predavanje 5 o brtna imovna prof. dr jovica la ziĆ

PREDAVANJE 5PREDAVANJE 5

OObrtnabrtna imovnaimovna

PROF. Dr Jovica LaPROF. Dr Jovica LaziĆziĆ

Predavanja RAČUNOVODSTVO

TEMA: Izučavanje Obrtne imovineCilj obrade teme: kako nastaje Obrtna imovina / i

zašto se knjiži na levoj strani Bilansa stanja – Aktiva.

• Sadržaj predavanja:- Razlikujte osnovne pozicije obrtne imovine,- Zapamtite rezličite pojavne oblike Zaliha,- Saznate šta se sve podrazumeva pod pojmom Materijal,- Savladate osnovna knjiženja u vezi nabavke materijala,- Razgraničite evidenciju po stvarnim nabavnim, u odnosu na evidenciju po

planskim nabavnim cenama (PNC),- Razjasnite ulogu računa Odstupanje od PNC materijala,- Naučite pojmove i klasifikaciju Kratkoročnih potraživanja, Kratkoročnih

finansijskih plasmana i Likvidnih sredstava.


Obrtna imovina - nastavak

• Posle Stalne imovine, saglasno principu rastuće likvidnosti, u Bilans stanja se unose pozicije Obrtne imovine. To su svi delovi imovine koji su namenjeni kratkoročnom poslovanju (do jedne godine), kao i oni koji se potroše (“obrnu” – prenesu svoju vrednost na proizvod ili uslugu) tokom jednog poslovnog ciklusa.

• Obrtnu ili tekuću imovinu čine Zalihe (materijal, nedovršeni i gotovi proizvodi, roba); Kratkoročna potraživanja (kupci i dr.); Kratkoročni finansijski plasmani (dati kratkoročni zajmovi, ili kupljene kratkoročne hartije od vrednosti), kao i Likvidna sredstva (gotovina i gotovinski ekvivalenti).


Obrtna imovina (sredstva) obuhvata delove imovine

• koji nisu namenjeni da dugoročno ostanu u poslovnpm procesu preduzeća, te zbog toga ne mogu biti uključeni u osnovna sredstva.

• Prema principu rastuće likvidnosti, pozicije obrtnih sredstava bile bi rasčlanjene na:

- Zalihe- Kratkoročna potraživanja- Kratkoročne finansijske plasmane- Likvidna sredstva


Zalihe

Zalihe su sredstva:1. Koje su kupljene radi prodaje – roba;2. Koje se nalaze u procesu proizvodnje

namenjene prodaji – nedovršena proizvodnja i gotovi proizvodi;

3. U obliku materijala koji se troši u toku proizvodnje.


KRATKOTRAJNA IMOVINA - O O bb rr tt nn aa II mm oo vv nn aa


ZALIHE POTRAŽIVANJAFINANCIJSKA

IMOVINANOVAC U BANCI

I BLAGAJNI

-materijal

-sitan inventar

-rezervni dijelovi

-proizvodnja

-gotovi proizvodi

-nedovršena proizvodnja

-kupljena roba

- od kupaca

- od zaposlenih

- od osigurava. društva

- od povezanih poduzeća

- od države

- depoziti

- kaucije

- kratkoročni krediti

- čekovi

- mjenice

- žiro-račun

- blagajna

- akreditivi

- tekući računi

- devizni računi

- prijelazni računi


Zalihe– su tekuće sredstvo:

-prodaju se ili utroše u toku jedne kalendarske godine ili poslovnog ciklusa!

-prodaju se ili utroše u toku jedne kalendarske godine ili poslovnog ciklusa!

-sirovine i repromaterijal!-poluproizvodi (nedovršena proizvodnja)!-gotovi proizvodi,-robe,-zemljište i nekretnine pribavljene radi dalje prodaje!

CK nedovršene proiz. i GP ?CK nedovršene proiz. i GP ?

Ts+trs+top (indirektni materijal+indirektni rad)

Kada se zalihe prodaju, njihov knjigovodstveni iznos treba priznati kao rashod u periodu u kojem je priznat povezani prihod!

TRGOVINSKA PREDUZEĆA

PROIZVODNA PREDUZEĆA

Prema principu rastuće likvidnosti

Elementi zaliha bi se grupisalina sledeći način:- Materijal- Nedovršena proizvodnja- Gotovi proizvodi- Roba.


Materijal je sredstvokoje se troši u procesu proizvodnje.

U materijal spadaju:- sirovine, - osnovni i pomoćni proizvodni materijal,- pogonski materijal,- ambalaža,- autogume,- sitan inventar.Osnovni materijal ulazi u gotov proizvod neposredno –

predstavlja njegov sastavni deo.Pomoćni materijal ulazi takođe u sastav

gotovog proizvoda, ali je njegovo učešće sporedno.Pogonski materijal (energetska goriva, motorna ulja itd.) ne ulazi

u sastav gotovih proizvoda, ali je neophodan za njihovu proizvodnju.


nastavak

Nedovršeni proizvodi (poluproizvodi) predstavljaju zalihe koji još nisu spremne za prodaju.

Gotovi proizvodi i roba će biti detaljnije razmatrani u narednim vežbama, zbog potrebe da se prethodno objasne rashodi i prihodi.

Osnovna razlika između proizvoda i robe je u tome što Nedovršena proizvodnja i gotovi proizvodi nastaju (proizvode se) u proizvodnom preduzeću. Dok se roba kupuje od drugih preduzeća i (pre) prodaje.


Zalihe gotovih proizvoda imaju proizvodna preduzeća,a zalihe robe uglavnom ona preduzeća koja se bave

trgovinom.

• Drvo u fabrici nameštaja je osnovni materijal, dok su ekseri i lepak pomoćni materijal ...

• Zato dolazimo do toga da isključivo od vrste proizvodnje i delatnosti zavisi da li će neki materijal biti klasifikovan kao osnovni ili pomoćni.

• Sitan inventar (na primer: radna odela, toneri za štampače itd.) bi mogao spadati i u osnovna sredstva.

• Kada je vek trajanja kraći od godine dana i kada je pojedinačna nabavna vrednost ispod određenog minimuma, bilansira se kao obrtno sredstvo.



MRS 2 - Zalihe

-drže se za prodaju u uobičajenom toku

poslovanja

- koja su u prosecuproizvodnje

-u obliku materijala kojise troši u procesu proiz.

ili prilikom pružanjausluga

-sirovine (nafra, rude...)-materijal:

-osnovni; -pomoćni;

-gorivo; -mazivo...


Izbori koji stoje menadžmentu preduzeća na raspolaganju Izbori koji stoje menadžmentu preduzeća na raspolaganju kod računovodstvenog evidentiranja zalihakod računovodstvenog evidentiranja zaliha

primena načela sučeljavanjaNA

NV robe raspoložive za prodajuODREĐUJE

NV prodate robe! Krajnje zalihe!


Utvrđivanje nivoa zaliha!

Ko=NV prodate robe/prosečne zalihe!

Vo=Broj dana u godini/Ko!

Koliko se puta prosečne zalihe prodaju u toku jednog računovodstvenog perioda!

Koliko je dana potrebno da se zalihe prodaju u toku jednog računovodstvenog perioda!


Knjigovodstvena evidencija materijala -finansijsko knjigovodstvo;

-materijalno knjigovodstvo;-magacinsko knjigovodstvo

obuhvatanje nabavke materijala po stvarnoj nabavnoj vrenosti

N-RN-R

Pojedinačna kalkulacija(ZTN/kg=ZTN/Q)

(ZTN/kg=ZTN/FV*FC)Zbirna kalkulacija

-Fv+pripadajući ZTN=NV pojedinine vrste materijala

-Fv+ZTN=NV

•napomena!• prijemnica: dokument koji izdaje magacioner

kada primi materijal na zalihe!• Faktura: dokument koji označava kupčevu

obavezu prema dobavljaču!

•napomena!• prijemnica: dokument koji izdaje magacioner

kada primi materijal na zalihe!• Faktura: dokument koji označava kupčevu

obavezu prema dobavljaču!

Materijal na putu!

Stigla faktura bez premnice!

Nabavka robeN-R


Obuhvatanje nabavke po NV

Obuhvatanje nabavke po PC

-Fc+ZTN=NC

+razlika u ceni=PC

FV+ZTN=NV

Razlika u ceni (Razlika u ceni (korektivni rn)

-Slobodno obračunata razlika u ceni;

-Marža;

-Rabat!

Razlika u ceni (Razlika u ceni (korektivni rn)

-Slobodno obračunata razlika u ceni;

-Marža;

-Rabat!

Obračun i knjiženje troškova materijala obračunatih po SNV


Metod stalnog inventara

Metod umetnutog inventara

--trebovanje: trebovanje: dokument za izdavanje materijal iz

magacina u proizvodnju

--trebovanje: trebovanje: dokument za izdavanje materijal iz

magacina u proizvodnju

Tm=Um*cnmN-R-PR-P

Po partijama (nabavkama)

Po vrstama

Metod prosečne cene FIFO

Nabavna vrednost realizovane robe(redovan rashod)


Obračun i knjiženje NVRR evidentirane po NV

Obračun i knjiženje NVRRObračun i knjiženje NVRR evidentirane po PCevidentirane po PC

Pokriće troškova poslovanja i Pokriće troškova poslovanja i ulaganja u nabavku robe!ulaganja u nabavku robe!

Pokriće troškova poslovanja i Pokriće troškova poslovanja i ulaganja u nabavku robe!ulaganja u nabavku robe!

N-R-N1R-N1

Po partijama (nabavkama) Po vrstama

Metod prosečne cene FIFO

Prodaja celokupne zalihe

Prodaja cena zaliha

Srazmerni deo razlike u ceni


X= vrednost PRODATE ROBE PO PC*SALDO RN RAZLIKA U CENI/vrednost PRODATE ROBE PO PC*SALDO RN RAZLIKA U CENI/vrednost ZALIHA ROBE PO PCvrednost ZALIHA ROBE PO PC

vrednost robe po PC-X

=NVRR

USLOVI PRODAJE


klauzule PopustPopust‘’‘’2/10’’2/10’’

Navode se u fakturi/računu teNavode se u fakturi/računu te predstavljaju sastavni deo predstavljaju sastavni deo

prodajnog ugovoraprodajnog ugovora

Kod plaćanja‘’n/30’’

FOB-mesto opreme FOB-odredište

-prenos vlasništva-prenos vlasništvaNA MESTU POREKLA ROBENA MESTU POREKLA ROBE

-ko plaća TT?-ko plaća TT?KUPACKUPAC

-prenos vlasništva-prenos vlasništvaNA MESTU ODREDIŠTUNA MESTU ODREDIŠTU

-ko plaća TT?-ko plaća TT?PRODAVACPRODAVAC


VREDNOVANJE ZALIHAVREDNOVANJE ZALIHA

ROBA NA PUTU-ispitati status robe!

-franko-magacin dobavljača!-franko-magacin kupca!

Po NV!

NV zaliha-obuhvata sve troškove nabavkitroškove konverzije i ostale troškove, dovođenja zaliha na trenutnu lokaciju

i stanje!

NV ZALIHA!

1. Fv-kupovni diskonti;2. Tt + troškovi tranzitnog osiguranja;3. Važeći porezi i takse.

ROBA NA SKLADIŠTU koja nije uključena u zalihe

-prodata roba;-roba na konsignaciju;

Metod specifične identifikacije!

FIFO!

LIFO!

Metod prosečne cene!

-nepraktično i teško pratiti nabavku pojedinih stavki!

NABAVKA MATERIJALA – može se voditi po stvarnim ili planskim vrednostima.

1. Obračun nabavke materijala po stvarnoj nabavnoj vrednostiStvarnu nabavnu vrednost (SNV) materijala čini (kao kod osnovnih sredstava,

fakturna vrednost (FV) i zavisni troškovi nabavke (ZNT- utovar, prevoz,istovar itd.)

Primer: Po fakturindobavljača nabavljeno je 100 kg materijala po ceni od 10 €/kg. Na ime troškova prevoza primljena je faktura na 50 €. FV (100 kg x 10 €) + zavisni troškovi nabavke (50 €) = nabavna vrednost (1.050 €)


1) D Materijal 1.050 P Dobavljači 1.050

- za primljen materijal po fakturi br.-

• Kada se nabavlja različita vrsta materijala odjednom (“u jednoj turi”), javiće se zajednički zavisni troškovi nabavke (na primer: prevoz, utovat...)

• U tom slučaju, obračun pojedinačnih nabavnih vrednosti materijala će se vršiti alokacijom (raspodelom) ZTN putem određenih ključeva. Što se može izvršiti prema količini (brojem komada), masi (brojem kilograma), vrednosti (fakturnoj ceni i slično)


Primer: Preduzeće je nabavilo 9.000 kg materijal A po ceni od 5 €/kg, 2.000 kg materijala B po ceni od 50 €/kg, i 5.000

kg materijala C po ceni od 10 €/kg. Troškovi po fakturi iznose 10.000 €. Obračun pojedinačne nabavne vrednosti materijala A,B i C i proknjižiti zbirnu vrednost. Podela ZTN

se vrši srazmerno masi (kg) nabavljenih materijala.

• Ukupna masa nabavljenog materijala iznosi 16.000 kg (9.000+2.000+5.000).

• ZTN A=(9000 kg/16.000 kg)x10.000 €= 5.625• ZTN B= (2000 kg/16.000 kg)x10.000 €= 1.250• ZTN C=(5000 kg/16.000 kg)x10.000 €= 3.125


mater. mera količina cena/kg FV ZTN SNV

A kg 9.000 5 45.000 5.625 50.625

B kg 2.000 50 100.000 1.250 101.250

c kg 5.000 10 50.000 3.125 53.125

Ukupno 195.000 10.000 205.000


Materijal1) 205.000

Dobavljači1) 205.000

2. Obračun nabavke materijala po planskoj nabavnoj vrednosti

• Preduzeća ne moraju uvek obračunavati nabavku materijala po stvarnoj nabavnoj vrednosti. Da bi se ubrzala knjiženja nabavke i trošenja materijala, kao i za potrebe upoređivanja (kontrole) stvarnih sa planskim veličinama, preduzeće može da koristi plansku faktumu cenu i planske zavisne troškove nabavke.

• Prilikom prijema materijala, knjiženje će biti vršeno po planskoj nabavnoj vrednosti (PNV), dok će se pozitivna ili negativna odstupanja planske (PNV) od stvarne nabavne vrednosti materijala (SNV) knjižiti preko računa Odstupanja od planskih nabavnih cena materijala.


nastavak• Ukoliko je materijal plaćen više nego što je

planirano, javiće se negativno odstupanje, koje se knjiži na levoj strani računa Odstupanje od PNC materijala.

• U suprotnom, kada je materijal manje plaćen nego što je planirano, javiće se pozitivno odstupanje, koje se knjiži na potražnoj strani računa Odstupanje od PNC materijala.


Materijal

PNV

Odstupanja od P NC materijala

Negativno Pozitivno

SNV>PNV PNV>SNV

Odstupanje od PNC materijala

1) 1.500

Materijal

1) 25.000


Primer: U magacin je primljen materijal po planskoj vrednosti od 25.000$. Faktura dobavljača za materijal glasi na 23.000 dolara, a za prevoz 500$. Obaveze prema dobavljačima su plaćene preko blagajne.1


Žiro račaunS la) 23.500

Dobavljačila) 23.500 1) 23.500

U ovom primeru PNV iznosi 25.000$, ali je stvarno plaćeno (SNV) samo 23.500 $, što je sa aspekta preduzeća koje je kupilo materijal pozitivno odstupanje, jer je uštedelo 1.500$ od onog što je planiralo da plati. Pošto je pozitivno, odstupanje se knjiži na desnoj strani. Iz ovoga možemo da zaključimo da je račun Odstupanje od PNC materijala korektivan račun Materijala, koji ga svodi na SNV (25.000$ -1500$ = 23.500$).Prilikom sastavljanja bilansa stanja u glavnoj koloni se uvek upisuje stvarna nabavna vrednost, a u pomoćnoj planska nabavna vrednost od koje se oduzimaju ili sabiraju odstupanja.


AktivaRed. Broj

O p i s Pomoćna kolona

Glavna kolona

...... .......................... ........ ........

4.5.

Materijal Odstupanje od PNC materijala

25.000 - 1.500

23.500

6

Ukoliko bi preduzeće htelo da se „vrati" na sistem obračuna po stvarnim vrednostima, račun Odstupanja bi se zatvorio knjiženjemsalda na suprotnu stranu i taj iznos bi se preneo na računMaterijal, čime bi se njegov saldo povećao (ukoliko je odstupanje bilo negativno) ili smanjio (PNV>SNV).Polazeći od istog primera, knjiženje bi se obavilo na sledeći način.

Materijal

S 25.000 1) 1.500

Odstupanja od PNC materijala

1) 1.500 S 1.500


5.1.3. Popusti od dobavljača materijala

Dobavljači (prodavci) materijala često imaju običaj da određenim kupcima odobre popust, u cilju povećanja prodaje ili obezbeđenja dugoročnije saradnje. Ovom prilikom razmotrićemo dve vrste popusta: popuste koji su poznati u trenutku prijema materijala i popuste koji se odobravaju naknadno.Popusti od dobavljača koji su poznati u trenutku prijema materijala ili robe smanjuju njihovu fakturnu vrednost, a time i nabavnu.Popusti od dobavljača materijala koji se odobre naknadno, smanjiće saldo na računu Troškovi materijala (Primer 1.), ukoliko se materijal vodi po stvarnoj nabavnoj vrednosti, ili će se knjižiti na računu Odstupanja od planske nabavne cene (Primer 2.), kada se materijal vodi po planskoj nabavnoj vrednosti. Za iznos popusta smanjiće se obaveza prema dobavljaču.

Primer 1. Evidencija po SNV materijala

Stanje na relevantnim računima iznosi: – Dobavljači 100 000 din., Troškovi

materijala 50 000 din., – Materijal 110.000 din.

• 1. Dobavljač kome dugujemo 100 000 din. nas obaveštava

• pismom daje naknadno odobrio popust u iznosu od 10 000 din.



Dobavljači

1) 10.000 S 100.000

Troškovimaterijala

S 50.000 1) 10.000

Materijal

S 110.000

Primer 2. Evidencija po PNV materijala

Stanje na relevantnim računima iznosi: Dobavljači 200.000 din., Odstupanje (negativno) od PNC materijala 17.000 din., Materijal 90.000 din, TroŠkovi materijala 50.000 din.

1. Dobavljač materijala kome dugujemo 200.000 din. Nas obaveštava pismom da je naknadno odobrio sezonski rabat u iznosu od 15. 000 din.


Dobavljači

1) 15.000 S 200.000

Troškovi materijala

S 50.000

Materijal

S 90.000

Odstupanja od PNC materijala

S 17.000 1) 15.000

5.1.4. Nefakturisani materijal i materijal na putu

U svakodnevnom poslovanju preduzeća se dešava da stigne naručeni materijal bez fakture (koja kasni). Pristigli materijal će se knjižiti preko računa Materijal, a potraživaće račun Dobavljači za nefakturisani materijal (kada faktura stigne taj račun se „zatvara", a potraživaće račun Dobavljači).

Primer:1. Primljeno je materijala po planskoj vrednosti od 25.000$. Faktura

nije stigla.2. Primljene su fakture na iznos od 25.000$ (za materijal) i 1.500$ na

ime ZTN.


Materijal1) 25.000

Odstupanja od 1 3NC materijala

2) 1.500

Dobavljači za nefakturisani materijal

2) 25.000 1) 25.000



Primer:1. Primljena je faktura u iznosu od 25.000$. Materijal još nije stigao.

2. Materijal je stigao sa puta, ali je uništeno 10% (2.500). Planska vrednost primljenog materijala iznosi 23.000. Šteta je pokrivena osiguranjem.

Materija 1 na putu1) 25.000 2) 25.000


Materija]2) 23.000

Potraživanja od osiguravajućeg društva

2) 2.500

Odstupanje od PNC materijala2) 500

Stvarna nabavna vrednost primljenog materijala je 22.500$ (25.000$ - 2500$ štete). Planska nabavna vrednost primljenog materijala je 23.000, tako da će se javiti pozitivno odstupanje u iznosu od 500$.

Ovaj deo samo za pregledati

• tj. prouciti - nije obaveza studenta, sem onog dela koji prati vasu knjigu:

• Dr VLADIMIR Zakic I Dr Slavisa Djukanovic: Finansijsko racunovodstvo

ZALIHE - po Kontnom okviru


STRUKTURA KLASE 1 – ZALIHE:10 – Materijal11 – Nedovršena proizvodnja12 – Gotovi proizvodi13 – Roba14 – Dati avansi za zaliheMaterijal je stvar koja se u procesu proizvodnje troši kao predmet rada, odnosno iz koje se pomoću sredstava za proizvodnju i živog rada proizvode gotovi proizvodi.Šta sve čini računovodstvenu kategoriju koju nazivamo‘’materijalom’’?U čemu je osnovna razlika između materijala i robe?

Moguća struktura konta 100 – Materijal

• U okviru sintetičkog računa 100 – Materijal, preduzeće će otvoriti onoliko analitičkih računa koliko ima različitih vrsta ‘’materijala’’, npr.:

– 1001 – Materijal u skladištu, odnosno na zalihama– 1002 – Gorivo i mazivo u skladišptu– 1003 – Sitan alat i inventar na zalihama– 1004 – Zalihe ambalaže– 1005 – Autogume na zalihama– 1006 – Zalihe korisnih otpadaka– 1007 – Zalihe HTZ opreme, itd.

• Treba zapamtiti da će se vrednost bilo koje od navedenih zaliha, pre ili kasnije, preneti na troškove (klasa 5 – Rashodi). Osnovno pravilo u vezi s tim je da se troškovi trebaju priznati onda kad dođe do stvarnog utroška zaliha.


KLASA 0 ILI KLASA 1?• Ponekad postoji dilema da li je neka sredstva pravilnije

klasifikovati kao stalna ili kao tekuća. Ta dilema se javlja upravo kod sredstava poput auto guma, ambalaže, alata, inventara i sl.

• Prilikom izbora pravilnog računovodstvenog pristupa treba se rukovoditi osnovnim principom za klasifikaciju pozicija aktive (imovine) iz MRS 1 – Priprema i prezentacija finansijskih izvještaja, poznatim pod nazivom ’’tekuće – stalno’’. Prema tom principu, sredstvo je tekuće ako će se utrošiti u toku jednog obračunskog perioda, u protivnom se radi o sredstvu koje ima obeležja stalnog. Osim ovog principa u razmatranje je moguće uključiti i princip značajnosti. Tako se, npr., alat male vrednosti, iako može trajati više godina, obavezno ne mora tretirati kao stalno sredstvo.

• Alternativa kontu 100, u okviru klase 0 je konto 024 – Alat i inventar.


KNJIGOVODSTVENA EVIDENCIJA O MATERIJALU

• U finansijskom knjigovodstvu:• Sintetička evidencija po vrednosti• Analitička evidencija po vrsti i vrednosti• U materijalnom knjigovodstvu:• Analitička evidencija po vrsti, količini i vrednosti• Mogući izgled kartice materijalnog knjigovodstva za materijal

’’A’’

• U okviru magacinske – skladišne evidencije:• Promene na zalihama materijala iskazuju se samo u

naturalnim pokazateljima, dakle radi se o evidenciji po vrsti i količini.


Ulaz Izlaz Stanje Cena Duguje Potražuje Saldo

NABAVKA MATERIJALA• Primer (nabavka materijala po stvarnoj nabavnoj vrednosti): Prema prijemnici materijala br.13 i fakturi dobavljača br. 55 preduzeće ’’Bajina klas’’

je zaprimilo:• 10.000 kg brašna po ceni od 0,50 din./kg• 10.000 kg šećera po ceni od 1,00 din./kg• Troškovi prevoza materijala iznose 1.000,00 din.. Troškovi pretovara i istovara

iznose 500,00 din.. Materijal je uskladišten po stvarnim nabavnim cenama. Raspored zavisnih troškova nabavke izvršen je srazmjerno vrednosti.

• Nabavna cena brašna = 0,50 + 0,033 + 0,017 = 0,55• Nabavna vrednost brašna = 5.000,00 + 333,33 + 166,67 = 5.500,00• Nabavna cena šećera = 1,00 + 0,067 + 0,033 = 1,10 • Nabavna vrednost šećera = 10.000,00 + 666,67 + 333,33 = 11.000,00


KNJIŽENJE U DNEVNIKU

RB

Datu

m О P I S Poziv

I Z N О S

Duguje Potražuje

1 Nabavka materijala Obaveza prema dobav.u zemlji

-za fakturnu vrednost-

10004320

15.000,0015.000,00


-za zavisne troškove nabavke-

10004320

1.500,001.500,00

3 Materijal u skladištu Nabavka materijala

-za uskladištenje materijala po stvarnim nabavnim cenama-

10011000

16.500,0016.500,00


PLANSKE NABAVNE CENE• RAZLOGE ZA UVOĐENjE PLANSKIH NABAVNIH CENA U

KNjIGOVODSTVO TREBA TRAŽITI U:

• omogućavanju da se kvalitetno vrši kontrola nabavne službe u preduzeću, te

• potrebe da se ubrza knjiženje nabavke i utroška materijala.

• Kontrola nabavne službe vrši se upoređivanjem planskih i stvarnih cena nabavke.

• Ubrzavanje procesa knjiženja rezultat je eliminisanja potrebe da se čeka na dokumentaciju na osnovu koje se utvrđuje stvarna nabavna cena.

• Naravno, planske nabavne cene se moraju svesti na stvarne što se vrši korekcijom na računu pod nazivom: Odstupanje (stvarnih) od planskih nabavnih cena.


PRIMER• Ako se pretpostavi da je planska nabavna cena za 1 kg brašna 0,60

din. a za 1 kg šećera 1,20 din., planska vrednost zaliha je:• brašno: 10.000 kg x 0,60 = 6.000,00• šećer: 10.000 kg x 1,20 = 12.000,00.

• Odstupanje planske od stvarne nabavne vrednosti je pozitivno i iznosi 1.500,00 (18.000,00 – 16.500,00).

• Odstupanje, naravno, može biti i negativno, ako je planska nabavna vrednost materijala veća od stvarne nabavne vrednosti.

• Pozitivno odstupanje se knjiži na potražnoj, a negativno na dugovnoj strani računa 1009 – Odstupanje od planske nabavne cene. Ovaj račun pripada grupi korektivnih računa.


KNJIŽENJE

RB

Datu

m О P I S Poziv

I Z N О S

Duguje Potražuje



10004320

15.000,0015.000,00



10004320

1.500,001.500,00

3 Materijal u skladištu Nabavka materijala Odstupanje od nabavne cene

-za uskladištenje materijala po planskim nabavnim cenama-

100110001009

18.000,0016.500,00

1.500,00


NEGATIVNO ODSTUPANJE

RB

Datu

m О P I S Poziv

I Z N О S

Duguje Potražuje



10004320

15.000,0015.000,00



10004320

1.500,001.500,00

3 Materijal u skladištuOdstupanje od nabavne cene Nabavka materijala

-za uskladištenje materijalapo planskim nabavnim cenama-

100110091000

15.000,001.500,00

16.500,00


Npr., planska cena brašna = 0,50 а šećera 1,00

TRETMAN ’’ULAZNOG’’ PDV-a• Ulazni ili akontacioni PDV (porez na dodatu vrednost) predstavlja porez

kojeg je obračunao i na svojoj fakturi iskazao dobavljač (u ovom slučaju za materijal) ili nadležni carinski organ, ukoliko je reč o uvozu (materijala).

• Prilikom izrade kalkulacije, bilo stvarne, bilo planske nabavne cene materijala, ulazni PDV se ne uključuje u tu cenu.

• Opšte pravilo u sistemu PDV-a je da se ulazni – akontacioni porez kojeg preduzeća – kupci imaju pravo odbiti od izlaznog poreza kojeg ona zaračunavaju svojim kupcima, knjiži na posebnim računima koji pripadaju aktivi bilansa stanja.

• Navedeni računi pripadaju posebnoj grupi računa, tzv. aktivnim vremenskim razgraničenjima (AVR), o kojim će naknadno biti više govora.


NABAVKA AKO SE ORGANIZUJE POGONSKO RAČUNOVODSTVO

• Ako preduzeće organizuje pogonsko (upravljačko) računovod stvo (klasa 9 – Obračun troškova i učinaka), promene na zalihama materijala može, iako ne mora, evidentirati, osim u glavnoj knjizi finansijskog, i u glavnoj knjizi pogonskog, odnosno upravljačkog računovodstva.

• Osnovna pravila, ako se organizuju obe glavne knjige su:• u obe glavne knjige se uspostavlja zatvoren sistem knjiženja, obe

glavne knjige obuhvataju konta pomoću kojih se uspostavlja međusobna veza,

• na kontu 100 – Materijal, evidentiraju se početno stanje zaliha materijala i promene krajnjih u odnosu na početne zalihe,

• nabavke i utrošak materijala knjiže se preko konta 510 – Nabavka materijala ’’vezivna konta’’ u okviru klase 9 su: 900 – Račun za preuzimanje početnih zaliha i 901 – Račun za preuzimanje nabavke materijala i robe.


Nabavka materijala u sistemu PDV-а

• Primer:• Preduzeće ’’ABC’’ je nabavilo materijal čija je fakturna vrednost

10.000,00. Dobavljač je na svojoj fakturi obračunao 1.700,00 din. PDV-a. Materijal je uskladišten po planskoj vrednosti od 11.000,00. Knjižiti nabavku bez upotrebe računa Nabavka materijala.

RB

Datu

m О P I S Poziv

I Z N О S

Duguje Potražuje

1 Materijal u skladištuAkontacioni PDV Obaveze prema dobavljačima Odstupanje od nabavne cene

-za uskladištenje materijalaпо planskoj nabavnoj ceni-

1001282043201009

11.000,001.700,00

11.700,001.000,00


Primer sa slajda br.12

RB

Datu

m О P I S Poziv

I Z N О S

Duguje Potražuje

1 Nabavka materijalaAkontacioni PDV Obaveze prema dobavljačima

-za evidentiranje nabavke materijala u finansijskom

računovodstvu

510028204320

10.000,001.700,00

11.700,00

2 Materijal u skladištu Račun za preuzimanje nabavke Odstupanje od nabavne cene

-za uskladištenje materijalaпо planskoj nabavnoj ceni-

910090109109

11.000,0010.000,00

1.000,00


SPECIFIČNI SLUČAJEVI U VEZI SA NABAVKOM MATERIJALA

1. NEFAKTURISANI MATRIJAL Radi se o slučajevima kod je materijal kupljen i zaprimljen u

skladište, a dobavljač za materijal još nije ispostavio svoju fakturu. U ovim slučajevima bi se prilikom knjiženja nabavke, umesto konta 4320, koristio konto 4321 – Obaveze za nefakturisane nabavke (treba uočiti da i jedan i drugi pripadaju istom sintetičkom računu);

2. MATERIJAL NA PUTUObrnut slučaj: faktura dobavljača primljena a materijal još nije stigao. Nabavka bi se knjižila uz

pomoć analitičkog računa čiji je naziv: materijal na putu a koji pripada sintetičkom kontu 100 – Materijal.3. MATERIJAL U OBRADI I DORADI

Evidencija o materijalu koji se nalazi u obradi i doradi uspostavlja se na nivou posebnih analitičkih računa u okviru sintetčkog konta 100 – Materijal.


MATERIJAL

Nabavna vrednost = Fakturna vrednost + zavisni troškovi nabavke

Visina ZTN zavisi od mesta isporuke.


Knjigovodstveno obuhvatanje nabavke materijala

• Stvarna nabavna vrednost• Planska nabavna vrednost• Kombinovana nabavna vrednost


Stvarna nabavna vrednost

Stvarna nabavna vrednost materijala = stvarna fakturna vrednost + stvarni zavisni troškovi nabavke.


Kombinovana nabavna vrednost

Kombinovana nabavna vrednost materijala = stvarna fakturna vrednost+ planirani zavisni troškovi nabavke


Planska nabavna vrednost

Planska nabavna vrednost = planskafakturna vrednost + planirani zavisni troškovi nabavke


Knjigovodstveno obuhvatanje:

• Nefakturisanog materijala• Materijala na putu• Materijala na obradi i doradi


ZALIHA I PRODAJA ROBE

• ZALIHA I PRODAJA ROBE


ROBA

Knjigovodstveno obuhvatanje nabavke robe:• Po nabavnoj vrednosti• Po prodajnoj vrednosti.


Nabavka robe po nabavnoj vrednosti

FV + ZTN = NV

Nabavka robe po nabavnoj vrednosti obuhvata se najčešće u trgovinskim preduzećima koja se bave prodajom na veliko i magacinima robe trgovinskih preduzeća na malo.


Primer:

• Vlasnik inokosnog preduzeća je 10.03. uplatio osnivački ulog od 10.000 din. na žiro račun preduzeća.

D 241- Žiro račun 10.000 P 310 - Inokosni kapital 10.000 za uplatu osnivačkog uloga• Komentar: ekonomska promena koja dovodi

do istovremenog povećanja aktive i pasive


ZALIHE


STRUKTURA KLASE 1 – ZALIHE:10 – Materijal11 – Nedovršena proizvodnja12 – Gotovi proizvodi13 – Roba14 – Dati avansi za zalihe Roba je stvar koja se nabavlja s ciljem

da se proda radi dalje prodaje, prerade ili za krajnju potrošnju.

Šta sve može obuhvatiti računovodstvena kategorija koju nazivamo ‘’robom’’?U čemu je osnovna razlika između robe i gotovih proizvoda?

Moguća struktura konta 130 – Roba• U okviru sintetičkog računa 130 – Roba, trgovačko preduzeće

može otvoriti sledeće analitičke račune: • 1300 – Nabavka robe• 1301 – Roba u skladištu• 1302 – Roba u stovarištu• 1303 – Roba u prodavnici• 1304 – Roba u tranzitu i reeksportu• 1305 – Roba u obradi, doradi i manipulaciji• 1306 – Roba na putu i sl.


nastavak

• Treba zapamtiti da će sve vrednost bilo koje od navedenih zaliha, pre ili kasnije, preneti na troškove (klasa 5 – Rashodi).

• Osnovno pravilo u vezi s tim je da se troškovi trebaju priznati onda kad dođe do prodaje robe ili kad se utvrdi manjak na zalihama, kad se roba otpisuje zbog oštećenja, kala, rastura, kvara, loma itd.


KNJIGOVODSTVENA EVIDENCIJA О ROBI

• U finansijskom knjigovodstvu:• Sintetička evidencija po vrednosti• Analitička evidencija po vrsti i vrednosti• U materijalnom knjigovodstvu:• Analitička evidencija po vrsti, količini i vrednostiMogući izgled kartice robnog knjigovodstva

• U okviru magacinske – skladišne evidencije:• Promene na zalihama robe iskazuju se samo u naturalnim

pokazateljima, dakle radi se o evidenciji po vrsti i količini.


Ulaz Izlaz Stanje Cena Duguje Potražuje Saldo

NABAVKA ROBA

• Primer (nabavka robe se evidentira po stvarnoj nabavnoj vrednosti):• Prema fakturi dobavljača br. 455 preduzeće ’’TRGOPROMET’’ d.o.o. nabavilo je:• 10.000 kg brašna po ceni od 0,50 din./kg• 10.000 kg šećera po ceni od 1,00 din./kg• Troškovi prevoza robe iznose 1.000,00 din.. Troškovi pretovara i istovara iznose

500,00 din.. Roba je uskladištena po stvarnim nabavnim cenama. Raspored zavisnih troškova nabavke izvršen je srazmerno vrednosti.

Nabavna cena brašna = 0,50 + 0,033 + 0,017 = 0,55 Nabavna vrednost brašna = 5.000,00 + 333,33 + 166,67 = 5.500,00 Nabavna cena šećera = 1,00 + 0,067 + 0,033 = 1,10 Nabavna vrednost šećera = 10.000,00 + 666,67 + 333,33 = 11.000,00

Predavanja RAČUNOVODSTVOcena

KNIŽENJE U DNEVNIKU

RB

Datu

m

KontoD P

О P I SI Z N О S

Duguje Potražuje

1 1300 4320

Nabavka robeObaveza prema dobav.u zemlji


15.000,00 15.000,00

2 13004320

Nabavka robeObaveza prema dobav.u zemlji-za zavisne troškove nabavke-

1.500,001.500,00

3 13011300

Roba u skladištu Nabavka robe

-za uskladištenje materijalapo stvarnim nabavnim cenama-

16.500,00 16.500,00


PRODAJNE CENE Prodajne cene robe mogu se pojaviti u dva

osnovna oblika, tj. kao:• veleprodajne i kao• maloprodajne cene.

• Upotreba jednih, odnosno drugih u konkretnom trgovačkom preduzeću zavisi od toga u kojoj fazi prometa ono učestvuje.

• U čemu je trenutno problem u vezi sa upotrebom stvarnih nabavnih cena?


Primer Ako se pretpostavi da je veleprodajna cena za 1 kg brašna 0,60 din.

a za 1 kg šećera 1,20 din., veleprodajnavrednost zaliha je:• za brašno: 10.000 kg x 0,60 = 6.000,00• za šećer: 10.000 kg x 1,20 = 12.000,00.

• Odstupanje veleprodajne od stvarne nabavne vrednosti je pozitivno i iznosi 1.500,00 (18.000,00 – 16.500,00).

• Za razliku od odstupanja kod zaliha materijala, odstupanje kod trgovačke robe u principu ne može biti negativno. To odstupanje zapravo predstavlja razliku u ceni ili maržu zbog koje trgovačko preduzeće ima interes da se bavi trgovinom.


Nastavak / primera

• Ukalkulisana razlika u ceni se knjiži na potražnoj strani računa, npr. 13029 ili 13039. Ovi računi pripadaju grupi korektivnih računa. Ostvarena razlika u ceni se knjiži na dugovnoj strani navedenih računa a utvrđuje se prilikom realizacije robe.


ZADUŽENJE VELEPRODAJERB

Datu

m О P I S Poziv

I Z N О S

Duguje Potražuje

1 Nabavka robe Obaveza prema dobav.u zemlji


13004320

15.000,0015.000,00



13004320

1.500,001.500,00

3 Roba u skladištu Nabavka robe Ukalkulisana RUC

-za uskladištenje robe po veleprodajnim cenama-

13021300

13029

18.000,0016.500,00

1.500,00


ZADUŽENJE MALOPRODAJE

RB

Datu

m О P I S Poziv

I Z N О S

Duguje Potražuje



13004320

15.000,0015.000,00



13004320

1.500,001.500,00

3 Roba u prodavnici Nabavka robe Ukalkulisana RUC Ukalkulisani PDV

-za uskladištenje robe po maloprodajnim cenama-

13031300

1303913035

21.060,0016.500,00

1.500,003.060,00


TERMIN ’’ULAZNOG’’ PDV-а

• Ulazni ili Akontacioni PDV (porez na dodatuvrednost) predstavlja porez kojeg je obračunao i na svojoj fakturi iskazao dobavljač (u ovom slučaju za robu) ili nadležni carinski organ, ukoliko je reč o uvozu (robe).

• Prilikom izrade kalkulacije, bilo stvarne, bilo veleprodajne ili maloprodajne cene robe, ulazni PDV se ne uključuje u tu cenu.


Nastavak TERMIN ’’ULAZNOG’’ PDV-а• Opšte pravilo u sistemu PDV-a je da se ulazni – akontacioni

porez kojeg preduzeća – kupci imaju pravo odbiti od izlaznog poreza kojeg ona zaračunavaju svojim kupcima, knjiži na posebnim računima koji pripadaju aktivi bilansa stanja.

• Navedeni računi pripadaju posebnoj grupi računa, tzv. aktivnim vremenskim razgraničenjeima (AVR), o kojim će naknadno biti više govora.


Nabavka robe u sistemu PDV-а

• Primer:

• Preduzeće ’’A’’ je nabavilo robu čija je fakturna vrednost 10.000,00. Dobavljač je na svojoj fakturi obračunao 1.700,00 din. PDV-a. Roba je uskladištena po veleprodajnoj vrednosti od 11.000,00. Knjižiti nabavku bez upotrebe računa Nabavka robe.

RB

Datu

m О P I S Poziv

I Z N О S

Duguje Potražuje

1 Roba u skladištuAkontacioni PDV Obaveze prema dobavljačima Ukalkulisana RUC

-za uskladištenje robe po veleprodajnoj ceni

130128204320

13019

11.000,001.700,00

11.700,001.000,00


NABAVKA AKO SE ORGANIZUJE POGONSKO RAČUNOVODSTVO

• Ako preduzeće organizuje pogonsko (upravljačko) računovodstvo (klasa 9 – Obračun troškova i učinaka), promene na zalihama robe može, iako ne mora, evidentirati, osim u glavnoj knjizi finansijskog, i u glavnoj knjizi pogonskog, odnosno upravljačkog računovodstva.


nastavakOsnovna pravila, ako se organizuju obe glavne knjige su:• u obe glavne knjige se uspostavlja zatvoren sistem

knjiženja,• obe glavne knjige obuhvataju konta pomoću kojih se

uspostavlja međusobna veza, • na kontu 130 – Roba, evidentiraju se početno stanje zaliha

robe i promene krajnjih u odnosu na početne zalihe,• nabavke i utrošak robe knjiže se preko konta 500 –

Nabavka robe ’’vezivna konta’’ u okviru klase 9 su:

900 – Račun za preuzimanje početnih zaliha i 901 – Račun za preuzimanje nabavke materijala i robe.


PRIMER SА SLАЈDА br.12

RB

Datu

m О P I S Poziv

I Z N О S

Duguje Potražuje

1 Nabavka robeAkontacioni PDV Obaveze prema dobavljačima -za evidentiranje nabavke robe

u finansiskom računovodstvu -

500028204320

10.000,001.700,00

11.700,00

2 Roba u skladištu Račun za preuzimanje nabavke Ukalkulisana RUC

-za uskladištenje robe po veleprodajnoj ceni

911090109119

11.000,0010.000,00

1.000,00


SPECIFIČNI SLUČAJEVI U VEZI SA NABAVKOM MATERIJALA

1. NEFAKTURISANA ROBA • Radi se o slučajevima kad je roba kupljena i zaprimljena u skladište, a dobavljač za

robu još nije ispostavio svoju fakturu. U ovim slučajevima bi se prilikom knjiženja nabavke, umesto konta 4320, koristio konto 4321 – Obaveze za nefakturisane nabavke (treba uočiti da i jedan i drugi pripadaju istom sintetičkom računu);

1. ROBA NA PUTU• Obrnut slučaj: faktura dobavljača primljena a roba još nije stigla.

Nabavka bi se knjižila uz pomoć analitičkog računa čiji je naziv: Roba na putu a koji pripada sintetičkom kontu 130 – Roba.

1. ROBA U OBRADI I DORADI• Evidencija o robi koja se nalazi u obradi i doradi

uspostavlja se na nivou posebnih analitičkih računa u okviru sintetčkog konta 130 – Roba.


OBRADA KRATKOROČNIH LIKVIDNIH SREDSTVA


5.2. Kratkoročna potraživanja, plasmani i likvidna sredstva

Kratkoročna potraživanja se javljaju po osnovu: datih avansa dobavljačima, potraživanja od kupaca (odloženo plaćanje), manjkova za koje se terete zaposleni itd. Potraživanja od kupaca obično se mogu pretvoriti u novac (naplatiti) u periodu od 30 do 60 dana. Međutim, preduzeća nekada prodaju robu ili proizvode na duži rok odloženogplaćanja, čak i do 24 ili čak 48 meseci. Prema definiciji, uobičajeno vreme naplate potraživanja od kupaca je deo poslovnog ciklusa preduzeća. Potraživanja od kupaca koja nastaju kao posledica „uobičajene" prodaje mogla bi se bilansirati kao obrtna imovina, čak i kada su rokovi plaćanja duži od jedne godine.

Kratkoročni finansijski plasmani obuhvataju kratkoročne zajmove (kredite) date drugim preduzećima i kratkoročne hartije od vrednosti

drugih preduzeća.

• Kratkoročne hartije od vrednosti preduzeće kupuje uz nameru da ih proda u toku obračunskog perioda (godinu dana). Cilj kupovine je da zaradi na njihovoj prodaji i/ili da plasira višak gotovine. Likvidnost ovih hartija od vrednosti, posmatrana iz ugla preduzeća koje ih je kupilo, zavisi od vremena za koje mogu biti prodate za gotovinu.

Likvidna sredstva u užem smislu obuhvataju gotovinu na računu preduzeća i u blagajni. U širem smislu, gotovinom se smatraju čekovi, devizna sredstva kao i sve dospele hartije od vrednosti (npr. čekovi i menice dospele za naplatu).


nastavakRačunovođe definišu novac kao depozite ubankama i svaki oblik koji će banka prihvatiti kaodepozit. Ti oblici nisu samo kovanice i papirni novac, već Ičekovi, poštanske novčane uputnice, putnički čekovi, potpisani računi bankarskih kreditnih kartica kao što su Visa i Master Card. U likvidna sredstva bi se mogle uključiti i potpuno likvidne hartije od vrednosti ili tzv. gotovinski ekvivalenti (npr. državni blagajnički zapisi i obveznice). Ovakve hartije od vrednosti mogu da budu prodate za veoma kratko vreme.


Na osnovu dosadašnjih objašnjenja pozicija aktive, bilans stanja bi mogao imati sledeću formu

AKTIVA PASIVA

A Neuplaćeni upisani kapital A SOPSTVENI KAPITAL

B STALNA SREDSTVA 1. Osnovni kapital

1. Nematerijalna ulaganja 2. Rezerve

2. Osnovna sredstva 3. Neraspoređeni dobitak

3. Dugoročni plasmani B DUGOROČNA REZERVISANJA

C OBRTNA SREDSTVA C OBAVEZE

1. Zalihe 1. Dugoročne obaveze

1.1. Materijal 1.1 Dugoročni krediti

1.2.Nedovršena proizvodnja 1.2. Obaveze po osnovu obveznica

1.3. Gotovi proizvodi 1.3. Ostale dugoročne obaveze

1.4. Roba 2. Kratkoročne obaveze

1.5. Dati avansi za zalihe 2.1. Kratkoročni krediti

2. Kratkoročna potraživanja 2.2. Dobavljači

3. Kratkoročni plasmani 2.3. Obaveze za zarade

4. Gotovina i gotov, ekvival. 2.4. Obaveze za poreze i doprinose

E Gubitak 2.5. Ostale kratkoročne obaveze

2.6. Primljeni avansiPredavanja RAČUNOVODSTVO


KRATKOROČNA LIKVIDNA SREDSTVA

KRATKOROČNA LIKVIDNA SREDSTVA

sezonski ciklusi i potrebu za kratkoročnim

ulaganjem ili pozajmici!!

sezonski ciklusi i potrebu za kratkoročnim

ulaganjem ili pozajmici!!

ustanoviti kreditnu politiku!ustanoviti kreditnu politiku!procena potrebe za dodatnim gotovinskim tokom!

procena potrebe za dodatnim gotovinskim tokom!


prodaja kupcima na kredit (trgovački kredit)

prodaja kupcima na kredit (trgovački kredit)

POTRAŽIVANJAPOTRAŽIVANJAod

kupaca

za primljene menice

omogućena je isplata kupljene robe u više rata

omogućena je isplata kupljene robe u više rata

kupljena je roba na odloženo plaćanje

rn potraživanje u bilansu stanja

(dugovni saldo)

rn potraživanje u bilansu stanja

(dugovni saldo)

rn potraživanje od kupaca potražno saldo?

kupci su preplatili svoje račune

ili su unapred platili

rn potraživanje od kupaca potražno saldo?

kupci su preplatili svoje račune

ili su unapred platili

ukupan iznos potraživanja se prikazuje u bilansu

stanja kao TEKUĆA OBAVEZA


rn potraživanja

rn potraživanjasintetički račun!sintetički račun! NENAPLATIVI RAČUNI

(potraživanja)!

NENAPLATIVI RAČUNI (potraživanja)!

analitički račun!analitički račun!

pomoćna knjiga!

sastoji se od računa čiji se saldo vezuje za saldo na

jednom računu u glavnoj knjizi

sastoji se od računa čiji se saldo vezuje za saldo na

jednom računu u glavnoj knjizi

metod otpisa ili ispravke‘’gubici od nenaplativih potraživanja

se sučeljavaju sa prodajom zbog koje su nastali’’

metod otpisa ili ispravke‘’gubici od nenaplativih potraživanja

se sučeljavaju sa prodajom zbog koje su nastali’’


D RASHOD od nenaplativih potraživanja P

D ISPRAVKA za nenaplativa potraživanja P

RN rashoda od nenaplativih potraživanja se u bilansu uspeha pojavjuje

kao operativni rashod!

RN ispravka nenaplativih potraživanja se u bilansu stanja pojavljuje kao

kontra-račun sredstava koji se odbija od računa potraživanja!

RN rashoda od nenaplativih potraživanja se u bilansu uspeha pojavjuje

kao operativni rashod!

RN ispravka nenaplativih potraživanja se u bilansu stanja pojavljuje kao

kontra-račun sredstava koji se odbija od računa potraživanja!

Po osnovu prodaje robe na kredit, kompanija ‘’X’’ je ostarila ukupno potraživanje u iznosu 100.000. Oko 6.000 od 100.000 računa potraživanja je

procenjeno kao nenaplativo.

6.000

6.000

a) kontrolni račin glavne knjige


kupac A

b) pomoćna knjiga računa potraživanje

saldo 200.000

potraživanja

saldo 1.000.00

kupac B

kupac C

kupac D

kupac X

saldo 200.000 saldo 400.000

saldo 100.000 saldo 300.000


PREDNOST!

PROMISORNA NOTA!

menice primljene od kupaca

IZDAVALAC MENICE! PRIMALAC PLAĆANJA!

koje primalac poseduje i koje dospevaju u periodu

kraćem od godinu dana-potraživanja za primljene menice-!

koje primalac poseduje i koje dospevaju u periodu

kraćem od godinu dana-potraživanja za primljene menice-!

za izdavaoca to su –obaveze za izdate menice-!

za izdavaoca to su –obaveze za izdate menice-!

donose dobit od kamate!bolja mogućnost u slučaju

sudskog spora!

donose dobit od kamate!bolja mogućnost u slučaju

sudskog spora!


OBRAČUNAVANJE PROMISORNIH NOTA

kamata i kamatna stopa

vrednost na dan dospećatrajanje menicedatum dospeća

1.određen je datum;2.određen br. meseci od datuma menice;3.određen br.dana od datuma menice.

1.određen je datum;2.određen br. meseci od datuma menice;3.određen br.dana od datuma menice.

kamata=glavnica*kamapna stopa

*vreme

kamata=glavnica*kamapna stopa

*vreme

=glavnica+kamata=glavnica+kamata


D potraživanje za primljene menice P

D potraživanja od kupaca P

RN GOTOVINA se zadužuje sa 10.000 x 10,

a RN AKCIJKI KAPITAL se odiobrava za isti iznos

RN GOTOVINA se zadužuje sa 10.000 x 10,

a RN AKCIJKI KAPITAL se odiobrava za isti iznos

Od kupca smo primili menicu sa uslovima, 12% kamate, 30 dana radi izmirenja potraživanja od 4.000 €.

4.000

4.000

RAČUNOVODSTVENA KNJIŽENJA-potraživanja za primljene menice-


D GOTOVINA P

D potraživanje za primljene menice P

4.040

4.000

D dobit od kamate P

40

Naplatili smo menicu (zajedno sa kamatom) nakon 30 dana.


D Potraživanje P

D potraživanje za primljenu menicu P

4.040

4.000

D dobit od kamate P

40

Izdavalac menice nije platio svoju menicu.

odbijena ili neplaćena menicaodbijena ili neplaćena menica


D potraživanje za obračunatu kamatu P

D potraživanja od kupaca P

2.000*8/100*30/360=13,332.000*8/100*30/360=13,33

31.januara smo primili menicu na 2.000, na 60 dana i 8% kamate. Pravimo mesečne finansijske izveštaje.

13,33

13,33

evidentiranje korektivnih knjiženja


D Potraživanje P

D potraživanje za primljenu menicu P

4.040

4.000

D dobit od kamate P

40

Izdavalac menice nije platio svoju menicu.

odbijena ili neplaćena menicaodbijena ili neplaćena menica

PROMETNI LIST


Prometni list je spisak svih analitičkih računa koji pripadaju jednom sintetičkom računu sa pregledom prometa i salda.

Redni broj

Naziv računaPromet Saldo

Duguje Potražuje Duguje Potražuje

123

Kupac АKupac BKupac V

1.000800500

1.000500

0

0300500

000

UKUPNO 2.300 1.500 800 0

PREDZAKLJUČNA KNJIŽENJA

• rekapitulacija




Neki od razloga zbog kojih na kraju godine (jednog obračunskog perioda) ne postoji podudarnost između knjigovodstvenog i stvarnog stanja imovine su:

• pogrešna knjiženja i nerealne vrednosti na računima,

• mešanje različitih kategorija na jednom računu,

• postojanje nedokumentovanih poslovnih promena, itd.

Pogrešan izbor računa, pogrešni iznosi na

ispravnim računima, obezvređivanje pozicija

aktive (npr. robe), manjkovi, viškovi ove

promene se ne mogu utvrditi bez poređenja

knjigovodstvenog sa stvarnim stanjem.



Zbog navedenih problema, na kraju godine se, nakon što su evidentirane sve dokumentovane ekonomske promene, sastavlja se probni list i pristupa utvrđivanju stvarnog stanja, tj. inventarisanju.

U probnom listu se nalazi iskazano knjigovodstveno stanje a u inventaru je iskazano stvarno stanje imovine.

Otklanjanje razlika između knjigovodstvenog i stvarnog stanja vrši se kroz tzv. predzaključna knjiženja. Ova knjiženja obuhvataju i neke druge korekcije čiji je cilj iskazivanje bilansnih pozicija u njihovim ‘’stvarnim’’ vrednostima.

ZAKLJUČNI LIST (BILANS)


Izrada zaključnog lista sledi nakon predzaključnih knjiženja. Cilj izrade zaključnog lista jeste priprema podataka za bilans stanja i bilans uspeha.

ZAKLJUČNI LIST JE SPISAK SVIH RAČUNA GLAVNE KNJIGE SA PODACIMA O NJIHOVOM PROMETU I SALDU.

Broj računa

Naziv računa

Bruto bilans Saldo bilans Bilans stanja Bilans uspeha

Dugije Potražuje Duguje Potražuje Aktiva Pasiva Rashodi Prihodi

FORMALNI ZAKLJUČAK KNJIGA


Formalni zaključak knjiga vrši se na kraju svake godine:

• da bi se razdvojile dve poslovne godine,

• da bi se utvrdio finansijski rezultat za obračunski period i stanje sredstava, obaveza i vlastitog kapitala (finansijski položaj) na kraju perioda, te

• da bi se obezbedili neophodni podaci potrebni za računovodstvenu analizu.

FORMALNO OPTIMALNO ZAKLJUČITI RAČUN ZNAČI UNETI SALDO ZA IZRAVNANJE NA NJEGOVU MANJU STRANU, TJ. IZJEDNAČITI PROMET LEVE I DESNE STRANE TOG RAČUNA.

GODIŠNJI OBRAČUN(ZAVRŠNI RAČUN)


Komponente godišnjeg obračuna (godišnjeg finansijskog izveštaja) su:

1. Bilans stanja,

2. Bilans uspeha,

3. Bilans tokova gotovine,

4. Izveštaj o promenama u kapitalu i

5. Note uz godišnji finansijski izveštaj.

PRINCIPI UREDNOG KNJIGOVODSTVA


1. Princip potpunosti

2. Princip ažurnosti

3. Princip hronološkog reda

4. Princip mogućnosti provere

5. Princip jasnosti

6. Princip materijalne ispravnosti

7. Princip ekonomičnosti

GREŠKE U KNJIGOVODSTVU


Prema posledicama koje izazivaju greške se mogu podeliti na one:

• koje dovode do nepodudarnosti prometa dugovne i potražne strane,

• koje dovode do nesaglasnosti knjiga i

• one koje dovode do odstupanja između stvarnog i knjigovodstvenog stanja.

PREDNOST KOMPJUTERSKE U ODNOSU NA RUČNU OBRADU PODATAKA KOD PRVE DVE GRUPE GREŠAKA.

METODE ISPRAVKE GREŠAKA


Izbor metode za ispravku greške zavisi od tehnike koja se (ne)primenjuje, od toga kad je greška uočena i od same vrste greške.

• precrtavanje pogrešno upisanog iznosa (ručna obrada)

• crni i crveni storno

Odakle naziv ‘’crveni storno’’?

Kako se vrši storno knjiženje u uslovima primene knjigovodstvenih software-а?

• doknjižavanjem kao način ispravke učinjene greške

• storno sa doknjižavanjem

KONTNI OKVIR


POJAM KONTNOG OKVIRAPOJAM KONTNOG PLANANAČIN OBEŽAVANjA RAČUNA KLASE RAČUNA, GRUPE RAČUNA, RAČUNI – KONTA

Sadržina klasa i grupa računa zavisi od toga na koji način se rangiraju ciljevi knjigovodstva, od načina bilansiranja uspeha i od zahteva za informacijama od strane eksternih i internih korisnika informacija.

IZBOR KONTNOG OKVIRA PREMA CILJU KNJIGOVODSTVA


Ako je primarni cilj knjigovodstva svrsishodnost bilansa, sadržina klasa i računa i njihov redoslijed jednaki su redosledu i sadržini bilansnih pozicija u bilansu stanja i bilansu uspeha.Između glavne knjige i bilansa postoji čvrsta i formalna i materijalna povezanost.Ako je primarni cilj knjigovodstva praćenje kružnog toka sredstava kroz preduzeće, sadržina klasa i grupa računa pratiće upravo taj tok

(N – R – P – R1 – N1).

METODE BILANSIRANJA USPEHA U PERIODU


METODA UKUPNIH TROŠKOVAse zasniva na ideji da se rezultat jednog obračunskog perioda treba utvrditi međusobnim sučeljavanjem svih ulaganja koja su izvršena u jednom obračunskom periodu, iskazanih u vidu troškova po vrstama, i efekata koji su proistekli iz trošenja.

METODA TROŠKOVA PRODATIH UČINAKAse zasniva na ideji da se rezultat jednog obračunskog perioda treba utvrditi međusobnim sučeljavanjem prihoda od prodaje i onih troškova koji se odnose na proizvode čijom prodajom je ostvaren prihod.

KONTNI OKVIR PO BILANSNOM PRINCIPU


raspored računa odgovara rasporedu bilansnih pozicija u bilansu stanja i bilansu uspeha, razdvojenost finansijskog i pogonskog računovodstva finansijski rezultat se utvrđuje pomoću metode ukupnih troškova rezultati delova – segmenata preduzeća obično se utvrđuju pomoću metode troškova prodatih učinaka.

OSNOVNE KARAKTERISTIKE:

STRUKTURA BILANSNOG KONTNOG OKVIRA


Klasa 0 – Neuplaćeni upisani kapital i stalna sredstvaKlasa 1 – ZaliheKlasa 2 – Kratkoročna potraživanja, plasmani i gotovinaKlasa 4 – Dugoročna rezervisanja i obavezeKlasa 5 – RashodiKlasa 6 – PrihodiKlasa 7 – Otvaranje i zaključak računa stanja i uspehaKlasa 8 – Vanbilansna evidencijaKlasa 9 – Obračun troškova i učinaka

Pitanja:1. Hartije od vrednosti koje se mogu u veoma kratkom roku prodati nazivaju

se_____________________2. Zalihe čine__________, nedovršena proizvodnja,3. Stvarna nabavna vrednost materijala iznosi 1.000 dinara, a planska nabavna cena 900

dinara. Ovde se javlja:pozitivno odstupanje (sniženje)negativno odstupanje (prekoračenje)4. Pozitivna ili negativna odstupanja planske od stvarne nabavne cene materijala će se

knjižiti preko računa:

____________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

5. U bilansu stanja zalihe se uvek vode po ___________________.6. Stvarnu nabavnu vrednost materijala čine _________________ i ____________.7. Stvarna nabavna vrednost materijala iznosi 8.800 dinara, a planska nabavna cena

9.600 dinara. Ovde se javlja:pozitivno odstupanje (sniženje)negativno odstupanje (prekoračenje)8. Hartije od vrednosti kupljene sa ciljem da se prodaju u kratkom roku, bilansiraju se

kao_____________________.

Odgovori: 1. gotovinski ekvivalenti; 2. materijal, gotovi proizvodi, roba; 3. b; 4. odstupanja od PNC materijala; 5. stvarnoj nabavnoj vrednosti; 6. fakturna vrednost i zavisni troškovi nabavke; 7. a; 8. kratkoročne hartije od vrednosti.


predavanje 5 o brtna imovna prof. dr jovica la ziĆ

Documents