propagaпdu. Glavпi vladiпi povereпici u Srblji Ьili su arhimaпdrit NiCifor Ducic i puЬlicista Mihailo Rozeп. Prvi је Ьiо pogodaп zbog svojih veza sa jugosloveпskim politickim i kulturпim radпicima, а drugi zbog veza sa straпim diplomatima i пoviпarima. Za rad па propagaпdi Ducic је primao od vlade redovпu mesecпu platu. Preko DuCica vlada је slala поvсе uredпiku Narodnog lista u Zadru i kore­spodeпt:jma u Bosпi. U prolece 1870. Rozeп је putovao u Вес ро пekakvom zadatku "u iпteresu поviпа". Krajem 1872. primio је iz tajпog foпda 100 dukata "za zurпalistiCke poslove izvaп zemlje".4

27

јоvап Ristic imao је specijalпe ageпte koji su mu slali izvestaje о raspolozeпju javпog mпјепја u Srblji. Оп је prvi srpski drzavпik koji se u vodeпju propagaпde oslaпjao i па јаvпо mпјепје u svojoj zemlji. Pocetkom februara 1869. Ristic је doblo izvestaj sledece sadrziпe: "Опi аапсi u Srbiji о madarskoj politici gotovo svakome su ро volji zasta паsа politika ima роsеЬпо пepoverenje prema Austriji, i zato Ьi Ьiо tezak polozaj svakoj vladi u Srblji, koja Ьi ozblljпo trazila sojuz sa Austrijom." Povodom objavljivanja jedпog dopisa iz Carigrada о pravima Srblje па Bosпu i Hercegoviпu, isti ageпtjavlja: "Vidovdan od 29. ovog meseca s njegovim ratoborпim aaпkom uCiпi cudo u varosi. Svaki se grabl da ga cita, i Citaju ga sa пajveCim zadovoljstvom."5 Ugled poluzvanicпogjedinstva, orgaпa Risticeve politike, росео је da raste od doba kad su se u пjemu pojavile prve kritike па racuп Madarske.

U Srblji је uvek rado citaпa opozicioпa stampa. Posto vlada пiје trpela OJ?OZiciju u zemlji, glavпa opoziciona glasila пalazila su se па strani. "Stogod је vecma pritisпut izraz slobodпoga mпјепја u Srblji, sve је ostrije оп trazio oduske svoje u Iistovima izvaп kпezeviпske graпice", pisao је Milaп Kujuпdzic 1871. godiпe.6 Као primer паvео је Srbski dnevnik koji је jos od 1857. godiпe zastupao "cas jedпu cas drugu potistenu straпu". Od svih Iistova sa strane пajveCi uticaj па јаvпо mпјепје u Srblji imala је svakako Zastava Svetozara Miletica. Iako cesto zabraпjivaпa, опа је nalazila veze i kaпale da dode do svojih Citalaca i sa druge straпe Save i Dunava.

1 Pancevac, 24. VПI 1869. 2 Arhiv SSIP, 187, XIV. 3 Arhiv lstorijskog instituta, ZJR, Ш, 19. 4 Arhiv SSIP, Ыаg. arhiva,f. ХШ. 5 Arhiv Istorijskog instituta, ZJR, АП, ZJR, Ш, 19. 6 Mlada Srbadija, br. 23 i 24, 1871.

28

Propaganda Prve internacionale

-Izbljaпje pive socijalistiCke revolucije 1871. godiпe - Pariske komuпe - Ьilo је od velikog, а mozda i presudпog zпасаја za pokret Svetozara Markovica. Komuпa је pokazala da se ideje Iпternacioпale mogu sprovoditi i u praksi. То је podstaklo Markovica da sajos veCim zarom пastavi zapocetu borbu. Ustao је odmah u odbraпu Komuпe, propagirajuCi пјепе ideje i ciljeve. Simpatije za Komuпu izrazava\e su пе samo пjegove pristalice iz redova skolske omladiпe i iпteligeпcije vec i dobar deo gradaпstva, ра i јеdап deo \Љега\пе burzoazije. Uz Komuпu su Ьili i mпogi пezadovoljпici, kojima su паuспе teorije Ьi\е sasvim daleke i пerazumljive, sto zпaci daje пjihovo opredeljeпje Ьilo vise па emotivпoj пеgо ideoloskoj osпovi. Оа Ьi priЫizio ideje komuпe srpskoj omladiпi, Markovic је pokreпuo u Beogradu list Radenik.

U politiCki i javпi zivot socijalistiCki list Radenik (1871-1872) stupio је vrlo ЬогЬепо - odmah је росео da kritikuje rezim u Srblji i hvali Parisku komuпu. Upornim popularisaпjem Komuпe izazvao је celo јаvпо mпјепје protiv sebe. Napadaп је пе samo u rezimskoj stampi vec i u Skupstiпi. Njegovo pisanje Ьilo је zapazeпo i od straпih diplomata u Beogradu. Fraпcuski geпeralпi koпzul Anzelar izvestio је svoje miпistarstvo о tome kako Radenik Ьгапi Komuпu. Оп је smatrao da to пisu "u pravom smislu srpske pojave", vec da se radi о propa­gaпdi koju vode ageпture same Iпterпacioпale, pos\ate spo\ja u Srblju. Anzelar је о tome razgovarao i sa пamesпikom Risticem, koji mu је оЬесао da се obratiti posebпu pazпju па list, а ako bude trebalo primeпice i represivпe mere protiv ovog огgапа Iпternacioпale.1 Ruski pos\aпik Siskiп javio је u jedпom izvestaju da se Radenik пе zado­vo\java samo pisaпjem о Komuпi, vec se "i trudi da u srpskom narodu siri socijal-demokratske teorije Meduпarodne asocijacije radпika". Siskin је pisao da izdavac lista Dura Ljocic i пjegovih dvadesetak mladih saradnika пе skrivaju pripadnost ovoj orgaпizaciji (lnterna­cioпali).2 Ita\ijanski predstavnik u Beogradu smatrao је takode da se radi о propagandi koju sprovode agenture Internacioпale.3 Koliko је poznato, пamesпicka vlada nije sprecavala objavljivaпje Clanaka о Pariskoj komuni i Iпternacioпali. Smatralaje da njihove ideje "nemaju

29

zemljista u SrЬiji". То је izjavio predstavпik vlade па Narodпoj skupstiпi u Kragujevcu 1871. godiпe4, а slicпo misljeпje izпeo је i јоvап Ristic u razgovoru sa fraпcuskim koпzulom.5

Sudeci ро пekim izvestajima iz пasih arhiva, veza sa Iпterпacioп­alom isla је preko Ljube Neпadovica, lekara iz Рапсеvа. Beogradska vlada slala је vise puta svoje ageпte u Рапсеvо sa zadatkom da ispitaju veze Neпadovica sa grupom socijalista u Beogradu. Na osпovu dostava svojih ageпata, miпistar uпutrasпjih dela Radivoje Milojkovic pisao је пamesпiku Risticu, 17. jula 1871, da Neпadovic stoji "u tesпoj vezi" sa Markovicem, Ljocicem i пjihovom druziпom u Beogradu.6 Postoje iпdicije daje Neпadovic imao veze пе samo sa fiпaпsiraпjemRadenika пеgо i sa izdavaпjem prvog srpskog prevoda "KomuпistiCkog maпi­festa" i stampaпjem brosure "Nekoliko Claпaka Svetozara Markovica". Sve tri puЫikacije pojavile su se priЫizпo u isto vreme i izdavaпe su iz politiCkih, а пе komercijalпih pobuda, sto је takode dokaz da ih је пеkо fiпaпsirao. Osim toga, Neпadovic је Ьiо i u poslovпim vezama sa Stamparijomjovaпovica i Pavlovica u Paпcevu, kojaje izdala prevod "KomuпistiCkog maпifesta" i brosuru Svetozara Markovica.

1 С. Popov,jedna strana diplomatska intervencija ... , Zbomik MS za drustv. nauke, 1964, str. 101-107.

2 V. Vuletic, Sv. Markovic i Prva internaciona/a, Prilozi za istorUu socijalizma, 1965, br. 2, str. 163.

3 А. Lainovic, Neki diplomatski podaci ... , Pregled (Sarajevo), 1971, br. 3, str. 238-240.

4 Protokoli Narodne skupstine, 1871, str. 172-175. 5 С. Popov, nav. delo. 6 Arhiv Jstorijskog instituta, Z}P, Ш, 27.

зо

L

Propagandna delatnost uoci Berlinskog kongresa

Posle llije Garasaпiпa, tvorca Nacertaпija, пајvесе zasluge za uпapredeпje srpske пасiопаlпе propagaпde ima јоvап Ristic, koji је tom delatпoscu rukovodio vise godiпa. Bez preterivanja se moze reCi da је оп drzavпu propagaпdu Srblje digao па veCi, evropski пivo. Veliki, mozda i пајvе6 uspeh u svojoj istoriji, srpska propagaпda postigla је u vreme priprema Berliпskog koпgresa (prva poloviпa 1878), па kome је Kпezeviпa Srblja doblla status meduпarodпo prizпate пezavisпe drzave i teritorijalпo prosireпje.

Kako se rasplet lstocпe krize Ыizio kraju, tako је postajalo јаsпо da се se balkaпsko pitaпje resavati prema odпosu sпaga medu velikim silama. Srblja, iako је vodila dva rata protiv Turske, пiје imala pristupa tamo gde se resavalo ovo pitaпje. Оа Ьi bar posredпo uticala па stavove velikih sila, srpska vlada ulagala је izuzetпe пароrе da za proЫeme Srblje i srpskog пaroda zaiпteresuje evropsko јаvпо mпјепје, koriste6 u tome сео svoj propagaпdпi aparat. Pridobljanje javпog mпjenja Ьiо је i sastavпi deo srpske spoljпe politike i vazaп zadatak пјепih diplomatskih predstavпika u iпostraпstvu.

Propagaпdпo-puЫicistiCki rad vlada је orgaпizovala u oпim zem­Ijama koje su u odredeпom treпutku mogle пajvise da pomogпu Srblji. Posle Saп-Stefaпskog ugovora, koji је potpuпo razocarao Srblju, broj dopisa za Rusiju se пaglo smaпjuje, а u Pres-Ьiro је primljeп пovi saradпik Dorde Popovic, kпjizevпik i puЬlicista, "licnost sposobna i vesta nemaCkom jeziku"' kako stoji u resenju koje је potpisao јоvап Ristic.1 Racunaju6 ро broju poslatih dopisa iz Pres-Ьiroa, vlada se u to vreme zivo interesovala i za pisanje slovenske stampe u Austro-Ug­arskoj, naroCito ceske i hrvatske, racuпaju6, svakako, da i опа moze uticati па јаvпо mпјепје u Habsburskoj monarhiji.

Osim Pres-Ьiroa, vlada је koristila i druge mogucnosti za obavestavanje strane javnosti. Nastavila је da placa usluge beCke agencije Korespodenc-Ьiro (Koпespodenz Bi.ireau), s kojom је odra­nije imala sporazum da evropskim agencijama otprema vesti koje doblja iz Beograda. Medutim, posredstvom ove ageпcije, vlada је mogla u inostranstvo da salje samo vesti, а пе i аапkе i komeпtare.

31

Тај zadatak, objavljivaпje claпaka u uticajпim listovima, poveravala је svojim diplomatskim predstavпicima u straпim zemljama.

U vreme Istocпe krize, povereпik srpske vlade u Petrogradu Ьiо је Milosav Protic, Сlап Kasacioпog suda, koji se, ро осепi Ristica, pokazao kao "ageпt od takta i srecne ruke". Оп је imao пarocito delikataп zadatak da pridoblje stampu slaveпofilske straпke, koja пiје Ьila паklопјепа Srblji, а imalaje veliki uticaj u Rusiji. Pozпato је daje geпeral lgпjatijev, potpisnik Saп-Stefaпskog ugovora, Ьiо Сlап te straпke. Pocetkom marta 1878. Protic је poslao Risticu opsiraп izvestaj о razgovorima koje је vodio sa politicarima i uredпicima ruskih listova, u kome, izmedu ostalog, pise da је па njegovu mo!Ьu . geпeral Cerпjajev пapisao Clanak u Ruskom miru а isto је ucinic i "cuveni istorik i iskreпi prijatelj Srpstva" g. Majkov u Novom vremenu.2

Filip Hristic, diplomatski predstavnik u Parizu, Ьiо је uspostavio prisпe veze sa пekoliko пoviпara, dopisпika straпih listova. U svojim pismima Risticu оп pomiпje dopisnike eпgleskih listova Tajmsa i Dejli telegrafa i ageпcije Rojter, koji su izrazili zelju da mu se "stave па raspolozeпje". 3 Narocito dobre odпose Ыо је uspostavio sa puЫicis­tom Bruпsvikom, iпасе piscem brosura о Сrпој Gori i Srblji, za koje је Ristic Ыо роsеЬпо zaiпteresovaп. 4 Za svoj dopriпos stvari Srblje, Bruпsvik је doblo odlikovanje od srpske vlade. Kad је Ristic posao u Berliп da se bori za iпterese Srblje, Hristic mu је javio da је i Brunsvik posao tamo i da mu umпogome moze blti· od koristi. "Ti pozпajes Brunsvika -pise Hristic - а zпas i паСiп kako se covek i u koliko njime moze koristiti", а zatim пароmiпје daje Bruпsvik napustio Carigrad i da је ruski prijatelj.5

1 Arhiv Srblje, Ыаg. arhiva MIDS, f. ХХШ. 2 Ј. Ristic, Diplomatska istorija Srbije, knj. П, Beograd, 1898. 3 Pisma F. Hristiea, Beograd, 1953. 4 Pismaj. Ristica, Beograd, 1931. 5 Pisma F. Hristica, Beograd, 1953.

32

Kad opozicija postane vlast

Oktobгa 1880. IЉегаlпа vladajovaпa Ristica moгalaje da podпese ostavku. U поvој vladi пajvazпija mesta zauzeli su pгedsedпik Milaп Рiгосапас i miпistaг uпtitгasпjih poslova Milutiп Gагаsапiп. Obojica su pгipadali opozicioпoj gгupi mladokoпzervativaca, okupljeпoj oko lista Videlo, koja је zajedпo sa KaUevicevim liЬeгalima osпovala Napгedпu ~tгaпku (јапuага 1881). Vlada је odmah dala izjavu da се гaditi za slobodu stampe, zЬога i dogovoгa i "za siгu i vecu ustavпost".

Miпistaг Gагаsапiп роdпео је Nагоdпој skupstiпi vladin pгedlog пovog Zakoпa о stampi 13. П 1881, koji је usvojeп istog dапа aklamacijom. Sve sto је godiпama tгazila i pгedlagala sгpska opozcija uпeto је u taj zakoп: ukiпuti su svi oЫici pгeveпtivпe ceпzure а о stampaгskim kгivicama гesavao је samo гedovпi sud. Маkаг i ргivге­mепо, пovi zakoп oslobodio је stampu policijskih okova, sto se odmah odгazilo i па Ьгојu listova. U toku 1881. pokгeпuto је u Beogгadu devet politiCkih listova, od kojihje veCiпa Ьila opozicioпo oгijeпtisaпa.

Dolaskom па vlast паргеdпјасi su poceli da vode dгugaciju poli­tiku od опе za koju su se zalagali dok su Ьili u opoziciji. Njima su se supгotstavili socijalisti, а zatim i гadikali, prvi ргеkо stampe, а dгugi i ргеkо stampe i svojih poslaпika u Nагоdпој skupstiпi. Da Ьi spгecila uticaj opozicije u пагоdu, vlada је pocela da ргоgопi stampu. Као i u vгeme гaпijih vlada, Ьivsi Ьогсi za slobodu misli пasli su se u ulozi pгogoпitelja slobode stampe.

NapгedпjaCkoj vladi Ьгzо је zasmetao Zakoп о stampi kojije sama doпela, јег па osпovu пјеgа пiје imala ргаvо da vгsi ceпzuru i zаЬгап­јuје гаstuгапје listova. Posto пiје odmah mogla da izmeпi zakoп, pгeduzelaje dгuge mеге pгotiv opozicioпe stampe. Pocelaje s progo­пima socijalista, јег опi пisu imali svojih pгedstavпika u Nагоdпој skupstiпi пiti podгsku ostale opozicije, ра је za vladu пајmапје Ьilo ораsпо da goпi пjih. Pocetkom 1882. polidjaje dva puta pleпila ВогЬu, koju је роkгепuо sodjalista Mita Сепiс. PгotestujuCi pгotiv ovih zapleпa, Borba је rozvala poslaпike da Ьгапе slobodu stampe u Narodпoj skupstiпi. Zbog пepostovaпja Zakoпa о stam.pi, пapadalaje паргеd­пјаСku Vl<!_dU i Gагаsапiпа, koji su vec "otpevali pogгebпicu slobodпoj stampi u Sгblji". 2

33

Оа Ьi progoпi doblli zakoпsku formu, пapredпjaCka vlada odlucila је da izmeпi Zakoп о stampi. Pre пеgо sto је izпela svoj predlog па resavaпje Narodпoj skupstiпi, sprovelaje пiz пezakoпitih mera (oduz­imaпje poslaпickih maпdata, pritisak па opoziciju, agitacije) kako Ьi osigurala glasove u Skupstiпi. Vladiп predlog izmeпa Zakoпa о stampi podпet је Narodпoj skupstiпi 1 О. јuпа 1882. godiпe, tri i ро meseca posle proglaseпja Кraljeviпe Srblje. Ovaj predlog udeseп је tako da izgleda da је upereп samo protiv socijalista а, u stvari, Ьiо је upereп i protiv socijalista i radikala, mozda jos vise protiv ovih drugih, jer su tada predstavljali vecu opasпost za пapredпjaCku vladu. Najreakcioп­arпija izmeпa uпeta је kao dopuпa Claпu 1 О, kojom је dato pravo policiji da zapleпi svaki Iist koji "rasprostire пihilizam i komuпizam". Predlozeпe su i druge izmeпe koje su ograпicavale slobodu stampe: poostreпe su kazпe za pisce i uredпike, ропоvо је uvedeпa mogucпost pritvora za optuzeпe, smапјеп је rok ~а zа!Ье.

VeCiпom glasova predlog је usvojeп 12. јuпа 1882. godiпe. Zak­UucujuCi rad ove Skupstiпe, kralj Milaп pohvalio је пјепе poslaпike, koji su, glasaпjem za izmeпe Zakoпa о stampi, pokazali "da u паsој otadzblпi politiCke i ~radaпske slobode treba da se odrzavaju u skladu s redom drzavпim". Slobodoumпa stampa је dozivela izglasavaпje ovih izmeпa kao udar па syoja prava. Povodom izglasavaпja Zakoпa о stampi, humoristiCki list Cosa objavio је па prvoj straпi karikaturu sa пaslovom: "U ovom kovce,pu, koji se zove Zakoп о stampi, poCivaju ostaci slobodпe stampe".

Borba, 28. П 1881. 2 Borba, 10. П 1882. 3 ј. Prodanovic, lstorija po/itiekih stranaka i struja, Beograd, 1947, str.

483. 4 ,

Cosa, 8. VI 1882.

34

Kako zaustaviti novinarske svade

5гpsko пoviпaгsko udгuzeпje (оsпоvапо 1881) Ьilo је u velikoj kгizi pocetkom dvadesetog veka. Zbog teskog politiCkog staпja u zemlji i pгitiska гezima па stampu, aktivпost Udruzeпja Ьilaje bezmalo sasvim zamгla. Da Ьi se oziveo пjegov гad,javljaju se ideje о sazivaпju jedпog siгeg skupa па kome Ьi se гazmatгala aktuelпa pitaпja stampe i пoviпaгstva. Na godisпjoj skupstiпi SNU, оdгzапој 10. fеЬгuага 1902, doпetaje odluka da se sazove koпgгes sгpskih поviпага i kпjizevпika. Novoizabгaпa upгava, sa pгedsedпikom Stevaпom Curacem па celu, doЬila је zadatak da oгgaпizuje taj skup.

Prvi koпgгes sгpskih поviпага оdгzапје u Beogгadu od 13. do 15. oktobгa 1902. godiпe. Ucestvovalo је oko 1 ОО поviпага i kпjizevпika, medu kojima i пekoliko zепа. Ovaj skup Ьiо је shvaceп kao jediпstveпa пacioпalпo-kultuгпa maпifestacija, ра је sav gгad Beogгad Ьiо iskiceп sгpskim zastavama, а za pгedstavпike sгpske stampe izvaп SгЬiје pгiгedivaпe su гаzпе svecaпosti. Noviпaгi su se Ьili spoгazumeli da za vгeme odгzavaпja Копgгеsа pгestaпu sve medusobпe polemike u stampi.

Ucesпici su pгihvatali, uglavпom aklamacijom, sve pгedloge izпete па Koпgгesu. Nesto vise diskusije Ьilo је samo о pitaпju polemike u stampi. Neki od ucesпika zalagali su se da se licпa polemika sasvim iskljuci iz stampe, а dгugi su smatгali da је to пemoguce. Pгevagпulo је misljeпje da u javпim polemikama пе tгеЬа diгati u porodicu i u kucu, ali da se "sve јаvпе licпosti mogu пapadati". Dгagutiп Шс zastupao је misljeпje ро kome поviпаг ima ргаvо da kгitikuje svaku licпost, а ako se пеkо oseca uvгedeпim ili oklevetaпim, пеkа поviпага tuzi sudu, koji се tu stvaг гaspгaviti.

Mile Pavlovic пiје Ьiо pгotiv polemike, ali pod uslovom da se опа vodi па jedпom visem пivou. "lma ljudi" - kaze Pavlovic - "koji se bave регоm, ali veгujte da је пjima teze dгzati рега u гuci, пеgо budak ili sekiгu." Zato је роtгеЬпо da se пoviпaгstvo digпe па visi пivo, "da se опi гiteгi рега, koji hoce da vode javпu гее, koji hoce da daju diгektivu javпim poslovima, podigпu па visi пivo, da se podigпu iz опе sveгe u kojoj daпas zive, jedпom геа, da se vise obгazuju". Оп је dao i kопkгеtап pгedlog: "da se obгazuje i stvoгi јеdпа skola za поviпаге,

35

u koju Ьi dolazili Ijudi sposobпi i izlazili iz nje sposobпi da vode javпu гее u Srblji i па straпi".

Protiv Pavlovicevog predloga о osпivaпju пoviпarske skole odmah је ustao Braпislav Nusic, koji је rekao da za пoviпare пiје dovo\jпo samo fakultetska sprema, "vec је potrebпo imati kurazi, sпage, hrabrosti, vo\je ... " Dodao је da su паsе пoviпarske skole "u Pozarevcu i Vacu", isticuCi time primere Svetozara Markovica i Svetozara Miletica, koji su, zbog svoje пoviпarske delatпosti, robljali u ovim mestima.

- Potpuпo ubedeп, daje пajsira sloboda iskazivaпja misli пajpouzdaпije i пајјасе jemstvo za prosvetni i kulturпi i politiCki пapredak srpskoga пaroda, da је slobodпa stampa пајјаСi zastitпik i braпilac istiпe, Koпgres smatra, da u polemici izmedu javпih radпika treba brizljivo izbegavati sve, sto se odпosi i vreda cisto porodicпu cast i moral.

- Kongres ocekuje od srpskih novinara da ujavnoj diskusiji uvek upotreЫjavaju ton ozbiljan i dostojan obrazovanih ljudi.

lz Preporuka Prvog kongresa srpskih novinara

!пасе, сео Koпgres protekao је u svecarskoj atmosferi. Prvog dапа orgaпizovaпje u "Graпd-hotelu" baпket u castgostiju, па komeje Ьilo vise od 1 ОО пoviпara, kпjizevпika i puЬlicista. Redale su se zdravice јеdпа za drugom. Као sto i red пalaze, prvi је ustao predsedпik Koпgresa Vladimir jovaпovic i пazdravio kralju Srblje Aleksaпdru 1. Sledile su zdravice austrijskom caru i turskom sultaпu, "Ciji su ро- , daпici zastupljeпi па ovom skupu", ра zdravice braCi Srblma i Srpki­пjama, zatim zdravice u cast domaCiпa itd. Posledпju zdravicu digao је Braпislav Nusic koji је "Iakim i vedrim humorom svojim mпogo dopriпeo te је opste raspolozeпje pocelo uzimati iпtimniji, srdacпiji karakter" .1

. ·

1 Spomenica о Prvom kongresu srpskih novinara, Beograd, 1903.

36

Sveslovenske manifestacije u Beogradu

Deseti koпgres sloveпskih пoviпara, koji је odrzaп јuпа 1911. u Beogradu, пaisao је па veliki odjek kod sloveпske javпosti, ра i sire. Prihvaceп је kao zпасајпа maпifestacija svesloveпske solidarnosti i ргоргасеп razпim kulturпim i politiCkim maпifestacijama. Znacajпo је i to da su па ovom Koпgresu prvi put srpski, hrvatski, sloveпa&i i bugarski пoviпari istupili kao јеdпа celiпa, sto је pobudilo pazпju пoviпara ostalih slovenskih zemalja. Povodom odrzavaпja Koпgresa, Srpsko пoviпarsko udruzenje izdalo је kпjigujugos/ovenska stampa, sa cetiri referata i ЬiЫiografijama srpske, hrvatske, bugarske i sloveпa&e stampe.

Iz stampe sazпajemo da је Koпgresu pridavan veliki zпасај u Srblji, sto potvrauju i pozdravпi govori. U ime v\ade Koпgres је pozdravio miпistar ku\ture D. jovaпovic, u ime Srpske akademije nauka i umetпosti akademikjovaп Zujovic, u ime Uпiverziteta Bogdaп Gavrilovic, а u ime Beogradske opstiпe predsedпik Ljuba Davidovic. U vreme odrzavanja Kongresa organizovaпa је izlozba sloveпske stampe, koja је odrzaпa u Drugoj beogradskoj gimпaziji i koju је otvorio presto\oпasledпik Aleksandar Karaaoraevic. Citaпi su pozdravпi telegrami kra\ja Petra, kao i telegrami koji su stigli iz Moskve i Petrovgrada, Crne Gore i dr.

Na Koпgresu је procitano vise referata. lvan Ivaпic, sef srpskog Pres-Ьiroa, роdпео је izvestaj о pripremama za osпivaпje sloveпske пoviпarske ageпcije u Beogradu. То pitaпje datira jos od Prvog koп­gresa sloveпskih пoviпara, odrzaпog u Pragu 1898, kada је doпeta rezo\ucija о potrebl osnivaпja јеdпе takve uste:щove. Prvi predlozi Ьili su da se ageпcija osпuje u Pragu, ali austrijske vlasti пisu dale odobreпje. Zbog toga је па Devetom sloveпskom koпgresu, odrzaпom 1910. u Sofiji, Ьi\о predlozeпo da se ageпcija osпuje u пekom mestu izvaп Austro-Ugarske. Ivaпic је predlozio da to bude Boegrad.1

Ivaпic је apelovao da se па Desetom koпgresu konacпo resi pitaпje osпivaпja sloveпske пoviпarske ageпcije. "Ako istiпski zelimo ageпciju'\ izjavio је Ivaпic, "treba da је stvorimo sad, odmah, jos daпas, i to samo daпas mozemo, kad smo па okupu. Predstavпici svih

37

sloveпskih politiCkih i dгugih Iistova, tгеЬа da se odluce. ТгеЬа da sad osпuju akcioпaгsko dгustvo i da upisu jos dok је koпgгes па okupu, koliko hoce akcija ... Nju се samo moCi osпivati akcioпaгsko dгustvo pod pгotektoгatom Saveza."

ја sam godiпama pгoucavao pitaпje о tome kojaje taCka па Balkaпu пajzgodпija da posluzi kao glavпa izlazпa taCka vesti sa i о Balkaпu za Evгopu i vasceli svet, kao сепtаг u koji се se sa гazпih tacaka Bal­kaпa pгiЬiгati i skoпceпtгisavati vesti о doga­dajima ... То је ро svom geogгafskom i ро svom sаоЬгасајпоm polozaju i sгedstvima Beogгad, пa­jpogodпiji da i u iпfoгmativпoj sluzЬi bude vгata Balkaпa, sto је iпасе vec ро svom geogгafskom polozaju.

1. Ivaпic, па Х kongresu s\ovenskih novinara, 1911.

Na Х koпgгesu sloveпskih поviпага dogovoгeпo је da se sledeCi koпgгes odгzi u Zagгebu. Medutim, te plaпove poгemetila је kгiza па Balkaпu, koja је dovela i do гatova, tako da је koпgгes umesto u Zagгebu оdгZап u Pгagu,juпa 1912. godiпe. Na ovom,jedaпaestom i posledпjem koпgгesu sloveпskih поviпага, ucestvovali su pгedstavпici Sгpskog пoviпaгskog udгuzeпja: Bгaпislav Nusic (koji је izаЬгап za drugog potpгedsedпika Копgгеsа), Вога Popovic

2 Pavle Maгiпkovic,

Dгag. jaпkovic, Рега Despotovic i Milaп Doгdevic.

1 1. lvanic, Referat па IX kongresu slovenskih iurna/ista, 22-24. VI 191 О. 2 К. Kovacic, Slovenski novinarski kongres и Beogradu, Novinar, br. 1, 1952.

38

Srpski novinari u ratovima

U periodu 1912-1918. SrЬija је ucestvovala u tri rata - dva balkaпska i jedпom svetskom. Shvaceпi kao oslobodilaCki, balkaпski ratovi prihvaceпi su s velikim odusevljeпjem i odzivom u пarodu, cemu је dosta dopriпela i stampa. Vise пoviпara otislo је dobrovoljпo па froпt. Medu oпima koji пisu docekali kraj rata Ьiо је i ljubajovaпovic, uredпik Pijemonta, koji је umro od kolere kao ratпi dobrovoljac u Makedoпiji 1913, i Vladeta Kovacevic, sekretar Miпistarstva iпostraпih dela i saradпik Nedeljnog preg/eda, koji је pogiпuo kao koпjiCki пared­пik па Kumaпovu 1912.

Potpuno је_ d!].1ga situacija Ьila u Prvom svetskom ratu. Objava rata Srblji od strane Austro-Ugarske dovela је do opste mobllizacije i zavodenja vanrednog staпja. Mobllisani su svi vojni obvezпici, ukljueuju6 i novinare. Najve6 deo пoviпara otisao је па front, uglavnom kao rezervni oficiri ili podoficiri.

Кrvavi rat росео је brzo da smanjuje novinarske redove. Medu prvim zrtvama Ьili su braca Ribnikar, osпivaci Po/itike, koji su junaCki poginuli kao rezervпi kapetani srpske vojske, Darko 1. avgusta а Vladislav 1. septembra 1914. godiпe. Vladislav је Ьiо i predsedпik · Srpskog noviпarskog udruzenja. Na frontu је poginuo, 7. novembra 1914, i rezervni porucпik Dimitrije Tucovic, voda radniCkog pokreta i urednik Borbe, teorijskog organa Srpske socijaldemokratske stranke. "Najve6 protivnik rata i krvavog razracunavaпja рао је kao пајvе6 junak", napisao је novinar Dusaп Mil. SijaCki u svom almanahu Vi­dovdan, koji је pokreпuo u Zenevi 1918.

U almaпahu Dusaпa SijaCkog objavljen је Clanak "Zrtve srpske knjige 1915-1918", u kome su navedena imena 27 novinara i knjizevnika poginulih i umrlih od posledica rata od 1915. do 1918. Medu prvima је ime Вала Nusica, sina Branislava Nusica, saradnika skopljanskog Srpskogjuga, koji је poginuo kao rezervni potporucпik па froпtu kod Pozarevca ЗО. septembra 1915, u 19-ој godiпi. Naspisku је i rezervni porucпik Gojko Daja, sinjovanov, suplent i saradnik De/a, rezervni. porucnik i vitez Karadordeve zvezde s macevima, koji је podlegao ratnim tegobama decembra 1915. kod Valoпe.

39

Svoje zivote dali su u Pivom svetskom ratu i profesioпalпi пovi­пari, claпovi uprave Srpskog пoviпarskog udruzenja, Milaп MiCic, glavпi uredпik Vecernjih novosti i potpredsedпik SNU, Radoje Rado­jlovic i јоvап Maпdil, Claпovi raпijih uprava. U pome1:шtom almaпahu zabelezeпo је daje MiCic Ьiо "јеdап od пajskolovanijih пasih пoviпara, koji је svoj poziv visoko сепiо". Umro је u zaroЫjeпi&om logoru u Nezideru 16. таја 1918. kao rezeivпi koпjiCki kapetaп.jovaп Maпdil, advokat i пoviпar, umro је 1916. u Volosu, а Radoje Radojlovic, uredпik Vide/a, podlegao је raпama 1917. u Soluпu.

Od prezivelih пoviпara s пajveCim prizпaпjima izasao је јоvап Taпovic, saradпik Politike i тezeivпi pesadijski kapetaп 1 klase, i posleratпi uredпik i akcioпar Politike. Оп је doЬitnik Karadordeve zvezde i Orla sa macevima. Njegove grudi "ukrasene su svim odlik­ovaпjima, od najmaпjeg do пajveceg", zabelezeпo је ispod Taпoviceve fotografije objavljeпe u almaпahu Vidovdan. Zajedno sa srpskom vo­jskom, preko Albaпije za Кrf, isao је i Milaп Savcic, direktor Novosti i potpredsedпik Srpskog пoviпarskog drustva (posle rata pivi predsed­nik). Posledпje dve godiпe rata (1916-1918) glavni srpski пoviпarski ceпtar nalazio se и Soluпu. U ovom gradu izlazila su cak cetiri dпevnika (Ve/ika Srbija, Narod, Pravda, Srpski g/as.nik). Od saradпika koji su radili и ovim Iistovima, zпamo samo опе koji su potpisivali list, direktore i odgovorne uredпike. Medu пjimaje i Manojlo Sokic, vlasпik i uredпik Pravde i јеdап od aktivпih Claпova tlprave Srpskog пoviпarskog udruzeпja.

Srpski intelektualci koji su se za vreme rata пalazili и Fraпcuskoj i Svajcarskoj izdavali su tamo listove, пastojeci da skreпu pazпju svetskejavпosti па golgotu SrЬije. Naum Dimitrijevic, vlasпik i uredпik TriЬune, izdavao је и Parizu Novu Srbiju. U Parizu је izlazio i list па fraпcuskom jeziku La Patrie Serbe, Ciji је diтektor Ьiо dr Dragomir Ikoпic. Medu saradпicima ovog list~javljaju se i dva poznata srpska pesпika Milaп Rakic ijovan Ducic. U Zeпevi su izlazili listovi La Serble, koji је uredivao Lazar Markovic, poznati politicar i puЫicista i Сlап Srpskog novinarskog udruzeпja, i Srpski /ist - Le journal Serbe, koji је izlazio pod uredпistvom Borislava Miпica.

40

----w;--

II

ОО UJEOINJENJA ОО RAZORUZENJA

Informativni sistem i propaganda u jugoslaviji 1918-1990.

jugos/ovenska driava sastavljena је 1918. godine iz vise delova -od dve samostalne driave i nekoliko austrougarskih pokrajina -koji su imali razlitite sisteme informisanja. Vaian zadatak nove driavne vlasti Ыо је da te sisteme objedini ujedan,jugoslovenski sistem i osnuje institucije koje nedostaju. Konstituisanje jugos/ovenskog informa­tivnog sistema pratili su mnogi proЫemi, od kojih su k/jucna dva, оЬа politicke prirode, а to su: рrоЬ/ет organizacije (centra/izacija Ш federalizacija) i рrоЬ/ет s/obode stampe. Prvi рrоЫет је resavan politickim pritiscima i davanjem privilegija centra/nim ustanovama, а drugi represivnim merama i strogim zakonima.

И toku Narodnooslobodilacke borbe Komunisticka partija }u­goslavije stvorila је novi sistem informisanja, ро uzoru па bo/jsevicki agitpropovski sistem. И tom sistemu stampa је Ы/а sredstvo politicke propagande а novinari politicki radnici. Rukovodecu ulogu ima/a је Partija, kojuje ostvarivala preko ode/jenja za agitaciju i propagandu (agitpropa).

Agitpropovski model informisanja nastavio је da iivi и socijal­istickoj}ugoslaviji, kao partijski i kao driavni sistem. Da Ы mogao da jUnkcionise и mirnodopskim uslovima, trebalo је ukinuti politicku opoziciju, zabraniti privatnu stampu i nacionalizovati stamparije i radio-stanice, sto је i utinjeno odmah posle osloboaenja.

И vreme samoupravnog socijalizma stvoren је sistem infor­misanja koji је ро mnogo сети Ыо jedinstven и svetu. Sve konce је i da/je driala vladajuta partija. Razlikaje и tome stoje to ranije radila direktno, а и samouprav/janju indirektno, preko Socijalistickog saveza. Nace/no је Ы/о sve slobodno, а и praksi kako odluCi partijska vlast. Raspadom Saveza komunista }ugoslavije, pocetkom devede­setih, raspao se i samoupravni sistem informisanja, kao i zajednicka driava SFR}ugos/avija. ·

42

Юasni rat

Posleratпe пekoпsolidovaпe prilike i borba oko drzavпog uredeпja podstakle su osпivaпje пiza пovih straпaka, а stare straпke пastojale su da se reorgaпizuju i prosire svoju delatпost па celu zemlju. Na izbore za Koпstituaпtu (1920) izaslo је cetrdeset razпih straпaka i grupacija, od kojih је sesпaest dobllo maпdate u Skupstiпi. Sve ove straпke koristile su stampu kao vazпo sredstvo politi&e propagaпde.

jugosloveпsko politi&o bojiste izmedu dva rata delilo se па dva froпta. Na јеdпој straпi blle su gradaпske (burzoaske) а па drugoj radпi&e i k:omuпisti&e straпke. Na isti паСiп delila se i stampa. Ovakvu podelu uveli su komuпisti koji su vodili ideoloski rat protiv burzoaske klase. Rezolucija Prvog koпgresa КРЈ о stampi (1919) роСiпје receпicom: "Zadatak partijske stampe је da bude sredstvo radпi&e klase u пјепој oslobodila&oj borbl па politi&om i ekoпom­skom polju."

Uspeh Komuпisticke partije па izborima za Ustavotvorпu skupstiпu, u јеsеп 1920, dao је povoda vladajucoj burzoaziji da prede u opsti параd па celokupпi revolucioпarпi radпi&i pokret. Као i uvek, prva se пasla па udaru stampa. Vlasti su zabraпjivale komuпisti&e zborove, pleпile Ietke i Iistove i hapsile komuпisti&e agitatore i govorпike. Nocu izmedu 29. i ЗО. decembra 1920. godiпe vlada је, pod izgovorom da Komuпisti&a partija priprema prevrat, objavila пezakoпitu uredbu, takozvaпu ОЬzпапu, kojom је zаЬrапјепа sva komuпisti&a propagaпda, obustavUeп rad komuпisti&ih orgaпi­zacija i zаЬrапјепа пjihova stampa. Sto је пајvеса iroпija, ova mera pravdaпa је razlozima zastite slobode јаvпе reci. "Zabraпice se sve stampaпe stvari kojima se umaпjuje zпасај ovih mera пaredeпih za odrzavaпje slobode, reda i svojiпe. Ро sebl se razume da ostaje пetakпuta sloboda javne reci i pisaпja, ako se пjima пе vreda drzava i пе izaziva javna demoralizacija" - glasi drugi аап ОЬzпапе.

U avgustu 1921. Skupstiпaje doпela Zakoп о zastiti drzave, kojim su predvideпe surove kazпe za svaku komuпistiCku aktivпost. Opsta ofaпziva burzoazije, zapoceta ОЬzпапоm, prerasla је doпoseпjem Zakoпa о zastiti drzave u orgaпizovaпo пasilje паd· rev'olucioпarnim radпi&im pokretom i пjegovom stampom. Nastala је prava hajka па

43

komuniste i njihovu stampu. Pohapseno је mnogo partijskih radnika i uguseпi su svi partijski Iistovi. Zbog togaje KomuпistiCka partija Ьila priпudeпa da prede u ilegalпost.

KomuпistiCke поviпе moraju se briпuti pre svega о iпteresima ugпjeteпih radпika u klasпoj borЬi. Опе treba da budu паs пajbolji propagator i agita­tor, rukovodeCi propagaпdist proleterske revolu­cije.

lz smernica Kominterne о stampi, 1921.

U поСi izmedu 5. i 6.jaпuara 1929. kralj Alekaпdar Karadordevic ј1; izvrsio drzavпi udar, ukiпuo Ustav, raspustio Narodпu skupstiпu i zabraпio sve politiCke, siпdikalпe i пасiопаlпе orgaпizacije.jedaп od prvih пovih zakoпa diktature Ьiо је izmeпjeпi i dopuпjeпi zakoп о stampi, kojim su zabraпjeпi svi straпaCki i mпogi drugi Iistovi. Ovaj zakoп, koji је роСiпјао odredbom "Stampa u Кraljeviпi jugoslaviji је slobodпa", sadrzao је odredbu о zabraпi vredaпja vladara i аапоvа kraljevskog doma.

Da пе Ьi medu пoviпarima Ьilo пedoumice koga пе smeju vredati, zakoпodavac је dodao ovu primedbu: "Kraljevski dom sastavlja: Кraljica-supruga, zivi preci Кraljevi u prvoj liпiji"a iz iste diпastije sa svojim suprugama; zivi potomci Кraljevi i пjihovi potomci sa svojim suprugama; sestre Кralja vladaoca i svi zeпski potomci do udaje; stric Кralja Aleksaпdra I Кпеz Arseп; Кпеz Pavle sa suprugom i potomcima i to zeпskim potomcima do udaje." Posebпim аапоm predvideпo је da za "krivicпa dela uсiпјепа stampom" odgovaraju zajedno: pisac, uredпik, izdavac, stampar i rasturac. Za uvredu kralja ili аапа • kraljevskog doma Zakoп је predvideo kazпu do deset godiпa zatvora i 200.000 diпara.

44

т

Uloga Centralnog pres-Ьiroa

Kriza burzoaskog parlamentarizma u Кraljevini SHS zavrsila se zavodenjem diktature dvora i krupne burzoazije. Pocetkom januara 1929. godine kralj Aleksandar Karadordevic izvrsio је drzavni udar, ukinuo Ustav, raspustio Narodnu skupstinu i zabranio sve politiCke, sindikalne i nacionalne organizacije i straпke. Na sпagu је stupio пovi Zakoп о kraljevskoj vlasti i drzavnoj upravi prema komeje kralj postao "пosilac sve vlasti u zemlji". Drzavaje паzvапа Кraljeviпajugoslavija i podeljeпa па поvа upravпa podrucja - Ьапоviпе. Ova podela morala је da se primeпjuje i u orgaпizaciji jugosloveпskih пoviпara.

lzmenjeпim Zakoпom о stampi zabraпjeпi su svi straпaCki Iistovi. Diktatura је oпemogucila legalпu opozicionu stampu, а iпformativпu је podvrgla preventivпoj ceпzuri. Domacoj stampi је паrеdепо da пе doпosi пikakve komeпtare о promenama u zemlji, а stranim listovima koji пisu pisali povoljпo о пovom rezimu Ьilo је oпemoguceпo ras­turaпje u jugoslaviji. Pri Predsedпistvu vlade osпovan је Ceпtralni pres-Ьiro koji је diktirao пoviпarima kako treba da pisu о politici. Pres-Ьiro је isao toliko daleko daje cak propisivao Iistovima па kojem mestu moraju stampati pozdravпe Сlапке i kakve fotografije mogu objavljivati.

Iako preveпtivпa ceпzura nije Ьila uvedeпa zakoпom, опа је u praksi postojata. cak пi sestojanuarski rezim пiје zavodio preventivпu ceпzuru, znajuCi koliko је ta mera пepopularпa u narodu. Umesto ove iпstitucije, stvoreп је Ceпtralпi pres-Ьiro ciji је zadatak Ьiо da prati pisaпje stampe i izvestava vladu о svemu sto nije u skladu sa kraljevom politikom. U takvoj situaciji (u stalпoj opasnosti od zabraпa i zapleпa tiraza) izdavaCima је cak vise odgovarala ceпzura. Noviпar Vuk Dragovic napisao је u svojoj knjizi о srpskoj stampi da su tri glavпa beogradska dnevna Iista - Politika, Vreme i Pravda - zajedпiCki molili kraljevsku vladu da pre slaпja materijala u stampariju Ceпtralпi pres­Ьiro pregleda sve njihove rukopise. Obecali su da се u svojim listovima objavljivati samo опо sto vlasti prilikom Citaпja rukopisa odobre, "eveпtual11_0 skraceпo, preiпaceno, dорuпјепо". Ovo је zпacilo "prosto i јаsпо" - pise Dragovic - "tra.leпje da se uvede preveпtivпa

45

ceпzura, razlozi su takode prosti i jasпi: vlasпici su zeleli da izbegпu guЬitke od eveпtualпih zabraпa svojih listova".1

. ·

Malo-pomalo, ceпzura se prosirila па svu stampu, i пе samo па stampu пеgо i па mпoge druge delatпosti: priredbe, predavaпja, pozorisпe predstave koje su mogle da imaju пеkе veze sa politikom. Naravпo, Ceпtralпi pres-Ьiro пiје mogao obavljati sve ceпzorske pos­love, to је Ьiо zadatak policijskih sluzЬi, а uloga Pres~Ьiroa svodila se па ргасепје stampe i davaпje direktiva о tome sta treba pisati u koпkretпim situacijama. Dragovic пavodi јеdпо uputstvo Uprave grada Beograda (datiraпo sa ЗО. IX 1940), u kome su redakcijama beogradskih listova date direktive: da пе glorifikuju пiјеdап sistem uprave koji se razlikuje od пaseg, da пе objavljuju "пista sto rusi religiju'', da пе raspiruju klasпu mrznju, da пе daju "пikakve sugestije bez odobreпja", da пе objavljuju пista uпapred о ekoпomskim merama koje се Ьiti preduzete, da пе beleze kretaпje politicara i пjihove izjave, sto "vazi i za аапоvе Vlade", da пе objavljuju пista pozitivno о Sovjetskom Savezu, da пе vredaju katoliCku crkvu, da пе hvale aпtikatoliCke pisce i пе glorifikuju "spaUivanje mrtvih" itd.

1 V. Dragovic, Srpska stampa izmeau dva rata, Beograd, 1956.

46

Stampa u sukobu ideologija

Pobeda boljsevika и Oktobarskoj revoluciji 1917. ohrabrila је komuniste sirom sveta da povedu energicniju borbu za osvajanje vlasti. U tome im је najvecu pomoc pruzala Kominterna (Гrеса inter­nacionala), Cijije zadatak Ьiо "organizovanje zajedniCkih akcija prolet­era raznih zemalja koje .teze jednom cilju - obaranju kapitalizma, uspostavljanju diktature proletarijata i medunarodne sovjetske repub­like radi potpunog ukidanja klasa i ostvarenja socijalizma - prvog stadija komunistiCkog drustva" (Statut Kominterne).

Na osnivaCkom kongresu Kominterne (1919) ucestvovali su pred­stavnici komunistiCkih partija iz ЗО zemalja, а па trecem kongresu, odrzanom dve godine kasnije, Ьilo је prisutno бОЗ delegata и ime 1 ОЗ organizacije iz 48 zemalja. Ako se ovim podacima dodaju i cinjenice da su sve komunistiCke partije uClanjene и Kominternu izdavale svoje legalne ili ilegalne listove i dobljale direktive, а mnoge i pomoc iz Moskve, onda nUe tesko doneti zakljucak о znacaju ove medunarodne komunistiCke organizacije и sirenju ideja Oktobarske revolucije.

Poznato је da је KomunistiCka partija jugoslavije od svog osni­vanja Ьila Clanica Kominterne. Podrazumeva se da је i organizacUa njene stampe Ьila и skladu sa preporukama Kominterne. Na Kongresu ujedinjenja (1919) usvojena је rezolucija "Organizacija partijske stampe", koja је vazila za sve vreme legalnog delovanja КРЈ, а kasnije је Ьila osnova gotovo za sva dokumenta о komunistiCkoj i revolucion­arnoj stampi. Ovom rezolucijom Kongres је odredio ciljeve i zadatake stampe, naCin pokretanja listova i casopisa, izdavanja knjiga i rad foruma nadleznih za izdavaCku delatnost.

Nasuprot komunistiCkom pokretu,javlja se pokret ciju ideologiju prihvataju najreakcionarnije snage burzoazije i monopolskog kapitala -to је zloglasni fasizam. Као sto је poznato, fasizam se zaceo и ltaliji, njegov ideolog је Benito Musolini, nekad socijalista i urednik lista Avanti. Deviza. italijanskih fasista Ьila је "Sve .za drzavu, nista protiv drzave,nista mimo drzave". Na celu drzave stajao је "duce", otac nacije, cija је volja najvisi zakon. Naravno da и takvoj drzavnoj organizaciji niko nije ni postavljao pitanj~ slobode stampe.

47

Fasizamje doziveo kulmiпaciju u NemaCkoj posle dolaska Hitlera па vlast 1933. godiпe. Hitler i пacisti su uspostavili fasistiCku diktaturu prvo u svojoj zemlji, а zatim su poceli da је sire i izvaп пemaCkih graпica. U skladu sa svojom agresivnom politikom, опi su razvili i odgovarajuce metode propagaпde. Teorijsku osпovu za поvе metode imali su vec u Hitlerovom delu "Моја borba" (Мein Kampf), u kojem, izmedu ostalog, pise i ovo: "Stampa пета vise za zadatak da trazi objektivпu istiпu ako опа ide па ruku drugima; пiје zadatak stampe da otkriva tu istiпu masama pod vidom пekakve ravпopravпosti svih doktriпa, vec stampa treba da sledi samo опо sto пата ide па ruku."

Orgaпizator fasistiCke propagaпde u NemaCkoj Ьiо је jozef Ge­bels, Hitlerov miпistar za propagaпdu. Оп је tvorac tzv. "totalпe propagaпde" kojaje пametalajavпosti misljeпja i stavove пе argumeп­tima vec vesto iskoпstruisaпim parolama koje su ропаvlјапе u razпim oЫicima tako dugo i uporпo sve dok ih пarod пiје prihvatio kao istiпu.

Na celo. aпtifasistiCkog pokreta u jugoslaviji stavila se Komu­пisticka partija sa celom svojom stampom i drugom literaturom. Putem legalпe i ilegalпe stampe, izdavaпjem mпostva letaka, kao i vodeпjem usmeпe propagaпde, КРЈ је pomagala stvaraпje aп­tifasistiCkog raspolozeпja kod sirokih пarodпih masa. Da Ьi u borbl protiv fasizma okupila sve progresivne sпage, Partijaje 1935. stvorila Narodпi froпt, kao opstu пarodпu i aпtifasistiCku orgaпizaciju.

48

Medijska okupacija SrЬije

.:Јеdап od · prvih zadataka nemaCkih okupacionih vlasti u Srblji 1941. Ыо је da uspostave svoj sistem propagande. Pri Stabu Vojnog zapovednika, kao vrhovnoj vlasti u Srblji, formirano је Propagandno odeljenje "S", koje је bllo nadredeno svim ostalim informativnim ustanovama i vrsilo cenzuru stampe. U nemaCku propagandu prvi је ukljucen Radio-Beograd pod nazivoin Р.Р. Sender Belgrad. А zatim i Agencija "Avala" promenivsi naziv u "Rudnik". U prostorije "Avale" smesteпa је filijala berlinske ageпcije D.N.B. (Deutsches Nachrichten Biiro) tako da је "Rudпik" Ыо u stvari srpska filijala nemaCke filijale D.N.B. Ovim ustaпovama rukovodili su пemaCki oficiri iz propagaпd­пog odeljenja "S", а пekoliko srpskih noviпara obavljalo је duznost prevodioca.

Od srpskih listova u okupiraпom Beogradu prve su оЬпоvlјепе Opstinske novine, 24. aprila 1941, i to kao dпеvпо glasilo Pog\avarstva grada Beograda (nesto kasnije Opstine grada Beograda). Zadatak im је Ыо da iпformisu citaoce о pobedama пеmа&е armije i objavljuju razпe naredbe i obavesteпja. Uredivali su ih i pripremali profesionalni noviпari iz пekoliko obustavljenih beogradskih listova.

Fuzijom пajvecih beogradskih пovinskih preduzeca Politike, Vre­mena i Pravde stvoreпo је поvо preduzece - "Srpsko izdavaCko pre­duzece" - koje је izdavalo glavne srpske listove za vreme okupacije: dnevnike Novo vreme i Obnovu i пеdеlјпе listove Dom i svet, Ко/о i Srpsko selo. Osim pomeпutih politiCkih listova, koje је izdavalo "Srpsko izdavaCko preduzece", izlazila su jos i dva nedeljna politiCka Iista: Ljoticeva Nasa borba i Nedicev Srpski narod.

Glavпa srpska propagandпa ustaпova za vreme okupacije bllo је Odeljenje drzavne propagaпde pri Predsedпistvu v\ade, koje је, takode, Ьilo pod nadzorom пemaCkih vlasti. NemaCke okupacioпe vlasti formirale su u Beogradu i dva поvа preduzeca: "jugoistok-film", koji је radio kao generalno zastupnistvo пemaCke filmske industrije u Srblji, i preduzece "Presa", koje se bavilo distriЬucijom stampe. U Beogradцje izlazio dnevnikDonauzeitung, glavпi ekonomski пemaCki list za jugoistocnu Evropu.

49

Izdavaпje listova i casopisa za vreme пemaCke okupacije reguli­saпo је Uredbom о stampi koju је izdao Vojпi zapovedпik u Srblji, 20. maja 1941. Sustiпa ove uredbe Ьila је u tome da se u Srblji пista пе moze izdavati bez odobreпja пemaCkih vojпih vlasti i da пiko пе moze raditi u stampi bez пjihove saglasпosti. Sve sto је stampaпo podlegalo је ceпzuri koju је vrsilo Propagaпdпo odeljeпje "S" Vojпog zapoved-пika u Srblji. -

Prema ovoj Uredbl, za sadrzaj stampe su Ьili odgovorni uredпici, za koje su propisaпi posebпi uslovi, izmedu ostalog, da пisu Cigaпi ili Jevreji i da пisu оzепјепi Cigaпkom ili jevrejkom. Da Ьi пеkо postao uredпik, morao је prethodпo Ьiti uvedeп u listu uredпika, koju је odobravao upravljac (komesar} Udruzeпja, а ovogaje postavljao Vojпi zapovedпik Srblje.

Desetog таја 1941, пaredbom sefa Staba Vojпog zapovedпika u Srblji, postavljeп је komesar (u пareqbl se kaze "komesarski upravljac"} паd jugosloveпskim пoviпarskim udruzeпjem i паd svim prikljucпim orgaпizacijama, ukljuCivsi i izdavaCko preduzece "Sedmu silu". Na osпovu ovog пагеdепја, пemaCki oficir dr Valter Gruber preuzeo је Upravu паd Beogradskom sekcijom i пјепim preduzeCima. Doпoseпjem Uredbe о stampi i formalпo је prestala da postoji Beo­gradska sekcijaJNU. Umesto Sekcije, predvideпo је osпivaпje Srpskog пoviпarskog udruzeпja, а uprava је doblla пalog da ''Sto је moguce pre" podпese Vojпom zapovedпiku projekt pravila Udruzeпja.

Na osпovu Uredbe о stampi izradeпa su поvа Pravila Srpskog пoviпarskog udruzeпja. Na pocetku pravila istakпuto је da се Udruzeпje raditi pod пadzorom Propagaпdпog odeljeпja "S", da се mu sediste Ьiti u Beogradu, da се obuhvatiti teritoriju Vojпog zapovedпika u Srblji i da се imati autoпomпu sekciju пoviпara пemaCke паrоdпоsпе grupe Cija се se pravila роsеЬпо propisati. Predsedпika udruzeпja imeпuje Vojпi zapovedпik па predlog Propa- • gaпdпog odeljeпja "S".

Svi zaposleпi пoviпari Ьili su u obavezi da se uС!апе u Srpsko пoviпarsko udruzeпje. U stvari, Claпstvo је Ьilo uslov za zaposleпje, а опо se sticalo upisom u stalesku listu koja se vodila pod пadzorom Propagaпdпo~ odeljeпja "S".

''

50_

UstaniCka propaganda

Napad fasistickih sпaga пajugoslaviju росео је bombardovaпjem Beograda 6. aprila 1941. godiпe, а zavrsio se deset dапа kasпije kapitulacijomjugoslavije. Vec u prvim daпima aprilskog rata prestao је da izlazi пajveCi broj jugosloveпskih listova i casopisa, а cetiri radio-staпice, od ukupпo pet, uпistila је пeprijateljska avijacija. Pre­stala је da radi i пoviпarska ageпcija "Avala". Pod okupacioпim rezimom пastavio је da izlazi samo maпji broj profasistiCkih listova i casopisa. Okupatorske vlasti pokreпule su i izvestaп broj пovih listova.

Kad su se, u julu 1941. godiпe, jugosloveпski пarodi digli па ustaпak, па sve straпe pocela је da пiсе stampa пarodпooslo­bodilaCkog pokreta. Svoje listove i Ьilteпe izdavali su partizaпski odredi, cete, bataljoпi, brigade, divizije, partijske orgaпizacije, пarod­пooslobodilaCki odbori, NarodпooslobodilaCki froпt, AntifasistiCki froпt zепа, omladiпa, pioпiri. Listovi su stampaпi, kad god је to Ьilo moguce, u stamparijama, ali kad пiје Ьilo takvih uslova umпozavaпi su i drugim tehпickim sredstvima - па gestetпerima, pisaCim masiпama, ра cak i pisaпi rukom. Prema podacima Vojпo-istorijskog iпstituta, u toku NarodпooslobodilaCke borbe izlazilo је 3.648 peri­odicпih puЫikacija (listova, casopisa, Ьilteпa) i 5.468 razпih drugih izdaпja (kпjiga, brosura, uputstava itd). Za stampaпje i umпozavaпje svih tih puЫikacija korisceпo је 660 tehпika i 154 stamparije.1

Za obavestavaпje пaroda i vojske sluzile su, pored listova, i radio-staпice. Moпtiraпe krajпje oskudпim sredstvima i pod vrlo teskim okolпostima, опе su пајрrе poпikle u okupiraпim gradovima а zatim па oslobodeпim teritorijama. Za vreme пarodпooslobodilacke borbe оsпоvапа је i јеdпа пoviпarska ageпcija, Taпjug, 1943, koja је odigrala zпасајпu ulogu u obavestavaпju svetskejavпosti о zblvaпjima u jugoslaviji. ·

Iпteпzivaп rad па izdavaпju stampe i druge literature razvio se tek па oslobodeпoj teritoriji. Glavпi ustaпiCki ceпtar u јеsеп 1941. godiпe Ьilo је Uzice, gde se tada пalazilo sediste Ceпtralпog komiteta i Vrhovпog staba. U oslobodeпom Uzicu, posle prekida od skoro triпaest g9diпa, ропоvо је pocela da izlazi Borba, orgaп Ceпtralпog komiteta KomuпistiCke partijejugoslavije. Pokreпutaje kao пastavak

51

----- ------ -- ·---------

Borbe koja је izlazila u Zagrebu od 1922. do 1929. godiпe. Glavпi uredпik оЬпоvlјепе Borbe Ьiо је Edvard Kardelj, а redakciju su saCiп­javali Vladimir Dedijer, Marijaп Stiliпovic, Mitra Mitrovic i dr Dusaп Nedeljkovic. U Uzicu је izaslo devetпaest brojeva Borbe u prosecпom tirazu od 1 О.ООО primeraka. Neprijateljska ofaпziva oпemoguCila је izlazak iz stampe vec spremljeпog dvadesetog broja lista. Tada пastaje desetomesecпi prekid u izlazeпju Borbe.

Neposredпo posle savetovaпja rukovodstva пarodпooslo­bodilaCkog pokreta u Stolicama, krajem septembra 1941. godiпe, proradila је u istom mestu partizaпska radio-staпica, prva па os­lobodeпoj teritoriji. Staпica је Ьila пapravljeпa od јеdпе pokretne vојпе radio-staпice koju su od Nemaca zapleпili borci Valjevskog partizaпskog odreda. Pocela је da emituje svoj program citaпjem Proglasa Ceпtralпog komiteta KomuпistiCke partije jugoslavije. Posle пekoliko emisija datih iz Stolica, radio-staпica se, zajedпo sa Vrhovпim stabom, preselila u selo Tolisavac, пedaleko od Кruрпја. Tu је doblla i svoj пaziv: Prva пarodпooslobodilaCka partizaпska radio­staпica. U пovembru preselila se u oslobodeпo Uzice gde је mesec dапа emitovala redovni program. Za postojaпje partizaпske radio­staпice brzo se sazпalo u celoj SrЬiji. Da Ьi paralisao пјеп uticaj, Gestapo је moпtirao u Beogradu jedпu provokatorsku radio-staпicu па istoj talasпoj duziпi.

1 BiЬ!iografija izdanja u narodnooslobodilaCkom ratu 1941-1945, Beo­grad, 1964.

52

Partizansko-cetnicki rat u etru

Izbljaпje oruzaпog ustaпka u jugoslaviji, u leto 1941, пaislo је па veliko iпteresovaпje svetskejavпosti. Mediji su prikazivali ustaпak kao pobuпu protiv okupatora, пе pomiпjuCi u pocetku пi cetпike пi partizaпe. Medutim, takvo izvestavaпje пiје odgovaralo пi јеdпој пi drugoj straпi. Komaпdaпt partizaпskih jediпica Tito poslao је 13. avgusta 1941. telegram Komiпterпi u kome javlja da borbu protiv okupatora u jugoslaviji vode partizaпi, dok cetпici saraduju sa Nem­cima. Stav jugosloveпske izbegliCk:e vlade о ovom pitaпju izпeo је predsedпik Dusaп Simovic u govoru, emitovaпom па Radio-Loпdoпu 15. пovembra 1941, u kome је rekao da se protiv пeprijatelja bori jugosloveпska regularпa vojska pod komaпdom deпerala Draze Mi­hailovica.1

Posle ostavke Dusaпa Simovica, pocetkom 1942, propagaпda postaje prioritetпo pitaпje jugosloveпske vlade u Loпdoпu, kojom rukovodi пovi predsedпik Slobodaп jovaпovic. Na iпsistiraпje vlade, Bi-Вi-Si uvodi jos jedпu, specijalпu, emisiju паmепјепu cetпiCk:oj vojsci Draze Mihailovica u jugoslaviji. Koliki је zпасај vlada pridavala ovoj emisiji svedoci i јеdпо pismo Slobodaпa jovaпovica, upuceпo upravi Bi-Вi-Sija, u kome moli da se trajaпje emisije poveca od deset па petпaest miпuta. "Ovo su jediпe emisije preko kojih se u zemlji maпje-vise sprovodi politika Кraljevske vlade" - pise jovaпovic - а cilj imje "da se obпovi velikajцfщlavija, da se pomogпe borba Drazi, da se spreci bratoubllaCk:i rat".

Rec "partizaп" cula se prvi put u emisUama Radio-Loпdoпa 16. јuпа 1942, а izgovorio је uredпik programa za Balkaп Hjubert Harisoп. ObracajuCi se slusaocima ujugoslaviji, Harisoпje rekao i ovo: "U vasoj borbl za oslobodeпje od okupatora ... пemojte pitati da lije пeki covek radikal ili demokrata, cetпik ili partizaп, ako је оп protiv Nemaca, pomozite mu i postupite s пjim kao da vamje brat".3

Harisoпov komeпtar izazvao је citavu uzbuпu u jugosloveпskoj vladi, koja је odmah preduzela mere da spreCi dalje роmiпјапје partizaпa u emisijama Bi-Вi-Sija. Pred vladom se postavilo veoma vazпo pitaпje - kako odbraпiti Drazu i cetпike od komuпistiCk:e propagaпde, koja је sve vise prodirala u medije zapadпih savezпika.

53

Pгedsedпik Slobodaп jovaпovic uputio је pismo Claпovima jugos­loveпske vlade u SAD i zahtevao da se odmah ukiпe subveпcija jugosloveпskim listovima koji vode kampaпju protiv dепегаlа Mi­hailovica.4

Nije pгoslo dugo а Hjubeгt Нагisоп је u svom гedovпom пedeljпom komeпtaгu, emitovaпom 18. oktobгa 1942, ропоvо pomeпuo partizaпe koji se Ьоге za "ideale slobode i sагаdпје". Ovaj komeпtaг izazvao jejos vecu uzbuпu od pгethodпog. Dгaza Mihailovic odmah је poslao protestni telegгam u Lопdоп u kome javlja da sгpski пагоd "smatгa partizaпe kao skup meduпarodпih zloCiпaca". Ovo pitanje гаzmаtгапо је i па sedпici jugosloveпske vlade, koja sad пiје vise blla jediпstveпa u osudi partizaпa. Miпistaг Budisavljevic геkао је "da mi пе smemo ЬгапеСi Dгazu Mihailovica vredati partizaпe", а гadio-emisiju Vojпog kablпeta, u kojoj se partizaпi пazivaju ageпtima Gestapoa, осепiо је kao kгupпu gгesku, јег to pogoгsava odпose Sovjetskog Saveza i jugosloveпske vlade.

Кгајеm oktobгa 1942, Fогiп ofis је zauzeo zvaпicaп stav о pitaпju jugosloveпske propagaпde, koji је imao -dalekosezпe posledice па fогmiгапје svetskog javпog mпјепја о cetпiCkom i partizaпskom pokгetu. Fогiп ofis је obavestio jugosloveпsku vladu da bгitaпska ргораgапdа песе zaoЬilaziti partizaпe "јег celom svetu је vec јаsпо da опi, mozda cak vise od Mihailovica, dopгiпose savezпickoj stvaгi". jugosloveпskoj izbegliCkoj vladi ргерогuсепо је: а) da pгihvati ovakav паСiп propagaпde zajugoslaviju i Ь) da ргеkiпе sa aпtikomuпistiCkom kampaпjom u ameгiCkoj stampi.5

1 M.Jevtovic, Sta kaze Radio London, Beograd, 1989, str. 142. 2 М. jevtovic, nav. delo, str. 305. 3 Н. Harison Ьiо је predratni dopisnik britanskih listova iz Beograda .

. 4 В. Krizman,jugoslovenska vlada и izbegliStvu 1941-1943, Beograd, 1981, str. 377.

5 М. jevtovic, паv. delo, str. 435.

54

. .

Unistavanje opozicije

Septembra 1945. kreпula је velika kampaпja za elimiпisaпje opozicije iz politickog zivota Jugoslavije. U Borbl od 8. septembra 1945. izasao је Claпak Mose Pijade "Pred izborпom borbom", u kome autor tvrdi da се izbori za Koпstituaпtu Ьiti "borba za uпisteпje posledпjih ostataka fasizma i reakcije povezaпih sa meduпarodпom reakcijom". Opozicija је пapadпuta i sa пajviseg mesta. Marsal Tito odrzao је govor па radiju, koji је preпela sva jugosloveпske stampa. Beogradski list20. oktobar (15. IX 1945) objavio је Titov govor, pod пaslovom "Narodпi froпt i opozicija", i рrепео пjegove reci: "U ovom kratkom periodu (posle sporazuma Tito-SubasiC), od kako је opozicija doblla mogucпost da slobodпo djeluje, svaki пјеп korak, koji је preduzimala, Ьiо је u suprotпosti sa iпteresima пaroda."Opozicija је optuzeпa za vise пeprijateljskih пamera: da razblja Narodпi froпt, da iпtrigama "cijepajediпstvo u vladi" i da izaziva krizu, da ometa izbore i poziva savezпike da se mesaju u паsе domace stvari, da koristi uпutrasпje teskoce "da Ьi se docepala vlasti".

U Borbl od 23. septembra 1945. objavljeпe su parole s kojimaje Narodпi froпt isao па izbore za Ustavotvorпu skupstiпu. јеdпа od parola glasi: "Dole rekacioпarna opozicija koja putem izdaje hoce da vrati staru protivпarodпu tiraпsku i vazalпu jugoslaviju!" Bio је to otvoreп poziv Partije па borbu protiv opozicije. Ubrzo su se pokazali i rezultati ove kampaпje. Mladi aktivisti, Claпovi SKOJ-a, poceli su da јаvпо cepaju i pale Grolovu Demokratiju. Posto partijsko rukovodstvo пiје Ьilo plaпiralo раlјепје, vec samo bojkot lista, ovaj dogadaj pri­kazaп је u stampi kao provokacija od straпe "elemeпata koji rade па stvaraпju zabuпe i izazivaпju пereda". Medutim, to ipak пiје spasilo Grolov Iist, Demokratija је uguseпa па drugi паСiп - siпdikat graficara odblo је da stampa list i оп пiје mogao vise da izlazi.

lako је pobeda па izborima Ьila ubedljiva i potpuпa, borba protiv opozicije пastavljeпa је istom zestiпom. Za ilustraciju, пavescemo јеdап citat iz Claпka Milovaпa f>ilasa "Dvolicпi rad opozicije", objavljeп u Borbl 22. septmbra 1946. godiпe. Osvrпuvsi se па uпutrasпje пepri­jatelje поуе vlasti, f>ilas pise: "Опi buse, laju, reze, ogovaraju, spijuпi­raju, prodaju sebe i svoje zепе i kceri za cokoladu, za dolar-dolar i ро,

55

riizasto -prosto iz gadosti i izopaceпosti, iz dosade i оса јап ја, - јег је sve suvisпo i jevtiпo kad se vec proda svoja zemlja i svoj пarod", а zatim пastavlja: "Sto se tice пasih spoljпih пeprijatelja, i пjih ima mпogo, i svuda-sem па Jstoku. Prve пeprijatelje-uпutrasпje, mi cemo uпistiti. То је logicпo i razumljivo ... cas jedпog, cas drugog, cas Grola, cas Dragoljuba ... "

Srediпom oktobra 1946. Tito је primio dva cuveпa ameriCka пoviпara - Lea Sulcbergera, direktora Njujork Tajmsa, i Roberta Loa, dopisпika magaziпa Laif-i odgovorio па пekoliko пjihovih pitaпja. Na pitaпje sta misli о opoziciji u jugoslaviji, Tito је odgovorio: "Моје misljeпje о opoziciji је da опа пе predstavlja пikakav zпасајап ele­meпt ... Da postoji zпam, da radi -i to cesto пасiпоm koji kod паs пiје zakoпit - i to znam, kao sto zпam i to da ta opozicija пikad песе Ьiti јаса пеgо stalпo slablja." (Borba, 17. Х 1946).

Misljenje da је opozicija stetna i пероtгеЬпа u socijalizmu Tito је zadrzao do kraja svog zivota. Оп пе samo da пiје voleo opoziciju, пеgо је izbegavao i da izgovori tu rec. U svojim mnogobrojпim govorima i izjavama upotreЫjavao је siпtagme "пeprijateljski elementi", "пеkе grupe i pojedinci" i sl. а nikad "opozicija". Та recje u vreme njegove vladavine Ьila izbrisana iz јаvпе upotrebe.

56

Put u svetlu buducnost

Proglaseпjem DF jugoslavije, 29. пovembra 1945, KomuпistiCka partijaje kопаспо doЬila Ьitku za osvajaпje vlasti. Opozicijaje izguЬila па izborima, а velike sile prizпale su Tita i komuпistiCku jugoslaviju. Tim povodom ilustrovaпi listDuga objavio је uvodпik, pesmu u prozi, pod пaslovom "Pocela је da se pise поvа straпica istorije пaseg пaroda". Dogadaj za veliko slavlje Duga је opisala ovim recima: "Gromka grm\javiпa pobedпicke artiljerije паsе herojske Armije, pesme i igre, ogromпa reka radosti, more raketa, celicпo bele trake beпgalske vatre ... " (Duga, 8. ХП 1945).

lпicijator svih propagaпdпih kampaпja (za obпovu poruseпih gradova i sela, izgradпju пovih puteva i роvесапје proizvodпje, za setvu i zetvu, za borbu protiv пepismeпosti i dr.) Ьiо је Agitprop СК КРЈ, kojim је rukovodio Milovaп f)i!as. Каmрапја је оЬiспо pociпjala uvodпikom u ВоrЫ а пastavljaпa razпim tekstovima u ostaloj stampi i prilozima па radiju. Claпke su pisali пajistakпutiji komuпistiCki pisci i puЬlicisti. Кnjizevпikjovaп Popovic tvrdio је u ВоrЫ (5. VI 1946) da је u jugoslaviji za kratko vreme uсiпјепо vise пеgо i u јеdпој zemlji zapadпe Evrope i da su пasi rezultati faпtasticпi za svaku zemlju "izuzev Sovjetskog Saveza". U uvodпiku "Veliciпa herojstva omladiпe па pruzi" (Borba, 3. Х 1946), Milovaп Dilas pisao је daje "sve sto ljudski um moze da zamisli - па паsој straпi". Iпostraпim пeprijateljima "оЬесао" је da сето ih za 15-20 godiпa u svemu stiCi i prestiCi. "U to пе treba пi пајmапје sumпjati, tako се Ьiti -јег tako hoce volja пaseg пaroda, koju izrazava i razvija drug Tito, Partija, Narod" - zakljuoo је popularпi f)ido.

Uporedo sa izgradпjom поvе jugoslavije, Partija је vodila Ьitku i za izgradпju пovog coveka, koji се u svemu Ьiti bolji i пapredпiji od coveka staroga kova. Novi C:ovek пе sme Ьiti пepismeп. Zato је pokreпuta velika kampaпja za opismeпjavaпje пагоdа. Ро ustaljeпoj praksi, пајрrе је и ВоrЫ (16. ХП 1946) objavljeп uvodпik istakпutog komuпistiCkog puЫiciste Borisa Ziherla, pod пaslovom "MoЬilisimo sve sпage za borbu protiv пepismeпosti", а zatim је и istom listu (23. ХП 1946) stampaп iпstruktivпi tekst "ВогЬа protiv пагоdпоg пepri­jatelja - пepismeпosti", и kom su data uputstva о tome kako treba

57

sprovoditi ovu akciju. "Uz pomoc svih opstih i posebпih sredstava za kampaпju i rad-stampe, filma, radija, predavaCkih katedri-пeka bude odlucaп korak ka kопаспој likvidaciji пepismeпosti" - optimistiCka је poruka ovog teksta.

Novi covek mora blti optimista, јег је pesimizam пespojiv sa socijalizmom. Propagiraпje pesimizma ma u kojoj formi Ыо је veliki greh. Zato se od kпjizevпika i drugih umetпika trazilo da u svojim delima grade Iik пovog coveka, pripadпika sпazпog i пapredпog pokoleпja. Najvazпije mesto па kome se izgraduje пovi covek, "spa­jajuCi heroizam borbe i heroizam rada, prozet poletпim raspolozeп­jima, jeste - omladiпska pruga".

Novi covek mora blti i ideolosko-politiCki izgradeп. S tim ciljem pokreпutje, oktobra 1946, casopisKomunist, teorijski orgaп КРЈ.ВоrЬа је пajavila izlazak casopisa па svojoj prvoj straпi пaslovom "Novo oruzje u borbl za пapredak пaseg пaroda". U tekstu је istakпuto da Komunist predstavlja ideolosko oruzje пе samo пasih partijskih kadrova vec i svih graditelja поvе jugoslavije". Koliki је zпасај dat ovom casopisu, dovoljпo govori ј сiпјепiса da su u пjegovom prvom broju objavljeпi С!апсi tri пajvisa drzavпa i partijska rukovodioca: Titov С!апаk о revolucioпarпom preobrazaju поvе jugoslavije, Dilasov о karakteru поvе vlasti i Raпkovicev о daUem razvitku паsе zemlje.

Godiпa 1947. proteklaje u zпaku Prvog petogodisпjeg рlапа, koji је пajavio marsal Tito u пovogodisпjem govoru preko Radio Beograda. Slavljeпje Petogodisпjeg рlапа pocelo је pre пеgо је i usvojeп. Sredi­пom jaпuara objavljeп je.u Borbl (13. I) С!апаk о buducem "Velikom Beogradu", koji је пapisao pozпati beogradski arhitekta Nikola Do­brovic. "Bice to velelepпi grad sa parkovima pored Save i Duпava i пovoizgradeпim palatama drzavпih miпistarstava i kulturnih ustaпova Narodпe RepuЬlike Srblje." Beogradaпi i gradaпi FNRJ imace prilike da uzivaju u Ыagodetima velikih dela" - proricao је stari arhitekta. Ni оп пiје zaboravio da istakпe da се se sve to ostvariti "pod mudrom upravom politickog rukovodstva".

58

Rat istomisljenika

Velike planove о izgradnji novejugoslavije poremetilaje Rezolu­cija IпformЬiroa, koja је objavljeпa srediпom 1948. godine. Bio је to pravi sok za jugoslovenske komuпiste - najveCi prijatelji postali su prekonoc пajveCi пeprijatelji. Paradoks је da su zrtve Rezolucije Ьili bas oni Claпovi koji su пajvise verovali Partiji i пјепој propagaпdi. Ubedeпi verпici пе meпjaju tako brzo veru, а to se od njih trazilo 1948. Опi koji пisu pristali da se odmah izjasпe protiv Rezolucije iskljuceni su iz Partije, mпogi izguЬili svoja radna mesta, а dosta пjih i slobodu.

Propagaпdпa kampanja protiv IпformЬiroa i пjegovih pristalica pretvorila se u pravi rat reCima. Zпak za параd dao је Tito па Petom koпgresu КРЈ, koji је osudio Rezoluciju recima "cudovisпe optuzbe protiv паsе partije i пјепоg rukovodstva" i "besomucпa hajka i vredanje nase zemlje". Dokje ovo govorio, delegati su ustajali i klicali: 'Tako је! Heroj Tito! Tito - Partija!" Njegov govor preneli su svi dnevni Iistovi i radio, sto је Ьilo dovoljпo za prave verпike. Neverпici su pohapseni, da Ьi пesto kasпije Ьili traпsportovaпi za Goli otok.

Mesec dana posle Koпgresa vladala је tisiпa, verovatпo zbog priprema u Agitpropu, а oпda-otvoreпi rat. Prvaje posla ujurisBorba. Pocela је nacelno objavljivaпjem uvodпika "Pojacajmo budпost u borЬi za evrstiпu partijskih redova" (21. VП 1948) а пastavila koпk­retпo, objavljivaпjem imeпa i poCiпjenih neprijateljskih dela, pojacavajuCi iпtenzitet параdа iz broja u broj. Uvela је i posebnu rubriku "Protiv kleveta i deziпformacija", koja је predstavljala pravi arseпal propagaпdne "muпicije". Neprijatelji iz iпostraпstva lazu, klevecu, grubo vredaju, deziпformisu, obmaпjuju, а пjihove pristalice ujugoslaviji su izdajпici, kukavice, slaЬiCi, nemoralпe licпosti, spijuпi, frakcionasi, amЬiciozпi bolesпici.

U broju od 9. decembra 1948, Borba је navela imena desetak licпosti iz SrЬije koji su izdali Tita i Partiju. Uz svako ime i prezime dat је јеdап od sledecih kvalifikativa: "izdajпik i spijun"' "straпi ageпt i placeпik", "likvidator i slaЬie', "karijerista svih Ьоја", "hladпi i bezdusпi-iпtelektualac", "stari likvidator i kukavica", "aпtipartijski element", "trockizer, avaпturista i karijerista".

59

Slicпe optuzbe, ali protiv Tita i КРЈ, dolazile su i sa straпe iпformblrovske propagaпde, uglavпom preko radio emisija па srpskohrvatskomjeziku.jugosloveпski komuпisti odgovarali su па tu propagaпdu pesmom "Sto је vise kleveta i lazi - Tito паm је miliji i drazi".

Sukob sa zemljama Komiпforma dопео је jugoslaviji i Titu veliki ugled i afirmaciju u svetu, ali пе i jugosloveпskom пoviпarstvu, bar пе u prvo vreme. Moze se cak tvrditi da је пoviпarstvo zrtvovaпo da Ы se postigli пeki drugi ciljevi. Опо је vraceпo u 1945. godiпu u vreme tzv. "hladпog rata", kad se ratovalo protiv imperijalista sa Zapada. Razlikaje Ы\а samo u tome sto su se пeprijate\ji promeпili.

Propagaпdпi ratovi imali su пegativne pos\edice za dalji razvitak jugos\oveпskog пoviпarstva. Gопјепје пeprijatelja postala је пе samo obaveza пеgо i strast пoviпara. PolitiCki propagaпdisti iz togvremeпa vodili su jos dugo g\avпu rec u redakcijama i formirali mladi kadar ро "svojoj meri". Svaki pokusaj kritike politickog sistema, osim dirigovaпe, пailazio је па otpor rukovodecih struktura u пoviпarstvu. Doslo se cak dotle da su politicari kuraZili пoviпare da smelije i samostalпije pisu о po\itiCkim proЬ\emima. Najpogubпije za пoviпar­sku profesijuje to daje politiCka podobпost postala vazпija od taleпta.

60

Kad veliki voda umre

U пedelju 4. rnaja 1980. u 15 casova i 5 miпuta umro је u 88. godiпi zivota josip Broz Tito, пeprikosпoveпi voda jugoslavije od zavrsetka Drugog svetskog rata do dапа smrti. Ova vest oЬigrala је zemljiпu kuglu za пekoliko sekuпdi i пasla se u udarnirn vestima svetskih medija. Sve jugosloveпske radio i 1V staпice tog treпutka prekiпule su redovпi i pocele da emituju vanredпi prograrn. Istog dапа izaslo је, па 14 straпa velikog forrnata, vanredпo izdaпje Borbe sa Titovorn slikom па prvoj straпi i proglasom, па drugoj, da је urnro Drug Tito, predsedпik jugoslavije, predsedпik Saveza kornuпista ju­goslavije, marsal jugoslavije i vrhovпi komaпdaпt oruzaпih sпaga jugoslavije.

U vreme trajaпja пагоdпе zalosti, od 4. do 1 О. rnaja, izaslo је sedam brojeva Borbe posveceпih Titu. Glavпe tekstove пapisali su visoki drzavni rukovodioci а uredпici dali пaslove "Strateg samou­pravljaпja i пesvrstaпosti", "Barjaktar svetskog mira" i sl. Najvise priloga Ьilo је о velikoj zalosti za Titom. lzjave su davali politicari, pisci, glumci, profesori, lekari, sportisti, radпici, seljaci. Za пjihje Tito Ьiо i ostao "пajveCi siп пasih пaroda", "пajhumaпiji ratпik svog vremeпa", "geпije i gorostas", "пajveCi drzavnik" i "пajveCi prijatelj radпiCke klase". Za straпe drzavпike, koje su iпtervjuisali пasi dopis­пici u iпostraпstvu, оп је "licпost uпiverzalпih razrnera", "veliki drzavпik koji је obelezio epohu", "пajveCi prijatelj Агара" itd.

Odgovor па pitaпje sta се Ьiti posle Tita dala је Borba svojim пaslovima: "Nastavicemo Titovo delo", "Sva jugoslavija jeste i ostaje Titova", "Titovo revolucioпarпo delo - паsа sadasпjost i buducпost". Na dап kada је Tito sahraпjeп, Borba је preko cele prve straпe stavila пaslov "Posle Tita Ьiсе Tito". jediпa pesma koju је пarod pevao tih dапа Ьila је "Druze Tito, mi ti se kuпemo da sa tvoga puta пе skreпemo". Podrazumeva se da su i drugi mediji izvestavali о velikoj zalosti kojuje prezivljavalajugoslavija. Sigurпo је daje пajvise пarod­пih suza izmamila televizija, јег su пјепе medijske mogucпosti vece. Televizijske kamere pratile su пeprekidпo koloпe gradaпa u mimo­hodu pored Titovog kovcega u Savezпoj skupstiпi, sпimale izjave

61

rasplakaпih ljudi i zепа па ulicama, fabrikama, skolama, vojпim kasar­пama.

Treпutak polagaпja Titovog kovcega u grobпicu, u KuCi cveca па Dediпju, 8. maja 1980, izvestaci Borbe opisali su ovim recima: "Vојпа muzika Garde iпtoпira himпu 'Неј Sloveпi', а Beogradom odjekuje 21 plotuп iz 48 artiljerijskih oruda. U glavпim gradovima socijalistiCkih repuЫika Titovejugoslavije u isto vreme 1 О plotuпa iz 12 artiljerijskih oruda, а sirom zemlje sireпe kojejecajem oglasavaju da se sahraпjuje tvorac socijalistiCke samoupravпe i пesvrstaпe jugoslavije ... 1 dok se u Uzickoj 15 iпtoпira posledпja himпa predsedпiku SKJ, Citava Titova jugoslavija - dvadeset dva milioпa - stoji u stavu mirпo."

jugosloveпska sredstva iпformisaпja su javljala da пikad u svet­skoj istoriji па sahraпi jedпog sefa drzave пiје prisustvovao tako veliki broj drzavпika, suvereпa, prvaka politiCkih partija, vojпih komaп­daпata, miпistara i ostalih ugledпika .. Objavljeпi su i brojcaпi podaci: 208 delegacija iz 126 zemalja, 38 sefova drzava, pet priпceva, 7 potpredsedпika repuЫika, 6 predstavпika пacioпalпih parlameпata, 10 predsedпika vlada. Sahraпu predsedпikajugoslavije pratio је 721 straпi пoviпar iz 58 zemalja, sa svih koпtiпeпata, а u direktaп preпos sahraпe ukljucile su se 43 televizijske staпice iz sveta.

Posle obavljeпe sahraпe masmediji su zalili Titajos desetak dапа, а zatim su poceli da se pripremaju za proslavu Dапа mladosti, Titovog пajdrazeg prazпika. Trebalo је pokazati i паmа i svetu da Tito "пiје umro i da пikad песе umreti", kako su to masovпo izjavljivali, пе samo politicari i пoviпari пеgо i ostali gradaпi.

62

Komunisti i dalje protiv opozicije

{:Ј vreme Titove vladaviпe гее opozicija Ьila је izguЬila svoje izvorпo zпасепје. U starom (burzoaskom) sistemu opozicijom su пazivaпe politiCke straпke i grupe koje su se u parlameпtu ili putem stampe suprotstavljale politici vladajuceg rezima. U пovom (socijal­istiCkom) sistemu opozicija је izbrisaпa iz ustava ј javпog zivota. Smatraпa је пeCim sto је пeprimereпo пovom drustveпom uredeпju, pogotovo samoupravnom socijalizmu.

Medutim, to пе zпaCi da opozicija u samoupravпojjugoslaviji пiје пi postojala, ako пе legalпa опо ilegalпa ili poluilegalпa. Posto svoje ideje i kritike пiје mogla izпositi u iпstitucijama sistema i javnim glasilima, opozicija је proпalazila druge oЫike delovaпja. Nezado­voljstvo postojeCim staпjem izrazavala је kroz humor i satiru u kпjizevпim i drugim umetпiCkim delima, predavaпja па razпim triЬi­пama i пaucпim skupovima, па sastaпcima u privatnim staпovima i sl. Pri kraju Titove vlasti opozicija u SrЬiji imala је jaka uporista i u пekim iпstitucijama, kao sto su Udruzeпje kпjizevпika SrЬije, Filozofsko

· drustvo, pojediпa odeljeпja SANU. Mпogi gradaпijugoslavije ocekivali su da се se posle Titove smrti

пesto promeпiti u korist liЬeralпe opozicije. Ubrzo su se mogli uveriti da vladajuca partija to песе dozvoliti. Кrajem maja 1984. u Zagrebu је, u orgaпizaciji Komisije za idejпi rad i propagaпdu СК Hrvatske, odrzaпo savetovaпje о idejпim i politiCkim teпdeпcijama u oЫasti kulture i umetnosti. Za ovo savetovaпje pripremUeп је роsеЬап sapi­rografisaпi materijal, kasпije паzvап Suvarova "Bela kпjiga", u kome su izпeti rezultati aпalize о oЬJicima i пosiocima пeprihvatljivih poruka u periodu od pocetka 1982. do marta 1984. godiпe. U uvodпim пароmепаmа koпstatovali su da је posledпjih пekoliko godiпa "ројасапа kritika i s desпa i Jijeva" i da је u delu sredstava javпog iпformisaпja dosao do izrazaja "prodor malogradaпske, aпtisocijal­istiCke kritike i da је пajvise пeprihvatljivih poruka паdепо u ro­maпima, pesmama, esejima, kritikama, pricama, aforizmima, filmovima, pozorisпim predstavama ра i u likovпim izlozbama.

Suvareva aпaliza је pokazala da је Beograd glavпi ceпtar jugos­loveпske opozicije. Od 175 pomeпutih Jicпosti, koje su u aпaliziraпom

63

periodu sirile пeprihvatljive poruke, u Beogradu је zivelo 132. јеdап od uticajпih Claпova СК Hrvatske, Braпko Puharic, uzevsi гее u diskusiji, rekao је daje prveпstveпi "aпgazmaп savetovaпja Ьiо da se pomogne borba Saveza komuпista SrЬije protiv pojava о kojima se raspravlja". Stipe Suvar, predsednik Komisije za idejпi rad CKHrvatske, пaglasio је u zavrsпoj reci da se radi о "sirokoj duhovпoj koпtrarevolu­ciji koja је aпtipartijska, desпicarska, izdaпak је i produzeпa ruka krstaskog ideoloskog rata u svijetu protiv svega sto је socijalistiCko i komuпistiCko."

Nije пi cudo da su zagrebacko savetovaпje i Suvarova "Bela knjiga" izazvali uznemireпost u Beogradu. Sve је "mirisalo" па пovu politiCku Cistku, poput опе s pocetka sedamdesetih godiпa. Odmah posle objavljivaпja prvih izvestaja sa savetovaпja usledio је ostar protest ("Otvoreпo pismo javnosti") koji је potpisalo 115 beogradskih intelek­tualaca, medu kojima i 15 akademika. "Bela kпjiga" пazvana је maпi­festom staljiпizma "kojom se upozorava da је bauk slobode kreпuo iz Beograda i kruzi jugoslavijom". U izjavama datim razпim listovima aпaliza СК Hrvatske паzvапа је "platformom domace samozvaпe Komiпterпe", "iпtelektualпim Golim otokom", "politikaпtskim suп­dom" i slicno (Suvarova "Bela kпjiga", lntervju, 10. V 1989).

Srpsko politiCko rukovodstvo пiје пista preduzelo da zastiti svoju iпteligeпciju od параdа iz Zagreba. Poпasalo se tako kao da se to пјеgа i пе tice. jediпo pitaпje па kome је u to vreme postojala potpuпa saglasпost ceпtralпih komiteta Saveza komuпista SrЬije i Hrvatske је stav prema liЬeralпoj opoziciji, protiv koje su se zajedпiCki borili.

64

Na krilima nacionalizma

Dolaskom Па celo komuпista SrЬije (1986), Slobodaп Milosevic пiје imao vlast koja mu је kao sefu vladajuce partije pripadala. Vecu politiCku moc i uticaj imao је Ivaп Stambolic, predsedпik Pred­sedпistva SR SrЬije. јеdпа zemlja а dva gospodara - to u SrЬiji пikad пiје moglo. Sukob izmedu Milosevica i Stambolica Ьiо је пеmiпоvап, pogotovo kad se ima u vidu da su se i пjihove koпcepcije vladaпja razlikovale. Stambolicje smatraп za liЬeralпijeg politicara, spremпog za dogovore i kompromise, dok se Milosevic ispoljavao kao eп­ergicпiji, amЬiciozпiji ј tvrdi komuпista, uvereп da partija mora drzati sve kопсе u svojim rukama. Kadrovima iz politiCkih struktura vise је odgovarala ova druga koпcepcija, tako da su Miloseviceve pozicije u borЬi za osvajaпje vlasti stalпo jacale.

Partijske deobe brzo su se pretvorile u borbu za vlast. U pocetku sukoba (pritajeпog) saпse IiЬeralпog i dogmatskog krila su Ьile mozda podjedпake, а опdа se desilo пesto sto пi пajbolji aпaliticari пisu mogli predvideti-pojavio se Memoraпdum Srpske akademije пauka i umet­пosti (1986), kojije kasпije паzvап maпifestom srpskog пacioпalizma. Iako docekaп "па поz", Memoraпdum SANU је postao platforma па kojoj su se susreli vrhovi Ievog, dogmatskog, partijskog krila i vrhovi srpske iпteligeпcije sa desпog, пacioпalistiCkog krila. DoЬivsi, uz pomoc osvojeпih medija, si.roku podrsku javпosti, ova dva krila postala su daleko јаса od liЬeralпih reformatora. Bitka za osvajaпje vlasti dоЬiјепа је brzo, па juris, а rezultat је pozпat: umesto demok­ratije SrЬiju је zahvatio пacioпalizam, umesto viseumlja zadrzaпo је jedпoumlje, stvoreп је pokret паzvап populizam, koji se vrlo brzo pretvorio u militaпtпu sпagu. Posle malog koraka u demokratiju, SrЬija је pocela da koraca uпazad, uz trube, bubпjeve i ratnu pesmu "Ко to kaze, ko to Iaze SrЬija је mala".

Istorijski govor Slobodaпa Milosevica па Kosovu polju, odrzaп krajem aprila 1987, Ьiо је presudaп u пjegovom politiCkom uspoпu. Obecavsi kosovskim SrЬima i Crnogorcima zastitu od a!Ьaпskog пa­cioпalizma i separatizma, Milosevic se stavio па celo srpskog пасiоп­аlпоg pokreta, doЬivsi opsteпarodпu podrsku, пе samo ugrozeпih Srba sa Kosova пеgо i velikog dela srpske iпteligeпcije izvaп Kosova.

65

Tako reCi prekoпoc, postao је пeprikosпoveпi voda i obпovitelj srpske slave i veliciпe, о kome su pocele da se pevaju паrоdпе pesme sirom Srblje. Ulogu пarodпih guslara preuzeli su beogradski mediji, pre svih Politika i Radio-televizija Srblje.

Meteorski uspoп Slobodaпa Milosevica zaokuplja pazпju mпogih puЬlicista i пaucпika. Slavoljub Dukic u svojoj kпjizi "Kako se dogodio voda" (Beograd, 1992), пapisao је daje za kratko vreme, "u пасiопаl­поm zaпosu", Milosevic stekao slavu kakvom пiје Ьiо "пagradeп пiјеdап politicar u пovijoj istoriji Srba". Dr Milaп Matic, autor kпjige "Srpska politi&a tradicija" (Beograd, 1998), dovodi uspoп Milosevica u vezu sa populisti&im pokretom u Srblji krajem osamdesetih godiпa. Najedпom mestu оп kaze daje savremeпi populizam u Srblji pre svega politi&a forma "zavodeпja" masa od straпe populisti&ih voda i straпaka. 1 јеdап i drugi autor se slazu da su u stvaraпju slave пovog vode vazпu ulogu imali medijska propagaпda i пarodпi mitiпzi. Dukic pise: "Stampa i mitiпzi digli su Milosevica do пebeskih visiпa."

Odrzavaпje mitiпga Ьila је prva ali пе i пajvazпija faza velike propagaпdпe akcije. Za politiku је Ьilo vazпije опо sto је dolazilo posle mitiпga. јеdап mitiпg moglo је da vidi пekoliko hiljada gradaпa а orgaпizatori su plaпirali da to vidi cela Srblja i ostale repuЬlike, паrаvпо posredstvom medija. Odmah posle zavrseпog mitiпga пovi­пari su hitali u svoje redakcije i пosili sпimljeпe materijale, koji su tamo moпtiraпi i pripremaпi za objavUivaпje u svim iпformativnim emisijama radija i televizije i politiCkim rubrikama поviпа. 1 tako, od mitiпga do mitiпga, svaki dап, vise od pola godiпe. Mozda се пeki buduCi istoricar medija uzeti taj period kao pocetak srpske totalпe propagaпde.

66

Disciplinovanje medija

Veliko је pitan:je da li Ьi Milosevic mogao osvojiti vrhovnu vlast u Srblji bez podrske medija. Mozda vlast i Ьi, ali пе i takvu slavu u srpskom пarodu.jos dokje Ьiо па celu Gradskog komiteta Beograda росео је licпim koпtaktima da osvaja stampu. Bolje пеgо ijedaп srpski politicar toga vremeпa оп је shvatio zпасај medija u osvajaпju i uevrsceпju vlasti.

Pred partijskim rukovodstvom пametпuo se koпkretaп zadatak -osvojiti svu Politiku i sva пјепа izdaпja. "Recept" kako to treba uraditi dao је predsedпik partije Slobodaп Milosevic, па sedпici Gradskog komiteta SK Beograda 17. februara 1987. godiпe. Uzevsi rec u raspravi, оп је istakao potrebu potpuпih kadrovskih promeпa u redak­cijama koje se odupiru politici Saveza komuпista i tom prilikom rekao da se proЫem пе moze resiti samo promeпom glavпih uredпika. Potrebпe su "ozblljпe rekoпstrukcije" - пaglasio је Milosevic -а sta to u praksi treba da zпaci пiје morao mпogo objasпjavati aaпovima Komiteta. ·

Копаспа pobeda Slobodaпa Milosevica i пjegovih pristalica izvo­jevaпa је па istorijskoj Osmoj sedпici СК Srblje, odrzaпoj 23-25. septembra 1987. u Beogradu, uz direktaп televizijski preпos. "Bilaje to do tada пајvеса i пajgledaпija 1V predstava" -pise Sl. Dukic u svojoj kпjizi о Milosevicu. Sedпica se odvijala ро dobro razradeпom sce­пariju: prvo parole о Titovom пepogresivom putu, ра опdа osuda oпih koji kaljaju ugled i delo druga Tita, "kao i oпih koji takve uzimaju u zastitu", zatim osuda oпih koji se protive sprovodeпju eпergicпe politike о Kosovu, da Ьi se па kraju preslo па glavпu temu zbog koje је sedпica sazvaпa, а to је osuda Ivaпa Stambolica, predsedпika Predsedпistva Srblje.jedaп za drugim izredao se 91 govorпik, od kojih је samo пekoliko braпilo dojucerasпjeg prvog coveka Srblje. jos za vreme sedпice poceli su iz uпutrasпjosti da stizu telegrami podrske pobedпiku, а televizijaje to odmah saopstavala milioпskom auditori­jumu. Ocekivaпa Miloseviceva pobeda pretvorila se u пjegov politi&i trijumf, а posle toga пastala је opsta trka drustveпo-politi&ih radпika da sto pre "uskoce u pobedпi&i voz''.

67

Posle Osme sedпice пoviпari su podeljeпi па isti пасiп kao sto su deljeпi 1945, 1948. ili 1972 - па роdоЬпе i пероdоЬпе, to jest па опе koji su podrzali pobedпika u borЬi za vlast i па опе koji пisu. Naravпo, za ove druge пiје Ьilo mesta u pobedпiCkim medijima. Prvi па redu za cistke Ьili su пoviпari iz пajvazпijeg medija, Televizije Beograd. Zbog "promasaja u uredivaCkoj politici" smепјеп је uredпik Iпformativno­politiCkog programa Mihailo Eric, а popularnoj komeпtatorki Gordaпi Susi oduzetaje emisija ZIP.

Ко је sve Ьiо па spisku пeprijatelja Osme sedпice moze se videti iz izvestaja sa sedпice Komisije za iпformisaпje GK Beograd (Politika, 26. ХП 1987). Svaki od ucesпika u diskusiji rekao је poпesto i парао poпekog ро vec utvrdeпom dogovoru па пеkој politiCkoj "koordi­пaciji". Osvrпuvsi se па pisaпje zagrebackog lista Danas, direktor Politike dr Zivorad Miпovic је rekao: "Prosto пе mogu da verujem da taj list dovodi u pitaпje Osmu sedпicu СК SrЬije па taj пасiп sto postavlja pitaпje da li је ta sedпica па Titovom putu. ја tezu optuzbu пisam procitao ... 11

Pobedпici Osme sedпice пisu ostavili па miru пi uredпike s kojima su ranije dolazili u sukob. Vlastimir Mijovic, glavпi uredпik Mladosti, morao је da пapusti uredпiCku duzпost, uz redakcijski komeпtar "ovoj zemlji mladost пiје potrebпa". Glavпi uredпici NIN-a i Duge, Predrag Vukovic i Grujica Spasovic, dali su ostavke а пjihova mesta zauzeli su politiCki fuпkcioпeri Doko StojiCic i Ilija Rapajic. Јеlепа jevremovic пapustila је fuпkciju glavпog i odgovorпog uredпika Sveta "ро pre­poruci" meduredakcijskog kolegijuma Politike, а zbog "пiza uredivaCkih promasaja".

68

Proizvodnja mrznje

Mrzпjaje praiskoпsko оsесапје coveka, mozda i starije od Ijubavi. Prvobltni covek mrzeo је drugog coveka samo ako muje taj Ciпio пеkо zlo, otimao hraпu, terao ga iz skrovista ili tukao. То mozemo пazvati prirodпom mrzпjom. Medutim, postoji i vestaCka mrzпja, isto kao sto postoje prirodпi i vestaCki otrovi. Za razliku od prve, vestaCku mrzпju stvorila је civilizacija. Proizvodi se u politiCkim iпstitucijama а ubrizgava пarodu putem propagaпde. Izmislili su је osvajaCi tudih teritorija kad su primetili da bolje ratuju borci koji mrze.

U svojoj kпjizi "Mediji i politiCka moe' (1997) pisao sam kako su Srbl i Sloveпci poceli пaglo da se mrze krajem osamdesetih godiпa, po:Sle preporuke srpskog rukovodstva (1. XII 1989) da Srblja prekiпe politiCke i ekoпomske veze sa Sloveпijom. Evo sta sam zabelezio о tom proЫemu: Ovo sto se desava posledпjih meseci izmedu Srblje i Sloveпije IiCi mi па pripreme za pravi rat. jugosloveпske repuЬlike svadaju se preko medija kao da se radi о пeprijateljskim drzavama. Istorijski gledaпo, Srblja i Sloveпija пemaju prirodпog razloga da se mrze: пisu medusobпo пikad ratovale пiti otimale јеdпа drugoj teri­torije. lako pripadaju istoj, sloveпskoj zajedпici, vidimo mrzпju па sve straпe. Doslo је dotle da gradaпi Srblje masovпo bojkotuju sloveпaCku robu. Verovatпo da isto to rade i Sloveпci sa srpskom robom.

Sebl пikako пе mogu da objasпim kakva је svrha "mitiпga istiпe" koji ovih dапа treba da se odrzi u LjuЫjaпi u orgaпizaciji Odbora za sprecavaпje iseljavaпja Srba sa Kosova.Jediпo оЬјаsпјепје је опо koje sam rekao па pocetku beleske-da se proizvede sto vise mrzпje protiv sloveпaCkog rukovodstva. Dапаsпја Politika (27. XI 1989)objavila је vest da се ЗО vozova iz Srblje voziti demoпstraпte па mitiпg u LjuЫjaпu. Sta se iza svega toga krije, bog се ga zпati? Ako stvarno kreпu пajavljeпi vozovi za Sloveпiju moze se ocekivati пesto jos gore od mrzпje - а to је oruzaпi rat.

juce, prvog decembra 1989, bas па Dап ujediпjeпja Srba, Hrvata i Sloveпaca, zasedalo је Predsedпistvo SocijalistiCkog saveza Srblje i doпelo "istorijsku odluku" - preporuku da Srblja prekiпe politiCke i ekoпomske veze sa Sloveпijom. Preporuka пе Ьi imala veliku teziпu da јој mediji пisu pridali takav zпасај. Sve radio i 1V staпice javile su

69

vaznu novost о prekidu odnosa sa do juce bratskom repuЫikom. Gradani koji nisu odmah shvatili о cemu se radi, mogu u danasnjoj Politici da procitaju tekst preporuke sa naslovom preko cele prve strane "SrЬija prekida odnose sa rezimom Slovenije". Takve naslove Politika је stavljala samo u izuzetnim slucajevima -kad izЬije rat iii kad se desi пеkа velika katastrofa.

Da је stvar vrlo ozЬiljna, citaoci mogu da zakljuce iz izvestaja sa terena. Dopisnici iz raznih krajeva SrЬije javljaju о opstoj podrsci preporukama SocijalistiCkog saveza. lzvestaj dopisnika iz Вога ob­javljen је u Politici pod naslovom "Ni grama bakra za Slovence". Isti takvi izvestaji, samo sa drugaCijim naslovima i potpisima dopisnika, objavljeni su i u ostalim dnevnim listovima i informativnim emisijama radija i televizije. Racunica pokazuje da се prosecni gradanin SrЬije, koji kupuje jedan list dnevno, slusa jednu emisiju radio-vesti i gleda Drugi 1V dnevnik, u toku danasnjeg dana najmanje petnaest puta (3 medija ро 5 priloga) Ьiti informisan о podrsci neke organizacije, preduzeca, ustanove, mesne zajednice о raskidanju veza sa Sloveni­jom. Ako intenzivno informisanje bude trajalo samo deset dana, а trajace i duze, broj "konzumiranih" informacija dostiCi се cifru od 150. Sta ostaje prosecnom gradaninu nego da se pridruzi "volji svog naroda"?

70

Kadrovske cistke

P.olitiCka vlast u SrЬiji preduzelaje u prolece 1990. novu ofanzivu za "disciplinovanje" novinara. lzvrsene su kadrovske promene ("rekon­strukcije redakcija") u glavnim medijima. Sa uredniCkih i voditeljskih mesta Televizije Beograd smenjeno је vise novinara, medu kojima i Goran Milic, Mihailo Kovac i Omer Karabeg. U jednoj anketi Centra za istrazivanje RTS na pitanje kome od novinara Informativno-politiCkog programa najvise veruju, gledaoci su se opredelili bas za ovu trojicu novinara (Novinarstvo, 1990/1). Nelogicno ali istinito - najpopularniji novinari izguЬili su radna mesta u svojim redakcijama. Nesto slicno desilo se i u NIP Politici. Odlukom RadniCkog saveta cetrdesetorici novinara iz ove kuce smanjeni su licni dohoci za 50 odsto, uz sugestiju direktora da kaznjeni novinari "sami potraze novu radnu sredinu". lz redakcije NIN-a resenja о smanjenju plate doЬili su najistaknutiji novinari Aleksandar Tijanic, Zoranjelicic, Stevan Niksic, Milos Vasic i Boro Кrivokapic (Novinarstvo, 1990/1 ).

VeCina politiCkih novinara u drzavnim medijima koji nisu pri­hvatali da rade ро diktatu vladajuce partije, premestena је u druge rubrike ili udaljena iz redakcija. Njihova mesta zauzeli su oni koji su pristajali na direktive, poslusnici sa malo ili nimalo novinarskog iskustva. Glavni kriterijum za napredovanje u profesiji postala је poslusnost i spremnost da se izvrsi svaki povereni zadatak. U novi politiCki kurs morali su da se uklope svi mediji na teritoriji SrЬije. Od saveznih glasila najvise proЫema Ьilo је oko Borbe, koja se odupirala kursu Osme sednice nekoliko godina, dok su ostali ili prestali da izlaze (Komunist) ili su se, zbog finansijskih teskoca, dobrovoljno stavili pod kontrolu srpskog politiCkog rukovodstva (Tanjug i Radio jugoslavija).

Pokrajine su imale takvu autonomiju u informativnoj delatnosti, garantovanu Ustavom iz 1974, da se zakonskim putem nista nije moglo uciniti. Zato se priЬeglo drugim merama, а to su narodni mitinzi koje је vlast pretvorila u glavno sredstvo politiCke borbe protiv vbjvodanskih autonomasa. U jednom velikom naletu, u tzv. ')ogurt revoluciji" uesen 1988), nezadovoljni narod је srusio politiCko ruko­vodstvo Vpjvodine а odmah zatim formirano је privremeno rukovod­stvo koje је smenilo rukovodioce svih glavnih medija (predsednike

71

upravпih odbora, direktore i glavпe uredпike), а ovi su, ро vec ustaljeпom sаЫопu, vrsili "rekoпstrukcije" redakcija. -

KoristeCi поvа zakoпska ovlasceпja (koje је doпela Skupstiпa SR Srblje, srediпom 1990), Izvrsпo vece Yojvodiпe, па cijem se celu пalazio пeumoljivi egzekutor Radomaп Bozovic, razresilo је 20 ured­пika iпformativпih programa radija i televizije i uredпika dпevпih listova i stavila ih u ''v.d. staпje" do оkопсапја koпkursa i пovih imeпovaпja (Demokratija, 29. УШ 1990). Odlukom pokrajiпskog Izvrsпog veca od 2. oktobra 1990, па sva radпa mesta za koja је raspisaп koпkurs izabraпi su пovi, podobпi uredпici. Bilo је i protesta, ali bez ikakvog uspeha. Uredпistvo dпevпika Magyar szo izdalo је protestпi broj lista zbog ataka па vojvoёiaпsku stampu. Smeпjeпi uredпici iz Televizije trazili su оЬјаsпјепје, па koje im пiko пiје odgovorio, zasto su па пjihova mesta izabraпi ljudi sa пајmапје glasova, а Upravпi odbor Nezavisпog drustva пoviпara uputio је protest Izvrsпom vecu Vojvodiпe. (Borba, 4. Х 1990). ~ Cistke u kosovskim medijima izvrseпe su па пesto drugaciji, ali i

suroviji паСiп. Pokrajiпska vlast је, ро direktivi iz Beograda, 5. jula 1990, preuzela Radio-televiziju Pristiпa; glavпi uredпikje smепјеп а 1.300 zaposleпih пoviпara i sluZЬeпika а!Ьапskе пarodпosti је otpusteпo. Sledeceg meseca obustavljeп је rad Rilindje, jediпog dпevпika па alЬaпskomjeziku (М. Tompsoп, 1995:56).

72

III

SRBIJA U MEDIJSKOM RATU

Dnevnicke beleske 1990-1998.

Odeljak 11Srblja и medijskom ratu" obuhvata period od srediпe 1990. do aprila 1998. godiпe. Тај period vrlo је bogat politickim dogaaajima: пасiопаlпiт sukoblma, demoпstracijama, strajkovima, redovпim i prevremeпim izborima, parlameпtarnim debatama, straпackim obracuпima, kadrovskim Cistkama. Moze se reti daje bllo svega osim mira i mirnog resavaпja рrоЫета. Srpsko politicko ruko­vodstvo posvaaalo se sa svim i svakim tako da је Srbija ostala bez prijatelja. Zasto је i da li је moralo tako da bude -pitaпja su kojima се se jos dugo baviti паsа паиkа i puЫicistika.

И ovom periodu и Srblji se тпоgо sta тепјаlо, ali vlastje ostajala ista. Bas и toj Ciпjeпici, da se vlast пiје izmeпila vet samo promeпila пaziv, leze mпogi proЫemi Srbije. Nova-stara vlast пastavila је da vlada и visestraпackom sistemu па isti пабп kao i и raпijemjedпopar­tijskom. То se пајЬо/је moze uoCiti и пјепот odпosu prema medijima. Иаdајиса Socijalisticka partija Srblje dozvolilaje osпivaпje privatпih medija, ali је zadrzala svoj топороl па svim drzavпim medijima. S druge straпe, opozicijaje stalпo iпsistirala па ukidaпju топороlа, sto је dovelo do toga da рrоЫет medija postaпe kljucпo pitaпje и straпackim borbama za vlast.

Zvaпicпa Srbija vodila је uporedo dva propagaпdпa rata -јеdап protiv spoljпih а drugi protiv uпutrasпjih ·protivпika. Rat protiv spoljпih пeprijatelja Ыо је od pocetka do kraja gubitпicki. Koliko је drzavпa propagaпda blla пepriprem/jeпa i петоспа da vodi borbu . protiv straпih protivпika, toliko је blla osposobljeпa i eftkasпa и pobettivaпju uпutrasпje opozicije.

74

RepuЬliCke svade Uuп 1990)

Ко zeli da se Ыize upozпa kako se raspadala druga jugoslavija, пajbo'lji паопје da prelista поviпе iz togvremeпa. Zaiпteresovaпi citalac moze, па primer, videti u Politici od 2. decembra 1989. daje prethod­пog dапа Predsedпistvo SSRN Srblje doпelo odluku da prekiпe odпose sa Sloveпijom. Novosadski Dnevnik javio је 13. aprila 1990. da је zagrebaCka Televizija odblla da emituje prilog "Predizborпi rulet u Hrvatskoj", koji је pripremila Televizija Beograd za zajedпiCki jugos­loveпski program. Вiо је to kraj saradпje hrvatske i srpske televizije i pocetak поvе, zestoke, faze medijskog rata.

Kako se propagaпdпi rat izmedu zavadeпih repuЫika zaostravao, tako је i ideja о drzavпoj samostalпosti Srblje dobljala па puЫicitetu. Akademik Mihailo Markovic, јеdап od vodecih ideologa пovog politiCkog kursa u Srblji, povodom dogadaja u Hrvatskoj dao је iпtervju u komeje izjavio da su za Srblju prihvatljivejediпo dve opcije - federacija ili samostalпa suvereпa drzava. "Опа ima dovoljпo eпer­gije, hraпe, iпdustrijskih siroviпa, velike пeiskorisceпe mogucпosti izvoza, skolovaпe i sposobпe kadrove" - blli su пajuЬedljiviji argu­meпti za drugu opciju. (NIN, 6. V 1990.)

Novi povod za razbuktavaпje srpsko-hrvatskog medijskog rata Ыо је ekspoze Slobodaпa Milosevica па zasedaпju Skupstiпe Srblje, 25. јuпа 1990, u kome је voda Srba bez okoliseпja izjavio: "U slucaju ako se пе zeli federacijajugoslavije, pitaпje graпica Srbljeje otvoreпo politiCko pitaпje" (NIN, 29. VI 1990). Poruka је vise пеgо јаsпа - ko песе federativnu jugoslaviju пеkа racuпa па rat za поvе graпice. Za Miloseviceve jurisпike Ыо је to zпak da mogu razviti ratпe barjake i isukati svoja britka рега.

Protiv partijskog monopola (15.јuп 1990)

Ruseпje jedпopartijskih rezima i pobeda opozicije па v1se­straпaCkim izborima u zemljama realsocijalizma probudili su паdе da се i u Srblji pobediti demokratija. Sve politiCke straпke, ukljucujuCi i vladajucu SKS, obecale su пarodu slobodu, demokratiju i jedпaka

75

prava па medije. Nije trebalo da prode mпogo vremeпa da пarod jos jedпom koпstatuje daje i ovo оЬесапје "ludom radovaпje". Zbog takve politike пezadovoljпa opozicija orgaпizovalaje, pocetkom maja 1990, demoпstracije protiv partijskog moпopola паd medijima. Na Dап пoviпara Srblje, 13.јuпа 1990, odrzaпje u Beogradujosjedaп mitiпg, mпogo veCi od prethodпog, па kome је, prema pisaпju Borbe, bllo пekoliko desetiпa hiljada gradaпa.

Коlопа demoпstraпata kreпula је sa Trga RepuЫike cuveпom "medijskom marsrutom" (ulicama u kojima se пalaze zgrade Politike, Radio Beograda i Televizije Beograd) uzvikujuCi parole protiv rezim­skih medija i trazeCi ostavke direktora i glavпih uredпikaPolitike i RTS. Ispred zgrade Televizije koloпu је docekalo jako milicijsko obezbedeпje, opremljeпo svim sredstvima za rasterivaпje demoп­straпata, ukljucujuCi kопје i policijske pse. Pokusaj demoпstranata da se priЫize zgradi Televizije osujeceп је eпergicпom akcijom milicije, uz oЬilatu upotrebu peпdreka. Zbuпjeпim demoпstraпtima пista пiје ostalo пеgо da se udalje od Televizije.

Posle ovih demoпstracija пestale su iluzije о jedпakim pravima па fnedije. Svimaje, ili barveCiпi, moralo postatijasпo daje Televizijaglavna politiCka iпstitudja u Srblji, koju се rezim braпiti svim moguCim sred­stvima, ako bude trebalo i bojevim mecima. Vlastjejasпo stavila opozidji do zпапја da пikakvi autoriteti, пi паuспi пi knjizevni, пi domaa пi straпi, песеје spasti od batiпa ako i dађе budejurisala па drzavne medije.jedaп od prvih koji је doblo batiпe u demoпstradjama ispred Televizije Ьiо је pozпati knjizevпik Borislav Pekic.

Monarhisti па Trgu RepuЫike (17.jul 1990)

Da se ovako пesto dogodilo pre dve godiпe, пastala Ьi velika uzbuпa u jugoslaviji. Usred Beograda, па Trgu RepuЬlike, okupila se veca grupa bradatih ljudi, sa kokardama i sajkacama па glavi, koji поsе сrпе traпspareпte sa slikama Draze Mihailovica. Kazu, d,aju роmеп deпeralu Drazi, velikom siпu srpskog пaroda. Najeqпom traпspareпtu pise "Hocemo moпarhiju i kralja Karadordevica". Cuju se pesme "Od Topole ра do Ravne Gore svud su straze deпerala Draze" i "Kuпemo se u Isusa Hrista da se borimo protiv komuпista". Cudпa пеkа druziпa:

76

dosli ljudi па Trg RepuЫike da traze moпarhiju, daju роmеп а pevaju politicke pesme, okupili se ispod spomeпika Obreпovica а traze kralja Karadordevica.

Medu ucesпicima glavпi је vojvoda cetпiCki Vojislav Seselj. Iako se ponasa kao vojvoda, оп је jediпi u grupi koji пi ро cemu пе lici па cetnika, пi brade пi brkova, пi sajkace пi kokarde. Prisutnima se obraca sa 'Ъгасо Srbl i sestre Srpkiпje" i stalпo пekome preti. Na pravog cetnika vise mi liCi јеdап pored пјеgа, koga пajavljuju kao geпeralпog sekretara пеkе straпke-seljaCka faca, sajkaca, kokarda, brada, mutaп pogled. Nedostaju mu jos redeпici i oruzje ра da odmah kreпe za Ravпu Goru.

Vise od cetпika izпeпadilo me ропаsапје prolazпika, medu ko­jima је Ьilo пајmапје pola komuпista. Ocekivao sam da се izblti пeki iпcideпt, da се пеkо protestovati i1i reci пesto glasпo protiv cetпika. Medutim, пista od toga, prolazпici se poпasaju kao da ih пisu videli. Samo јеdпа starija zепа htede пesto da kaze, ali је ucutka пјеп suprug, verovatпo Ьivsi partizaп. Nesto se cudпo desava u zemlji Srblji. Ili mozda samo u Beogradu.

Moze li se raspasti jugoslavija? (Novembar 1990)

Pod uticajem opsteg politiCkog vreпja i роЈасапе пасiопаlпе propagaпde, пoviпari su se podelili па "zagrejaпe" i "zabriпute". Ovim prvim otvoreпa su sva vrata drzavпih medija. Mпogi aпoпimusi postali su prekoпoc pozпati пасiопаlпi borci i patrioti. Dovoljпo је da па­раdпu пekog ko пiје ро volji rezima ра da doblju prostor u glavпim пoviпama (па primer, u Politikinoj rubrici "Odjeci i reagovaпja") i1i ucesce u emisijama glavпe televizije.

Ovi drugi, ро pravilu iskusпi пoviпari, gledaju па aktuelпa politiCka zblvaпja sa velikom zabriпutoscu. Vrata rezimskih medija za njih su zatvoreпa. U пastojaпju da se i пjihov glas cuje, pokreпuli su пedeljпik Vreme, koji se afirmisao kao samostalaп i opozicioпi list. U svom prvom broju (29. Х 1990) Vreme је objavilo aпalitiCki Claпak па cetiri straпe pod пaslovom "Moze li se raspasti jugoslavija?". Autor Claпka Milaп Milosevic пajvecu opasпost vidi u пabujalom пасiоп-

77

alizmu, ра rezoпuje: "Ako soviпizam i slepa mrzпja oпemoguce re­formu ijugoslavija stvarno роспе da se raspada, to се oblcпim ljudima stvoriti pakao ... prekid komuпikacija, preseleпja, пapetost i diktature, mozda ropstvo."

Ove jeseпi politiCko rukovodstvo Srblje iпiciralo је propagaпdпu kampaпju ciji је cilj ruseпje predsedпika savezпe vlade Ante Mark­ovica. Prvi oCigledaп zпak da је akcija kreпula Ьilo је bojkotovanje ekspozea jugosloveпskog premijera u Savezпoj skupstiпi od straпe Televizije Beograd. Odluku da пе preпosi njegov govor u parlameпtu uprava Televizije је objasпila ciпicпom izjavom da "taj <;logadaj пikog пе zaпima" (Vreme, 19. XI 1990). U isto vreme odrzavaпe su demoп­stracije ispred Savezпe skupstiпe па kojima su поsепi traпspareuti sa parolama "Dole ustaska vlada!" i "Ante, prevaraпte!", sto је dokaz da је dogadaj ipak пekog zaпimao. Ova Ьitka zavrseпa је dosta brzo, porazom savezпe vlade i pobedom repuЬliCkih сепtага moCi.

Sve Ыi:Ze ratu (Mart 1991)

Кгајеm јапuага Televizija Beograd emitovala је filmski zapis о ilegalпom uvozu oruZja u Hrvatsku, koji је tајпо sпimila i moпtirala sluzba JNA. Emitovaпje zapisa iщalo је dejstvo pravog soka, јег se videlo kako geпeral JNA Martiп Spegelj пaoruzava Hrvatsku za rat protiv Srba. Ocekivalo se da се se posle ovoga пesto krupпo desiti u jugoslaviji, smeпa u vrhu drzavпe vlasti, mozda i vojпi puc, u svakom slucaju hapseпje Spegelja i пjegovih pomagaca. Medutim, пista se пiје desilo, izuzev sto је i па јеdпој i па drugoj straпi пacioпalistiCka temperatura porasla.

UkljuCivaпje materijala vojпih sluzbl u televizijske programe predstavlja пovu fazu ujugosloveпskom medijskom ratu, fazu u kojoj је "istiпa postala prva zrtva" а emocije vazпije od сiпјепiса. То је psiholoski rat u kome se za protivпike пе Ьiraju reci i kvalifikacije, iii ako se Ьiraju опdа moraju Ьiti пajпegativпije. Jedпu malu aпalizu politiCkog govora u stampi пapravio је пovinar Stojaп Cerovic, koju је objavio u daпasпjem Vremenu pod пazivom "Gebels је za пjih -amater". Опо sto је za srpsku stampu пajnegativпije, za hrvatsku је

78

пajpozitivпije, i obrпuto. Na primer: za srpsku stampu Franjo Tudmaп је пasledпik Ante Pavelica, оп је fasistoidaп, ustasoidaп, geпocidaп, izdajпik hrvatskog пaroda i placeпik Zapada, а za hrvatski tisak оп је veliki drzavпik, mudar, dostojaпstveп i stalozeп, covek koji је podigao hrvatski rejtiпg. Za srpsku stampu Slobodaп Milosevic је опо sto је Tudmaп za hrvatsku - mudar, пepokoleЬ!jiv, odlucaп i moderaп drzavпik, covek koji је vratio dostojaпstvo srpskom пarodu. lsta licпost је za hrvatsku stampu staljiпista i boljsevik, пastavljac dikta­torskog komuпizma i "covjek koji zaluduje Srbe". (Vreme, 4. Ш 1991).

Drzava protiv opozicije ~Mart 1991)

Devetog marta u Beogradu је odrzaп mitiпg opozicije, veCi i zesCi od svih prethodпih. Zahteve opozicije, upuceпe predsedпiku Repub­like i пajveCim drzavпim orgaпima, prootao је Vuk Draskovic, pred­sedпik SPO, pred vise desetiпa hiljada demoпstraпata. Glavпi cilj mitiпga, koji је prerastao u visedпevпe demoпstracije, Ьiо је da primora vlast da izvrsi demokratizaciju medija. Vlastje sa svoje straпe preduzela sve mere da mitiпg пе uspe, racuпajuCi па pomoc milicije, vojske, partijskog aparata, drzavпe bezbedпosti i, паrаvпо, пoviпara. U okrsaju demoпstraпata i sпaga poretka Ьilo је svega sto se u takvim prilikama moze videti -peпdreka, kameпica, dimпih bombl, gumeпih metaka, razbljeпih izloga, vodeпih topova, teпkova. Dogodila su se i dva smrtпa slucaja, pogiпuli su јеdап milicioпer i јеdап demoпstraпt, а vise desetiпa је povredeпo.

Uporedo sa Ьitkom па tereпu, odvijao se jos јеdап rat, isto tako zestok - medijski rat recima. Na straпi vlasti Ьili su RTS, Politika, Veternje novosti i drugi drzavпi mediji, а opoziciju su podrzavali Studio В, Radio В-92 i пekoliko straпaCkih listova. Najmaпje ih је Ьilo koji su prema demoпstracijama zauzeli пeutralaп stav i izvestavali пepris­trasпo i objektivпo, а пormalпo Ьi Ьi\о da ihje пajvise. U ove posledпje mogla Ьi se svrstati Borba.

Medu пајсеsсе upotreЬ!jeпim izrazima kojimaje rezimskaPolitika prikazala_opozicione sпage domiпirali su: "sпage haosa i bezumlja", "agresivпi demoпstraпti", "politiCki avaпturisti", "poCiпioci пasilja",

79

"militantna desnica", "izdajnici srpstva" i sl. Istovremeno, predstavnici vlasti i SPS nazivani su "odgovornim rukovodiocima" ,-"snagama mira i demokratije", "demokratskom Srbljom", "iskrenim rodoljublma" itd.

Dopingovanje naroda (Septembar 1991)

Ovo пiје novinarstvo, ovo је specijalni rat. Svakog dапа gledam produzeni Dnevnik sa specijalnim izvestajima sa ratist;i u Hrvatskoj. Unakazeni lesevi, uplakane zепе i deca, porusene kuce, zgarista. Potresna svedocenja о mucenju srpskog zivlja. Pre neki dап negde sam euo, ili prootao, da su kod jednog hrvatskog ustase pronasli ogrlicu od odsecenih prstica srpske dece. Na televiziji је prikazana reportaza, koja се mi dugo ostati u seeanju, о popu koji drzi poluugljenisanu lobanjy, Ijubl је i prica da је to Ьila glava srpskog decaka koga su ublli Hrvati. Cuo sam negde i prieu о igranju fudbala odsecenim glavama protivniCkih vojnika. Moji poznanici koji su gledali hrvatsku televizUu kafu da u njenim programima ima togajosvise. Samo sto tamo umesto hrvatskih ustasa, decu kolju srpski cetnici. 1 tako svaki dап novi specijalni ТV.dodatak, поvа doza mrfuje. Narod је vec dopingovan i spreman za rat. Hocemo oruzje.

Kako poboljsati imidz Srblje (Oktobar 1991)

lnstitut za novinarstvo organizovao је pre neki dап okrugli sto pod nazivom "Kako poboljsati imidz Srblje". Ucesnici u raspravi su brojnim primerima ilustrovali propuste u vodenju propagande, пе

Da propaganda podize borbeno raspolozenje naroda potvrduju i dve ankete lnstituta za politiCke studije, sprovedene па uzorku od 1.000 punolet­nih gradana SrЬije: jedna krajem avgusta 1991, u vreme kada је poanjao rat u Hrvatskoj, i druga krajem oktobra iste godine, u vreme kad se oruzani ratnaveliko rasp\amsao. U prvoj anketi 80 odsto gradana odgovorilo је daje za oeuvanje mira, dok se za nastavljanje rata do konaene pobede izjasnilo svega 13 odsto ispitanika. Za dva meseca ratno raspo\ozenje SrЬije se znatno izmenilo: broj gradana koji su se izjasnili za oeuvanje mira smanjio se za 16 odsto.

80

samo prema iпostraпstvu пеgо i prema sopstveпomjavпom mпјепјu, i dokazivali da је propagaпda koju vodi srpska vlada vise pamfletska пеgо iпformativпa, da је iпtrovertпa i пemusta za Evropu i da пјепе poruke, kako u svom aksioloskom okviru tako i u dizajпu, jeziku i stilu, µisu prilagodeпe "modernom komuпikacioпom kodu evropskog sveta". Bilo је i koпkretпih predloga kako da se uпapredi srpska propagaпda prema iпostraпstvu-"da se osпuje moderaп i autoпomaп kompjuterski iпformativпi ceпtar koji се pomagati straпim пoviпarima u tragaпju za iпformacijama, da se osпuje vise iпformativпih ceпtara u velikim svetskim metropolama, da se, uz koпsultaciju пauke, izradi strategijski рlап vodeпja propagaпde i izvrsi koordiпacija rada svih subjekata koji uticu па stvaraпje imidza Srblje".

Na okruglom stolu prisustvovao је i repuЬliCki miпistar za iпfor­macije Ratomir Vico. Ucesпici skupa, medu kojima i autor ove Ьeleske, mogli su dobro da vide kako паs miпistar u toku rasprave zapisuje пesto u svoj пotes. Normalпo, pretpostavljali smo da pravi priЬeleske о primedbama i sugestijama ucesпika ·гasprave. Tek па kraju skupa shvatili smo da је Vico, dok smo mi raspravljali о propagaпdi i radu пjegovog miпistarstva, sastavljao svoj govor za televiziju. Pet milioпa gradaпa culo је па Drugom ТV dпevпiku miпistrov govor о uspesпosti srpske politiCke propagaпde i videlo паs, ucesпike rasprave, kako ga pazljivo slusamo i, podrazumeva se, u svemu podrzavamo.

junacenje pred ТV kamerama (22. avgust 1992)

GledajuCi ТV preпos iz Savezпe skupstiпe, primecujem kako pojediпi poslaпici, пarocito radikali, zastupaju "ratпiCku opciju". Go­vore zapeпusaпo da se treba boriti do kопаспе pobede protiv svih пeprijatelja, ukljucujuCi Ameriku i пјепе evropske savezпike. Nad­vikuju se ko је veCi Srblп i patriota, а опе koji se s пjima пе slazu proglasavaju kukavicama i izdajпicima. Мапје ratoborпi poslanici пе usuduju se da protivrece, da i sami пе Ьi Ьili proglaseпi izdajпicima.

Ovom '1uпасепјu" se siпoc vrlo hrabro suprotstavio Milaп Рапiс, predsedпik Vlade SRJ, koji је otvoreпo rekao da је ta militaпtпa euforija velika glupost koja се odvesti Srblju u пesrecu. Рапiсје rekao jos пesto, sto пavodi па ozblljпo razmisljaпje. Da se Srbl пisu mпogo

81

juпaCili i svu svoju vojsku izveli па megdaп turskoj sili па Kosovu polju 1389. godiпe, vec da su se povuk1i u р!апiпе i otuda пџpadali пepri­jatelja, daпas Ьi ih umesto deset Ьilo cetrdeset milioпa. Za паsе rodoljupce u Skupstiпi пjegovo izlagaпje пiје ostavilo bas пikakav utisak. Za пjih је to Ьiо samo jos јеdап dokaz da Рапiс пiје patriota.

RodoljuЫje је kod паs odavno profitabllaп posao, пarocito ako је vestaCko i daleko od froпta. То је jos srediпom proslog veka dobro uocio Sterija Popovic i opisao u svojoj komediji "Rodoljupci". Опе druge, prave rodoljube sa froпta, opisao је Laza Lazarevic u prici "Sve се to пarod pozlatiti". Nesto slicпo desava se i daпas: dok Sterijiпi "rodoljupci" drze patriotske govore u Skupstiпi, i povecavaju rejtiпg svoje straпke pred izbore, Lazareviceve patriote vracaju se sa hrvat­skih i bosaпskih bojista u zavojima i stakama. Као sto su Ьili prvi u ratu, опi се isto tako Ьiti prvi i па izborima i glasati za omiljeпe bojovпike iz skupstiпskih klupa.

Pljuvanje ро mirovnjacima (6. april 1993)

Najtuzпije пesto sto sam u posledпje vreme gledao па televiziji је mitiпg mirovпjaka, koji је odrzaп prekjuce u Beogradu, pod pa­rolom "Mir u Bosпi - prolece u Srblji". U 1V dпevпiku prikazaп је sпimak grupice Ijudi ispred Savezпe skupstiпe, posle cega је usledio komeпtar Stevaпa Grubaca. Novi komeпtator, пе zпam da li је iz redakcije iii spoljпi "specijalac", osudio је mitiпg sa toliko пipodastavaпja i vredaпja mirovпjaka da im zadugo песе pasti па pamet da orgaпizuju пesto slicпo u SrЬiji. Nazvao ih је spijuпima Alije Izetbegovica. РоsеЬпо im је zamerio sto su пosili traпspareпt • sa parolom ispisaпom latiпicom. Mogu samo zamisliti sta о ovim ljudima misle moji pozпaпici u uпutrasпjosti koji su gledali Drugi 1V dпevпik. Kad Ьi Televizija, пе daj boze, dosla па ideju da skuplja dobrovoljce za liпcovaпje mirovпjaka, siguraп sam da Ьi .se SrЬija masovпo odazvala, а da i пе govorimo о Сrпој Gori.

Vise puta razmisljao sam о tome zasto паs пarod пе voli Ijude koji se zalazu za mir. Odavпo, mozdajos od doseljeпja Srba па Balkaп, па mirovпjake se gleda kao па Ьiса пize vredпosti, plasljivce i kukavice,

82

а u ratпim situacijama cak i пeprijatelje. U pozпatim "levim skretaп­jima" u vremevNOB mпogi mirovnjaci su svoje aпtiratпo misljenje platili glavom. Sto је пajgore, пjih smatraju i пepatriotima, а to је greh koji se u vremeпima kao sto su ova sadasпja tesko oprasta.

Novinari u sopstvenom ogledalu (/uп 1993)

Redakcija casopisa Novinarstvo sprovela је ovih dапа jedпu aпketu, пeku vrstu dopisпog okruglog stola, о odgovorпosti пoviпara za rat. ObracajuCi se istakпutim posleпicima пoviпarskog poziva i odredeпom broju пaucnika i profesora uпiverziteta, пoviпar Milos Misovic, koji је orgaпizovao aпketu, пapisao је u pozivu za raspravu: "Оа Ьi se zпalo ko је, u vrem~пu kada se pripremao prljavi rat, kosio а ko vodu пosio, potrebпo је .da пoviпari i пoviпarska orgaпizacija staпu pred sopstveпo ogledalo i moralпim merilima profesije рrосепе kakvu su ulogu odigrali u stvaraпju ratпe psihoze."

DoЬili smo odgovore od dva akademika, pet profesora uпi­verziteta i osam пoviпara. VeCiпa ucesпika aпkete smatra da пoviпari пisu glavпi krivci za rat, ali da, zavisпo od polozaja i uticaja u redakcijama, sпose deo krivice. Njihova krivica је u tome sto su prihvatili da sluze politici i politicarima koji su zagovarali rat. јеdап od пoviпara, ucesпika u raspravi, пapisao је u svom prilogu: "Ukoliko ikada bude utvrdivaпa odgovorпost za jugoslovпski haos u kome је stradalo toliko ljudi, kreatori ratпiCkog javпog mпјепја песе sigurпo Ьiti zaoЬideпi." Drugi ucesпik, takode пoviпar, пapisaoje: "Neki medu паmа Ьiсе па optuzeпiCkoj klupi buduceg jugosloveпskog Nirn­berskog procesa, ako ga uopste bude."

Моје misljeпje о ovom pitaпju пајЫizе је shvataпju koje је izпeo dr Dragaп Popadic, doceпt Filozofskog fakulteta, u svom prilogu пas\ov\jeпom "ZajedпiCka odgovorпost". Popadic pise da su пoviпari odigrali veoma vazпu ulogu u sireпju mrzпje па prostorima Ьivse jugos\avije. Опi su saucesпici u izazivaпju rata ali пisu glavпi krivci za rat. Redos\ed krivaca је sledeci: prvi su vodeCi politicari а za пjima vodeCi srpski iпtelektualci, паuспi i kulturпi radпici, koji su odavno

83

poceli da govore о пemiпovпosti rata i da podsticu "рrесепјепе ideje i kseпofoЬiju". Noviпari su samo пjihove ideje dalje sirili, davali im prostor u medijima, ali пisu govorili umesto пjih.

Svet о nama (Decembar 1994)

Zavrseпo је istrazivaпje "jugoslavija u svetskim medijima", koje је radila grupa istraZivaca Iпstituta za пoviпarstvo. Analiziraпo је 214 tekstova (Claпaka, komeпtara, iпtervjua), objavljeпih 1994. godiпe u vodeam medijima sedam zemalja - SAD, NemaCke, Velike Britaпije, Fraпcuske, Rusije, ltalije i Austrije. Ро осепi lпstituta, to su i drzave koje imaju пajvise uticaja па zЬivanja u jugoslaviji i SrЬiji. Uglavnom, doЬili smo ocekivaпe rezultate. SrbUu пajvise пapadaju пemaCki mediji, zatim slede mediji iz Austrije, SAD i Velike Britaпije. Najvise pozitivnih stavova evideпtiraпo је u tekstovima objavljeпim u ruskim medijima.

U toku 1994. u zizi iпteresovaпja svetskih medija Ьili su ratпi sukobl па teritoriji Ьivse SFR jugoslavije i umesaпost Srblje u tim sukoblma. Mediji su imali pretezпo kritiCki (пegativaп) stav prema politici SrЬije, u cemu su predпjacile пemaCka i austrijska glasila. Glavпog krivca vide u licпosti predsedпika Srblje Slobodaпa Milosevica, koga пazivaju iпspiratorom jugosloveпskog gradaпskog rata. Usmereпost medijskih poruka premajugoslaviji (u %)је sledeca:

Pozitivпo Negativпo Neutralпo

SAD 20 42 38 Rusija 31 29 40 V. Britaпija 16 42 42 NemaCka 11 64 25 Fraпcuska 25 39 36 ltalija 10 40 50 Austrija 17 56 '27

Nase istrazivace · пajvise је izпeпadilo to da пi u jedпom od aпaliziraпih priloga, cak пi ruskih, пеmа pozitivnog stava о ljudskim

84

pravima i slobodama u jugoslaviji. U zavrsпu tabelu uпeti su sledeCi podaci (izrazeпi u proceпtima), koji se odпose па to pitaпje: pozitivaп - О, пegativaп - 70, пeutralaп - ЗО.

Nevidljiva opozicija (ЗО. jul 1995)

Pre пeki dап izglasaпa је odluka u Skupstiпi SrЬije da se ukiпu direktni 1V preпosi sa skupstiпskih zasedaпja. Odluka је doпeta па vanredпoj sedпici, tako reCi па prepad, veCiпom glasova i bez pre­thodпe пајаvе, kasпo uvece posle iscrpljujuce diskusije о peпzijskom zakoпu. Nesto se krupпo iza brda valja Cim se па ovakav пасiп doпosi odluka. Мога da паm Vlada priprema пeki restriktivпi zakoп, ili jos пesto gore. Kad dode taj treпutak, opozicija се moCi da kritikuje vladu i vladajucu partiju, ali to izvaп Skupstiпe песе пiko cuti пi videti.

ZahvatiujuCi 1V preпosima uzivo, parlameпtama opozicija mogla је poпesto da utice, ako пе па vlast опо па javno mпјепје. U skupstiпskim debatama опа је Ьila eak паdmоСпа, sto se moglo videti i па televiziji. Opozicioпi poslaпici podпosili su bezbroj amaпdmaпa пavladiпe predloge, za koje su zпali da се Ьiti odЬijeпi, samo da Ьi пarodu mogli saopstiti svoje ideje. Za пjih је skupstiпska debata Ьila prilika da pokazu svoju uceпost i oratorske sposobпosti dok se uloga rezimskih poslaпika svodila uglavnom па dizaпje ruku prilikom glasaпja. Pojediпi opozicioпi oratori poпasali su se u Skupstiпi kao prave televizijske zvezde. Zato пiје eudo sto је opozicija dozivela ukidaпje direktnih preпosa kao udar па svoja prava i slobode. Izgleda da su televizijski preпosi jediпo pitaпje u kome је srpska opozicija potpuпo slozпa. Vecje пајаvlјепо formiraпje saveza opozicioпih straпaka za borbu protiv ograпiceпja skupStiпskih 1V preпosa.

Crni mesec (ЗО. avgust 1995)

Ovogodisпji avgust moze se svrstati u јеdап od пajtragicпijih meseci u istoriji srpskog пaroda posle Kosovskog Ьоја. U muпjevitom пapadu Tudmaпove soldateske pala је Srpska Krajiпa, а ista opasпost preti i RepuЫici Srpskoj. Daпima gledamo па 1V ekraпima egzodus

85

Srba iz zapadпih krajeva. Tuzпa koloпa traktorskih prikolica, kamioпa i seljaCkih zaprega, sa izbezumljeпim starcima, zeпama i decom -krece se prema matici SrЬiji. Опi koji Ьi trebalo da su па zacelju, da stite svoj пarod, vec su stigli u SrЬiju i daju izjave о krivcima za tragediju. Naravпo, krivi su пeki drugi а пе опi koji su pobegli sa ratista. Za beogradsku televiziju је пajvazпije da пiko kao krivce пе pomiпje politicare sa Dediпja.

Nad bosaпskim SrЬima пadvila se jos јеdпа opasпost - da ih bombarduju NATO avioпi. Pre пeki dап graпate su pale u srpsko Sarajevo. Mediji javljaju - pogiпulo preko ЗО, rапјепо preko 80. Muslimaпi tvrde·, а mediji preпose, da su graпatirali SrЬi, а SrЬi da su to uciпili muslimaпi. AmeriCki mediji javljaju da su graпate dosle iz srpskog pravca. Ako to poveruje i NATO, eto пamjosjedпog egzodusa.

Beogradski пedeljпik Telegrafzloslutno javlja u daпasпjem broju da Tudmaп krece па Baпjaluku i пajavljuje пovu opasпost pod krupпim пaslovom "Sceпario za ustaпak па Kosovu". Zaista premпogo паmје ovih dапа пesreca i opasпosti koje dolaze sa zapada а sad паm Telegraf prorice i opasпost sa juga. Sta da radimo, da bezimo пekud, da se spremamo za пovi rat, ili da mirno cekamo поvе "godiпe raspleta"?

1V manipulacije (12. decembar 1995)

Televizija је medij sa kojim se пajlakse maпipuliSe. S malo vestiпe, · uz maпjak пoviпarske etike, svaki dogadaj se moze prikazati gledaocima drugaaje пеgо se u stvamosti dogodio, а da opet sve izgleda objektivno. Uzmimo, па primer, vecerasпji Drugi dпevnik Televizije Beograd, koji је росео izjavama gradaпa о potpisivaпju Dejtoпskog sporazuma па mi­rovnoj koпfereпciji u Parizu. Ako Ьi se sudilo ро ovim izjavama, emi- ' tovaпo ih је desetak, svi gradaпi Srblje, sto posto, smatraju da је predsedпik Milosevic potpisivaпjem tog akta uaпio veliku stvar za srpski пarod. Оп је apsolutni pobedпik, mudriji od svih drugih drzavпika, spasilac srpskog пaroda, da пiје пјеgа Ьila Ьi katastrofa -: izjavljuju veseli gradaпi pred 1V kamerama. Razmisljam: da li је moguce da od deset slucajпih prolazпika svih deset daju gotovo iste izjave. Ubedeп sam da to пiје moguce, pogotovo пе u Beogradu. Zпаа, u pitaпju је пesto drugo - ili rezija (пoviпar uпapred izabere gradaпe i dogovori se s пjima

86

sta се геа), i1i moпtaza (sпimi se vea broj izjava а emituju se samo опе koje se uklapaju u semu). Ako se ovako пastavi, а verujem da hoce, опdа eto паm jos jedпog dгZavnog prazпika. Каd mozemo da slavimo Kosovski Ьој, koji smo izgubili, zasto пе Ьismo i Dejtoпski sporazum u kome smo pobedili.

Atentat па Studio В (16. februar 1996)

Siпoc udarna vest па ВК televiziji: Gradska vlada imeпovala пovi upravпi odbor Studija В, koji је postavio пovog v.d. direktora i v.d. glavпog i odgovorпog uredпika. Iako vise od godiпu dапа opozicioпa stampa pise daje.posle пacioпalizacijeBorbe па redu Studio В, vestje

. za mепе Ьila izпепаdепје. Nisam ocekivao da се gradska vlast izvrsiti preuzimaпje StudUa В па tako grub i пepopularaп паоп. Mislio sam da се паб пeki suptilпiji паоп uspostavljaпja koпtrole. Ро svemu sudeб, vladajucoj partiji se jako zurilo, ра gradska vlada пiје imala vremeпa mпogo za taktiziraпje i smisljanje drugih metoda. Uostalom, ima i dosta razloga za furbu - пezadovoljstvo пaroda raste, strajk prosvetnih radпika је u toku, euju se i kritike Dejtoпskog sporazuma, priЫizava se deveti mart, priprema se koпgres SPS. Moguce su i ovakve kalkulacije: bolje zrtvovati malo "imidza" Srblje u svetskoj javnosti пеgо prepustiti Studio В opoziciji.

u dапаsпјој stampi objavljeпa је izjava jedпog gradskog fuпkcioпera da su promeпe u Studtiu В izvrseпe u "cilju poboljsaпja uredivaCke politike i vece slobode medija". То је оЬја5пјепје za domaeu javnost. NiSta поvо. Sliene mere su i u proSlosti pravdaпe potrebom za vecom slobodom Stampe. Tako је Ьilo 1920, kadje doпeta zloglasпa ОЬzпапа, kao i 1929. kad је u iпteresu ''vece slobode" zаЬrапјепа sva opozicioпa Stampa.

Kongres kao medijski spektakl (2. marta 1996)

Gledao sam direktaп preпos partijskog koпgresa SPS koji је odrzaп u velikoj sali Sava ceпtra па Novom Beogradu. Sveje kao пekad u vreme Tita, samo drugacije dizajпiraпo. То isto samo malo drukoje,

87

kako Ы rekao Vuk Karadzic. Predsedпik partije i drzave ulazi vazпo i dostojaпstveпo u pratпji obezbedeпja па isti пасiп kao i пekadasпji Predsedпik. Velika radost u sali, delegati ozareпa Iica ustaju i dugo aplaudiraju. Predsedпik prilazi govorпici i drzi govor koji delegati cesto prekidaju burпim aplauzima. Na kraju govora delagati ропоvо ustaju i aplaudiraju, sve dok Predsedпik пе sedпe па svoje mesto. Televizijske kamere "setaju" ро sali, pokazuju delegate, da пarod vidi koliko su brojпi ј koliko su srecпi sto su tu.Jedaп moj pozпaпik kaze da mu ovaj Koпgres liCi па turistiCku promociju -пеmа diskusije, пеmа pitaпja, samo referati, uz reklamпu prezeпtaciju partijskih uspeha па velikom ekraпu iza govornice. Sve је do detalja izreziraпo za televiz­ijski preпos, ukljucujuб i пastup predsedпika pamje. Za razliku od пekadasпjeg Predsedпika, koji se obracao zivim ljudima, sadasпji Predsedпik govori televizijskim kamerama.

Mitiпg - па trgu i па televiziji (14. mart 1996)

Proslo је pet dапа od 9. marta а jos pouzdaпo пе zпam sta se tog _ dапа desavalo па Trgu RepuЫike u Beogradu. Osim da је tamo dгZап mitiпg opozidje. Na osпovu опоgа sto sam video па Drugom 1V dпevniku drzavne televizije u Vrbasu (gde sam Ьiо па vikeпdu), mogao sam samo zakljuoti da је па mitiпg doSlo пekoliko hiljada gradaпa koji su se razisli pre пеgо је skup zavrseп. Prikazaпje moпtiraпi sпimak kako · Vuk Draskovic govori gradaпima koji odlaze u suprotnom pravcu. Za 1V gledaoce u Vrbasu bllo је vise пеgо ubedljivo da Beogradaпi пisu hteli da slusaju Vuka. lzgledalo mi је to malo sumпjivo ра sam isto vece пazvao siпa koji staпuje u ceпtru Beograda i pitao ga koliko је gradaпa bllo па ' mitiпgu. Odgovorio је - пајmапје sto hiljada. U Dnevnom te/egrajil od 11. marta proCitao sam izjavii Vuka Draskovica koji kaze daje па "Trgu slobode" bllo vise od sto hiljada gradaпa. Politika је tu ci&u smaпjila па deset hiljada i u komeпtaru "Autogol opozicije" oceпila mjtiпg kao potpuпi пeuspeh. Ро povratku u Beograd, pitao sam komsiju, koji је ucestvovao па mitiпgu, da mi kaze pravu istiпu о broju ucesпika. Ро пjegovoj procerii (оп је masiпski iпzenjer, treba mu verovati), па Trgu RepuЬlike okupilo se 9. marta izmedu dvadeset i trideset hiljada

88

gradaпa. Rekao mijejos da se mпogo razocarao kadje u subotu vece, ро povratku sa mitiпga, cuo vest па televiziji da је tamo Ьilo samo пekoliko hiljada "radozпalaca i slucajпih setaca". Zar опi пе vode racuпa da ih slusa trideset hiljada ocevidaca - pita se komsija. Mogao sam, da mu odgovorim, а пisam, da Televizija Beograd пе pravi izvestaje za ocevice, пеgо za пekoliko milioпa oпih koji пisu Ьili па mitiпgu.

Koordinirana kampanja (22. april 1996)

U toku је prava ofaпziva protiv udruzeпe opozicije, а vode је udruzeпi mediji RTS, Politika, Vecernje novosti, Borba i ageпcija Taпjug. Pomalo pomaze i ВК Televizija. Logistika је, zпа se gde - u stabu SPS. U siпocпjem Drugom 1V dпevпiku citaп је komeпtar koji је objavljeп u daпasпjim Vecernjim novostima. lmam taj komeпtar ispred sebe. Za autora Stefaпovica dапаsпја opozicija је "arseпik razdora, пasilja i lazi", пјепim mitiпzima prisustvuju samo "setaci i slucajпi prolazпici", i tako do kraja komeпtara -optuzbe bez argumeпata, lepljeпje etiketa, omalovazavaпje. Daje razmisljao о citaocima, autor је mogao proпaCi i ubedljivije а mапје uvredljive "argumeпte". OCigledпo је da оп пiје mпogo razmisljao о citaocima, јег komeпtar пiје пi pisaп za пjih, vec za пеkе пevidljive mocпike iz logistiCkog staba kojima се se to svideti.

Nedavпo је па slicaп паСiп Televizija prepricala јеdап tekst iz "sutrasпje" Politike, objavljeп pod пaslovom "Vuk Draskovic trazi straпu iпterveпciju u SrЬiji". Da Ьi dokumeпtovala tvrdпju da opozicija sve radi ро пalogu straпih sila, 1V Beograd је prikazala sпimak ВК Televizije (verovatпo пapravljeп skriveпom kamerom) iz koga se vidi kako u пеkој kafaпi sede lideri Koalicije "Zajedпo", Vuk Draskovic, Zoraп Diпdic i Vesпa Pesic. Njima prilazi covek u maпtilu, bas u treпutku kad komeпtator pomiпje otpravпika poslova пemaCke am­basade u Beogradu. U sledecem treпutku iza stola ustaje Vuk Draskovic i pruza coveku u maпtilu пekakav papir а komeпtator izgovarareCi "straпa iпterveпcija". Ostalo mi је пејаsпо da li to пoviпar komeпtarise sпimak, ili је пeki arhivski sпimak upotreЫjen da Ьi se

89

ројасао efekat komeпtara. Vazпo је da се citaoci sutrasпje Politike imati "пeoborive" dokaze da је sve опо sto pise u pomeпutom tekstu prava istiпa.

Propagandni rat koalicija (17. oktobar 1996)

U jeku је predizborrii propagaпdпi rat za osvajaпje poslaпiCkih maпdata u Savezпoj skupstiпi i odborniCkih maпdata u lokalпim orgaпima vlasti. Zestoku borbu vode dve koalicije - Udruzeпa Ievica (SPS,JUL i ND) i opozicioпa Koalicija "Zajedпo" (SPO, DS i GSS). Borba se vodi, kako Ьi vojпici rekli, iz svih oruda i oruzja. Gledaпo sa straпe, Ьitka пiје пi malo ravпopravпa jer teska oruZja (RTS, Politika, Vecernje novosti i Taпjug) moze da koristi samo leva koalicija, dok koalidja "Zajedпo" ima па raspolagaпju medije sa ograпiceпim dometom (privatne listove i пеkе lokalпe radio-staпice). Ovih dапа u ofaпzivi је levica koja dalekometnim haublcama bombarduje sve krajeve SrЬije. Grmljaviпa је toliko jaka i zastrasujuea da се пaterati da glasaju za пјu i опi koji пisu пameravali. јеdап moj rodak iz uпutrasпjosti, iпасе privatni preduzetnik, kэZe da се se uaaпiti ili u SPS ili u JUL, jer otkad је pocela predizboma kampaпja пiје doblo пiјеdап posao samo zato sto mu је siп u opoziciji. Mozda to i пiје pravi razlog, ali оп је ubedeп da jeste. Zbog toga се, pretpostavljam, па izborima pokazivati okolo svoj glasaCki listic, da svi vide da пiје glasao za opozidju.

Kad glavni dogadaj nije vest (20. пovembar 1996)

Od pojave prvih dпevпih поviпа ра do daпas postuje se pravilo da se пajvazпija vest objavljuje па prvoj straпi. Dпevпici koji zive od Citalaca retko се izпeveriti ovo pravilo, osim kadje u pitanju "visa sila", па primer, ceпzura. Oni drugi, koji su vise orijeпtisani па drzavu ili partiju nego па citaoce, rade to poпekad i dobrovoljпo, zna se iz

90

kakvih razloga. Ovih dапа Citaoce и SrЬiji пajvise iпteresuju rezultati · drugog kruga izbora od 17. пovembra. jos se пе zпа ko је pobedio, iako su protekla tri dапа od izbora. Zbog toga sam jutros ustao raпUe пеgо оЬiспо i kupio tri dпеvпа lista. Dnevni telegrafi Blic doпose па prvoj .straпi vise vesti о izborima, medu kojima i vest da је juce opozicija и Beogradu proslavila izborпu pobedu. Vidim da su izbori g\avпa tema privatпih listova, ali пе "drustveпe" Politike. U пјој skoro пеmа пista о izborima, kao da пisu пi drzaпi. Nesto malo moze se proCitati па 14. straпi, a\i пе о опоmе sto пajvise iпteresuje C:itaoce -о rezultatima izbora u glavпom gradu. Politika је objavila izjavu predsedпika SPS Beograda da је Jevica pobedila и Kolubarskom ok­rugu i vest da su па pokrajiпskoj listi pobedili socijalisti а о rezu\tatima izbora и Beogradu пi reci. juce sam сио, i to od C:oveka iz vlasti, da se Politika toliko udvara rezimu da је cak rukovodstvu SRS-a пeprijatпo zbog toga.

Tuzna 11Politika11

(28. пovembar 1996)

Daпas sam video kako izgleda zgrada Politike posle siпocпjih demoпstracija opozicije, koje su izЬile zbog poпistavaпja izbornih rezultata od 17. пovembra. Slika doista tuzпa: и prizemlju razlupaпa stak\a, опа пesto visoCija пaprsla od kameпica, fasada isprskaпa ostacima od razЬijeпihjaja, пekoliko radпika Gradske cistoce metlama Ciste stakleпu srcu. Atmosfera kao posle velike пesrece. Nije и pitaпju materijalпa steta, пеgо sramota: Zar је Politika docekala da је пјепi Citaoci gadaju kameпicama i pokvareпim jajima. Gledam gore prema prozorima ima Ji koga. Nema, пiko пе izviruje. Gradaпi prolaze pored zgrade, пе zadrzavaju se, kao da је i пjih stid. Ропеkо za treпutak zastaпe, osmotri polupaпe izloge i prode.

Od jedпog prolazпika cujem da su prethodпog dапа demoп­straпti palili Politiku ispred пјепе zgrade. Koliko mi је pozпato, to је cetvrto ра\јепје Politike u пјепој 92-godisпjoj istoriji. Prvi put palili su је komuпi.sti 1919. godiпe, zbog пјепе aпtikomuпisticke propagaпde, drugi put to su uciпili studeпti 1968, zbog пeobjektivпog izvestavaпja

о studeпtskim demoпstracijama, tre6 put aпtikomuпisti (1990), zbog prokomuпistiCke propagaпde, а glavni razlog пajпovijeg раlјепја је udvoriCko izvestavaпje u vreme predizborпe kampaпje.

Laziranje stvarnosti (13. decembar 1996)

juce ророdпе isao sam u ceпtar grada da vidim sta se desava па demoпstracijama opozicije. Моје "izvidaпje" pocelo је па Studeпt­skom trgu, gde је Ьilo okupljeпo desetak hiljada studeпata, а zavrsilo se kod "Lопdопа", па raskrsпici ulica Srpskih vladara i Кпеzа Milosa. Na tom mestu zastalaje koloпa setaca da odrzi kra6 mitiпg.Atmosfera vise karпevalska пеgо strajkaCka. Masa пaroda, ро mojoj proceпi пајmапје 50.000 gradaпa, popuпila sav vidljivi prostor, ima i starijih i mladih, cak ј dece; пеkо zvizdi, пеkо truЬi, veciпa razgovara ј ceka da koloпa kreпe u пovu setпju. Glavпu atrakciju predstavlja vozilo паz­vапо "vukodiпdiЬus'', пesto sto lici i па komЬi i па lokomotivu, sa dimпjakom iz koga kulja crпi dim, sa lutkom Slobodaпa Milosevica i velikim zvucпikom iz koga tresti muzika Bore Corbe. Ispred vozila i па vozilu desetak traпspareпata i zastava, medu kojima se istice ameriCka. Prizor sпima desetak 1V kamermaпa, doma6h i straпih.

Naravпo, mitiпg пiје mogao pro6 bez govora Iiderske trojke -Vuka, Vesпe Pesic i Diпdica, koji su kritikovali aktuelпu vlast i rekli poпesto па racuп vladajuce familije i krade glasova па izborima. Pre пеgо se пarod росео razilaziti, posao sam ku6 da vidim kako demoп- , stracije izgledaju па televiziji. BKTelevizija objavilaje u svom "Telek­omu" kracu iпformaciju, uz sпimak па kome se vidi grupa studeпata. U Drugom dпevпiku Televizije Beograd, umesto izvestaja, objavljeпe su dve-tri izjave gradaпa koji osuduju demoпstracije. Za daпasпju Politiku demoпstracije su samo "jos јеdпа setпja gradaпa" ciji se broj stalпo smanjuje. Stav Borbe vidi se iz пaslova komeпtara "Kad mапјiпа maltretira ve6пu" i "Pod tudim zastavama". Опо sto sam cuo i video siпoc па televiziji i proCitao u jutrasnjoj stampi potpuпo se razlikuje od опоgа sto sam video i cuo па licu mesta. Ра sad veruj medijima.

92

Tatarske skupstine (4. apгil 1997)

Izгaz "tataгska skupstiпa" pivi put sam euo па jedпom samou­pгavriom sastaпku рге petпaestak godiпa. Koliko se secam, Ьiо је to zЬог гadпika lпstituta za пoviпaгstvo. Svi pгisutпi govoгili su uglas, upadajuCi јеdап dгugom u гее, i пе slusajuCi sta опај dгugi govoгi. Izпeiviгaп ovakvim паеiпоm diskusije, tadasпji diгektoг Iпstituta dг Aleksaпdaг Spasic pгokomeпtaгisao је гaspгavu гeCima "ovo је ргаvа tataгska skupstiпa". Sliene skupstiпe, zvane "okгugli stolovi" i ')avne гаsргаvе", slusam i gledam ovih dапа па гazпim televizijama. Temaje sloboda medija, а povod пovi pгedlog zakoпa о javnom iпfoгmisaпju. Na ВК televiziji dгzап је pгekjuee okгugli sto па kome su ueestvovali pгedstavпici sest politiCkih stгaпaka, tгi гezimske i tгi opozicioпe. Bas kao па опоm samoupгavпom zboгu, svi govoгe istovremeпo, пad­vikuju se i upadaju јеdап dгugome u гее. Voditelj пastoji da uvede kakav takav геd, ali ga пiko пе slusa. Najagгesivпiji је lideг гadikala Seselj, koji "seee" levo i desno, vгeda sagovoгпike i ubacuje пеkе svoje "stosove" da Ьi zbunio pгotivпike. Ocigledпo, ucesпicima је mnogo vazпije da impгesioniгaju gledaoce пеgо da kazu пesto pametпo о temi о kojoj se гaspгavlja. Sve је u fuпkciji stгaпaCke propagaпde. Slusamjuee u оЫizпјој kafaпi kako komsije komeпtaгisu ovaj okrugli sto. Za пjihje apsolutпi pobednik Seselj,jediпi oпgovoгi ргаvе stvaгi, dok ostali samo пesto mudгuju. PгiЫizavaj_u se izboгi - Seselj ante portas.

Оа Ii је novi rat па pomolu? (29. jul 1997)

Ocevici smo medijskog sukoba, ргегапо је da ga пazovemo гatom, izmedu SPS-ove Sгblje i poloviпe DPS-ove Сгпе Gоге. Najedпoj stгaпi su postгojeпi i spгemпi za гаt RTS, Politika, Politika ekspres, Borba, Vecernje novosti, Taпjug, а па dгugoj RlV Сгпе Gоге i Pobjeda. Sukob је do te mеге zaostгen da је dovoljпa јеdпа dodatna vагпiса ра da ''vojske" kгепu u гаt. juce se u Podgoгici zblo dogadaj koji Ьi, plasim

93

se, mogao da bude ta varпica. Siпoc је u kasпim vecerпjim satima Studio В emitovao reportazu о doceku delegacije SPS u Podgorici, koja је posla tamo da podrzi struju Momira Bulatovica u sukoЬima sa strujom Mila Dukaпovica. Prizor retko videп u Сгпој Gori - umesto pozdrava i dobrodoslice, gostima је priredeп docek trulim paradajzima i jajima.

jutros sam kupio sest dпevпih listova da vidim sta pisu о "doceku" u Podgorici. Najpre sam bacio pogled па prve straпe Politike i Borbe, sa strepпjom da cu па пjima ugledati velike пaslove о пeprijateljskim demoпstracijama u Сгпој Gori, sto Ьi zпacilo daje medijski rat izmedu bratskih repuЫika росео. Srecom, takvih пaslova daпas пеmа. ОЬа lista dala su umirujuce glavпe пaslove, koji govore о prijateljskom susretu dve partijske delegacije. Da se radi ipak о ozЬiljпom sukobu moze se proCitati па uпutrasпjim straпama. 1 Politika i Borba objavile su iste (Taпjugove) materijale, samo pod razliCitim пaslovima, u kojima mozemo па6 i ovakve izraze: "razbojпiCki prepad", "huligaпski параd", "crпogorski sverc-Ьizпismeпi" i sl.

Za razliku od rezimskih listova Politike i Borbe, пezavisпi dпevпici Blic, Demokratija, Dnevni te/egraf i Graaanin objavili su izvestaje, sa krupпim пaslovima па prvim straпama, da је delegacija SPS docekaпa u Podgorici paradajzom, jajima i starim cipelama. Uredпik Graaanina Aleksaпdar Tijaпic prokomeпtarisao је ovaj dogadaj recima da "akcija predstavlja samo vojпu vezbu, ali пе i stvarпi rat", uz opasku da "prava igra tek роСiпје".

Medijski bum ili haos (7. avgust 1997)

Ove godiпe doЬili smo dva поvа miпistra za iпformacije, re­puЫiCkog i savezпog. RepuЬliCki miпistar је Radmila Mileпtijevic, peпzioпisaпa profesorka iz Amerike, iпасе poreklom iz. SrЬije, а savezпi sekretar za iпformacijeje Goraп Matic, ааП DirekcijejUL-a. U javпosti је mпogo prisutпija ministarka Mileпtijevic, koja se procula svojim verzijama пovog zakoпa о javпom iпformisaпju. jedпog dапа daje izjave kako SrЬija ima пajdemokratskUi sistem iпformisaпja, а

94

drugog dапа kako taj sistem treba dovesti u red. Ovih dапа javila је daje sa svojom ekipom pripremila kопасап predlog zakoпa i dostavila ga Skupstiпi па kопаспо usvajaпje. јеdап od retkih koji је video taj predlog, Slavko Curuvija, glavпi uredпik Dnevnog telegrafa, dao је slede6u izjavu: '!Predlog је пapravila dama koja пеmа pojma о iпfor­misaпju, а пi prilikama u zemlji, ра Ьiјој пајЬоlје Ьilo dasevrati odakle је i dosla.11

Nedeljпik Vreme predstavio је u proslom broju (26. VП 1997) пesto drugaciju medijsku sliku SrЬije, u tekstu "Frekveпtпo zavodeпje reda". Autor tog teksta Aleksaпdar Ciric tvrdi da SrЬija umesto buma dozivljava medijski haos. PozivajuCi se па zvaпicпe izvore, оп pise da u SR jugoslaviji radi bez dozvole 347 radio-staпica (od toga u SrЬiji 333) i 153 1V staпica (u SrЬiji 146). Ciric govori о пovom talasu represije паd пezavisпim medijima u SrЬiji i prilaze spisak 53 lokalпih radio i 1V staпica kojimaje Savezпo ministarstvo za telekomunikacije zabranilo rad. "Prvo puste ljude da investiraju поvас i malo rade, ра ih опdа zatvore - оЬiспо опоg trenutka kad роспu da prave svoj informativni program"; konstatuje Ciric.

SrЬija pred izbore (18. septembar 1997)

Danas је poslednji dап kampanje za predsedniCke i parlamen­tarne izbore u SrЬiji. Sutra i prekosutra su dani izborne tisine, а u nedelju su izbori. Sveje u znaku izbora.jutros sam kupio svih dvaпaest informativno-politiCkih listova, koji izlaze u Beogradu, i ustanovio da su zajedno izborima posvetili 63 strane, od ukupno 244. Na osnovu objavljeпih televizijskih programa izracunao sam da се beogradske 1V stanice daпas emitovati oko 25 casova predizbornog programa (vesti i izvestaja, stranaCkih promocija, predstavljanja predsedniCkih kandidata, predizbornih spotova i sl). Na radiju се toga Ьiti jos i vise.

Ovogodisnja izborna kampanja Ьiсе zapamcena i ро пеоЬiспо · zestokom ratu plakata. ProCitao sam u danasnjim novinama daje samo Demokratska stranka odstampala dva i ро milioпa antiizbornih plakata. Koliko li su tek stampale stranke koje se bore za pobedu па

95

izborima? Као i vodeпi cvetovi, predizborni plakati zive vrlo kratko, пајсеsсе samo јеdап dап. U toku поСi пеkо ih росера ili пalepi па пjih svoje plakate. Ove godiпe dominiraju plakati sa portretima u boji tri glavпa preteпdeпta za predsedпika Srblje - Lilica sa uzdignutom pesпicom, Draskovica u kпezevskoj pozi i retusiraпog Seselja.

Danas pre podne posmatrao sam kako izgleda rat plakata u ceпtru Beograda~ Nekoliko momaka doslo је kombljem Demokratske stranke па Terazije i izlepilo sve stubove i рапое najпovijim aпtiizbornim · plakatama, а malo dalje od пjih, па Trgu RepuЫike, isto је radila jedna grupa espeovih momaka. Imao sam priliku da vidim kako izgleda i isplakatiraпa Sumadija. Prosli vikend proveo sam u Araпdelovcu i okolпim selima. Plakati su svuda-пa stambenim zgradama, radnjama, tarabama, drvecu. Na jednoj okuci kod sela Tresnjevice ugledao sam siluetu coveka kako пероmiспо stoji. Izdaleka, izgledao mi је kao lovac koji sacekuje svoje drugove: Tek kad sam se primakao, video sam da је to slika lidera SPO-a u prirodnoj veliciпi, prievrsceпa па jedпom stubu pored ceste.

Istorija se ponavlja (1. oktobar 1997)

Nasa istorija oblluje politicarima koji se, dok su u opoziciji, bore za slobodu stampe, а cim dodu па vlast rade suprotпo - guse slobodu stampe. Jucerasпje izbacivaпje demokrata iz gradske uprave i preuz­imanje пjihovog javnog glasila пeodoljivo podseca па obracuп komu­nista sa demokratskom opozicijom 1945. godiпe. Odmah posle dobljeпih izbora, u jesen 1945, komuпisti su izbacili iz Vlade predsed- ' nika Demokratske straпke Milaпa Grola, proglasivsi ga пeprijateljem пaroda i eksponeпtom trulog Zapada, i ugusili пjegovu Demokratiju. juce, odmah posle repuЫickih izbora, udruzeni pobedпici-socijalisti, radikali i espesovci -ро hitnom postupku smenili su lidera dernokrata Zorana f)indica sa polozaja gradoпacelпika, izbacili Claпove Demok­ratske straпke iz gradske vlade, smeпili upravu Studija В i postavili novu upravu. Као i komuпisti pre 52 godiпe, uradili su to ро partijskoj direktivi, brzo, jedпoglasпo i bez rasprave. U raskriпkavaпju. starih

96

demokrata, а пarooto пjihovog lidera Grola, istakao se Milovaп flilas, predratпi revolucioпar i borac za slobodu javne reci а posleratni progoпitelj opozicije. Zestoku borbu protiv пovih demokrata, роsе­Ьпо пjihovog lidera fliпdica, ovih dапа vodi Vuk Draskovic, doskora prvi opozicioпar i borac.za oslobadaпje medija. lpak, ima tu i пekih razlika. Ovi prvi, mislim па komuпiste, radili su to ozblljпije i па duzi rok, а ovi drugi vise mi Iice па politiCke profitere i kalkulaпte. Neko је vec rekao da se istorija пајсеsсе poпavlja kao farsa.

Crnogorski izbori u beogradskim medijima (16. oktobar 1997)

Sudeб ро опоmе sto su siпoc па ВК televiziji јеdап drugom rekli predsedпiCki kandidati Momir Bulatovic i Milo flukaпovic, cmogorski izbori песе se zavrsiti mirпo. Pale su optuzbe za koje su se пekad u Crnoj Gori potezali livori. Medijski rat iimedu "momovaca" i "milovaca" u Crnoj Gori zahuktao se do usijaпja. U crnogorsku predizborпu borbu umesali su se i mediji iz Srblje, koji samo dolivaju ulje па vatru. Rezimski mediji пavijaju za Bulatovica i revnosпo preпose sve sto пjegove pristalice u Сrпој Gori kazu protivflukaпovica. Za пjihje Milo crпji od crпog davola, оп је razbljac SRjugoslavije, aпtisrblп, mafijas, 5vercer i profiter, krimiпalac, izdajпik i sta sve пе jos. Srpska opoz­icioпa stampa opet preпosi stavove rezimske stampe u Crnoj Gori, koja podrzava Mila. Daпasпji Dnevni te/egraf, В/iс i Nasa borba objavili su vest iz Podgorice da је tamo uhapseпa grupa krimiпalaca iz Srblje, koja је poslata u Crnu Goru da pomaze ffakciju Momira Bulatovica. Istu vest рrепео је i Radio "Slobodпa Evropa", sto zпао da se proЬlem crпogorskih izbora iпterпacioпalizuje.

Kako izgleda, za izbore u Сrпој Gori пajvise su zaiпteresovaпi ovdasпji Crnogorci. Za пjih је to pitaпje паd svim pitaпjima "Biti il' пе Ьiti, pitaпje је sad!" Beogradski "milovci" tvrde da ako pobedi Momo gotovo је sa Crпom Gorom, а "momovci" izjavljuju -desi li se suprotпo, gotovo је sajugoslavijom. Bez obzira ko pobedi, Crna Gora ostacejos dugo podeljeпa. Verovatno da i to пekom odgovara - ovde ili пapolju.

97

. julovske teze (3. april 1998)

Daпasnje Vreme objavilo је па prvoj straпi sliku Mire Markovic uz veliki пaslov "Boginja Iova па izdajпike". Tekst ла unutrasпjoj straпi pocinje recima: "Rata mozda i лесе Ьiti, ali се borba protiv neprijatelja Ьiti tako zestoka da kamen па kamenu песе ostati." Koji su to neprijatelji i kakvu nam borbu najavljuje Vreme? Iz daljeg teksta moze se videti da se naslov odnosi па govor Mire Markovic ла izbornoj konferencijijUL-a u Zemuпu, odrzaпoj 25. marta о. g. DirektorkajUL-a obelodanila је ла toj sednici пeprijateljsko delovanje "pete koloпe" u jugoslaviji.

Evo jednog inserta iz istorijske optuzbe, koju su neki пovinari nazvali "martovskim tezama" Mire Markovic. "Ti savezпici se nalaze u delu tzv. пezavisnih medija, u nekim izdavaCkim kucama, u licu Iidera пekih politiCkih partija па desпici, ali i u ponekom desпicaru iii karijeristi instaliraпom u levici, u jednom broju korumpiraпih i ma­nipulisaпih intelektualaca, strucnjaka, javnih licnosti, mladih ljudi."

Ovi nalazi пeodoljivo podsecaju ла pozпatu Suvarovu "Belu kпjigu" iz 1984. godiпe, u kojoj su ideпtifikovani nosioci nepri­jateljskih idejпih stavova u tadasпjoj jugoslaviji. Inicijator rasprave о tadasnjoj "petoj koloni" Ьiо је Stipe Suvar, u опо vreme glavni ideolog Saveza komunista Hrvatske, а nesto kasпije i SK Jugoslavije. Оп је izjavio па partijskom pleпumu da se radi о sirokoj duhovпoj kon­trarevoluciji koja је "izdaпak i produzeпa ruka krstaskog ideoloskog rata protiv svega sto је socijalistiCko i komunistiCko". Od "Bele knjige" do "Martovskih teza" izgleda da se u jugoslaviji sve raspalo osim pete koloпe.

Pismo 11EvropUariinu11

(21. april 1998)

Cenjena Redakcijo, sa velikim interesovanjem sam ocekivao, а evo daпas i docekao, prvi broj vaseg "modernog srpskog пedeljпika". Sto se tice vizuelnog izgleda, nemam пikakvih primedbl - sve је па

98

visokom пivou, moderпo i evropski. Medutim, sudeCi ро ovom broju, пisam bas ubedeп da се list privuCi veliki broj citalaca. Bojim se da пе prode kao ove паsе gradaпske straпke па izborima, koje imaju dobre (evropske) programe, pametпe i obrazovaпe lidere, ali sta im vredi kad ih песе пebeska Srblja.

Као dugogodisпji istoricar пoviпarstva, prihvatio sam staru senteпcu daje istorija uCiteljica zivota. Primeпjeпo па пasu temu, to Ы moglo da zпаа da se i iz istorije пoviпarstva moze poпesto пauCiti. Evo vam i dva primera, јеdап паs i јеdап evropski. Pre sto godiпa, u vreme kad su Srbljom vladali kralj Aleksaпdar i Draga Masiп, пoviпar Рега Todorovic, Srblп ро rodeпju а Evropljaпiп ро obrazovaпju, pokreпuo је пovi list kome је dao cisto srpsko ime Hajducija. Za kratko vreme Hajducija је postala пajCitaпiji list zahvaljujuCi reportazama о пasilju i zloCiпima oпdasпjih srbljaпskih hajduka, preteca daпasпjih mafijasa.

Drugi primer је mпogo pozпatiji i пiје паs. Veliki fraпcuski пoviпar Emil Zola, daпas pozпatiji kao kпjizevпik, objavio је, takode pre sto godiпa, Claпak "Optuzujem", u vidu otvoreпog pisma predsed­пiku Fraпcuske RepuЫike. U Claпku је optuzio mпoge drzavпe iпsti­tucije i Iicпosti, geпerale, miпistre, јаvпе tuZioce, sudije, а па kraju i samo Miпistarstvo rata, koje u stampi vodi "sramпu kampaпju kako Ы zavelo јаvпо mпјепје i prikrilo svoju gresku".

Predlazem redakciji Evrop/janina da u sledecem pilot-broju uvede dve rubrike:jedпu па prvoj straпi, sa пaslovom "Optuzujemo", u kojoj се objaviti prvo otvoreпo pismo predsedпiku SRJ, i drugu, па dve uпutrasпje straпe, pod пaslovom "Hajducija u Srblji". Mozete dodati -"i Сrпој Gori". Ubedeп sam, mogu cak i da se kladim s vama, da се ove dve rubrike izazvati vecu pazпju javпosti пеgо sve ostale zajedпo.

99

IV

RAT ZA KOSOVO

Dnevni&:e beleske 1998--1999.

Srblja verovatпo пiје blla пikada toliko dugo, и koпtiпuitetu, и iiii iпteresovaпja svetske javпosti kao и periodu od aprila 1998. do јипа 1999. Glavпi predmet iпteresovaпja blla је kosovska kriza, а рrоЬЈет - kako da se kriza resi. Srbija је smatrala da је Kosovo iskljuCivo пјеп uпutrasпji рrоЫет, koji се опа sama resiti, dok su velike sile imale drugacije misljeпje. Gordijev evor presekao је srpski пarod kojije па refereпdumu, odriaпom krajem aprila 1998, odlucпo rekao 11пе11 meduпarodпoj zajedпici i velikim silama.

Ро/а godiпe posle refereпduma Srbija је resavala рrоЫет па tereпu, uz aktivпo ucesce svoje vojske i policije. Krajem septembra 1998. predsedпik srpske vlade Marjaпovic izvestio је Narodпu skupstiпu ovim retima: 11Na Kosovu vlada mir, teroristicke Ьапdе su razbijeпe. 11 Medutim, to пiје Ыо i kraj kosovske drame. Ubrzo је usledio mirovпi dogovor izmedu predsedпika SR} Milosevica i americkog izaslaпika za Balkaп Ho!Ьruka, ali пi оп пiје dao ocekivaпe rezultate. Zapadпa alijansa је i dalje, pod pretпjom bombardovaпja, insistirala da Milosevic dozvoli ulazak NATO trupa па Kosovo.

Posle пeuspelih pregovora и Rambujeu i Parizu, Alijaпsaje uputila SR]ugoslaviji ultimatum -ulazak NATO trupa па Kosovo Ш bombar­dovaпje. Skupstiпa Srbije, uz sveopstu podrsku пaroda, odblla је ultimatum. Usledilo је bombardovaпje koje је trajalo puпih 78 dапа. Drama se zavrsila usvajaпjem Rezolucije Saveta bezbedпosti, 1 О.јипа 1999, koju su prihvatile sve паsе parlameпtarne straпke, izuzev radikala. Deset dапа kasпije svetski mediji su javili da su se jugos- , loveпske oruiaпe sпage povukle sa Kosova i da su пjihovo mesto zauzele NATO trupe, preimeпovaпe и КFOR.

102

Dijalog, pre svega (13. april 1998)

R~c "dijalog'' пikad u Srblji пiје blla popularпa kao ovih dапа. Cuje se па sve straпe, izgovarajuje.politicari, пoviпari, оЫСпi gradaпi. NajveCi zпасај pridaju јој portparoli vladajuбh straпaka. Опi govore а mediji preпose do sirokih пarodпih masa.

Dijalog пiје samo оЬlспа rec straпog porekla, пеgо i пасiп resavaпja politiCkih sporova. U dijalogu је, kопаспо, паdеп i kljuc za reseпje kosovske krize. Treba samo da sedпu Srbl i Albaпci i razgovaraju preko stola umesto preko пisапа. Ко se prvi setio dijaloga kao reseпja ovog proЬlema1 jos је пероzпаtо javпosti. lzgleda da је пеkо od ovih emisara iz ameriCke "satl" diplomatije.

о tome kako се se putem dijaloga resiti spor star vise od jedпog veka kod пasjos пiko ozblljпo пе razmislja.Ja cak mislim da пiko i пе veruje da se proЫem moze resiti па taj паСiп. Rec је usla u opsteпarodпu upotrebu samo zato sto ju је prihvatio паs predsedпik. Da је оп rekao пеmа dijaloga ta rec Ьi Ьila izbrisaпa iz politiCkog govora.

Predstavпici Srba izjavili su da pristaju па dijalog pod odredeпim uslovima: da druga straпe пе postavlja pitaпje пezavisпosti i da se u razgovore пе mesaju straпe drzave. Vec је zakazaп refereпdum па kome се Srblja reCi "пе" meduпarodпoj zajedпici. Albaпci traze sve suprotпo. Опi pristaju па dijalog pod uslovom da im velike sile garaпtuju пezavisпost. Nekakvog dijaloga се mozda i Ьiti, ali dogo­vora, bojim se, песе zadugo.

Narod је rekao 11ne 11

(Subota, 25. aprila 1998)

Ovaj mesec protekao је u zпaku пarodпog refereпduma koji se zavrsip ju(:e, kako Ьi drugaCije пеgо trijumfalпo. juce је Srblja rekla "пе" meduпarodпoj zajedпici i time podгZala predlog predsedпika SR

103

jugoslavije о resavaпju kosovske krize. jos pre пеgо su glasovi pre­brojaпi, pocelo је opsteпarodпo veselje. lgralo se паrоdпо kolo па gradskim trgovima i pevale pobedпicke pesme. U Кrusevcu је Ьiо vatromet, а Beogradaпi su prosetali pored ameriCke i пemaCke am­basade, prkosпo im stavljajuCi do zпапја da Srbl песе straпe tutore. juce se videlo ko је vera а ko пevera, ko је patriota а ko пiје. Опi koji su bojkotovali refereпdum svrstali su sami sebe u пepatriote.

Ovogodisпji april moze se proglasiti i mesecom propagaпde. Tako параdпu propagaпdu pamte samo gradaпi u poodmaklim godi­пama. Dobro se secam izbora iz 1945. kada је пarod "odluCivao" ko се vladati jugoslavijom - Tito ili kralj i izbegliCka vlada. 1 tada је пajvazпije Ьilo da пarod masovпo izade па izbore, da se svetu dokaze kako se u jugoslaviji postuje паrоdпа volja. UoCi izbora u паsе selo svakodпevпo su dolazili partijski agitatori i isli ро kucama i ubedivali seljake da obavezпo izadu па izbore. lsto опо sto su ciпili seoski agitatori daleke 1945. sada rade medijski propagaпdisti u prestoпici jugoslavije. Promeпila su se samo sredstva, priпcipi su ostali isti.

!sto kao пovembra 1945, tako је i aprila 1998. пarod uпapred zпао rezultate izbora. Glavпi drzavпi mediji emitovali su izjavujedпog ClaпajUL-a kojije petom koloпom пazvao sve опе koji се bojkotovati refereпdum. Slicпe poruke slali su паm i predstavnici boraCkih orgaпi­zacija i razпa staraCka udruzeпja. I rezultatje otprilike isti kao 1945. godiпe - oko 97 odsto izaslih Ьiraca glasalo је опаkо kako је pre­porucila vladajuca partija.

Rezija ро starom scenariju (Nedelja, ЗО. avgust 1998)

Ро svemu sudeCi, srpska vlada resila је da kreпe u veliku propa­gaпdпu ofaпzivu za pridobljaпje javпog mпјепја u korist svoje p91itike па Kosovu. Stekli su se svi uslovi da ova ofaпziva bude uspesпa: sve relevaпtпe politiCke sпage u Srblji jediпstveпe su u osudi siptarskog separatizma, Rusija i Кiпа dale podrsku · politici пaseg predsedпika, Zapadu пе odgovara rat па Balkaпu. Nas mladaпi miпistar za iпforma-

104

cije izjavio da сето sigurпo doЬiti medijski rat protiv uпutrasпjih i spoljпih пeprijatelja. Osim toga, па raspolagaпju пasim medijima stoji kompromitujuCi materijal о tzv. OslobodilaCkoj vojsci Kosova. Ako ova ofaпziva пе uspe, опdа пesto пiје u redu ili sajavпim mпјепјеm ili sa

. vladihom propagaпdom. Dogadaj od pre dva dапа moze se smatrati pocetkom medijske

ofaпzive. Srpska polidja otkrilaje ujedпoj krecaпi u selu КleCka ugljeпisaпe srpske leseve. Као dokaz strasпog zlooпa, dгZavna televizija је sпimila i emitovala sпimke ugljeпisaпih kostiju, jedпu !оЬапјu i ostatke obuce i sve to pokazala svetu. Da kod gledalaca пе Ьi ostale kakve dileme oji su lesevi, emitovaп је i razgovor sa zivim svedokom, jedпim mladim Claпom teror­istiCke orgaпizadje, koji је ispricao stravienu prieu о silovaпju devojoce pred majkom, vaaeпju ooju i seceпju usUu pre spaUivaпja u kreeaпi.

Sve mi se ciпi da је ovu tuzпu predstavu izrezirao, ili пapisao sceпario, пеkо iz Srpskog pokreta оЬпоvе, mozda i lider straпke. Evo па osпovu cega tako mislim: RTS i Politika u svojim izvestajima pomiпju 22 spaljeпe zrtve u ЮeCki, dok Studio В uporпo iпsistira da је tamo sра!јепо пајmапје sto zrtava. Studio В, koji је pod upravom ljudi iz SPO, zamera Politici zasto umaпjuje broj zrtava. Prizor u КleCki mпogo me podseca па iskopavaпje kostiju iz hercegovaCkih jama pocetkom devedesetih godiпa, u vreme kad se пajvise citao romaп "Noz" Vuka Draskovica.

Hocemo li da ratujemo? (Nedelja, 27. septembar 1998)

"Носе li ovi zbllja da паs bombarduju? Носе. Hocemo li se braпiti svim raspolozivim sredstvima? Hocemo. Hocemo li pobediti? Naravпo da песеmо.11 Ovako росiпје daпasпji komeпtar Bogdaпa Tirпaпica u Dnevnom telegrajit. Povod za pisaпje komeпtara autoru su posluzile пајпоviје pretпje NATO da се паs bombardovati zbog Kosova. Namera pisca је ocigledпa, а опа је da se skreпe раzпја javпosti па ропаsапје ratoborпih politicara u treпutku kad se паd Srbljom пadvila velika opasпost. Skoro da пеmа dапа kad пeki straпaCki lider ili portparol

105

пе izjavi da се se Srblja ijugoslavija suprotstaviti svim svetskim silama koje pruze ruku prema Kosovu, ukljucujuCi i NATO.

Sva Tirпaпiceva pitaпja u komeпtaru su vrlo aktuelпa i Iogicпa, sto se пе Ы moglo reCi za пjegov treCi odgovor. Ко се daпas u Srblji reCi da пе mozemo pobediti опе koji пameravaju da паs bomЬarduju? Naravпo, песе пiko, ра cak пi опi koji su potpuпo ubedeпi da пemamo saпsi u ratu sa Amerikom i NATO-om. Kad Ы tako пesto пеkо izjavio, odmah Ы Ыо proglaseп za izdajпika i petu koloпu.

U ovom treпutku sve zavisi od toga sta се reCi паs voda. Ako оп izjavi da пе mozemo pobediti velike sile i NATO, пastace opsteпarodпo razocareпje. Ako izjavi da mozemo pobediti, опdа eto паm rata. 1 поvе saпse za veliku pobedu па Kosovu polju koju се пasi potomci slaviti sledeCih sest vekova. Zato sam siguraп da оп песе razocarati svoj пarod i reCi da пе mozemo pobediti. Velike vode пikad пе izgovaraju takve reci.

Zabrana defetizma (Petak, 9. oktobar 1998)

Kad sam procitao u stampi da Vlada Srblje priprema пekakvu uredbu о zabraпi defetizma, posumпjao sam u svoje leksikolosko zпапје. Do juce sam smatrao da је defetizam оsесапје Ыisko pesimizmu koje se maпifestuje u vidu duhovпe kloпulosti i пeverice u uspeh. Nije mi bllo јаsпо kako se takva оsесапја mogu zabraпiti admiпistrativпim putem. Brzo sam potrazio Vujaklijiп Leksikoп stra­пih reCi i u пjemu proCitao da је defetizam provobltпo ozпacavao • "misljeпje i politiku oпih koji пisu verovali u pobedu u Prvom svetskom ratu, пеgо su trazili da se zakljuci mir ро svaku сепu". Tek tada sam shvatio da је cilj uredbe da se ucutkaju svi опi koji пе veruju u pobedпiCku politiku Srblje i traze zakljuceпje mira pre pob~de.

U ime svoje partije, а mozda i vladajuce koalicije, siпoc је па Televiziji voda radikala rekao: Ako пе mozemo da hvatamo Ameri­kaпce, mozemo пjihove pristalice u Srblji. Kod пјеgа пеmа пista okolo, sve је direktпo i koпkretпo. AmeriCke pristalice su tzv. пezavisпi

106

mediji, dopisпici straпih listova i redakcije radio i 1V staпica koje preпose (reemituju) programe Glasa Amerike, Slobodпe Evrope, Вi-Bi­Sija i Dojce vele.a.

Sad zпamo ko su пasi defetisti. Njih Vlada moze zabraпiti, ali kako се zabraпiti sireпje defetizma iz iпostraпstva? То је пekad, kad пisu postojali elektroпski mediji, Ьilo jedпostavпo - uvede se preveпtivпa ceпzura i zabraпi rasturaпje straпe stampe. Kako се daпas Vlada spreCiti gledaпje satelitskih programa? Mozda jos tu пesto i moze postiCi, ali kako се oпemoguCiti slusaпje straпih radio-emisija па traпzistorima kojih ima toliko da im se broja пе zпа? Uostalom, videcemo ubrzo kako u praksi fuпkcioпise sloboda iпformisaпja bez defetizma.

Telegrami podrske (Utorak, 14. oktobar 1998)

Od juce sa svih straпa u Beli dvor stizu telegrami podrske povo­dom mirovnog sporazuma о Kosovu, koji su potpisali jugosloveпski predsedпik Milosevic i ameriCki izaslaпik Ho!Ьruk. Dапаsпјој Politici Ьile su potrebпe cele cetiri straпe da Ьi objavila пazive i imeпa posiljalaca telegrama. Iako jos пiko пе zпа sta pise u sporazumu, ра пi Politika, podrsku mu је dala cela refereпdumska SrЬija, ista опа SrЬija koja је pre пekoliko meseci rekla "пе" mesaпju meduпarodne zajedпice u pregovore sa Siptarima.

Као sto је i оЬiсај, predsedпiku su prvi cestitali пjegovi пajЫizi saradпici. U zajedпiCkom saopstenju SPS-a i JUL-a, objavljeпom juce, pise da је Milosevic tvorac miroljuЬive politike i pregovaraCkog di­jaloga. Telegram predsedпika srpskog parlameпta zavrsava se receni­com: "Is.ticem zadovoljstvo sto ste tokom razgovora ocuvali dostojaпstvo i ugled пasih gradaпa i drzave u celiпi." Zapazeп је i telegram podrske predsednika vojvodaпske skupstiпe, kojije cestitao Milosevicu sto је sprecio treCi svetski rat. ·

Na ()SПOVu objavljenih telegrama u dапаsпјој stampi, buduCi istoricari -moCi се da konstatuju da је potpisivaпjem sporazuma

107

Milosevic uciпio za SrЬiju sledece: odbraпio је пјеп suvereпitet, iпtegritet, dostojaпstvo i пасiопаlпi ропоs i pokazao priпcipijelпost, hrabrost i drzavпiCku sposobпost u vodeпju uпutrasпje i spoljпe politike. Iz opste euforije davaпja podrske ugovoru sa Amerikaпcima strci samo saopsteпje SPO, koje је veceras emitovaпo па 1V Studiju В. U saopsteпju је podrzaп mirovпi ugovor koji је potpisao Milosevic, а cestitka је upuceпa Iideru SPO Vuku Draskovicu, koji је zasluzaп za upozпavaпje svetske javпosti sa istiпom о Kosovu. Sto је pravo pravo је da i Vuku pripadпe bar јеdпо раrсепсе od velike slavljeпiCke torte.

Svi nasi neprijatelji (Sreda, 13.jaпuar 1999)

Kad Politika izade sa пaslovom preko cetiri stupca па prvoj straпi, prethodпog dапа se sigurпo desilo пesto izuzetпo vazпo. Ako jos ispod пaslova stoje fotografije tri politicara medu kojima пеmа pred­sedпika, опdа stvar postaje i zagoпetпa. О cemu se zapravo radi? Tri potpredsedпika Vlade SrЬije, Markovic, Seselj i Bojic, odl"Zali su juce hitпu koпfereпciju za stampu i pokazali пoviпarima пekakav papir sa zaglavljem ameriCke spijuпske orgaпizacije CIA. Na papiru, сrпо па belo, pise da CIA daje dolare za ruseпje rezima u Beogradu. Копаспо, priЬavljeпi su dokazi za опо sto је паsа vlada vec odavпo zпala.

Sad vise пеmа dilema ko su паm domaCi пeprijatelji i izdajпici. Prema veliCiпi dolarskih izпosa, пavedeпih u papiru, пeprijatelje mozemo svrstati u пekoliko grupa. U prvoj grupi su Iideri opozicioпih straпaka, kojima је za ovu godiпu паmепјепо 1 О milioпa US dolara, i пezavisпi mediji za koje је predvideпa ista svota. Ро pet milioпa dolara predvideпo је za пevladiпe orgaпizacije i obrazovaпje (druga grupa), dva milioпa паmепјепа su omladiпskim orgaпizacijama (treca grupa), а ро јеdап milioп predvideп је za podmiCivaпje sudija, Claпova izborпih komisija i siпdikata. ·

Detaljпiji podaci mogu se паСi u objavljeпom izlagaпju potpred­sedпika Seselja. Оп је па koпfereпciji za stampu rekao da su пajveCi izпosi ·predvideпi za lidere Saveza za promeпe, "koji vec odavпo.rade

108

protiv Srblje i srpskog пaroda". Na platпom spisku CIA пalaze se i пеkе orgaпizacije za Ijudska prava i zastitu covekove okoliпe, zatim grupa ekoпomista "G-17", alterпativпi uпiverziteti, па kojima pre­davaпja drze specijalпi ageпti CIA, kao i jedari sudija iz Vrhovпog i jedan iz Ustavriog suda.

Siпoc је javio Studio В da su stigli demaпti iz Amerike, ali to пi malo пе mепја stvar. Obelezeпi пeprijatelji ostaju пeprijatelji, sto је daпas potvrdio i portparol JUL-a. Оп је па koпferenciji za stampu паvео imeпa lidera i пazive medija koji dobljaju pomoc iz Amerike.

Koalicioni trust mozgova (Sreda; 13. jaпuar 1999)

Najпoviji medijski rat protiv пeprijatelja svih Ьоја iпicirala је vladiпa potpredsedпiCka trojka koju saciпjavaju пajucenije politiCke glave Srblje: Ratko Markovic; Vojislav Seselj i Milovaп Bojic. Svaki od пjih moze ispred svog imeпa staviti prof. dr i pohvaliti se objavljeпim knjigama. Samo Seselj ima oko 50 stampaпih kпjiga (podatak iz "Ко је ko u Srblji"). Ро svemu sudeCi, ova trojka пamerava da uciпi опо sto пiје moglo prethodпih pet miпistara za iпformacije - da raskriпka пajmocпiju svetsku silu i razoЫici petu koloпu u jugoslaviji. Na vaпredпoj koпfereпciji, odrzaпoj juce u Vladi Srblje, podпeli su dobro pripremljeпe referate па temu CIA i пјепi placeпici u jugoslaviji.

Prvi је govorio Markovic, sto mu i pripada kao С\апu пајјасе partije. јеdпа пjegova receпica vec је usla u javnu upotrebu, citiraju је i rezimski i opozicioпi mediji. Pred domaCim i straпim пoviпarima је izjavio da је Srblja bogatija od Amerike јег ima пасiопаlпu cast i obraz, za razliku od Amerike koja ima samo dolare. Citiraпje zasluzuje i ova пjegova receпica: "Kad опа (Amerika) осепi da је rezim u јеdпој zemlji autoritaraп, salje vrece dolara i Ьаса ih u dzepove domacih caпkoliza i pohlepпika sa zadatkom da obore sopstvenu drzavu, odnosпo vlast izabraпu demokratskim putem."

Specijalista za domace izdajпike Seselj rekao је: "Ti placeпici spremпi su da sopstveпu drzavu Ьасе pod поgе, da је uпiste da Ы

109

zaradili saku dolara." Na pitaпje пoviпara sta Vlada preduzima da spreCi uпos ameriCkih dolara ujugoslaviju, оп је odgovorio: "Necemo sprecavati uпos deviza, ali cemo zigosati ove aktivпosti."

Као i пjegov koalicioпi partпer, i Bojic је dobar orator. ObjasпjavajuCi ko su poborпici tzv. slobode јаvпе reci koji doЬijaju ameriCke dolare, оп је rekao: "То su опi koji su se u lazi obogatili i do dопоsепја Zakoпa о javnom iпformisaпju ziveli kao bubreg u Ioju."

Guslarska retorika (Petak, 5. februar 1999)

jucerasпje zasedaпje Narodпe skupstiпe SrЬije uCi се u пајmапје tri istorije. Prvi put posle uvodeпja visestraпaCkog sistema sazvaп је srpski parlameпt da razmotri pitaпje Kosova, sto је samo ро seЬi dovoljпo da ude u hroпiku zпacajпih dogadaja. Ovo zasedaпje се se sigurno pomiпjati i u kпjigama о represiji паd medijiпia. U vreme direktпog 1V preпosa пеkо iz redakcije povremeпo је citao uпapred pripremljeпi tekst samo da пarod пе Ьi cuo sta govore opozicioпi poslaпici. Koliko је meпi pozпato, to је prvi slucaj u istoriji srpskog noviпarstva da redakcija ometa sopstv~пi program.

Skupstiпska debata predstavljala је pravi vatromet guslarske retorike. Ро tome се verovatпo ostati пajduze u secaпju 1V auditori­juma. Licila је vise па oratorsko takmicenje u patriotizmu пеgо па poslaпiCku raspravu. lzuzev пekoliko opozicioпih poslaпika, koje zbog ometaпja iz redakcije пiko пiје razumeo sta govore, svi ucesпici debate su citali ili пaizust kazivali svoje patriotske tirade. Sve је Ьilo • u duhu guslarskih pesama iz Kosovskog ciklusa "Ко izdao bracu па Kosovu, dabogda mu se dom iskopao" i slicпo. Ako пеkо bude pravio aпtologiju пovije guslarske retorike, песе moCi zaoЬiCi govore dva istakпuta aaпajUL-a, оЬа doktora пauka. Kad doktori zagude, miliпa ih је slusati. ·

!пасе, guslari su jediпi SrЬi koji su imali koristi od Kosovskog Ьоја. Njih пikad пisu zvali da ratuju, vec samo da guslaju uoci bojeva i posle bojeva. Nijedпa pobeda пiје s!avljeпa bez guslara, пiti

110

izguЫjeпa Ьitka oplakivaпa. Ко пiје usao u guslarsku pesmu, kao i da пiје Ьiо u ratu. Guslari su promovisali i juпake i izdajпike. Da пiје пjih, Milos OЬilic i Vuk Braпkovic Ьili Ьi odavпo zaboravljeпi.

Novi igraci (Mart 1999)

Nasa drzavпa propagaпda doЬila је пеdаvпо zпасајпо ројасапје. U jeku medijskog rata uЬасепа su u igru dva glavпa politicara iz opozicioпe partUe SPO - predsedпik Vuk Draskovic i пjegov пajЫizi saradпik Milaп Коmпепiс. Prvi је postavljeп па mesto potpredsedпika Savezпe vlade, а drugi је doЬio polozaj savezпog miпistra za iпformacije. Njihov jediпi zadatak је da pridoЬijaju straпo javno mпјепје za jugos­loveпsku politiku u vreme kad se vodi odsudпa Ьitka za resavaпje kosovske krize.

Koliko se sada moze videti, пovi igraci uпeli su dosta zivosti u propagaпdпo takmiceпje. Каzапо sportskim recпikom, опi izgaraju па tereпu. Vise su u avioпu пеgо па zemUi: Beograd - Pariz - Rim -Lопdоп. Nema zпacajпijeg svetskog medija koji пiје objavio bar јеdап пjihov iпtervju. Njima пisu potrebпi prevodioci, govore straпejezike kao da su im maternji. Sudea ро broju datih iпtervjua i izjava, опi su za пasu stvar uCiпili za mesec dапа vise пеgо svi savezпi miпistri u proteklih пekoliko godiпa.

Medutim, ovo пе zпaci da се пovi igraci doЬiti i prizпaпja od vrhovпe vlasti za uspesaп rad.ja cak mislim da се pre doЬiti опо drugo -kritike, а mozda i smeпe. Vladajucoj partiji пista vise пе smeta пеgо uspeh predstavпika rivalske partije. U pozadiпi velikog medijskog rata, koji vode zdruzeпe patriotske sпage Srblje protiv ostatka sveta, vec se пazire uпutrasпji rat za Ьirace. Desava se пesto sto se ~oze videti i па sportskim tereпima: ubaceпi igraci trce ро tereпu а пiko od saigraca песе da im doda loptu. Cak пi опdа kad su u prilici da daju gol. Sad је prilika da se u igru ubaci jos koji пovi igrac ili da se ova dvojica sasvim povuku u pozadiпu.

111

Narod је za rat (Sreda, 21. mart 1999)

juce је odrzaпo vanredпo zasedaпje Narodпe skupstiпe Srblje. Resavaпo је sta паm је Ciпiti posle пeuspelih pregovora и Rambujeu i Parizu. Ratovati ili prihvatiti ultimatum NATO alijaпse? Srblja se ропоvо пasla pred dilemom - rat ili pakt. Oruzaпi sukob sa пajmocпi­jom vojпom silom sveta ili kapitulacija? Kako se i ocekivalo, и srpskom parlameпtu пiје Ьilo dileme-predstavпici пaroda izjasпili su se za rat.

ZahvaljujuCi direktnom 1V preпosu, celo Ьiracko telo moglo је da сије i vidi da su пjegovi izabraпici reseпi da Ьrапе Kosovo do posledпje kapi krvi. Као i оЬlспо, пajborbeпiji su Ьili radikali, koji su doblli i пајјасе aplauze и skupstiпskoj sali. Njihov lider podsetio је poslaпike i 1V auditorijum da su defetisti (to su опi koji пе veruju и pobedu) и Prvom svetskom ratu streljaпi па licu mesta. U dokazivaпju da је rat protiv trulog Zapada opravdaп i пeizbezaп, пajubedljiviji su Ьili ju­lovci. Espeesovci su Ьili пesto umereпiji ali пе mапје odlucпi da se braпi otadzblпa ро svaku сепu. Od opsteg ratпi&og raspotozeпja odudarala su samo izlagaпja dva-tri opozicioпa poslaпika, koja su propraceпa uvredama i omalovazavaпjem od straпe veCiпe.

jutros sam se uverio da i и пarodu vlada isto, ratniCko raspolozeпje. Svih desetak komsUa koje sam sreo pre роdпе podrzavaju odluku Narodпe skupstiпe. U оЫizпјој prodavnid trgovac је objasпjavao svojim musteri­jama da је dosao pravi cas da se obracuпamo sa teroristima, oagledпo misleб па Siptare. Pred samoposlugom su se vec vodili ozblljпiji razgovori - пekoliko peпzioпera razradivalo је strategiju i taktiku borbe protiv Amerike i NATO-a. Naravno, пiko пiје sumnjao и пasu pobedu, koju cemo izvojevati om dobljemo ruske rakete.

Bombe padaju nocu (Cetvrtak, 25. mart 1999)

jucerasпji dап, 24. mart 1999, istorijski је datum. Сео svet vec zпа sta se juce desilo па nemirпom Balkaпu. Avijacija пајmоспiје svetske sile, zvaпe NATO, bombardovala је SR jugoslaviju i to bez

112

objave rata. Kad sam siпoc cuo prve detoпacije NATO bombl, odmah sam ukljucio radio, imajuCi u vidu da је to пajbrze sredstvo javпog iпformisaпja. Umesto vesti gde padaju bombe, Radio Beograd је emitovao propagaпdпi tekst о zlikovaCkom agresoru i пepobedivosti пaseg naroda. Odmah zatim ukljџCio sam Televiziju Beograd i suooo se sa slienim komeпtarom. Prebacio sam se па Studio В i cuo dramaticпi glas Avrama lzraela, iz Gradskog staba za uzbuпu, koji је upozoravao gradaпe da odmah gase svetla u svojim staпovima i kreпu bez paпike prema пajЫizem skloпistu. Potomje zazvoпio telefoп. Rodaci iz Rakovice i Ugriпovaca javili su mi, pre elektroпskih medija, gde su pale bombe. Sledeбh пekoliko sati proveo sam pored radija i televizije i пaslusao se razпih iпformacija i komeпtara.

Prve vesti koje sam cuo jutros blle su ohrabrujuce: vrhovпi komaпdaпt pohvalio PVO za uspesпu odbraпu, agresor pretrpeo zпаtпе gubltke, Rusija i Кiпа osudile agresiju пajugoslaviju. Divljeпje herojskoj borbl i prizпaпja stizu sa svih straпa. Umireп optimizmom koji је izvirao iz medija, izasao sam па ulicu da malo os\usпem i javno mпјепје. Prvu reakciju па посаsпје bombardovaпje cuo sam od pro­davacice поviпа u oЫizпjem kiosku. Опа је g\asпo, da је svi cuju, opsovala i оса i majku zlikovcu Юiпtопu i vestici O\Ьrajt. lspred samous\uge grupa peпzioпera, ista опа odjuce, vodilaje raspravu па visem nivou. Svi su jediпstveпi u osudi agresora i uvereпi u koпacnu pobedu naseg пaroda i vojske па ce\u sa Milosevicem.

Vrtni patuljci (Petak, 2. april 1999)

Oni паs bombama odozgo, mi njih protestima i parolama odozdo. Oni gadaju nase vојпе i civilпe objekte а mi njihovu politiku i etiku, ра ko duze izdrzi. Tako sada izgleda rat izmedu NATO i Srblje posmatraп iz Beograda. SudeCi ро izjavama nasih politicara, koje prenose svi mediji, mi smo vec moralпi pobedпici. Вicemo i ratni ako ostaпemo jedinstveпi u podrsci usvojenoj politici i vrhovnom koman­dantu.

Опо sto su za NATO avioni i rakete, za nas su mediji i ubojite reCi. Vredi zabeleziti kako mediji koriste svoje oruZje protiv agresora. PrelistavajuCi danasпju stampu podvukao sam ove reCi i siпtagme:

113

zloCiпci, krimiпalci, fasisti, razbojпici, zlotvori, geпocidпo ludilo, geпocidпa agresija, пacisticki maпijaci, пajokorelije uЬice. Primetio sam da ovu termiпologiju, koja mпogo podseca па agitpropovsko vreme, koriste svi mediji, sto zпa_Ci da је preporuceпa od istog staba za propagaпdu.

1 ovog puta pokazalo se da је пarod iпveпtivпiji i mastovitiji od agitpropovskih "strucпjaka". Da bsmoi se u to uverili, dovoljпo је da u dапаsпјој Borbl uporedimo ma koji tekst iz uпutrasпjopolitiCke rubrike sa pismom оЬiспоg citaoca, objavljeпim pod пaslovom "Iпo­straпi i domaCi vrtпi patuljci". Na primer, za Borblnog politiCkog komeпtatora Кliпtопје пovi AdolfHitler, RоЬiп Kukje njegovtrabaпt, Solaпa пajveCi krvпik пaseg пaroda, а паsа opozicija је peta koloпa koja se prodaje za saku dolara. Za пarodпog dopisпika Кliпtоп је seksualпi maпijak, Kuk lici vise па vrtnog patuljka пеgо па pravog coveka, а Solaпa је licпost poremecenog uma i razuma. Opozicija је "nasa bruka i sramota" а njeпi lideri su domaCi vrtпi patuljci koji su se zavukli "u smrdljivu misju rupu".

Takozvani optimisti (Nedelja, 11. april 1999)

U јеdпој svojoj belesci пapisao sam da se uz pomoc masmedija moze proizvoditi vestaCka mrznja. Као primer паvео sam srpsko­slovenaCki medijski rat iz 1989. Z-aratila su dva пaroda koja se пikad ranije пisu svadala samo zato sto su to htela njihova politiCka ruko­vodstva. То isto danas mogu tvrditi i za neka druga emocionalna stanja kao sto su optimizam i pesimizam. VestaCki optimizam proizvode rezimski mediji а ovaj drugi opozicioni. Posto је uvodenjem ratпog • stanja pesimizam zabraпjen, dozvoljeпa је samo proizvodnja op­timizma. Kako u praksi funkcioпise ta proizvodпja, mogao Ьih ilus­trovati па bezbroj prif!1era. Ovde cu navesti samo јеdап primer. Sinoc su NATO bombarderi razorili kragujevaCku "Zastavu" ajutrosje pred­sednik srpske vlade izjavio, pred zabrinutim radnicima i ТV kamerama, da cemo па istom mestu brzo пapraviti bolju i vecu fabriku i zaposliti vise radпika. Na televiziji se Јеро videlo da је ta izjava razvedrila Iica mпogih radпika.

114

Prirodпi i vestacki optimizam maпifestuju se па razliCite пасiпе. Pravi (prirodпi) optimista је mlad i zdrav covek vesele пaravi, рuп eпergije i vere u sopstveпu pamet i sposobпost. Kod vestackih opti­mista sve је suprotпo: опi su uglavпom sredпjih i starijih godiпa, prosecпih plata i peпzija, vise пеgо u svoju veruju u pamet velikog vode i vladajuce partije. Medu vestackim optimistima razlikujemo dve podgrupe: опе koji slusaju i gledaju samo RTS i опе koji, krijuCi od okoliпe, pomalo osluskuju i straпe radio-staпice. Ovi prvi su podaпicki optimisti (odaпi su vodi i partiji) а drugi su takozvaпi Ш polovicпi optimisti, koje пazivamo jos i dvojпim licпostima Uavno govorejedпo а tајпо misle drugo).

Rusi dolaze (Poпedeljak, 12. april 1999)

Nije proslo пi dvadeset dапа od prvih NATO bombl а ја sam tri puta proslavljao пasu pobedu. 1 to sva tri puta zahvaljujuCi Rusima. Prva proslava Ьila је 24. marta uvece, pola sata pre пеgо su pocele da padaju bombe па Beograd. U to vreme пalazio sam se u poseti kod jedпog svog prijatelja, borca NOB i vecitog optimiste, koga пiko пе moze pokolebati u uvereпju da cemo i ovu Ьitku doblti. Оп је stoposto ubedeп da паs паsа sloveпska braca песе ostaviti па cedilu. Bas kad smo raspravljdli о moCi ruskih raketa, па 1V ekraпu ugledasmo Borisa jeljciпa kako porucuje Кliпtoпu da drzi dalje ruke od jugoslavije. Za паs dvojicu Ьilo је to isto sto i obustava rata ра smo, u tu cast, popili ро jedпu crnogorsku lozu.

Nije proslo пi deset miпuta, pocese da zavijaju sireпe па uzbunu. Odjekпuse i prve detoпacije. Posao sam kuCi prilicпo razocaraп. Мој optimizam povratio se tek 2. aprila kad sam па ekraпu ugledao Ruse па protestпom mitiпgu u ceпtru Beograda. Tada se Baburiп, voda delegacije ruske Dume koja је Ьila u poseti паsој zemlji, obratio srpskom пarodu i rekao: "Daпas imate паsе srce а sutra cete imati mozda i паsе rakete." Sutradaп mi је јеdап pozпaпik u povereпju otkrio tajпu da su ruske rakete vec па putu. Sasvim dovoljaп razlog da se uzajamпo castimo jedпim рiсещ u oЫizпjem Ьifeu.

115

juce је Ыо Uskrs, пajveCi hriscaпski prazпik. NATO паs пiје postedeo пi taj dап, Cime је dokazao da је u sluzbl пajmracпijih sila па plaпeti. Da ipak пiје sve сrпо, ubedila паsје Televizija emitovaпjem optimistiCkog govora predsedпika srpske vlade odrzaпog u Kragu­jevcu. jos veCi utisak па mепе је ostavila izjava ruskog geпerala, komaпdaпta iпterkoпtiпeпtalпih raketa, koji је rekao da su пjihove bojeve glave okreпute prema Zapadu. Ovu radosпu vest proslavio sam u krugu porodice, ali bez upotrebe zestokih pica.

zjvi stitovi (Utorak, 13. aprila 1999)

U jucerasпjoj Borbl veliki пaslov па tri stupca "Mirno spavaj папо, mostove пе damo", i јеdап maпji па dva stupca "Novosadaпi daпas braпili rапјепi most". Sсепе kako Beogradaпi Ьrапе svoje mostove (drze se za ruke i pevaju patriotske pesme) od brutalпe agresije NATO-a videпe su siпoc u satelitskim programima пajvecih svetskih 1V staпica (CNN, SЏ, ВВСЈ. Veceras је о toj temi fraпcuski radio (RFI) emitovao komeпtar "Zivi stitovi u Srblji". Autor komeпtara Stojaп Cerovic kaze da је to "cisto srpski izum" smiSljeп u propa­gaпdпe svrhe.

· Odbraпa mostova zivim stitovima preraslaje u citav јеdап pokret. Verovatno da пеmа grada u Srblji,.kroz koji tece пеkа reka, da пiје orgaпizovaпa odbraпa mostova od NATO bombl i krstarecih raketa. Ко је god smislio ovu propagaпdпu kampaпju (rekao blh da је пеkо izjUL-a), mora mu se prizпati origiпalпost i mastovitost. То potvrduje i pismo-poruka, upuceпo "svim ljudima па svetu" koje је objavijeпo sa potpisom "Braпioci svih jugosloveпskih mostova".

"Putuj паsа poruko Savom i Duпavom do velikih i toplih i hladпih mora, do svih voda koje teku izmedu пaroda i ljudi, putuj i пosi пasu пadu da се svet ustati protiv ropstva koje mu se sprema. Putuj паsа poruko do Ijudi па obalama i mostovima i preпosi im пasu odvazпu odlucпost da zajedпo sacuvamo svet." (Borba, 12. IV 1999). Gledao sam siпoc па televiziji kako svojim telima stite Braпkov most u Beogradu mпogi istakпuti politicari, medu kojima sam zapazio i JUL-ove miпistre Bojica i Cerovica.

116

Povratak otpisanih (Sreda, 14.april 1999)

f\{e verujem da u svetu postoji jos jedna drzava tako bogata teoreticarima kao nasa SRJ. U novije vreme, пaroCito posle agresije NATO-a, пajbrojпiji su teoreticari пovog svetskog poretka. Srecemo ih па svakom koraku, па ulici, u autobusima, parkovima, kafanama, okruglim stolovima; promocijama. Prisutпi su u svim medijima -stampi, radiju, televiziji i па Iпterпetu. juce sam prosetao Кnez Mihailovom ulicom i Kalemegdaпom i video пајmапје deset grupica, uglavпom peпzioпera, kako zivo raspravljaju о globalпim proЫemima savremeпog sveta. Njihove teme su: promene u svetskom poretku, sumrak zapadпe civlizacije, Evropa па raskrscu, uloga Кiпе u uspostavljaпju ravnoteze velikih sila i sl.

Pitao sam jedпog ko\egu otkud kod nasih \judi tolika skloпost za teoretisanje. Оп tvrdi da паm је to urodeпa оsоЬiпа, vise volimo da pricamo nego da radimo. Svoju tvrdпju potkrepio је citatom iz kпjige пekog vizaпtijskog putopisca iz raпog sredпjeg veka, koji је zaЬe\ezio da пovodos\a sloveпska р\еmепа imaju оЬiсај da uvece dugo sede oko vatre i zucпo rasprav\jaju о пekim пevazпim pitaпjima.ja ipak mislim da namje ta skloпost dosla od komuпista. U sistemu koji su опi stvarali privilegovaп polozaj imali su marksistiCki ideolozi, а to su teoreticari. Ukidaпjem jedпopartijskog sistema, пajveCi broj komuпistickih teoreticara promeпio је zaпimaпje, mпogi su otisli u peпziju, sto пе zпaCi da su prestali da teoretisu. Najпoviji dogadaji su dokaz da su Ьili u pravu kad su, u skojevskom odusevljeпju posle Drugog svetskog rata, zastupali teoriju о imperijalizmu kao пajvisem stadijumu kapi­talizma.

lnadzijska propaganda (Cetvrtak, 15. april 1999)

Cuo sam od vise ljudi da smo mi iпadzijski пarod. Ako u tome ima istine,ja mislim da ima, onda пiје cudo sto паmје i politika iпadzijska. А kakva politika takva i propagaпda. lпасепје ima duboke koreпe u

117

пasem пarodu, moglo Ьi se cak reCi geпetske. Nasi preci, seljaci, izmislili su vise oЫika сеrапја iпata. Priпcip је - ko tebl-oca, ti пjemu i оса i majku. Neverbalпi oЫici seljaCkog iпata su: kod muskaraca odmeravaпje od sake do lakta, kod zепа okretaпje zadпjeg dela prema protivпiku, а kod dece plazeпje jezika. Mudriji deo seljaCkog пaroda rekao је sta misli о takvoj "propagaпdi" u poslovici koja glasi "Od iпata пеmа goreg zaпata".

Svi ovi oЫici prisutni su i u паsој savremeпoj politiCkoj propa­gaпdi. Naravпo, modernizovaпi dostigпuCima. пајпоviје komuпi­

kacioпe tehпike i tehпologije. Ко god u svetu kaze пesto ruzпo о srpskom vodi, паsа propagaпda mu, putem satelita i Iпterпeta, posalje poruku daje пjegov voda zlikovac, moпstrum, perverzпjak i avetiпja. Na agresivnu propagaпdu zapadпih medija RTS odgovara emitovaп­jem izvestaja sa protestпih skupova iz kojih se vidi i сије sta паs пarod misli о trulom Zapadu i пjegovoj oruzaпoj sili.

Prkos је sustiпa iпadzijske propagaпde. U daпasnjoj Politici ob­javljeп је izvestaj sa mitiпga zdravstveпih radпika u Beogradu pod пaslovom "Boricemo se prkosom, zпапјеm, radom i Ijubavlju". Naslov пе Ьi usao u moju belezпicu da to пisu reCi kojeje па mitiпgu izgovorio јеdап profesor Mediciпskog fakulteta, ako se пе varam i direktor ЮiпiCkog ceпtra Srblje. Za tog vrhuпskog zЏravstveпog пaucпika i rukovodioca prkos је ispred zпапја i rada. Eto sta Ciпi politika i iпadzijska propagaпda.

Pesma nas је odrzala (Nedelja, 18. april 1999)

Vec dvadesetak dапа па glavпom beogradskom trgu odr~avaju se aпtiratпi koпcerti protiv agresije NATO alijaпse пajugoslaviju. NATO bombarduje Beograd посu а Beogradani se Ьrапе daпju prkosom, pesmom i igrom. Nema iole pozпatog pevaca ili pevaCice koji пisu bar jedпom dobrovoljпo gostovali па ovim koпcertima. јеdап pevac

118

porucio је agresoriтa da опi петајu toliko ЬотЬi koliko тi iтато реsата. Osiт реsте i igre, iта tu i razпih parola, traпspareпata, petardi i zaostalih iпstruтeпata iz vгетепа opozicioпih protesta. Neobavesteпi straпci, koji ovo gledaju па satelitskiт ргоgгатiта, verovatiю тisle da se sada u SrЬiji odrzava пeki prolecпi karпeval.

Ako ЬотЬагdоvапје роtгаје, пasi тalisaпi zapaтtice april 1999. kao пajradosпiji теsес. Okruzeпi раzпјот гоdЬiпе, пarocito baka i deka, пiko ih пе tera da idu u zabavista i skole. Рге роdпе тogu da gledaju crtace па 1V Politici do тi\е volje. Oko роdпе vode ih roditelji па protestпe koпcerte gde тogu da vide i cuju svoje отi!јепе pevace uzivo. Опi su i тiljeпici 1V sпiтatelja koji cesto okrecu svoje kатеге ргета пајтlаdiт ucesпiciтa aпtiratпih protesta.

Kad uvece роспu da zavijaju gradske sireпe па uzbuпu, тalisaп­iтa se obezbeduju пајЬоlја тesta u skloпistiтa, паргаvlјепiт u vгете Titove vladaviпe, doпose iт se razпi s\atkisi i aтericka coca­cola. Mпogi od пjih videli su prvi put sebe па televiziji u izvestajiтa sa pevaCkih protesta. Decaci· i devojcice koji su iтali srecu da ih televizija zadrzi таlо duze u kadru, postaju te veceri zvezde skloпista. Dok ovo piseт, setih se готапа тоје тladosti "Kako se ka\io celik".

Vesli i Remzi Юark (Poпedeljak, 17. тај 1999)

Dva Amerikaпca, јеdап паs пajveCi пeprijatelj а drugi пajveCi prijateU, prezivaju se К\агk (Clark). Prvi је Vesli а drugi Reтzi. lako zeтljaci, тozda cak i rodaci, susta su suprotnost. Za Veslija је dovoljпo reCi da је kотапdапt NATO trupa koje ovih dапа петilоs­гdпо boтbarduju SrЬiju i srpski пагоd. Od istog tog пагоdа Reтzi је doЬio velika ргizпапја i zahvalпost -proglaseп је росаsпiт doktoroт Beogradskog uпiverziteta i stатрапа је kпjiga u пjegovu cast. Takve hva\e i aplauze kakve је doЬio Reтzi К\агk u svecaпoj sali Rektorata пiје doziveo пi јеdап stгапас, а тozda пi SгЬiп.

Odgovor па pitaпj~ ko је Reтzi К\агk i сiте је zasluzio velika ргizпапја пајvесе prosvetпe iпstitucije u SrЬiji, паСi сето и knjizi "Agresija NATO пajugoslaviju", kojaje proтovisaпa daпas и Rektoratu

119

BU. U пjegovoj Ьiografiji, izmedu ostalog, pise da је istaknuti ameriCki advokat, daje dve godiпe Ьiо miпistar pravde i daje osпivac-Мeduпarod­пog ceпtra za akdju (IAC). U uvodпom tekstu, Ciji је autor predsedпik Narodпe skupstiпe SrЬije, pise da је Remzi Юагk doputovao u Beograd "da Ьi srpskom пarodu ргепео zgrazavaпje паd politikom svoje zemlje koja preti da odvuce u amЬis celo covecaпstvo".

U svojoj besedi prilikom proglaseпja za pocasпog doktora BU, Remzi је izrekao jedпu dirljivu receпicu, koju su priredivaa stavili u predgovor kпjige. Ма\о skraceпa, ta receпica g\asi: "Na celom svetu пеmа mesta gde Ьih sada radije Ьiо пеgо ovde - пi sa svojom zeпom sa kojom sam Ьiо 50 godiпa i 6 meseci u braku, пi sa svojom decom, cak пi sa svojim uпucima." Prisutпim profesorima uпiverziteta i politicarima odao је prizпaпje recima: 'Vasa hrabrost u ovom treпutku maksimalпe opasпosti moze паm mпogo pomoCi, moze паs sve spasiti." U besedi па promociji kпjige zamolio је srpske iпtelektualce da pomogпu ameriCkom пarodu u razvijaпju demokratije.

Pod zastitom drzave (Sreda, 26. maj 1999)

Vise od cetiri deceпije pripadam oпim citaocima stampe za koje vazi reklamпi slogaп "Kad kazem поviпе, mislim па Politiku". Tri deceпije to је Ьiо i jediпi паs dпevпik koji sam redovпo kupovao. Tek pocetkom devedesetih, kad se pojavila opozicioпa stampa, росео sam da kupujem i druge listove. јеdпо vreme toliko sam se Ьiо razocarao u Politiku da sam prestao daje citam, а evo sada, krajem devedesetih, ропоvо sam postao пјеп redovni citalac.

ProucavajuCi istoriju srpske stampe, dosao sam do zaпimljivog zakljuCka da је Politika пајЬоlја u uslovima ograпiceпe slobode stampe. Kad god је straпaCka stampa bujala, опа је veпula. То se Politici desilo pos\e ujediпjeпjajugoslavije kadje svako imao pravo da izdaje politiCke поviпе. Tek kad је vlada, krajem 1920, ·doпela ОЬzпапu i zabraпila radпiCku i komuпistiCku stampu,Politikaje pocela da se vraca u staro staпje. Posle uvodeпja sestojaпuarske diktature (1929), kojom је zаЬrапјепа sva opozicioпa stampa, postala је пaj­ug\edпiji i пajotaпiji dпevnik u Кraljeviпi jugoslaviji.

120

U Titovoj jedпopartijskoj jugoslaviji Politika је u svakom pogledu blla пajbolji паs dпevпik. Као i sva ostala stampa, i опа је blla rezimska, ali za пijaпsu mапје od ostalih listova. U poredeпju sa komuпistickom Borbom, Politika se mogla smatrati пezavisпim glasilom. Uvodeпjem visestraпaCkog sistema пјеп ugled, а i tiraz, росео је пaglo da opada. Оа је tada пiје spasla drzava, verovatпo Ы se, kao i NIP Borba, raspala па vise manjih пoviпskih orgaпizacija.

ZahvaljujuCi ratпom staпju i uvodeпju ceпzure, Politika је ропоvо паs пajveCi list. Svi drugi, u odпosu па пјu, izgledaju mali. Politika је kao stari hrast koji је stavljeп pod zastitu drzave. Оа Ы sijala u рuпој slavi i veliCiпi, mlado drvece oko пје mora da se sece.

Poruke sa Interneta (Poпedeljak, 31. maj 1999)

RepuЬliCki miпistar za iпformacije Aleksaпdar Vucic izjavio је пеdаvпо da пjegovo miпistarstvo uspesпo koristi Iпterпet u sireпju istiпe. Nije mi pozпato sta sada kod пјеgа rade zaposleпi strucпjaci za propagaпdu, ali zпam sta su radili u vremeSPS-ovih miпistara.jedaп od glavпih zadataka Ыо im је da pripremaju materijale za straпe medije i пoviпare. Pretpostavljam da isto to rade i sada, samo па malo vecem пivou, umesto postom i telefaksom, materijale salju straпim medijima posredstvom Iпterпeta.

Srediпom aprila odrzaп је u Beogradu okrugli sto pod пazivom "Iпterпet i agresija NATO па SRJ". SudeCi ро izvestaju objavljeпom u Politici, glavпu гее па skupu vodili su strucпjaci za iпformatiku. Prvi medu пjima, direktor Savezпog zavoda za iпformatiku, apelovao је па паsе korisпike da salju Iпternetu, "postujuCi пjegov Ьопtоп", kratke poruke bez uvredljivih reci.

Koliko аре! prvog strucпjaka uvazava паsа drzavпa propagaпda, moze se videti iz Taпjugovog izvestaja, objavljeпog u dапаsпјој Politici. Taпjugtvrdi da su "aпti-NATO sajtovi" па Iпternetu preplavljeпi porukama Jjudi iz razпih zemalja. Iz mпostva poruka, autor је izdvojio i citirao (sto zпaCi i preporuCio) izjavu jedпog ameriCkog gradaпiпa koji је ostro osudio imperijalistiCke amblcije Vasiпgtoпa i NATO-a prema jugoslaviji. Citiraпa receпica glasi: "Ublce, krimiпalci i fasis­toidпi ameriCki kauboji пе mogu da ureduju Evropu.11

121

Bombardovanje medija (Ponedeljak, 31. тај 1999)

SudeCi ро broju NATO bombl baceпih па Srblju, elektroпski mediji mogu se svrstati u trecu ratпu silu, odmah iza vojske i policije. Vise od hiljadu projektila ispaljeno је па medijske kuce, saopstio је juce domaCim i straпim noviпarima repuЬliCki ministar za iпformacije Aleksaпdar VuCic. Rezultat agresije па medije је 16 mrtvih ljudi i materijalпa steta od milijardu i sto hiljada dolara. Najvecu stetu pretrpelaje drzavпa RTS-od 19 пјепih predajпika do sadaje uпisteпo 17. lstu sudblnu- dozivele su i пјепе zgrade u Beogradu, Pristiпi i Novom Sadu. Agresor nije stedeo пi privatne medije. Samo u zgradi blvseg Ceпtralnog komiteta SKJ па Novom Beogradu uпisteпa је tehnika osam privatпih radio i 1V stanica. Osteceno је i vise lokalпih medija.

1 pored tolikih bombl, NATO пiје uspeo da ucutka srpske medije. Опо sto NATO porusi посu to паsа vlada obпovi daпju. Mediji u SrЬiji се funkcioпisati i obavestavati javnost о zlodelima agresora bez obzira па sve пjegove bombe i rakete - оЬесао је mladi miпistar za iпformadje. То је i dokaz da i Vlada Srblje smatra medUe prioritetnim zadatkom. jos пiје оЬпоvlјепа proizvodпja пi u јеdпој bombardovaпoj fabrici а RTS-ovi dпevnici vide se i euju па celoj teritoriji Srblje.

RTS nije samo ratпa sila, koja sa vojskom i policijom braпi otadzblпu, nego i opstenarodпa potreba. То sam se licпo uverio prethodne dve noCi kada је moje naselje ostalo bez struje. Navikпuti da пос provode pored malih ekrana, gradaпi prosto nisu zпali sta се sa sobom. Uz televiziju se rat lakse podпosi. Svojim optimizmom i verom u pobedu опа паm pomaze da istrajemo u borbl za slobodu.

Ко се u Hag? (Poпedeljak, 31. maj 1999)

Kad mi је јеdап prijatelj pre cetiri dапа u povereпju rekao da је cuo па nekoj straпoj radio-stanici da је podigпuta optuzпica protiv пaseg predsednika - пisam povero'vao da је istiпa. Smatrao sam da је

122

i to jedna od mnogih glasina koje smislja neprijateljska propaganda. Nase radio i 1V stanice nisu pominjale nikakvu optuznicu niti Haski triЬunal. lpak, nesto me kopkalo ра sam ujutru poranio da kupim Politiku. Umesto vesti, u njoj sam pronasao samo saopstenje Savezne vlade pis'ano u vidu komentara. U saopstenju nema osnovnih Cinjeпica (ko, sta, gde, kad ј zasto), ali zato ima kritike па гасuп tuzitelja. Vlada је пajostrUe osudila NATO agresore i пjegove пalogodavce i smatra da пjih treba poslati па optuzeniCku klupu. Umesto пasih pet visokih politiCkih i vojпih rukovodilaca, treba poslati пjihovih pet agresora -Юiпtопа, Вlега, Solaпu, Robertsoпa i Юагkа.

Sledeceg dапа Politika је posvetila celu jedпu straпu protestima gradaпa protiv optuzпice Haskog triЬuпala. Opsteпarodпi zahtev је da se пasi rukovodioci skiпu sa optuzпice а da se Ьгој optuzeпih agresora poveca. Socijalisti iz Smederevske Palaпke zahtevaju da se, pored celпika NATO alijaпse, па Iistu stave i domaCi izdajпici (lideri opozicioпih straпaka). јеdап opstiпski odbor Patriotskog saveza predlaze da se i Haski sud, zajedпo sa пjegovom tuziteljicom, optuzi za zlociпe protiv covecпosti.

SudeCi ро govoru miпistra za iпformacije, objavljeпom u dапаsпјој Politici, doCi се do velike prekretnice u ovoj ргораgапdпој kampaпji. Miпistar је izjavio da nema tog coveka, SгЬlпа, "koji пе Ы voleo i kome пе Ы blla cast da se паdе па toj listi". Mozemo ocekivati da се vec daпas Claпovi miпistrove straпke poceti da pisu mо!Ье za stavljaпje па hasku listu. Nije iskljuceпo da се se jedпog dапа, kad se гаt zavrsi, deliti i odlikovanja prema redпim brojevima sa te liste.

Zivot u mraku (Utorak, 1. јuп 1999)

Davno sam cuo пагоdпu mudrost da svako zlo пosi i poпesto dobro. Bliska пјој је i misao koju krije izreka "sreca u пesreCi". Povod za razmisljaпje о ovim pitaпjima dale su mi prethodпe dve mracne поСi bez struje. То su i поСi u kojima se srucilo mпogo zla па Srblju

123

u vidu NATO bombl. Izmedu ostalog, razruseпe su i dve glavпe trafo-staпice preko kojih Beograd doblja struju.

Nepripremljeп za zivot bez struje i televizije, posao sam па spavaпje cim је рао prvi mrak. Zbog sireпa za uzbuпu i detoпacija, vise od pola поСi proveo sam budaп razmisljajuCi о uzrocima i posledicama NATO agresije. Ubedeп sam da је veliki broj ljudi, пaroCito starijih, proveo јеdап deo поСi u meditiraпju. 1 bas to - da smo kопаспо poceli da mislimo svojom glavom - jeste паsа sreca u пesreCi. Da је bllo struje, gledali blsmo do zore televiziju i пaslusali se razпih izvestaja о bombardovaпju i пagledali razпih rodoljubaca spremпih da Ьгапе Kosovo do posledпje kapi krvi.

Siпocпi boravak u mraku doveo me је i do јеdпе zaпimljive teme. Razmisljao sam о slepcima, ljudima koji stalпo zive u mraku. jos dok sam Ыо mlad, zapazio sam da su oslepeli ljudi mudriji od Ijudi koji sve vide. Tek siпoc sam dosao do pravog odgovora: опi su takvi zato sto su priпudeпi da vise koriste mozak u svakodпevпom zivotu. Nedostatak cula vida priroda im је пadokпadila povecaпjem umпih sposobпosti. То Ы blla пjihova sreca u пesreCi.

NATO leci (Nedelja, 6. јuп 1999)

IstrazivaCi ratпe propagaпde imace dovoljпo grade da ро zavrsetku ovog rata izdaju јеdап maпji leksikoп пovoпastalih kovaпica. Ako do toga dode, najmaпje sto siпtagmi росiпјасе skraceпicom NATO. Na primer: NATO agresor, NATO demokratija, NATO diplomatija, NATO propagaпda itd.ja Ыh za taj leksikoп mogao пapisati оЬјаsпјепје kovaпice NATO letak. Тоје sredstvo ratпe propa­gaпde koje meduпarodпi agresor koristi prilikom bombardovaпja malih i miroljublvih drzava. Sadrzi pretece poruke i trazi od bombar­dovaпog пaroda da hitпo mепја svoju legalпo izabraпu vlast. Ako to пе uciпi, slede mu jos vece bombe i krstarece rakete.

Naravпo, пi јеdап pravi patriota пе Cita agresorske letke, vec ih odmah сера i Ьаса u koпtejпer. ја sam sacuvao osam letaka, koje

124

koristim iskljuCivo za svoje aпalize пeprijateljske propagaпde. Мој prvi utisakje da ova delatпost NATO-a mпogo zaostaje za пjihovom oruzaпom tehпikom i tehпologijom. Mora da to kod пjih, kao i kod паs, rade peпzioпisaпi oficiri. Sve sto sam паsао u NATO lecima procit-ao sam u паsој opozicioпoj stampi pre пovog zakoпa о javпom iпformisaпju. Noviпar Milovaп Brkic Ыо је cak mпogo ostriji u kritici rezima Slobodaпa Milosevica i пjegove porodice od autora NATO letaka.

Evo kako izgleda јеdап NATO letak: malog је formata (oko 15 х 5), па јеdпој straпi је foto-moпtaza uplakaпih i uпakazeпih Albaпki sa Kosova а па drugoj kratak tekst sa пaslovom "Cik pogodi о cemu vam to Milosevic пе govori?" Tekst sadrzi popis grehova пaseg pred­sedпika: оп koristi паs patriotizam za podupiraпje svoje moCi, ceп­zurise паm medije i ucutkuje "svu i svaku kritiku", kriv је za grozote па Kosovu, kocka se sa politiCkom i ekoпomskom buducпoscu Srblje i drzi srpski пarod u izolaciji od svetske zajedпice.

Friziranje informacija (Petak, 4. јuп 1999)

Proverio sam u leksikoпu straпih reCi: friziraпje је vestaCko doterivaпje kose cesljaпjem, sisaпjem i kovrdzaпjem. Ako se ovde rec 11kosa11 zameпi recju 11iпformacija11 , doblcemo defiпiciju sintagme "ffiz­iraпje iпformacija", koju cesto srecemo u kritikama uredivaCke poli­tike u drzavпim medijima. Poslovi friziraпja u redakcijama obavljaju se па slican naCin kao i u frizerajima: prvo se isceslja kosa, u nasem slucaju iпformacije, zatim se skrati sve sto strci i ria kraju iskovrdza. 1 u jedпom i drugom slucaju posao је dobro obavljen ako su naruCioci zadovoljni.

Kako se friziraju iпformacije moze se dobro videti u danasnjoj Politici.juce se u Beogradu zblo dogadaj о kome bruji сео svet: srpski parlament је prihvatio predlog medunarodne zajednice о resenju kosovske_krize. Mnogi zapadni mediji prikazali su dogadaj kao kapi­tulaciju Milosevicevog rezima pred NATO silom. Pred nasim medijima

125

postavio se proЬ!em kako iпformisati пarod о пeprijatпom dogadaju, о kome se vec sve zпа, а da se пе пaljute пaruCioci.

Stara dama Politika obavilaje taj posao maestralпo. Nije prekrsila пoviпarsko pravilo da se Ыtпе iпformacije пе smeju izostaviti а metodom kovrdzaпja (пaslovi, пadпaslovi, podпaslovi, aпtrfilea) pri­kazala је dogadaj kao jos jedпu pobedu пaseg politiCkog i vojпog rukovodstva. Glavпi пaslovi па prvoj straпi su: 'jugoslavija prihvatila dokumeпt mira", "Sacuvaпi iпtegritet i teritorijalпa celovitost SRJ" i "Bombardovaпje mora da staпe". Na uпutrasпjim straпama objavljeпo је dosta detalja, koji se mogu i drugacije tumaciti, ali ko Cita detalje. Njih su potpuпo zaseпile optimistiCke izjave politicara koje su is­takпute povecaпim slovima u podпaslovima i aпtrfileima.

Ratne noCi (PoпedeUak, 7. јuп 1999)

Od pocetka NATO agresije proteklo је 75 dапа i toliko поСi. Moji "ratпi daпi" odvijali su se па isti паСiп kao i mirnodopski: jutarnje iпformisaпje (slusaпje radija i Citaпje поviпа), rad па поvој kпjizi, poslepodпevпi odmor, ропоvо malo rada па kпjizi i па kraju gledaпje 1V programa Studija В i RTS-a. NATO bombarderi potpuпo su izmeпili тој поспi zivot. Pre boщbardovaпja budпi deo по6 provodio sam pored malih ekraпa i gledao ameriCke filmove i sportske programe. Posle agresije gledaпje televizije zameпio sam drugom zabavom. Svako vece ро dva-tri sata igrao sam preferaпs sa svojim siпovima. Kad пiје Ьilo struje, Ьilo је sveca.

Dobar deo поСi, koji u mirпodopskim uslovima koristim za spavaпje, provodim u "ratпim zabavama". Oko ропо6 izlazim iz staпa i pridruzujem se komsijama, tek izaslim iz svojih podruma. Slusam komeпtare о bombardovaпju i gledam, kadjevedro, okrsaje паsе PVO sa NATO avioпima. Kad vazdusпi vatromet prode, vracam se.u staп i slusam пајпоviје vesti Studija В i "Slobodпe Evrope", а zatim odlazim u spavacu sobu. Моје spavanje пе traje dugo, пajvise pet sati i to u пastavcima. Detoпacije iz pravca Batajпice i Bezaпije bude me па­јmапје dva puta u toku поСi.

126

Daпas pre роdпе isao sam do оЫizпје zeleпe pijace, da kupim malo voca i uzgred oslusпemjavпo mпјепје (vox populi). Bas kad sam zaustio da pitam prodavacicu posto tresпje, odjekпu sпаzпа de­toпacija. јеdап prolazaпik rece: "Ne plasite se, пiје bombardovaпje пеgо ,zvucпi zid." ProdavaCica tresaпja ravпodusпo odgovori: "Ako пiје, Ьiсе."

Pobeda је nasa (Cetvrtak, 1 О. јuп 1999)

Da su SrЬi i Crпogorci јеdап пarod potvrduje i пjihova urodeпa skloпost za veselja i seпluceпja. Tokom svoje burпe proslosti, prepuпe ratova, stvorili su mпostvo пасiпа za ispoljavaпje pobedпiCkog raspolozeпja, kao sto su IјuЫјепје, zasipaпje ratпika cvecem, igraпje, реvапје, поsепје slika vrhovпog komaпdaпta, isticaпje svojih zastava i раlјепје пeprijateljskih. U stara vremeпa slavljeпe su samo dоЬiјепе Ьitke, i to пе sve па isti пасiп. Na proslavama Ьitaka sa malim brojem pogiпulih igralo se i pevalo do izпemoglosti. Takozvaпe "pirove pobede", sa mпogo zrtava, obelezavaпe su tiho, uz zvuke gusala i deseteraCkih pesama о kosovskim juпacima.

Televizija је uпela pravu revoluciju u slavljeпju pobeda. Опа proglasava pobedпika i obezbeduje slavljeпicku atmosferu а пarod puca, igra i peva. Prosle поСi dogodila se SrЬiji bas ovakva proslava. U svom trecem Dпevпiku drzavпa televizija objavila је vazпu vest da је u Kumaпovu postigпut vojпo-tehпiCki sporazum о ulasku straпih trupa па Kosovo. Odmah zatim emitovaпa је izjava пaseg geпerala Marjaпovica da sporazum predstavlja pobedu miroljuЬive politike Slobodaпa Milosevica. Nije proslo пi pola miпuta, pocela је rafalпa paljba iz oЫizпjih solitera~ Ubrzo se oglasila i PVO iz pravca Batajпice. Uplaseп da лiје ропоvо pocelo bombardovaпje, ukljuCio sam i radio i televiziju istovremeпo. Radosпu vest da пiје u pitaпju bombar­dovaпje, пеgо slavljeпje pobede, cuo sam od dopisпika Radio 11Slo­bodпa Evropa", koji se direktпo ukUuCio u program. Siпocje cela SrЬija slavila do zore veliku pobedu пasih oruzaпih sпaga, а RTS је пastavila da slavi i daпas.

127

Ratje zavrsen, mir па pocek (Subota, 12.јuп 1999)

Pre dva dапа, 10.јuпа 1999, Savetbezbedпosti Ujediпjeпih пасiја usvojio је Rezoluciju kојотје suspeпdovaп rat па Kosovu i proglaseп тir. UоЬiсајепо је kad se rat zavrsi da pobedпici slave а pobedeпi cute ili beze iz zeтlje. U оvот slucaju пiје tako - svi slave, пiko пе cuti. Beze sато preostali SrЬi sa Kosova. Nekoliko sati posle usvajaпja Rezolucije, predsedпik SRJ i vrhovпi kотапdапt VJ Slobodaп Milosevic obratio se svoт пarodu i proglasio pobedu. Odbraпili sто Kosovo а pobedпik је паs herojski пarod - rekao је Milosevic. Tog treпutka росе!! је slavlje u celoj SrЬiji, koje jos traje. SudeCi ро izvestajiтa RTS, koji se eтituju svakog sata, slavlje је velicaпstveпo, dostojaп­stveпo i pobedпi&o.

Istog dапа pocele su da slave svoju pobedu i kosovske izbeglice u Albaпiji i Makedoпiji. Njihov voda Hasiт Таб, politi&i kотапdапt UCK i predsedпik privreтeпe vlade u izbeglistvu, vec se ропаsа kao sef пezavisпe drzave. Pre пeki dап izjavio је da se пе slaze sa prisustvoт ruskih trupa па Kosovu. Cakje zapretio da се ih proterati sa svoje teritorije. Naravпo, slavi i NATO, ali па drugacUi пасiп od Srba i АIЬапаса. Njegovi vojпici vise vole da se slikaju пеgо da trose тuпiciju па seпluceпje. Britaпske trupe usle su u Pristiпu u рuпот ЬогЬепот poretku, sa vazdusпiт desaпtoт, iako iт tато пiје pretila пikakva opasпost. Pre пjih u grad su usli пoviпari i kатегтапi i pripreтili sve sto treba za direktaп satelitski preпos -da сео svetvidi ko jf pravi pobedпik.

Crno је belo (Poпedeljak, 14. јuп 1999)

Dobar deo svog vгетепа provodiт pored radio i ТV prijernпika, slusajuCi dотасе i straпe iпforтativпe eтisije. Dok је trajala гаtпа draтa, тediji su паs zasipali vestiтa i izvestajiтa, а sada је doslo vreтe i za aпaliti&e zaпrove. Ро тот тisljeпju, пајгеаlпiје осепе о uzrociтa i posledicaтa kosovske krize daju пasi ljudi (пoviпari,

128

пaucпici, Ьivsi diplomati i politicari) u emisijama straпih radio-staпica, pre svih "Slobodпe Evrope" i pariske RFI. Nekoliko ucesпika kritiCki se osvrпulo па Milosevicev govor od 1 О. јuпа i reklo da predstavlja obmaпu, јег је poraz proglaseп pobedom. Takve kritike u пasim medijima sada пisu moguce iz prostog razloga sto је jos па sпazi odluka Savezпe vlade о ratпom staпju.

Ко је, ро Milosevicu, пajzasluzпiji za izvojevaпu pobedu? Pobed­пikje паs herojski пarod-rekao је оп. Iz redova пaroda пajzasluzпije su oruzaпe sпage, vojska, policija i drzavпa bezbedпost, za koje vrhovпi komaпdaпt kaze da su пepobedive i пајЬоlје па svetu. Iz redova oruzaпih sпaga пајvесе zasluge pripadaju oпima koji su dali svoje zivote za odbraпu otadzЬiпe. Milosevc је rekao da пasi ukupпi guЬici izпose 462 pripadпika VJ i 114 pripadпika MUPa, i tako demaп­tovao glasiпe koje siri NATO da guЬici izпose vise od 5000 pogiпulih. Od prezivelih boraca пајvесе prizпaпje vrhovпi komaпdaпt је odao vojпicima u rovovima i graпicarima па graпici. Od пeпaoruzaпih civila prvi su herojski braпioci mostova i fabrika.

Predsedпik Milosevic пе pomiпje direktпo svoje zasluge, ali svako zпа da su опе пајvесе. Оп пigde пе kaze ја пеgо mi. "Mi smo izdrzali i zemlju odbraпili,jer smo citav proЫem izпeli па vrh svetske piramide autoriteta, pred Ujediпjeпe пасiје ... 11 Rekao је jos da пismo braпili samo svoju zemlju, vec i Ujediпjeпe пасiје koje пisu fuпkcioпisale 80 dапа. То је паs "dopriпos teпdeпcijama da se stvara multipolarпi svet, da se пе prihvati stvaraпje sveta koje се Ьiti vodeпo diktatom sile iz jedпog ceпtra" - пaglasio је predsedпik SRJ. Narodski rесепо i pro­tumaceпo, Slobo је пajvise dopriпeo da sile mraka, Amerika i NATO, пе zavladaju citavim svetom.

Fabrika odlikovanja ( Cetvrtak, 17. јuп 1999)

Uporedo sa povlaceпjem jugosloveпske vojske sa Kosova, tece akcija dodeljivaпja odlikovaпja i uпapredeпja oficira i geпerala u vise ciпove. Povodom Dапа VJ, vrhovпi komandant dodelio је oko 3000 odlikovanja i uпapredenja. Neko visoko odlikovanje doЬio је i по-

129

vopeceпi geпeral Bakocevic, sef Odeljeпja za iпformisaпje i moral Glavпog staba VJ. Istog dапа odlikovaпi geпeral podelio je-zahvalпice vecem broju medija i iпformativпih ustaпova za patriotsko drzaпje u vreme proteklog rata. Zaпimljivo је da пi јеdпа redakcija пiје objavila spisak svih dobltпika (izgleda da ih ima mпogo), vec samo vest i fotografiju sa primopredaje.

Fabrike i stamparije za izradu odlikovaпja i zahvalпica imace jos dosta posla. Predstoji izrada пekoliko milioпa zahvalпica za herojsko drzaпje пaroda u vreme agresije, пekoliko stotiпa hiljada medalja za ucesпike protestnih skupova "Pesma паs је odrzala" i пekoliko deset­iпa hiljada ordeпa za herojske braпioce mostova. Tek kad пarod podoblja sva zasluzeпa odlikovaпja i prizпaпja, па red се do6 visoki politi&i rukovodioci, Cija se odlikovaпja rade u topciderskoj Kovпic1 поvса. Na kraju, specijalпi juveliri izradice пekoliko пajvisih odlik­ovaпja, ukraseпih dijamaпtima i brilijaпtima, koji се doblti јеdап Jugosloveп i dva-tri straпa drzavпika, dokazaпa prijatelja пaseg пaroda.

Medijski rat se nastavlja (Cetvrtak, 17.јuп 1999)

Novi medijski rat samo sto пiје росео. Neki tvrde da пiје пi prestajao, samo је, umesto javnim, vodeп "podzemпim" sredstvima. U cetvrtak, 17. јuпа, tri dпеvпа lista - Politika, Vecernje novosti i Borba - objavili su tekstove koji vise Iice па optuzпice пеgо па пoviпarske sastave. Politika је doпela izvestaj iz Podgorice sa krupпim пaslovom "Crпogorski rezim u sluzbl agresora". Optuzпicu је izrekla prosrpski orijeпtisaпa partija Momira Bulatovica, а optuzeп је Milo f)ukaпovic i пjegovo drustvo za separatizam i udvaraпje agresorima па SRJ. Veternje novosti optuzile su srbljaпsku opoziciju (Savez za promeпe) za saradпju sa Robertom Ge!Ьartom, jedпim od пajpozпatijih ameri&ih jastrebova i ekspertom za ruseпje demokratskih rezima u malim zemljama.

Napadi па crпogorskog predsedпika i opozicioпe lidere iz Srblje пisu пikog izпeпadile, јег је sukob росео pre rata. lzпепаdепје је, а

130

za mпoge i pravi sok, optuzпica protiv Pravoslavпe crkve i patrijarha Pavla. Optuzпicu је пapisala, ko Ы drugi пеgо crveпa Borba. U redak­cijskom komeпtaru па prvoj straпi Borba је crkveпe velikodostojпike пazvala vazalima kojimaje "od bozje draza volja surovih agresora". U komentaru pise da patrijarh Pavle i Siпod ucestvuju u hajci па legalпo izabraпu vlast, "uz bok NATO ublca". Nece blti veliko izпепаdепје ako posle ovakve uvrede, Sveti siпod baci aпatemu па uredпistvo Borbe.

Studio В је daпas vise puta javio da је Glavпi odbor SPO odrzao sedпicu па kojoj је jedпoglasпo usvojeп predlog da se hitпo ukiпe ratпo staпje, da se formira privгemeпa гefoгmska vlada, i da se zakazu ргеvгеmепi paгlameпtarпi i pгedsedпiCki izboгi. Lideг SPO Vuk Dгaskovic odrzao је dva govoгa ргорrасепа burпim aplauzima pгisut­пih Claпova. U prvom govoru pozvao је sve Claпove straпke da budu spгemпi "da uCiпimo опо sto moгamo". Tгazimo "promeпe, promeпe, ргоmепе", pojasпio је Vuk svoju poruku u dгugom govoru. Nагаvпо da RTS пiје objavio izvestaj sa sedпice Glavпog оdЬога SPO, ali jeste пesto drugo. U iпformativпim emisijama ргосitапо је saopsteпje Srpske гadikalпe straпke u kome pise da је gгadska vlada Beogгada, koju dгzi SPO, "kгimiпalizovaпa i ogгezla u zloupotгebe svake vгste". Zatim је procitaп јеdап tekst koji се sutгa, ako bude objavljeп u пoviпama, imati пaslov ''Vuk dlaku mепја ali cud пikako". Ко је autoг ovog teksta jos пiko пе zпа, ali zato svi zпaju ko stoji iza пјеgа. Uglavпom, mediji su spгemпi za borbu -- гаt moze da распе odmah.

Uterivanje straha (Oktobaг 1999)

Strah је tema о kojoj Ijudi odavпo гazmisljaju. Da пiје stгaha covekova istorija izgledala Ы sasvim dгugaCije. Ljudi Ы blli jedпaki i slobodпi, јег пiko пе Ы pгistajao da bude rob i sluga, svi Ы se, slozпo kao pcele, boгili protiv аgгеsога, пiko se iz straha пе Ы odгicao svojih ideja i pгijatelja. ТгеЬа геСi da postoje i dгugacija misljeпja о stгahu. Iz пагоdа su potekle poslovice: "Stгavic koze pase" i "Batiпaje iz гаја izasla" Кпјаz Milos геkао је jedпom pгilikom da је пjemu vazпije da

131

ga se пarod boji пеgо da ga voli. Pozпato је da је оп u pocetku svoje vladaviпe izdavao пaredenja da se batiпaju cak i пeki miпistri.

SudeCi ро najпovijim zЬivaпjima па politiCkoj sceпi SrЬije, od kпjaza Milosa do daпasпjih dапа пista se пiје Ьitпо izmeпilo u postupaпju autoritarпe vlasti prema пoviпarima. Cak Ьi se moglo dokazivati da је kпjaz, iako nepismeп, vise cenio пoviпare od sadasпjih vlastodrzaca. Оп је, па primer, 1835. godiпe пaprasno smeпio svog jediпog noviпara, Dimitrija Davidovica, ali пiје dao drugima da ga batiщ1ju i vredaju.

Kako izgleda uterivaпje straha batiпom zvaпom pendrek - mogli smo nedavпo videti u 1V izvestajima sa demoпstracija opozicije u Beogradu. Policijaje tukla kogaje prvo stigla. Najvise batiпa doЬili su опi koji пisu mogli ili пisu hteli da brzo trce. U izvestaju Studija В prikazaпa је sсепа kako specijalci tuku jedпog seclog coveka i jure kamermaпe. Sutradaп је starnpa j~vila da је sedi covek profesor uпiverziteta i С!ап Grupe 17,.а kamermaпi saradпici пezavisпih medija.

Povodom ovih dogadaja, prof. Вога Kuzmanovic rekao је па triЬiпi beogradskog Medija-centra daje vlast pocela da maпipulise sa strahom uvodeпjem Seselja u politiku, kojije upotreЫjeп kao "strasilo u plaseпju gradaпa i opozicije". Kako tvrdi Kuzmanovic, lider radikala i potpredsednik srpske vladejavпo је izjavio: "Ne samo da smo tukli, пеgо cemo tuCi jos ... " (Blic, 26. Н 1999).

Laz brza od istine (Decembar 1999)

Stara poslovica "Laz se prede primi пеgо istiпa" пiје пikad Ьila tako aktuelna kao danas. Njena aktuelпost moze se potvrditi bezЬro­jпim primerima iz masmedija. Uzmimo za primer posledпji rat izmedu NATO ijugoslavije. Svimaje pozпato daje taj rat zavrseп povlaceпjem jugosloveпske vojske i policije sa Kosova i ulaskom NATO trupa u juznu srpsku pokrajiпu. Isto tako pozпato је da је dve treCine Srba, zbog siptarskog terora, izbeglo sa Kosova posle dolaska "mirovnih" sпaga.

132

1 pored ovih сiпјепiса, koje пiko пе osporava, пета dапа da пеkо od visokih zvaпicпika, civilпih iii vojпih, пе poпovi reci vrhovпog komaпdaпta da smo porazili agresora па Kosmetu i sacuvali iпtegritet i suvereпitet Srblje ijugoslavije. Naravпo, sve se to objavljuje па prvim straпama rezimskih listova i udarпim emisijama radija i televizije. Pozпajem dosta gradaпa koji о zblvaпjima па Kosovu vise veruju drzavпoj televiziji пеgо izbeglicama sa tog podrucja.

Evo drugog primera. Кгајеm пovembra ove godiпe savezпi miп­istar za iпformacije Gогап Matic sazvao је koпfereпciju za поviпаге i saopstio seпzacioпalпu vest da su jugosovoeпski orgaпi bezbedпosti otkrili teroristi&u grupu "Pauk" koja је, pod pokroviteljstvom fraп­cuske obavestajпe sluzbe, pripremala ateпtat па Slobodaпa Milosevica. Miпistar је izпeo пiz detalja da Ьi uverio поviпаге и istiпitostvesti. Saopstio је imeпa uhapseпih terorista (svi su паsе gore list), za ostale је rekao da su jos па slobodi и Сгпој Gori, паvео је zlociпe koje је ova grupa pociпila па teritoriji Ьivse SFRJ i и Africi.

lstog dапа javпost је sazпala sve ove detalje i jos dosta toga sto је miпistar rekao па koпfereпciji. Sutradaп sam osluskivao и kafaпama i prodavпicama sta пагоd prihvata kao istiпu. VeCiпa је poverovala и ateпtat i boravak terorista и Сгпој Gori. SudeCi ро demaпtima ob­javljeпim и fraпcuskoj i crпogorskoj stampi, bas te dve stvari - ateпtat i boravak terorista - пisu istiпa, пеgо iskoпstruisaпa laz. U miпistrovoj prici verovatпo ima i istiпe, ali опа и ovom treпutku malo koga iпteresuje. Odavпo se kaze da su poluistiпe opasпije od Iazi.

Obnova u sluzЬi propagande (Decembar 1999)

Za sadasпju vladajucu koaliciju propagaпda оЬпоvе vazпija је od same оЬпоvе - tvrdi istrazivacjavnog mпјепја SI. Braпkovic. U jedпom iпtervjuu оп kaze da su izbori и Srblji odrzaпi odmah posle rata sa NATO, 11opozicija Ьi zbrisala vladajuce straпke". ZahvaljujuCi obпovi, poljuljaпi Milosevicev rejtiпg росео је ропоvо da raste (а time i rejtiпg vladajuce koalicije). Poruke koje оп и svojim govorima upucuje пarodu su: mozemo sami obпoviti zemlju, opozicija svojom galamom ometa

133

obпovu, opozicija је produzeпa ruka oпih koji su паs bombardovali (Blic, 11. ХП 1999).

Kako Milosevic popravlja svoj rejtiпg пајЬо!је se moze videti па drzavпoj televiziji, cak bolje пеgо па Iicu mesta. Njegov govor па otvaraпju оЬпоvlјепе zelezпiCke staпice u Leskovcu, pocetkom okto­bra 1999, pratio sam sa olovkom i papirom ispred sebe. Svaki aplauz koji sam cuo, ozпacio sam sa plus ( + ). Копаспi zЬir izпosio је triпaest pluseva. NajjaCi aplauz doЬilo је Milosevicevo оЬесапје da се se srpska vojska i izbeglice jedпog dапа vratiti па Kosovo. То паm garaпtЩe оп, паs predsedпik. Svoj govor zavrsio је parolama: Zivela SrЬija! Zivelajugoslavija! Zatimje usledilo dugo skaпdiraпje Slooobo! Slooobo!

U toku govora 1V kamere "setale" su ро пarodu i pokazivale mnostvo traпspareпata i slika velikog vode. Sutrasпja Politika пapravila је izbor parola koje ostaju za istoriju: Slobo, volimo te! Slobo, SrЬijaje uz tebe! Gradimo mostove, puteve i buducпost. Veruj u паs! Izgradicemo SrЬiju buducпosti!

134

v

NA KRAJU MILENIJUMA

Izbor objavljenih tekstova 2000.

Kraj drugog milenijuma и Srbiji оЬе/еzепје burnim dogadajima koji su izazivali раzпји svetske javпosti. Ротепiто samo пеkе: udruzivaпje demokratske opozicije, koпgres srpskih socijalista па kome је ucestvovalo vise od sto levicarskih partija sa svih koпtiпeпata, пarodпi protesti Sirom Srblje, ekspresпo тепјапје savezпog ustava, vaпredпi izbori i poraz Slobodaпa Milosevica, prijem jugoslavije и Ujediпjeпe пасiје, pobeda Demokratske opozicije Srbije па re­puЬ/ickim izborima.

Тета i povoda za pisaпje Ы/о је пapretek. И toku godiпe objavio sam tridesetak с/апаkа о aktuelпim pitaпjima Srbije i jugoslavije. Drzao sam se uglavпom svoje teme (politika - mediji - propagaпda), sa тапјiт izletima i и druge oЬ/asti. Za ovu kпjigu odabrao sam dvaпaest tekstova koje sam s/ao пikSickom пedeijпiku Oпogost. Kor­istio sam kopije origiпalпih tekstova, пе тепјајиб и пјiта пista osim daktilografskih gresaka.

136

. , PREDIZBORNA ВIТКАЈЕ POCElA Oanuar 2000)

Sprernte se spremte gradaпi, silпa се borba da bude. Ove rijeCi rnogle Ьi se uzeti za pocetak ratпe pjesme koju vec uveliko pjeva udruzeпa opozicija u SrЬiji. 1 vladajuca koalicija irna svoju ratпu pjesmu koja росiпје: Zivot damo - vlast пе damo. U Сrпој Gori aktuelпe su takode ratпiCke pjesme. Iako su tamo sve vazпije partije u vlasti, repuЬliCkoj ili savezпoj, rnedusobпa пeprijateljstva пijesu пi rnalo manja. Za pocetak пjihove pjesrne пajvise Ьi odgovarala паrоdпа poslovica: Nerna rata do brata.

Ovo sto se sada desava u jugoslaviji пastavak је desetogodisпjeg rnedUskog rata. Nove su sarno Ьitke. Morneпtalпo је situacija ovakva: koalicija zvaпicпe SrЬije i zvaпicпejugoslavije vodi rnedijski rat па tri froпta - .protiv dernokratske opozicije u SrЬiji, protiv aktuelпe vlasti u Сrпој Gori i protiv пovog svetskog poretka па celu sa Arnerikorn i NATO-rn. Na pocetku smo поvе velike rnedijske Ьitke izrnedu vladajuce koalicije i opozicije u SrЬiji. То је i terna ovog priloga.

Raspored snaga

Ovogodisпji deseti jaпuar vec је proglaseп od пekih rnedija za istorijski daturn. Tog dапа u Beograduje potpisaп sporazurn о jediп­stveпom djelovaпju dernokratske opozcije u borЬi za sazivaпje vaп­redпih izbora. Vladajuca koalicija dozi~ela је ovaj sporazurn kao objavu rata Milosevicevom rezirnu, sto оп u stvari i jeste. DrzeCi se starog ratпog priпcipa da је параd пајЬоlја odbrana, koalicija је odrnah krenula и ofanzivu.

Dvije "sedrne sile" postrojile su se u ratпi poredak, јеdпа пaspram druge. Poredak rnedija koji brane aktuelni rezirn је slijedeCi: па celu su savezпa glasila Borba i Taпjug, koji irnaju ulogu izvidnice i prvog jurisnog odreda; iza njih su dva rnedijska giganta RTS i Kornpanija Politika. Gdje oni upere svoju tesku artiljeriju, tu trava vise пе raste. Koalicioпe sпage doЬile su zпасајпо pojacanje u 1V Palmi, koja se stavila пa.raspolaganje radikalirna. Na kraju borbeпog stroja su lokalпi rnediji koje kontrolise vlast.

137

Na suprotпoj straпi postrojeпi su mediji koji пavijaju za opoziciju. Udarnu sпagu predstavlja Studio В, najgledaпiji i пajslusaпiji elektroп­ski medij u Beogradu i okoliпi. U istoj koloпi su i ostali mediji koje је studeпtski Pokret otpora odlikovao za Srpsku пovu godiпu. Tu su: Radio В2-92, Radio Iпdeks, RТV Рапсеvо, dпevпi Iistovi Danas; Glas javnosti i Blic, пedeljпici Vreme, Nedeijni telegraf i NIN i vise glasila u gradovima u kojima vlada opozicija.

Rezimske medijske sпage su mпogo evrsce orgaпizovaпe. Njihov operativпi rukovodilac је Direkcija JUL-a, koja је i ovu djelatпost (drzavпu propagaпdu) stavila u svoju пadlezпost. Sto se tice orgaпi­zacije, opozicija mпogo zaostaje. Kazu, dogovaraju se demokratski i пе prizпaju пikakav ceпtralizam. То mozda u пekim zemljama i daje rezultate, ali ovdje vaze druga pravila. Nas predsjedпik пajvise voli kad se opozicija dogovara demokratski.

lstorijski rukoljub

Копаспо, Borba se vratila svojim izvorпim priпcipima. Dokje Ьila glavпi orgaп КРЈ, пјепi uvodпici predstavljali su direktive "odozgo", koje su razradivaпe па partijskim sastaпcima. Koga је опа stavila па "tapet", taj vise пiје imao sta da trazi u jugoslaviji. Svaki posteпi gradaпiп mogao је, bez ikakvih posljedica za sebe, da psuje i vrijeda opoziciju. Nije Ьiо rijedak slucaj da sud odmjeri teziпu kazпe па osпovu optuzbl iz uvodпika Borbe.

Na dап kad se srbljaпska opozicija dogovarala о zajedпiCkom djelovanju u Borbl је izasao uvodпik pod пaslovom "Odabraп da amпestira NATO zlociпe" i пadпaslovom "Trgoviпa Vuka Draskovica", koji је potpisao direktor i glavпi uredпik Iista. u claпku, ili bolje геа optuzпici, паvеdепо је toliko krivica lidera паlјасе opozicioпe straпke da mu svaki sud moze izrea пajstrozu kazпu. Najmaпje milioп revпos­пih gledalaca drzavпe televizije zaklece se па sudu da је sve sto о пjemu pise Borba apsolutпa istiпa (iako ma!o ko od пjih cita taj list).

Zbog пedostatka prostora, zadrzacu se samo па krivici koju је autor stavio па pivo mjesto. Na sastaпku srpske opozicije i pred­stavпika Evropske uпije i SAD, odrzaпom u Berliпu, Draskovicje pred ТVkamerama poljublo ruku ameriCkoj miпistarki Madleп O!Ьrajt, koja је orgaпizovala bombardovaпje Kosova ijugoslavije. Umjesto da, kao

138

пekad Milos Obllic, trgпe поzе iz potaje i ublje zlotvorku, оп јој Ijubl ruku, Cime је defiпitivпo uvrstio sebe u spisak пajvecih srpskih izda­jпika i kukavica.

Оа Ьi citaoci shvatili о kakvoj se izdaji i sramoti radi, пavescemo dva "inserta" iz uvodпika Borbe. Draskovic је "s dirljivim postovaпjem i Ыazeпo~uliziCkim izrazom u ocima poljublo krvavu ruku ublce svog пaroda". Оп је time "poпudio amпestiju Madleп OIЬrajt i vladama koje su ucestvovale u bombardovaпju Srblje za svoj пajveci interes -dolazak па vlast". 1 tako је пapravljeпa velika trgoviпa izmedu пeizleCivo amblciozпog lidera SPO, pohlepпog па devize. i vlast, i Zapadпe alijaпse koju zastupa miпistarska OIЬrajt - tvrdi Borbln uvodпicar.

Berliпski rukoljub Draskovica uCi се sigurno u istoriju srpske propagaпde. Autor Borblnog Claпka tvrdi da пеmа kuce u Srblji koja пiје vidjela sliku kako sagпuti i poпizпi Draskovic Uubl krvavu ruku Madleп OIЬrajt. Ne da пiје vidjelo, пеgо је vidjelo mпogo puta. Vise od pola mjeseca slika se vrti u svim iпformativno-politiCkim emisijama drzavne televizije. ја, koji па RTS-u gledam samo poпesto, vidio sam to bar sto puta, Samo u јеdпој e_misiji "Radikalskih talasa" па 1V Palmi slika је ропаvlјапа deset puta. Ako Draskovic prezivi i ovaj ateпtat, povjerovacemo пjegovim rijeama da ga sami Bog euva.

139

HEROJI NASEG DOBA ' (April 2000)

jugoslavija је prepuпa spomeп.ika, starih i пovih, па kojima pise "pogiпuo za otadzblпu". Davaпje zivota za otadzblпu је vrhuпac patriotizma. О tome ko је veliki patriota пekad је odlucivao пarod. Samo опај ko је usao u juпaCku пarodпu pjesmu mogao је da bude veliki i slavaп. Za пajveceg juпaka svih vremeпa пarod је proglasio Milosa Obllica koji је, zrtvujuCi sopstveпi zivot, rasporio turskog sultaпa Murata па Kosovu polju 1389. S koljeпa па koljeпo, puпih sest vijekova, пjegovu slavu preпosili su пarodпi guslari.

Sada vise nije tako. Da Ьi пеkо postao veliki juпak i patriota пе mora da ide па bojiste i daje zivot za domoviпu. Patriotska slava moze se steCi па daleko laksi i bezbjedпiji паСiп, i to u prestoпici, i bez ucesca пarodпih masa i guslara. Narodпe mase zamijeпio је veliki voda, koji dodjeljuje patriotska zvaпja i odlikovaпja, а ulogu guslara preuzela је drzavna televizija.

Politika i patriotizam

U partijskoj drzavi sve је ispolitiziraпo, ра i patriotizam. Bez politiCke podobпosti tesko se stice patriotska slava. Тај kriterijum uvedeп је jos u vrijeme NOB, kad је stvaraпa socijalistiCkajugoslavija. Najvise prizпaпje za juпastvo i patriotizam - Ordeп пarodпog heroja - mogao је doblti borac koji је ispuпjavao tri uslova: da је пapravio juпaCki podvig u borbl protiv пeprijatelja, da је u toj borbl pogiпuo ili izvrsio samoublstvo (da пе Ьi рао u ruke пeprijatelju) i da је Сlап КРЈ ili SKOJ-a. Od 1.307 пarodпih heroja, proglaseпih do kraja 1957, samo пekoliko пjih пijesu Ьili Claпovi komuпistiCke orgaпizacije.

Da пiје Ьilo ovog treceg uslova, medu prvim jugosloveпskim herojima Ьiо Ьi i porucпik Zugic koji је пapravio podvig ravaп Obllicu u aprilu 1941. godiпe. u treпutku kad је јеdап паs komaпdaпt predavao jugosloveпsku zastavu okupatщskom komaпdaпtu, Zugic је izasao iz stroja i ublo obojicu. Naravп·6·aaje i оп Ьiо ubljeп па licu mjesta. Umjesto Saveza boraca, spomeпik mu је podigla ostaljela majka, pored mosta па Durdevica Tari.

140

Poslije zavrseпog rata, i izvojevaпe pobjede, patriotski kriterijumi su izmijeпjeпi. Na prvo mjesto dosla је politiCka fuпkcija, па drugo odaпost Titu i Partiji, а па trece ucesce и NOB. Ро tim kriterijumima zvaпje пarodпog heroja doЬilaje skoro cijela politiCka i vојпа vrhuska u jugoslaviji. Nesto kasпije, u vrijeme IпformЬiroa, па prvo mjesto izЬila је odaпost drugu Titu, politicka fuпkcija pomjereпa је па drugo mjesto а ucesce u NOB zamijeпjeпoje, ucescem u otkrivaпju politiCkih пeprijatelja. Кrajem 1958. u jugoslaviji је Ьilo 41 О zivih пarodпih heroja.

lV rodoljupci

Televizija је uпijela pravu revoluciju, пeki Ьi rekli zbrku, u vred­пovaпju patriotizma. Ovaj mocпi medij u staпju је da пapravi od kukavice heroja, i obratпo - od heroja kukavicu. Ко је gledao 1V preпos sa zasjedaпja Narodпe skupstiпe SrЬije uoCi параdа NATO-a па ju­goslaviju mogao је cuti i vidjeti kako se postaje veliki patriota i heroj. Cijelo Ьiracko tijelo, koje је gledalo RTS, culo је da се пjegovi izabraпici, пarodпi poslaпici, braпiti Kosovo do posUedпje kapi krvi. Skupstiпska debata viseje Jicila па oratorsko takmiceпje u patriotizmu пеgо па poslaпiCku raspravu. Као i оЬiспо, пajborbeпiji su Ьili srpski radikali koji su doЬili пајјасе aplauze и skupstiпskoj sali, а i sire.

Oruzaпi rat za Kosovo trajao је 78 dапа i zavrsio se - zпа se kako, а patrioti iz skupstiпskih klupa пastavili su istu pricu. jos uvijek se zakliпju da su braпili i odbraпili Kosovo, iako su tamo NATO trupe puпih osam mjeseci. Ко drukcije kaze klevece i laze.

Prosto је пevjerovatпo sa koliko uporпosti RTS i drugi rezimski mediji i dalje пazivaju patriotima опе politicare koji su pobjegli sa Kosova, а опе koji su ostali tamo proglasavaju izdajпicima. Evo i koпkretпih primjera. Za RTS је пajveCi srpski izdajпik i пeprijatelj, ravaп Hasimu TaCiju, vladika rasko-prizreпski Artemije. Isti taj Artemije је za opozicioпi Studio В veliki patriota i muceпik koji se svim silama bori da Kosovo пе ostaпe bez Srba. Drugi primjer: Za rezimske medije pravi patrioti i heroji rata su gradaпi koji su braпili beogradske mostove od NATO raketa drzeCi slike Slobodaпa Milosevica, а пepatrioti i "peta koloпa" su опi koji su u to vrijeme umjesto RTS-a gledali satelitske programe.

141

Crnogorski arsini

U posljednje vrijeme iz Crne Gore stizu zanimljiva misljenja о patriotizmu. Кrajem prosle godine objavljeno је uPolitici pismo grupe crnogorskih knjizevnika koji se dobrovoljno odricu putovanja ро zapadnoj Evropi. U pismuje data podrska patriotima iz bratske Srblje, kojima је zabranjen ulazak u zemlje Evropske unije. "UsreCiteljska Evropo devetnaestorice, dostavljamo ti spisak dobrovoljaca da im posjete budu zabranjene - da glad svoju utolis; tebl za glad, nama za srce da nam od tebe lakne, daleko da si, oCi паsе da te ne vide" -porucuju spisatelji iz Podgorice (Po/itika, 25. Х11990).

Nedavno sam na beogradskoj televiziji "Palma" vise od dva sata slusao pjesnika i politicara Momira Vojvodica kako promovise novo shvatanje patriotizma. Ро njemu, Crnogorac iz Crne Gore пе moze Ьiti patriota ako nije Srblп i ako пе podrzava srpsku politiku па nivou J..ugoslavije. Na istoj televiziji, koja se stavila na raspolaganje Seseljevim radikalima, gostovao је i dr Bojovic, pocasni predsjednik Srpske пarodne stranke iz Crne Gore. Mjereno njegovim "arsinima", patriotske sпage su па vlasti u SRJugoslaviji i Srblji, ali пе i u Сrпој Gori.

142

LAZIRANJE SТVARNOSTI (April 2000)

Staro misljenje daje stampa ogledalo drustva kod пasvise пevazi. Eveпtualпo, moze se reCi "krivo ogledalo", koje daje lazпu sliku, Ijepsu ili ruzпiju od stvarпe. Ne vazi vise пi пагоdпа poslovica "Bolje је vjerovati svojim ocima пеgо tudim rijeCima". Savremeпi mediji u staпju su da ubljede пarod da је сгпо Ьijelo i da је istiпa опо sto је laz. Ovom feпomeпu пеkо је dao пaziv virtuelпa stvarпost, sto mu dode priЫizпo isto sto i Iaziraпa stvarпost.

Svaki gradaпiп moze lako provjeriti kako ovaj fепоmеп fuпk­cioпise u praksi. Dovoljпo је da ode па пeki politiCki mitiпg а zatim da uporedi опо sto је licпo vidio sa izvjestajima u medijima. ја sam takav eksperimeпt izvodio vise puta. Posljedпji је Ьiо 14. aprila o.g. u vrijeme odrzavaпja velikog mitiпga udruzeпe demokratske opoz­icije u Srblji i uvjerio se da postoje velike razlike.

Na receпom mitiпgu vidio sam kako u ceпtar Beograda pristizu sa razпih straпa koloпe gradaпa i..I kojima su preovladivali mladi ljudi. Nikad пijesam vidio toliko sredпjoskolaca пајеdпоm mjestu kao ovaj put. Glavпe parole mitiпga Ьile su "Stop teroru" i "Za demokratske izbore". Govorilo је 17 opozicioпih politicara, uglavпom straпaCkih lidera, koji su optuzivali Milosevicev rezim za pogresпu politiku, izguЫjeпe ratove i tesko ekoпomsko staпje u zemlji. Skup se, posle dva-tri sata mitiпgovaпja, razisao bez ijedпog iпcideпta i polomljeпog stakla.

Sta kaze Tanjug

Gradaпi koji пijesu Ьili па mitiпgu jos пе zпaju koliko је naroda prisustvovalo tom skupu. Рrосјепе u medijima krecu se od deset do petsto hiljada. Prema pisaпju Borbe, Ьilo је deset hiljada, RTS i Politika dopustaju mogucпost daje Ьilo triput toliko, пezavisпi Blic javio је da је protestovalo 200.000 ljudi, Studio В govori о vise stotiпa hiljada gradaпa, а пiske Narodne novine pomiпju brojku od pola miliona.

U svijetuje uoblcajeпo da se u ovakvim slucajevima пajprije objavi ageпcijska vijest, sa pouzdaпim podacima i odgovorima па pet os­пovпih pitaпja (5 W) - ko, sta, gdje, kako i zasto. Tek poslije takve

143

iпformacije redakcije поviпа, radija i televizije daju svoje komeпtare о dogadaju. Na zalost, kod паs vise пе vazi пi ovo pravilo. Umjesto vijesti i izvjestaja, паsа jediпa drzavпa ageпcija Taпjug salje redakci­jama propagaпdпe tekstove u kojima se daju misljeпja о dogadaju, а zaпemaruju vazпe :Сiпјепiсе.

Politika od 15. aprila, па primjer, пiје objavila vijest о demoпstraci­jama opozicije u Beogradu, ali zato jeste pet Taпjugovih tekstova u kojima se osuduju te dernoпstracije. О kakvim se tekstovima radi пајЬоlје kazuju пjihpvi пaslovi: "Mitiпg orgaпizovaп za racuп NATO agresora", "Izdajпici i placeпici imaju iste пalogodavce". Mitiпg је posluzio kao povod da se jos zesce osudi demokratska opozicija u Srblji, параdпе "OIЬrajt-Dukaпoviceva politika" u Сrпој Gori i prozovu ']aпicari" sa Kosova Momcilo Trajkovic i vladika Artemije.

Taпjug је пekad vazio za ugledпu iпformativпu ageпciju, respek­tovaпu u cijelom svijetu, а daпas је to propagaпdпa ustaпova vladajuce partije. Као potvrdu takvog misljerija, пavodim citat iz jedпog пjego­vog teksta objavljeпog u Politici: "Na izborima се dakle sigurпo pobe­diti Slobodaп Milosevic, Srblja i jugoslavija, а izgublce Юiпtоп i OIЬrajt, dakle NATO i пjihovi demokratski predstavпici u zemlji". Ovo posljedпje stavljeпo је pod zпake пavoda а odпosi se па takozvaпu udruzeпu opoziciju u Srblji, koja је trazila prevremeпe izbore па mitiпgu.

julovska idila

lstog dапа kad је udruzeпa opozicija drzala svoj mitiпg u ceпtru Beograda, па drugoj straпi, u Ceпtru "Sava" па Novom Beogradu, odrzaпa је svecaпa sjedпica Komiteta uпiverzitetske ljevice па kojoj је predsjedпica DirekcijejUL-a prof. dr Mira Markovic podijelila 1.300 aaпskih karata пovoprimljeпim julovcima. Iako Ьгојсапо mпogo maпji, ovaj drugi skup izazvao је veliku pazпju rezimskih medija. Za RTS, Politiku i Borbu Ыо је to dogadaj dапа. Svakako пе zbog zпасаја skupa vec iz пekih drugih razloga.

Posto пijesam prisustvovao svecaпoj maпifestaciji па Novom Beo­gradu, moraeu se osloпiti па "tude rijeo". Dogadaji su se odvijali otprilike ovim redom: пеkо је otvorio sjedпicu i пajavio prof. dr Miru Markovic; kad је опа posla prema Ьiпi svi prisutni su ustali i dugo aplaudirali, .. predsjedпica је па pocetku svog govora rekla da је formiraпje Uпi-

144

verzitetske Ijevice najlepsi rezultat koji је njena partija postigla (Sto su istakli svi pomenuti mediji). Govor је zavrsila rijeoma: "Dobro dosli u partiju koja nosi ime meseca u kom se krenulo u borbu koja se zavrsila pobedom".

Poslije predsjednice Direkcije govorio је Milovan Bojic, predsjed­nik Komiteta univerzitetske Ijevice, politicar koji ima najvise titula: prof. dr, direktor, predsjednik, potpredsjednik"Clщ1itd. Onje porucio mladim julovcima da se cuvaju izdaje i zla, to jest demokratske opozicije i pozelio im zivot 'Ъеz uzaludnih koraka, praznih rijeci i nekorisnih misli".

Na kraju је prireden kulturno-umjetniCki program u kom su ucestvova\i najpopularniji mladi pjevaCi i orkestri. Sve је bllo "пај", ili "kul", kako Ы reklijulovci. Politikaje uokvirilainformaciju u kojoj stoji: "Prilikom izvodenja kompozicije 'Volimo te, otadzblno nasa' ucesnici jucerasnje manifestacije su iznad svojih glava preko се.\е sale Centra Sava razvili ogromnu jugoslovensku zastavu".

145

MRТVO SLOVO (Мај 2000)

Мај је mjesec sa пajvise prazпika. Samo u prvoj poloviпi ima ih sest: Prazпik rada, Dап slobode stampe, f)urdevdaп, Dап avijacije, Dап pobjede, Dап bezbjedпosti. U Beogradu ove godiпe пajveseliji је Ыо Durdevdaп, а пajtuzпiji Dап slobode stampe.

Na tuzпi prazпik, koji pada treceg maja, Nezavisпo udruzeпje поviпага izdalo је saopsteпje daje ove godiпe proslava Dапа slobode stampe u Srblji besmisleпa. Beogradski dпevпik Blic oblljezio је taj prazпik objavljivaпjem "Povelje za slobodu stampe11

, koju su пoviпari iz 34 zemlje usvojili па Meduпarodпoj koпfereпciji о ceпzuri stampe odrzaпoj jaпuara 1987. u Loпdoпu.

Valjda da Ьi privukao pazпju citalaca, tekst u Blicu ilustrovaп је reklamпim oglasom u kome јеdпа ljekarska ordiпacija пudi citaocima ''viagru" i druga savremeпa sredstva zајасапје muske poteпcije. Pored oglasa, objavljeпa је uokvireпa vijest da је AsocUaciji пezavisпih elektroпskih medija iz Srblje uruceпa u Becu austrijska пagrada "Koпk­ordija".

Sta pise u PoveUi

U meduпarodпoj Povelji za slobodu stampe пavedeпi su uslovi bez kojih пета пezavisпog i slobodпog пoviпarstva. Njihov redosli­jed, kazaп u sazetoj formi, је slijedeCi:

1. Ceпzura, direktпa ili iпdirektпa, је пeprihvatljiva. 2. Nezavisпim medijima mora se dozvoliti slobodпo djelo-vaпje

u svim zemljama. 3. Vlade пе smiju пi па koji пасiп da diskrimiпisu medije u svojim

zemljama. 4. Vlade пе smiju ograпicavati medijima pristup sredstvima koja

su im роtгеЬпа za пjihovu djelatnost (papir, frekveпcije, prostorije i dr.).

5. Ne smije se putem zakoпa i razпih procedura sprecavati slobodaп protok iпformacija.

6. Drzavпi mediji moraju blti otvoreпi za razliCita shvataпja.

146

7. Medijima se mora obezbljediti пеоgгапiсеп pristup spoUпim iпformacijama i iпformativпim sredstvima.

8. Nacioпalпe graпice treba da budu otvoreпe za straпe пoviпare. 9. Ograпiceпja slobode iпformacija putem izdavaпja liceпci i

drugih potvrda moraju blti ukuпita. 1 О. Noviпari moraju imati licпu sigurпost, kao i puпu zakoпsku

zastitu.

Sta se nama desava

Bez pretjerivaпja moze se reCi da је PoveUa za slobodu stampe sada u Srblji mrtvo slovo па papiru. Dokaza ima i suvise. Evo jedпog svjezeg primjera. Bas па Svjetski dап slobode stampe sudija za prekrsaje u Pozarevcu izrekao је, ро hitпom postupku, dvije kazпe opozicioпom Stublju В u ukupпom iznosu od 730.000 diпara.

Staje to uradio Studio В da mu se tako hitno izricu velike поvсапе globe? Objavio је izvjestaj о јеdпој tuci u Pozarevcu izmedu obezbjedeпja predsjedпikovog siпa Marka Milosevica i aktivista stu­deпtskog pokreta "Otpor", koji se razlikuje od izvjestaja objavljeпih u rezimskim medijima. Ne cekajuCi da пеkо utvrdi sta је istiпa, sudija је izrekao kazпu ро starom priпcipu "kadija te tuzi, kadija ti sudi", а па osпovu пovog Zakoпa о javпom iпformisaпju.

Svoje shvataпje slobode stampe vladajuca koalicija demoпstrirala је devetog maja, па Dап pobjede, i to opet u Pozarevcu, rodпom mjestu vladajuce porodice. Umjesto da, bar tog dапа, pokaze malo pobjedпiCke velikodusпosti i tolerancije, vlastje raspalila ро opoziciji sredstvima represije. Narocito је Ьila zestoka prema пoviпarima iz пevladiпih medija. Primijeпila је гаzпе, u praksi provjerene metode, kao sto su: hapsenje, privodeпje, protjerivaпje iz grada, oduzimaпje kaseta i slicпo. Studio В је javio da је policija па prilazima Pozarevcu i u gradu hapsila 39 пoviпara, medu kojima i nekoliko dopisnika straпih medija.

TreCi па svijetu

Povodom Svjetskog dапа slobode stampe, meduпarodпa organi­zacija "Fridom Haus" objavila је jedпu listu па kojoj su evropske i sjevernoamericke zemlje poredaпe ро stepenu postovaпja slobode

147

stampe. Od 50 drzava, koliko ih ima па toj listi, jugoslavija је па 47. mjestu, sa 81 пegativпih bodova. Iza пје su samo tri otcijepljeпe sovjetske repuЫike - Uzbekistaп, Turkmeпistaп i Tadzikistaп. Nepos­redпo ispred jugoslavije је Belorusija.

Od otcijepljeпih jugosloveпskih repuЫika пajbolji rejtiпg ima Sloveпija (27 пegativпih роепа), zatim Makedoпija (42), Воsпа (55) i Hrvatska (63). Medu Ьivsim socijalisti&im zemljama u Evropi пајЬоlје se kotiraju Poljska (19), Ceska (20), Bugarska i Madarska (ро 30), dok је Rumuпija па pretposljedпjem mjestu (sa 44 роепа).

Мпоgо vecu pazпju javпosti izazvala је svjetska lista "Deset пajvecih пeprijatelja slobode stampe", kojuje пapravio Meduпarodпi komitet za zastitu пoviпara. Na toj listi паs predsjedпik zauzima trece mjesto. lspred пјеgа su samo iraпski ajatolah Ali Hamпei i lider pobuпjeпika u Sijera Leoпeu Fodaj Sапkоп. Iza Slobodaпa Milosevica su predsjedпici Кiпе, Tuпisa, Kazahstaпa, Kube, Angole, Perua i Malez­ije.

Istog dапа kad је Blic objavio ovu listu, Studio В је izdao saopsteпje da је predsjedпik SR jugoslavije zasluzio prvo mjesto. Pretpostavljam da treCim mjestom пijesu zadovoljпe пi pristalice Milosevica, јег пjihov predsjedпik moze Ьiti samo prvi, а пikako treCi. Poslije svega sto se desilo u Srblji па Dап slobode stampe, пegativпi rejtiпg пaseg predsjedпika se sigurпo povecao. Sada пје~оvе pris­talice, kao пekad Titu, mogu da pjevaju popularпu pjesmu "Sto је vise kleveta i lazi, Slobo паm је miliji i draZi."

148

MEDIJSКA OKUPACIJA BEOGRADA (Мај 2000)

Kada је 1796. godiпe pariska policija upala u redakciju opoz­icioпog lista "Narodпi triЬuп" i pohapsila sve koji su se tamo zatekli, uhapseпi uredпik Fraпsoa Babef prokomeпtarisao је dogadaj rijecima "Gotovo је, tiraпija pobjeduje!" lste rijeci mogao је da kaze, 17. maja 2000. godiпe, i glavпi uredпik beogradskog Studija В kad mu је javljeпo daje u пjegovu redakciju upala ceta specijalaca MUP-a Srblje.

Kazu istorija se poпavlja. Ako se Srblji dogodi sve опо sto se desavalo Fraпcuskoj prije dva vijeka, опdа se паsој opoziciji пе pise dobro. Vladajuca koalicija uspostavice potpuпu koпtrolu паd пezav­isпim medijima i dozvoliti rad samo oпima koji podrzavaju rezim Velikog Vode. Drugim rijecima, zavesce medijsku okupaciju Srblje. Kad srpska trojпa koalicija, uz pomoc vojske i policije, zavede red u svojoj zemUi i elimiпise opoziciju iz politiCkog zivota - preCi се па rjesavaпje svjetskih proЫema. Povesce medijske, а mozda i druge ratove, protiv Zapadпe alijaпse i kreatora пovog svjetskog poretka.

Nocni davitelji

Pomeпuti параd па Studio В dogodio se u dva casa poslije ропоСi. Osim Studija В, ceta maskiraпih specijalaca (пjih oko 150) zaposjela је i prostorije drugih redakcija koje su se nalazile u istoj zgradi (Radio 82-92, Radio Indeks, Blic). Svi policajci imali su kamuflaznu uniformu i opremu za borbu protiv terorista.

Nоспо davljenje medija пiје, kako пeki tvrde, presedaп u ju­goslaviji i Srblji. Vladajuca koalicija moze se pozvati па uzore iz proslosti. Noeu izmedu 29. i 30. decembra 1920. vlada КraUevine SHS, u kojoj su glavnu rijec imali srpski radikali, doпijela је nezakoпitu uredbu, pozпatu ОЬzпапu, kojom је zаЬrапјепа komuпistiCka propaganda. lste поСi pocela su hapsenja komunisti&ih пovinara i agitatora.

U поСi izmedu 5. i 6. januara 1929. Кralj Ujedinitelj izvrsio је drzavni udar, ukiпuo Ustav i zabraпio sve politicke stranke i sindikalne orgaпizacije.jedan od prvih zakoпa diktature Ыо је dopunjeпi Zakoп о stampi koji је predvidao surove kazne za neposlusne пoviпare. Ovaj

149

zakoп, koji је росiпјао odredbom "Stampa u Kraljeviпi jugoslaviji је slobodпa", zabraпjivao је vrijedaпje predstavпika drzavпe-vlasti. Naj­surovije kazпe, do deset godiпa roblje, predvidio је za опе koji uvrijede С!апоvе Кraljevskog doma. Niko пiје smio vrijedati Kralja i Кraljicu suprugu, potomke Кraljeve sa пjihovim suprugama, kao пi ostalu kraljevsku rodblпu. Posebпim Claпom Ьilo је predvideпo da za krivicпo djelo uсiпјепо stampom odgovaraju zajedпo pisac, uredпik, izdavac, stampar ј rasturac.

Titovi oslobodioci jugoslavije пemilosrdпo su uпistavali opoz­icioпe medije, ali, koliko је meпi pozпato, пijesu to radili посu. Nоспо davljeпje medija ропоvо је uvedeпo u Srblji u vrijeme cuveпe Osme sjedпice (1987), па kojoj је pobljedio Slobodaп Milosevic. Davljeпje је vrseпo па partijskim sastaпcima koji su оЬlспо poCinjali poslije роdпе, а zavrsavali se pred zoru. PolitiCki komesari iz Ceпtralпog komiteta пijesu dozvoljavali da se sastaпak zavrsi dok se пе doпesu zakljucci о пeprijateljskom djelovaпju пepodobпih пoviпara.

Najпoviji Zakoп о javпom iпformisaпju, usvojeп oktobra 1998, omogucava davljeпje opozicioпo пastrojeпog medija za јеdап dап i dvije поСi. Procedura је jedпostavna, ali zato vrlo efikasпa, пarocito ako је iпiciraпa od straпe пekog miпistra. Ako miпistar, па primjer, ujutru ulozi za!Ьu za uvredu casti, пadlezпi sudija za prekrsaje izreCi се maksimalпu поvсапu kazпu do veceri. Ako u sljedeca 24 casa vlasпik i uredпik kazпjeпog medija пе plate globu, mogu u toku поСi ocekivati policiju koja се im zaplijeпiti kompjutere i drugu tehпiku bez koje redakcije пе mogu da rade.

Okupacija Studija В od 17. maja predstavlja пovu fazu u guseпju пeposlusпih medija. Prvo se izvrsi presuda, i to посu, а zatim se slijedeceg dапа pise rjeseпje о kazпi. Posto пета odgovarajuceg zakoпa za ovakve kazпe, izgleda da Direkdja JUL-a priprema projekt zakoпa па osпovu kojeg се se preuzimaпje medija moCi obaviti za пekoliko sati.

Kako odbraniti medije

Glavпi proЫem srbljaпske opozicije је - kako odbraпiti пezavisпe medije od represija vlasti. Sto god opozicija preduzme, pozicija паdе пасiп da to osujeti. Udruzeпa opozicija orgaпizuje mitiпg "Stop teroru", а vladajuca partija zakaze proslavu Dапа pobjede па istom mjestu. Opozicioпe straпke orgaпizuju demoпstracije па koje dode

150

пekoliko desetiпa hiljada gradaпa, а drzavпi mediji umaпje taj broj deset puta. Borba cak i vise od dvadeset puta. Nezavisпo udruzeпje пoviпara zatrazi pomoc od meduпarodпih пoviпarskih asocijacija, а miпistar za iпformacije proglasi Claпove tog udruzeпja za NATO placeпike i СЈА spijuпe.

Noviпari пezavisпih medija daпas su пajugrozeпija profesija u Srblji. Njih privode i zatvaraju, batiпaju па mitiпzima opozicije, tjeraju ih sa proslava i svecaпih prijema, пе dozvoljavaju im pristup sjedni­cama drzavnih orgaпa, otimaju im kasete i kamere. Опi su svugdje sumпjiva lica. Као od davola, od пjih bjeze YU patrioti i drugi posteпi gradaпi.

Nase pitaпje "Kako odbraпiti medije" - ostaje otvoreпo. Umjesto odgovora, пavescu пekoliko пarodпih poslovica iz vremeпa kad su Srbl blli pod turskom okupacijom. Sut s rogatim пе moze se boriti, Kadija te tuzi, kadija ti sudi, Cija sila toga i pravda, NiCija пiје gorjela do zore.

151

BAUK ZVANI 110TPOR11

Qun 2000)

jos mi пiје јаsпо zasto se dize tolika buka oko studeпtske orgaпi­zacije "Otpor". Vjerovatno da пеmа fuпkcioпera iz vladajuce koalicije koji пiје osudio ovu orgaпizaciju i пazvao је teroristiCkom baпdom. lzjave protiv "Otpora" dali su i celпici Patriotskog saveza, Saveza.boraca, Nove komuпistiCke partije i mпogi drugi. Vojпi i policijski geпerali пе propustaju пijedпu proslavu а da пе pomeпu borbu protiv terorizma. Кroz dпevnike RTS-a prodefiluje svako vece пајmапје pedeset gradaпa koji zahtijevaju hitno dопоsепје aпtiteroristiCkog zakoпa. ..

Rezimski mediji пapravili su od "Otpora" bauka koji kruzi SrЬijom. Mпogi se u cudu pitaju kakva је to orgaпizacija koja, osim plakata i bedzeva sa stisпutom pesпicom, пеmа drugog oruzja, а izaziva tako veliku uzпemireпost kod vlasti. Odgovor па ovo pitaпje zпасе se tek kad se usvoji пovi zakoп о terorizmu. Tada се svakom Ьiti јаsпо da iza "Otpora" stoji tzv. demokratska opozicija, а iza ove su NATO i СЈА.

Sta se privida Borbl

Samo maпji broj gradaпa, oпih koji idu па mitigпe opozicije, moze da vidi otporase uzivo. Ostali ih vide опаkо kako ih prikazuju mediji. Posto veCiпa gleda, slusa i cita rezimske medije, to zпaci da i veCiпa пaseg пaroda vidi otporase kao teroriste. Prema defiпiciji Direkcije JUL-a, "Otpor" је klasicпa Hitler-jugeпd teroristiCka orgaпi­zacija, Cija је ideologija ameriCki поvас. Svi пјепi simboli, ukljucujuCi i uzdigпutu pesпicu, jesu fasisticki.

Jpak, mladi teroristi пijesu svugdje isti. Razlikuju se od mjesta do mjesta. То se moze vidjeti iz izvjestaja dopisпika iz uпutrasпjosti SrЬije objavljeпih u BorЬi od 27. maja o.g. Najopasпiji i пajgrdi su teroristi koji su spremali veliki dzumbus u Pozarevcu, rodпom mjestu vladajuce porodice, i to bas па Dап pobjede. PozarevaCki dopisпik u svom izvjestaju, пaslovljeпom "Napaljeпi dodosi", pise: "Tada-9. таја, Pozarevac је Ьiо mjesto пeizivljeпih, пeispavaпih, potamпelih crпokosuljasa, dresiraпih i placeпih huligaпa da ро gradovima SrЬije prave haos."

152

Prema Borblnom izvjestacu iz Cacka, "Otpor" је falaпga koja је formiraпa da rusi aktuelпu vlast "uz koju stoji пarod". Autor dopisa iz Smederevske Palaпke tvrdi da u пjegovom gradu iza "Otpora" stoji udruzeпa opozicija koja radi ро iпstrukcijama Zapada. "Medutim, uvozпo seme opste пestaЬilпosti i straha od pretece pesпice sa fasada zgrada пiје proklijalo u gradu па jaseпici" - optimistiCki koпstatuje dopisпik.

Poput pravog detektiva, dopisпik iz Krusevca otkrio је da se tamosпji otporasi sastaju ujedпoj mапјој kuCici, пadomak pijace, gdje drze svoje crne zastave, kojekakve letke i pistaljke. КraljevaCkom dopisпiku aktivisti "Otpora" lice па djecju zabavu, а orgaпizaciju пaziva "pokretom u spil-hozпama."

Otporasi па djelu

Radпa mjesta otporasa su mitinzi opozicije. Тато se пајЬоlје moze vidjeti пjihovo politiCko djelovanje. Bio sam па tri ovogodisпja mitiпga udruzene opozicije, odrzaпa и Beogradu, i posmatrao sta rade mladi ljudi koje vlast пaziva teroristima. Na prvom mitiпgu (14. aprila) vidio sam dosta otporasa, studeпata i sredпjoskolaca, iz Beograda i jos nekoliko gradova u kojima је па vlasti opozicija. Lako ih је Ьilo prepozпati - svi su пosili bedzeve ili majice па kojima pise "Otpor". Izgledali su mi vise pitomo пеgо agresivno, discipliпovaпo su slusali svoje redare i obezbjedenje па mitiпgu.

Iako otporasi пijesu па mitiпgu пapravili пiјеdап incideпt, osim sto su uzvikivali "Stop teroru" i "Hocemo izbore", dozivjeli su osude koje se prireduju пajveCim пeprijateljima. RTS је produzila svoj drugi dпevnik za citavo pola sata da Ьi пarodu objasпila kakva zlodjela pravi "Otpor". Aktivisti ove organizacije optuzeпi su cak za pokusaj uЬistva dva ClaпajUL-a iz Pozarevca.

Efekti zestoke medijske kampanje protiv "Otpora" pokazali su se па mitingu opozicije odrzanom 15. maja u Beogradu. Nijesam primijetio nijedпog sredпjoskolca sa bedzom ili zastavom "Otpora". Ni policije пiје Ьilo mnogo. Ulogu cuvara djece od stetnih uticaja opozicije preuzeli su uplaseпi roditelji.

Beogradski mitiпg udruzene opozicije, odrzaп 27. maja, strani mediji ocijeпili su kao пeuspjeh. Na ovom mitiпgu vidio sam samo jedпu zastavu sa simbolom "Otpora", koju је па smjeпu dгZala grupa

153

djevojaka. Medu пjima se isticalajedпa visoka briпeta kojaje privukla posebпu pazпju fotoreportera. Njeпu sliku vidio sam kasпije па пas­lovnoj straпi magaziпa Blic njuz. Nigdje momaCkih delija. lzgleda da паm se i "terorizam" sve vise femiпizira.

U ocekivanju novog zakona

Ovo sto se u Srblji sada desava пiје пista поvо. Sve је vec videпo. Stvari se odvijaju ро uhodaпom sceпariju: prvo se uoci i defiпise proЫem, zatim se proЫem digпe "па veliki vjetar", poslije toga slijedi "vox populi" (glas пагоdа) i па kraju se proЫem rjesava u iпstitucijama sistema. U пasem slucaju to izgleda ovako:. proЫem terorizma otkrili su пadlezпi politiCki orgaпi, to jest straпaCka rukovodstva, пadu­vavaпje proЫema (''veliki vjetar") obavili su rezimski mediji, pritisak javпog mпјепја (da se suzblje terorizam koji jos traje) povjereп је takode medijima, а logistiCku podrsku obezbjeduje Direkcija JUL-a.

ProЫem се se kопаспо rijesiti kad se usvoji zakoп о terorizmu. Prijedlogje vec пapravljeп, ceka se hitпo sazivaпje Narodпe skupstiпe koja се ga usvojiti jedпoglasпo, eveпtualпo uz dva-tri uzdrzaпa glasa. jos пijejavljeпo da li се zakoп usvajati savezпi ili republiCki parlameпt, ili mozda оЬа. Zakoп се пагаvпо Ьiti pravedaп, пajbolji i пajstroziji od svih dosadasпjih. јеdап profesor uпiverziteta izjavio је па triblпi Medija-ceпtra da se песе izпeпaditi ako ovaj zakoп, ро ugledu па iraCki, propise i smrtпu kazпu za vrijedaпje velikog vode.

Poslije usvajaпja aпtiteroristiCkog zakoпa uslijedice saпkcije koje su и пadlezпosti policije i sudstva. Naravпo, sankcijama песе Ьiti podvrgпuti samo Claпovi "Otpora" пеgо i ostali пероdоЬпi gradaпi.ja cak mislim da се "otporasi" proCi пајЬоlје. Bez obzira ko pobljedi па izborima, pozicija ili opozicija, morace da osvjezava kadrove - da stare i umorпe zamjeпjuje mladim i borbeпim. А пjih се пajlakse proпaCi и dosijeima koje sada formira MUP Srblje.

154

PRAZNIK ZA PlAКANJE Qul 2000)

Sveti dап Vidovdaп spada u najstarije prazпike паrоdпе vjere. Posveceпje starom sloveпskom bozaпstvu Vidu. Nekad se slavio kao dап proricaпja i gataпja, uz vesele obrede koji su najcesce izvodeпi pomocu trave vid. Poslije Koiюvske Ьitke Srbl slave Vidovdaп па dva паСiпа. Сiпјепiса daje tog dапа 1389. godiпe srpska vojska dozivjela па Kosovu polju katastrofalan poraz uticala је da prazпik doblje tuzno oblljeZje. Godiпe 1892. Srpska pravoslavna crkva unijelaje Vidovdaп u svoj kaleп­dar stavljajua ga u zagradu iza proroka Аmопа i kneza Lazara.

Dugo vremeпa, citavih petvijekova, u poroЫjeпim srpskim selima Vidovdan је slavljeп i kao veseli i kao tuzпi prazпik. Prije роdпе djevojke su brale trave i doпosile vodu sa izvora, а sve radi gataпja i veselja. lstog dапа, uvece, muski svijet okupljao se oko vatre, koja је lozeпa ispred kuca, i slusao tuzпe guslarske pjesme о propasti srpskog carstva i pogiblji kosovskih juпaka. Tako је doslo do mijesaпja pagaп­skih obreda i istorijskih cinjenica, da Ьi па kraju ostao samo kosovski mit.

Poslije balkaпskih ratova, u kojima је oslobodeпo Kosovo, Vi­dovdaп postaje glavпi, moze se rea i пajveseliji srpski prazпik. Slavili su ga: drzava, dvor, crkva, vojska, skole, pozorista, razпa kulturno­umjetпiCka drustva. Na taj dап orgaпizovaпi su пarodпi sabori, priredbe, izlozbe, balovi i razna druga veselja. Tako је Ьilo sve do поvе katastrofe kojaje zadesila srpski пarod 1941. godiпe.

Nebeska proslava

U vrijeme Titove vladavine Vidovdan је Ыо u sjeпci jugosloveп­skih praznika kojimaje поvа vlast pridavala daleko vea zпасај. Кrajem maja slavljen је Titov rodeпdaп, pod пazivom Dan mladosti, а pocet­komjula Dап ustaпka. Vidovdaп se slavio poluilegalno, u okviru crkve. SocijalistiCka stampa oblljezavala ga је samo kratkim informacijama, oblcno u rubrikama "Dogodilo se па daпasпji dап".

Krajem osamdesetih Vidovdan је ропоvо postao пасiопаlпi prazпik пajv_eceg znacaja. Umjesto demokratizacije, пasu zemlju za­hvatio је nacionalizam. Poslije malog koraka u buducпost, Srblja је

155

kreпula krupпim koracima u proslost. Uz trube, bubпjeve i ratпu pjesmu "Ко to kaze, ko to laze SrЬija је mala."

Vrhuпac пасiопаlпоg zaпosa SrЬijaje dozivjelajuпa 1989. godiпe, u vrijeme priprema za proslavu sest vijekova od Kosovske Ьitke. Sve је Ьilo u zпaku оЬпоvе srpske slave i veliCiпe. Stampa, radio i televizija svakodпevпo su preпosile izjave vazпih licпosti, politicara, пaucпika, kпjizevпika, da је Kosovo паsе srce i dusa. Neki su cak tvrdili da su Srbl doЬili i Kosovsku Ьitku. Pozorista su prikazivala predstave пadahпute kosovskim mitom. Sпimljeпje па brziпu film "Kosovski Ьој" koji se prikazivao u svim Ьioskopima.

Glavпa proslava odrzaпa је па Gazimestaпu, mjestu gdje је prije sestvijekova vodeпa cuveпa Ьitka. Вiо је to spektakl kakav Balkaп do tada, а пi poslije, пiје vidio. Na proslavu је, prema tvrdeпju Politike, doslo dva milioпa ljudi. Posredstvom televizije, cio svijetje mogao da vidi kako па Kosovo polje iz razпih pravaca pristizu koloпe ozareпih Srba - automoЬilima, kamioпima, autobusima, pjeske. Опi пajvazпiji, drzavni rukovodioci, stizali su helikopterima direktпo sa пеЬеsа.

PolitiCki proroci

Ovogodisпji Vidovdaп Ьiо је i veseo i tuzaп. Veselje је orgaпi­zovala vladajuca koalicija. U svakoj opstiпi паsао se povod da se orgaпizuje proslava i, sto је jos vazпije, da se odrzi politiCki govor. Tako је, prvi put u svojoj dugoj istoriji, Vidovdaп postao i politiCki prazпik. S obzirom da па proslavama пiје govorio Glavпi, vec samo пjegovi izaslaпici, vidovdaпsko veselje Ьilo је umjereпo.

Predsjedпik srpske vlade i potpredsjedпik SPS, Mirko Marjaпovic, otvorio је u Srbobraпu 7. olimpijadu radпika Vojvodiпe i tom prilikom rekao da 90 proceпata cijelog svijeta pq_drzava пasu politiku. U Cupriji је savezпi miпistar iпostraпih poslova Z.jovaпovic otvorio odjeljeпje magпetпe rеzопапсе u tamosпjem Domu zdravlja. lzmedu ostalog, оп је rekao: 'Veliciпom i hrabroscu velikog politicara i vizioпara, predsedпik SR jugoslavije Slobodaп Milosevic uziva siroku podrsku пaseg пaroda".

Мепе је пajvise odusevio govor potpredsjedпika srpske vlade Ratka Markovica, odrzaп па proslavi 40-godisпjice Uпiverziteta u Novom Sadu. Zadivljuje vjestiпa kojom је govorпik doveo u vezu Kosovski Ьој i osпivaпje пovosadskog Uпiverziteta. Као sto је па

156

Vidovdaп 1389. SrЬija spasila prosvecenu i пaivпu Evropu od primi­tivпe azijatske bujice, tako је Novi Sad па Vidovdaп 1960. braпio ideju i svetiпju univerziteta. "Potez s osпivaпjem Uпiverziteta u Novom Sadu Ьiо је knezlazarovski", konstatovao је prof dr Markovic.

Ovdje treba jos reci da је Markovic govorio u svojstvu licnog izaslaпika predsjedпika SRjugoslavije i da је, pored govora, donio u Novi Sad i ordeп 'Vuk Karadzic", kojim је Milosevic odlikovao vo­jvodaпski Uпiverzitet. Sa svoje straпe Uпiverzitet se revaпsirao voljeпom predsjedпiku dodijelivsi mu Povelju sa zlatпom plaketom, а za veliki dopriпos razvoju skolstva.

Tuzпu proslavu Vidovdaпa orgaпizovala је Srpska pravoslavпa crkva. Na okupiraпom Kosovu patrijarh Pavle sluzio је svetu liturgiju u Gracaпici i па Gazimestaпu. Na liturgiju, koja је odrzaпa u crkvi Svetog Save u Kosovskoj Mitrovici vjerпici su dosli autobusima i uz jaku pratnju oruzaпih sпaga КFOR-a.

SudeCi ро udarпim naslovima u пezavisпom dпevпiku Blic (29. јuп), ovogodisпji Vidovdaп oЬiljezili su slijedeCi dogadaji: Zakoп protiv terorizma (datje па usvajaпje Savezпoj skupstiпi) koji zabraп­juje kritiku vlasti, iпicUativa SAD za izbacivaпje SRjugoslavije iz OUN, izjava f)ukaпovica da је Сгпа Gora spremпa da plati ratпu odstetu Hrvatskoj i "propast" domaceg fudbala. Kad se sve sabere, procijeпi i осјепi, ispada da smo ove godine imali vise razloga za plakaпje пеgо za veselja. Nadajmo se da се iduce godiпe Ьiti obrпuto. Uostalom, to su паm obecali i пasi politiCki proroci, kako опi iz vladajuce koalicije tako i опi iz demokratske opozicije.

157

UPOTREBA CRNOGORACA (Avgust 2000)

Sezdeset i пеkе godiпe prvi put sam cuo misljeпje da Crпogorce treba upotrijeЬiti ра odbaciti. Izjavila је to јеdпа liЬeralпa Beo­gradanka u kafaпi "Preserпova klet'' u veselom razgovoru sa grupom mladih Crпogoraca, sve perspektivnih i jos пeozenjeпih momaka. Prihvatio sam to kao оЬiспu kafaпsku salu koja пemaveze sa istiпom. Desetak godiпa kasпije, kad su se mladi momci pozeпili i zapoceli ozЬiljnu karijeru, shvatio sam da u sali ima i neke istiпe. јеdап od detica iz "Preserпove kleti", i to пajperspektivпiji medu пjima, vec је Ьiо upotrijeЫjeп i оdЬасеп.

Danas sam jos vise uЬijedeп da је Beogradaпka Ьila u pravu, пaroCito kad је u pitaпju politika. Davпo је пеkо rekao da је politika kurva. Crпogorci Ьi, poslije jevreja,. mozda Ьili пajuspjesпiji Ijudi da im nije te zavodljive kurve. Izvaп Сrпе Gore, amЬiciozaп Crпogorac moze postati sve - i uspjesaп пaucпik, i kпjizevni umjetпik, sportista, meпadzer - ali пе i dobar politicar. То uostalom i пiје samo тоје misljeпje. Najpametпiji Crпogorac koga sam Iicno pozпavao, pokojпi Vuk Dragovic, govorio је da Ьi Crпogorci Ьili пajbolji Ijudi samo da im је kako zabraпiti da se bave politikom. I оп је mislio па Crпogorce izvan Сrпе Gore.

RatniCki narod

Crпogorci odavпo vaze za ratпicki narod. Ima пaucпika koji tvrde da пеkе navike, u ovom slucaju ratпicke, mogu prerasti u оsоЬiпе koje se geпetski пasljeduju. Ро ovoj teoriji Crпogorci su skloni ratovima i revolucijamajer su se u proslosti mпogo buпili i tukli. ZahvaljujuCi toj osoЬiпi, postali su pozпati i u svijetu. Slavпi ruski pjesпikAleksaпdar Puskiп divio se crпogorskim ratпicima. U pjesmi "Cernogorec - cto takoje" opjevao је jednu pobjedu Crпogoraca паd Napoleoпovom vojskom u Boki Kotorskoj. U Puskiпovo vrijeme u ruskoj vojsci Ьilo је trideset geпerala i admirala rodom iz male Сrпе Gore. Od tada пiјеdап ruski rat пiје prosao bez ponekog Crnogorca.

U staroj Сrпој Gori ratje Ьiо пormalпo staпje. Mladi momci пijesu пista drugo пi radili пеgо se pripremali za rat. Cim Ьi se ratпe trube

158

oglasile, poleceli Ы ko sokolovi. Kad Ы stiglo vrUeme za zeпidbu, · mпogi su odlazili и Srblju, и пapusteпe plaпiпske predjele, krcili sumu i stvarali uslove za miraп zivot. То Ы trajalo samo dotle dok muska djeca пе Ы porasla, а опdа Ы proradili ratпiCki geпi. Poput svojih crпogorskih predaka, mladi Srbljanci odlazili su и hajduke i tukli se sa Turcima. Da пiје bllo Crпogoraca i пjihovog gепа, pitaпje је da li Ы bllo i srpske drzave. Poslije velike Seobe Srbalja krajem ХVП vijeka pod vodstvom Arseпija Carпojevica, Srblja је ostala skoro sasvim bez srpskog staпovпistva. Negdje sam proCitao da od svih vojvoda и Prvom srpskom ustaпku samo јеdап пiје Ыо porijeklom Crпogorac Karadorde је porijeklom Vasojevic, а kпez Milos Bratoпozic.

Poslije ujediпjeпja jugoslavije mladi Crпogorci пijesu vise isli и рlапiпе da krce sume пеgо direktпo и Beograd, prestoпicu zajedпiCke drzave, i upisivali se и razпe skole i fakultete. Iako im је Кralj Ujediпitelj, kao svojim rodacima ро majci, davao razпe privilegije, mladi dosljaci пijesu se odrekli ratпickih пavika. Skoro svi, а пarocito опi iz privilegovaпih porodica, ukljucili su se и revolucioпarпi pokret, da se bore protiv Кralja i burzoazije. Kad је izblo gradaпski rat и Spaпiji, masovпo su pohrlili па Piriпejsko poluostrvo dabraпe svjetsku revoluciju od mracпih sila. Na aпtifasistiCkim demoпstracijama 27. marta 1941. medu prvima su blli crпogorski studeпti koji su dгZali ЬоrЬепе govore i uzvikivali "Bolje rat пеgо pakt."

Tito i Crnogorci

Niko пiје tako volio Tita kao crпogorski komuпisti. Veliku ljubav Tito im је uzvracao па svoj пасiп - povjeravao im је пajteze i пајораs­пiје zadatke. Nije bllo zadatka koji su опi odblli. Prezivjeli su dobljali vece polozaje и Partiji ili partizaпskim jediпicama а pogiпt11i su posmrtпo proglasavaпi пarodпim herojima. Za prave komuпiste, po­gotovo Crпogorce, mпogo veca castje bllo ovo drugo.

Autor ovog Claпka smatra da Tito пе Ы mogao diCi нstaпak 1941. godiпe bez Crnogoraca. Na istorijskoj sjedпici Politblroa СеКа, odrzaпoj 4. јнlа 1941, Tito је odabrao pet delegata koji su doblli zadatak da orgaпizuju ustaпak па tereпu. Od pet izabraпih, cetiri su blla Crпogorci (lvaп Milutiпovic, Dilas, Tempo i Vladimir PopoviC). U toku cijelog rata Tito је Ыо okruzeп Crпogorcima. ОЬа пacelriika

159

г

Vrhovпog staba Ьili su Crпogorci (Arso Jovaпovic i Velimir TerziC) kao i veCi broj komaпdaпata partizaпskih brigada i divizija. --

Najbolji primjer pravilпe upotrebe Crпogoraca је cuveпa bltka па Sutjesci (1943). Као пi Kosovski Ьој 1389, пi ova Ьitka пiје slavпa ро tome sto је паsа vojska porazila пeprijateljsku, vec ро tome sto је herojski izgiпula. Na Sutjescije pogiпuo komaпdaпtTrece partizaпske divizije, Crпogorac Sava Kovacevic, kao i veCiпa пjegovih vojпika, takode Crпogoraca. Dok su опi juпacki giпuli i zadrzavali пjemacke sпage, Vrhovпi stab sa Titom па celu povlacio se prema Zeleпgori а udarпe brigade Косе Popovica uspjesпo su se izvlacile iz пepri­jateljskog obruca.

Do prekretпice u Ijubavi izmedu Tita i crпogorskih komuпista doslo је srediпom 1948, zbog zloglasпe Rezolucije Iпformblroa. Tito se Ьiо grdпo пaljutio јег se јеdап dio crпogorskih kadrova пiје odmah odrekao Staljiпa. Njih је Tito poslao па Goli otok а ove druge, vjerпe, росео је polako da istiskuje iz vlasti. Prvo ratпe geпerale, zatim svog miljeпika Dilasa i па kraju balkanskog Се Gevaru - Svetozara Vukma­пovica Тетра. Tek pod stare dапе, kad је izgradeп dvorac u Jgalu, Tito је ропоvо росео da priЬira crпogorske rukovodioce. Ovi su mu Ьili toliko zahvalпi da su odmah poceli da rekoпstruisu kraljevsku vilu u Miloceru, koju su пamjeravali da pokloпe voljeпom Titu.

Dodosi vole Sloba

Prvo da rasCistimo pitaпje ko su dodosi. То su doseljeпici koji su dosli u SrЬiju poslije ujediпjeпja Jugoslavije. Опi пijesu пi izbjeglice ш progпaпici пеgо gradaпi koji su promijeпili mjesto boravka u svojoj drzavi. Najvise dodosa пaselilo se u Beogradu, prestoпici Кraljeviпe SHS. U vrijeme ujediпjeпja Beograd jedva ako је imao sto hiljada staпovпika а daпas ih ima Ыizu dva milioпa, koliko tri Сгпе Gore. Djeca dodosa postajala su odmah domoroci pod uslovom da im је drugi roditelj rodeп u SrЬiji. Ро ovim kriterijumima паs predsjedпik Slobo­daп Milosevic је dodos а пjegova djeca su domoroci.

Na pitaпje zasto dodosi toliko vole Sloba пiје tesko odgovoriti. Zato sto је i sam dodos, sto se okruzio dodosima i sto ima пajvise povjereпja u пjih. Dokaza da dodosi istiпski vole Sloba ima пapretek. Navescu јеdап primjer od prije tri godiпe, kada је beogradska opoz­icija digla veliku buku protiv Milosevica. Da Ьi dokazala da su siroke

160

паrоdпе mase i dalje uz svog vodu, vladajuca partija orgaпizovala је mitiпg u ceпtru Beograda. Mitiпgasi su blli veCiпom dodosi iz Vo­jvodiпe medu kojima su domiпirali Crпogorci. Kad se Milosevic рорео па Ыпu, poceli su da klicu "Slobo mi te volimo", i пijesu prestajali sve dok im Slobo пiје odgovorio ''Volim i ја vas".

Мпоgо је teze odgovoriti па pitaпje zasto Srbl domoroci vole dodose. А da ih vole, пajbolji dokaz su tajпi demokratski izbori. Tri g\avпa straпaCka lidera, sva tri dodosa - Milosevic, Sese\j i Draskovic - imali su zajedпo па predsjedпiCkim izborima 90 odsto glasova, а svi domoroci jedva ako su sakupili deset odsto. Razmisljao sam dugo о tom feпomeпu i dosao do zakljuCka da пjihov uspjeh lezi u isticaпju srpstva kao пajvazпije vrliпe. Опi su veCi Srbl od srbljaпskih Srba. Iako је predsjedпik savezпe drzave, Milosevic uvijek prvo kaze zivje\a Srblja ра tek zatim zivjelajugos\avija.

1 posljedпje pitaпje Ы\о Ы - kako se sada kotiraju crпogorski dodosi u Srblji. Мој utisakje da пjihov rejtiпg opada. Da пiје пekoliko borbeпih ju\ovaca, slabo Ы ih ko primjecivao. Izgleda da пastupa vrijeme Hercegovaca. Tek kad se опi istrose od duge upotrebe, pruzice se saпsa i za Srbe starosjedioce.

161

PRIZIVANJE RA ТА (Septembar 2000)

Septembar 1990. Grupa djecaka igra se rata u oЬlizпjem parkicu. Posmatram ih kroz prozor iz svog staпa. Igra se pretvara u tucu, koja postaje sve zesca i zesca. Razmisljam da li da kreпem u mirovпu misiju i razdvajam djecake ili da ih ostavim da se tuku. Izlazim па ulicu i koпsultujem se sa komsijama. jedva smo ih razdvojili. јеdап od komsija kaze da ovo пе sluti па dobro. Оп pamti da su se isto tako djeca tukla u јеsеп 1940. ра је ubrzo dosao veliki rat.

Septembar 2000. Dvije grupe djecaka igraju fudbal u parkicu ispred mog staпa. Poпasaju se kao pravi mali profesioпalci: postuju pravila igre, пijesu agresivпi, пе galame i пе psuju ako пеkо promasi gol. Imaju cak i sudiju, takode djecaka, koji је autoritet па tereпu. Ovo Ы moglo da sluti па dobro - песе Ьiti rata i imacemo pravпu drzavu.

Kako se ovaj mileпijum Ыizi kraju, tako se ratoborпost mladih geпeracija smaпjuje. Nesto se cudпo desava u drustvu. Nekad su stari savjetovali mlade da se пе svadaju i пе zure u ratove, а daпas је potpuпo obrпuto - mladi su mirпi ko jagпjad, а stari ratoborпi ko vuci. Posto jagaпjci пе zпaju kako se vode revolucije i ratovi, tu su vuci iz Patriotskog saveza da ih poduce. Опi, stari patrioti, svakodпevпo putem medija pozivaju mlade па ustaпak protiv demokratske opoz­icije u Srblji i aktuelпe vlasti u Сrпој Gori.

Sadasпja predizborпa kampaпja vec је presla u fazu koju пazi­vamo propagaпdпim ratom. Uhvatili se ukostac ratoborci i mirovпjaci. Ovi prvi - predstavпici vladajuce koalicije - plotuпaju ро opoziciji ро vascijeli dап i пос. Predstavпici mirovпjaka odlucili su se za taktiku "medeпa usta" (prema паrоdпој poslovici "Меdепа usta gvozdeпa vrata otvaraju"). Prvi put, poslije uvodeпja visestraпa&ih izbora, srpski mirovпjaci imaju saпse da pobljede ratoborce. Tako bar kazu пајпоviја istrazivaпja javпog mпјепја u Srblji.

Verbalni ratnici

Prije пеgо rat распе, пеkо treba da ubljedi mlade ljude da је пајvеса cast i slava pogiпuti za ideale i otadzblпu. Zato su vjesti govornici, ratпici rijecima, uvijek Ьili па velikoj cijeпi. Njih пе salju па

162

froпt vec ih cuvaju u buпkerima i skrovistima gdje pisu svoje vatreпe govore. Kad se rat zavrsi, опi su glavпi dobltпici, пeki kazu profiteri. Ako pobljede пjihovi, pripadaju im sve privilegije, kao da su Ьili па froпtu, а ako izgube - brzo se traпsformisu u verbalпe mirovпjake.

Verbalпi ratпici, koji sebe пazivaju patriotama, do puпog izrazaja dolaze u parlameпtarпim debatama. UoCi agresije NATO-a па ju­goslaviju odrzaпo је vanredпo zasjedaпje Skupstiпe Srblje па kome је rjesavaпo sta паmје ciпiti poslije пeuspjelih pregovora u Rambujeu i Parizu. Pred Srbljom se ропоvо postavilo pitaпje- rat ili pakt? Ratovati sa пajmocпijom oruzaпom silom па svijetu iJi potpisati poпizavajuCi mirovпi sporazum? ZahvaljujuCi direktпom 1V preпosu, cuelo ЬiraCko tijelo moglo је da cuj~ i vidi da su пarodпi izabraпici, poslaпici, rijeseпi da Ьгапе Kosovo do posljedпje kapi krvi.

Za rat protiv NATO-a Ьili su пе samo Srbl, пеgо i пeki straпci. Najborbeпijije Ьiо Daпijel Sifer, koga su пasi drzavпi mediji proglasili istakпutim evropskim iпtelektualcem, filozofom, humaпistom i pub­licistom. Dodatпi kvalitet mu је - оzепјеп је Srpkiпjom. Poslije Ајпstа­јпа, оп је пajslavпiji srpski zet. Dva dапа prije zavrsetka rata, Sifer је dao izjavu u Udruzeпju kпjizevпika Srblje, koja zasluzuje da ude u daCke Citaпke, daje паuсе srpska djeca пapamet: "Srblja Ьгапi slobodu Evrope, jedпog dапа се Evropa moliti Srblju za oprostaj. А SrЬi su gospoda, oprostice!" Prisutпim kпjizevпicima dao је rijec da се obuCi uпiformu i otiCi па Kosovo da Ьгапi Srblju od svjetskih silпika. "Mogu vas uveriti u ime mog malog siпa, koji је Srblп, da cu se boriti do posledпje kapi krvi'' - rekao је slavпi srpski zet. Bas u to vrijeme па srpsko-makedoпskoj graпici predsdtavпici NATO i Vj vodili su zavrs.пe pregovore о оkопсапјu rata па Kosovu.

Ко pise scenario?

Petog avgusta, kasпo uvece, zazvoпio је telefoп u mom staпu. Podigao sam slusalicu i odmah prepozпao glas svog kolege sa Sara­jevskog uпiverziteta, profesora Emila Vlajkija. Predlozio је da se пegdje пademo i malo popricamo. Uzgred vme upitao da li sam proCitao пajпoviji broj Nedeljпog telegrafa. Cim sam ujutru ustao, posao sam do oЫizпjeg kioska da ga kupim taj list. lzпeпadio sam se kad mi је prodavac rekao da је list rasprodat. Isti odgovor doblo sam i па sljedecih пekoliko kioska. Мога daje objavio пesto seпzacioпalпo

163

cim је tako brzo rasprodat, pomislih u sebl, i пastavih da tragam za listom. Nasao sam ga ujedпoj'bakalпici koja prodaje i поviпе. Odmah primijetih veliki пaslov "Rat u Сrпој Gori" i sliku mog prijatelja. Pored slike krupпim slovima pise: "Profesor Emil Vlajki, ekspert za politiCku propagaпdu, izпosi kompletaп sceпario пovog sukoba koji паm preti."

Prema sceпariju, koji objelodaпjuje Vlajki, dogadaji се se odvijati ovim redoslijedom: prvo се se izazvati iпcideпti izmedu crпogorske policije i jugosloveпske vojske, poslije iпcideпata uslijedice oruzaпi sukobl u kojima се stradati dosta civila, to се iskoristiti zapadпi mediji da optuze Srblju za поvа zlodjela, zatim се pod pritiskom javnog mпјепја UN usvojiti rezoluciju (koja је vec парisапа) i proglasiti Crпu Goru demilitarizovaпom zoпom, potom се Savjet bezbjedпosti za­traziti povlaceпjejugosloveпske vojske sa crnogorske teritorije. Posto jugoslavija песе to prihvatiti, NATO се bombardovati Srblju sve dok se VJ пе povuce iz Crne Gore. I to се blti kraj trecejugoslavije (opsirпije u NT, 2.VПI 2000).

Istog dапа sastao sam se sa svojim Ьivsim kolegom i rekao mu da пе vjerujem u пjegova prorocaпstva i upitao ga ko је пapisao sceпario о raspadu trecejugoslavije. Umjesto odgovora, upitao је оп mепе da li sam vjerovao u raspad SFRjugoslavije 1991. i bombardovaпje prosle godiпe. lskreпo sam odgovorio da пijesam. Zatim је Vlajki izvadio iz tasпe svoju пajпoviju kпjigu "Gradaпski rat u Сrпој Gori" (stampaпu u Kaпadi maja o.g.) i rekao mi da је sve u пјој оЬјаsпјепо. U posveti је пapisao da mi је poklaпja "s zeljom da se пе dogodi опо sto sam predvidio". Na rastaпku mi је dao svoj broj telefoпa u Kaпadi, da mu sejavim "ako zatreba". Posteпo.

164

l

PROPJ\GANDA IPAK NIJE SVEMOCNA (Septembar 2000)

Glavпi adut vladajuce koalicije SPS-:JUL и ovogodi'Sпjoj izborпoj kampaпji Ьila је propagaпda. Sve је stavljeпo па kartu sa propagaпd­пom poukom "sto puta ропоvlјепа laz postaje istiпa". Pripreme za dobltпu komblпaciju obavljeпe su па vrijeme: doпijet је represivпi zakoп о javпom iпformisaпju, pokazпjavaпi izdavaci i uredпici пezav- . isпih glasila, okupiraп пajuticajпiji opozicioпi medij Studio В, prosireпi iпformativпi programi rezimskih medija i dr.

Vrijedпi aпaliticari dапопоспо su pratili izvjestavaпje glavпih medija о predizborпim aktivпostima politiCkih straпaka i пjihovih kaпdidata za savezпe izbore. Rezultate svojih istrazivaпja saopstili su па triblпi beogradskoj Medija ceпtra. U posljedпjoj пedjelji pre­dizborпe kampaпje (od 16. do 22 septembra) cetiri glavпe beogradske 1V staпice - RTS, Politika, ВК televizija i Studio В - posvetile su Slobodaпu Milosevicu vise od deset sati iпformativnog programa. Na programima tih medija SPS је doblo osam sati i 29 miпuta, JUL pet sati i 58 miпuta а DOS је doblo daleko mапје. Svi izvjestaji о straпkama vladajuce koalicije su pozitivпi, dok su izvjestaji о DOS-u uglavпom пegativni. Od 70 izvjestaja RTS-a о Kostuпici, пjih 67 је пegativпo, а samo tri su пeutralпa.

Rezultati ovogodisпjih izbora su pozпati: koalicija SPS-JUL izgu­Ьila је па svim izborima а Demokratska opozicija Srblje doblla. Najvece izпепаdепје za mепе је da su lideri vladajuce koalicije, bracпi par Milosevic-Markovic, izgublli и svom rodпom mjestu i mjestu staпovaпja - и gradu Pozarevcu i Dediпju. Komsije пijesu dale glasove bas oпima koje је propagaпda dizala do пеЬеsа.

Cuda nevidena

Na svoj nacin, pratio sam i ја ponasaпje medija и predizbornoj kampaпji. Biljezio sam karakteristicпe detalje i sakupljao dokumen­taciju za svoje analize. Nesto od toga saopsticu i ovdje. UoCio sam da је propagaпda koalicije SPS-JUL usmjereпa па velicanje njihovog za­jedпiCkog-kaпdidata za predsjedпika SRJ i obnovu zemlje. Slobodaп Milosevic је kaпdidat bez pravog koпkureпta - govorili su partijski

165

portparoli а mediji preпosili. Оп је svjetski drzavпik za razliku od opozicioпih patuljaka.jedaп savezпi miпistar, пijesam zablljezio da li је Markovic ili Matic, izjavio је па koпtereпciji za пoviпare da Milosevic vodi sa 100:0. ОЬпоvа паsе zemlje пе Ьi Ьila tako velicaпstveпa i pobedпi&a da пiје Slobodaпa Milosevica. То је izjavio direktor Direk­cije za obпovu, Mrkoпjic, па okruglom stolu RTS. Sve sto је vezaпo za Milosevicevo ime veliki је poduhvat. Nekoliko obпovljeпih objekata vec је svrstaпo u svjetska cuda, medu kojima је i zeljezпi&i most u Novom Sadu. Graпdiozпa Varadiпska duga Ьiсе jos vece cudo kad se zavrsi. О Beogradskoj areпi, u kojojje Milosevic odrzao svoj posljedпji predizborni govor, Politika је objavila пadahпut tekst pod пaslovom "Pametna kuca za velike spektakle".

Najvecu medijsku promociju imao је mitiпg u Beraпama. Sve rezimske televizije, ukljucujuCi i YU info, cijela dva dапа, sve do izborпe sutпje, emitovale su govor Slobodaпa Milosevica sa tog skupa. Prema tvrdeпju Taпjuga, па mitiпg је doslo vise od sto hiljada ljudi, sto izпosi cetvrtiпu ukupпog Ьira&og tijela Crne Gore. U svoj пotes zablljezio sam jedпu zaпimljivu receпicu iz Milosevicevog govora: "Кroz svoju istoriju Srbl i Crnogorci su hiljadu puta Ьili dziпovi, ali su ропоvо ti dziпovi suoceпi sa meпazerijom zeceva, pacova ali i hi­jeпa ... " Ovo posljedпje treba desiffovati: zecevi i pacovi su Claпovi opozicije а hijeпe su пjihovi meпtori u Njujorku, Loпdoпu i Berliпu.

Sta za "Borbu" nije vijest

Bio sam па velikom mitiпgu Demokratske opozicije Srblje, odrzaпom 27. septembra u Beogradu u cast pobjede Vojislava Kostuпice па predsjedпi&im izborima. То је пajveci mitiпg koji sam posljedпjih godiпa vidio uzivo, а vidio sam ih dosta. РоsеЬпо me iпteresovalo kako се mediji prikazati ovaj dogadaj. Sjutradaп sam kupio tri dпevпika, Вlic, Politiku i Borbu, i izvrsio jedпu malu aпalizu о пjihovom izvjestavaпju. Blic је posvetio пajvecu pazпju mitiпgu - preko cijele prve straпe stavio је пaslov: "Pola milioпa Beogradaпa proslavilo pobedu DOS", а па slijedecoj straпi opsiraп izvjestaj о mitiпgu. Politika је doпijela samo jedпu kracu vijest u rubrici "Beogradska hroпika", tek toliko da se пе Ьi ogrijesila о пoviпarsko pravilo da se vazпa пovost obavezпo objavljuje.

166

Za redakciju Borbe beogradski miting se nije rii dogodio. Za nju је, па primjer, mnogo vaznija vijest о pobjedi ljevice u opstini Ko­celjeva nego manifestacije opozicije u prestonici jugos\avije о kojima su brujali svjetski mediji. Od tog dogadaja Borbl је Ьila vaznija i vijest da su prethodne noCi crnogorsku Televiziju cuvali specijalci MUP-a. Ako vladajuca \jevica u Koceljevi bude osnovala kakvu novinarsku nagradu, пјеп prvi dobltnik Ьiсе glavni urednik Borbe.

167

OSVAJANJE DRZAVNIH MEDIJA (Oktobar 2000)

Nasim uceпjacima trebace jos dost'a vremeпa dok se dogovore kako се пazivati dogadaje od 5. i 6. oktobra dyijehiljadite godiпe. Pozпati srpski filozof i opozicioпar iz Titovog vremeпa Svetozar Stojaпovic izjavio је u redakciji Politike da је to Ьila revolucija "mirna, demokratska i masovna". јеdап od lidera Demokratske opozicije, dr Vladaп Batic, rekao је па Studiju В da је Evropa i.J dvadesetom vijeku imala dvije oktobarske revolucije - rusku 1917, koja ozпacava pocetak komuпistiCkog poretka i srpsku 2000, koja predstavlja kraj tog poretka. Nasuprot пjima, lider radikala dr Vojislav Seselj uporпo dokazuje da se radi о klasicпom pucu, to jest пasilпom preuzimaпju vlasti. U skupstiпskoj debati о raspisivaпju repuЬliCkih izbora пek­oliko пjegovih poslaпika upotrijebllo је siпtagmu -''Ьuldozer revolu­cija". U Vecemjim novostima objavljeп је tekst sa пaslovom "Izborпi zemljotres u Srblji".

Kako је pala lV Bastilja

Najпovije dogadaпje пaroda vec је uslo u istoriju srpskog пovi­пarstva. Nikada se raпije пiје dogodilo da za tako kratko vrijeme svi rezimski mediji predu па straпu opozicije. Petog oktobra u 15 casova, kad su pocele velike demoпstracije u Beogradu, samo је јеdап elek­troпski medij, studeпtski Radio Iпdeks, Ьiо па straпi opozicije. Do 21 cas svi prestoпiCki mediji promijeпili su uredivaCku politiku, ili su zacutali. Pr\ri је, skoro bez otpora, рао Studio Ва za пjim su па straпu revolucije presli Vecemje novosti, Politika, Politika ekspres, Taпjug, RТV Politika, Televizija Beograd, Radio Beograd, Borba, Radio jugoslavija i drugi. Procedura oko preuzimaпja redakcija Ьilaje vrlo jedпostavпa: ude grupa strajkaca u kablпet glavпog uredпika i saopsti mu da оп пiје vise glavпi. U veCiпi slucajeva strajkaci su ulazili u kablпet koji је vec Ьiо пapusteп.

Najvise guZve bllo је oko osvajaпja Televizije Beograd, koju је svojevremeпo Vuk Draskovic, пajborbeпiji opozicioпi lider, пazvao ТV Bastiljom. U proteklih desetak godiпa па ovu ustaпovu jurisale su

168

divizije demoпstraпata, ali do petog oktobra пiјеdпа opozicioпa поgа · пiје prekoracila пјеп prag. Drzavпu televiziju cuvala је specijalпa policija opremljeпa пajmoderпijim sredstvima za borbu protiv rusilaca poretka - peпdrecima, stitovima, dimпim bombama, lakim oruzjem, а prema potrebl i teпkovima i topovima. Svega toga bllo је i petog oktobra, osim topova i teпkova, sto zпaci da је Geпeralstab ЈА krivac za pad 1V Bastilje, јег пiје poslu:Sao svog vrhovпog komaпdaпta koji је пaredio da se опа braпi svim oruzaпim sredstvima (tako tvrdi Nedeijni telegraЛ.

О velikoj bltki za osvajaпje Televizije dostaje pisaпo, а pisace se i jos. juпak ove bltke је bagerista Ljublsav Dokic, zvaпi Dzo, koji је, vozeCi svoj ogromпi buldozer jurisao па glavпu zgradu RTS. U jedпom svom iпtervjuu, koji su objavile Vecernje novosti, оп је rekao: "Cetiri puta sam jurisao па Takovsku 1 О. Pretposledпji put sam zakacio ugao zgrade. Miпut kasпije vec sam Ыо па vratima RTS. А ljudi ... kao mravi oko mепе. Niko пе skida bes sa lica. Sloboda паm је tog cetvrtka blla potrebпija od vazduha i vode." Ubrzo poslije bageriste па zgariste su stigli domaCi i straпi reporteri i sпimatelji koji su detaljпo opisali dogadaj za istoriju. Reporter пezavisпog Blica пapisao је u svom izvjestaju: "Uпutra:Sпjost Televizije odavala је utisak prave apokalipse. Izvaljeпa vrata, pocupaпi kaЫovi, opustoseпe kaпcelarije ... porazbl­jaпi kompjuterski i televizijski ekraпi, srca i kr:S па sve straпe ... "

Bjezanija direktora

Mozda zvuci malo cudпo, ali пajvise srece petog oktobra imali su direktori velikih medijskih kompaпija D. Milaпovic (RTS), D. Hadzi Aпtic (Politika) i D. Cukic (Vecernje novosti). Za njih је ''Ьuldozer revolu­cija" blla sreca u пesreCi. Sreca је u tome sto su izbjegli Јiпс i sacuvali zivu glavu, а nesreca :Sto su ostali bez visokih polozaja i raznih privilegija. Najmocпijem od njih, Milanovicu, desilo se i malo linca, ali to је пista prema опоmе sto је moglo da mu se dogodi. Prema tvrdeпju Вlica, spasilo ga је obezbjedeпje DOS-a i kola hitne pomoCi.

Svojim oCima sam posmatrao sceпu kako demonstraпti pokusavaju da uhvate direktora Hadzi Antica, u beogradskoj carslji poznatijeg pod пadimkom "Struja". Oveca grupa mladih Jjudi, medu kojimaje bllo i onih sa bejzbol palicama, raspravljalaje sa obezbjeden-

169

jem Politike, zahtijevajuCi da im se kaze gdjeje direktor. Kad su doblli iпformaciju da је posao prema ulazu sa druge straпe zgrade, svi su pojurili u tom pravcu. Ubrzo su se vratili, Ьijesпi sto im је Struja umakao u policijskom komblju. U ljutiпi razblli su јеdпо staklo па izlogu Politike i uputili se u pravcu Borbe.

Beogradska carsija пajvise se zabavljala slucajem Dusaпa Cukica. Njemu пiје prijetila opasпost izvaп zgrade koliko u samoj zgradi. Uoci demoпstracija Cukic је podUelio vise otkaza svojim radпicima, sto је izazvalo veliko оgогсепје u kolektivu. Zbogtoga оп пiје smio da izade iz svog kablпeta. Neko od пjegovih saradпika, а mozda i оп sam, dosjetio se kako da izade, telefoпom је пazvao kliпiku "Anlave" koja је odmah poslala kola hitпe pomoCi. U prostorije Vecernjih novosti usli su bolnicari, umotali Cukica u Ьijeli carsav, stavili mu masku za disaпje i iznijeli ga па nosilima iz zgrade. Poslije toga пiје se javljao поvој redakciji. Ргопiо se glas da se skriva u maпastiru Milesevo kod vladike Filareta. јеdап reporter Vecernjih novosti isao је da intervjuise Cukica u Vladicanskom koпaku, ali пiје uspio da ga ргопаdе.

170

VRACANJE 11NACERTANIJU 11

(Decembar 2000)

Pr\ri strategljski рlап о vodeпju srpske politiCke propagaпde, pozпat kao Nacertaпije Ilije Garasaпiпa, парisапје 1844. u Beogradu, u vrijeme kad је Srblja Ьila mala drzava ograпiceпog suvereпiteta. Рlап sadrzi uputstva i preporuke kako da se susjedпi sloveпski пarodi prikljuce Кnezeviпi Srblji poslije raspada Otomaпske imperije. Опо sto је vazпo za пasu temu jeste to da u Nacertaпiju пijesu predvideпi пasilпi metodi, ratovi i revolucije, za ujediпjavaпje juzпosloveпskih пaroda, пеgо uticaj па politiCke ceпtre moci i јаvпо mпјепје. Zпaci, пе vојпа sila i oruzje, пеgо diplomatija i propagaпda. Naglaseпo је da svaki пarod treba da se svojom voljom "priljubl" Кnezeviпi Srblji.

Od Nacertaпija do ujediпjeпja jugoslavije, Srblja је vodila vise ratova, veCiпu је doblla, ali glavпe pobjede izvojevala је diplomatija uz pomoc propagaпde. Као primjer uspjesпog diplomatsko-propa­gaпdпog djelovaпja mogu se uzeti Berliпski koпgres 1878, па kome је SrЬija doblla meduпarodпo prizпaпje пezavisпe drzave, istog dапа kad i Crna Gora, i Versajski ugovoriz 1919. kojim suvelike sile prizпale Кraljeviпu SHS kao пovu drzavu па Balkaпu. U Prvom svjetskom ratu, ili bolje reCi ро zavrsetku rata, ostvareпi su glavпi ciljevi iz Nacertaпija - svi Srbl u јеdпој drzavi.

Srblja protiv svih

Poslije ujedinjeпja jugoslavije, vladajuCi srpski krugovi, dvor i vojпi vrh, odustali su od starog Nacertaпija, а поvе strategijske plaпove пijesu pravili. jediпa strategija postala је volja Кralja ujed­iпitelja. Isto to moglo Ьi se reCi i za marsala Tita, tvorca druge jugoslavije, koji је prihvatao samo komuпistiCku strategiju i taktiku. Medutim, to пе zпaCi da su i ideje Nacertaпija izumrle. Ostale su da zive u glavama mпogih Srba, ali па zalost prilicпo deformisaпe, mozda i zbog toga sto izvorno Nacertaпije пiје пiko пi Citao, vec је пjegove ideje primao iz druge ili ko zпа koje ruke. MirovпjaCke ideje traпsfor­misale su se u ratпiCke, ili, kako је rekao јеdап akademik iz Beograda, beпigпi пacioпalizam prerastao је postepeпo u maligпi.

171

Kadje, krajem osamdesetih godiпa,jugoslavija pocela da se trese iz temelja, пacioпalistiCki duh је "izasao iz Ьосе" i izazvao mrzпju sirokih razmjera. PodrzavajuCi politiku srpskog rukovodstva, sa vozdom Slobodaпom Milosevicem па celu, propagaпda је sirila za­vodljive price о пebeskoj Srblji i пarodu koji doblja vise u ratu пеgо u miru. Uporedo s tim, istiskivaпe su komuпistiCke parole о bratstvu i jediпstvu kojima је Titova propagaпda pola vijeka puпila glave jugosloveпskih пaroda i пarodпosti. Vladajuca partija proglasila је пeprijateljima Srblje sve ostale repuЬlike koje пijesu podrzavale пјепu politiku. Na udaru srpskih medija пasle su se mпoge politiCke iпsti­tucije, repuЬliCka i pokrajiпska rukovodstva, zatim i druge iпstitucije i па kraju i cijeli пarodi. jediпo su Crпogorci, promijeпivsi svoje politiCko rukovodstvo, stali па straпu Miloseviceve Srblje. Medijski rat se prosirio i па iпostraпstvo, opet ро priпcipu - ko пiје s пата taj је паs пeprijatelj. Srblja protiv svih - Ьiо је slogaп kojim su se poпosili povampireпi пacioпalisti.

Vlast nova, proЫemi stari

Poslije deset godiпa politiCke borbe, Demokratska opoz1c11a Srblje (DOS) osvojila је vlast u svojoj repuЬlici. Od пје se ocekuje, јег је to obecala u predizbornoj kampaпji, da се rijesiti vazпa drzavпa pitaпja koja пiје uspio da rijesi prethodпi rezim. Na prvom mjestu је kosovsko pitaпje, па kome su se spotakli mпogi srpski politicari, ukljucujuCi i Slobodaпa Milosevica. Ako to пе rijesi, опdа пista od izbornog slogaпa "Srblja u Evropi". Poslije Kosova dolazi jugosloveп­sko pitaпje, koje је staro koliko i Nacertaпije. U stvari, Nacertaпije је i парisапо da Ьi se stvorila јеdпа velika jugosloveпska drzava па Balkaпu.

SudeCi ро govorima i izjavama pobjedпiCkih lidera, поvа vlast se polako vraca izvorпim priпcipima Nacertaпija. Опi пastoje, i aktivno rade па tome, da se drzavni proЬlemi rjesavaju mirnim putem, uz maksimalпo ucesce diplomatije i iпformativпe djelatпosti. Takvu poli­tiku podrzavaju i crkveпi velikodostojпici koji паs svakodпevпo upucuju па ЬiЫijske zapovijesti da Ijublmo Ыizпје svoje i пе Ciпimo drugima zlo. Sad је "u treпdu" dijalog, kompromis i objektivno iпfor-

172

misaпje, а пероzеlјпа је agresivпa propagaпda i medijske deziпfor­macije i maпipulacije.

Ako поvа srpska vlast bude pravila kakve planove о vodeпju пасiопаlпе politike u trecem mileпijumu, morala Ьi, ро mom misljenju, da konsultuje staro Nacertanije. Sumпjam da је iko od glavnih politicara iz prethodne vlasti i zavirio u tu knjizicu od tride­setak straпa. Da је Milosevic паsао malo vremena da је temeljno prouci, vjerujem da Ьijugoslavija danas Ьila veca bar zajedпu repub­liku. Ne sumnjam u to da се поvа vlast voditi vise racuna о javnom mпјепјu i raspolozeпju пaroda u zemljama koje okruzuju Srblju. Uostalom, to је vec pokazala па djelu.

Na kraju, da vidimo sta autori Nacertaпija preporucuju, koпk­retпo, da se radi па pridobljanju susjednih пaroda za ujediпjeпje. Srpska vlada treba odmah da salje specijalne ageпte ("ispitatelje") u sve okolпe zemlje, koji се ispitati stanje па terenu i о tome podпijeti izvjestaje vladi u Beogradu. Опi treba da obrate posebnu pazпju па politiCko stanje u pokrajiпama i da ispitaju raspolozeпje tamosnjeg пaroda prema Srblji. U Nacertaniju је kao vazпo podvuceпo sljedece pitanje: "Sta se u kojoj provinciji о Srblji misli, sta narod od Srblje ocekuje, i sta ljudi od пје zele i cega se od пје Ьоје.11

173

SRBIJA IZMEDU RATA 1 MIRA

Zakljucna razmatranja

Kad god se паS/а и situaciji da blra izтeau rata ili тira, Srbija se odluCivala za rat. Da ovakvo тiЩепје iта osпova, тogu пат posluziti i tri priтera iz пovije istorije. OdbijajuCi austrougarski ultiтatuт 1914, srpska vladaje prihvatila rat, kojije Srbe kostao vise od тilioп zivota. S раrо/от "Во/је rat пеgо pakt! Во/је grob пеgо rоЫ" graaaпi Srbije izaS/i su 27. тarta 1941. таsоvпо па ulice i zahtevali da se poпisti Trojпi pakt sa silaтa Osoviпe. Nije pros/o пi deset dапа afaSisticke arтije пара/е su jugoslaviju i ubrzo је potpuпo okupirale. Pocetkoт 1999. Srbija se ропоvо паs/а pred sudbonosnoт odlukoт - rat ili pakt. Rat sa NATO а/iјапsот ili pristaпak па тirni ulazak straпih trupa па Kosovo? Politicko rukovodstvo, uz puпu podrsku naroda, odlucilo se za rat sa пајјасот oruzaпoт siloт sveta. Rezultat је pozпat: pos/e dvoipoтesecпog boт­bardovaпja Srbije straпe trupe su uтarsirale "тiто" па Kosovo.

Od donoseпja prvog drzavпog р/апа о voaeпju пасiопа/пе propa­gande (Nacertaпije, 1844) ра do danas Srbija је ucestvovala и devet oruzanih ratova protiv straпih drzava i пaroda. Мпоgо vise ratovabllo је izтeau Srba i Srba, и koje ubrajaтo паrоdпе bune, diпasticke prevrate, vојпе puceve i oruzaпe obracuпe izтeau politickih i drugih orgaпizacija. То sато potvrauje staro тisljenje da su Srbl ratпicki пarod. Oruzaпe ratove оЬlспо prati i propagaпda, sto zпaCi da је i опа ratпicka.

Zak/jucak daje и proS/osti srpska propagaпda Ы/а pretezпo ratпicka trazi та/о оЬјаsпјепје. Na oviт prostoriтa пarod se vekoviтa delio па vladajucu, tuaiпsku, тапјiпu i doтacu sirotiпju raju. Jsta podela ostala је i posle odlaska tuttiпa, s tот razlikoт sto se "raja" izdifereпcirala па пekoliko staleza. Prelazak iz пizeg staleza и privilegovaпu тапјiпu пiје Ыо тoguc bez zestokih borbl, cesto krvavih. Иast је braпila svoje pozicije sviт тоgџСiт sredstviтa, ukljucujuCi i propagandu. Сiт Ы пеkа politicka orgaпizacija ispoljila aтblcije za preuziтaпje vlasti, odтah Ы

175

od straпe vladajutih krugova Ы/а proglaseпa za пeprijateUa, а пјепi Claпovi izdajпicima i straпim p/aceпicima. То se desilo /Љеrа/пој opoziciji srediпom XIX veka, kad је јаvпо istupila sa zahtevima za reformu politickog sistema и Srbiji. Od tada ра evo do kraja ХХ veka пista se пiје Ыtпо izmeпilo и odпosima izmeau vlasti i opozicije. Njihovi odпosi i daпas su пeprijateUski а propagaпda ratпicka.

Na osпovu dugogodisпjih istraiivaпja.politicke stampe i пoviпarstva dosao sam do zakUucka da је driavпa propagaпda Srbije Ы/а vise ratпicka пеgо miroUublva, pored toga i пeejikasпa. Odmah treba reti da ovo vaii za пoviju propagaпdu. Prvi srpski pisaпi program о vоаепји driavпe politike i propagaпde (Nacertaпije, 1844) пiје zagovarao rat kao sredstvo ostvarivaпja пасiопа/пih ciUeva. Svesпa svoje пevelike vојпе moti i ograпiceпog suvereпiteta, Kпeieviпa Srbija se orijeпtisa/a па resavaпje пасiопа/пih рrоЬ/ета putem diplomatije i propagaпde. Dolaskom Ilije Garasaпiпa, tvorca Nacertaпija, па се/о vlade (1861) otpoce/a је ziva aktivпost па stvaraпju tajпih saveza sa okolпim ba/kaпskim zетUата i orgaпizovaпju razпih oЬ/ika propagaпdпog delovaпja, kao sto su: osпi­vaпje poluzvaпicпog pres-blroa, jiпaпsiraпje srpskih listova izvaп Kпezeviпe, izdavaпje brosura па straпim jezicima, aпgazovaпje straпih пoviпara i puЬ/icista da pisu и korist Srbije i drugo.

"Nacertaпijevska" propagaпda dala је dobre rezultate и proslom veku. Као primer dobro vоаепе propagaпdпe kатрапје moie se uzeti diplomatsko-puЬ/icisticka aktivпost Srbije иоб Berliпskog koпgresa 1878. Pozпato је da su па ovom Koпgresu velike sile dопе/е odluke и korist Srbije. Samo cetiri meseca raпije te iste sile su па mirovпom dogovoru и Saп-Stefaпu Ы/е vise паk/опјепе Bugarskoj ра su im i odluke Ы/е takve. Da se izvrsi revizija Saпstefaпskog ugovora dosta је dopriпela i driavпa propagaпda Srbije, kojom је rukovodio miпistar iпostraпih poslova јоvап Ristit, а operativпo vodio sef Pres-blroa Matija Бап. И propagaпdпu kатрапји ukUucila se sva опdаsпја srpska dip/omatija kao i veti broj puЬ/icista i istoricara. Strategijaje Ы/а da se пе параdајц velike sile, potpisпice Sanstefanskog ugovora, vec_da se Сiпјепiсата dokazuje da Srbija ima istorijsko pravo па povratak svojih davпo okupiraпih teritorija. Ako Ы se ista mog/o паибti iz ove propagaпdпe bltke jeste to da пе treba Uиtiti i izazivati опе koji odlucuju о sudblпi balkaпskih

176

пaroda. Na ialost, i па пasu stetu, taj pouk пiје prihvatila zvaпicпa Srbija s kraja ХХ veka.

Ako se paiijivo prati pisaпje politicke stampe и drugoj poloviпiXIX veka, moie se uoCiti da veliki deo srpskog graaanstva, пaroCito mlaaeg, пiје Ыо zadovoljaп пасiопаlпот politikom svoje vlade. Umesto diplomat­skog taktiziraпja i сеkапја povoljпih prilika, od vlade se traiilo da povede brzu i eпergicпu akciju, ako treba i rat, za kопаспо osloboaeпje i ujediпjeпje srpskog пaroda. Sezdesetih godiпa stvoreпa је orgaпizacija Ujediпjeпa omladiпa srpska koja је, paralelпo sa zvaпicпom, povela borbeпu пасiопаlпu politiku i propagaпdu. Srediпom sedamdesetih па po/iticku sceпu stupili su radika/i koji su svojim borbeпim programima pridobl/i ve/iki deo seoskog staпovпistva и Srbiji.

Posle diпastickog prevrata 1903, ciljevi Nacertaпija osta/i su i dalje vaieti, a/i пе i sredstva za ostvarivaпje ciljeva. Predпost паd diplomatijom imiroljublvom propagaпdom dobllaje vојпа sila i agresivпa propagaпda. И vreme aпeksioпe krize (1908) meausobпi пapadi srpske i austrijske stampe dostig/i su iestiпu koju daпas пazivamo medijskim ratom. Posle balkaпskih ratova, и kojimaje Srbija vојпот silom prosirila svojegraпice, mirovпjaci su elimiпisaпi iz po/itickog iivota. Aпtiratпo istupaпje pred­stavпika Socijaldemokratske stranke Srbije proglaseпo је izdajstvom. Uglavпom, Srbijaje 1914. docekala параd austrougarske vojske potpuпo jediпstveпa i ота za borbu.

И Prvom svetskom ratu, ili bolje reti ро zavrsetku rata, ostvareпi su svi ciljevi iz Nacertaпija. Cak i vise od toga. И sastav поvе driave, Kraljeviпe SHS, usla је i Sloveпija koja se пе ротiпје и Garasaпiпovom programu. lako su svetski rat doblle velike sile, Srbija је proglaseпa ratпim juпakom, jer se hrabro borila i пajvise stradala. Uspeh и tri uzastopпa rata, dva balkaпska i јеdпот svetskom, Ыо је i suvise veliki da Ы ga јеdпа та/а zemlja mogla поrтаlпо podпeti. Prekomernim ve/icaпjem ratпih uspeha srpska propagaпda usadila је и glave oblcпih ljudi оsесапје vise vredпosti od koga sejos mпogi Srbl пisu otrezпili.jedпa od пegativпih posledica tog kompleksaje tzv. velikosrpski hegemoпizam od koga је srpski пarod imao samo stete.

Posle ujediпjeпja jugoslavije, vladajuti srpski krugovi, dvor i vojпi vrh, odusta]i su od starog Nacertaпija, а поvе strategijske р/апоvе пisu pravШ. jediпa strategija postala је volja Kralja Ujediпitelja. Sledeti

177

politiku aтblciozпog kralja Aleksaпdra, driavпa propagaпda objavila је rat sviт пjegoviт пeprijateljiтa. Od doтacih пeprijatelja па prvoт ·тestu је blla hrvatska i koтuпisticka opozicija а od straпih Sovjetski Savez i Koтiпterna. Pokazalo se da jugosloveпski kralj пiје Ыо bas dalekovid - sve sto је stvorio uпistili su ти Hrvati i koтuпisti и Drugoт svetskoт ratu. lstu sudblпu iтala је i пjegova propagaпda.

. Tvorac druge jugoslavije, Marsal Тito, Ыо је dalekovidiji i du­govecпiji od Kralja prve jugoslavije. Оп је odтah, ро stupaпju па vlast, raskrstio sa uпutrasпjiт пeprijateljiтa i eliтiпisao ih iz politickog iivota. Protiv spoljпih пeprijatelja vodio је dva propagaпdпa rata velikih razтera, prvi protiv Zapada uz podrsku lstoka, а drugi protiv Istoka uz podrsku Zapada. И svoje vreтe procuo se kao veliki "igrac па iici", koji se паgiпје i пајеdтiи i па drugu straпu, cas levo, cas desпo, ali uvek ostaje па поgата.

Kad је usao и poodтakle godiпe, Tito је prestao da se svaaa sa svetom, proglasivsi пesvrstaпost i тiroljublvu koegzisteпciju оsпоvпiт priпcipiтajugosloveпske spoljпe politike. Тоје Ыо istorijski zaokret koji је Тitu i jugoslaviji dопео veliki ugled и svetu. Meautim, to пе zпaCi da је jugosloveпska propagaпda ostala bez posla. Spoljпa propagaпda proтeпila је sато pravac, od ratпicke preorijeпtisala se па тiroljublvu. Sto se tice uпutrasпje propagaпde, пјој је ostalo dovoljпo пeprijatelja -liЬerala, dogтata, uпitarista, пacioпalista, ailasovaca, raпkovicevaca, praksisovaca -tako da пiје тога/а da тепја пi pravac пi паСiп delovaпja.

Kad је druga jugoslavija росе/а da se trese iz teтelja, propagaпda је, uтesto da sтiruje, jos vise pogorsavala теаипасiпаlпе odпose. Ubeaivala је Srbe da јој ostali jugosloveпski пarodi пisu prijatelji пеgо пeprijatelji. Иаdајиса partija proglasila је пeprijateljiтa Srbije sve repuЬlike i pokrajiпe koje пisu podriavale пјепи politiku. Na udaru srpskih тedija пasle su se тпоgе politicke institucije, sva repuЫicka i pokrajiпska rukovodstva, zatiт i druge iпstitucije i па kraju celi narodi. Prakticпo, Srbijaje usla и propagaпdпi rat sa sviтa.jediпo su Crnogorci, proтeпivsi svoje politicko rukovodstvo, stali па stranu Miloseviceve Srbije. Medijski rat se prosirio i па iпostraпstvo, и kоте su Srbl, ili bolje reCi srpsko politicko rukovodstvo, zaratili protiv celog sveta. Srbija protiv svih.

178

Cim su se oglasile prve srpske puske и Hrvatskoj, pohr/Ш su dobro- · voljci iz Srbije а za пјiта, ieljпi slave, i ratoborni пoviпari. Beogradska televizija prosirilaje svoje iпformativпo-polititke emisije, i uvela поvе, da Ьi mogla objavljivati sve sto јој stiie sa bojista. Gledaoci su satima i satima sedeli pored malih ekraпa i gledali izvestaje о svakojakim zloCiпima паd Srblma i slusali kukпjavu iепа i dece. Posle reportera sa tereпa, dolazili Ьi redakcijski пoviпari i spoljпi komeпtatori i objasnjavali gledaocima kako su se i zasto sve тrаспе sile, domace i straпe, udruiile protiv Srba. Na kraju Ы sve "zasolio" пeki pozпati паиспik ili kпjiievпik оЬесапјет da се, i pored svega, pobediti istiпa, to jest Srbija. .

РоsеЬпи раiпји, се/о јеdпо poglavlje и ovoj kпjizi, posveceпo је medijskom ratu izmeau Srbije i Zapadпe alijaпse oko resavaпja kosovskog pitaпja. Za pocetak rata uzet је aprilski refereпdum iz 1998, па kome је Srbija rekla "пе" теаипаrоdпој zajedпici, а za kraj Rezoluciju Saveta bezbedпosti о resavaпju kosovske krize, uz posredovaпje Ujediп­jeпih пасiја i NATO-a, kojuje srpski parlameпt overio sa "da". Kolikoje pozпato, пi ијеdпот oruiaпom ratu mediji пisu imali tako vainu ulogu kao и srpsko-пatovskom sukobu. И raпijim ratovima vојпе akcije pratila је propagaпda а и ovom ratu Ьilo је obrnuto - veti zпасај pridavaп је propagaпdi пеgо oruiju.

Zaraceпim straпama Ьilo је vaiпije јаvпо тпјепје od teritorije. NATO је izruCio па jugoslaviju hiljade tопа eksploziva da Ьi svetskoj javпosti dokazao da је пaffaCi. Cak је iпteпzitet svog bombardovaпja podesavao prema rezultatima istraiivaпja javпog тпјепја и driavama koje ga .fiпaпsiraju. jugosloveпske oruiaпe sпage uSle su и rat sa па­јјасот oruiaпom silom sveta iako su zпale da taj rat пе mogu doblti. Da је predsedпik SR] prihvatio sporazum iz Rambujea, koji је predvictao ulazak NATO trupa па Kosovo, ostao Ьi и ратсепји svog пaroda kao drugi Vuk Braпkovic. Као i car Lazar pre 61 О godiпa, оп se odluCio za rat koji се vојпо izgublti а moralпo doblti.

И posledпjoj godiпi dvadesetog veka Srbija је Ьila pravo medijsko · ratiste. Vodile su se iestoke Ьitke reCima izmeau partija v/adajuce

koalicije, s јеdпе straпe, i udruieпe demokratske opozicije, s druge straпe. јеdпа straпa borila se da odrii vlast, а druga da је osvoji. Koristeti svoj топороl паd driavпim medijima, koalicija SPSJUL orgaпizovala је propagaпdпu kатрапји ciji је krajпji cilj Ыо elimiпisaпje opo7icije iz

179

politickog zivota. Катрапјаје vodeпa ро sceпariju koji su osтislili Lепјiп i пjegovi boijsevici а prihvatile sve koтuпisticke partije sveta: Uedaп od voda ruske boijsevicke revolucije, Lav Trocki, pisao је 1919. godiпe: "Mi uпistavaтo staтpu koпtrarevolucije isto tako kao sto uпistavaтo пјепе utvrdeпe pozicije, пјепа skladista, koтuпikacije, obavestajпu sluihu".) · Deтokratska opozicija Srbije (DOS) vodila.je svoju bltku takode ро staroт sceпariju, isprobaпiт и deтokratskiт revolucijania. Sve sto se krajeт osaтdesetih dogodilo и zетiјата realsocijalizтa и sredпjoj Evropi · (Cehos/ovackoj · i Madarskoj, па priтer), videпo је и Srbiji и dvehiijaditoj godiпi - deтoпstrdcije, strajkovi, peticije, a/arтiraпje svet­skog javпog тпјепја, korisceпje a/ternativпih тedija i razпi ohlici иs­тепе propagaпde. S obziroт па specijicпosti vladajuceg reziтa, и Srbiji је deтokratskiт sredstviтa dodato па kraju i та/о prisile.

Pobedпika ove veliko politicke i тedijske bltke proglaso је пarod -prvo па /оkа/пiт i savezпiт izboriтa 24: septeтbra, zatiт па deтoп­stracijaтa 5. oktobra i kопаспо па repuhlickiт izboriтa 23. deceтbra. Pobedila је Deтokratska opozicija па sviт пivoiтa. Istovreтeпo to se тоzе sтatrati i роЬеdот тirovпjacke паd ratпickoт орсiјот. Рrотепа opcija se пајЬоiје priтecuje и iпforтativпoj delatпosti. Tako reCi prek­oпoc iz јаvпе upotrebe пestala је agresivпa agitpropovska propagaпda, optereceпa тrzпјот i arogaпcijom, а пји је zатепi/а оЬlспа, тi­rovпjacka retorika. Da li se stvarno radi о istorijskoj prekretпici kako tvrde pobedпicki lideri, Ш је и pitaпju sато pobeda па izboriтa, kako govore lideri porazeпih straпaka -pitaпje је па koje сето sazпati pravi odgovor tek kad potrosiтo пekoliko godiпa sledeceg тi/епiјита.

Beograd, decembar 2000.

180

Beleska о autoru

Mihailo Bjelica (rodeп 1933. u Vrblci, NiksiC) је profesor uпi­verziteta i паuспi savetпik u peпziji. Zavrsio је jugosloveпsku kпjizevпost па Filoloskom fakultetu а doktorirao па Filozofskom fakultetu u Beogradu. Od 1962. do 1995. radio је ujugosloveпskom iпstitutu za пoviпarstvo, u komejejedпo vreme Ьiо i direktor, i cetiri godiпe u Iпstitutu za politiCke studije. Uporedo sa istrazivaCkim radom, uredivao је casopis Novinarstvo i predavao istoriju пoviпarstva па Fakultetu politiCkih пauka u Sarajevu, zatim па Filoloskom fakultetu u Beogradu i Fakultetu politiCkih пauka u Beogradu. Iпicija­tor је izdavaпja i uredпik kapitalпih dela Leksikona novinarstva i Dva veka srpskog novinarstva. Objavljeпe kпjige: 200 godina jugos/ovenske stampe, Politicka stampa и Srbiji 1834-1872, Stampa i drustvo, Velike Ьitke za s/obodu stampe, Hronika srpskog novinarskog udruzenja, lst:orija novi­narstva, Mediji i politicka тос.

181

Sadrzaj

Kako је nastalo ovo delo Uvodne napomene ............................................................................ 5

Od osloboaenja do ujedinjenja Politi&a propaganda u Srblji do 1918 .............................................. 7

11 Od ujedinjenja do razdruzenja lnformativni sistem i propaganda ujugoslaviji 1918-1990 ............ .41

ш Srblja и medijskom ratu Dnevni&e beleske 1990-1998 ........................................................ 73

IV Rat za Kosovo Dnevni&e beleske 1998-1999 ....................................................... 101

v Na kraju milenijuma lzbor objavljenih tekstova 2000 .................................................... 134

Srbija izmeau rata i mira Zakljucna razmatranja ................................................................... 175

Beleska о autoru ............................................................................ 181

183

CIP - Каталогизација у публикацијй Народна библиотека Србије, Београд

32.019.5(497.11)"1844/2000" 323.232(497.11)"1844/2000" 659.3/.4:323( 497.11 )(091)

БЈЕЛИЦА, Михаило Srpski ratovi recima : 1844-2000. :

fragmenti iz istorije politicke propagande / Mihailo Bjelica. - Beograd : Helsinski odbor za ljudska prava и SrЬiji : Radnicka stampa, 2003 (Вeograd: Barex). - 183 str.: tabele; 21 cm

Beleska о autoru: str. 181. - Napomene i ЬiЫiografske reference uz tekst.

ISBN 86-7073-094-4 (Radnicka stampa) ISBN 86-7208-075-0 (НelsinSki odbor za ljudska prava и SrЬiji)

а) Политичка пропаганда - Србија -1844-2000 Ь) Србија - Политичке прилике -Масовне комуникације COBISS.SR-Ш 105454

Radnicka stampa duguje zahvalnost Novosadskoj banci na pomoCi za objavljivanje ove Imjige