predavanje namenjeno edukaciji iz zaštite od zraþ...

Jonizujuce zracenje 116/01/2008

Predavanje namenjeno edukacijiiz zatite od zra enja.

KLINI KI CENTAR VOJVODINE, Novi Sad 01.2008.

AKO IMATE NEKO PITANJE, MOLIM VAS OBRATITE PANJU NABROJ U DONJEM DESNOM UGLU. TO JE BROJ SLAJDA KOJISE U TOM TRENUTKU PRIKAZUJE NA EKRANU.


Napomena o izvorimapodataka

Svi, na slajdovima prikazivani podaci, su izraznih zvani nih i autorizovanih izvetaja.Vano je naglasiti da su istraivanja, koja

su dala te podatke, radjena u razli itimgodinama i da se u ovom tekstu nijevodilo racuna o strogoj konzistenciji

podataka, u korist ilustrativnosti iedukativnosti.


Osnovni podaci o predava u:

Po zvanju je diplomirani fizi arOd 1974 radi u Nuklearnoj mediciniZaduen za za brigu o zatiti od zra enja, edukaciji kadrova kaoi o opremi u Odeljenju za nuklearnu medicinu

estvuje u neposrednom radu sa pacijentimaestvuje u delu edukacije u specijalisti kim studijama u NM

Sa radovima u estvovao na kongresima i stru nim sastancimaRadio na popularizaciji tema iz zatite od zra enja kao i fizikeuopteZaduen i ovla en za zatitu od zra enja u KC Vojvodine

STEVAN SEKULISamostalni zdravstveni saradnik za zatitu od jonizuju eg zra enja

16/01/2008 Jonizujuce zracenje 4

Jonizuju e zra enjei

zatita od zra enja

Stevan Sekuli , dipl.fizi ar

KLINI KI CENTAR VOJVODINE NOVI SAD

CENTAR ZA LABORATORIJSKU MEDICINU NUKLEARNA MEDICINA


Cilj predavanja

-Da osvei znanja, ta su jonizuju a zra enja ?

-Da navede sutinu tetnog dejstva.-Da iznese principe zatite.


ta je jonizuju e zra enje ?

Jonizujuce zra enje je svako zra enjekoje moe da izazove jonizaciju !


Kada nastaje jonizacija?

Kada zraci imaju energiju dovoljnu da otrgnuelektron iz elektronske ljuske.Minimalna potrebna energija je oko 10 eV.


KOJA ZRA ENJA SUNAMA VANA ?

Nas, ovde, interesuju samo ona zra enja,sa kojima sami imamo kontakt:- Jer ih mi koristimo, u radu i za rad.- Jer ih na nama koriste, u svom radu.


Zra enja imakorpuskularnih...

nOstala

Alfa zraci jezgra helijuma

Beta zraci - elektroni i pozitroni (e- i e+)Neutroni

Ima ih vie vrsta. Za naupri u, sada, nisu interesantna !


...zra enja ima talasnih(elektromagnetnih).

- UV zraci ( UV-B i UV-C )- Rendgenski zraci (RTG)- zraci

ZAJEDNILKI NAZIV JE X ZRACI


Dodatak o UV zra enju:

Osnovna podela:UV-A od 400-315 nm - koa ih voli, o i ih ne voleUV-B od 315-280 nm - koa gori, o i slepeUV-C od 280-100 nm - sre om, vole samo vakum

NA ZAKON PROPISUJE DA, U JONIZUJU E ZRA ENJE, SPADA ONO KOJE IMAE > 12.4 Ev ili f > 3x1015 Hz ili nm


Oh ti solarijumi !

Da li znate da Oni ne znaju da vi znateda Oni ne znaju, koliko solarijum moebiti opasan ?! Znate li?I Sunce iz kutije ume da bude veomakapriciozno, ako ga neguju velikustru njak i univerzalni majstor.

( Pri i o UV zra enju nikad kraja, a ovde je sporedna tema. )


Kako jonizuju estice?

estice, pri prolaskukroz materiju, snanojonizuju na svomputu, zbog svojevelike mase i velikognaelektrisanja kojeposeduju.


Kako jonizuju estice ?

a)Ponaaju se kaokuglica i direktnoizbacuju elektron.

b)Posredno akoreaguju sa jezgromatoma tada seemituju sekundarna

ili RTG zra enja.


Jo dva procesa sa zracima:

- Anihilacija - Elektronski zahvat:

Nastali X zraci izazivaju jonizaciju


Zanimljiv detalj

Brzina kojom se kreBrzina kojom se kre u elektroniu elektronie- sa energijom 10eV v = 1 876 km/he- sa energijom 100keV v = 164 000 km/h( relativisti ka masa ve a za skoro 20%!! )


Neutronsko zra enje

U svakodnevnom zivotu nije odzna aja, te se na njemu ne emozadravati !


Kako jonizuju X zraci ?Pri prolasku X zraka, uzavisnosti od njihoveenergije, mogu sedeavati razni i razli itiprocesi, u kojima se vrijoinizacija materije.Bez detalja, ovde,navodimo najvaznije inaj e e.

Stvaranje para

Comptonov-efekt

Foto-efekt


FOTO - EFEKT

Najzna ajniji direktniizaziva jonizacije umateriji.Ajntajn, Albertdobio Nobelovunagradu zaobjanjenjemehanizma efekta !


COMPTON-ov EFEKT

Veliki komplikator,kad merimo efektezra enja.Compton, Arturdobio Nobelovunagradu za otkri eovog erfekta ! Daonaziv foton, za EMzra enje kao esticu.


STVARANJE PARA

Dolaze do punogizrazaja dualnapriroda materije ikvantna teorija.Efekat visokihenergija.Ima neke veze i saPET skenerom !


Kakva je prodornost zra enja ?

Zra enje ima razli itu prodornost u materiju,u zavisnosti od svoje prirode i energije koju ima.


Koji su glavni izvori zra enja ?

Kosmi ko zra enje (vanzemaljski izvori)Zemaljsko zra enje (zra enje tla)Zra enje iz samog, sopstvenog, telaZra enje nastalo delovanjem oveka


Definicije, definicije...

Izvor zra enja ima aktivnost

Meta zra enja dobija dozu


...definicije...


Gy=Sv,

ili re ima,Grej i Sivert su jednaki.

Kad govorimo samo o X zra enju telo ilistari panj reaguju na isti na in.Za ostala zra enja, ove ije telo reagujemnogo burnije, tj sivertuje se!


...definicije.


Dejstvo na iva bi a

Ako razumemo i znamo razloge,zatita od zra enja nije problem!


Nekoliko re i o jonizaciji.

Proces u kome naruavamo stabilnost elektronskogomota a, zovemo jonizacijom.

Pri jonizaciji dobijamo slobodan elektron i pozitivnonaelektrisan ostatak atoma ili jon.


Zato moe biti tetna!

Posle jonizacije se kidaju intramolekularneveze.

Prekinute veze izazivaju disocijaciju irekombinaciju molekula.

U ivom organizmu, takve promeneizazivaju razne efekte, tj biolokeposledice.


Moe li jonizacija biti korisna?

Evolucija bi bila neozbiljna pojava, bez nje!Le enje, nekih bolesti, bi bilo mnogo tee!Ratni napori i mirnodopski strahovi druk iji !CD ne bi radio !

... itd ( to je i logi no ).


Kako to izgledau tkivu ?

SVE SE ODVIJA U ETIRI FAZE


Prva faza stigao zrak!

Elektri ne interakcijeU desetbilionitom delu sekunde se

elektron odvaja od atoma.Dolazi do jonizacije i nastanka

slobodnog elektrona ipozitivnog jona. I nastali

elektron (ako ima dovoljnuenergiju) moe vriti dalju

jonizaciju.

1


Druga faza fizikohemija !

Fizikohemijske promeneI elektron i jon vrlo

nestabilni. Udesetmilijarditom delusekunde ine lanac

reakcija. Nastaju novimolekuli, uklju eno i vrlo

reaktivni, slobodniradikali.

2


Tre a faza hemija na delu!

Hemijske promeneSlobodni radikali, u

milionitom delusekunde, interaguju sa

nekim molekulom.Mogu nastati bioloki

vane promene umolekulima, zna ajne

za eliju.

3


etvrta faza nastupa biologija!

Bioloke poslediceBioloke promene nastaju

posle nekoliko sekundi ilivise decenija. Mogu

odmah unititi eliju ili jeizmeniti, na dobar, lo ili

neutralan na in, to zavisiod elije i njene uloge u

telu.

4


VANO,VANO, VANO !!!

elija koja je pogodjena, odmah zatim,pokuava da sama otkloni tetu !Ve ina u tome uspeva i eto, jednog odosnova, razli itog dejstva malih i velikihdoza zra enja, na eliju.To je i glavni razlog, zato ne govorimo onormativima ve o radnom vremenu !!!


Dve krajnosti:

GRUBA SILA

Velika aktivnost pali irastura grubo.

Posledice somatske iodmah uo ljive, bez

imalo dilema.

SITNI KORACI

Mala aktivnost skuplja ukasicu.

Posledice kasne ineizvesne, do

poslednjeg trenutka.


Dejstvo velikih doza.


IRIDIJUMLjudi susmrtni ibezAtomskebombe!

Prolaznik naao neodgovorno ba en izvor izkobalt-bombe i strpao u dep !!!


Dejstvo malih doza.

Posledice ozra enja jednog miliona ljudi svih dobastarosti sa po 1mSv radijacije na celo telo

Pretpostavlja se proporcionalnost izmedju doze i u estalosti posledica!

Organ Br. Genetskih efekataGONADE 6 ( u svim generacijama)

ORGAN POJAVA KANCERA FATALNI LE IVI

Kotana sr 2 0.1 (leukemija)Plu a 2 0.1Dojka 5 3 (samo ene)Tiroideja 0.5 10Kosti 0.5 0.2Ostali organi 5 2

Ukupno: Genetski efekti 6 (prose na vrednost redje ene)Fatalni kancer 15 ene i 10 mukarciLe ivi kancer 15 ene i 12 mukarci


Objanjenje je u statistici...

ovek koga ste udarili nogom, sasvim sedruga ije ponaa od oveka koga je ujeokomarac!

Ali, ako je alergi an ...


Gruba sila je jasna, ali sitni koraciine prave probleme!

Potrebno je da se desi i da dodje dojonizacije ba u pravoj eliji, ba nanjenom pravom mestu i to u pravom

trenutku. Tada ona ostaje iva,promenjena i opasna.

Za takav slu aj treba puno, punopokuaja!

ZZato govorimo o statistici!ato govorimo o statistici!


Primer:

Mozak ima ~14x109 elija.U njemu ~ 1025 atoma !Koji je atom vaan ?(uz to je 85% voda !)

Kako ga pogoditi?


Zra enju sve izgleda uplje.

Potrebno je milion projektila usekundi i to milijardu godina,bez prekida i promaaja, dabi se pogodili svi atomi, i tosamo u mozgu.A, to se ne deava!


Kod malih aktivnosti,opasnost lei u

slu ajnosti deavanjatrajnih posledica!

Ako se dovoljno dugo ili dovoljnoesto izlaemo zra enju,

neminovno raste i mogu nost dadodje do trajnih tetnih posledica.


Zatita od zra enja je nuna!

Zbog prirode posledica, zatita se moraprimenjivati jednako, za pojedinca, za

populaciju i za generacije koje dolaze, akoriste nae gene !


Koje izvore zra enja imamo?

1. Izvore zra enja iz prirode oko nas.2. Profesionalna izloenost zra enju.3. Industrijske i vojne izvore zra enja.4. Medicinske izvore zra enja.


1. Prirodni izvori

Kosmi ko.Zra enje iz tela.Zra enje iz tla.


2. Profesionalna izloenost

Raspon doza moe biti velik.Obuka je nuna i obavezna.Podrazumeva se savest iprofesionalizam, kako premasebi, tako i prema drugom.


3. Industrijski i vojni izvori

Promenljivi nivo.Ekoloki pokretiprate i bu nokomentariu. Poddosta je dobromkontrolom, a uti ena porast ukupneprirodneradioaktivnosti.


Zbog medicine je ovapri a i zapo eta!

DANAS DOMINANTNI IZVOR ZRA ENJA !!!

4.


Od medicine, dva puti a...

Dva lika istog ljudskog bi a :Ja, kao pacijent, koga slikaju... iJa, kao medicinar, koji nekog slika...

Tu, ipak, ima bitne razlike !


DVA PRIMERA UPOTREBEZRACENJA

ZATVORENI IZVOR RTGRTGRTG OTVORENI IZVOR SCINTIGRAMSCINTIGRAMSCINTIGRAM


Raspodela mo i i uticaja:

Razni se izvori slau ujednom: dominantanefekt zra enja je zbogmedicinskogozra enja populacije,nezavisno od nivoaekonomskerazvijenosti zemlje !!!Od razvijenosti zavisisamo vrsta kancera!


Posao, zra enje, kancer...

Slika stanja.Broj profesionalno obolelih

od kancera zavisi odvrste posla, na druga iji

na in, nego to seuobi ajeno

predpostavlja.


AH TAJURANIJUM 235 !

Vojska i kad ubre pravi,pokusava da sto vise uplai

narod.


NEKE OSNOVNE OSOBINE URANIJUMA

U prirodi postoji smesa:238U (99,275%); 235U (0,72%) i 234U (0,0058%)

Osiromasen uranijum je 238Usa oko 0,2-0,3 % 235U

Atomska masa 238 g/molGustina iznosi 19,1 g/cm3Ta ka topljenja 1132 CSrebrno sivi metal, kvan i

uporediv sa elikomemiter T1/2= 4,468x109 god.

U radioaktivnoj ravnotei imamo1 , 2 i sa ukupnoEtot = 6,7MeV i aktivnostod 3x106 Bq/mol

Koristi se jo od anti kog doba zaizradu stakla i keramike bojemeda

Za toniranje fotografija, drveta, koei obradu svile i vune

Legiranje elikaKao izvanredna zastita od zra enja

(gu i od olova)Samozapaljiv kao prahVeoma pogodan za prodornu,

pancirnu municijuZa nuklearnu energiju i bombe


Koliko je kad ima: nita?

Osnovna orijentacija je, doza osnovneaktivnosti koju primamo, kad radimo prose noi normalno.To je prosek doze za sve zaposlene, koji sedobija o itavanjima TLD dozimetara.

Kod nas su o itavanja u granici


Nule koje zna e !

Rasponi su, da boliglava!Uvek je za 1000 putave e ili manje.Pamtimo 500 GDinili 0,5 Tdin,zar ne?

(bar mi sa malo pozutelim izvodom izmaticnih knjiga)

1018 exe E

1015 peta P

1012 tera T

109 giga G

106 mega M

103 kilo k

10-3 milli m

10-6 micro

10-9 nano n

10-12 pico p

10-15 femto f

10-18 atto a

milion

milijarda

bilion

bilijarda

trilion


Blaeni u neznanju.Koliko zra imo pacijente? Bolje da ne znaju oni, ili mi ?

(snimanje LS ki me)3 nSv/expoz.Komandni sto(medicinar)

3703304 god4008.0CT abdomen31262.5 god2505.0Barijum

--< 1.5 d0.5


SLEDESLEDE I SLAJD JEI SLAJD JENAJVANAJVANIJI ZANIJI ZARASPLET CELERASPLET CELEPRIPRI E !E !


Sada smo ve ose ajni ...?!Nai primeri su iz Vin inog izvetaja o kontroli aparata!

Primer: RTG lumbalne ki mePacijent sme maksimum da dobije do 10000 Sv/expPreporuka koja vai u Engleskoj do 2400 Sv/expPacijent dobio kod nas, na Hirurgiji 9000 Sv/expTehni ar dobija mese no za 2000 exp 36 SvStanovnitvo sme da dobije do 89 Sv/mesKolor TV ili monitor (5cm od ekrana) max 5 Sv/ as

za godinu od 10 meseci 2000 Sv/mesza godinu od 12 meseci 1670 Sv/mes

Zakonski max.za profesionalce


Kako zatititi sebe i druge?

Procesi su izuzetnosloeni, te se koristemodeli (fantomi)oveka, za

prora uneoptere enja i rizikaod raznih vrstazra enja. Dobijaju segotove tablice, zadoradu i kori enje.


Treba potovati protokole!

Zakoni propisuju, aprotokoli olakavaju,da se efekti i napopulaciju i napojedinca svedu urazumne, tolerantnegranice.


Skuplja se iskustvo.

Ste ena znanjaomogu avaju

procenu rizika, zasvaki pojedini slu aj.

FAKTORI RIZIKA NISU ISTI ZA SVE DELOVETELA


Koriste se metode zatite.

Zatitna sredstvauklanjaju najveci deo

nepotrebnihekspozicija. Treba onjima znati, imati ih i

koristiti ih!

ILUSTRACIJA ZAKONA OBRNUTOGKVADRATA


Osnovnatri principa zatite:

Rastojanje to dalje, to bolje !Zaklon - to da dobijem ja, kad moe on !?Vreme vreme je zatita, a ne novac !


Paljivo se prate promene.

Dobra evidencija istalno pra enjestanja, u svakoj

populaciji,omogu avajuprognozu, ali ipravovremenoreagovanje na

uznemiravaju epromene.

NEMA TA NE PROGNOZE, NI DIJAGNOZE ZA 15 MINUTA !


Rade profesionalci.

Prava stru nost i praviprofesionalizam

obezbedjuju i najviestandarde i zahtevena radu. Tada nemaograni enja u primeni

novih tehnologija iznanja.

SVE RAZUMEM, A I NITA ME NE MRZI !


KOJIKOJI SUSU ZAKLJUZAKLJU CI ?CI ?

Jonizuju e zra enje moe biti i jeste uvek opasno !Nema donjeg praga nekodljivog ozra enja !Postoji gornji prag doputenog ozra enja !

Znanje omogu uje efikasniju zatitu !Zatitu treba sprovoditi dosledno !Zatitu sprovoditi permanentno !


K R A J

predavanje namenjeno edukaciji iz zaštite od zraþ...

Documents