predavanje br. 6, ii deo kombinovani transport

12.04.23 Fakultet tehničkih nauka Integralni transport

1

PREDAVANJE BR. 6

Kompatibilnost tipičnih tehnologija kontenerskog transportnog lanca u zavisnosti od oblika realizacije

4.6.

4.7.

4.8.

5.

Tipične tehnologije transporta kontenera

Tipične tehnologije skladištenja kontenera

u terminalima

Osnovni elementi standardizacije u kontenerskom

sistemu transporta


2

4.6 Tipične tehnologije transporta kontenera

4.6.1 Tehnologija transporta kontenera železnicom

Tehnologija kopnenog transporta robe velikim kontenerima realizuje se najčešće železničkim prevozom (u specijalizovanim kolima) između terminala. Prevoz velikih (ISO) kontenera železnicom između železničko-drumskih terminala može se organizovati u sledećim oblicima: zatvorenim blok-vozovima, koji saobraćaju direktno između terminala bez usputnih ranžiranja. grupama kola, koje se uvršćuju u teretne vozove ili formiraju kontenerski voz.pojedinačnim kolima, koja se uvršćuju direktno u teretne vozove. Kontenerski blok vozovi se sastoje iz četvoroosovinskih plato-kola. Jedan kontenerski voz može se sastojati iz četiri jedinice, pri čemu jednu jedinicu čini pet spojenih vagona. Železnička plato-kola za transport kontenera mogu da prihvate tri dvadesetostopna kontenera. Ovi vagoni su opremljeni elementima za pričvršćavanje koji se mogu spuštati i koji su raspoređeni tako da se ISO-konteneri grupe 1 mogu pojedinačno ili kombinovano utovariti i pričvrstiti. Transport kontenera pojedinačnim vagonima se obavlja uobičajenim teretnim vozovima, pretežno plato-kolima, serije R ili otvorenim vagonima serije E.


3

Na međunarodnom planu tehničko-eksploatacione karakteristike železničkih teretnih kola-nosača za prevoz prevoz velikih kontenera određene su odredbama FIŠE 571-4, UIC-a, prema kojima se u međunarodnom železničkom saobraćaju mogu upotrebljavati: Dvoosovinska i četvoroosovinska železnička teretna kola-nosači za prevoz velikih kontenera u zatvorenim (homogenim) blok-vozovima tj. u direktnim teretnim vozovima koji bez usputnog zaustavljanja i bez usputne manipulacije saobraćaju od mesta otpreme do mesta opredeljenja. Dvoosovinska i četvoroosovinska železnička teretna kola-nosači opremljena uređajima za ublažavanje podužnih udara. Ova kola-nosači upotrebljavaju se za pojedinačne prevoze velikih kontenera, kao i za prevoze velikih kontenera u grupama ovih kola, ali se ne uvršćuju u homogene blok-vozove za prevoz velikih kontenera. Pošto kontenerski prevoz ima vodeću ulogu u ukupnom obimu teretnog prevoza raznim vrstama teretnog transporta, danas se razrađuju novi sistemi za opsluživanja pri čemu je osnovni kriterijum ubrzavanje vremena dostave tereta korisnicima sa minimalnim ulaganjem. Jedno od mogućih rešenja je stvaranje specijalizovane mreže železničkih magistrala na kojima je moguća velika brzina kontenerskih vozova i organizovanje maršutnog prevoza.


4

Za prevoz srednjih kontenera primenjuju se dvoosovinska železnička teretna kola sa po četiri ili pet mesta za kontenere. Ova kola su opremljena: uređajima za ugrađivanje šina prelaznica poprečnim šinama uređajima za pričvršćivanje i osiguranje tereta

Železnička plato kola za prevoz kontenera E – tehnologije prikazana su u sledećoj tabeli u vidu matrice tipičnih tehnologija transporta kontenera u zavisnosti od faktora izbora i specijalizovanih transportnih tehnologija:


5

Faktor izbora

Naziv tehnologije

tip kontenera

vidtransporta

Specifične karakteristike tehnologija

mali

srednji

veliki

drumski

železnički

vodni

vazdušni

1

2 3 4 5 6 7 8 9

E1 Železnička plato kola specijalizovana za prevoz kontenera

Olakšanje utovarno-istovarnih operacija

E2 Zatvorena teretna kola

E3 Drumsko transportno sredstvo sa sopstvenom mehanizacijom

Primena u sistemu gde ne postoji odgovarajuća pretovarna mehanizacija

E4 Drumsko transportno sredstvo sa sopstvenim uređajem za utovar-istovar kontenera

Primena u sistemu gde ne postoji odgovarajuća pretovarna mehanizacija


6

Faktor izbora

Naziv tehnologije

tip kontenera

vidtransporta


mali

srednji

veliki

drumski

železnički

vodni

vazdušni

1

2 3 4 5 6 7 8 9

E5 Plato poluprikolice i prikolice

-Prilagođenost različitim dimenzijama kontenera-Olakšane utovarno-istovarne operacije

E6 Potisnice i tegljenice rečnog saobraćaja

E7 Brodovi rečnog i pomorskog transporta

E8 Specijalni helikopteri Pogodni za nepristupačne terene

E9 Avio transport Primena specijalnih kontenera Slika br. 1- Matrica tipičnih tehnologija transporta kontenera u zavisnosti od faktora izbora i specijalizovanih transportnih tehnologija


7

Slika br. 2- Tehnologija E1 – Železnička plato kola specijalizovana za prevoz velikih kontenera

4.6.2 Tehnologije tansporta kontenera drumskim transportnim sredstvima

Za realizaciju dopremno-otpremnog transporta tovarnih jedinica integralnog železničko-drumskog transporta, za prevoz kontenera u drumskom saobraćaju upotrebljavaju se specijalna vozila: plato-poluprikolice za prevoz svih tipova kontenera poluprikolice za prevoz kontenera dužine 20 stopa poluprikolice za prevoz kontenera dužine 30 stopa poluprikolice za prevoz kontenera dužine 40 stopa (ili 2 X 20 stopa) specijalni tegljači za prevoz poluprikolica


8

Osnovne tehničko-eksploatacione karakteristike navedenih poluprikolica su: opremljene su sa tri osovine dopuštena težina 22 tone raspodela težine po osovinama 6/6/10 visina neopterećene tovarne površine iznad gornje ivice šine iznosi 1250mm i omogućava prevoz kontenera visine 8,5 stopa. Univerzalnim sedlastim prikolicama sopstvene težine od 5,5 tona mogu se prevoziti: kontener od 20 stopa (oko 20 tona) utovaren na sredini vozila ili dva kontenera od 20 stopa (oko 2 X 13 tona) ili jedan kontener od 30 stopa (26 tona) ili jedan kontener od 35 stopa (22 tone) ili jedan kontener od 40 stopa (27 tona) Dužina motornog vozila sa sedlastom poluprikolicom nalazi se u granicama maksimalne dužine od 15 metara. Takođe su u upotrebi i specijalne sedlaste prikolice za prevoz samo određenih vrsta tovarnih jedinica.


9

U tehnološkom procesu prevoza velikih kontenera drumska transportna sredstva preuzimaju sledeće transportne zadatke: direktan transport transport između pretovarnih mesta kontenera na železnici i korisnika transportnih usluga -unutrašnji trnsport Oblik organizacije odvoza i dovoza kao i načina manipulisanja kod korisnika zavisi od: veličine rada sa kontenerima disperzije rastojanja korisnika oblika organizacije kontenerskih prevoza na železnici (ili vodi) stepena tehničke opremljenosti korisnika transporta i dr. Za prevoz srednjih kontenera u dopremno-otpremnom drumskom saobraćaju primenjuju se vozila opremljena odgovarajućim uređajima za utovar i istovar.Ovi uređaji se koriste i za: odlaganje srednjih kontenera na tlo i njihovo prihvatanje sa tla pražnjenje srednjih kontenera naginjanjem istovar srednjih kontenera sa železničkih kola i njihov utovar na drumska vozila.


10

Slika br. 3- Tehnolologija E5: plato-poluprikolice i prikolice


11

Slika br. 4- Tehnologija E4: kontenerski manipulator za transport kontenera


12

4.6.3 Tehnologija transporta kontenera kontenerskim brodovima

Idealni brodovi za transport kontenera su mešoviti brodovi sa 1/3 kapaciteta za prevoz transportnih sredstava na točkovima i 2/3 kapaciteta za prevoz kontenera. Tokom razvoja kontenerskih brodova javljale su se različite vrste koje se međusobom razlikuju po veličini, brzini i nosivosti u broju kontenera. Prva generacija kontenerskih brodova ima nosivost od 10 do 15 hiljada tona tj. mogu da prevezu od 500 do 700 kontenera od 20 stopa. Brzina im je od 16 do 20 čvorova na čas. Druga generacija ima preko 20000 hiljad tona nosivosti,kapacitet od preko 1000 kontenera, i brzinu od oko 20 čvorova na čas. Treća generacija ima nosivost preko 20000 tona, kapacitet preko 1500 kontenera pa čak i 2200 kontenera i brzinu preko 30 čvorova na čas. Izrađeni su planovi za brodove četvrte generacije. Njihov kapacitet bi trebalo da bude od 4000 do 5000 standardnih kontenera sa nuklearnim pogonom jačine 200 000 KS i postizali bi brzinu od 30 čvorova na čas. Prema tehnološko-eksploatacionim mogućnostima posmatrano sa stanovišta mogućnosti utovara i istovara kontenera, kontenerski brodovi se dele na RO-RO brodove (u/i se vrši horizontalnim putem – samohodno) i LO-LO brodove (u/i se vrši pomoću dizalica).


13

Konteneri se slažu u skladištima broda između četiri vodilice tako da naležu tačno jedan iznad drugog obično u šest redova. U brodove za horizontalni pretovar konteneri se slažu poprečno po dužini broda tako da je viljuškarima pojednostavljena kretenje u pravcu pramac-krma. Kod brodova koji ne poseduju svoju mehanizaciju operacije utovara i istovara se vrše specijalnim lučkim dizalicama. U protekle dve decenije razvilo se nekoliko tipova brodova za prevoz kontenera: nepotpuni ili delimični-polukontenetski brodovi potpuni kontenerski brodovi konvertibilni kontenerski brodovi kontenerski brod prevozilac paleta polukontenerski brod


14

4.7 Tipične tehnologije skladištenja kontenera u terminalima

U prirodi sistema integralnog transporta jeste da teži ubrzavanju protoka materijalnih dobara i skraćenju vremana trajanja obrta transportnih sredstava. Svako skladištenje robe u suprotnosti je sa recionalnim kretanjem materijalnih dobara jer izaziva zadržavanje robe i povećava manipulacija tovarnih jedinica. Međutim i kod ovih tehnologija javljaju se situacije u kojima se transportni proces prekida i skladištenje postaje neophodno. Skladištenje nije uvek nametnuto već mu se pribegava zbog: tehnološke racionalizacije ekonomskih faktora zahteva korisnika transporta zakonskih formalnosti Skladištenje kontenera se javlja kod:pošiljaoca,primaoca,u kontenerskim terminalima,robno transportnim centrima a najčešće na mestima sučeljavanja različitih vidova transporta i na mestima sučeljavanja kontenerskih tokova različitih karakteristika. Tehnologija koja će se primeniti u skladištu zavisi od konkretnih uslova i zahteva koji se postavljaju. Pri tome se mora obezbediti visok stepen iskorišćenosti skladišne površine koja zavisi od više faktora a najviše od rasporeda mesta za slaganje kontenera visine slaganja i primenjene mehanizacije.


15

Skladištenje svojom koncepcijom treba da omogući: laku dostupnost svakom konteneru i što manje preradnih operacija. To je moguće ostvariti: adekvatnim planiranjem prostora i primenom efikasnog informacionog sistema. Zahtevi za skladištenjem velikih kontenera mogu se podeliti: skladištenje tovarenih kontenera skladištenje praznih kontenera Faktori koji definišu tehnologiju skladištenja kontenera tj. faktori na osnovu kojih se vrši izbor skladištenja u terminalu su: vrsta kontenera veličina kontenera obim rada u skladištu sa kontenerima kvalitet usluge u terminalu dostupnost svakoj skladišnoj jedinici servisiranje i opravka kontenera raspoloživost skladišnog prostora


16

Faktor izbora

Naziv tehnologija

tip kontenera

dostupnost


mali

srednji

veliki

homogenomslogu

tovarnoj

jed.

1

2 3 4 5 6 7

F1 Blok sistem slaganja kontenera

-formiranje homogenih slogova -primena kod sistema sa mobilnom skladišnom mehanizacijom

F2 Blok sistem slaganja kontenera

u slučaju primene specijalnih kontenera (sa točkovima) ne vrši se slaganje u više nivoa.

F3 Dvoredni sistem slaganja kontenera

primena kod sistema gde postoji zahtev za privremenim odlaganjem (pufer) i ispomoći između mehanizacije pretovara.


17

F4 Redni sistem slaganja prilagođenost odrečenoj mehanizaciji pretovara uz dobro iskorišćenje kapaciteta skladišta.

F5 Kosi dvoredni sistem slaganja

prilagođenost određenoj mehanizaciji pretovara uz nedovoljno iskorišćenje kapaciteta.

F6 Kosi sistem slaganja

primena kod sistema sa posebnim zahtevima u pogledu skladištenja (frigo kont.) uz mogućnost primene različitih sredstava mehanizacije.

F7 Regalni sistem slaganja

-neophodna primena dodatne opreme za skladištenje-ograničenje u primeni određene mehanizacije prerovara.

Slika br. 5- Matrica tipične tehnologije za skladištenje kontenera u zavisnosti od faktora izbora


18

4.7.1 Tehnologija skladištenja kontenera u otvorenom skladištu

Mogućnost skladištenja kontenera na otvorenom prostoru ostvaruje se zahvaljujući njihovim konstruktivnim osobinama, pa se konteneri mogu slagati u više nivoa (redova). Skladištenje kontenera realizuje se na otvorenom prostoru sa podlogom čija je nosivost dovoljna da se po njoj kreću opterećena sredstva za manipulaciju i unutrašnjitransport. Tovareni veliki konteneri slažu se najviše u tri a prazni i do šest redova. Velikikonteneri hladnjače slažu se u jedan red. U terminalu se skladišni prostor redovno deli na homogana polja u koja se odlažukonteneri i to prema: vrsti mehanizacije vrsti kontenera stanju kontenera načinu otpreme kontenera vrsti opsluge za vreme mirovanja realizaciji transporta kontenera


19

Prema vrsti mehanizacije koja opslužuje pretovar i uskladištenje kontenera u terminalu, homogenizacija polja je izvršena tako da se formiraju homogene skladišne grupe u okviru terminala u polju dejstva dizalice i u polju van dejstva dizalice. Prema vrsti kontenera homogenizacija polja u terminalu je izvedena tako da se konteneri koji zahtevaju opsluživanje za vreme mirovanja skadište u posebnom polju. Homogenizacija polja u terminalu se izvodi u odnosu na način otpreme, odnosno u zavisnosti od vida transporta kojim se kontener otprema


20

Slika br. 6- Tehnologija F1: Blok sistem slaganja kontenera


21

Slika br. 7- Tehnologija F2: Blok sistem slaganja malih kontenera


22

Slika br. 8- Tehnologija F3: Dvoredni sistem slaganja kontenera


23

a ) K o s i d v o r e d n i s i s t e m s l a g a n j a s r e d n j i h i v e l i k i h k o n t e n e r a

b ) K o s i j e d n o r e d n i s i s t e m s l a g a n j a k o n t e n e r a

Slika br. 9- Tehnologija F5 i F6: Sistem slaganja kontenera


24

4.7.2 Tehnologija skladištenja kontenera u regalnom skladištu

Slika br. 10- Tehnologija E7: Regalni sistem slaganja velikih kontenera


25

Mogućnost skladištenja kontenera u otvorenom, odnosno zatvorenom regalnom skladištu, ostvarena je zahvaljujući konstruktivnim osobinama kako samih velikih kontenera tako i ragalnih skladišta i skladišne mehanizacije. Opsluga kontenera u regalnom skladištu potpuno je automatizovana. Struktura konstrukcije regalnih skladišta je čelična, sa dva ili više skladišnih blokova koji su međusobno odvojeni centralnom platformom gde se obavljaju operacije prijema, predaje i pretovara. Posebna pažnja je posvećena obliku i konstrukciji regalnog skladišta u zavisnosti od operacija logističkog upravljanja, od ulaza u skladišni podsistem i zahteva za savremenom kontenerskom organizacijom. Automatizacija skladišnih i pretovarnih operacija omogućava najviši stepen iškorišćenja skladišnih kapaciteta U regalnim skladištima velikih kontenera omogućeno je:-automatizacija upravljanja u skladištu-dostupnost svakoj skladišnoj jedinici u svakom trenutku-direktan pretovar kontenera sa transportnog sredstva i njihovo odlaganje i obrnuto-smanjenje površine potrebnog zemljišta-robotizacija skladišne mehanizacije-mali utrošak radne snage i energije


26

U odnosu tradicionalne sistema otvorenih skladišta, automatska regalna skladišta smanjuju broj, kompleksnost i troškove mehanizacije potrebne za rukovanje kontenerima. Ovakva rešenja iziskuju visoke troškove pa ih je opravdano uvoditi samo kada postoji dovoljan broj kontenerskih operacija.


27

4.8 Kompatibilnost tipičnih tehnologija kontenerskog transportnog lanca u zavisnosti od oblika realizacije

Prethodna analiza tipičnih tehnologija kontenerskog transporta omogućila je definisanje matrica kompektibilnosti za različite korake i oblike realizacije transportnog lanca. Kompaktibilnost pojedinih tipičnih tehnologija po fazama realizacije kontenerskog transportnog lanca zavisi od oblika njegove realizacije. Tipične tehnologije realizacije pojedinih faza kontenerskog lanca međusobno mogu biti: potpuno kompaktibilne delimično kompaktibilne uslovno kompaktibilne


28

Obezbeđenje robePriprema,utovar, istovar robe

B1 B2 B3 B4 B5 B6 B7 B8 B9 B10 B11 B12 B13

A1

A2

A3

A4

A5

A6

A7

A8

A9

A10

Slika br. 11- Matrica kompaktibilnosti tipi~nih tehnologija A - B


29

Obezbeđenje robePriprema,utovar, istovar robe

B1 B2 B3 B4 B5 B6 B7 B8 B9 B10 B11 B12 B13

A11

A12

A13

A14

A15

A16

A17

A18

A19

A20

A21

A22

Legenda: - potpuna kompaktibilnost -delimična kompaktibilnost koja zavisi od niza različitih faktora - uslovna kompaktibilnost uz dodatne investiciono tehničke zahteve


30

5. OSNOVNI ELEMENTI STANDARDIZACIJE U KONTENERSKOM SISTEMU TRANSPORTA

Osnovne ciljeve standardizacije definisao je KOMITET ZA PROUČAVANJE PRINCIPA STANDARDIZACIJE PRI ISO ,a ona u savremenoj standardizaciji treba da omoguće: uprošćavanje sporazumevanje ekonomičnost zaštitu interesa korisnika i društva optimizaciju lanaca transporta i distribucije Danas u svetu postoji na desetine međunarodnih nacionalnih organizacija koje se bave problemom standardizacijeu oblasti transporta. Značajan doprinos standardizaciji kontenera dala je Međunarodna organizacija za standardizaciju ISO. Usklađivanje standarda i preporuka OUN, UIC, SAD, Rusije i drugih stvoren je međunarodni međunarodni standard ISO 668 kojim je propisan jedinstven oblik i veličina kontenera.


31

Osnovu za donošenje jugoslovenskih standarda predstavljaju standardi ISO kao i dokumenti regionalnih organizacija (EEZ, UIC, EFTA) kao i standardi razvijenih zemalja.

S obzirom da veličina jedinice tereta ima centralnu ulogu u fizičkoj distribuciji tereta Savezni zavod za standardizaciju je pristupio stvaranju jedinstvanog modulisanog sistema mera.

Kod rešavanja ovog problema postoje dva stanovišta:1. da polazište bude ono što zahteva najvaća kapitala,tj. prevozna sredstva i

konteneri2. da se pođe od proizvodnje i ambalaže,tj. od tereta i formiranja jedinice tereta Prvo stanovište su zagovarale zemlje koje su dostigle visok nivo kontenerskog

prevoza predlažući standardizaciju mera kontenerskih jedinica tereta izvedenih iz modula 1100mm.

Drugo stanovište je usvojeno na međunarodnom nivou i odnosi se na standardizaciju mera 400X600mm. Ovo je prihvatila i naša zemlja. Primena ovog modula obezbeđuje sledeće prednosti:

U praksi,proizvod i njegova ambalaža ne zavise od vrste prevoza i konačnog odredišta. Sve veličine pakovanja, zasnovane na modulu ambalaže, odgovaraju usvojenim paletama (800X1200, 1000X1200);

Proizvođač je siguran da se njegov proizvod i pakovanje mogu manipulisati u bilo kom delu sveta;


32

Tovarni prostor drumskih vozila i (ISO) kontenera kao i skladišni kapaciteti koji su planirani i izgraćeni u skladu sa sistemom, mogu se koristiti veoma racionalno; Trgovinska razmena ne zahteva posebne transportne sisteme, što znači da su transportni troškovi niži; Palete i ostala sredstva koja se zasnivaju na ovom sistemu mogu se manipulisati standardizovanom-jeftinijom opremom; Oprema za standrdizovani transportni lanac može se proizvesti, ponuditi i prodati svuda u svetu; Ulaganje u prevozna sredstva, skladišta i opremu za manipulisanje biće niže kada su u pitanju standardizovani elementi, a koristiće se duže.

predavanje br. 6, ii deo kombinovani transport

Documents