predmet: marketing - ekof.bg.ac.rs · pdf filemarketing okruženje ...predstavlja skup velikog...

Predmet: MARKETING

IV - MARKETING OKRUŽENJE

dr Saša Veljković Beograd, 13/15.03.2017.

I – MARKETING KONCEPT

Srećan vam DAN POTROŠAČA!!!

Marketing okruženje

...predstavlja skup velikog broja nekontrolisanih, delimično kontrolisanih i potpuno kontrolisanih faktora koji utiču na poslovne rezultate preduzeća.

Okruženje karakteriše neizvesnost i složenost odnosa u koje stupaju tržišni akteri.

Preduzeće pokušava da utiče na okruženje, ali mu se mnogo češće prilagođava.


• U literatura iz oblasti marketinga okruženje se uglavnom deli na eksterno, gde su obuhvaćeni nekontrolisani i delimično kontrolisani faktori, i na interno, gde menadžment preduzeća može da kontroliše faktore.

• Eksterno okruženje se dalje deli na makro i mikro okruženje.

• Faktori (elementi) makro okruženja na posredan način utiču na poslovne rezultate preduzeća i izvan su kontrole preduzeća, imaju dugoročno dejstvo na proizvodnju i prodaju preduzeća, i nepredvidivi su.

• Njihovo dejstvo na poslovne rezultate je različito, i zavisi od privredne delatnosti i grane kojojpreduzeće pripada.


• Mikromarketing okruženje ima značajan neposredan uticaj na rezultate poslovanja preduzeća. To su uglavnom organizacije i institucije sa kojima je preduzeće u stalnomkontaktu. Na neke faktore mikrookruženja pod određenim okolnostima preduzeće može da utiče i da ih kontroliše.

• Interno okruženje odnosi se na sposobnost preduzeća da svoje prednosti iskoristi, anedostatke eliminiše ili da njihov negativan uticaj svede na najmanju moguću meru. Uobičajeno se deli na marketinški program (instrumenti marketing miksa) inemarketinške izvore preduzeća.

Makromarketing okruženje

Faktori (elementi) makro okruženja na posredan način utiču na poslovne rezultate preduzeća i izvan su kontrole preduzeća (menadžera), imaju dugoročno dejstvo na proizvodnju i prodaju.Dinamički i statički faktori koji kreiraju šanse i opasnosti:1.Demografsko okruženje2.Ekonomsko i konkurentsko okruženje3.Prirodno okruženje4.Nauka i tehnologija5.Političko i pravno okruženje6.Socio-kulturno okruženje

Demografsko okruženje

Demografsko okruženje obuhvata promene i trendove u kretanju stanovništva, a pre svega se prate:

• Broj stanovnika,• Stopa rasta stanovništva, • Polna struktura• Starosna strukturu, • Struktura porodice• Obrazovanje, • Zanimanje, • Nacionalna i etička pripadnost, • Migracije stanovništva i sl.

• Različita starosna struktura

• Evropa konstantno stari i populacija u dobi od preko 65 godina zauzima natprosečan segment: Italija, Grčka Nemačka, Švedska, Belgija, Španija, Švajcarska itd. imaju preko 20% populacije preko 65 godina starosti.

• Meksiko - veliki udeo mlade populacije i brzo rastuće stanovništvo

• Japan sa najstarijim stanovništvom i malim natalitetom (skoro ¼ stanovništva preko 60 godina, u narednih 50 godina će ih biti 40%)



• Menja se starosna struktura

• Baby boomers uključuje osobe rođene između 1946. i 1964. godine

– Na juticajniji, ali neki i na zalasku karijere

• Generacija X uključuje osobe rođene između 1965. i 1976.

– Visoka stopa razvoda

– Oprezniji u pogledu ekonomskih prognoza

– Manji materijalisti

– Porodica na prvom mestu

• Milenijumska generacija (gen. Y) – rođeni između 1977. i 2000. godine

– Upoznati i uvezani sa novom tehnologijom

– Tinejdžeri (13–19)

– Mladi (u dvadesetim godinama)

– Kasnije stupaju u brak


Pitanje

Koliko u Srbiji ima porodica koju čine samo majka sa detetom/decom?


Starosna struktura (generacije) je bitno proučiti zbog segmentacije ljudi.Trendovi koji su izraženi, da je sve više ljudi :• Razvedeno ili razdvojeno• Izabralo da se ne udaje/ženi• Izabralo da se kasnije udaje/ženi• Izabralo da se udaje/ženi ali bez namere da imaju dece

• Porast broja zaposlenih žena• Porast broja muškaraca/očeva koji ne rade, već čuvaju decu• Rad od kuće• Urbanizacija• Smanjena stopa prirodnog priraštaja u razvijenim zemljama (i Srbiji)• LGBT populacija• Osobe sa posebnim potrebama• Porast samačkih domaćinstava


Pitanje za diskusiju

Koje ključne marketinške poruke možete da izvučete iz navedenog prikaza prosečnog srpskog potrošača i drugih izloženih demografskih zakonomernosti?

Ekonomsko okruženje

Ekonomsko okruženje sastoji se od faktora koji utiču na kupovnu moć potrošača i navike u kupovini i potrošnji.

Ekonomski faktori su dinamičkog karaktera, brzo se menjaju i u interakciji su sa drugim faktorima makro okruženja.

• Posebna pažnja se pridaje inflatornom ili recisionom stanju ekonomije, kao i tome kakve su reakcije potrošača.

• Od ekonomskih faktora kojima su zaokupljeni menadžeri, dohodak ima presudan uticaj na tražnju stanovništva, analiziraju stvarni (realni) i diskrecioni dohodak.

• Poznata je pojava da sa rastom realnog dohotka potrošači kupuju mnogo više, a naročito se to primećuje na kupovinu proizvoda trajne potrošnje.

• Tražnja za nekim proizvodima uglavnom zavisi od visine tzv. diskrecionog dohotka potrošača (novčani iznos koji potrošaču ostaje posle podmirenja osnovnih-egzistencijalnih potreba i obaveza).

• Kamatne stope, devizni kursevi i dr. predstavljaju faktore ekonomskog okruženja koji zahtevaju stalno praćenje i pravovremeno reagovanje na promene.

• Delovanje svih faktora ekonomskog okruženja se odražava na opštu ekonomsku situaciju i poslovnu klimu.

• Zajednički pokazatelj snage nacionalne ekonomije, GDP (bruto domaći proizvod). Prema visini ovog pokazatelja per capita sve zemlje sveta se dele na razvijene, zemlje u razvoju i nerazvijene zemlje.

• Tržišnu strukturu jedne zemlje određuje brojkonkurentskih preduzeća u nekom segmentu ekonomije i njegovo učešće na tom tržištu.

• S druge strane, tržišna struktura utiče na cenovnestrategije preduzeća i kreira barijere konkurentima koji žele ili nameravaju da uđu na deo tržišta, tj. tržišni segment.



Koji je vaš stav u vezi

popusta za penzionere?

Prirodno okruženje

• Prirodno okruženje obuhvata sve prirodne resurse koji su potrebni kao inputi ili su rezultat dejstva marketing aktivnosti. Njihova raspoloživost, kao što su zemlja, voda i mineralna bogatstva utiču na svakoga u privredi, kako na proizvođače, tako i na potrošače. U mnogimgradovima širom sveta, zagađenost vazduha i vode su dostigli kritičnu granicu, tako da postaju ozbiljan problem. Zagađenost dovodi do nastajanja ozonskih rupa, koje dovode do efekta „staklene bašte“.

• Novi pravci tehnološkog razvoja moraće da vode računa o racionalnoj upotrebi vode kao jednog od uslova za održavanje kako bioloških uslova, tako i obezbeđenje dovoljnih količina vode za industrijske procese. Slična je situacija i sa energijom, posebno onom fosilnog porekla. I ovde je reč kako o štednji energije sa stanovišta postojećih mogućnosti za njenokorišćenje, tako i u pogledu traženja alternativa izvora energije u odnosu na klasične izvore.

Prirodno okruženje utiče na poslovne rezultate preduzeća na različite načine. Svi ti načini semogu grupisati kroz nestašice sirovina, povećanje cene energije, veći stepen zagađenosti iizmenjene uloge vlada i državnih institucija.

Prirodno okruženje

• Krajem godine Srbija bi s Unijom trebala

otvoriti Poglavlje 27, koje se odnosi na

ekološke i klimatske promjene - sektore gdje

Srbija mnogo zaostaje za EU-om, tvrde

aktivisti.

• "Poglavlje 27 odnosi se na nas i ekološke

crne tačke i druge stvari koje su prioriteti.

Tretman otpadnih voda, poput 20 ispusnih

fekalnih vodova u Beogradu, koji, bez

ikakvog tretmana, idu direktno u Savu.

Problem je i tretman smeća. Mi nemamo

deponije, mi imamo đubrišta. Činjenica je i

da trošimo četiri puta više energije te da

smo četiri puta manje energetski efikasni od

zemlja EU-a i regije. Dok je prosjek

reciklaže smeća u EU oko 60 posto, u Srbiji

je tek na 15 posto. Sve su to stvari koje se

tiču nas", navodi politički aktivist Srđa

Popović.

Prirodno okruženje

Prirodno okruženje

Nauka i tehnologija

• Nauka i tehnologija mogu da dovedu do revolucionarnih promena u znatnim oblastima društvenog života.

• Tehnologija ima veliki uticaj na marketing proizvoda i usluga.

• Posebno dolazi do izražaja u novim tehnologijama koje dovode: do nastanka novih proizvoda ili poboljšanja postojećih proizvoda, nove mogućnosti u distribuciji (e-trgovina), kao i nove mogućnosti u komunikaciji preduzeća sa potencijalnim potrošačima.

• Nova tehnologija može sa sobom doneti takva otkrića, ne samo u zameni postojećih proizvoda, nego nestanak pojedinih proizvoda, pa i čitavih preduzeća.

• Podrazumeva se da tehnološke promene u nekim granama deluju brzo, a u nekim granama sporije.

• Marketing menadžeri ne mogu, niti smeju, da zanemare faktore tehnološkog okruženja upravo zbog njegovog ogromnog značaja za formulisanje marketing strategije preduzeća.

Nauka i tehnologija

• Tehnologija - znanje kako ostvariti određene zadatke i ciljeve.

• Omogućuje pokretanje novih industrija –kompjuteri,laseri, roboti

• Menjaju ili uništavanju neke industrije – TV-radio, kinematografija

• Podstiču razvoj tržišta koja nisu u vezi s tehnologijom (gotova jela, slobodno vreme za rekreaciju itd.)

Nauka i tehnologija

PRIMER AUTO-INDUSTRIJA:

Čak i avioni, vozovi i automobili mogu biti povezani sa Internetom. Tako sve više automobila ima direktnu vezu, putem bežične konekcije, sa centrom koji vodiproizvođač ili ovlašćeni serviser, gde automobil automatski „javlja“ centru ukoliko je došlo do nekog kvara.

Skoro sve može biti povezano zahvaljujući moćnoj kombinaciji kompjuterskih čipova i tehnologije bežičnog povezivanja, uključujući brz prenos podataka korišćenjem 3G i 4G mreže i Bluetooth-a za transfer podataka između mobilnih telefona i drugih ručnih (prenosivih) uređaja.

Testiraju se i automobili bez vozača.

Nauka i tehnologija

Testiraju se i automobili bez vozača.



Koje su šanse, a koji izazovi koje automobili bez vozača mogu imati, u marketinškom smislu?

Političko i pravno okruženje

Ovo okruženje je uglavnom sastavljeno iz zakonskih

propisa i regulativne aktivnosti i mogu da kreiraju nove šanse za poslovanje preduzeća.

Zakonodavna aktivnost ima za cilj sprečavanje pojave nelojalne konkurencije, monopolskogpoložaja na tržištu.

Donose se i propisi za zaštitu potrošača u pogledu kvaliteta proizvoda, pakovanja, načina održavanja i sl.

Država, takođe, donosi propise radi zaštite širih društvenih interesa u oblasti ekologije, bezbednosti građana, opšte bezbednosti i sl.


• Važan elemenat u sagledavanju političkog okruženja i uticaja na marketing kompanije ogleda se u sve većoj ulozi nadnacionalnih međunarodnih organizacija (WTO, IMF, WB).


Zakoni koji su neophodni za regulisanje pravno dozvoljenog ponašanja marketara

• Zakona o zaštiti potrošača,

• Zakon o elektronskim komunikacijama,

• Zakon o zaštiti podataka o ličnosti,

• Zakon o poštanskim uslugama,

• Zakon o telekomunikacijama,

• Zakon o elektronskim medijima,

• Zakon o elektronskoj trgovini,

• Zakon o bezbednosti hrane itd

• http://www.paragraf.rs/index.html

39


Socio-kulturno okruženje

Kulturno okruženje se sastoji od institucija i drugih snaga koje utiču na bazične vrednosti u društvu, percepcije ljudi i njihovo ponašanje.

Pored verovanja i vrednosti kao centralnih elemenata svake kulture, potrebno je sagledati i običaje, mitove i rituale.

Od velikog je značaja analiza potkultura, s obzirom da su iz dana u dan ne samo brojnije već se i njihova raznovrsnost povećava.

Proces socijalizacije je značajan za upoznavanje budućih potrošača, ali i za formiranje njihovog identiteta i oblikovanje njihovog budućeg životnog stila.

Ne treba zanemariti i postojanje potrošačkog etnocentrizma u pojedinačnoj kulturi i nivo njegovog uticaja na odluke pri svakodnevnoj potrošnji.


• Individualizam – stanovnici SAD-a sami odgovorni za svoj (ne)uspeh.

• Dostignuća i uspeh- lična dostignuća su rezultat uspešne konkurentske borbe.

• Aktivnost i rad – marljivi i vredni ljudi se cene zbog svojih dostignuća, dok su lenji izloženi podsmehu.

• Nauka i tehnologija – stanovnici SAD-a imaju veliko poverenje u nauku i tehnologiju.

• Napredak i materijalna udobnost – materijalna udobnost života uključuje ne samo osnovne potrebe već i dobra i usluge koji će olakšati i učiniti život prijatnijim.

• Efikasnost i praktičnost – ljudi žele da stvari budu veće, bolje i brže.

• Jednakost – jednakost u SAD-a podrazumeva „jednakost šanse“ – predviđene jednake šanse za uspeh svakog pojedinca – ne i „jednakost ishoda“.

• Moralnost i humanitarnost – pomoć drugima, pogotovo u slučaju prirodnih nepogoda.

• Sloboda – individualna sloboda je visoko cenjena u SAD-a. Ideja slobode uključuje pravo do privatne svojine, sposobnost začetka privatnog posla, sloboda štampe i druge slobode koje spadaju o osnovna ljudska prava.

• Etnocentrizam i grupna superiornost – cene svoju rasu i grupu više nego ostale druge. Takvi osećaji ponosa i superiornosti mogu da dovedu do diskriminacije; u prošlosti je to bio slučaj ropstva i segregacije


• Takozvane esencijalne (core) vrednosti se prenose sa generacije na generaciju i dosta su stabilne.

• Postoje i takozvane sekundarne vrednosti, naročito u pogledu odnosa prema radu, stilu života, potrošnji i simbolici potrošnje. Te sekundarne vrednosti su više podložne promenama, odnosno nisu tako stabilne kao esencijalne vrijednosti.

• U čitavom tom procesu ljudi menjaju poimanje samih sebe i drugih oko sebe, te poimanje organizacija, prirode i društva.


• Promene u sekundarnim vrednostima:

• Viđenje organizacije:

– Pad lojalnosti prema kompaniji

• Viđenje društva:

– Patrioti ga brane

– Reformatori žele da ga menjaju

– Neki beže iz njega

• Viđenje prirode:

– Pokoravaju se prirodi

– Žive u harmoniji sa njom

– Teže da upravljaju njome

• Viđenje sveta oko sebe:

– Spiritualnost

– Okrenutost porodici, zajednici, etici, veri...

44


Govore li nam nešto

ovi podaci o marketinškim

potencijalima?

I – MARKETING KONCEPT45

PITANJA?

46

Vidimo se u četvrtak na predavanjima!

Mikromarketing okruženje

Mikromarketing okruženje ima značajan neposredan uticaj na rezultate poslovanja preduzeća. To su uglavnom organizacije i institucije sa kojima je preduzeće u stalnom kontaktu i neke faktore mikrookruženja pod određenim okolnostima preduzeće može da utiče i da ih kontroliše:

• Dobavljači

• Marketinški posrednici

• Konkurencija

• Potrošači

• Javnost / ostali stejkholderi

• Kompanija*

Kompanija*

• Top menadžment

• Finansije

• Istraživanje i razvoj

• Nabavka

• Operacije

• Računovodstvo

Dobavljači

• Osiguravaju resurse koji su neophodni da bi preduzeće stvaralo proizvode i usluge.

• Dobavljači su izuzetno važni-zastoji ili porast cena mogu ugroziti proizvodnju / isporuku

• Ključna karika u aktivnostima isporuke vrednosti .

Marketinški posrednici

Pomažu preduzeću da promoviše, proda i distribuira svoje proizvode do finalnih kupaca.

Posrednici -trgovina

Preduzeća za fizičku

distribuciju

Marketinške agencije

Finansijski posrednici

Konkurencija

• Svaka kompanija na tržištu treba da računa na konkurenciju, kao normalan faktor takmičenja za potrošače.

• Prema većini antimonopolskih zakona u razvijenim zemljamakonkurentima nije dozvoljeno da komuniciraju niti da se dogovaraju o cenama, karakteristikama proizvoda, distributivnim kanalima i uslovima organizacije i saradnje saučesnicima u kanalima i slično...

• Standardna je praksa da konkurenti udružuju snage u razvojuproizvoda koji zahtijevaju značajna kapitalna i istraživačkaulaganja (npr. u automobilskoj ili farmaceutskoj industriji).

Konkurencija

• Ko su konkurenti,koliko ih je, koje su slabosti / prednosti?

• Razlikuje se:

• konkurencija na nivou marke proizvoda (brenda), u istoj oblasti(npr. Nivea,Loreal)

• konkurencija supstituta (različite vrste napitaka npr. sokovi vs. mleko, različitih vrsta prevoza low cost avio-kompanija vs. autobuski prevoz)

• opšta konkurencija (knjiga – udžbenik EF, pozorište,kozmetika, odeća...)

• Ekonomska konkurencija

• – Savršena - brojni ponuđači i potrošači

• – Nesavršena - monopol, oligopol

• Za uspeh preduzeće mora da pruži veću vrednost i zadovoljstvo kupcima od konkurencije.

Konkurencija

http://www.eurostar.com/

Kupci/potrošači

Važnost analize tržišta

• Ko su kupci, prema tipovima:

– krajnji potrošač

pojedinci i domaćinstva

– poslovna tržišta

organizacije kupuju robe i usluge potrebne za proizvodnju drugih proizvoda i usluga

– tržišta posrednika

kupovina robe radi dalje prodaje

– Institucionalna tržišta

škole,bolnice, zatvori…

– vlada kao tržište

Nude različite javne usluge

– međunarodna tržišta

strani posrednici, strane vlade, strani kupci..

Javnost / ostali stejkholderi

• Javnost čini svaka grupa koja ima stvarni ili potencijalni interes ili uticaj na sposobnost organizacije da postigne svoje ciljeve.

• • Različite vrste javnosti sa kojima se preduzeće sreće:

• – Finansijska

• – Medijska

• – Vlada

• – Udruženja građana (organizacije potrošača, ekološka udruženja..)

• – Lokalna javnost

• – Šira javnost

• – Unutrašnja (interna) javnost

Analiza situacije

• Analiza situacije opredeljuje i uključuje pribavljanje i korišćenje specifičnih podatka i informacija o ključnim eksternim i internim faktorima preduzeća koji su neophodni za racionalno poslovno odlučivanje u oblasti marketinga.

Analiza situacije

SWOT ANALIZA


SWOT ANALIZA

• SWOT analiza predstavlja način da se na osnovu izvršene analize sažmu sve najbitnije interne i eksterne karakteristike i kretanja koje prikazuju stanje u kojem se organizacija u određenom trenutku nalazi.

• Cilj - ostvariti usklađenost između strategije preduzeća sa jedne i unutrašnjih sposobnosti i uticaja iz okruženja sa druge strane

• Naziv potiče od početnih slova engleskih reči Strengths - snage, Weakness- slabosti, Opportunities- šanse i Threats - pretnje, a koje definišu matricu u okviru koje se nalaze najznačajniji elementi koji prikazuju stanje preduzeća.

• Jako je važno da se objektivno prikažu svi elementi, jer svaka doza subjektivnost može roditi pogrešne procene, a samim tim i pogrešnu polaznu osnovu za donošenje zaključaka i preporuka!


S W O T analiza

Snage (Strenghts) kompanije:

sve ono što je odraz prednosti

preduzeća, i na šta može direktno

da utiče, preduzeće želi da ih

maksimalno iskoristi

Slabosti (Weekness):

sve ono što je odraz slabosti

preduzeća, i što zavisi od njega

samog, preduzeće nastoji da ih

minimizira ili pretvori u prednosti

Šanse (Opportunities):

pozitivni tokovi i trendovi u

okruženju, koje preduzeće može da

iskoristi uvodeći nove proizvode,

načine isporuke, modalitete i sl.

Opasnosti-Pretnje (Threats):

negativni tokovi i trendovi u

okruženju koje preduzeće želi da

minimizira, izbegne ili im se

prilagodi

Interne karakteristike izražene su kao snage i slabosti preduzeća u odnosu na postavljene standarde.

Eksterni uslovi izraženi su kao šanse i opasnosti koje dolaze iz okruženja, a mogu uticati na njegovo buduće poslovanje.


S W O T analiza

Četiri moguće opcije:

• Idealno poslovanje [velika šanse –male opasnosti]

• Spekulativno poslovanje [velike šanse – velike opasnosti]

• Zrelo poslovanje [male šanse – male opasnosti]

• Problematično poslovanje [male šanse – velike opasnosti]

62


S W O T analiza – eksterni faktori

Proističu iz praćenja trendova u makro -i mikro-okruženju.

Dobar marketing je umetnost pronalaženja, razvijanja i profitiranja od različitih tržišnih mogućnosti.

MAO{Market opportunity analysis } metod – analiza tržišnih šansi

• Šanse se istražuju vodeći računa o atraktivnosti i verovatnoći uspeha.

• Opasnosti se istražuju vodeći računa o ozbiljnosti pretnje i verovatnoći njenog pojavljivanja/ostvarivanja.

63


S W O T analiza –interni faktori


S W O T analiza

• Prednosti:

– Široka upotreba

– Ne zahteva velika finansijska sredstva

– Dobro identifikuje kritične elemente u preduzeću

– Dobar metod za timski rad

• Nedostaci

– Ne nudi eksplicitne strateške preporuke nego apstraktne savete

– Različita interpretacija određenih elemenata u analizi i doza subjektivnosti

– Daje više reaktivne nego proaktivne savete

65


ETOP matrica

• Informacije prikupljene marketing istraživanjima mogu se pojednostavljeno predstaviti u formi ETOP matrice.

• ETOP (Enviromnmental Threat and Opportunity Profile) - Ova matrica omogućava sažet pregled faktora iz okruženja koji su najkritičniji za preduzeće, kao i jačinu njihovog uticaja i verovatnoću pojavljivanja.

66


PEST(LE) analiza

• Analiza stanja – PEST(LE) analiza

• PEST analiza predstavlja dopunu SWOT analizi posvećenu detaljnoj analizi šansi i pretnji. Analiza se obavlja po sledećim kategorijama:

• P – politički faktori

• E – ekonomski faktori

• S – socijalni faktori

• T – tehničko-tehnološki faktori

• Dodatne kategorije su:

• L – pravni faktori

• E – faktori zaštite životne sredine

67


Modeliranje procesa analize i odgovora na promene iz okruženja

• 1)verovanje menadžera u kojoj meri se može analizirati okruženje

• 2)verovanje u kojoj meri se to okruženje može modelirati

68


SWOT analiza – primer Centra za permanentno stručno usavršavanje, Ekonomskog fakulteta, Univerziteta u Beogradu

http://edukacija.ekof.bg.ac.rs/repository/CMS/galerija/restoran/velike/profesorski_klub2.jpg

http://edukacija.ekof.bg.ac.rs/repository/CMS/galerija/restoran/velike/profesorski_klub2.jpg

http://edukacija.ekof.bg.ac.rs/repository/CMS/galerija/slusaonice/velike/racunski_centar.jpg

http://edukacija.ekof.bg.ac.rs/repository/CMS/galerija/slusaonice/velike/racunski_centar.jpg

http://edukacija.ekof.bg.ac.rs/repository/CMS/galerija/restoran/velike/restoran_ekonomskog_fakulteta1.jpg

http://edukacija.ekof.bg.ac.rs/repository/CMS/galerija/restoran/velike/restoran_ekonomskog_fakulteta1.jpg

Snage

Tradicija i brend Ekonomskog fakulteta; „Core“ biznis – osnovna delatnost Fakulteta je edukacija; Veliki broj (dobrih) predavača i poznatost predavača u poslovnim krugovima; Veliki broj pokrivenih oblasti; Stalno inoviranje znanja, širi i analitičniji pristup problematici; Iskustvo velikog broja predavača u ovoj oblasti (privatno, u okviru drugih

agencija, kroz projekte); Sopstveni restoran na VII spratu; Sopstveni kafe klub – „Profesorski salon“; Sopstveni parking; Poznata lokacija; Posedovanje uređenih sala i adekvatne opreme; Podrška top menadžmenta, odnosno rukovodstva Fakulteta; Sopstveni veb sajt, sopstveni promo-materijal; Korporativni materijal (fascikle, blokovi, olovke...) koji već postoji; Dobra cena za pruženi kvalitet.

SWOT analiza –primer Centra za permanentno stručno usavršavanje, Ekonomskog fakulteta, Univerziteta u Beogradu

“Za razliku od doktora nauka, seljaci imaju više znanja nego stručne spreme.” – Duško Radović

Slabosti

Nepostojanje iskustva u kontinuiranom radu sa ovim tipomedukacije;

Organizacione sposobnosti – nepostojanje osoba u stalnomradnom odnosu koje bi se prevashodno bavile ovom oblašću;

Sporedna (dopunska) delatnost Fakulteta; Preopterećenost velikog broja predavača; Iskorišćenost resursa (sale, oprema...) zbog redovnih i master

studija; Nedostatak iskustva u ovoj oblasti edukacije (kod pojedinih

predavača); Većina sala nije prilagođeno grupnom i case study radu

(raspored stolova i stolica, veličina i sl.); Viša (nominalna) cena u odnosu na većinu konkurenata. Predugačko ime Centra


Šanse

Dosta bivših studenata Ekonomskog fakulteta na rukovodećim pozicijamauspešnih kompanija;

Zainteresovanost kompanija za ovaj tip edukacije;

Stalne promene u ekonomiji i biznisu koje traže i nova (inovirana) znanja;

Nedostatak vremena koji sprečava menadžere i zaposlene da se samostalnoobučavaju i inoviraju;

Porast broja uspešnih kompanija;

Slaba konkurencija drugih državnih fakulteta (jedino FON to radi relativnoangažovanije);

Usko-specijalizovani predavači kod jednog tipa profesionalnih konkurenata,odnosno „one man show“ kod drugih (dvoje ili troje ljudi drži sve kurseve);

Predavači kod konkurencije uglavnom nisu ekonomske struke, već ljudi koji sustekli određeno praktično iskustvo koje po principu „praksa i samo praksa...“pokušavaju da prenesu do polaznika.


“Za razliku od

doktora nauka,

seljaci imaju više

znanja nego stručne

spreme.” – Duško

Radović

Opasnosti

Percepcija Ekonomskog fakulteta kao „teoretskog a ne praktičnog“, jer se prevashodno radi o klasičnom tipu obrazovanja;

Konkurencija – profesionalno se bavi time više agencija –konsultanstskih kuća, kao i neki privatni fakulteti;

Kriza u privredi – smanjeni budžeti za edukaciju; Velike kompanije imaju svoje “škole” ili ako su strane, šalju

stručnjake i van zemlje na kurseve u kompanijama-maticama;

Zakonodavstvo i uredbe, koje će otežati ili poskupeti usluge Fakulteta u ovom domenu

Legalno poslovanje Ekonomskog fakulteta (plaćanje na račun sa PDV-om, nema stimulacija za pojedince koji odlučuju o tome...), dok konkurencija dosta „fleksibilnije“ pristupa pribavljanju poslova.




Kako bi izgledala SWOT analiza Ekonomskog fakulteta u Beogradu, gledano iz ugla upisa na redovne studije?


PITANJA?

76

Vidimo se u ponedeljak/sredu na predavanjima!

predmet: marketing - ekof.bg.ac.rs · pdf filemarketing okruženje ...predstavlja skup velikog...

Documents