premijere pozori[ne novine broj 142 februar 2007. … · 16. i 20. godine, proveli u zemlji...

U JDP NOVA DRAMA UGLJE[E [AJTINCA‘Banat’, u reìji Dejana Mija~a, premijerno je izvedena 1. februara na sceni "Ljuba Tadi}" JDP. ‘Ba-

nat’ je tre}a drama u opusu Uglje{e [ajtinca koja se bavi temama ìvota, ljubavi i smrti u Banatu, u triklju~na istorijska perioda. Progon Nemaca iz Banata, njihov ìvot i na~in na koji su prognani po zavr-{etku Drugog svetskog rata, je jedna od glavnih tema ovog komada. Kroz fragmentarnu strukturu, u 20kratkih scena, prati se sudbina porodice Volf koja, zajedno sa kom{ijama Srbima, strada pod teretom ideo-lo{kih i nacionalnih trvenja. Drama se bavi sudbinom mladih koji su klju~ni period odrastanja, izme|u16. i 20. godine, proveli u zemlji zahva}enoj ratom i posledicama koje je rat ostavio na njihove li~nosti.‘Neko ih osudi kao poraène, neko im dodeli priznanje pobednika, ali zapravo se iz ove drame vidi danema pobednika. Svi su poraèni jer niko nije dobio svoj rat, a svi su izgubli svoj mir. Ova je predstava,stoga, neka vrsta izvinjenja i traènja oprosta.’ Rekao je Dejan Mija~ o predstavi.

Ovom predstavom promovisana je mlada gluma~ka generacija koju ~ine Sr|an Timarov, Jelena Petro-vi}, Nikola Rako~evi}, Petar Ben~ina, Dubravka Kovjani}, Nenad ]iri} i Milutin Milo{evi}.

M.J.

POZORI[NE NOVINE BROJ 142 F EBRUAR 2007 . GODINA XV CENA 50 D INARAPREM

IJERE

INTER

VJUI

U Pozori{tu na Terazijama ob-novljena je postavka mjuzikla ‘Neki tovole vru}e’ ~ija je premijera bila 9.februara. Ova predstava je igranavi{e od 250 puta na staroj sceni Po-zori{ta na Terazijama. Novu verzijusu prema originalnoj postavci SojeJovanovi} iz 1990. god. obnovili Sve-tislav Bule Gonci} i Rade Marjanovi}, iujedno predstavlja oma` ~uvenojrediteljki. ‘Soja jeste najve}i razlogzbog kojeg je ova predstava ponovo narepertoaru, ali i publika koja je uvekrado dolazila da je gleda. Re~ je ojednom od svetskih hitova i za{titnihznakova pozori{ta, koji bi uvek treba-lo da budu na njegovom programu.Zato bih èleo da svaka nova gene-racija pro|e kroz na{e uloge!’ izjavioje tim povodom Rade Marjanovi}. Uovoj verziji poznatog vodvilja PiteraStouna, Boba Merila i Dùl Stajn, Pu-slicu igra Bojana Stefanovi}, a poredMarjanovi}a i Gonci}a, igraju ZinaidaDedakin, Boìdar Sto{i}, VeselinStijovi}, Dragan Vuji} i Jano{ Tot, au~estvuju i Hor, Balet i Orkestar Pozo-ri{ta na Terazijama, pod upravomdirigenta Vesne [ouc, koja je dirigo-vala i pre 17 godina.

Kako su glumci doìveli ovu pred-stavu najbolje obja{njava Zinaida Dedakin: “U poplavi raznih predstava na beogradskim scenama,napravljenih u stilu "hajmo dìgericu na sto", uverena sam da }e ova na{a biti od onih u kojima gledaocibeskrajno uìvaju. A i mi smo dok smo je pripremali!”

Muzi~ke aran`mane uradio je Predrag Vasi}, Sneàna Veskovi} je obnovila originalnu koreografijuMiljenka [tambuka, a scenografiju i kostime dizajnirao je Miodrag Taba~ki koji je bio autor kostima idekora i u originalnoj postavci Soje Jovanovi}.

M.J.

Na sceni ‘Ra{a Plaovi}’ Narodnog pozori{ta premijerno je izveden komad ‘Predstava Hamleta uselu Mrdu{a Donja’ Ive Bre{ana u reìji @elimira Ore{kovi}a iz Zagreba.

Ova predstava, prvi put izvedena 1970. godine u teatru ITD u Zagrebu, u reìji Borislava Violi}a,igrana je {irom biv{e Jugoslavije, uklju~uju}i i Beograd, na BITEF-u, u drugim evropskim zemaljamai biv{em Sovjetskom Savezu. Radnja Bre{anovog komada doga|a se krajem 40-tih godina u zaba~enomselu, Mrdu{a, u uslovima potpunog primitivizma, gde me{tani poku{avaju da podignu kulturni nivo.Predstava je tada doìvljena kao o{tra kritika komunizma, ‘oli~ena u tiraniji malih i neobrazovanih bi-rokrata’. I onda, pre 35 godina i sada se pokazalo da neznanje, nekultura, neobrazovanost i skrnav-ljenje osvedo~enih vrednosti prate sva vremena i sve ideologije.

Igrati ili ne igrati Hamleta, pitanje je na koje su likovi u komadu ‘Predstava Hamleta u seluMrdu{a Donja’ posle dugih prepirki, odgovorili potvrdno. Kako to izgleda kada se hamletovske dilemeumnoè i interpretiraju na seoski, dalmatinski na~in, odnosno, kako se ‘vr{i nasilje’ nad [ekspirovim‘Hamletom’, pokazala je gluma~ka ekipa u kojoj su: Miodrag Krivokapi}, Bane Vidakovi}, Marija Vic-kovi}, Nela Mihailovi}, Bane Toma{evi}, Predrag Ejdus, Marko Nikoli}...

M.J.

KO TO MRDA U MRDU[I DONJOJKRITIKA POKOJNOG SISTEMA I MENTALITETA

NEMA POBEDNIKA U RATU

NEKI TO VOLE VESELOBEZ D@IGERICA NA STOLU

PREMIJERA PREMIJERA

PREMIJERA

KR^MARICA I VITEZPREMIJERA

Kao tre}a premijera ciklusaRenesansa, iza{la je u PBB na

ve~ernjoj sceni komedijaKr~marica Mirandolina,

Karla Goldonija, u reìji JugaRadivojevi}a. Naslovnu uloguigra Katarina @uti}. Vitezove,

markize i ostale glume AndrijaMilo{evi}, Ivan Jevtovi}, Nenad

Nenadovi}, Ana Zdravkovi},Marijana Mi}i}, Milan Vaci}

i Igor Damnjanovi}.Zanimljivo je da A. Milo{evi},

koji je pro{le sezone bio krotiteljgoropadnice, ovde podjednako

{armantno igra kro}enoggoropadnika.

D.K.

ILI UKRO]ENI GOROPADNIK

((FFoott

oo:: VV

uukkiiccaa

MMiikkaa

~~aa))

2LUDUS 142Lu

Konkuresi i nagrade

31. januara 2007. u Malom pozori{tu”Du{ko Radovi}” dramskom umetnikuGoranu Jevti}u uru~ena je nagrada”Milo{ @uti}”. Dodeli je prisustvovalo 50-tak gostiju, koji su prethodno imalipriliku da odgledaju predstavu “Oka-menjeni princ”, sa kojom je Jevti}, tu-ma~e}i vi{e uloga, osvojio ovu nagradu.

U konkurenciji za nagradu je ukup-no bilo 18 glumaca, izme|u ostalih iIvan Tomi} koji sa Jevti}em ~ini celokup-nu gluma~ku postavu predstave “Oka-menjeni princ”. Predstava se pored svojeosetljive tematike izdvaja i po pristupu

publici, te se radi blièg kontakta sa pu-blikom sedi{ta postavljaju ukrug, nasamoj sceni. Obojica su bili predloèni zaovu nagradu od strane pozori{ta Du{koRadovi}.

Nakon predstave i kratkog saop-{tenja koje je u ime ìrija pro~itala Ma{aStoki}, Jevti}u je uru~ena plaketa, azatim nastavljena koktel-proslava u holupozori{ta.

Goran Jevti} je 11 dramski umetnikkoji je dobio nagradu “Milo{ @uti}”, od1994. godine kada je priznanjeustanovljeno.T.R.

JEDANAESTI PUT URUÊNANAGRADA MILO[ @UTI]

Savez dramskih umetnika Srbije raspisuje

J A V N I P O Z I V - K O N K U R Sza predlaganje kandidata za dodelu

Nagrade ‘M I L O [ @ U T I ]’Nagrada se dodeljuje za najbolje gluma~ko ostvarenjena scenama profesionalnih pozori{ta Srbije, upredstavama premijerno izvedenim u perioduod 30. juna 2006. do 30. juna 2007. godine.

Osnovna merila su: da je ostvarena uloga, velika ilimala, tragala~ka i da se moè ozna~iti kao putokaz urazvitku glume, kao i da je glumac, stariji ili mla|i,osvedo~io svoju posve}enost umetnosti glume i odgovornost prema misiji pozori{ta.

Predlaga~i kandidata mogu biti profesionalna pozori{ta,dramski umetnici, pozori{ni kriti~ari, redakcije stru~nih i~asopisa iz oblasti kulture, kao i umetni~ke ustanove iudruènja.

Predloge sa pisanimobrazloènjem poslatina adresu:Savez dramskih umetnikaSrbije, Beograd,Studentski trg 13/VI,ili e-mailom, na adresu:[email protected],najkasnije do15. septembra 2007. godine.

SAVEZ DRAMSKIHUMETNIKA SRBIJE


J A V N I P O Z I V - K O N K U R Sza predlaganje kandidata za dodelu

Nagrade za reìju ‘B O J A N S T U P I C A’

Nagrada se dodeljuje za najboljerediteljsko ostvarenje na scenama

profesionalnih pozori{ta Srbije,u predstavama premijerno izvedenim

u periodu od 01. aprila 2006.do 31. marta 2007. godine.

Predlaga~i kandidata mogu bitiprofesionalna pozori{ta, dramski

umetnici, pozori{ni kriti~ari, redakcijestru~nih i ~asopisa iz oblasti kulture,

kao i umetni~ke ustanove i udruènja.

Predloge sa pisanimobrazloènjem poslati na adresu:Savez dramskih umetnika Srbije,

Beograd,Studentski trg 13/VI,

ili e-mailom, na adresu:[email protected],najkasnije do

15. aprila 2007. god.


Dragi Boro,Du{ka Markovi}, iz Saveza dramskih umetnika me je nedavno obavestila da èlite da monografiju o Vama, povodom

Nagrade za ìvotno delo, Dobri~in prsten, napi{em ba{ ja.Vrlo sam po~astvovana Va{om èljom. Kao svi na{i gledaoci, i ja neobi~no uìvam i ulogama kojima ste obeleìi dvadeseti

vek, i u pozori{tu, koje je Va{ pravi medijum, ali i na filmu, i na televiziji. Bez obzira na moj kriti~arski sta`, kada poku{avamda za ~itaoce „Danasa“ opi{em na~in na koji Vi prinosite darove na srpske scene, ja sam samo gledalac, onaj koji sanja uteatru. Tako sam bila od{evljena i ulogom oca koju ste ostvarili u Pinterovom „Povratku“, na sceni Zvezdara teatra, u reìjiNikite Milivojevi}a. Kasnije, kada sam tu predstavu selektovala za neke od „Dana Zorana Radmilovi}a“ /bila je to veomadobra predstava u celini/, rekli ste mi re~enicu koja je karakteristi~na samo za Vas: „Nikada ne bih znao da napi{em o sebine{to tako dobro!“...Obave{tavam Vas da sam pro{le godine, u Torinu, prilikom dodele Evropske nagrade za pozori{te HarolduPinteru, razgovarala kratko sa laureatom i rekla mu taj podatak - kako Vi, jedan od najzanimljivijih srpskih glumaca, igrateklju~nu ulogu u „Povratku“. I on Vas se setio, po Kusturi~inom filmu! Posle toga, napravila sam emisiju „Povratak HaroldaPintera“, o Evropskoj nagradi za pozori{te, i u nju sam, na nekoliko mesta, umontirala Va{e scene iz predstave u Zvezdari, sanatpisom „Pinter na srpskoj sceni“.

To je, ipak, paradoks. Vi ste, dragi moj Boro, glumac koji je na onaj Va{ potpuno poseban na~in, odigrao gomilu na{egsveta koji, teran srbijanskim sindromom, poku{ava da ulovi u mutnom, da se „sna|e“, umesto da dela, da na|e krivinu i napravom putu. U Kova~evi}evim, Pavi}evim i ostalim doma}im tekstovima na srpskim scenama, Vi ste bili i duhoviti, i senti-mentalni, i dirnuti, i srpski „kvarni“. I politi~ki angaòvani, samo na sceni. No, u „Povratku“, Vi ste bili i - opasni! Sve se,mislim, od Vas o~ekuje, osim ovog poslednjeg. Ali, ja sam, kao da sam pretpostavila da }u jednom biti Va{ biograf, Va{ [tefanCvajg, takore}i, ja sam tada uo~ila tu Va{u osobinu koju je te{ko igrati na sceni, a osnova je Pinterovih drama. Taj otac, koji jeuni{tio svojom nasilno{}u i bezose}ajno{}u svoju decu, ~ovek koji je samoìv, cini~an i bezdu{an, on, u nekoj svojoj dubini,~uva emociju koja se bori da izbije, a izbija na pogre{an na~in.

Tridesetak godina pratim Va{ rad, u svim medijima. Do sada sam Vas gledala kao svi ostali gledaoci, sa uìvanjem i saoboàvanjem, za{to ne re}i, a od ovog trenutka, dragi moj gospodine glum~e, ja }u po~eti da sistematizujem Va{ rad i razgo-vara}emo dugo o svemu.

Pomalo se i pribojavam ovog istraìvanja. Zato {toVa{ rad ima toliku raznovrsnost i {irinu da ne znam dali }u uspeti da ga obuhvatim tako da i na{i budu}i ~itao-ci shvate kolika je njegova vrednost.

Nadam se da }u biti u stanju da to dokaèm,uonolikoj meri, u kolikoj ja sama u to verujem. A ne znamjo{ nekog takvog.

Hvala Vam, mnogo ste me obradovali, ali i zabrinulisvojom porukom.

Od ovog trena Va{ [tefan Cvajg,Dragana Bo{kovi}Na prvi dan Vaskr{njeg âsnog posta, leta Gospodnjeg 2007.

Mo`da su pozori{ni kriti~ari zaistasami krivi za neda}e koje ihsnalaze, opaska je Feliksa Pa-

{i}a, izre~ena na poslednjem sastankuUdruènja pozori{nih kriti~ara i teatrolo-ga, odrànog osmog februara, u Pozo-ri{nom muzeju. Mnogi nisu do{li, bili suna zadacima, valjda, a oni malobrojni,koji su bili tu, iz Novog Sada i Beograda,primili su k znanju vest da nas je, krit-i~are i teatrologe, Ivan Medenica pred-

stavio u Seulu, na Svetskom kongresukriti~ara i teatrologa. I lepo su nas odan-de pozdravili.

Najvi{e se govorilo o putovanjima.Kako sti}i, na primer, u Solun, gde }e,krajem aprila, na{oj i svetskoj spisateljiciBiljani Srbljanovi} biti uru~ena Evrops-ka nagrada za pozori{te, za novupozori{nu stvarnost. Vozom, na primer,ali, za koje pare?! Pominjali su se tu i

NEPOTREBNI KRITIÂRIbudèt, i Ministarstva, i novinske ku}e, ielektronski mediji.

Konstatovano je jedno: nikome kriti-ka i kriti~ari nisu potrebni! Oni {aljusvoje tekstove, koje im medijske ku}e ~aki objavljuju, ali }ute}i i - besplatno!Glumci se hvale time da ih kritika i nezanima, a novine se ne ogla{avaju i kadkritike i kriti~ara i nema! Naveden jeprimer „Ve~ernjih novosti“, najtira`nijegdnevnog lista kod nas, koji, od odlaska

Aleksandra Milosavljevi}a u Novi Sad,uop{te nema pozori{nu kritiku! Naopasku Feliksa Pa{i}a da se treba oglasitiu ime Udruènja kriti~ara i objaviti umedijima svoj stav o tome, nastala jekuknjava prisutnih, sa primerima izli~nog sirotinjskog ìvota i nemileprakse.

Prednja~io je va{ izve{ta~, koji, kaopozori{ni kriti~ar DANASa, uop{te nedobija honorar, mada mu je obe}an, i za

sve tekstove koje pi{e svakodnevno, ne bimogao da kupi vi{e od nekoliko pozo-ri{nih ulaznica.Iako one, kod nas, i nisuskupe.

Iako je takva odluka doneta, i ime-novani ljudi da sastave kriti~ku kriti-~arsku kritiku, do danas je svojim o~imanismo videli, ni svojim u{ima ~uli umedijima. Zna~i, pi{i propalo!

Dragana Bo{kovi}

Gospodinu BORI TODOROVI]U dobitniku Dobri~inog prstena

((FFoott

oo:: \\

oorr||ee

TToomm

ii}}))

((FFoottoo:: \\oorr||ee TToommii}}))

LUDUS 1423

Konkursi i nagrade

Upravni odbor Dana komedije uJagodini dodelio je ove godine“Zlatnog }urana” za ìvotno delo

gospo|i Oliveri Markovi}, ìvoj legendiscenskog {arma, duha, talenta i lepote.Ovo je njena druga nagrada za ìvotnodelo, a nadamo se da nije i poslednja!Pre desetak godina osvojila je i “Dobri~inprsten”, koji se dodeljuje za sveukupangluma~ki domet, dok se “Zlatni }uran”,kao {to i samo ime kaè, dodeljuje is-klju~ivo za postignu}a i dostignu}a naplanu komedije. Povodom vesti o nagra-di, koja }e biti uru~ena na ovogodi{njimDanima komedije u Jagodini, gospo|aOlivera Markovi} je izjavila da je nikak-vo drugo priznanje ne bi toliko obra-dovalo kao Zlatni }uran, u ovom trenut-ku. Priznala je da komediju voli i cenivi{e nego dramu, kao i da publika vi{evoli komediju, da komedija zahteva ose-bujniji talenat i mnogo vi{e duha i daranego svi ostali dramski ànrovi, te je

”ZLATNI ]URAN” OLIVERI

FESTIVAL MONODRAME I PANTOMIMEZEMUN - 2007

Po{tovane kolege,Obave{tavomo Vas da su pripreme za 32-gi FESTIVAL MONODRAME I

PANTOMIME - 2007 u toku.Festival se od 1973. godine odràva u Zemunu. Termin za odràvanje

festivala u 2007-oj godini je po~etkom jula meseca.Po{to se predstave za program festivala biraju putem selekcije, te ako na

va{em repertoaru imate predstave koje mogu da konkuri{u na ovom festivalu, azainteresovani ste za u~e{}e, potrebno je da do 15. marta 2007, po{aljete prijavuna adresu festivala:

POZORI[TE LUTAKA PINOKIO10080 ZEMUN, Kara|or|eva 9

(ZA FESTIVAL MONODRAME I PANTOMIME)

Prijava treba da sadrì:- ta~an naziv i adresu pozori{ta, kompanije ili trupe u ~ijoj je produkciji

predstava,- kra}e podatke o producentu,- listu autora projekta,- kra}i sinopsis predstave, - ta~an broj osoblja potrebnih za realizaciju predstave,- tehni~ke reference i potrebe za realizaciju predstave.

Festival za predstavu koja je u{la u selekciju programa obezbe|uje:- pun hotelski pansion za ceo tim predstave,- participaciju za u~e{}e u visini od 300 evra (dinarska protivvrednost) za

trupu ili producenta predstave,- tehni~ku i administrativnu operativu potrebnu za realizaciju predstave na

festivalu,- PR servis za predstavu u okviru marketin{kih aktivnosti za potrebe

festivala,- transport u lokalu.

Radi efikasnije komunikacije dostavljamo Vam i brojeve telefona selektora:- za monodramu IVAN BEKJAREV 063/238-755,- za pantomimu IVICA KLEMENC 063/327-384.

Sa èljom da ostvarimo uspe{nu saradnju, srda~no Vas pozdravljamo.

Kontakti: tel. 064-140-40-10 (Milorad Jovanovi}) email: [email protected]

Direktor festivala Borislav Bala}

zbog toga ne mogu igrati ba{ svi glum-ci... Prisetila se divnih komi~ara kojesmo imali: Mije, ^kalje, Rade Savi}evi},Zorana Radmilovi}a, Bobi{e \uri}a...Zatim onih koje imamo jo{ uvek, NikoleSimi}a, \uze Stojiljkovi}a, Bore Todor-ovi}a... Dok od mla|ih, kaè, voli Vesnuîp~i}, Branimira Brstinu (~ak je i mla-dost relativna!) i Vesnu Trivali}... Volikomade Du{ka Kova~evi}a, i ono ko-mi~no i ono dramsko u njima. Ipak,smatra da je komedija danas donekle ukrizi, jer se manje igra. Pogotovo se ~inida je u krizi televizijski igrani program,zbog pada kriterijuma.

Va`no je napomenuti da je gospo|aOlivera Markovi} imala izrazito bujnu,ànrovski uravnoteènu i bogatu scen-sku, filmsku i televizijsku karijeru, te dase ne moè smatrati komi~arkom uuèm smislu te re~i (ako uì smisao tere~i uop{te postoji!) Igrala je bukvalnosve ànrove, u svemu imala uspeha, {tonjenom izdvajanju komedije kao superi-

ornog ànra daje posebnu teìnu i kredi-bilitet. U po~etku je, zbog fascinantneli~ne lepote i uloga koje je igrala (BDP‘Ma~ka na usijanom limenom krovu’)smatrana, se}aju se mnogi, jugosloven-skom Avom Gardner, Sofijom Loren... dabi kasnije na raznim beogradskim sce-nama odigrala repertoar kakav Ava iSofija nisu odigrale zajedno, niti bi mogleodigrati! U jednom periodu izbio bi uprvi plan Oliverin muzi~ki dar i prekras-ni glas, u drugom njena suverenost predkamerama svake vrste, a zatim ponovoscenski dar... Danas smatra da je najvi{euradila u ‘Gospo|i ministarki’, {to joj jekaè omiljena uloga... Volela je da igraNu{i}a i igrala je gotovo u svim njegovimkomedijama...

Trenutno nije sigurna da }e putovatili~no do Jagodine da primi ]urana ili }e“ovlastiti” sina Gorana, ali to ne uma-njuje njenu radost zbog priznanja.

Odala nam je i malu tajnu da }e se,uz Goranovu pomo}, pozabaviti i - pisa-njem komedije. Ma{taju i ve} su ne{topo~eli... sa sre}om!

D.K.

Nagradu “@anka Stoki}” ~iji jeinicijator gospo|a Mira Stupica,dodeljuju Narodno pozori{te, SO

Poàrevac i Ve~ernje novosti, u znak se-}anja na najzna~ajniju srpsku glumicuizme|u dva svetska rata. Priznanje sesastoji od plakete sa likom @anke Stoki},koju dodeljuje Narodno pozori{te, stat-uete, poklona Op{tine Poàrevac koja jedelo akademskog vajara Milivoja Bogo-savljevi}a i 150 000 dinara koje poklan-jaju “Ve~ernje novosti”. Priznanje se do-deljuje gluma~koj li~nosti koja je obe-leìla pozori{ni i filmski ìvot Srbijesvojom stvarala~kom zrelo{}u i bogat-stvom gluma~kog izraza. Dakle, ovo nijenagrada za ìvotno delo, ali je ìvotnodelo neophodno da bi se “@anka” dobila!

Odluku o pobedniku donosi peto~laniìri koji je ove godine radio u sastavu:Mira Stupica, ìva legenda srpskog (ijugoslovenskog) glumi{ta, Dejan Savi},direktor NP Bgd, Manojlo Vukoti} direk-tor i glavni i odgovorni urednik kom-panije “Novosti”, Neboj{a Bradi}, direk-tor BDP, reditelj i profesor ALU, te Sini{aKova~evi}, poznati dramski pisac i pro-fesor BK. @iri je odlu~io da peti laureatpostane gospo|a Ruìca Soki} dugogo-di{nja miljenica na{e pozori{ne i filmskepublike, kao i tv auditorijuma. Nagrada}e biti uru~ena 4. marta na velikoj sceniNarodnog pozori{ta.

Do sada su istu nagradu primile glu-mice: Svetlana Bojkovi}, Milena Dravi},Radmila @ivkovi} i \ur|ija Cveti}.

Na vest o odluci ìrija ovogodi{njadobitnica Ruìca Soki} uzbu|eno je izja-vila da joj je ovo najdraà nagrada do

sada, jer je doìvljava kao oma` velikojglumici i sveukupnoj gluma~koj umet-nosti. Iz istih razloga, kaè, ona sa rad-o{}u igra @anku u istoimenoj predstavi

Slavija teatra, koju je po tekstu Mije Ili}a

reìrao Slavenko Saletovi}.

D.K.

“@ANKA STOKI]” RU@ICI SOKI]


J A V N I P O Z I V - K O N K U R Sza predlaganje kandidata za dodelu Nagrade ‘LJ U B I N K A B O B I ]’

Nagrada se dodeljuje dramskim umetnicima (glumicamai glumcima) za najbolje gluma~ko ostvarenje u oblastikomedije. U konkurenciji za Nagradu mogu u~estvovati sveostvarene uloge u profesionalnim pozori{tima sateritorije Srbije, u predstavama premijerno izvedenimu periodu od 1. jula 2005. do 31. avgusta 2007. godine.

Osnovna merila su: da je ostvarena uloga, naslovna,glavna, velika ili zna~ajna, da je ostvarena u komediji,da je tragala~ka, inovativna i da se moè ozna~iti kaosasvim nova smernica gluma~kog izraza na poljukomedije.

Predlaga~i kandidata mogu biti profesionalna pozori{ta,dramski umetnici, pozori{ni kriti~ari, redakcije stru~nih i~asopisa iz oblasti kulture, kao i umetni~ke ustanove iudruènja.

Predloge sa pisanimobrazloènjem poslati

na adresu:Savez dramskihumetnika Srbije,

Beograd,Studentski trg 13/VI

ili e-mailomna adresu:

[email protected],najkasnije

do 15. septembra2007. god.


4

Imaju li mladi {anse u Uìcu

LUDUS 142Lu

GLUMA JE ODABRALA MENEMlada glumica uì~kog pozori{ta,

Ivana Pavi}evi}, prvenstveno jeglumica osobene energije, koja

poseduje neverovatan dar transformaci-je, glumi, peva, igra...Ro|ena je u Uìcu,30.marta 1982. godine. Fakultet dram-skih umetnosti zavr{ila je u Pri{tini uklasi profesora Milana Ple}a{a.

U uì~kom pozori{tu igrala je ukomadima ”Per Gint”, Kokana Mlade-novi}a, ”Ah, ta ljubav” i ”Sve o SvetomSavi”, Olgice Nestorovi}. U stalnom jeradnom odnosu u ovom teatru i igra upredstavama ”Boing Boing” (Dènet),Slobodana Ljubi{i}a, ”Konkurs” (Liza),Katarine Petrovi}, ”Volpone”(Moska),Uro{a Jovanovi}a, ”Viktor, ili deca navlasti” (Ester), Aleksandra Sa{e Luka~ai ”Umetnost i dokolica” (k}er), NemanjeRankovi}a.

Istovremeno, angaòvana je i u Na-rodnom pozori{tu u Leskovcu i to u ko-madima ”Ivkova slava” (Marijola), Ve-limira Mitrovi}a, ”Koko{ka”(Nona),Branka Popovi}a i ”Don @uan” (DonaElvire) Juga Radivojevi}a.

Sklonost ka eksperimentu izrazila jeu~estvuju}i u radionicama: ambijentalnopozori{te ”I dream”, koju je vodio Mi-chael Devine, digitalnom pozori{tu Am-sterdam Cyber Theatre, a svoj muzi~kitalenat dokazala je u mjuzikl-radioniciBrodway Theatre, koju je vodio ameri~kireditelj Bruce Kirle. Oku{ala se i na fil-mu i to u projektu ”[ejtanov ratnik”,Stevana Filipovi}a i seriji ”Kara|or|e ipozori{te”, Duda ]eramilac.

Na pitanje za{to je odabrala profesi-ju glumice, Ivana uzvra}a citatom izdela Fransoa Sagan ”Neobuzdani smeh-Sara Bernar”, “Ja nisam odlu~ila da po-stanem glumica. Ja sam samo shvatilada to jesam.”

Nekada se bavila ko{arkom i odbo-jkom. Trenutno je ”lenja za sport, lepopeva, pi{e i ~ita poeziju”. Od ponu|enog:film, pozori{te ili televizija, preferira po-zori{te. Dobro govori engleski i volela bida radi mjuzikle posebno u Londonu.Radila bi i u pozori{tima za decu, lut-karskom pozori{tu, na radiju, snimala bireklame i nadsinhronizacije. Isti~u}i dato ipak nije studirala, kaè da bi semo`da oku{ala i u nekim zanimanjima,koja su srodna glumi. Njena omiljenaknjiga je ”Majstor i Margarita”, pisci,Sartr i Sabato, a me|u filmskim favoriti-ma su ”Leptir” (Stiv Mek Kvin, DastinHofman) ”Poseta” (Ingrid Bergman).Oboàva de~ije filmove poput ”Lavirin-ta”, ”Legende” i ”ârobnjaka iz Oza”.

Da li diplomci svih umetni~kih fa-kulteta imaju jednake {anse po zavr-{etku {kolovanja?

Naravno da studenti FDU Beogradimaju ve}e {anse, samim tim {to je taakademija u Beogradu, a rediteljima se

ne isplati da putuju do Kosova u potraziza glumcima.

Da li mladi iz umetni~kih porodicaimaju ve}e {anse i koliko su ”veze i po-znantsva va`ne u gluma~kom poslu?

[anse jesu va`ne, ali nemam ni{taprotiv ukoliko je neko talentovan. Ipak,verujem da se na kraju isplati rad iupornost.

Da li ste pristalica audicija?Na audicije idem kada se za to

ukaè prilika i smatram da su korisne.Da li biste igrali u nekom manjem

gradu i pod kojim uslovima?Radila bih, prvenstveno zbog sebe i

sticanja novih iskustava.Moè li mladi glumac, ako nije

zvezda, da ìvi od svog posla?U ovoj zemlji niko ne moè mirno da

egzistira bez ‘ne~eg tre}eg’.Da li mladi glumac mora da radi na

svom plasmanu ili je dovoljno da i{-~ekuje poziv?

Ni u jednoj profesiji ne}e vas po-zvati, ukoliko sedite i ~ekate.

[ta sam propustio da Vas pitam, aèleli ste da kaète?

Zaboravili ste da pitate da li je na-porno mladom glumcu.

A Va{ odgovor je?Sva Va{a pitanja ukazuju na velike

napore koje mladi glumac treba da uloìda bi bio uspe{an, ali ~injenica je damladi glumac ”brzo sagori”. Mislim daje potrebno prona}i pravu meru, kakobiste stali na ”obe noge”. S druge strane,u svemu tome treba ostati svoj i to je,mo`da, najve}i napor.

N.K.

Nemanja Jovanovi}, nakon Akade-mije umetnosti u Novom Sadu,koju je upisao 2000. godine, a za-

vr{io ~etiri godine kasnije, u klasi profe-sora Bore Dra{kovi}a, angaòvan je uNP Uìce.

Ro|en je 3.januara 1981. godine uUìcu.

Od zna~ajnijih anga`mana isti~edokumentarno-igranu TV seriju o @arkuVasiljevi}u, predstavu "Emigranti", a uuì~kom pozori{tu igra u komadima"Volpone", "Atentat", "Pilad", "Viktor ilideca na vlasti" i "I Forget". Imao jepriliku da kroz razmenu studenata, bo-

USPOSTAVITI PRAVI SISTEM VREDNOSTIravi u îkagu i da sa kolegama na Co-lumbia College, u~estvuje u pripremikomada "Skala", ali tamo{njim na~inimrada nije zadovoljan. Voleo bi da radi sapozori{nom trupom Joèfa Na|a.

Angaòvan je i u novom komadu zadecu u uì~kom pozori{tu "Trtica rajskeptice", po tekstu Branka Dimitrijevi}a-Bahusa, u reìji Nikole Zavi{i}a, ~ija jepremijera bila po~etkom februara.Istakav{i da mu je to prvi put da igra ude~ijoj predstavi, Jovanovi} navodi da jeveoma zadovoljan tim iskustvom, a nje-govo ume}e sviranja na saksofonu i rani-je bavljenje gimnastikom, svakako su

mu pomogli da ponudi veoma te{ku,atraktivnu i zahtevnu ulogu Serà.

“De~ije predstave nisu lak{e odklasi~nih. One su veliki ”poligon” zaigru, pevanje, sviranje, smeh i veoma ra-do bih i dalje igrao u de~ijim komadima,”kaè Nemanja.

Osim glume, sporta i sviranja sakso-fona, voli da ~ita i pi{e poeziju. “Sve to nebi trebalo da se tretira kao neka "drugaaktivnost", jer je to sastavni deo glu-ma~kog posla. Dok sam studirao, poha-|ao sam privatne ~asove {kole saksofona,a od detinjastva sam trenirao gimna-stiku. Zbog toga sam imao nesuglasice saprofesorom, iako je on u na{im ispitnimpredstavama, upotrebaljavao instrumen-te, ali ~ini mi se, veoma neuspe{no. Jed-nom prilikom mi je rekao da je glumava`nija od nekakvog gimnasticiranja pospravama, mada je insistirao da se bavi-mo sportom”, kaè Nemanja.

On smatra da ve}e {anse za uspehimaju mladi iz umetni~kih porodica i onikoji su politi~ki povezani, ali da nemani{ta protiv toga, ukoliko su to zasluìlisvojim talentom i radom. “Ipak, ima ionih drugih, fu{era, ~iji se rad svodisamo na li~ni interes. Oni stvaraju lo{eslike, predstave, muziku... Nekada se i

ne~asnostima preporu~uju ”pretpostav-ljenima”, ali njihovo delanje je isklju~ivoli~no, pa umesto jezgra, jedva uspevajuda doku~e samo ono spolja{nje”, poru~ujeJovanovi}.

Za audicije kaè da nije njihovpristalica, obja{njavaju}i da mu je takvomi{ljenje, na àlost, nametnuto, zbog,kako navodi ”sve vi{e pomenutih fu{erau profesiji”, ali da ipak ”~ezne za zdra-vom konkurencijom”.

Isti~e da voli da ~ita pozori{nu lite-raturu, ali i knjige iz oblasti knjièvnosti,slikarstva...

“Problem je {to ve}ina ljudi ne znada ~ita, jer nam je prilikom ~itanja spo-sobnost mi{ljenja najve}im delom suènai otuda ono olak{anje kada nakon bav-ljenja sopstvenim mislima, pre|emo na~itanje. Tokom ~itanja, na{ um postajepopri{te tu|ih misli i kada one odu, po-stavlja se pitanje {ta ostaje? Duhovnahrana je sli~na telesnoj, jer se apsorbujesamo mali deo onoga {to smo konzumi-rali”, smatra Nemanja.

On dodaje da mladi glumac mora daradi na svom plasmanu, ali isklju~ivo”dozvoljenim sredstvima”, da uvek morada bude u dobroj fizi~koj i duhovnojkondiciji. S druge strane, kako isti~e"àlosno je {to kod nas ne postoji pravisistem vrednosti, {to za posledicu ima

povla~enje kvaliteta i ljudskog dosto-janstva".

Na kraju razgovora Nemanja je imaopotrebu da kaè ne{to o prijateljstvu,nude}i tezu da je to, pored podr{keporodice, ne{to najlep{e i najva`nije.“Veliki mislioci izrekli su i velike misli oprijateljstvu. Tako se Pu{kin pitao {ta jeto prijatelj, smatraju}i da je jedan malo, adva su mnogo. Na moju veliku sre}uimam prijatelja i to su dvoje ljudi koji suse na{li u tom jednom prijatelju. Zato bihèleo da pozdravim Bebu i Petra”.

N.K.

HRABRO I EMOTIVNO”Izgubljeno je ne{to u svetu {to ~o-

veka ~ini sre}nim. I potrebno je da onkupi stotinu stvari, da ispuni tu praz-ninu. To je sada u Americi dovedeno dovrhunca i ve} ima, dodu{e malobrojnihgrupica ljudi, koji se bune protiv toga.Mo`da }e ih biti jo{ manje, pa }e naZemlji ostati samo taj klovn-potro{a~?Zato sam se ja ovde osamio, kao nekimonah. Moja religija je ~ovek”.

Stiv Te{i}

Uì~ko pozori{te, koje godinamaobare mitove o kulturnim metropolama iprovincijama, nedavnim postavljenjemTe{i}evog komada ”Umetnost i dokoli-ca”, oduìlo se ovom proslavljenom ame-ri~kom oskarovcu, poreklom Uì~aninu.Komad je reìrao Nemanja Rankovi},umetni~ki direktor uì~kog pozori{ta.

Ono {to je tako|e veoma bitno jestereakcija uì~ke publike, koja tokompremijernog izvo|enja nije {tedela dla-nove, pozivaju}i glumce i reditelja nabis. Ovaj tekst Stojana Stiva Te{i}a(1942-1996), Uì~anina, koji je ìveo,stvarao, stekao slavu u SAD i 1979.godine nagra|en Oskarom za scenarioza film ”Breaking Away”, nastao je prednjegovu smrt i prvi put je postavljen usrpskom teatru. Povod za postavljanjeovog komada bila je decenija od Te{i}evesmrti, {to je ujedno i kona~ni ”povratak”velikog dramskog pisca, scenariste iromanopisca u njegov rodni grad. Krozformu ”drame u drami”, pri~u o dram-skom kriti~aru, ~iji se ìvot sapli}e izme-|u pozori{nog i realnog, {to za posledicuima tragediju njegove porodice, Te{i}nudi filozofsku ”fabulu” o pozori{tu kao[ekspirovoj odrednici da je ceo svetpozornica. Ta istina poja~ana je tezom,da pod teretom svakodnevice i medijaumesto ìvota, ìvimo ìvotne stilove,postajemo posmatra~i, emotivno tupi,eti~ki dezorijentisani, gladni planetarnihi tu|ih tragedija. Aleks êjni, ne opa-àju}i da je u potrazi za nekim novimpozori{nim komadom izgubio sopstveni

ìvot, postaje glavni akter tragi~ne dra-me i katalizator tragedije svoje porodice.

Rediteljski prvenac Nemanje Ran-kovi}a je hrabar repertoarski potez uì~-kog pozori{ta, a potom i zanimljiv ko-mad koji je utemeljen u ne{to skra}enomTe{i}evom tekstu, {to svakako ne bitrebalo da bude njegova mana. Insceni-ran savremenim pozori{nim izrazima,adekvatnim pokretom i songovima, od-li~nom igrom glumaca, prvi deo komada~ini se malo razvu~enim, da bi nakontoga usledila neverovatna gluma~ka igrai ”bura” emocija.

Glumac Slobodan Ljubi~i} je veomarasko{no, realno i gluma~ki ubedljivo,ponudio lik dramskog kriti~ara Aleksaêjnija i posebno doprineo emotivnimscenama u drugom delu komada. Nje-govu k}erku, sa neverovatnom energi-jom i izuzetnim ume}em transformacijeod holividske zabavlja~ice, nalik MerlinMonro, do skrhane mlade ène, do~aralaje glumica Ivana Pavi}evi}. Tuma~e}i likLenor, Alekove biv{e ène i biv{e

glumice, Divna Mari} je ostvarila jednood svojih najboljih gluma~kih izdanja.Pravo osveènje uì~kog ansambla jeBojana Ze~evi}, kojoj je ovo prva uloga uovom pozori{tu, i iako mlada glumica,veoma upe~atljivo je odigrala lik majke.Biljana Zdravkovi}, u ulozi sluàvkeMarije, uspela je da se otrgne kli{eimaovakvih uloga i dokazala svojugluma~ku originalnost. Op{tem utiskudobre predstave doprineli su svedena,crnosiva scenografija sa vise}im fotogra-fijama i filigranski upotrebljenim svetli-ma koju potpisuje Mia David Zari}, ali ijednostavni crni kostimi Sneàne NeneKova~evi}, efektna muzika MiroljubaAran|elovi}a-Rasinskog i scenski pokretkoji je osmislio Ferid Karajica.

Ovim komadom uì~ko pozori{te,nakon nedavnih i veoma uspe{nih pro-jekata, poput ”Pilada” (P.P.Pazolini/ An-drea Pa{oto) i komada ”Viktor ili decana vlasti” (R.Vitrak/ Aleksandar Sa{aLuka~), dokazuje da ima i èlju i poten-cijal da se uhvati u ko{tac sa ozbiljnim imodernim teatrom, ra~unaju}i da namje pored zanimljive pozori{ne forme,va`na i su{tina, posebno ako se ona ti~e ina{eg, aktuelnog trenutka.

Nenad Kova~evi}

NNeemmaannjjaa JJoovvaannoovvii}}

IIvvaannaa PPaavvii}}eevvii}}

UUmmeettnnoosstt ii ddookkoolliiccaa:: SSlloobbooddaann LLjjuubbii~~ii}} ii BBoojjaannaa ZZee~~eevvii}}

LUDUS 1425

Imaju li mladi {anse u Beogradu

Razgovaramo sa mladom glumicomKatarinom Markovi}.

S obzirom da si relativno skorodiplomirala, moè{ li da nam ispri~a{ne{to vi{e o tome?

Diplomirala sam pre tri meseca uklasi profesora Vladimira Jevtovi}a, sajednom savremenom dramom Irene[arovi}, predstavom „Mali Bog“. Diplo-mirala sam sa svoja dva klasi}a, \or|emMarkovi}em i Janjom Mili}, a predstavusmo izveli na sceni 'Mata Milo{evi}', zato{to je uobi~ajeno da se tamo izvodi dip-lomska predstava. Nakon toga jednomsmo je odigrali u Kult teatru i uglavnomzbog termina nismo mogli vi{e nigde daje igramo. Ne{to {to mi je veoma drago i{to je uspeh je i na{a ispitna predstavutre}e godine, „Lekcija“, koju igramo uDadovu.

Za{to se predstava samo jednomigrala na sceni ‘Mata Milo{evi}’, kada sestalno pri~a da }e se ta scena otvoriti zapubliku i imati stalan repertoar?

Auh... (smeh) Pa ta pri~a se veomadugo pri~a, mada ja mislim da su to, dase tako izrazim, „{arene laè“ za svakogstudenta, tj. bruco{a. Svaki student kojiupi{e prvu godinu tako veruje do za-

vr{ne godine da }e 'Mata' da proradi, alito se nikako ne de{ava. Bilo je nekihpoku{aja koji nisu urodili plodom i pros-to scena ne funkcioni{e iz nepoznatihrazloga. Li~no mislim da je to suludo jerNovi Beograd nema nijedno pozori{te, aveoma je velika op{tina, sa velikim bro-jem ljudi koji odatle moraju da prelazemost i da dolaze u centar ako èle dagledaju neku predstavu. Uzmimo za pri-mer Madlenianum koji je u Zemunu, onopstaje sasvim dobro i ima svoj pozori{niìvot i svoju publiku. Stvarno mislim dase ~ini greh prema 'Matinoj' sceni. Do-du{e, scena nije savremeno opremljena,nije ~ak ni udobna za sedenje jer sudrvene stolice, ali je ipak zanimljiva. Izpercepcije publike, stra{no bih volela dagledam {ta rade ti mladi ljudi, koji su jo{u za~etku i nisu skroz oformljeni, da pra-tim njihov napredak. Istina, ima nekihdragih ljudi koji ìve u blizini akademijei koji dolaze kad saznaju da je ispit, istvarno su veoma revnosni u tome. Onisu svesni da }e neko od tih mladih glu-maca u budu}nosti sigurno zaigrati nave} nekoj velikoj sceni i lepo je {to cene iiskori{}avaju priliku da ga prate dok jo{nije oformljen.

Kako si pro{la prijemni i da li sipoku{avala na nekom drugom fakultetupored akademije?

Prijemni sam poloìla iz drugog puta.Prve godine sam pala, pa sam se okrenu-la drugom fakultetu. Upisala sam Pravnifakultet i to veoma uspe{no, u prvoj godi-ni mi je ostao jedan ispit, kada sam opetkonkurisala na akademiju. U po~etkunisam bila za to da probam jo{ jednom, alisam s druge strane stvarno èlela kodVlade da studiram. Prvi put je jednos-tavno situacija bila takva da sam ùrilajednu godinu po{to je on tek godinu danakasnije primao klasu. Kada sam malorazmislila, odlu~ila sam da poku{am,pomislila sam da je mo`da bilo sudbinskipredodre|eno da kod njega budem naklasi, a ne kod Biljane Ma{i} kod kojesam pala godinu dana ranije.

Kako si dobila ulogu u agenciji zaSIS?

Ulogu sam dobila na kastingu. Ja pri-tom kastinge stvarno ne volim i madaznam da je potrebno, ne ose}am se prijat-no na njima. Volim probna snimanja i tomi je u redu - da te reditelj ve} negde imau vidu, ali jednostavno kad si mlad glu-mac reditelji nemaju gde da te vide, jernemaju naviku odlaènja na fakultet ivrbovanja mladih talenata. Mislim da jeto {teta. Istina, pojedinci se pojave, ali tosu ve}inom poznanici koji do|u da vide{ta radimo. Uglavnom, za mlade glumceje sasvim logi~no da idu na kasting. Jasam se u to vreme uveliko spremala zamore, po{to je bilo leto i nije mi palo napamet da }u snimati seriju, pogotovo {tosam uvek zami{ljala da }e prvi ozbiljnikoraci da mi se dese u pozori{tu, a ne nateleviziji ili filmu. Ali, ipak se desilo su-protno. Na kastingu se pojavilo nas dostadevojaka i kada sam videla o ~emu se radismatrala sam da nisam ni trebala da sepojavim, jer ni po ~emu ne odogovaramprototipu „sekretarice“, pogotovo kakvomje Srbi zami{ljaju - sa svim veomaizraènim ènskim atributima. Slobodan[uljevi} je ipak mislio druga~ije i pokaza-lo se kao dobra zamisao.

Odakle si? S obzirom da svi misle dasi sa juga, verovatno zbog serije.

Iz Kru{evca, {to nema ba{ mnogo ve-ze sa leskova~kim dijalektom, ali dobro...(smeh)

Gde sve trenutno igra{?Trenutno igram najvi{e u 'Buhi'. Tu

su tri predstave, od kojih dve na ve~ernjojsceni i jedna de~ija. Igram u „Bogojav-ljenskoj no}i“, koja je po~ela u pro{loj se-zoni - Play Shakespear, zatim u „Man-dragoli“ koja je imala premijeru osmogfebruara i u de~ijoj predstavi „Pepelju-ga“. Zatim, tu je i Kru{eva~ko pozori{te ukome igram „Laù i paralaù“ i Dadovgde igram tu svoju ispitnu predstavu -„Lekcija“. Tako|e igram u filmu „Pro-meni me“, prvom filmu Milana Kara-dì}a, ~ija bi premijera trebala da bude umartu.

Da li bi igrala u pozori{tima za decu?U pozori{tima za decu bih rado igra-

la. Ve} sam radila jednu predstavu zadecu i stvarno mi je super iskustvo inekako mi je mnogo slatko i zanimljivo.Prvo i osnovno je {to se druga~ije igra zadecu, jednostavno su totalno druga~ijapublika. Posle svih tih ozbiljnih predstavai snimanja to ti do|e kao rastere}enje,ispuni te i oraspoloì ma koliko da siumoran i da ti te{ko pada da ustaje{ ranoujutru, ti lako igra{ za njih.

I {ta ti je draè - pozori{te, televizijaili film?

Trenutno mi je najdraè pozori{te,mo`da zato {to je kod televizije do{lo dozasi}enja, tj. do neke vrste sigurnosti.Seriju snimam pa snimam, a i kako rela-tivno dugo i kontinuirano traje, ~ovek semalo umori. Posle nekog vremena gleda{

da pobegne{ ili u film ili u pozori{te, imada su mi podjednako va`na sva tri,trenutno mi je pozori{te jednostavnoventil i samim tim i najdraè.

Da li bi se bavila srodnim poslom,npr. voditeljskim?

Ne bih u klasi~nom smislu, tj. ne bihvodila dnevnik ili vremensku prognozu,ali neku emisiju kola`nog tipa i tako za-bavnog karaktera verovatno bih. U su-{tini, ponudu ne bih odbila u startu ve} uzavisnosti od koncepcije bh razmislila iodlu~ila.

Da li bi, kad ve} prelazimo na za-padni sistem, bilo dobro da imamo imenadèrske agencije koje bi se bavilepronalaènjem poslova uz odgovaraju}iprocenat i da li bi volela da ima{ svogagenta?

Bilo bi odli~no da imamo menadère!Glumcima bi bilo mogo olak{ano, nesamo oko nalaènja posla, ve} i oko pre-govora za honorare, jer bi bili li{eni onognezgodnog momenta kada prestaje{ dabude{ glumac ve} se bori{ da sebe mater-ijalno obezbedi{. Mislim da je mnogobolje imati nekog da to radi za tebe, izprostog razloga jer je malo neprijatno dasam za sebe ugovara{ cenu. A i {to se ti~epronalaènja posla, neko drugi bi odlazioumesto tebe, nosio tvoje fotografije, obra-zlagao za{to da, za{to ne. Lak{e je.

S obzirom da si mlada, da li misli{da mlad glumac moè da preìvi od svograda?

Mislim da ja nisam ba{ najboljaosoba za to pitanje, s obzirom da trenut-no radim i seriju i vi{e predstava. Ja nemogu da kaèm da ne mogu da preìvimod svog rada, stvarno mogu, jer kadsnima{ jednu seriju tako u kontinuitetusledi i dobra materijalna potpora. Pritom, ja sam materijalno obezbe|ena i odstrane svojih roditelja, dakle imam tu„sigurnu bazu“. Naravno, imam dostakolega koji to nemaju i ~ekaju svojupriliku rade}i neke sitne stvari, sitne usmislu materijalnih prihoda. Samo po-zori{te ne moè da ti donese novac da tiplati{ stan u Beogradu, ako nisi odavde ijo{ da lagodno ìvi{. To je razlog vi{eza{to mislim da bi reditelji trebali dadolaze na akademiju, da gledaju mladeljude i da ih angaùju. Potrebno je da semalo cirkuli{e, a ne stalno da se gledajuista lica. Mislim da bi tako|e trebaloomogu}iti mladim glumcima u odre-|enom dobu da igraju, u smislu da senpr. za tinejdèrske uloge birajutinejdèri, ili bar mla|i ljudi.

Mada, tu je dosta i do snalaènja.Ako jedan na klasi radi, verovatno je da}e uvek biti posla i za nekog ko mu jeblizak. Jednostavno, posle ~etiri godine senavikne{ da deli{ odre|ene stvari, i mi-slim da je to dobro, jedan sa klase kadaradi - to valja i celoj klasi. Neminovno jeda jedni povla~imo druge.

Tamara Rosi}

TRENUTNO MI JE NAJDRA@E POZORI[TE

GLUMA^KOAUTORSKO

PRAVO

Novoosnovano udruènje ‘Pra-gus’, formirano na inicijativu Sin-dikata glumaca Srbije i Centra zarazvoj i za{titu glumaca, stara}e seo ostvarivanju zakonom predvi-|enih prava glumaca na nov~anunaknadu od emitovanja snimljenihdela. ‘Pragus’ je registrovan kodZavoda za intelektualnu svojinukao kolektivni zastupnik pravaglumaca, u skladu sa Zakonom oautorskim i srodnim pravima i Za-konom o radiodifuziji. Kao neprofit-na organizacija ubira}e pau{alnonovac od emitera - televizijskih sta-nica, bioskopa, izdava~a DVD-a... iupla}iva}e ga glumcima u skladusa brojem emitovanja njihovogfilma ili serije, kao {to to odavno ra-di Sokoj za prava muzi~kih umet-nika.

Do sada su glumci uglavnombili u zabludi da se dobijanjem ho-norara za snimanje ili izradu ne-kog dela (film, radio, televizija,pozori{ne predstave emitovane naTV, reklamni spotovi) zavr{avajunjihova prava. To pravo zakonskise tretira kao imovina, nasle|uje se,a vaì 50 godina od datuma prvogemitovanja odre|enog dela.

U toku je izrada sistema tarifaza naplatu i preciznog "bodovnog"plana za raspodelu. Za sada se neznaju cifre, ali }e ‘Pragus’ traìtirealno re{enje, u skladu sa pla-te`nim mogu}nostima emitera.

‘Pragus’ }e vr{iti raspodelu na-doknade za sve glumce, bez obzirane veli~inu uloge i to po automatiz-mu.

Glumac Vladan Dujovi}, v.d.predsednik Singlusa i vr{ilac du`-nosti drektora ‘Pragusa’, je najavioda }e ‘Pragus’ sklopiti ugovore i saodgovaraju}im inostranim organi-zacijama i tako obezbediti kolek-tivnu za{titu prava i doma}im iinostranim izvo|a~ima, i u Srbiji ivan nje.

M.J.

OPSTANAK LUDUSA OMOGU¬AVAJU

MINISTARSTVO KULTURE REPUBLIKE SRBIJE

I GRADSKI SEKRETARIJAT ZA KULTURU BEOGRADA.

ZAHVALJUJEMO, U IME

¸ITALACA I REDAKCIJE.

AKCIJE

NA FESTIVALUSMEHA U ISTRI

Glumci Narodnog pozori{ta izSombora gostovali su na Prvominternacionalnom Festivalu smije-ha u Istri, Pula, od 21. do 25. febru-ara, sa predstavom ‘No} ludaka uGospodskoj ulici’ u reìji RadoslavaMilenkovi}a, koji je ujedno odgovo-ran i za izbor muzike.

Predstava ‘No} ludaka’ prviput je prikazana u prole}e 1988, nasceni Malog pozori{ta, kao ispitnapredstava reditelja AleksandraDun|erovi}a. Sada{nja verzija jepremijeru imala 2004. godine.

“Re~ je o klasi~nom vodvilju(komediji situacije) u najboljoj tra-diciji @orà Fejdoa koji se lakogleda, ali te{ko igra zbog rizika dapre|e u geg i ispraznost - cirkuskumanipulaciju. Odli~an gluma~kiansambl, u dobroj podeli uloga,uspe{no je odoleo ovom riziku po-tvr|uju}i pri tom poznatu tezu da jenajteè igrati komediju. Tako jesmeh dolazio kao prirodna posledi-ca sukoba obi~nih i trivijalnih liko-va (pomerenih do groteske) i stvar-nosti, pa je zato bio zdrav i raz-galjuju}i, a ponekad i otre`njuju}i”rekao je o predstavi \or|e Lazin.

GRETAU HRVATSKOJ

U Hrvatskoj, Novigradu, Buze-tu i Vodnjanu, gostovalo je od 22.do 24. februara i Srpsko narodnopozori{te sa predstavom ‘Greta,stranica 89’, Luca Hibnera, u reìjiBorisa Lije{evi}a.

M.J.

GOSTOVANJA

6

Intervju

LUDUS 142Lu

Nedavno je na sceni ’Ljuba Tadi}’Jugoslovenskog dramskog pozo-ri{ta odràna premijera komada

’Banat’ Uglje{e [ajtinca u reìji DejanaMija~a.

Razgovaramo sa Uglje{om [ajtincemU predstavi ’Pravo na Rusa’, pri~a je

sme{tena u Melence u doba Velikog rata,i to je mesto odakle je porodica Va{eg oca.Radnja komada ’Hadersfild’ de{ava se uprostoru novogradnje grada u kojem stero|eni i ìvite’’. 'Banat’ je lociran u pros-tor i atar Elemira, mesta iz kojeg poti~eVa{a majka. Koliko u ove tri drame, po-red teritorijalne opredeljenosti odre|eneporodi~nim miljeom, ima i biografskihmomenata iz ìvota Va{e porodice, pa iVa{eg ìvota?

Najvi{e biografskog, u stvari ima udve drame koje niste pomenuli - ’Re-kviziter’ i ’Govorite li australijski?’. Upomenutim ima detalja biografija mojihpredaka i mene, svakako. îtavu pri~u otome da sam radio, kroz tri pomenutedrame, na svojevrsnoj porodi~noj trilogijisam sam izmislio. To i nije najta~nije.

’Banat’ je drama i melodrama o lju-bavi i smrti. Radnja se de{ava tokomDrugog svetskog rata. Osim ’Hadersfil-da’, gde su junaci komada bliski Va{ojgeneraciji, u drugim delima se radnjede{avaju u dalekoj pro{losti. Zbog ~egaVas kao pisca inspiri{e radnja iz vreme-na pro{lih ratova, koja Vam nije bliska?Koliko Vam je potrebno da istraùjeteistorijske doga|aje da bi svoje junakelocirali u neko drugo vreme?

Ne postoji nikakvo ’drugo vreme’.Postoji samo ono {to je danas. U literaturi,a drama je prvo literatura pa sve drugo,pisac, pesnik, pripoveda~ preduzimaakciju u nameri da zaustavi vreme. Daga podeli prema potrebama pri~e, razvojulikova i situacija. Tako su svi oni koji nakraju tragedije leè proburaèni na podu,u stvari, mrtvi od samog po~etka. Janisam ni prvi ni poslednji koji poseè zasme{tanjem radnje u odre|ene epohe.Jedino do ~ega mi je stalo jeste da likovi-

ma i situacijama u takvom transpono-vanju ne uskratim ovovremenost.

Ono {to je uo~ljivo u Va{im komadi-ma je prolaznost. Prolazi vreme, prolazimladost. Kakav je Va{ stav, kao dram-skog pisca, o protoku vremena, i da li stemo`da i li~no propustili da uradite nekestvari u ìvotu, da nekuda otputujete,napi{ete neki komad, ili ~ak, mo`da, dase bavite i nekim drugim poslom?

Prolaznost je ono {to imamo kao ose-}anje i po tome se razlikujemo od ìvoti-nja. Jo{ po ne~emu, ~ovek je jedinstvenstvor. On moè da bira gde }e i kakoutro{iti svoju ìvotnu snagu. Bilo bi sjaj-no imati sopstvenu volju, ali ne i svest okona~nosti. Te dve stvari jedna druguko~e. Tako dolazimo do spoznaje da je~ovek najnesavr{enije savr{eno bi}e. Kaoneko ko se trudi da dozna ne{to vi{e otome ja se ne razlikujem ni od koga dru-gog. Nemam ose}aj da sam i{ta propustio,naprotiv, voleo bih da u mnogo toga ni-sam u~estvovao ni kao akter, ni kaosvedok.

U novom komadu ’Banat’, data je{ansa mladim glumcima, poput Dubrav-ke Kovijani}, Milutina Milo{evi}a, JelenePetrovi} i drugih, da tuma~e likove uVa{em delu. Kako su se snalazili u tome,i kako ste Vi kao dramski pisac sara-|ivali sa rediteljem, Dejanom Mija~em?Da li je bilo kreativnih sukoba na proba-ma?

Dobro je da je mladima data {ansa.Samo bih jo{ jednom podsetio na pri~u omladosti i starosti, odnosno, pri~u o tomeda mi danas ìvimo u najstarijem vre-menu. Ti mladi ljudi su najstariji mladiljudi na ovom svetu i ne treba ih potcenji-vati. Jednom sam rekao negde da dolazivreme kada mlad ~ovek vi{e ne}e bitiodmoran, veseo i dokon. Bi}e umoran,tuàn i ima}e istovremeno izgled ~ovekakoji uvek kasni za nekim obavezama kojemora da obavi. Moja saradnja sa reditel-jem je bila u granicama pristojnosti.Mislim da smo se razumeli. Ja negujemkulturu nepostojanja pisca u teatru. Ne izrazloga odoma}ene prakse u na{em tea-

tru, naprotiv, moji su razlozi li~ni i vero-vatno neoprostivi. Nisam na probama, panema ni sukoba. Predstava je umetni~kodelo za sebe. Na taj na~in, ostavljam sebiprostora za slobodu da mi se ne svi|ajupredstave prema mojim komadima.

Pored dramskih dela, pisac ste i ro-mana i zbirke pri~a, bavite se muzikom,bili ste i dramaturg u pozori{tu. Kakavje po Vama, ìvot u Srbiji mla|eg ~ovekadanas? Da li mislite da ste do sada ve}mnogo toga uradili, u odnosu na svojugeneraciju, i da li su Vam mo`da nekemogu}nosti uskra}ene?

NE POSTOJI DRUGO VREME, SAMO DANAS

TV TEATAR - Pozori{te 'Ogledalo'

Ja sam zaposlen na Akademiji umet-nosti u Novom Sadu gde na Katedri zadramaturgiju radim sa studentima kojisti~u ve{tine iz struke kojoj i sam pri-padam. To je velika odgovornost, ~ast izbog prirode studija ne{to {to vas vezujeza va{e studente vi{e nego {to je slu~aj nadrugim {kolama. Jesam uradio mnogotoga i to verovatno zato {to se nikadanisam posebno obazirao na generacijskepojave ili na to koje su mi mogu}nostiuskra}ene, a koje ne. Iz istih razloga samverovatno mnogo toga propustio dauradim.

Anita Pani}

Ono {to ~ini sre}an spoj pozori{ta itelevizije, svakako je forma TVteatra Televizije Beograd, gde se

snimanjem, zapravo, predstava ~uva odzaborava, ukoliko je zavr{ila svoj po-zori{ni ìvot, ili se pak snima premijer-

no izvo|enje nekih komada, kako bi gle-daoci imali priliku da pogledaju nekepredstave i na malim ekranima. Upravotakva saradnja je ostvarena nedavno sanezavisnim beogradskim pozori{tem'Ogledalo'.

Pozori{te 'Ogledalo' je osnovano2005. godine, idejni tvorac je upravnik ireditelj, glumac Ljubivoje Tadi}. Ono jevo|eno umetni~kim i dru{tvenim motivi-ma da se bavi angaòvanim teatrom, kojiuspostavlja dijalog sa stvarno{}u. Ovopozori{te ima nameru da stvara svojrukopis, u pravcu pozori{nog istraìvan-ja i eksperimenta. Posebni projekti uperiodu 2006, do 2010. su stvaranjepozori{ne mreè u Srbiji, koja bi svojecentre imala u gradovima Srbije, uspost-valjaju}i stalne scene u onim sredinamau kojima nema pozori{ta. Me|unarodnaaktivnost bi bila usmerena na oraganizo-vanje premijera i gostovanja predstavana scenama u inostranstvu.

Ono {to je novina u ovakvoj vrstitetra, jeste to {to je pozori{te 'Ogledalo'zasnovano na vizuelnoj atraktivnostipredstava i osobenom izrazu, koji jeizme|u teatra i televizije i predvi|a tele-vizijske verzije predstava. Predstave bise igrale u studiju sa gledaocima i gosti-ma, gde bi posle odigrane predstave biliorganiziovani razgovori o temama i ide-jama predstave. Druga mogu}nost je sni-

manje predstava u ambijentu u kome sepredstava igra, u ànru video eksperi-menta, a tre}a, direktan prenos neke odpremijera, kao {to je bio slu~aj sa pred-stavom ’Balkanska lavina’.

Prva predstava ovog teatra ’Dijalogizme|u Makijavelija i Monteskijea’’, potekstu Morisa @olija, odigrana je 1998.godine u Beogradu u dramskoj obradi ireìji profesora Predraga Baj~eti}a. Po-tom je premijerno izvedena vrlo gledanapredstva Ar~ibalda Rajsa ’ûjte Srbi,~uvajte se sebe’' u reìji Du{ka An|i}a.Adaptacija je sme{tena u okolnosti tele-vizijskog studija i dana{njeg vremena, izkojeg Rajs {alje svoju ta~nu politi~kuporuku, aktuelnu i prepoznatljivu.

Nedavno je upravo ostvarena sarad-nja pozori{ta 'Ogledalo' i Radio TelevizijeSrbije, i urednice Dragane Bo{kovi}, sni-manjem predstava u zanimljivim ambi-jentima sa publikom. Tako je na sceniDoma Kulture Studentski grad snimlje-na, vizuelno veoma atraktivna predsta-va ’Kako je divan taj prizor' u reìji Lju-bivoja Tadi}a. Predstava govori o pri-jateljstvu Nikole Tesle i \or|a Stanoje-vi}a i jedinom dolasku Nikole Tesle uBeograd, 2.juna 1892. godine. Ono {toovaj komad ~ini atraktivnim, jeste {to po-red glumaca Mihajla La|evca i Rado-vana Miljani}a, u~estvuje i {ahistkinjaAlisa Mari}, muzi~ar Dragoljub \uri~i}

sa ansamblom udaraljki, kao i novinarKatarina Obradovi}. TV adaptacija i re-ìja ovog komada poverena je student-kinji tv reìje BK Akademije, Andrei La-zi}, kojoj je to zapravo i diplomski rad.

Druga predstava koja je nedavnosnimljena, i koju je u televizijskoj formiadaptirao i reìrao Mi{ko Milojevi}, jepremijera dela Dostojevskog ’O plodovi-ma dobra i zla.' Ova premijera je izve-dena u atraktivnom prostoru sale Bogo-slovije ’Sveti Sava’. Predstavu su pratilii studenti i profesori ovog fakulteta. Dveteme proìmaju ovaj komad: traènjeBoga i preplitanje dobra i zla. 'Ovo jetako|e jevan|eljsko ~itanje Dostojevskogkoji u toku liturgije razmi{lja o dobru i

zlu' - rekao je Ljubivoje Tadi}, koji jeuradio dramatizaciju i reìju ovog dela.Uloge u komadu tuma~e RadovanMiljani}, Igor Ili}, Mile Stankovi} i Bo{koDo{enovi}. Glumce je pratio hor peva~kogdru{tva ’Stankovi}’.

Da je forma saradnje televizije ipozori{ta uspe{na, svedo~i velika gle-danost predstava prikazanih na malimekranima, te se nadamo da }e i ove tripredstave pozori{ta 'Ogledalo' u televi-zijskoj adaptaciji i reìji biti radost zagledaoce pored tv ekrana, kao {to su bile imnogobrojnoj publici u trenucima izvo-|enja na atraktivnim scenama po razli-~itim lokacijama u gradu.

Anita Pani}

STUDIJEDRAMSKE

PEDAGOGIJE

U Mostaru, na Fakultetu hu-manisti~kih nauka Univerziteta„Dèmal Bijedi}“ postoji Odsjekdramskih umjetnosti, a na ovomodseku se {koluju budu}i diplomi-rani dramski pedagozi, studentiDramske pedagogije.

[ta je dramska pedagogija?Dramska pedagogija je teorija i

praksa koja kombinuje tehnikemodernog dramskog i teatarskograda sa dru{tvenom stvarno{}u.Razvila se u Velikoj Britaniji kra-jem ~etrdesetih godina i od tada sepro{irila po celom svetu. Dramskipedagog nije staromodni ”dramskiu~itelj’ koji pou~ava glumu i vodiklasi~ne dramske sekcije; on poma-è, prvenstveno, deci i mladimljudima da u~e, menjaju i osnaùjusebe kroz snagu drame i umetnosti.Dramski pedagog je i umetnik i u~i-telj; on mora da bude vrlo dobroobu~en u glumi, dramaturgiji, pe-dagogiji, sociolo{koj i psiholo{kojteoriji. Pored rada sa decom i mla-dim ljudima, dramski pedagogmoè da radi i sa ljudima razli~itihstarosnih dobi i porekla, osobamasa posebnim potrebama, prestup-nicima, obolelim od te{kih bolesti,istraumatizovanim osobama itd.

U radu sa studentima koriste semetode: drama u obrazovanju; tea-tar u obrazovanju; forum teatar iprimenjena drama.

Studije dramske pedagogijenazivaju studijama budu}nosti.Zainteresovani informacije moguda dobiju e-mailom:

[email protected].

IGRA RUSKIHZATVORENIKA

U mnogim ruskim zatvorimapostoje i uspe{no rade pozori{netrupe. U zatvorskoj koloniji Ko-stromske oblasti, na primer, studio"Nadahnu}e" ima na repertoarudve predstave, "Vatra na ledu" Ta-tjane Makarske i "Pas" Lope de Ve-ge, a pripremaju premijeru savre-mene komedije Petera Gaza "Idi-otkinja". Zatvorenici sami rade ikostime i dekoraciju, pa je nekakologi~no da dobiju i svoj festival. Atako ne{to je i zvani~no najavljeno,iako se jo{ ne precizira mesto gde }efestival biti odràn. Na ~elu Prvogfestivala ruskih zatvorskih teatarabi}e poznati pozori{ni reìser,Vja~eslav Spesiv~ev.

M.J.

ZANIMLJIVOSTI

[KOLOVANJE

UUgglljjee{{aa [[aajjttiinnaacc

LUDUS 1427

Razno

Zna~i, marketin{ke akcije se sprovodekao posebna delatnost, van redovne re-pertoarske delatnosti. Redovna reper-toarska delatnost podrazumeva pripre-mu, produkciju i prikazivanje pozori{nihpredstava i to je primarna delatnostpozori{ta. Marketin{ke akcije moraju dase sprovode tako da ne remete redovnurepertoarsku delatnost pozori{ta. One gaupotpunjuju i oboga}uju.

Cilj marketin{kih akcija

Marketin{ke akcije se preduzimajusa ciljem uspostavljanja poslovnog prin-cipa delovanja pozori{ta koje u svojojsu{tini ima otvoreni odnos prema trì{tu.Ovde se pod trì{tem ne podrazumevavulgarno prihvatanje prostih trì{nih

Savremeni princip marketin{kogposlovanja traì otvorenost pozo-ri{ta prema trì{tu u svojoj sredini

(publici, donatorima, sponzorima, po-slovnim parnerima, lokalnoj i dru{tvenojzajednici, medijima i sl.) koji }e donetinove oblike aktivnosti u pravcu stvara-nja novih puteva i oboga}ivanju njegoveprogramske delatnosti. Jedan od oblikaovih aktivnosti su marketin{ke akcije upozori{tu. Ovakvim aktivnostima savre-mena svetska pozori{ta daju skoro istuteìnu kao osnovnoj repertoarskoj pro-dukcijskoj delatnosti.

Pod marketin{kim akcijama se pod-razumevaju poslovne delatnosti kojeupotpunjuju programski sadràj pozo-ri{ta, a posredno uti~u na kvalitet reper-toara koji je osnovna delatnost pozori{ta.

zakonitosti, ve} izlazak iz komotnogadministrativnog, zatvorenog delovanjau savremeno otvoreno menadèrsko delo-vanje.

Marketin{kim akcijama se postiùslede}i ciljevi:1: oboga}uje se programska aktivnost

pozori{ta,2: ustanovljava se kreativni odnos prema

donatorima i sponzorima,2: obezbe|uju se dodatna materijalna

sredstava za pozori{te,3: oboga}uje se marketin{ki imid` po-

zori{ta,4: ostvaruje se kvaliteniji odnos prema

javnom mnjenju,5: upo{ljavaju se kreativne snage po-

zori{ta, tj. omogu}uje se kreativcima upozori{tu da se izraàvaju i vanreper-toarskih aktivnosti,

6: pozori{te postaje otvoreno prema svojojsredini i vanrepertoarskoj delatnosti.

Kona~ni cilj marketin{kih akcija je uinteraktivnom odnosu pozori{ta sa svo-jom sredinom u poslovnom pogledu.

Sadràj marketin{kih akcijaMarketin{ke akcije u sebi sadrè

spektar delatnosti koje su usmereneprema:7: savremenijem obliku planiranja, pri-

preme, produkciji i eksplotaciji pred-stava,

8: programima kreativnog i poslovnogodnosa prema donatorima i sponzori-ma,

9: osmi{ljenom i kreativnom odnosu pre-ma korisnicima programa, tj. premaukupnoj strukturi pozori{ne publike,

10: savremenom programskom odnosuprema medijima i javnom mnjenju.

Neposredni realizatorimarketin{kih akcija

Marketin{ke akcije planiraju i pri-premaju stru~ne organizacione jediniceu pozori{tu koje su zaduène za oblastmarketinga (slu`be, centri, direkcije isl.), a u nekim slu~ajevima angaòvaneprofesionalne agencije.

Odobravanje marketin{kih akcijavr{i menad`ment pozori{ta.

Sprovo|enje marketin{kih akcijavr{e sve organizacione strukturepozori{ta u zavisnosti od potreba, a zaneposrednu realizaciju odgovorno jestru~no telo koje je po organizacionoj{emi zaduèno za marketin{ku delatnos-tu u pozori{tu.

To zna~i:11: marketin{ka organizaciona jedinica

priprema plan za marketin{ku akcijusa svim potrebnim elaboratima iprojektima,

12: pripremljeni materijali se prezentira-ju menad`mentu pozori{ta,

13: menad`ment pozori{ta uz eventualnesugestije odobrava pokretanjemarketin{ke akcije,

14: organizaciona jedinica marketingastupa u pripremu procesa neposrednerealizacije daju}i konkretna za-duènja organizacionim jedinicamapozori{ta (umetni~kom sektoru, te-hni~kom sektoru, obezbe|enju, pra-vnoj slu`bi, finansijskoj slu`bi, PRtimu i dr.),

15: ova jedninica koordinira rad sa u~e-snicima u akciji koji egzistiraju vanpozori{ta (poslovni partneri, donatori,sponzori, mediji i dr.),

16: tako|e, sprovodi i kontroli{e procesrealizacije akcije, interveni{u}i kadaje potrebno, a ako je neophodno traìi pomo} menad`menta pozori{ta,

17: nakon zavr{etka akcije organiza-ciona jedinica marketinga priprema

MARKETIN[KE AKCIJE U POZORI[TU

Savez dramskih umetnika Srbije, Beograd, Studentski trg 13/VI,2631 464, 2631 522, 2631 592;

MARIJA CRNOBORIPriredio Aleksandar Milosavljevi}cena: 500 dinara

MATA MILOŠEVI]Priredile:

mr Ksenija Šukuljevi} - Markovi} i Olga Savi}cena: 500 dinara

LJILJANA KRSTI]Priredila Ognjenka Mili}evi}cena: 500 dinara

RADE MARKOVI]Priredio Zoran T. Jovanovi}

cena: 500 dinara

MIRA BANJACPriredio Zoran Maksimovi}

cena: 500 dinara

OLIVERA MARKOVI]Priredio Feliks Pa{i}cena: 500 dinara

STEVAN [ALAJI]Priredio Petar Marjanovi}cena: 500 dinara

VLASTIMIR \UZA STOJILJKOVI]Priredio Zoran T. Jovanovi}cena: 500 dinara

MIHAILO JANKETI]Priredio Veljko Radovi}cena: 500 dinara

STEVO @IGONPriredio Zoran T. Jovanovi}

cena: 500 dinara

PETAR BANI]EVI]Priredio Ra{ko V. Jovanovi}

cena: 500 dinara

BRANKA VESELINOVI]Priredio Zoran T. Jovanovi}cena: 500 dinara

IVAN BEKJAREVPriredio Zoran T. Jovanovi}

cena: 500 dinara

M O N O G R A F I J E

Sve informacije moète dobiti i porud`binu izvr{iti telefonskim putem.

izve{taj u kojem se valorizuje akcija idostavlja ga menad`mentu pozori{ta,

18: izve{taj usvaja menad`ment pozo-ri{ta i daje kona~nu ocenu o akciji.

Rezultati marketin{kih akcija mora-ju da donesu:19: bolji odnos sa publikom, a to se lako

proverava na blagajni, 20: bolji odnos sa donatorima i sponzori-

ma, {to moè da se proveri uvidom upove}avanje broja novih,

21: bolji odnos sa medijima, {to se tako|elako proverava ispitivanjem javnogmnjenja, kroz pres kliping, TV moni-toring i sl.,

22: i naravno, bolji odnos sa osniva~em,jer ovom inicijativom menad`mentpozori{ta ukazuje na svoj racionalanodnos prema poslovanju.U narednim brojevima slede primeri

i iskustva nekih pozori{ta u organizo-vanju savremenihmarketin{kih akcija.

Mr. Milovan Zdravkovi}

Monodrama ‘@iveo ìvot Tola Manojlovi}’ u tuma~enju Petra Kralja, odigranaje 28. januara u Teatru u podrumu Ateljea 212, i tako obeleìla ta~no 40 godinaod kada je premijerno izvedena!

Za neobi~no dug ìvot ove predstave ‘kriv’ je pisac Moma Dini} koji je zapisaoistinitu pri~u o Toli iz Nemeniku}a, kamenorescu, kova~u, zemljoradniku, i istotoliko je ‘odgovoran’ Petar Kralj koji 40 godina upe~atljivo predo~ava nesre}nusudbinu na{eg seljaka - ‘na svako zlo naviknutog’. Predstava koja je ‘napravlje-na iz inata’ igrana je do sada vi{e od 1000 puta, a videlo ju je vi{e od 200.000posetilaca, na doma}im i na stranim scenama. Igrana je po selima, kasarnama,klubovima, ~ak i u diskoteci, a stekla je i klub oboàvalaca!

Predstavu je adaptirao i reìrao Petar M. Tesli}, a dekor i kostime kreirao jeslikar Mili} od Ma~ve. Decembra 1997. godine predstava je imala svoju drugu"premijeru", 30 godina od premijere, opet u Ateljeu 212, kada je novu maketuuradio scenograf Todor Lalicki, kostim Olgica Milunovi}, a muziku je kom-ponovao Zoran Hristi}.

Na ovaj, ~etrdeseti ro|endan, po zavr{etku predstave, Petar Kralj je izveo nascenu pisca, reditelja i sina svog junaka, Tole Manojlovi}a. Junak ove pri~e, Tola,ìveo je jo{ dve godine posle premijere. Njegov sin, Aran|el, koji ma blizu 70 godi-na, obra}aju}i se publici prepunog Teatra u podrumu, je rekao: “@ivot mi je svesli~niji o~evom, iako je on bio majstor a ja ra~unovo|a. I bolest nam je zajedni~ka- astma. Iza Tole ostala su dva sina, ~etvoro unu~adi i petoro praunuka. A PetarKralj? Isti moj otac, mada nije likom nalik.”

M.J.

JUBILEJ

40 GODINA

NA SCENI

TOLA MANOJLOVI]

8

EX YU

LUDUS 142Lu

Uli~na umetni~ka grupa ‘Malabar’iz Francuske otvorila je teatarskiprogram Internacionalnog festi-

vala 23. Sarajevska zima. Tokom febru-ara sarajevska publika }e videti 19 pred-stava, od kojih je pet lutkarskih: ”Ma~aku ~izmama” i ”Umi{ljena mi{ica” Zagre-ba~kog kazali{ta lutaka, ”Legenda odunjaluku” Studija lutkarstva Sarajevo,FINIST - slike s izlo`be Lutkarskogteatra iz Bratislave i tradicionalna kines-ka predstava Teatra lutkarstva i senki izHong Konga.

U sklopu Sarajevske zime nastupi}eteatri uglavnom iz Evrope, pa tako i”Collectif Quatre Ailes” iz Francuske, koji}e izvesti predstavu ”Gospodin Griz ili~ovek iz snova”, De~je pozori{te iz Subo-tice odigra}e predstave ”Bastijen i Basti-jena” i ”Siroma{ni ~izmar i kralj vetra”,Teatar Nor iz Norve{ke predstavi}e se sa”Namerno izgubljen”, Narodno pozori{te

RS iz Banje Luke sa ”Gospo|om mini-starkom”...

Tri predstave }e biti premijerno izve-dene: ”Aristotel u Bagdadu”, Kamernogteatra 55 u reìji Aide Bukvi}, ”SakatiBili sa Ini{mana”, koju Dino Mustafi}radi u Narodnom pozori{tu Sarajevo.Balet ”Krvava svadba” flamenko-ba-letske grupa Paco Mora iz [panije ima}esvetsku premijeru u Sarajevu.

***Prva ovogodi{nja premijera Drame

Narodnog pozori{ta u Sarajevu je Gogo-ljeva ‘@enidba’ u reìji Petra Ve~eka. Re-ditelj je naglasio da {to se dublje poku{a“u}i” u Gogoljev tekst, to je tekst teì, alidodaje da je izuzetno zadovoljan pred-stavom. “To nije vodvilj, ske~ i nije ne{to{to se moè igrati ’na prvu loptu’, zato {tosvaka situacija, svako lice u predstaviima mnogo slojeva. To je ona vrsta ko-medije koja se mora igrati maksimalno

ozbiljno da bi bila duhovita, s tim da talica u gledali{tu izazivaju dvostrukiose}aj - ose}aj komike, ali i tragi~nostinjihove situacije, jedne beskrajne usam-ljenosti ljudi koji su zapravo gubitnici,koji nikad ni{ta u ìvotu nisu uspelinapraviti i uvek su gubili svoje bitke.Nama je to sme{no jer se na taj na~inbranimo i delom od vlastitih usamljenos-ti, kao i od njihovih uàsa kroz kojeprolaze... Imao sam potrebu da se ljudinasmeju u teatru, ali da taj smeh ne budejeftin”, rekao je Ve~ek.

***Adaptacijom Dje~ijeg pozori{ta RS u

ovoj godini stvori}e se uslovi da se osnujeve~ernja scena ”Atelje 333” na kojoj bi seigrale isklju~ivo predstave za odrasle,otkrio je Predrag Bjelo{evi}, direktorpozori{ta. DP RS ve} ima toliko predsta-va koje su namenjene odraslima da jeosnivanje takve scene prirodan sledrazvoja ovog teatra. ”Na{e predstave za

Predstava ”Smija” Crnogorskog na-rodnog pozori{ta, koju je po tekstusavremenog slovena~kog dram-

skog pisca, Zorana Ho~evara reìraoNiko Gor{i~, izvedena je u okviru prvogInternacionalnog festivala smeha u Istri.Festival je me|unarodnog karaktera, aosim Crne Gore predstavi}e se i umetniciiz italijanskih regija Veneto, i Friuli-

Venezia Giulia, slova~ke regije Tren~in,Pe~uha, rumunske regije Hargita, Ze-ni~ko-dobojskog kantona i Vojvodine.Dolazak su potvrdile i Austrija, Make-donija, Slovenija. Prvo izdanje Festivalapo~elo je 25. januara i traje do 25. febru-ara sjedinjuju}i se s karnevalima koji setradicionalno odràvaju u Istri i naKvarneru. Festival je multidisciplinaran

NOSTALGIJA ZA BIV[IM SVETOM

DA SMEH NE BUDE JEFTIN

i multimedijski i odnosi se na teatar,izdava{tvo, likovnost, knjièvnost, fo-rume o fenomenu smeha na popularnomi stru~nom nivou, muziku, stand-upkomi~are i klupske zabavlja~e.

***Predstava ‘Ma{karate ispod kuplja’,

koju je po tekstu dubrova~kog dramskogpisca Iva Vojnovi}a reìrao hrvatskireditelj Ivica Kun~evi}, premijerno jeizvedena na sceni Kraljevskog pozori{taZetski dom na Cetinju. Okosnicu pri~epredstavlja jedan mit i jedna pro{lost ko-ju likovi iz komada feti{izuju i kojazapravo uni{tava njihovu sada{njost.Tekst ”Ma{karate ispod kuplja” napisanje 1922. godine i njime se Ivo Vojnovi}gotovo nakon dvadeset godina (Dubro-va~ka trilogija) vra}a tematici rodnoggrada. Ponovno zaokupljen propadanjemvlastele, on u ovoj drami sentimentalno-poetskih ugo|aja, koja je protkana opse-`nim proznim komentarima i didaskali-jama, usredsre|uje pa`nju na huma-

odrasle ne mogu biti konkurencija Naro-dnom pozori{tu RS jer bi one bile istra-ìva~kog tipa, eksperimentalne i lutkar-ske predstave. Banja Luka je kulturnicentar i grad ~iji gra|ani zasluùju davide predstave koje se igraju u kombi-naciji ìve scene i lutaka”, rekao jeBjelo{evi} napominjuju}i da pri tom ne}ezapostaviti repertoar za decu.

***Nakon 15 godina od prestanka rada

Amaterskog pozori{ta, Br~ko }e ponovoimati svoje gradsko pozori{te! Br~ko ve}godinama doìvljava apsurdnu situacijuda je doma}in presti`nim Susretimapozori{ta BiH, a nema pozori{te.

A.J.

SSuubboottii~~aannii nnaa SSaarraajjeevvsskkoojj zziimmii:: SSiirroommaa{{nnii ~~iizzmmaarr ii KKrraalljj vveettrraa

Prva ovogodi{nja premijera Kul-turnog dru{tva B-51 je drama'Kopenhagen' Majkla Frejna u re-

ìji Sebastijana Horvata. Premijera jeodràna u Staroj dvorani SNG Maribor.Engleski dramati~ar, pisac i prevodilacMajkl Krejn, poznat kao darovit kome-diograf, iznenadio je publiku kada je1998. objavio svoj novi ”ozbiljni” komad”Kopenhagen”. Drama je nastala kaoposledica ~itanja novele Tomasa Paversa“Hajzenbergov rat”, koja se bavi mitomHajzenbergove subverzije u nema~komprojektu pravljenja atomske bombe.Jednu od tri uloge tuma~i Radko Poli~.Ovaj vode}i slovena~ki glumac dobio jenajvredniju nagradu za ìvotno delo -“Pre{erenovu nagradu”. U obrazloènjukaù: ”On je glumac svetac koji gori zasvoju pozori{nu religiju. On je fanatik, ane ra~undìja. On gori kao sve}a.” Poli~je pre nekoliko godina nagra|en iBor{tnikovim prstenom.

***Nova predstava Mestnog gledali{~a

ljubljanskog je francuski komad ”La`ni

odlazak” ili u slovena~koj verziji 'V dru-go gre rado’. Autor je Jean-Marie Chevreta reìju potpisuje Du{an Mlakar. Komadnastao 2004. godine pripoveda o paru napragu tre}eg ìvotnog doba i o tome, kakose pedesetogodi{njica odraàva nagluma~ku karijeru. Odil se u mladostiodrekla glume zarad ljubavi svog muà,sada upokojenog univerzitetskog profeso-ra. Po njegovoj smrti ona odlu~uje da sezaputi u Pariz gde }e provesti jesen svogìvota…

***Tokom februara u Slovenskom ljud-

skom gledali{~u odràva se festival Danikomedije. Pored stru~nog ìrija, izvedbeocenjuje i publika. Za sada, najvi{uocenu ima komad Radoslava ZlatanaDori}a ”Kako smo voleli druga Tita” ureìji Marjana Bevka i koprodukciji SNGNova Gorica i Kosovelovog doma izSeàne.

***Na scenu drame Slovenskog naro-

dnog gledali{~a u Mariboru vra}a se

ISTORIJU KROJE OBI^NI LJUDI Vesti iz slovena~koggledali{~a

[ta se doga|au pozori{timaBosne iHercegovine

Pozori{ne novostiiz Crne Gore

TToomm SSoojjeerr ii ||aavvoolljjaa ppoossllaa

NNaa pprraagguu ttrree}}eegg ddoobbaa:: VV ddrruuggoo ggrree rraaddoo ((FFoottoo:: MMiihhaa FFrraass ii TToonnee SSttoojjkkoo))

nizaciju odnosa vlastele prema puku, tj.prema vlastitim slugama. ”Ma{karateispod kuplja”, posve}ene su Pragu, i prvoizvo|enje imale su u pra{kom Vinohrad-skom divadlu 1923. a, zatim, 1924. u Za-grebu.

Ivica Kun~evi} je pre tridesetak godi-na, na sceni zagreba~ke ”Gavelle” radioovaj Vojnovi}ev komad. S obzirom naveliku vremensku distancu, kako kaè,neminovno je da ga sad druga~ije gleda idoìvljava. ”Sada sam skepti~niji prema´romanticizmima´ ovog komada, alinikako im se ne rugam i mislim da jetema komada itekako prisutna i bolna nana{im prostorima i koliko je ona dubro-va~ka u smislu nostalgije za biv{imsvetom, ona se moè prepoznati i u CrnojGori. Distanca od 30 godina postala je sveozbiljnija i ja~a, i sve vi{e ja~a svest danema pomirenja i da ne prestaje dramaizme|u javnog i intimnog. Javno, naà-lost, uvek pobe|uje, a intimno uvek gubi

bitku, ali kao neki feniks iznova i iznovanastavlja”, kaè Kun~evi}.

***Novi umetni~ki direktor Kraljevskog

pozori{ta Zetski dom na Cetinju je mladacrnogorska glumica Ivana Mrvaljevi}.Ona }e u najstariju crnogorsku teatarskuku}u uneti nove teatarske zamahe i nanajbolji na~in nastaviti dosada{nju prak-su Zetskog doma.

***Gradsko pozori{te iz Podgorice po-

~etkom februara obeleàva 55 godinarada predstavom ‘Tom Sojer i |avoljaposla’. Projekat sa 16 glumaca, sjajnimdekorom i kostimima, pevanjem i puca-njem, za decu i odrasle, u reìji NikoleVuk~evi}a, po tekstu Milice Pileti}, oì-ve}e poznatog junaka mnogih detinjsta-va, ali i Misisipi iz 19. veka.

Autorka dramskog teksta obradila jepoznate motive Marka Tvena, dopuniv{iih likovima koji ne postoje u originalnomdelu.

A.J.

kabare. Posle programa ”Kabare 20.veka” po~eo je serijal ”Kabare 21. veka”.Prvi u nizu je autorski projekat NikeVipotnik 'Ni za ~im ne àlim', u kojeminterpretira pesme Edit Pjaf.

”Svaka pesma koju pevam je do-ga|aj, drama… trenutak nekog ìvota”,rekla je Pjaf.

Re~ je o ve~eri njenih najlep{ihpesama.

***Na sceni SNG Nova Gorica premijer-

no je praizveden tekst ‘Dolazak, odlazak’Sre~ka Fi{era u reìji Ja{e Jamnika.Komad je ànrovski odre|en kao komedi-ja, melodrama. Ukratko, izvedba otkrivajasnu, ali ~esto skrivenu istinu: istoriju ivreme kreiraju obi~ni ljudi, njihove me-|usobne veze, emocije, ne`nost i zasle-pljenost.

Kritika je ocenila da je Fi{erov scen-ski jezik pun inteligentnih opaski isjajnih preokreta.

Kada je gledalac ube|en da je auto-rova slika ìvota u Gori{ki 1948. (granica

sa Italijom je upravo uspostavljena),suvi{e crno-bela, on iznena|uje novimmotivima. Njegovi bezbrojni junaci,obi~ni ljudi puni vitalnosti, reperezentuju

isto toliko bezbrojnih strategija preìvlja-vanja u eri kada je vera u novo, boljevreme direktno utelovljena.

Aleksandra Jak{i}

LUDUS 1429

EX YU

POZORI[TE JE GLUPO I DOSADNOJugoslovensko dramsko pozori{te go-stovalo je u Zagreba~kom kazali{tumladih sa predstavama 'Skakavci'

Biljane Srbljanovi} u reìji DejanaMija~a, '[ine' Milene Markovi} u reìjiSlobodana Unkovskog i 'Hadersfild'Uglje{e [ajtinca u reìji Aleks îzholm.JDP je poslednji put gostovalo u Zagrebu1990. godine na Festivalu Eurokaz sapredstavom 'Dozivanje ptica' HarisaPa{ovi}a.

Hrvatska kritika je od kako kaè”neutralnih Skakavaca” o~ekivala vi{e,dok je ”kontroverzne [ine” ”sasekla”.”[ine, uprkos vrlo razigranoj, ma{tovitoji dovitljivoj reìji i dinami~nim izmena-ma prizora, u prvom redu svojih neo-spornih estetskih kvaliteta i solidnihgluma~kih interpretacija te{ko je ízva-diti´ iz politi~kog konteksta i ne doìvetije kao svojevrsni politi~ki pamflet.” No,‘Hadersfild’ je sjajno pro{ao i kod kritikei publike. Posebno su izdvojenegluma~ke interpretacije Neboj{e Glogov-ca i Josifa Tati}a.

***U Dubrovniku je predstavljen pret-

program 58. Igara, koje }e biti u znakuDrì}a. Time }e godinu dana unapredpo~eti obeleàvanje godi{njice njegovogro|enja (ro|en 1508. u Dubrovniku). Udramskom programu, uz reprizne naslo-ve „Ekvinocijo“ Iva Vojnovi}a; Eshilovu„Orestiju“ te Aristofanove „Ptice“, pre-mijerno }e biti prikazani „Venera iAdon/Novela od Stanca “ (Majstorskaradionica Jo{ka Juvan~i}a), „Arkulin“ ureìji Kre{imira Dolen~i}a i [ekspirov„San letne no}i" u reìji Dore Ru`djakPodolski. Najavljena su i gostovanjauli~nih pozori{ta i Pozori{ta MarinaDrì}a iz Dubrovnika. U muzi~kom pro-gramu nastupi}e i Stefan Milenkovi}.

***Nova premijera u zagreba~koj ”Ga-

velli” je ‘@ena bez tela’ u reìji DraènaFeren~ina. Re~ je o tre}em delu ”Pos-mrtne trilogije” Mate Mati{i}a, ~ija suprva dva dela praizvedena u proteklojgodini, ”Sinovi umiru prvi” u ”Gavelli” i”Ni~iji sin” na Rije~kim letnjim no}ima.

Patnja pojedinaca u tim dramamapodjednaka je posledica njihovog li~nogdelovanja koliko i greha roditelja ilizajednice kojoj pripadaju. Oni to ose}aju,ali istovremeno u sebi nose i ose}ajodba~enosti, izolovanosti i dislociranostiod pravog ìvota... i nemaju vi{e ni snageni volje da poku{aju da se vrate unormalne ìvotne tokove.

***Zagreba~ko HNK je vratilo na reper-

toar predstavu ‘Beket’. Predstava je na-stala po jednom od najslavnijih dramskihtekstova @ana Anuja, a reìrali su je ru-munski reditelj Horea Poposku i Jo{koJuvan~i}. Kritika kaè da predstavasvojom proto~no{}u i transparentno{}u,gluma~kom rafinirano{}u i preciznimdramatur{kim akcentima, jednostavnoafirmi{e vrednosti komada, istovremenoga ~ine}i zanimljivim za gledanje. Re~ jeo vrlo dobroj i vrhunski „upakovanoj“predstavi s rasko{nim istorijskim ko-stimima, suptilnim muzi~kim interven-cijama i op~injavaju}im svetlosnimoblikovanjem.

***U pozori{tu ”Kerempuh” Zijah Soko-

lovi} je postavio komad Rafi [arta ‘Mojaèna zove se Mauris’. Re~ je o komedijivrlo duhovitih dijaloga i komi~nihsituacija, koja podse}a na vodvilje Fejdoai Labi{a. Agent nekretninama rastrzanje izme|u ène i ljubavnice. U njegovuìvotnu pri~u upli}e se i gospodin izhumanitarne organizacija. Sve postajejo{ komplikovanije kad u igru ulazi iljubomorni suprug ljubavnice i slu~ajnikupci nekretnina.

***Dvadeset i pet posto mladih u Hrvat-

skoj smatra da je pozori{te glupo, dosad-no i ne zanima ih. Sedam posto mladihne ide nikada u teatar, a samo 25 postosrednjo{kolaca ga pose}uje sa {kolom,kada mora. Ove ~injenice rezultat suistraìvanja koje je sprovelo zagreba~kopozori{te ”Mala scena”.

***Na zaboravljenoj èlezni~koj stanici

zaboravljeni ljudi, besku}nici, prosjaci,

PREDSTAVE ZA NAROD

Popularni komad ‘Pukovnik ptica’bugarskog pisca Hriste Boj~evaprvi put je izveden na albanskom

jeziku. Premijera u reìji Nehata Meme-tia, odràna je u skopskom Albanskomteatru. Ovaj poznati komad je postavljen iu pozori{tu u Prilepu. “Samo sam donek-le adaptirao tekst daju}i mu univerzalnu

***Hrvatsko narodno kazali{te izvelo je

u Dramskom teatru komad ‘Hasanagini-ca’. Klasi~nu baladu Ogrizovi} je pretvo-rio u komad koji je postavio MustafaNadarevi}.

O razlozima postavljanja ove dramereditelj kaè: ”Hteo sam da proverim da limogu da napravim melodramu. Jer, ~inimi se da ljubav polako i{~ezava iz na{ihìvota, a politika je, pak, sveprisutna. In-spirisala me je re~enica da je ljubavjedinstvena bolest od koje ne èlite dabudete izle~eni… Predstava je stalnorasprodata {to zna~i da su ljudi èljniljubavi. Ne treba da nas je sramota akopustimo suzu u pozori{tu. Pobornik samstarog teatra i pravim predstave ne zasladokusce ve} za narod. I verujem dapozori{te moè da podari ljubav publici,makar na nekoliko sati.”

***U Prilep{kom teatru postavlja se ko-

mad Bertolta Brehta ‘Bubnjevi u no}i’.Reìju potpisuje Martin Ko~ovski. Brehtje ovu dramu napisao 1921.g. Pri~a seodvija za vreme Prvog svetskog ratakada mladi vojnik kre}e na front ostav-ljaju}i verenicu u Berlinu. Kroz uàsnetrenutke prolazi sa mi{lju na povrataksvojoj voljenoj. Me|utim, dan kada se

Kazali{na de{avanjau Hrvatskoj

Teatarske novostiiz Makedonije

~ekaju voz, koji nikako da se zaustavi...Kroz godi{nja doba planiraju kako }e gazaustaviti i ukrcati se, te oti}i u boljubudu}nost - to je njihov cilj. Svi su se onina{li na krivoj strani ìvota, a putnici izvoza, s one druge strane ìvota, svakogputa bacaju otpatke prolaze}i porednjihove stanice. Tako je jedan voz izbaciokov~eg s Harijem Hudinijem, koji imnudi iluziju za spas…

”Tako Boj~ev postbeketovskom dra-maturgijom dozvoljava ponovo ra|anjenade na smetli{tu. Tamo gde su razli~iti.Druga~iji. Vra}a imperativ utopije kojanam je danas uskra}ena. I tako nam

omogu}ava da ipak ~ujemo muziku spotonulog broda. Makar tiho”, napisalaje @eljka Udovi~i} dramaturg i prevodilacdrame ‘Orkestar Titanik’ bugarskogpisca Hriste Boj~eva, najavljuju}i pred-stavu u reìji Dine Mustafi}a, koja jedoìvela hrvatsku praizvedbu u pulskomINK. I autor je prisustvovao premijeri.

***Muzi~ka komedija ‘Liola’ Lui|ija

Pirandela, Talijanska drama rije~kogaHNK ”Ivana pl. Zajca” premijerno jeizvedena u reìji Nine Mangana. Delo jenapisano na sicilijanskom dijalektu1916. godine, u vreme Prvog svetskog

rata kada je autor proìvljavao bolnorazdoblje ìvota, zbog boravka sina Ste-fana u zarobljeni~kom logoru i sveu~estalijih mentalnih kriza supruge.

”Pirandello je ve} 12 puta bio nasceni Talijanske drame i nakon Goldonijaje najizvo|eniji autor, a Mangano jenjegova dela kod nas reìrao ~etiri puta.Prvi put na ovoj sceni Pirandello je izve-den 1948. godine”, kazala je upravnicaLaura Marchig.

U pri~i nadahnutoj ise~kom ~etvrtogpoglavlja ”Pokojnog Matije Paskala”protagonista je seoski pesnikzvani Liola.

A.J.

PPoonnoovvoo nnaa rreeppeerrttooaarruu:: BBeekkeett

vrati je dan kada se njegova draga udajeza ratnog profitera.

***‘Sumnjivo lice’, ‘Kralj Ibi’, ‘Mara

Sad’, ‘Drakula’ - neki su od naslova koji}e biti postavljeni na sceni makedonskenacionalne teatarske ku}e tokom 2007.godine. Po re~ima direktora Sa{a Mi-lenkovskog, repertoar najve}eg teatra uMakedoniji }e ~initi svetska drama kao idoma}a dramaturgija.

Komad ”Sumnjivo lice” se postavljapovodom stogodi{njice ro|enja makedon-skog legendarnog glumca, Petra Prli-~kog. Njegov unuk, glumac Igor Dàm-bazov }e igrati glavnu ulogu, koju jeigrao i njegov deda pre nekoliko decenija.

Na repertoaru }e se na}i i komad”Solaris” Stanislava Lema, Dikensova”Velika o~ekivanja”, ”Sofijina slika”Maje Micevske.

***Najavljen je 43. Dramski amaterski

festival koji se krajem maja odràva uKo~anima. Na ovogodi{njem izdanju,koje dobija me|unarodni karakter,nastupi}e predstave sa Malte, iz Sloveni-je, Kine, Srbije. Na internet stranici festi-vala mogu}e je prijaviti se za u~e{}e dosredine marta.

Aleksandra Jak{i}

ZZaaggrreebbaa~~kkoo ggoossttoovvaannjjee:: HHaassaannaaggiinniiccaa ((FFoottoo:: SSaa{{aa NNoovvkkoovvii}}))

kategoriju. Pri~a je fokusirana na izolo-vanu grupu du{evno obolelih pacijenata,~ije akcije vode do serije tragikomi~nihsituacija, koje, zatim, otvaraju raznedileme. One ~ine da se zapitamo gde jegranica na kojoj se normalno zavr{ava, apo~inje nenormalno”, rekao je rediteljMemeti.

***Direktori Makedonskog narodnog

teatra i Hrvatskog narodnog kazali{tapotpisali su sporazum o saradnji ove dveteatarske ku}e. Sporazum se odnosi narazmenu iskustava, predstava, reditelja iglumaca, kao i u~e{}a u inostranim pro-jektima i institucijama (UN, ITI, UNES-CO, UNICEF).

10

Intervju

LUDUS 142Lu

Razgovaramo sa Danicom Maksi-movi} i Dragoljubom Dendom, kolegamasa klase profesora Minje Dedi}a. Klasekoja je diplomirala glumu na FDU 1978.godine, a u kojoj su, osim na{ih sagov-ornika bili jo{ Dara Dòki}, Lidija Pletl,Sonja Kneèvi}, Gordana Gadì},Branislav Le~i}, Enver Petrovci i VladoKero{evi}. Razloga za razgovor imamnogo, a povod je to {to su se Danica iDragoljub, koji su na po~etku karijerezajedno igrali desetak naslova, na{liponovo u istoj predstavi nakon gotovo~etvrt veka! U 'Mandragoli', na ve~ernjojsceni pozori{ta 'Bo{ko Buha'.

LUDUS: Koliko ima od kad steposlednji put igrali zajedno?

DANICA: Ne znam ta~no, nisam ra-~unala, ali se se}am da je to bila predsta-va 'Obustava rada' u Otvorenom po-zori{tu Doma kulture Studentski grad ureìji Srbe Boìnovi}a... Pre toga smoigrali, onako kao klasa, 'Prosidbu' i'Svadbu' u reìji Egona Savina, koji jebio na paralelnoj klasi reìje kod profeso-ra Belovi}a..

DENDA: Kod profesora Mija~a. KodBelovi}a su bili Ojdani}ka i Zec.

DANICA: Da, da, kod Dejana Mija~a.Mi smo bili ista generacija, a studentireìje radili su svoje ispitne predstave saparalelnom klasom glume. Se}am se dasam imala crvenu haljinu, takva je bilaindikacija “u crvenoj haljini” i da sammnogo volela {to moram da {amaramLeku, koji je stalno ne{to blokirao onimsvojim karate blokadama... haha! Dobi-jali smo ovacije skoro na svaku repliku...

DENDA: Egonu je to bila ispitnapredstava tre}e godine i po{to je imalaveliki uspeh on je dodao jo{ jednu jed-no~inku, 'Svadbu', pro{irio podelu i na-pravio diplomsku predstavu.

DANICA: Da, ali prva gluma~katrojka koja je igrala bili su Denda, Sonjai Enver. Gostovali smo, kasnije, sa tim ina MES-u u Sarajevu...

DENDA: Mislim da je Egon tu osvo-jio i neku nagradu.

DANICA: Jeste, dobili smo ne{to...Bila je to grupa Art. Igrali su tu i BogdanDikli}, Gorica Popovi}...

DENDA: Ali pre toga smo zajednoradili u Pozori{tu Dvori{tu 'San letnjeno}i', 'Dva viteza iz Verone', 'Don @uana'i 'Kaligulu'.

DANICA: Da, da, jo{ na drugoj godi-ni, zapravo u leto posle druge godine,smo igrali 'San letnje no}i'. MirjanaOjdani} i Pera Zec koji su reìrali, bili sutre}a godina kao i Sa{a Nikoli} i GoranBukili}, a Laza Ristovski, Ivica Klemenc,Goca Kosanovi} i Goca Pavlov bili su na~etvrtoj. ûla sam da je iza{la neka knji-ga o Dvori{tu, moram da vidim {ta tamopi{e, haha, i koliko nas uop{te ima, da lismo zastupljeni (smeh)... Mnogo smotamo igrali i meni je to jedno veliko isku-stvo i mnogo volim taj period svog ìvota.Jo{ nismo bili diplomirali, a moje sufotografije osvanule jednog dana u svimnovinama. Ja kao Hipolita (smeh) u~izmama i nekom kostimu, koji u stvarinije postojao. Imala sam jedan svilenzeleni {al koji sam ne{to vezivala dapokrijem ne{to malo (smeh)... ne{to odonoga {to nije pokrila kosa.

DENDA: Da, ja sam igrao Demetra,onog ludo zaljubljenog, ma svi su tamobili ludo zaljubljeni. Isto u improvizo-vanom kostimu, nekoj {traftastoj majici ivelikoj krpi koja je igrala togu. Sa 'Snom'smo gostovali u Zagrebu na festivalustudentskog teatra, igrali smo u trpezari-ji nekog manastira...

LUDUS: Ti si po~eo od ljubavnika,pa si posle pre{ao na prin~eve, pa nakraljeve, dakle jedan ~isto monarhisti~kiglumac?

DENDA: Ne ba{ uvek, posle samigrao i stri~eve (smeh), naravno iz aris-tokratskih porodica. Ali zaboravili smojo{ jednu zajedni~ku predstavu ”Diskotesno doba” koju smo igrali u Teatrupoezije... To je bilo po tekstovima, aforiz-mima i pesmama Milovana Vitezovi}a,koje je dramatizovala i reìrala Ojda-ni}ka. Igrali smo, sa mnogo muzike i|uskanja neke klince, otka~ene tinej-dère... Bila je to jedna od najdugo-ve~nijih predstava Teatra poezije, ìvelaje sve dok neko nije o}elavio... (smeh) janisam, kao {to vidi{. Eto vidi{, nisamigrao samo suverene, ve} i klince.

DANICA: Mo`da je to bila poslednjana{a zajedni~ka predstava?

DENDA: Ne, poslednja je bila 'Obu-stava rada', ta~no se se}am, u Student-skom gradu.

LUDUS: To je ono Otvoreno pozori{tekoje je tada lepo funkcionisalo?

DENDA: Jeste, imali su tamo divnupubliku. Karte su bile besplatne, ali samoza studente i uvek bi bile razgrabljene.

LUDUS: Ne zato {to su bile bespla-tne?

DENDA: Ne. Bilo je tada i drugihbesplatnih predstava koje su bile prazneili poluprazne. Publika je jednostavnoznala {ta ho}e.

LUDUS: Karte su zapravo sluìle dase spre~i ulazak prevelikog broja ljudi usalu, ina~e ~emu karte, ako se ne pla-}aju?

DENDA: Naravno.DANICA: [ta god da smo igrali u

drugim pozori{tima, na drugim scenamaobavezno je gostovalo tamo. Skoro svepredstave su gostovale. I svi smo voleli daigramo tamo, jer je publika bila fenome-nalna.

LUDUS: Predstave iz Dvori{ta osta-jale su tamo na repertoaru celu sezonu?

DENDA: Da, igrali smo i 'Kaligulu' i'Vitezove' i 'Don @uana'. Meni je uloga u'Kaliguli' bila vrlo zna~ajna. Igrao samHereju, senatora i filozofa, glavnog Kali-gulinog oponenta i bila je to moja prvavelika karakterna uloga, i moja prvavelika tragedija. Danica je igrala Cezoni-ju.

DANICA: Jeste i samo tebe nije ubioKaligula, sve nas ostale je poubijao Le-ka... (smeh).

LUDUS: To zna~i da je jo{ pre 25godina ìvelo na Novom Beogradu po-zori{te koje je imalo publiku, a ipak idalje se uporno tvrdi da nema {anse daprofunkcioni{e, npr. scena Mata Mlo{e-vi} na FDU, jer NBGD navodno nemapublike.

DANICA: Ne znam u ~emu je prob-lem, mada je danas Novi Beograd mnogomanje “spavaonica” nego {to je ondabio...

LUDUS: Kaù da ~ak postaje bizniscentar Beograda... Mo`da ne znaju daanimiraju tu novu “biznis” publiku, ili jestvar u predstavama?

DENDA: Verovatno i jedno i drugo.Mislim da se i dalje tamo gostuje, ali samanjim predstavama, a ne znam da li jo{uvek imaju neku svoju produkciju.

LUDUS: Pri~a se o “ad hoc” grupa-ma kao o nekoj novotariji, a izgleda da ihje tada bilo vi{e? Ili su bile bolje? Ili sumo`da imale bolju medijsku podr{ku?

DENDA: Jeste, bilo ih je dosta i mno-go se pisalo o njima.

DANICA: Mo`da... mo`da zato {to subile onako malo inovacija u to vreme. Dotada nije ba{ bilo slu~ajeva da se mladiumetnici “samoorganizuju” i izvan insti-tucija rade, kao {to smo se mi organizo-vali, prvo u Pozori{tu Dvori{tu, a posle uArtu.

DENDA: Postojala je i ona grupa uSKC, zaboravih kako su se zvali...

LUDUS: Ipak, bilo je i ranije onoRasovo (ili Ravasijevo?) pozori{te, udvori{tu Kapetan Mi{inog zdanja, desetili 15 godina pre va{eg Dvori{ta.

DANICA: Da ali nisu tako nicale kaope~urke, kako su nicale krajem sedam-desetih.

DENDA: Publika! Mislim da je tajnau publici. Publika je i u Pozori{tu Dvo-ri{tu bila zbilja fenomenalna! Oni suostajali na onim klupama, onim klupa-ma za parkove {to smo imali kao gle-dali{te, jo{ dugo posle predstava i druìlise sa nama. Razgovarali o tome {ta im sesvi|a, a {ta ne. I bili su potpuno iskreni.

DANICA: Ali i pre predstave zabo-ravlja{ da smo mi sa bakljama, maski-rani i kostimirani i{li po gradu i animi-rali tu publiku, da smo ih vodili uDvori{te, da su i{li za nama.

DENDA: Da, pre po~etka 'Kaligule',kad smo te jedva spa{avali da te ne otmu(smeh)... Tako je bilo reìrano. Traìlismo Kaligulu po gradu, pa smo se vra}aliu Dvori{te da igramo predstavu...

DANICA: I{li su za mnom i slede}egleta, pre 'Dva viteza iz Verone', mada tonije bilo reìrano. Ja sam prosto na KnezMihajlovoj kupovala kukuruz koji mi jebio va`na rekvizita za predstavu, {tosam smislila da mi je neophodno za lik, aljudi su i{li za mnom sve do u dvori{te...Nije tad bilo ovih ogromnih bilborda itelevizijskih reklama. Radila je mundreklama. Pa ako nas je neko gledao on jeto pri~ao drugima, a drugi tre}ima...

DENDA: Jako je vaàn i taj entuzi-jazam sa kojim smo radili u tom Dvo-ri{tu...

LUDUS: Mislim da entuzijazam idanas postoji kod mladih ljudi, ali imamutisak da imaju teì prolaz.

DANICA: Pa sve ih je vi{e na svemanjem prostoru i uàsno je te{ko da do-biju {ansu. A kad dobiju {ansu, ako nisusvesni toga i ako je ne iskoriste istogtrenutka...

LUDUS: Da li si ba{ sigurna da stevi dobili {ansu ili ste je napravili sami?

DANICA: Izgleda da smo je prvonapravili sami, a onda su nam dali(smeh).

DENDA: înjenica je da su u tovreme pozori{ta bila puna. Mislim,radna mesta su bila popunjena. Nisu imtrebali mladi glumci.

LUDUS: I moglo bi se re}i - zatvore-na?

DENDA: Da, zatvorena za mlade.Neposredno pre nas iza{lo je nekoliko od-li~nih klasa i popunilo sva mesta. AcaBer~ek, Dragan Nikoli}, Miki Mano-jlovi}, Voja Brajovi}, Milan Erak, Da~aLazovi} i mnogi drugi odli~ni tada mladiglumci ve} su bili zvezde, a bili su tekne{to malo stariji od nas. Bili smopretendenti za iste uloge i te{ko da smomi tu ba{ imali neke {anse. [to je namana neki na~in bila oteàvaju}a okolnost ida smo samo ~ekali priliku nisam sigu-ran da bi ona stigla. Mislim da smo jeipak sami napravili, generacijski, jer jeto stvarno bio jedan period kad supozori{ta bila puna i prili~no zatvorena.Odnosno, nisu imali potrebu za novimmladim glumcima, jer su ve} imaliodli~ne jo{ uvek mlade glumce i glumice.

DANICA: U pravu si.LUDUS: Onda ste vi prakti~no kao

Minjina klasa svi do{li u Buhu?DENDA: Da Danica je igrala 'Divno

~udo', gde ja nisam...DANICA: U stvari nismo ba{ do{li

svi zajedno kao klasa, ali smo svi igrali uBuhi. Denda vi{e pamti nego ja. To'Divno ~udo' je bila predstava govornihegzibicija, govornih bravura... Radio jena{ profesor dikcije Brana \or|evi}, a toje bio njegov fah... radio je s nama razne

one brzalice, za~koljice za decu koje smomi morali stvarno onako onomatopejski,skoro muzi~ki da radimo.

Brana je mnogo polagao na govor idikciju, a mi smo se kao klasa prekalili utv seriji 'Bio jednom jedan car' gde smoigrali pored velikih bardova kao {to suPera Kralj, Pera Bani}evi}, Ljuba Tadi}...ma ne znam ko sve nije bio od velikana.

DENDA: Oni su bili naratori i me-njali su se kroz epizode, a mi smo bilistalno tu i odslikavali smo pri~e koje suoni pri~ali.

DANICA: Tako smo se mi tu uz naj-bolje u~itelje izve`bali i stvarno smo bilijedna od ja~ih klasa koja je na tom go-vornom planu, na planu knjièvnog go-vora, narodnog govora, dijalekata, àr-gona, poezije... mogla sve.

LUDUS: To je bilo jo{ u vreme kad segovorilo sa scene, pa ~ak i sa televizije?

DANICA: (smeh) Tako je. Jako sepazilo na govor, ali stvarno zahvaljuju}inajvi{e Dr Brani \or|evi}u, tako da onajko je imao sre}u da bude njegov student...mi smo se ~ak i druìli s njim.

DENDA: Bio je istovremeno i strogpedagog i veliki drugar, kome si uvekmogao da se obrati{ za pomo}. Uvek. Bezobzira na to {ta si i za koga radio, mogaosi do}i kod Brane i traìti pomo}, savet...sve {to ti treba.

DANICA: Stvarno sam uìvala u tomradu sa Branom i u toj predstavi, aliposle toga nisam igrala u Buhi jedno 15godina, sve do ispitne predstave JugaRadivojevi}a 'Viktor ili deca na vlasti'.

DENDA: U kojoj ja nisam igrao...

LUDUS: Ti si Denda do{ao u Buhu uanga`man pre nekih ~etvrt veka i od ta-da igra{ prose~no 25 predstava mese~no,skoro 250 godi{nje...

DANICA: Ja nemam takvu statis-tiku...

DENDA: Pa nemam ni ja. Nama je toKepa inspicijent povadio i sabrao, a mismo se oduzeli (smeh)... Stvarno sam i jabio iznena|en.

LUDUS: Zna{ li jo{ nekog glumca satako ubita~nim tempom igranja?

DENDA: Ne znam. Nisam znao ni daje moj tempo takav (smeh).

LUDUS: Profesor Minja Dedi} je vo-dio ra~una o va{em anga`manu i pla-smanu. On i danas 28 godina po zavr-{etku {kole prati va{ rad. Ipak, u po~etkuste igrali i besplatno i pod nemogu}imuslovima...

DANICA: On nas je u~io, i to je jakobitno, da ne treba da gledamo {ta sekoliko pla}a ve} da gledamo svoju {ansui svoj zadatak u datim okolnostima.

DENDA: I da se izborimo...DANICA: Da, za svoje mesto i da

budemo prime}eni. Uvek je govorio danije bitno koliko ljudi ima u sali. Dovo-ljan je jedan jedini da primeti kolikovredi{. I govorio je da uvek treba davatimaksimum od sebe.

LUDUS: Ali se pri~a da je imaoneprijatan obi~aj da sedne u prvi red sasvojim perlama i da maksimalno nervi-ra glumca, pa da posle svrati da ti ~esti-ta {to se nisi dao iznervirati i {to siizdrào...

DANICA: Jeste.

GLUMAC MORA DA TRAJE

Od inspicijenta Mihaila Kepe Todorovi}a dobili smo precizne statisti~kepodatke o Dragoljubu Dendi, prvaku Pozori{ta 'Bo{ko Buha': od 1978 godine kadaje prvi put zaigrao u Buhi, u predstavi 'Sve pri~e li~e', do 31.12.2006. odigrao je umati~nom pozori{tu 62 premijere i 2800 repriza! Pred oko milion pozori{nihgledalaca! Ovde nisu ura~unate Dendine uloge i predstave koje je imao izvanmati~nog teatra, pa ni ovih desetak pomenutih u na{em intervjuu. 27. 1. 2007. u13 sati nije do{ao na pozori{nu slavu Svetog Savu, jer je imao tempreaturu 38,5ali je ta~no u 18.30 stigao na zakazani intervju i na probu - sa istom tom tempe-raturom! Mo`da je to klju~ za glumca koji traje?

LUDUS 14211

Intervju

DENDA: Da, ali je vrlo po{tovao pre-mijeru i svaku reprizu. Traìo je da seza premijeru lepo obu~emo i da ni{ta nepreterujemo, nego da samo odigramo ononajbolje {to smo radili na probama. Daigramo bez gr~a i da ni{ta ne dodajemo,jer svi imaju tu neku potrebu da napremijeri... preteraju, nagaze... valjdazbog treme... a to ne valja. Traìo jesamo da pokaèmo ono {to smo savladaliza tih mesec dva rada...

DANICA: Joj, bilo je i po 4 i po 6 me-seci da smo radili...

DENDA: Eh, ponekad. Ali mislim daje bitno, kad ve} govorimo o profesoru,re}i i to da nas nikad nije forsirao nigurao u ne{to, nego je traìo da se samiizborimo sa ulogom, da je shvatimo, daizna|emo svoja re{enja, da mislimo, bu-demo samostalni...

DANICA: Traìo je da sam prona|e{svoj put.

LUDUS: Nedavno sam videla ina~esjajnog glumca u katastrofalno odigra-noj ulozi, a kasnije mi je obja{njeno daje tako ispalo jer je ~ovek jako zavisanod reditelja i da prosto nije dobro vo|en.îni se da Minjini studenti nisu mnogozavisni od reditelja, a da istovremenonemaju potrebu da reìraju, nego se ba-ve svojom ulogom analiti~ki i sistema-ti~no. Reditelj im moè pomo}i pa iodmo}i, ali te{ko da }e ih odvesti nakrivi put.

DENDA: Meni je i dan danas bitnoprofesorovo mi{ljenje. On kad zakuca navrata garderobe to zna~i da mu se dopa-

lo, moè i da ne komentari{e, dovoljno jeda se javi pa zna{ da je u redu, a ako nijezadovoljan, ne javi se.

DANICA: Meni je zamerio {to ga ni-sam pozvala na svoj kabare, na svoj sa-mostalni rad. Jako mu je bilo ào i to mije ozbiljno zamerio kad smo se kasnijesreli. A mene je bilo strah... Ja sam timradom od ~etiri i po meseca prevladavalajedan svoj ìvotni problem i nisam raz-mi{ljala o tome koga treba da pozovem,nego mi je bilo bitno da se izborim samasa sobom. “Niste me pozvali na svojupredstavu, a ~uo sam toliko lepoga onjoj.” - rekao mi je kasnije profesor.Ho}u da kaèm, da i danas prati na{ radi da je jako ponosan kad napravimone{to, a on to vidi ili ~uje od nekoga, ilipro~ita u novinama...

LUDUS: Dakle, u po~etku ste igrali ibesplatno i po grmlju i po ki{i, ali seipak ~ini da je ranije nekako gluma biladostojanstvenija profesija nego {to je da-nas. Da li je utisak ta~an?

DENDA: I ja imam sli~an utisak imislim da je to tako upravo zbog preve-like konkurencije. Mislim da je, na nekina~in, negde pogubljen kriterijum.

DANICA: Zemlja duplo manja, atriput vi{e akademija...

DENDA: Mnogo je tih {kola, protivkojih ja nemam ni{ta, ali mi izgleda daje odabir nekako... kako da kaèm...jednostavniji...

LUDUS: Kao da je ranije bila mnogove}a konkurencija kod upisa na fakul-tet, a da je po zavr{etku bila normalna,

konstruktivna. Danas kao da pri upisunije ba{ prejaka, ali je zato po zavr{etku{kolovanja ubita~na i destruktivna.

DENDA: Ba{ tako.LUDUS: Kad biste mogli, {ta biste

promenili na ve} pre|enom putu?DANICA: Ni{ta. Ne gledam u pro-

{lost, samo u budu}nost. Provla~ila samse kroz ìvot i kroz profesiju svim snaga-ma... ali bitno je da traje{.

DENDA: Eto, tu re~enicu sam sadhteo da kaèm! Glumac mora da traje.

DANICA: Lepo je {to evo ovako, ma-kar i posle toliko godina mogu da radimsa ~ovekom kome verujem, koji }e miiskreno re}i {ta misli i kome ja mogu dakaèm istinu. Koji }e mi pomo}i i komeja mogu da pomognem da nam rad buderadostan. Nas je profesor u~io da govo-rimo istinu jedni drugima. âk nas jeterao na ~asovima da iskreno govorimo ulice i stvari koje ba{ nije prijatno ni re}i,ni ~uti... On se pri tome nije me{ao, negobi nam samo na kraju rekao “Ti si bio upravu, a ti nisi. Ti do odre|ene mere, a tisamo u onoj stvari...” I u~io nas je da sene ljutimo kad nam neko kaè svojemi{ljenje, ma kakvo da je.

DENDA: Da, morali smo da dajemoprimedbe jedni drugima, {to je bilo jakote{ko i vrlo nezahvalno...

LUDUS: Nezahvalno, ali potrebno.To se ranije radilo na svim otvorenim ikontrolnim probama, a sada imamutisak da plivamo u nekim laìma. Sviklimaju glavom, a pljuju iza le|a. I jednoi drugo, bez argumenata.

DENDA: Zvu~i kao anegdota, ali jeistina. Danas uglavnom ljudi u|u ugarderobu i kaù: ”Svi ste slatki.Odli~no, a ko je radio kostim. Kostim jeboànstven!”

LUDUS: Mo`da kostimografu kaù“Sladak ti je kostim, a ko ti je ono u nje-mu? Sjajan je!” Vra}am se opet na mla-de koje ovakav odnos sigurno zbunjuje.Dragoceno je, pogotovo dok si mlad i nisinajsigurniji, kad ti neko kaè konkretno{ta je bilo dobro, a {ta ba{ i nije. Iz togamoè{ ne{to nau~iti, a {ta zna~i slatko?Puslica? Krempita? Pri tom, mladi vi{evole da su ljuti...

DANICA: Radila sam sa mnogomladih ljudi koji su vrlo zahvalni kad imiskreno kaè{ {ta misli{. Na primer, ove~etiri divne mlade glumice sa kojimasam igrala u 'Lisicama', one su sve è-lele da ~uju moje mi{ljenje. I ne samomoje, naravno. Iznenadilo me i kolikoKatarina Radivojevi} èli da saslu{a i dau~i i da se i dalje usavr{ava...

LUDUS: To je normalno, ali nijenormalno da im se to ne pruà. I nijejasno odakle tolika povr{nost i licemer-je? Od straha?

DANICA: Od ùrbe. Svi nekud tr~e,ùre, sa snimanja, na probe, tamo, ova-mo. Nemaju vremena da se udubljuju.Nemaju vremena za kvalitet.

LUDUS: A nemaju ~ak ni dovoljnokvantiteta koji bi pre{ao u kvalitet.

DANICA: Najva`nije pitanje je:kuda jure? [ta jure?

LUDUS: Osnovno obele`je ovog vre-mena je - ubrzanje. Mo`da je do{lo doprekora~enja brzine ìvljenja?

DENDA: Ta~no. Prekora~enje brzineìvjenja.

DANICA: Trenutno imam jedno pettekstova kod ku}e na ~itanju, ali izgledada ni u jednom ne}u zaigrati, {to je jakote{ko...

LUDUS: Ali si pristala da igra{ udiplomskoj predstavi mlade rediteljke{to je jako lepo. Velika je sre}a kad mladreditelj ima za svoju diplomsku pred-stavu ovaj kalibar glumaca, {to jetako|e vrlo retko. Ve}ina ne moè dado|e ni do reìje ni do glumaca... kao {tomnogi glumci ne}e da se bak}u sa“klincima”.

DANICA: Ja ovako rezonujem: akomi u|emo sa iskustvom i znanjem, amladi ljudi sa entuzijazmom i energi-jom, onda moramo na}i put do pravih

vrednosti. Mislim da je dobro kad seizme{aju generacije i kad svako pruìnajbolje {to ima. Jako je te{ko kad po-~etnici rade sa po~etnicima.

LUDUS: Ali vi ste ba{ tako po~injali,s po~etnicima.

DENDA: Jesmo, ali niko ne kaè daje bilo lako. Rekli smo samo da je bilolepo. Slaèm se sa Danicom.

DANICA: Ako smo fleksibilni i slu-{amo jedni druge na}i }emo pravo re-{enje.

DENDA: Mladi su za nas osveènje.To je povezano sa re~enicom “glumacmora da traje”. Dolaze mladi reditelji itreba s njima da radimo.

DANICA: Meni je izuzetno zado-voljstvo kad me mladi reditelj vidi u svo-joj podeli. Kad od hiljade glumaca kolikonas ima vidi ba{ mene. Ja uvek pitam “Aza{to ba{ ja, jel neko odbio?” To je prvamoja re~enica, pitala sam i Uro{a Stoja-novi}a kad me traìo za film. A on kaè”Ne, ne, ja sam Va{ fan, gledao sam'Lukreciju' pet puta...”

DENDA: Ose}a{ se dobro kad nekimlad ~ovek od npr 27 godina, kao ovajmomak {to je kod nas radio 'Otela', pratitvoj rad i èli da sara|ujete. Bilo mi jedrago kad mi je ponudio tog mleta~kogDu`da...

LUDUS: Mada nije ba{ kralj, ali jeneki vladar bar...

DENDA: Haha. Ali to zna~i da samna istoj talasnoj duìni sa skoro duplomla|im ~ovekom, {to je uvek dobro. IliKokan. Pa ovaj Du{an Petrovi} on je ra-dio 'ôvek, zver, vrlina' kao diplomsku uAteljeu. Igrali smo Tika Stani}, BaneZeremski, Beta \orevska i ja. Atelje jeprihvatio i predstava je i{la 10 godina.

DANICA: Ja sam mislila da }e{ ti uAtelje da pre|e{, da }emo mi tamo da sena|emo... Igrala sam dosta sa klasnimkolegama. Sa Sonjom u ‘Slaviji’, sa En-verom u onom “~uvenom” 'Hamletu', asad mi je drago da sam ponovo s tobom uistoj predstavi.

DENDA: A meni je ào {to nemamoneku lepu, veliku zajedni~ku scenu...

DANICA: Imamo jednu, ali malu...LUDUS: Eto {lagvorta za ono {to

sam htela da pitam. O partnerskim od-nosima na sceni. Obi~no se pominjereditelj, ponekad pisac, a zapravo jepartner glum~ev jedini pravi oslonac,na sceni. Kako doìvljavate scenskipartnerski odnos?

DENDA: Mi, kao partneri razmi-{ljamo sli~no...

LUDUS: Pri~ajmo o partnerskomodnosu uop{te. Ima partnera koji prime“loptu”...

DENDA: Ima koji ne prime...DANICA: Ili prime, a ne vrate.LUDUS: Ima onih koji puste da

“lopta” pro|e...DENDA: Da, to je najve}i problem, i

jako je neprijatno, neinspirativno, ne-kreativno i sebi~no...

DANICA: Najbitnije je da se partnerime|usobno slu{aju. [ta god... onda semoè{ sna}i... Jer ako ja igram neki svojfilm u svojoj glavi, a partner igra nekidrugi, onda tu nema zajedni~ke igre.Evo, ja sam sino} na probi insistiralakod jednog mladog kolege, i on je shvatioiz tre}eg vra}anja scene, da mora daigra na mene.

DENDA: Pa nema{ na koga da igra{nego na partnera... Ali ima onih kojistvarno, stalno igraju svoj film i neobra}aju pa`nju na partnera. Sa njimaje jako te{ko...

DANICA: Mora{ diskretno, pa`lji-vo... Ja sam sino} i{la preko rediteljke,preko Sta{e, ali moè i na neki drugina~in. Posle probe, u garderobi... Va`noje da partner skapira i da mi zaigramozajedno. Divno je kad se to desi, ali se naàlost, doga|a da se i ne desi... iza|e ipremijera, igramo reprize, a nikad se nena|emo...

DENDA: Doga|a se da godinamatako igramo, {to biva vrlo mu~no.

DANICA: Da. To je kao kad kod ku}ene{to ve`ba{ i kao zami{lja{ partnera anjega nema... samo {to je jo{ gore... tu je,a nema ga... pa dàba ti onda {to stezajedno na sceni (smeh).

LUDUS: Ne moè{ ni loptu dobacitinekome ko je odsutan, a kamoli misaoili emociju...

DENDA: Kad govorimo o generaciji,gledam danas Danicu, nismo toliko dugoigrali zajedno, a uop{te se nije promeni-la. Ista je kao pre, stalno ne{to traì,proverava, konta, istraùje, smi{lja,isprobava sa punom energijom, anga-`manom i koncentracijom... Potpunoposve}eno. Isto tako i ja radim.

DANICA: Pa normalno, stalno raz-mi{ljam o zadatku, liku, o situaciji, opartneru i njegovoj reakciji... I uvek sepresvla~im za probu. Uvek. Nikadanisam stala na scenu u svojoj privatnojgarderobi.

DENDA: Ni ja. Nikada. Uvek imamradne majice i neke pantalone ili ga-}erone u kojima se preznojavam. Zavisiod toga {ta treba da igram.

DANICA: Kad se dogovorimo sa re-diteljem i kostimografom oko budu}egkostima, ja na|em ne{to {to mi sli~nofunkcioni{e i uvek se presvu~em preprobe. Ako ni{ta pogodno nema u po-zori{tu ja donesem od ku}e, ali te stvarionda vi{e ne smatram svojim privatnimstvarima, nego one pripadaju probi.

DENDA: Ja sam navikao da to sred-im sa na{im garderoberkama. S njimase dogovorim {ta mi treba i one mi na|u.

LUDUS: Poznato je da ti Danice po-nekad napravi{ kostim iz svog li~nogbogatog privatnog “fundusa” i da ~estoide{ na predstave, maltene sa koferima.

DANICA: Istina je. Nosim i svoju{miku i nakit, ali ja to vi{e ne smatramsvojom garderobom. To je postao kostimkoji vi{e privatno ne obla~im i nemaveze {to ga ~esto nosim ku}i na pranje ipeglanje. Kao {to sam ve} rekla, ja sma-tram da svi u svakom smislu treba dauloìmo najvi{e {to moèmo u projekat.Ako do|emo do pravog rezultata, ondanije bitno ko je koliko uloìo, a ako nedo|emo... opet nije bitno ko je koliko dao.Onaj ko je uloìo vi{e, ne gubi vi{e. Svigubimo podjednako ako nismo prona{lidobar rezultat. Kao {to svi dobijamo uslu~aju uspeha.

Du{ica Kosa~evi}

Nismo uspeli da na|emo statisti~ke podatke o Danici Maksimovi}. Poznato jeda je dugo bila prvakinja Teatra na Terazijama kao ~lan “~etvero~lane bande” -miljenika publike, u kojoj su osim nje bili: Tanja Bo{kovi}, Rade Marjanovi} iMilenko Pavlov. Za naslovnu ulogu u predstavi mati~nog teatra, ‘Lukrecija’ ureìji Jago{a Markovi}a, osvojila je i Sterijinu nagradu, {to je samo jedna u nizunagrada koje ima. Pozori{te je napustila posle sukoba sa tada{njom upravom oko‘Hamleta’ u kome je igrala majku svom klasnom kolegi Envaru Petrovciju. Igralaje na skoro svim beogradskim scenama. Sa sada{njom upravom TNT je u normal-nim odnosima i povremeno ponovo igra na mati~noj sceni. Ovih dana moète jegledati i u predstavi ‘Ko se boji Virdìnije Vulf’, koju sa Lanetom Gutovi}em idvoje mla|ih kolega igra u Slavija teatru.

‘CRVENKAPA’U LONDONU

Pozori{te ‘Pinokio’ gostovalo jeu Londonu od 9. do 13. februara sapredstavom ‘Crvenkapa’ Igora Bo-jovi}a, u reìji Juga Radivojevi}a.Gostovanje je organizovano u sa-radnji sa Srpskim dru{tvom u Ve-likoj Britaniji. Predstava je name-njena deci uzrasta od 3 do 12 godi-na, a kroz igru i smeh pomaè imda private neke, ne ba{ prijatne, do-ga|aje u ìvotu. Zasnovana napoznatoj bajci ova pri~a govori oCrvenkapi ~iji su roditelji razve-deni. Pozori{te je sa ovom pred-stavom gostovalo u Parizu i na fe-stivalu u Rjaznu (Rusija), a na Su-sretima profesionalnih pozori{talutaka Srbije predstava je osvojilanagradu za animaciju i najboljitekst.

M.J.

DEÎJA SCENA

12

Pri~a o naslovu

LUDUS 142Lu

Iz ljubavi prema mojim najmilijima,koji su me nadahnuli da napi{emdramu 'Kamen za pod glavu', i iz po-

{tovanja prema vrednim saradnicima iodanoj publici, imam veliku obavezu iàrku èlju da podelim sa svima nekava`na saznanja vezana za ovaj tekst.

Ova drama je, kao {to je ve} poznato,moj diplomski rad na Fakultetu dram-skih umetnosti. Napisana je na ~etvrtojgodini dramaturgije u klasi profesoraSlobodana Seleni}a. Ideju za tekst dobilasam jedne svetle no}i krajem oktobra1975. godine u ku}i @ivka Karalazi}a, uKrunskoj 24. Najve}i deo drame napisalasam u Polju, kod Ra{ke, u ku}i mojih ro-ditelja, na imanju moje prababe AniceVu~eti}, a zavr{ila je, krajem maja 1976.godine, u ku}i Zorke Vukovi}, u Muta-povoj 9, iza crkve Svetog Save i temeljasada{njeg Hrama.

Kada je ”Kamen za pod glavu” pre-mijerno izveden u Ateljeu 212 20. de-cembra 1977. godine doìveo je velikiuspeh. Najve}a zasluga pripada rediteljuMilenku Mari~i}u. Njegova izuzetnouzbudljiva, zanimljiva i odli~na predsta-va, izazvala je ogromno interesovanje ipokrenula mnoga pitanja. Svi su èleli daznaju: ”[ta zna~i kamen za pod glavu?...Odakle dolazi taj naslov?... Kakva je topoetska slika, figura, ili metafora?...Kakav je to arhai~ni spoj od nekolikore~i?”

Bila sam premlada i potpuno zate-~ena svim ovim pitanjima, i odgovaralasam koliko sam znala. ”Moja baba Mi-lunka Todorovi}, majka moje majke,imala je obi~aj da, pre spavanja, pre nego{to bi utrnula lampu, pita dedu, pa i me-ne, da li ho}emo jo{ ne{to za pod glavu?”

Niko nije bio zadovoljan ovom dugomrecitacijom. Moja majka mi se, ~ak, i ru-gala, jer sam pre~esto spominjala tusvoju babu: ”Da li ti ume{ bilo {ta drugoda kaè{?! Uhvatila si se za babu k’opijan za plot. Baba, baba, baba!”

Bila sam zbunjena. Slutila sam, kaoi svi, da se iza tog naslova krije neko du-blje zna~enje, a odgovor nisam znala.Bila sam posramljena, a pomo}i nije biloni od kud.êsto sam poku{avala gleda-ju}i u tekst da odgonetnem tih nekolikore~i. ‘Kamen za pod glavu’ je deo replike,koju izgovara Vu~ko Vu~eti}, otac poro-dice. On opominje svog sina Novaka dane prodaje zemlju, i ona doslovno glasi:”Ela, ela! Al' nemo' da zaboravi{ da osta-vi{ kamen za pod glavu!”. Bila je to opo-mena, upozorenje, pouka. Razumela samda se najdublje zna~enje kamena vezujeza zemlju, koju su u to vreme mnogipotpuno bezumno, bahato i neodgovornoprodavali. Po{to sam patrijarhalno vaspi-tana da volim zemlju i smatram je naj-ve}om svetinjom, ja sam ~itav ovaj pro-blem u tom smislu i razre{ila. I tu samstala.

Godine su prolazile. ”Kamen za podglavu” je postao deo istorije pozori{ta, aja sam, zahvaljuju}i nekom dobrom pro-vi|enju, sasvim nenadano, od ”one kojaje imala babu”, postala ”ona koja imasvog Svetog Savu”. Dogodilo se to jednogmajskog dana 1983. godine u Studenici.

Onda{nji Iguman studeni~ki, OtacJovan, sasvim slu~ajno, me je pozvao naveliki Simpozijum, koji je organizovaoInstitut za knjièvnost, na temu - Pla-tonizam u srpskoj knjièvnosti. Me|upredava~ima su bili njegovi najuvaèniji~lanovi: Doktori Dimitrije Bogdanovi},

Miroslav Panti}, Svetlana Slap{ek, au~estvovali su i Njegovo Preosve{tenstvovladika Amfilohije Radovi} i vladikaAtanasije Jevti}, koji je tom prilikomodrào nezaboravno predavanje o Sve-tom Gligoriju Palami. Njegovo tuma~enjeAristotelove definicije tragedije, koje jeizneo u okviru svog predavanja, pamti}ucelog ìvota, kao i moj neobi~an susret sanjim.

Po{to sam stigla dan uo~i Simpoziju-ma, iz zahvalnosti prema doma}inima,èlela sam da im pomognem. Jelica,doma}ica Manastira, je to s rado{}u pri-hvatila, zaduìla me da spremimtrpezariju i ukrasim je ruàma.

Dok sam obuzeta rezanjem ruà sta-jala u porti, sasvim sama i u potpunojti{ini, ugledala sam u jednom trenu, kaou polusnu, nekog ~udnog monaha nazapadnoj kapiji. Imao je mona{ku rizu, avojni~ko drànje. Neodoljivo me je pod-se}ao na nekog srednjevekovnog viteza.Nikada ga pre toga nisam videla. Napra-vio je nekoliko laganih koraka, a onda jeizveo niz lakih i brzih, skoro gimna-sti~kih, skokova, kakve prave one maledevoj~ice na Olimpijadi, i nestao u VelikojBogorodi~inoj crkvi. Ja sam premrla ipoèlela da se sakrijem za `bun. U naj-ve}em ~udu slu{ala sam kako poje.Pevao je, pevao i pevao. Boè moj!Njegov glas je ispunio celu crkvu i iza{aou portu. Slavio je Gospoda, pozdravljaoSvetitelje, Svetog Simeona i Svetog Savu.Nisam mogla da se pomerim... Ni slutilanisam da je to jedan od najve}ih sluìte-lja u na{oj crkvi, i najbolji teolog.

Vladika Atanasije Jevti} je pro{aopored mene, ali me nije video. Nestao je unekim vratima Konaka. Sledila sam seod strahopo{tovanja. Nikad ga nisamupoznala, ali ga oduvek smatram svojimnajdraìm u~iteljem.

Eto, u tom ~asu, kao retko kad, bilasam na pravom mestu. Bila sam okru-èna najve}im poznavaocima knjièvno-sti, filozofije i teologije. Bila sam okru-èna ljudima koji su, sad to pouzdanoznam, znali sve o kamenu za pod glavu,znali sve ovo {to ja trideset godina mu-kotrpno otkrivam i sakupljam.

Bila sam u Studenici u kojoj je SvetiSava napisao @itije Svetog SimeonaMiroto~ivog, a u kome je pisao.”Na{ svetimanastir ovaj, kao {to znate, kao pustomesto be{e - lovi{ta zverova behu. Do-{av{i, pak, u lov gospodin na{ i samo-dràc, vladar sve Srpske zemlje, StefanNemanja, lovlja{e ovde, i dopade se nje-mu da u pustom ovom ovde mestu podi-gne manastir ovaj, na pokoj i na umno-ènje mona{kog ~ina.”

Sre}om, me|u u~esnicima Simpozi-juma je bio i neki advokat iz Beograda,tek da me podseti za{to sam i ja tu. Doksmo razgovarali izme|u dve crkve, pitaome je, kao i svi: ”Odakle Vam taj neo-bi~an naslov?”, ali, za razliku od drugih,koje je to isto interesovalo, on me jeuputio na ”@itije Svetog Simeona” odSvetog Save, gde pi{e da je Sveti SimeonMiroto~ivi sahranjen sa kamenom zapod glavu. Uspela sam da se prisetimìtija, ali ne i da primim, od togneobi~nog Glasnika, spasonosni glas, ion je, kao zla}ani dukati}, bu}nuo u nekinevidljivi bunar. Na taj zvuk, ja sam sesamo malo lecnula, i to je bilo sve....

A bio je to jedan sasvim posebantrenutak... Ja bih sada lagala kad bihrekla da sam ga prepoznala i da sam utom ~asu zapevala onu predivnu pesmuDesanke Maksimovi} ” O poreklu”....

Ja znam ko sampo zvonu{to sa zadu`bina nemanji}kih peva,po jasnosti njegova glasa,po tome {to me od Studenice doMile{eve,pradedovi gledaju s ikonostasai {to svaki u ruci drì hram.Ne da nisam zapevala, ja se nisamni potrudila, kad sam se vratila uBeograd, da prona|em ìtije Svetog

Simeona i pa`ljivo ga pro~itam. Odtog doga|aja bila sam samo malozbunjena, i to je bilo sve.

Sre}om, iz Studenice nisam oti{lapraznih ruku. Ponela sam sa sobom dvevelike slike: dva najve}e bisera na{egsrednjevekovnog freskog slikarstava,Belog an|ela, skinutog sa manastirskogzida u Mile{evi, i Hristovo raspe}e, ski-nuto sa manastirskog zida u Studenici. Ine znaju}i krenula sam u susret SvetomSavi, u svoj novi ìvot, ”biraju}i veru kaonajve}u ljudsku vrlinu”. U ”Kamenu zapod glavu”, koji sam izronila iz najve}ihdubina srpskog zaborava, imala sam~vrst oslonac.

Usledile su mukotrpne godine te{kogduhovnog uspinjanja. Korak po korak,molitva po molitva, iz dana u no}, iz no}iu dan, iz sna u san, pri~est po pri~est,~udo po ~udo... Ne bih da prepri~avamono {to se ne moè prepri~ati, i da opisu-jem ono {to se ne moè opisati, i zahva-tam re~ima ono {to se re~ima ne moèzahvatiti...

Kad sam progledala, preda mnom seotvorilo ”@itije Svetog Simeona” odSvetog Save i ja sam pro~itala:

”Jedanaestog dana tog meseca videhga kako se sprema za odlazak i rekohmu:

”O, blaèni gospodine Simeone! Evove} blagi tvoj sprema se ishod u pokojtvoj. Da, ve} slu{ao sam kako si bla-goslovio nasledstvo svoje, ali i sada svojposlednji blagoslov daj im!”

A on, podigav{i ruke, po~e sa suza-ma govoriti:

”Trojice Sveta, Boè na{, slavim te, iblagosiljam te, i molim te i do~aravam te,jer po tre}i put blagoslov dajem nasled-stvu mom! Gospodine Svedrìtelju, Boèotaca na{ih, Avramov, Isakov, Jakovljev isemena pravednog, sa~uvaj ih i ukrepi udràvi biv{e vladavine moje, i pomo}Presvete Bogorodice i moja, ako i gre{namolitva, neka je sa njima od sada i doveka. A zapoved pre|a{nju dajem im:Imajte ljubav me|u sobom! A ko od njihodstupi od onoga {to sam im naredio,gnev Boìji da proguta njega i semenjegovo!”

A ja sam na sve to rekao:”Amin!”Kada je do{ao dvanaesti dan toga

meseca, re~e:”êdo moje, donesi mi Presvetu Bo-

gorodicu, jer takav imam zavet, da prednjom ispustim duh svoj.”

I kada je bila ispunjena zapovest, ive~e kada je nastupilo, re~e:

”êdo moje, u~ini ljubav, poloì name rasu, koja je za pogreb moj, i spremime potpuno na sveti na~in, kao {to }u i ugrobu leàti. I prostri rogozinu na ze-mlju, i poloì me na nju, i poloì kamenpod glavu moju, da tu leìm dok me neposeti Gospod uzeti me odavde.”

A ja, sve ispuniv{i, u~inih {to mi jeon zapovedio. A svi mi gledasmo i pla-kasmo gorko, gledaju}i na ovom bla-ènom starcu takva neiskazana Boìjaprovi|enja. Jer kako je i ovde, u dràvisvojoj, molio u Boga i dade mu, tako ni doovoga ~asa ne htede ni jedne stvari li{itise duhovne, ve} sve Bog ispuni njemu.

Jer, zaista, bra}o moja ljubljena i oci,~udo be{e gledati: onaj od koga bojahu sei treptahu sve zemlje, taj izgleda{e, kaojedan od tu|inaca, ni{tavan, rasom obav-ijen, leè}i na zemlji, na rogozini. Ikamen mu pod glavom, i svima klanja-ju}i se, i skru{uju}i se, i mole}i od svihopro{taj i blagoslov.

A no} kad nasta, po{to su se svi opro-stili i bili blagosloveni od njega, otido{e u}elije slu`be vr{iti i ne{to malo odmoraokusiti. A ja sa jednim jerejem, kogaostavih sa sobom, provedoh kod njegasvu tu no}. A pono} kada bi, uti{a seblaèni starac, i vi{e mi nije govorio. Akada bi jutro, a zapo~e pojanje crkveno,odmah prosvetli se lice blaènog starca, iokrenuv{i se ka nebu, re~e:

” Hvalite Boga me|u svetim njego-vim, hvalite ga i na utvr|ivanju sile nje-gove!”

A ja mu rekoh:” O~e, koga vide te govori{?”A on, pogledav{i me, re~e mi:”Hvalite ga i na silama njegovim,

hvalite ga i po premnogoj vladavini nje-govoj!”

I ovo rekav{i, odmah, preboàn-stveni duh svoj ispustiv{i, usnu u Gospo-du.

A ja, pav{i na lice njegovo, plakahgorko dugo ~asova, i ustav{i, blagodarihBogu {to sam takav kraj video ovogprepodobnog muà.”

Kad sam pro~itala ovaj tekst, na{lasam se u ~udu. Pitala sam se, gde sambila ja do sada? Gde su bili moji roditelji?Gde su bili moji u~itelji, nastavnici, profe-sori, upravnici pozori{ta, reditelji, glum-ci, scenografi, kostimografi, kompozitori,{minkeri, garderoberi, kroja~i, obu}ari isvekoliki pozori{ni svet, i uop{te svi,kriti~ari, publika, novinari... Bilo mi jevi{e nego jasno da je ovaj ”kamen za podglavu” sasvim nestao iz na{eg kolek-tivnog pam}enja...

Izu~avaju}i Jevrejsku mitologiju, azahvaljuju}i, pre svega, tuma~enjimaDavida Gold{tajna, prona{la sam potpu-no obja{njenje ”kamena za pod glavu”.David kaè da se doslovno zna~enje”kamena” u legendi o Jakovu vezuje zahram. Zato je ova legenda veoma vaàndeo Svete liturgije i crkvenog pojanja.

” I Jakov otide od Virsaveje idu}i uHaran.

I do|e na jedno mjesto, i ondje za-no}i, jer sunce bje{e za{lo; i uze kamenna onom mjestu, i metnu ga sebi podglavu, i zaspa na onom mjestu.

I usni, a to ljestve stajahu na zemlji avrhom ticahu u nebo, i gle, an|eli Boìjipo njima se penjahu i slaàhu;

I gle, na vrhu staja{e Gospod i re~e:ja sam Gospod Bog Avrama oca tvojega iBog Isakov; tu zemlju na kojoj spava{tebi }u dati i sjemenu tvojemu;

I sjemena }e tvojega biti kao prahana zemlji, te }e{ se ra{iriti na zapad i naistok i na sjever i na jug, i svi narodi nazemlji blagoslovi}e se u tebi i u sjemenutvojem.

I evo, ja sam s tobom, i ~uva}u tekuda god po|e{, i dove{}u te natrag uovu zemlju, jer te ne}u ostaviti dokle godne u~inim {to ti rekoh.

A kad se Jakov probudi od sna, re~e:zacijelo je Gospod na onom mjestu; a jane znah.

I upla{i se, i re~e: kako je stra{nomesto ovo! Ovdje je doista ku}a Bo`ja, iovo su vrata nebeska.

I usta Jakov ujutru rano, i uzekamen {to bje{e metnuo sebi pod glavu, iutvrdi ga za spomen i preli ga uljem.

I prozva ono mjesto Vetilj, a pre|ebje{e ime onome gradu Luz.

I u~ini Jakov zavjet, govore}i: akoBog bude sa mnom i sa~uva me na putukojim idem i da mi hljeba da jedem iodijela da se obla~im;

I ako se vratim na miru u dom ocasvojega, Gospod }e mi biti Bog;

A kamen ovaj koji utvrdih za spo-men bi}e dom Bo`ji; i {to mi god da{, odsvega }u deseto dati tebi.”

Ako se doslovno zna~enje ”kamenaza pod glavu” odnosi na hram, i du-hovnost uop{te, onda nije ~udo {to je mojVu~ko Vu~eti} ba{ taj kamen prepo-ru~ivao svom nerazumnom sinu Nova-ku. Pitanje duhovnosti je jedno od naj-ve}ih pitanja u ljudskom ìvotu. Verovatiili ne?

Ono {to je moderna civilizacija pot-puno odbacila i prezrela, bilo je nezami-slivo i stra{no za sve stare narode. Oni suznali koliko je duhovno zakr`ljao ~ovekopasan ~ovek. On je opasan po sebe, posvoje bli`nje i po ~itavu zajednicu.

Poruka Vu~ka Vu~eti}a je zato veli-ka, stra{na i ve~ita.

Milica Novkovi}

K A M E N Z A P O D G L A V U

UU NNaarrooddnnoomm ppoozzoorrii{{ttuu

UU AAtteelljjeeuu 221122

UU kkrraalljjeevvaa~~kkoomm ppoozzoorrii{{ttuu

LUDUS 14213

Znate li za onaj ose}aj duboke ispu-njenosti i odu{evljenja, za onaj trenkada se smeh i suze pretvaraju u

jednu nit koja vam veè srce i ne pu{taga dugo posle tog trenutka? A da li steikada osetili kako vam dlanovi rumenedok poku{avate da nadja~ate ekstati~numasu, a u stvari se samo stapate u istu,prave}i gromoglasan aplauz? Ovaj ose}ajje vrlo redak i malo je onih koji ga moguprobuditi. To je jedinstveno ose}anje kogami pam}enje skriva negde u dubini du{e,to je neka inspirativna snaga koja jelebdela u mojoj blizini, a koja i sada izmene isijava dok ovo pi{em.Te{ko da jeiko mogao to u~initi pre njega. Taj mag,to ~udesno bi}e jo{ ~udesnijeg sveta, zovese glumac, heroj pozornice, Neboj{aDugali}.

An|eoskim licem, bistrinom svogapogleda i iskreno{}u svoga srca na krili-ma velike pozornice doleteo je i u tom~asu zarobio moju pa`nju. Drànjem du-hovnika, nevino{}u deteta, mudro{}ufilozofa, stao je na drevno mesto i uz pri-stanak Talije ponudio svoj dar. Tim hra-mom ve{tina hodao je gotovo kao da je sanjim srastao, kao da se u njemu ujutrubudi, a no}u odlazi na po~inak, ne~ujno,samo njemu znano.

Za njega 'ìvot je san', ~as je gospo-dar, a ~as sluga, ~as ga dvore, a ~as gaze,kao kameleon on se preru{ava spremanda bude ono {to mora, ne gube}i, pritom,o~aravaju}i osmeh koji pleni. On je knezruski, plod velikog uma, obolelog Dosto-jevskog.

Za neke 'idiot', bole{ljivi sanjar, za-ljubljeni aristokrata, a za mene ~ovekstvarnosti, nesre}nog usuda i neshva}enemisli. On pla~e, kle~i na kolenima, onumire, on se ponovo ra|a i sve to predmojim o~ima i o~ima onih kojima jeu~inio tu ~ast da budu svedoci njegoveigre. Znao je on sakriti se, tako ve{to, alini pod maskom koju skroji{e neke vredneruke nije mogao izbe}i moj ~vrst pogled,jer te plave o~i se ne zaboravljaju. I dokse samo moj smeh prolamao velikimteatrom i dalje je za mnoge bio neotkri-ven.

I dok se ~uo àmor, neverica, zapit-kivanje ko se krije iza vela jednog [ek-spirovog komedija{a, ja sam uspela jo{jednom sebi da priznam 'zadivljena sam!'i to mi je bilo dovoljno. I dan danas prisamoj pomisli na taj prizor na licu mi seizvije osmeh, a pro{lo je toliko vremena.

Hodao je on i Andri}evim neprohod-nim tunelima mra~nih vremena, otkrivaoje smisao njegovih genijalnih re~enica

no deluje njegovo bi}e daleko od pozor-nice, daleko od ljudi, kostima, te{kihzavesa, kao da mu se gubi svaki trag dokmu senka negde zami{ljeno luta.

Njega, ~ini se, ne odu{evljava po-zori{te kao mesto gde se sti~e slava,mesto gde se ~ovek uzdiè do neverovat-nih visina, a ~iji glas putuje i {iri se takobrzo i tako efektno. On, nasuprot ekcen-tri~nosti i narcisoidnosti kojima su mnogiglumci skloni, isti~e neku drugu dimenz-iju ove boànske ve{tine. On uvodipotpuno novu estetiku i pristup kojiodmah pada u o~i. Mene je upravofascinirala ta njegova originalnost isamosvojnost, poput leptira ve} oforml-jenih krila, on stoji nasuprot onih koji totek treba da postanu, ~iji cikli~ni put tektreba da po~ne. Ako se nekom i u~ini dastvarala~ki opus ovog heroja scene nijevelik, to je onda zato {to nisu svesnikoliko on sebe ulaè u svaki svoj umet-ni~ki rad. Dugotrajnost njegovihostvarenja potpuno je fascinantna.

On svaku svoju pozori{nu igru za-po~inje kao da mu je prvi put, bez pre-terivanja, za glumce ~estih improviza-cija, a najlep{e od svega je {to on uveknudi ne{to vi{e, uvek neki novi doìvljaj.Bilo da se sa dubokom empatijom i mi-meti~kom snagom obra}a iz ugla nekogklasi~nog, ili pak modernog junaka, onse savr{eno uklapa u okvire i jednog idrugog. Sa velikim odu{evljenjem gapublika prihvata i kao ~oveka koji ima'govornu manu', zavodnika bez premcakoji skriva svoj pravi identitet zaradnekih vi{ih ciljeva, ili kao mladognovinara ùte {tampe koga obuzimadokolica, ravnodu{nost i prihvatanjeusuda, tako tipi~nih za na{e vreme i kojise uklapa u srpsku tragikomi~nu sliku.Sve su ovo njegova lica. Sa svakim odnjih se susreo i na prvi pogled ih zavoleo.

Kako je vreme prolazilo ovaj herojpozornice se polako povla~io iza pli{anihzavesa, sve re|e stupao na 'daske kojeìvot zna~e', a sve vi{e skrivao strast pre-ma pozori{tu koje je nekim novim pris-tupom polako osvajalo ovaj prostor. Pred-stave svedene na kratku formu, vi{ekomercijalnog nego umetni~kog karak-tera sve vi{e gube poverenje, ne samomagova pozori{ne umetnosti kao {to jeon, nego i brojne publike kojoj i ja pri-padam.

Moram priznati da me je to raàlosti-lo u tolikoj meri da su se i moji pohodi katom hramu umetnosti i prosve}enja pro-redili i da mu se ne radujem kao pre. Ali,

uzdiù}i ih na nivo univerzalnosti,istorijske realnosti, ali i ve~nosti. Kroznjegovo bi}e prelamali su se andri}evskiarhetipovi koje je otelotvoravao i udisaoim ìvot. Stajao je na pragu proklete avli-je koja guta sve du{e koje makar i zavireu nju, nemilosrdno je ganjao vernike,nevernike, najsvirepije ubice, uboge ineuke, starce i mlade. Nadgledao ih jeo~ima u kojima se krije zlo ~ove~anstva.

Kao u starom pozori{tu senki, on jetaj koji povla~i konce, a proste du{e susamo marionete koje on pokre}e svojimsurovim prstima. On je majstor igre kojinam do~arava tragediju ovozemaljskogìvota.

On poput [eherezade koja pri~a svo-ju pri~u u zamenu za spasenje, govori omisteriji zlatnog runa, on je pesnik po-zornice, sveu~itelj naroda. On, poput va-jara koji svojim ve{tim prstima pravifigure od komada gline, sa puno ljubavi istrpljenja gradi svaki lik, do najsitnijihdetalja prodire do su{tine i razotkriva je.Lako}a kojom se on nama obra}a samo jepovr{inska, samo prozirna tkanina podkojom leè sati i dani.

Skriveni trenuci kojih se samo onse}a, a koji ~ine njegov tajni svet. Po-javom svojom pleni, glasom daruje mir,pro~i{}uje i osvaja. Ali, opet, tako skrom-

to naravno ne zna~i da se on u potpunos-ti povukao, da se odrekao onoga {to mudu{u le~i, to je samo tren, izme|u dana ino}i, svetlosti i tame, smeha i pla~a, kadase on odmara i posve}uje svom unutar-njem bi}u. Mo`da je to onaj tren kada seprikuplja neka nova energija koja }ezablistati na nekoj od brojnih scena nekojima }e nastaviti svoju davno zapo~etuigru. Za ono vreme koje je uskra}eno lju-biteljima njegove pojave i ume}a, on semarljivo rade}i posve}ivao mladim na-slednicima. Kako je samo nesebi~na nje-gova du{a! Odlu~an da svoj dar podeli sadrugima u dobu kada im je to najpotreb-nije, da ih podu~i i prosledi knjigu znanjai velike ve{tine kojom se on tako uspe{nosluìo. Ako u tome uspe, ako im prenesebar deli} onoga {to u sebi ~uva, bi}e vi{enego dovoljno, ispuni}e svoj zavet. Ja muna tom putu èlim i vi{e od onoga {to jepostigao na pozornici, kako bi to velikiF.M. Dostojevski rekao ”Stvarnost se neiscrpljuje postoje}im, najve}i deo stvar-nosti postoji u obliku tajne...”

Ana Stjelja

Esej o glumcu

KONKURS ZAESEJ O GLUMCU

Povodom odràvanja pozori{nemanifestacije Gluma~ke sve~anosti”Milivoje @ivanovi}” Kulturno-pro-svetna zajednica op{tine Poàrevacraspisala je konkurs za ”Esej oglumcu”

O~ekuju se radovi koji do sadanisu objavljivani. ”Esej o glumcu”,potpisan punim imenom i prezi-menom, trebalo bi poslati do 20.marta na adresu: Kulturno-pro-svetna zajednica op{tine Poà-revac, Ulica Jovana [erbanovi}abr.1, 12000 Poàrevac, sa nazna-kom - Za konkurs. Organizatorkonkursa imenova}e ìri koji }eproglasiti najuspe{nije radove i do-deliti nagrade - prvu (10.000 dina-ra i plaketa Zlatno pero), drugu(8.000) i tre}u (5.000). @iri }e, porednagra|enih radova, odabrati jo{ dopet eseja koji }e, uz nagra|ene, bitiobjavljeni u knjièvnom ~asopisu‘Brani~evo’. Rezultati }e biti objav-ljeni do 1. aprila ove godine.

M.J.

NA KRILIMA POZORNICE

DVE FEME, FINE BEZ DILEME

Za razliku od pro{le sezone kad su bili na ceni laòvi, odnosno kad je izvedeno 5 ili 7 premijera po Sterijinoj ‘Laì iparalaì’, ove sezone su u modi ‘Pokondirene tikve’. U februaru se u Beogradu pojavi{e jedna i po Fema, ali ni jedna, ako jeverovati medijima, nije pokondirena! Ta~nije, pojavile su se dve, ali je prva, ona koju igra Vesna îp~i}, u sopstvenoj produk-ciji, dopola kikindska, a samo otpola beogradska. Dok je druga, koju u Narodnom igra Olga Odanovi} u reìji Jago{a Markovi}a,skroz beogradska. Povodom obe mediji su se raspri~ali i raspisali kako uop{te nisu stereotipno protuma~ene kao pokondireneène, ve} naprotiv, obratno i originalno, kao nesre}ne `rtve patrijarhalnog sistema, koje samo èle malo slobode, lepote iìvota... Mo`da valja podsetiti medije da prvo tuma~enje NIJE STEREOTIPNO nego STERIJATIPNO. Tako je napisao J.S.P. âki u naslovu! A ni drugo tuma~enje nije ba{ toliko novo ni revolucionarno, jer su na sli~an na~in (zabeleì{e isti ti ili sli~ni medi-ji!) branili Femu Jelisaveta Seka Sabli} i Egon Savin u istom tom Narodnom pozori{tu, jo{ pre desetak godina. Dok je jo{ prefrtalj veka (ili manje-vi{e) isto to u~inio i Egonov profesor Dejan Mija~! Neki tvrde da je jedini problem tih onda{njih predsta-va bio {to ne bejahu sme{ne. [to se moè desiti svakoj komediji... ali ako joj se desi - nije komedija. Mada su i tada neki tvrdilikako smeh uop{te nije merilo komedije. Ne nude}i ni{ta drugo kao merilo. Pla~, na primer.

Po{to je, dakle, jo{ pre frtalj veka otkriveno da Sterija nije znao {ta je napisao (kao {to je êhov bio u zabludi da su njegovedrame - komedije!), nego to bolje znaju pametniji... onda bi se danas moglo smatrati da je upravo ovo drugo tuma~enje postalostereotipno. Tj. ovo da je Fema jedna fina ènica, a ne sme{na àba {to je digla nogu... Te ispada da bi danas bilo stra{no orig-inalno i ponovo-novo kad bi neko protuma~io Femu ba{ onako kako je napisana. [to bi, naravno, bilo deplasirano! Ozbiljno!Jerbo je sirota Fema, sa svojim pomadama za od rintanja ispucane ruke, sa svojom ~e`njom za mirisnijom i ~istijom ode}om odstare i usmr|enje doma}insko-koàrske, te sa svojom ùdnjom za boljim dru{tvom i za nekoliko stranih re~i i re~enica - ~istanepatvorena, stopostotna naivka! Prava princeza-udovica, prema dana{njim pokondirenim tikvetinama sa silikonskimsisama, plasti~nim kandàma, {arenim so~ivima, punjenim usnama, prepolovljenim u{ima, porculanskim zubima, tatuima,bodipirsinzima, liftingovanim licima i liposukciranim strukovima i butinama! Koje su in u muvingu i livingu pobekstejdòvima, fe{nvikovima i forvardovanim meilovima!

Ne procenjujemo, zna~i, kakve su ove nove dve predstave nego - kakvo je ovo na{e vreme. Jer, po svemu sude}i, ne otima-ju se klasici nama, nego se mi otimamo njima! Po{to, jadni, nikom drugom i ne moèmo da se otmemo! Ne znamo kako bidanas komunicirao ba~u{ka Gribojedov, ali mu je naslov ‘Te{ko pametnom’ zastra{uju}e aktuelan!

M.O.

PREMIJERE

14

Razno

LUDUS 142Lu

UPoslovnom centru zgrade NISNaftagasa u Novom Sadu, popu-larnoj ”kuvaj}anki”, nalaze se

dve sale koje su zbog svojih tehni~kihmogu}nosti vrlo zanimljive upravnicimaovda{njih pozori{ta. Iako su neki odupravnika, posebno beogradskih, ve}upu}eni u njihove reference, ”Ludus” jena licu mesta i sam proverio o kakvim jescenama re~, a doma}in nam je bio Bog-

NOVA SCENA ÊKA PREDSTAVEdan Cerovi}, glavni inènjer Poslovnogcentra:

U Velikoj sali, koja je multimedi-jalnog tipa, mogu se odràvati pozori{nepredstave, koncerti, promocije knjiga,prezentacije, kongresi, savetovanja... Onaje povr{ine 207 metara ({irina 17,7metara a dubina 11 metara), dok je po-vr{ina scene 21, 56 metara kvadratnih, a

{irina 18 metara. Otvor portala je 6,12metara.

Scenski rekviziti mogu se iz kamionaizneti na lift platformu koja teret potomdonosi direktno na scenu. Za publikupostoji poseban ulaz, nezavisno odglavnog ulaza u zgradu Poslovnog cen-tra. U parteru Velike sale moè da stane258 gledalaca, a na balkon jo{ njih 97 . Uokviru sale, izme|u ostalog, postoje i

~etiri kabine sa opremom za simultanoprevo|enje.

Odmah pored ove sale je Mala sala,ona je konferencijskog tipa i moè daugosti 96 gledalaca. Obe sale su klimati-zovane, opremljene najsavremenijimsvetlosnim i audio aparatima i u njimasve radi. Ispred njih je, ina~e, hol kojitako|e moè da ”igra” za predstavu.

Kvaliteti obe sale ve} su proverenitokom nekoliko muzi~kih i drugih scen-skih programa a, izme|u ostalog, i napro{logodi{njem Sterijinom pozorju ~iji je

simpozijum teatrologa odràn upravo uovom prostoru.

Cerovi} kaè da su vrlo raspoloènida ugoste sva ovda{nja pozori{ta, ali iumetnike s njihovim solo projektima. Sveinformacije o scenama u okviru Poslov-nog centra NIS Naftagas i mogu}imgostovanjima zainteresovana pozori{tamogu dobiti na mail:

[email protected] na telefone:

021/481.3485 i 021/481.1111Kontakt osoba je Aniko Lerinc.

S.M.

VESELO SAHRANJEN ”VRLI NOVI SVET”Novosadsko pozori{te/Ujvideki szin-

haz proslavilo 33 ro|endan!

[ta: Sahranaîja: mjuzikla "Vrli novi svet"Kakva: uz ciku i smeh do suza! Akteri: Glumci i publikaGde: Novosadsko pozori{te/Ujvideki

szinhazKada: 27. januaraPovod: 33 ro|endan

Ovo su koordinate nesvakida{njegpozori{nog doga|aja koji se u Novosad-skom pozori{tu/Ujvideki szinhaz zbio 27.januara. Njime je, naime, proslavljen 33ro|endan ove ku}e.

Ve} tradicionalno, predstavu kojuskidaju s repertoara ansambl ovog teatra

sahranom ispra}a u istoriju. Ovoga putared je do{ao na mjuzikl 'Vrli novi svet'koji je po ~uvenom romanu Oldusa Hak-slija, na muziku Ma}a{a Varkonjija, prenekoliko sezona reìrao gost iz Ma|arskeViktor Na|.

Sahrana je izgledala ovako: glumciNovosadskog pozori{ta, sa kolegama izSubotice, te studentima ma|arskog odse-ka AU u Novom Sadu, prate}i osnovnitok predstave ~ijoj sahrani publika pri-sustvuje, doti~nu obilato filuju replika-ma, scenama, situacijama, zapletima ikomentarima iz nekih drugih - aktuel-nih i starih predstava, ali i dosetkama izpozori{nog bifea i privatnog ìvota samihglumaca.

"Vrli novi svet" bivao je tako namomente "No} dèlata", "Ples na pra-

znik Lunase", "Kosa", "Knjiga o dùn-gli", "Pri~a o komunizmu za umo-bolne"... a zapravo sve ono {to smo u ume|uvremenu, po Hakslijevom predvi-|anju, postali - pa jo{ malo gore!

Glavni ceremonijal majstor sahranebio je glumac Danijel Husta, a u urnebe-snom stampedu na sceni su mu duhovitoasistirali: Aron Bala`, Emina Elor, Ta-ma{ Varga, Andor Nemet Kova~, GaborPongo, Atila Ma|ar, Irena Abraham,Terezija Figura, Suzana Jankovi}, LivijaBanka, Silvija Kriàn, Atila Nemet, JuditFerenc, I{tvan Kere{i, Edit Farago, AtilaGiric, Agota Ferenc, Melinda Je{kov, @u-àna Kalman Mezei,âba Rablovski...

S. Mileti}

MILICA KRALJ, JO[ JEDNOM U BANJA LUCINakon velikog uspijeha predstave

"Gospo|a ministarka" u reìji Mi-lice Kralj, Narodno pozori{te RS u

Banja Luci povjerilo je novi projekat ovojbeogradskoj rediteljki.

Rije~ je o komadu "Madam San @en"(Madame Sans Gene) francuskih autoraViktorijena Sardua (Victorien Sardou) iEmila Moroa (Emile Moreau), na kojemMilica Kralj radi sa banjalu~kim ansam-blom od 10. januara.

U naslovnoj ulozi je Nikolina \or-|evi}, dok su u ostalim rolama Aleksan-dar Stojkovi}, Boris [avija, Ljubi{a Sa-vanovi}, Sandra Ljubojevi}, Vedrana

Ma~ki}-Zubovi}, Zoran Stani{i}, MiljkaBabi}-Br|anin, Koviljka [ipka, DaniloPoprèn, Snjeàna [tiki}, SlobodanPeri{i}, \or|e Markovi}, Bo{ko \ur|evi},Ognjen Kopuz, Zoran Erki}, Dejan Zori},Radenka [eva i Mirza Jak{i}.

- Da je pri~u o San @en pisalo nekodrugo pero, tipa Nu{i}a, ona bi mo`dali~ila na @ivku, ali u ovom slu~aju ona jeta oko koje su ministarske gospo|e igospoda, i svojim ~istim srcem ona ihpobe|uje. Volim komade koji pu{tajuglumcima da pokaù maksimum i ovdeimamo niz odli~no napisanih likova tako

da glumci mogu te epizode vrlo dobro darazigraju i iznesu. Malo manje glumacaigra nego u "Ministarki" i podela ansam-bla pokazala se kao dobra ve} na prvim~ita}im probama. O~ekuje nas jo{ mnogoposla i nadam se da }e publika dobitipitku predstavu koju }e zavoleti i gledativi{e puta. - tvrdi rediteljka Kralj.

Premijerno izvo|enje predstave"Madam San @en" na velikoj sceni Naro-dnog pozori{ta RS u Banja Luci, najav-ljeno je za po~etak marta, {to je i prviprojekat NP RS u ovoj godini.

Vanja Stevanovi}

Uposlepono}noj emisiji posve}enojfilmskim temama Prvog progra-ma Radio Beograda Milan. D. [pi-

~ek je prezentovao svoje letnje susrete saPetrom Kraljem: u opu{tenoj atmosferi(zbog koje, valjda, snimak nije bio sa-vr{en) ovaj dramski umetnik je - pretva-raju}i svoje odgovore u kratke i zanim-ljive monologe - pripovedao o svom {kolo-vanju i gluma~kom stasavanju, o zna-~aju bifea i kafana za umetni~ki i dru-{tveni ìvot. Ovakve gluma~ke ispovestimogle bi i morale pruàti zahvalnu gra-|u radijskim dokumentaristima, a zado-voljstvo i nova saznanja slu{aocima.Ne{to druga~iji, zimski susret priredionam je [pi~ek na istim tim talasima 15dana kasnije: 20.01.2007. popularnaemisija ”Vreme sporta i razonode” jed-nim delom je emitovana iz Subotice, atekstove o ovom gradu na severu na{ezemlje dostojanstveno, toplo i duhovitointerpretirao je dramski umetnik i pesnikMilan B. Mihailovi} zvani Caci, bez obzi-ra na to ho}e li i dalje raditi u mati~nojradio stanici, ili kako najavljuje, naRadio Indeksu. Od M. D. [pi~eka - i kadse ne sagla{avamo sasvim sa svim nje-govim voditeljskim postupcima - o~eku-jemo jo{ iznena|enja vezanih za glumce

STOGODI[NJ ICA NASTANKA RADIO APARATAi pozori{ni ìvot. U jutarnjim i vremen-skim i tematski povezanim emisijama IIprograma ”Radiovizor” i ”Kult pres” po-klonica Talije Mi{ka Kneèvi} nas je uprvoj polovini januara zajedno sa svojimsagovornicima obave{tavala o radu i pla-novima i problemima zrenjaninskog,kikindskog i suboti~kog pozori{ta. Drugipoklonik pozori{ta, Dragoljub Bokonji} je,kroz razgovor sa Miloradom Mi}omBeri}em predstavio ni{ku lutkarskuscenu.

Vest da je na Boì} 2007. u svojoj 98.godini ìvota preminula Nevenka Urba-nova i da je, po sopstvenoj èlji, sahranje-na u krugu najbliìh i bez pompe, slu-{aoci su doznali sa neznantnim zaka-{enjenjem. U ”Kult presu” su kratkopredstavljeni prilozi tim povodom objav-ljeni u dnevnoj {tampi, a u ve~ernjoj emi-siji iz kulture Prvog programa ”Deset ipo” urednik i pesnik, Bratislav Mila-novi}, jezgrovito i pregledno se osvrnuona ìvotni put ove ène koja je obeleìla~itavu epohu na{eg glumi{ta, posebno na~etrdesetogodi{nje angaòvanje u beo-gradskom Narodnom pozori{tu.

Ve} 15.01.2007. Milja Milosavljevi}nas je prikovala uz radio-prijemnik, da

opet s rado{}u slu{amo znamenitu emisi-ju ”Kod dva bela goluba” {to se svakogradnog dana emituje na Prvom progra-mu u 21 sat. Uz adekvatan doprinos Iva-na Jagodi}a, zapravo nam je prikazansvojevrsni portret Nevenke Urbanove,dobitnice ”Dobri~inog prstena” 1984. go-dine. Okosnicu ovog portreta ~ini ranijesnimljen i sa~uvan razgovor ove umet-nice sa mla|om koleginicom BosiljkomBoci, glumicom koja je ”Neveno~ku” gle-dala jo{ kao studentkinja i koja joj jepostavljala pitanja znala~ki i zanimljivo,a dobijala potpune i pa`nje vredne odgov-ore u kojima je neposredno osvetljen deonaro~ito me|uratne istorije na{eg teatra.Ovaj radiofonski portret bio je dobar uvodi valjana opomena da pro~itamo knjigeNevenke Urbanove, ali je taj portret pod-setio slu{aoca na onu dirljivu emisiju oBosiljki Boci emitovanu u istom serijalu17. XII 1999, a za ~iju realizaciju su ta-ko|e zaslu`ni Milja Milosavljevi} i IvanJagodi}.

Slu{aju}i ovu emsiju o Urbanovoj,prise}ali smo se i serijala ”Pozori{ni ra-dio letopis” \or|a \ur|evi}a emitovanogna II programu pre nekoliko godina, aposebno emisije o Dobrici Milutinovi}u.

Poslednji sat 18.01 na Prvom programuispunila je emisija iz serijala ”Gosti izpro{losti” posve}ena legendarnoj @ivani@anki Stoki}. Uz izvanredni izbor mu-zike Sneàne Filipovi}, uz rediteljsko iuredni~ko vodstvo Vladimira Putnika,tekst @ike Brankovi}a o @anki intrepreti-rao je Milan Milosavljevi}. Emitovani sunam stari, nesavr{eni, a ipak tako dragisnimci @ankinih tuma~enja odlomakatekstova Brane Cvetkovi}a (o ènskompravu glasa) i Branislava Nu{i}a (”Putoko sveta”, kada je Juli{ku igrala @anka,a gazda-Jovan~u Mici}a î~a-Ilija Stano-jevi}). Kao da se pred na{im o~ima poja-vila ta neposredna, dinamizmom i ìvot-nim realizmom ispunjena umetnica ”ba-snoslovnog telesnog rasko{ja i raspusnogtemperamenta”, ali i njena skromna iblagodarna slu{kinja Magda koja joj jepodigla spomenik.

2007. se u svetu obeleàva kao stotagodina otkad je prona|en radio (druga jepri~a da li se istori~ari nauke slaù odeset najzaslu`nijih za taj dragocen pro-nalazak).

Jubilej }e biti prilika i za rad i zapraznovanje. Sava Ristovi} je u ”Klubudva” II programa 17.01. ugostio mr Pre-

draga D. Stamenkovi}a, glavnog i odgo-vornog urednika Dramskog programaRadio Beograda, koji se osvrnuo na ovajjubilej, na Vitomira Cileta Bogi}a - prvogna{eg glumca koji je neki umetni~kitekst pro~itao pred mikrofonom, na ne{tomanji broj premijera u Dramskom pro-gramu, na apstraktne forme sve od ”Vre-mena sporta i razonode” na Prvom, pado ”Eksperimenata i ostvarenja” prera-slih u ”Radionicu zvuka” na III progra-mu. Ne zaboraviv{i da slu{aoce podsetina brojne me|unarodne nagrade pred-stavnika Dramskog programa, Stamen-kovi} je najavio bar dve konkretnepremijere. Jedna od njih uprili~ena je isteve~eri, 17.01.2006, u atipi~nom terminuna III programu. Re~ je o sloènom delu”Zdravica radiju” poznatog na{eg radio-fonskog i pozori{nog stvaraoca, u ovomslu~aju autora i reditelja Arsenija ArseJovanovi}a.

Atipi~an termin uslovljen je ~injeni-com da je delo emitovano preko satelita ida ga je direktno (dakle, u isto vreme)prenosilo 15-ak radio stanica, ~lanicaEvropske radi-difuzne unije.

Mr Ranko Buri}

SSaahhrraannjjiivvaannjjee pprreeddssttaavvee ((FFoottoo:: BBrraannkkoo LLuu~~ii}}))

SSaahhrraannjjiivvaannjjee pprreeddssttaavvee ((FFoottoo:: BBrraannkkoo LLuu~~ii}}))

LUDUS 14215

Imaju li mladi {anse u Novom Sadu i Kragujevcu

Ime i prezime: Slavica Vu~eti}Ro|ena: 2.12.1982./Novi SadObrazovanje: Diplomirala glumu na

AU u Novom Sadu, u klasi profesoraLjuboslava Majere. Zbog proseka 9,70dobila nedavno nagradu kao najboljidiplomac!

Visina/teìna/boja kose i o~iju: 168cm/50 kg/tamno sme|a/braon

Dosada{nji anga`man: ”Bu|enjeprole}a” u produkciji Studentske unijeSrbije koje je igrano u SNP-u. Prvoiskustvo na profi daskama i veeelikatrema, ali i velika èlja, veliki rad i veli-ka radost! Na tre}oj godini Akademije -predstava ”Sigurna ku}a” u SNP-u. Od2005. godine u Pozori{tu mladih u No-vom Sadu uloge u predstavama: ”ârob-nica iz Ulice Bonùr” (Gran prix na Lut-karskom festivalu u Sarajevu), ”Pal-~ica" (nagrada ”Milena Sadàk” zanajboljeg mladog glumca na 38. Susretuprofesionalnih pozorista lutaka Srbije uZemunu), ”Instant seksualno vaspita-nje” ”Za~arana pahuljica” i "Mala sire-na".

Za{to si odabrala glumu?

Oduvek me privla~ila. Kaosrednjo{kola sam od budu}ih kolega ~ulakako je gluma veliki rad na sebi i to mi sedopalo kako zvu~i. Da u~im ne{to, dapruìm nekome zadovoljstvo, katarzu,kritiku, mo`da samo osmeh... a u istovreme da mnogo, mnogo dobijem...

Jesi li pristalica audicija i da liodlazi{ na njih?

Jesam. I uvek odlazim na njih, iakojo{ uvek spadaju u vrlo retku pojavu kodnas i ponekad je vrlo te{ko saznati zanjih. Zapravo, nekoliko uloga sam i dobi-la na audiciji.

Da li bi zbog uloge oti{la u manjigrad i pod kojim uslovima?

Nemam nikakve umi{ljene kriteri-jume. Na svakom projektu radom sti~e{znanje i iskustvo. Rado bih prihvatilaponudu za rad u manjem gradu, za po-~etak na nekom projektu, a ukoliko bi mise dopali atmosfera i na~in rada, verujemda bih nastavila saradnju sa njima.

Imaju li diplomci umetni~kih fakul-teta iste {anse kao i diplomci drugihfakulteta?

Mnogo manje. Kako za rad i sticanjebilo kakve prakse, tako i za stru~no usa-

vr{avanje. Stipendije za mlade umetnikesu jako retke i gotovo je nemogu}e dobitiih.

Ima{ li jo{ nekih talenata? Pevam i igram, imam nekoliko godi-

na staà u horu, ~asove plesa i nekolikorazreda osnovne baletske skole.

Da li bi se bavila i nekim srodnimposlom, voditeljskim, na primer?

Nisam sigurna za voditeljski posao,mo`da zavisi od vrste emisije. Primenapozori{nih tehnika i dramskih metoda upedagogiji, psihologiji, kulturnom turiz-mu... To je ne{to o ~emu boja`ljivopo~inje da se govori i kod nas. Rado bihradila na projektima tog tipa i namer-avam da se dodatno edukujem u tompravcu.

Da li bi igrala u reklami?Ve} igram i rado bih i dalje igrala u

lutkarskom pozori{tu i pozori{tu za de-cu, ali i sinhronizacija i reklame, sve suto za mene gluma~ki poslovi i volela bihda se oprobam i u njima. Naravno, ka-snije se opredeljuje{ za ono u ~emu senajbolje ose}a{.

BEOGRADSKI REDITELJI ZAPOSTAVLJAJU NOVOSADSKE AKADEMCE

Ime i prezime: Zoltan [irmerRo|en: 24.8.1984/SentaObrazovanje: Imam jo{ jedan semes-

tar na AU u Novom Sadu, klasa \er|aHernjaka

Visina/teìna/boja kose/o~iju:181cm/80 kg/braon/zelene

Dosada{nji anga`man: Najva`nijami je predstava ”Na Dnu” po MaksimuGorkom u kojoj sam dobio najve}u ulogudo sada. Rad je bio teàk jer sam dobiojednu od glavnih uloga i bio sam maloupla{en, ali zahvaljulju}i rediteljevomstrpljenju i kolegama koji su mi pomogli,do kraja rada sam se ose}ao ba{ super.

”Ludus” utisak: Izuzetan ”Na dnu”,{to daje nadu da }e takav biti i na vrhu!

Za{to si odabrao glumu?Dve godine pre nego {to sam upisao

Akademiju po~eo sam da se bavim po-zori{tem, ali tada nisam razmi{ljao da }eto biti moj poziv, jer sam znao da nemamtoliko znanja o pozori{tu. Me|utim, nasugestiju jednog reditelja i drugara odlu-~io sam da odem na prijemni.

Kako si pro{ao prijemni? Jesi liprethodno poku{avao da upi{e{ nekidrugi fakultet?

Nisam probao drugi fakultet. Iakosam prvobitno hteo da upi{em Vi{u elek-

trotehni~ku {kolu u Subotici, kad su mirekli da probam na Akademiji, odmahsam zaboravio druge studije. Prijemnina Akademiji je trajao nedelju dana, biloje te{ko, dobili smo dosta zadataka, alipro{ao sam od prve.

Da li mladi iz umetni~kih porodicaimaju ve}e {anse, ili su mo`da “politi~kipovezani”?

Mo`da mogu da imaju neke veze naprijemnom ispitu, ali do kraja ~etvrtegodine, ili jo{ pre, sve se iskristali{e...

Kakve {anse imaju diplomci umet-ni~kih fakulteta u odnosu na kolegedrugih fakulteta - ekonomije, prava,elektronike, jezika?

Imaju istu {ansu: ako neko ima tale-nat i jako je vredan, onda samo jo{ sre}anedostaje.

Pozori{te, televizija ili film?Pozori{te, naravno! Tamo radim i

zavoleo sam ga, ali sam istovremeno

VA@NO JE DA SE MLAD GLUMAC NIKAD NE PREDAotvoren za nove izazove, kao {to su tele-vizija i film... I njih bih probao.

Da li bi poku{ao da radi{ svoj posaou inostranstvu?

Bih, recimo u u Ma|arskoj, jerznam jezik. Znam malo i engleski i radobih oti{ao negde da probam da igram ina tom jeziku jer verujem da bih takojo{ bolje nau~io jezik.

Da li mlad glumac, ako nije zvezda,moè da preìvi od svog rada ili mu jepotrebna ve} osigurana egzistencija?

Ja jo{ ne mogu da ìvim od sopstve-nog rada. Roditelji mi pomaù, ali veru-jem da }e, ako se zaposlim, sve izgledatidruga~ije...

Da li bi igrao u pozori{tima zadecu, u lutkarskim pozori{tima, ureklami?

Opobao bih se u svim vrstama po-zori{ta. Glumac mora sve da iskusi.

Pribliàvamo li se “ameri~kom snu”u kojem glumci kelneri{u ~ekaju}i svoju{ansu?

Bliènje ”ameri~om snu”, rad nadrugim poslovima i sli~no me ne pla{e.Naprotiv, tako ostaje{ u kontaktu sastvarno{}u, obi~nim ljudima i njihovimproblemima, a samim tim to moès lak{ei uverljivije da prenese{ na scenu.Me|utim, bilo bi lepo kad bi i neki malopozitivniji aspekti zapadnog sistema -kastinzi, agenti, pa i ve}i honorari -postali praksa i kod nas.

Da li bi mogla da zaigra{ u inos-transtvu, na nematernjem jeziku?

Govorim engleski, a nameravam daobnovim i nema~ki, tako da verujem dabih mogla da poku{am i u inostranstvu,mada, nisam sigurna da li bih ba{ gradi-la karijeru tamo. Svakako bih oti{la naneko stru~no usavr{avanje, na primer uVeliku Britaniju.

Da li mlad glumac, koji nije zvezda,moè da preìvi od svog rada ili pre-ìvljava uz pomo} roditelja?

Te{ko da moè da preìvi. I ja, kao ive}ina mojih kolega, jo{ uvek zavisimood pomo}i roditelja.

Da li su reditelji i upravnici pratilirad tvoje klase? Jesu li gledali bar di-plomsku predstavu?

Rad klase ba{ i nisu pratili, ali jakomi je drago {to su na diplomskoj pred-stavi prisustvovale kolege iz SNP-a iPozori{ta mladih. Naàlost, ~ini mi se dabeogradski reditelji - pozori{ni i filmski -zapostavljaju studente novosadskeAkademije.

S.Mileti}

A u reklami bih, istinu da kaèm,igrao samo zbog para jer se iz nje ba{ i nemoè mnogo nau~iti.

Da li mlad glumac mora ne{to samda uradi na svom plasmanu ili je do-voljno da ~eka dok ga ne pozovu?

Mladi gumac MORA da radi na svomplasmanu jer njega jo{ niko ne poznajetoliko. I mora {to vi{e da bude u vido-krugu drugih pozori{nih reditelja i di-rektora, a direktori bi morali da daju{ansu mladim glumcima da pokaù {taznaju na sceni.

[ta nismo pitali, a va`no je za ovurubriku?

Va`no je da se mlad glumac nikad nepreda. Mladi glumci treba da imajusnagu, kreativnost i moraju da se izboreza sebe. To je jako te{ko jer je ovaj posaovelika borba. Ali, ako se radio od srca,onda se to pretvara uuzbudljivu igru.

S. Mileti}

Mladen Kneèvi}, ro|en 6. januara1979. Diplomirao je glumu, predstavom'Doktor Dèkil i Mister Hajd' na Aka-demiji Lepih Umetnosti u Beogradu 2005godine, u klasi prof. dr Petra Zeca. Visok180 cm, teàk 75 kg. O~i sme|e. Frizuranegde izme|u Jul Brinera, Telija Sava-lasa i Dejana Lutki}a. Oènjen je i otac jejednog deteta, za sada. @ivi u rodnomKragujevcu, a igra, kao gost, u Teatru'Joakim Vuji}' i u De~ijem pozori{tu. Onikoji su ga gledali kaù da je odli~ankarakterni komi~ar, dobro peva i ima ta-kozvanu, fizi~ku inteligenciju. Ili, nasrpskom, ima dara za scenski pokret iples.

Do sada je odigrao Zodlea u Moli-jerovim “Sme{nim Preciozama” u reìjiPetra Zeca, Viktora u predstavi “Rekvi-jem“ u reìji Juga Radivojevica, Pari-sa u [ekspirovom “Romeu i Juliji”, u re-ìji Pjer Valter Polica iz Nema~ke. Pred-stave za decu: “Mamina maza” autorkei rediteljke Mirjane Ojdani}, “Pepeljuga“u reìji @ivomira Jokovi}a, “Svemiro-ni~na bajka” Igora Bojovi}a u reìjiMili}a Jovanovi}a , “Kraljevi} Marko” u

reìji Veselke Kunceve iz Bugarske. Igraoje i koreodramu “Bal” u reìji VereObradovi} i Olivere Jeìne.

Imaju li mladi iz umetni~kih porodi-ca ve}e {anse?

Imaju, ve} u samom startu, ve} naprijemnom ispitu. Pogotovo na FDU gde uvelikom procentu studiraju deca slavnihili uticajnih... Pretpostavljam da ljudikoji ~ine komisiju i koji ih primaju misleda mladi iz takvih porodica, u kojima jejedan roditelj umetnik, ili oba, morajuimati talenta i uspeha kao i njihovi rodi-telji. Ili ih prosto ve} poznaju jo{ iz de-tinjstva, {to ~ini kriterijume manje objek-tivnim. Nekad to ispadne dobro, jer imadece, odnosno mla|ih umetnika, kojauveliko prevazilaze svoje roditelje. Ali se~esto pokazalo i kao pogre{no. Na àlost,sa marketin{ke strane je dobro da u pred-stavi igra neko sa “zvu~nim” prezi-menom bez obzira na kvalitet njegovograda.

Na primer, sa zvu~nim prezimenomPetrovi}? Da li bi radio slobodan pro-jekat?

Ne ba{ Petrovi}...(smeh) dodu{e inas Kneèvi}a ima onoliko... Voleo bihda radim slobodan projekat na sopstvenuinicijativu ukoliko sopstvena inicijativane podrazumeva i sopstveno nalaènjesredstava za projekat.

Ali ona ba{ to podrazumeva...Da. Mada u poslednje vreme smo

svedoci da velika sredstva ne obezbe|ujui veliki uspeh, bilo da je u pitanju film ilipozori{te. Naro~ito mislim da nam je ki-nematografija na ivici egzistencije. Mo-`da je potrebno izvr{iti “decentraliza-ciju“ srpskog filma i izvesti ga izvanpodru~ja Beograda. Narod se malo izasitio stalno istih lica po televiziji ibioskopu. Voleo bih da mogu da dokaèmda se i sa minimalnim ulaganjima moèposti}i veliki uspeh, ali je jo{ uvek pro-blem u Kragujevcu do}i i do tih minimal-nih sredstava.

Koji medij preferira{?Pozori{te. Zato {to glumac mora da

ima dom. Mati~nu ku}u koja }e mu bitiprioritet, kojoj }e biti lojalan, gde }e seusavr{avati, odràvati stvarala~ku kon-diciju, graditi karijeru. Mislim da je vrlo

NAROD SE MALO ZASITIO ISTIH LICAvaàn i stalni kontakt sa publikom kojipostoji samo u teatru. Televizija i filmspadaju u kategoriju dodatnih poslova uokviru gluma~kog zanimanja, baremkod nas. Voleo bih da u~estvujem u ne-kom filmu ili TV drami jer me i to mnogointeresuje...

[ta misli{ o menadèrskim agenci-jama koje su na zapadu uobi~ajene, akod nas jo{ nisu?

Mislim da bi bilo dobro da imamomenadère i agencije, jer bi na taj na~inbilo manje lobiranja, a vi{e ravnoprav-nosti. Uostalom, izbor bi bio mnogo ve}i,jer ovako se reditelji sete samo onih glu-maca koje su ve} negde videli, a skoronikad ne dolaze da gledaju kraguje-va~ke ili uì~ke glumce. Naj~e{}e se seteonih sa kojima su ve} radili, postigli ne-ki uspeh i sa kojima imaju dobru komu-nikaciju. To je razumljivo i normalno,ali na taj na~in stalno gledamo ista lica.Pretpostavljam da bi agenti nalazili po-slove za glumce kako na filmu tako i nateleviziji, jer bi radili na procenat. Akoni{ta drugo, bar bismo bili na vremeobave{teni o audicijama.

Igra{ i u pozori{tu za decu?U kragujeva~kom Pozori{tu za decu

igram ve} 3 godine, radimo lutkarske idramske predstave za decu, ali prvi mi jeput da radim sa marionetama u predstavi“Bela nedelja“, koju trenutno spremamo,tako da mi je veoma te{ko jer je u pred-stavi predvi|ena i koreografija na{egstarog obi~aja {to nije lako izvesti samarionetama.. Rad sa marionetama jeposaban zanat koji upravo savladavamomoje kolege i ja. Sre}om, reìra VeselinBojdev iz Bugarske, a poznato je da Bu-gari imaju prvoklasno lutkarsko pozo-ri{te. Uvek je dobro kad moè{ jo{ ne{toda nau~i{, pogotovo kad u~i{od najboljih.

M. Draga{

SSllaavviiccaa VVuu~~eettii}} ((FFoottoo:: BB.. LLuu~~ii}}))

ZZoollttaann [[iirrmmeerr

MMllaaddeenn KKnnee`̀eevvii}}

16

Teatri, novi i stari

LUDUS 142Lu

Opera i teatar Madlenianum je svojudesetu godinu od osnivanja i osmugodinu od prvog izvo|enja opere,

obeleìla otvaranjem Biblioteke 'GojanKorunoski'. Tim povodom smo razgova-rali sa Dankom Teodorovi}, direktorkom,koja kaè da je protekli period odredioMadlenianum kao opersku, teatarsku ibaletsku ku}u, i uspeo da formira pred-stavu o Madlenianumu u svesti posetila-ca.

”Mislim da smo uspeli da se pozi-cioniramo na mapi Beograda kao moder-an teatar ve} uveliko u 21. veku. Od Ka-merne opere Madlenianum, osnovane udecembru 1997. god. kao Dru{tvo gra-|ana ljubitelja opere, prerasli smo uveliku modernu opersku ku}u koja usvom repertoaru ima i balet i dramu.”

Biblioteka 'Gojan Korunoski' dobilaje ime po prerano preminulom umetni-~kom direktoru Madlenianuma, pozna-tom dirigentu, pijanisti i kompozitoru. UzBiblioteku Muzikolo{kog instituta SANUi Arhiv Narodnog pozori{ta, ovo je tre}austanova koja }e sakupljati zaostav{tinui nove legate.

Biblioteka „Gorjan Korunoski“ }e sepro{irivati donacijama koje u vidu knjigai nota donira gospo|a Zepter. To je ma-ti~na biblioteka na{eg teatra i u njoj seve} ~uvaju svi dokumenti, programi,plakati i snimci na{ih predstava. Tako }ebiti i sa svim budu}im projektima. Bi-blioteku velikim delom ~ini i zaostav-{tina na{eg pokojnog kolege, maestraGorjana Korunoskog, koju je skupljaocelog ìvota. Biblioteka }e biti otvorena iza budu}e eventualne legate svih kojièle da nam se pridruè u ovom poduh-vatu. Imamo nameru da fonoteku oboga-timo zna~ajnim brojem audio i videozapisa, te modernim tehni~kim uslovimaza preslu{avanje i reprodukciju. Naj-va`nije je da je na{a sredina dobila jo{jedno mesto u kome ~uvamo bogatstvona{e tradicije otvoreno za stru~njake iljubitelje, a nove generacije mladih moguda pro{ire svoje vidike ba{ na ovommestu.

U svetu, i u Evropi, se sredinom fe-bruara obeleàva ~etiri veka opere. Ka-ko se 'Madlenianum' za to priprema?

Madlenianum se sprema da napravinesvakida{nju fe{tu koja }e trajati ~i-tavog vikenda od 16. do 18. februara.Shvatili smo da na{i ljudi ipak razmerno

malo znaju o operi, njenoj istoriji, pa i otehnici pripremanja jedne zahtevneoperske predstave i da }emo najvi{euloìti u publiku ukoliko im pribliìmooperu i demistifikujemo sve ono {to je po-setioce odbijalo od ove umetnosti. Tokomtri dana o~ekujemo porodi~ne posetena{oj ku}i. Svi koji do|u mo}i }e dazavire u scenografiju, originalne kostimeiz predstava i vide kako se stvara opera,da osete atmosferu iza kulisa, a najmla|i}e u~estvovati u kreativnim radionicamai gledati crtane filmove na muziku po-znatih opera.

Tih dana Pariz }e biti svetska pre-stonica opere uz u~e{}e svih ve}ih evrop-skih i ameri~kih opera pod pokrovi-teljstvom francuskog Ministarstva kul-ture. Veoma je àlosno {to, osim Madleni-anuma, niko od pozvanih koji vode lo-kalni „rat“ oko lokacija beogradske ope-re, nije se uklju~io u ovu veliku svetskukulturnu manifestaciju.

[ta se novo sprema na dramskojsceni?

Neguju}i predstave koje govore oslikarstvu, u prostoru na{eg Bel Etageapriprema se komad Andreja Hinga „Bur-leska o Grku“. Ovo je predstava o El Gre-ku, jednom od najve}ih slikara, a gledao-ci ne}e uìvati samo u reìji Anje Su{e iliu glumi Neboj{e Dugali}a i ostalih glu-maca, ve} i u El Grekovim slikama koje}e predstavljati va`ne aktere same pred-stave. Seriju drame o velikim slikarimazapo~eli smo pro{le godine u susretvelikoj meksi~koj slikarki Fridi Kalopovodom 100 godina od njenog ro|enja,nastavljamo sa El Grekom, a u planu je iMikelan|elo. Na velikoj sceni u aprilupripremamo jo{ jedan dramski projekat„Damu iz Maksima“ legendarnog kraljavodvilja, @orà Fejdoa.

Kao blistavu zavr{nicu ove pozori{nesezone, sredinom maja pripremamo pre-

mijeru Pu~inijeve opere „Madam Bater-flaj“

Za jesen spremamo i jedan velikimjuzikl. Re}i }u samo da je u toku potpi-sivanje ugovora sa autorskom agencijomiz inostanstva koja raspolaè pravimaizvo|enja, a re~ je o trenutno najpose}e-nijem mjuziklu u svetu.

Da li }e se repertoarska politikapozori{ta menjati u odnosu na dosa-da{nju?

Nema razloga da jednom pozicioni-ran teatar ozbiljnije menja svoju reper-toarsku politiku. U saradnji sa novimumetni~kim direktorom, Dejanom Mila-dinovi}em, ta sredi{nja ìla kucavicaMadlenianuma u ovoj i narednim godina-ma dobi}e jo{ mno{tvo arterija kroz koje}e te}i teatarska krv iste - moderne krvnegrupe.

Na osnovu ~ega birate dramskenaslove: po predlogu reditelja koji }e ra-diti, kvalitetu teksta ili popularnosti?

Sve ove tri odrednice jedne predstaveigraju podjednako va`nu ulogu. Madleni-anum je teatar koji za svaki komad an-gaùje najbolje i najeminentnije glumce,autorski tim i ostale u~esnike u predstavi,te se podrazumeva da predstave koje sepostave na scenu moraju biti najvi{egnivoa. Gospo|a Madlena Zepter, od samogosnivanja prve privatne opere i teatra naBalkanu imala je u vidu misiju, te otud nijedna predstava koja se postavi u na{ojku}i ne sme da izneveri te plemeniteumetni~ke ideje i visok artisti~ki nivo kojise od nas o~ekuje.

Da li ste zadovoljni brojem posetila-ca?

S obzirom na primetnu krizu pose-}enosti pozori{ta i poloàja Madlenianu-ma, moram kazati da je brojka od preko30.000 posetilaca u pro{loj godini zaistavelika. Uzmite u obzir da u Madlenianu-mu, za razliku od budètskih pozori{ta,takore}i nema gratis-ulaznica, te da30.000 posetilaca zna~i prakti~no i istitoliki broj prodatih karata.

M. Jur~i}

PRVIH DESET GODINA MADLENIANUMA

De~ije pozori{te ”ârapa” osnovanoje 1996. u Kru{evcu kao de~ijascena ”Teatra za” (Ve~ernja scena

je osnovana osamdesetih). Do 2000- teradi u sali Doma Sindikata u Kru{evcu,kao jedino pozori{te za decu u tom gradu.Za to vreme, izvelo je 11 premijera.

2000.god. prelazi u Beograd gde svo-ju stalnu scenu osniva 2004. u Kulturno-obrazovnom centru ”ûkarica” na Ba-novom brdu, Turgenjevljeva 5, (u istojzgradi se nalazi i biosklop ”Palas [u-madija”) u vlasni{tvu Valentine êr{kovi Novice Pavli~i}a. Sala ima 200 mesta,klimatizovana je i komforna. U lepo ure-|enom prostoru foajea postoji Àrt galeri-ja, gde roditelji u prijatnom ambijentumogu da sa~ekaju svoje najmla|e, uko-liko èle da njihova deca samostalnopogledaju predstavu.

Na repertoaru ima devet predstava.To su (po redosledu nastanka):

2000 'Pal~i}', Karel Novak2001 'Pinokio', Karlo Kolodi2002 'Novogodi{nja zavrzlama',

Olivera Stamenkovi}2003 'Basne i naravou~enija', po

Dositeju Obradovi}u 2004 'Da je Mi}a prao ruke',

Neboj{a Rom~evi}

Ovom predstavom je marta 2004.otvorena stalna scena.

2005 ‘Tom Thumb’ (predstava naengleskom jeziku)

2006 'Tri juna{tva Kraljevi}aMarka', Olivera Stamenkovi}

2007 'Vuk i sedam jari}a', OliveraStamenkovi}.

Svake subote u 17 ~asova izvode sepredstave sa redovnog repertoara (slo-bodna prodaja ulaznica, cena karte je250 dinara). Radnim danima se izvodepredstave ~iji su termini unapred prodati.

U predstavama igraju profesionalniglumci koji su angaòvani i na drugimscenama beogradskih pozori{ta: MiroljubTurajlija, Milan Antoni}, Dragica Ri-

stanovi} (Pozori{te na Terazijama), Oli-vera Stamenkovi} (SNP, Novi Sad), Goran[maki} (Narodno pozori{te Uìce), Mari-ana Aran|elovi} (diplomirana glumicaAkademije umetnosti BK), PredragDamnjanovi} (Bo{ko Buha), Bojana Tu-{up (diplomirana glumica AU Novi Sad),Jelena Stojiljkovi} (diplomirana glumicaFDU), Sa{ka Ra{i} (diplomirana glumicaAU Novi Sad), Mirjana Bjegojevi} Kriàn(diplomirana glumica AU Novi Sad),Marina Jankovi} (profesionalni lutkar),Sr|an Jankovi} (dipl. glumac Akademijeumetnosti BK), Sr|an Ivanovi} (diplomi-rani glumac Akademije umetnosti BK).

Pozori{te se finansira sopstvenimsredstvima i uz pomo} izdava~ke delat-

nosti ”Teatra Za”, a finansijsku potporudobilo je prilikom otvaranja scene 2004.kao i 2005. za izradu premijere ”Trijuna{tva Kraljevi}a Marka”, od Sekre-tarijata za kulturu grada Beograda.

Pozori{te ”ârapa” u svim predsta-vama ima elemente lutkarstva (lutke,maske). To je izraz za koji je ovo pozo-ri{te ~vrsto repertoarski opredeljeno. Lut-ka, kao zajedni~ki imenitelj de~ije i po-zori{ne igre je za{titni znak pozori{ta.Jedan od osniva~a pozori{ta, po~asni~lan, idejni tvorac i realizator ve}inepredstava je eminentni scenograf i lutkarBoris êr{kov, koji je u svom plodnomumetni~kom ìvotu do sada realizovao750 predstava, kao scenograf, lutkar ilikostimograf, od ~ega je gotovo polovina upozori{tima za decu {irom Evrope.

Predstave su namenjene deci uzrastaod 2. do 10 godina. Veoma su pogodne zadecu koja prvi put ulaze u pozori{te (ve}sa 2. godine), jer u predstavama nemaagresivnog zvuka, likovno su izuzetnoprijem~ive, NIKADA nema ni~ega stra-{nog, ne~ega od ~ega bi se deca moglaupla{iti.

Pozori{te ìvi i polako, malim ali ~vr-stim koracima ide napred, re{eno daistraje, uprkos svim realnim te{ko}amakoja sva pozori{ta imaju. Pre svega,zahvaljuju}i velikoj dozi optimizma iradosti koju svi ”ârapi}i” imaju u radu iatmosferi koja uvek u pozori{tu vlada saza{titnim sloganom ”Dece i pozori{tanikad dosta!”

Sanja Paunovi}

DECE I POZORI[TA NIKAD DOSTA

PROLAZNO ILIVE^NO

Pozori{te 'Zoran Radmilovi}' uZaje~aru obeleìlo je 2. februarajubilej - 60 godina postojanja. Prvapozori{na predstava profesionalnogpozori{ta u Zaje~aru bila je premi-jera drame Jurija Mokreva "@itacvetaju" i od tada je odigrano 380predstava. Miodrag Milosavljevi}je bio prvi upravnik Pozori{taTimo~ke krajine.

Svih ovih godina Pozori{te jebri`ljivo negovalo dramski reper-toar, sastavljen podjednako od naj-zna~ajnijih stranih i doma}ih tek-stova klasi~ne, ali i moderne dra-maturgije. Pozori{te je osvajalo imnoge nagrade na festivalimateatarskog stvarala{tva {irom Ju-goslavije.

1990 god. pozori{te je promeni-lo naziv, neguju}i se}anje na svogsugra|anina, glumca Zorana Rad-milovi}a. 1993. osnovana je fon-dacija "Zoran Radmilovi}’ i po~eloje odràvanje pozori{ne manife-stacije ‘Dani Zorana Radmilovi}a’.

Jubilej je obeleèn izlo`bomfotografija pod nazivom 'Prolaznoili ve~no’ i premijernim izvo|enjempredstave 'Burna no}', autora JonaLuke Kara|elea, u reìji KrasimiraRangelova iz Bugarske.

M.J.

MLADI] OD60 GODINA

Beogradsko dramsko pozori{tepostoji punih {est decenija. Dan po-zori{ta koji se obeleàva 20. febru-ara, ustanovljen je kao se}anje naprvu premijeru ansambla BDP,'Mladost otaca', Borisa Gorbatova ureìji Petra S. Petrovi}a, izvedenutog datuma. Po~elo je kao prvopozori{te u ovoj regiji Evrope koje jena svom repertoaru imalo delazapadnoevropskih autora. 1947.godine se zvalo Gradsko pozori{teBeograda. Komedija 'Sumnjivo lice'u reìji Salka Repaka je prva pred-stava koja je odigrana u zgradi naVra~aru, 20. marta 1949. Sjajnusezonu pedesetih godina, kada seigrala 'Ma~ka na usijanom li-menom krovu', T. Vilijamsa, zame-nila je zabrana igranja Anujevogdela, 'Bal lopova', po nare|enju 'odgore'. 1959. godine Gradsko pozo-ri{te je spojeno sa Humoristi~kimpozori{tem i dobilo je naziv Savre-meno pozori{te, sa scenama naCrvenom krstu i Terazijama. NazivBeogradsko dramsko pozori{te do-bilo je sedamdesetih godina. Pore~ima Neboj{e Bradi}a, upravni-ka, pozori{te je imalo razli~ite faze,uspone i padove, a sada se nalazi ustabilnoj fazi sa definisanim pro-filom.

U sedmu deceniju ova pozo-ri{na ku}a ulazi neguju}i savre-mene tekstove i sa dinami~nimplanovima u domenu me|unarodnesaradnje, kao i novim premijerama.

M.J.

JUBILEJI

JUBILEJI

DDaannkkaa TTeeooddoorroovvii}}

PPiippii dduuggaa ~~aarraappaa

LUDUS 14217

Knjige

Ni{ki novinar i publicista SlobodanKrsti} prevashodno prati podru~jepozori{ne i filmske umetnosti.

Autor je nekoliko teatrolo{kih knjiga, atako|e je napisao i dve knjige posve}enefilmskoj umetnosti - pre svega filmskimglumcima. S novinarom BranislavomMiltojevi}em objavio je knjigu „Glumci zasva vremena“ 1990. godine, a 1995. samje priredio knjigu „Glumci za sva vreme-

na 2“. U ovim knjigama predstavljeno je40 glumaca - laureata na Filmskimsusretima u Ni{u, od osnivanja Festivalazaklju~no sa 1995. godinom. Re~ je oglumcima koji su dobitnici raznih nagra-da na ni{koj filmskoj smotri - od granprija ]ele kula, do Naise, Cara Konstanti-na i Carice Teodore.

Najnovija knjiga Slobodana Krsti}a„Glumci za sva vremena 3“ otuda na-stavlja s predstavljanjem nagra|enihglumaca u periodu od 1995 do 2005.godine. Sam autor navodi da su mu na-gra|eni akteri davali intervjue prilikomboravka u Ni{u na Festivalu, ali da suneki od njih i sami napisali autorsketekstove koji su publikovani u knjizi;tako|e, Krsti} konstatuje da su pojedinidelovi knjige nastali kao plod savre-menog komuniciranja izme|u novinara iispitanika - kori{}enjem elektronskepo{te.

U knjizi je predstavljeno dvadesetsedmoro glumaca, od veterana kao {to suVelimir Bata @ivojinovi}, Bora Todorovi}ili sada ve} pokojni Danilo Stojkovi},preko glumaca srednje generacije kojojpripadaju Aleksandar Ber~ek, Lazar Ri-stovski, Ljiljana Blagojevi}, MarkoNikoli} i Bogdan Dikli}, do pripadnikanajmla|eg gluma~kog nara{taja koji

predvode Vuk Kosti}, Ljubinka Klari} iliKalina Kova~evi}.

Krsti}evi zapisi o glumcima, po pra-vilu, zapo~inju izlaganjem osnovnih bio-grafskih podataka, po~etku karijere injenom razvoju. U ovom uvodu Krsti} ne{tedi lepe re~i i nastoji da odabranogglumca - nosioca festivalske nagrade -predstavi u {to lep{oj vizuri. Krsti}, dakle,ne èli da se stavi u poziciju filmskogkriti~ara koji vrednuje gluma~ka ostva-renja, ve} kao novinar usvaja odlukufestivalskog ìrija i svesrdno je podràva,pruàju}i sagovorniku priliku da se li~nopredstavi, ali da - ako to èli - progovori io op{tijim temama vezanim za srpskukinematografiju.

Upravo zbog spremnosti ili nesprem-nosti glumaca da govore knjiga Slobo-dana Krsti}a nosi pe~at neujedna~enosti.Druga~ije re~eno, usled velike rezervi-sanosti pojedinih glumaca, Krsti} nijeuspeo da od njih dobije iole vredan odgo-vor na profesionalno postavljena pitanja,pa je samim tim i portret tih umetnika

GLUMCI GOVORE

Premijera ’Ma{karata ispod kuplja’dubrova~kog pisca Ive Vojnovi}a ureìji jednog od vode}ih hrvatskih

reditelja, Ivice Kun~evi}a, na sceni Kra-ljevskog pozori{ta ’Zetski dom’ u Cetinju,jubilej 55-godi{njice Gradskog pozori{ta uPodgorici (jo{ uvijek podstanara) obilje-èn predstavom ’Tom Sojer i |avolja po-sla’ i promjena (iliti smjena) na ~elu’Zetskog doma’, uz najavljeni gluma~kifestival krajem februara u Nik{i}u, napravi na~in oslikavaju crno-bijelo stanjeu kome se danas nalazi crnogorski teatar.

Doga|aj mjeseca na crnogorskimscenama svakako je premijera Vojnovi-}eve drame na sceni cetinjskog pozori{ta.Kroz pri~u o ljubavi osu|enoj na smrt i opogubnom odnosu prema pro{losti, igraprobrane gluma~ke ekipe koju ~ineDragana Popovi}, Varja \uki}, Tihana]ulafi}, Zoran Vujovi}, te najstarija MilkaPodrug-Kokotovi} i najmla|a KristinaStevovi}, vo|eni rukom Ivice Kun~evi}a,unijeli su dah ’dubrova~ke’ sjete, nostal-gije i plemenitosti, ne~ega {to crnogorskapozori{na publika i nema prilike ba{~esto da osjeti.

Sjajno odigrana uloge Anice, likaosu|enog na bolesni~ki krevet i neostva-renu ljubav, najavljuje ulazak mladeKristine Stevovi}, ina~e studenta zavr{negodine cetinjske akademije u klasi BoraStjepanovi}a, na crnogorsku pozori{nuscenu i to kroz ’velika vrata’.

”Prvi put radim bez svojih kolega saklase i profesora, tako da sam na nekina~in bila ’prepu{tena’ sebi i moram re}isjajnoj ekipi uklju~enoj u ovaj projekat.Sve je to u~inilo da sam morala da otvo-rim sva ~ula, da se ne stidim, da igram ida uìvam u igri”, kazala je poslije pre-mijere Kristina Stevovi}.

Jedna od stvari po kojima }e ’Ma-{karate’ ostati zapisane u istoriji Zetskogdoma je i dolazak na Cetinje jednog od

doajena hrvatskog glumi{ta Milke Po-drug-Kokotovi}, koja u predstavi igra likMare, dok je rad na ’Ma{karatama’ drugiprojekat Ivice Kun~evi}a u Zetskom do-mu, dvije godine poslije êhovljevog’Vi{njika’.

Rad na predstavi ’Ma{karate ispodkuplja’ protekao je djelimi~no u sjencineoo~ekivane ostavke, ili ta~nije smjene,direktora Zetskog doma Ljubomira \ur-kovi}a. Izbor ministra kulture PredragaSekuli}a da na ~elo najstarijeg crnogor-skog teatra dovede slu`benika ministar-stva nai{ao je na otpor dijela uglavnommla|ih crnogorskih glumaca i javnih li~-nosti. Ipak, ministrova se ne pori~e, pa je\urkovi}, ina~e dramaturg, nakon reali-zovane ’nemogu}e misije’ i ~etiri mo`da inajbogatije godine u dvanaest decenijadugoj istoriji cetinjskog pozori{ta, zbog’nedostatka menadèrskih sposobnosti’morao da ode. Strasti je na kraju doneklesmirio izbor mlade glumice Ivane Mrva-ljevi} za umjetni~kog direktora Zetskogdoma.

Crnogorsku pri~u ~ini prili~no su-mornom ~injenica da Gradsko pozori{te uglavnom gradu, iako postoji vi{e od polavijeka, nema svoj ’krov nad glavom’.Jubilej je bio prilika da se ukaè na to, alini sami stvaraoci najstarije pozori{neinstitucije u Podgorici ne gaje neke pret-jerane iluzije da }e napokon dobiti svojuscenu.

Me|unarodni festival glumca nakome }e biti izvedeno deset predstava,nakon {est godina pauze, bi}e organizo-van od 16. do 21. februara u Nik{i}u.Ovaj festival je nastao iz Festivala mo-nodrame, ustanovljenog u Nik{i}u 1995.godine. Naredne tri godine je to bio Ju-goslovenski festival jednog glumca, da binakon dvogodi{nje pauze, 2000. godinebio ustanovljen kao Me|unarodni festivalglumca.

@arko Vujovi}

DUBROVA^KA PRIÂU TEATRINU NA CETINJU

ostao nedore~en ili manjkav. S obziromda su razgovori s glumcima vo|enitokom trajanja Festivala, u njima senalaze refleksije na aktuelna zbivanja -od samog Festivala do drugih trenutnih iprolaznih doga|aja - {to Krsti}evuknjigu optere}uje sada ve} nevalidnimpodacima; izvesno je da bi uklanjanjemre~enica koje se odnose na vanume-tni~ke teme Krsti}eva knjiga dobila nakoherentnosti i pruìla dublji uvid uteme koje pripadaju filmskoj estetici.

Smisao ovakvih publikacija je dvo-jak: sabrani na jednom mestu portreti irazgovori s glumcima predstavljaju gra-|u za istoriju ni{kog filmskog festivala,dok s druge strane, promovi{u glumcekao stvaraoce zahvaljuju}i kojima srps-ka kinematografija odràva odre|enuvitalnost. Oba zadatka Krsti}eva knjigaje ispunila na korektan na~in.

Radomir Putnik

SABRANA DELABRANISLAVA

NU[I]A

U Narodnom pozori{tu u Beo-gradu predstavljena su kompletna‘Sabrana dela Nu{i}a’ u 15 tomovakoji su objavljeni u tri kola tokomposlednjih godinu dana. Ovaj najo-bimniji pregled Nu{i}evog stva-rala{tva pripremila je Izdava~kaku}a ‘Prosveta’. U okviru ovogizdanja, objavljene su i manje po-znate Nu{i}eve komedije i drame,pesme, putopisi, besede, memoarskispis iz Prvog svetskog rata ‘1915’,ud`benik ‘Retorika’ i roman ‘Op-{tinsko dete’. U okviru promocijeprikazani su snimci najpoznatijihNu{i}evih komedija, ‘Narodni po-slanik’ i ‘Gospo|a ministarka’.

RE^ NEDELJE,JOVANA ]IRILOVA

U izdanju ‘Prosvete’ objavljenaje knjiga Jovana ]irilova, ”Re~nedelje”. Kolumne koje je autorpisao svake sedmice za NIN, od1995.do 2005. godine, preto~ene suu knjigu.

Knjiga sadrì 500 tekstova iilustracije Jugoslava Vlahovi}a,identi~ne onim iz NIN-a. Na pro-mociji knjige u Ateljeu 212 glavniurednik ‘Prosvete’, Dejan Miha-jlovi}, je rekao da je knjiga ‘dra-goceni prilog zapu{tenoj srpskojetimologiji i leksikografiji, a uz to jezanimljiva hronika jedne drama-ti~ne decenije’.

M.J.

DOÊKUJU]I GODOARasplet u PM. Zoran\eri} postavljen zav.d. upravnika

Vi{emese~ni {trajk Pozori{ta mladihu Novom Sadu koji je u fini{u dobio skan-dalozne obrise prebijanjem tri glumcaovog teatra (Emil Kuricnak, DraganZori} i Zoran Andrejin) najzad je izvani~no okon~an 16. februara na sed-nici Skup{tine grada Novog Sada nakojoj je smenjen dosada{nji upravnikT.K., ~iji je rad bio povod za prekid rada uovoj pozori{noj ku}i.

Umesto njega - uz amin ansambla -na ovo mesto je - za v. d. upravnika -imenovan Zoran \eri}, knjièvnik iprofesor na AU u Banjaluci (predajeistoriju filma), do septembra pro{legodine urednik izdava~ke delatnosti uKulturnom centru Novog Sada. Na ovommestu \eri} }e, kaè, biti do raspisivanjakonkursa. Po njegovom imenovanju,glumci su se narednog dana vratili nascenu da rade, a ne da {trajkuju.

Novi v. d. upravnika ve} je, jednomranije bio na ~elu ove ku}e - u periodu od1988. do 1990. a potom je {est meseci biov.d. upravnika i jo{ godinu dana dra-maturg te ku}e. U razgovoru za ”Ludus”kaè da je odmah razgovarao sa glumci-ma, ~uo njihove èlje, saznao mnogepojedinosti o {trajku koji je trajao vi{e od~etiri meseca i okolnostima koje su ovopozori{te dovele na prve strane novina i uudarne vesti elektronskih medija, gde ihpredstave nisu dovodile.

\eri} je najavio da }e detaljno pregle-dati sve ugovore, produìti ih sa onimakoji su potrebni za nesmetan rad ku}e, araskinuti i poni{titi sve one koji su nanjenu {tetu. Rekao je da }e ~im pre poni-{titi sve nezakonite odluke, a me|u njimai - nezakonite - otkaze koje je dobilo ne-koliko ~lanova ku}e. Isti~e da mu je pre-vashodan cilj da vrati dobru atmosferume|u ljude, a to bi omogu}ilo brzo vra-}anje publike u pozori{te. Predvi|a da bido kraja godine mogli da imaju jednupremijeru na lutkarskoj sceni, a mogu}e ijednu na dramskoj. U me|uvremenu }eizabrati i nove saradnike, a napominje dame|u njima ne}e biti nu|eni Voja Solda-tovi}, jer s njim, uostalom kao ni glumcikoji mu zameraju blisku saradnju saKneèvi}em, ne bi sara|ivao.

Ansambl PM potvrdio je da }e upotpunosti sara|ivati sa \eri}em (komesu, kao nestrana~koj li~nosti, pa time i

dobrom kompromisnom re{enju - tvrdi onsam - gradske vlasti samo nekoliko danapre Skup{tine grada ponudile ovo mesto).Saradnju su obe}ali i novom Upravnomodboru u kojem su: Vesna Kr~mar, JovanLju{tanovi}, Milena Leskovac i TiborVajda, dok su o{tre zamerke uputili nara~un predsednika Nadzornog odbora -glumca Milana [mita, koga smatraju”produènom rukom Tome Kneèvi}a”

Kratka hronologijaraspleta

Odluka o smeni direktora doneta jetek po premla}ivanju glumaca, iako je sraznih adresa, nedeljama ranije, apelo-vano da se drama u Pozori{tu mladih {topre okon~a. Gradska vlast koju ~ine DSS,SPS, SRS, koja je nadle`na za ovaj slu-~aj, uporno me|utim nije htela da ga sta-vi na dnevni red Skup{tine, obrazlaù}ito ”èljom da se prona|e kompromisnore{enje”.

Tokom traènja takvog re{enja {traj-ka~ima su nu|eni drugi umetni~ki direk-tori, me|u njima i reditelj Voja Solda-tovi}, {to su {trajka~i odbili.

I na kraju: istraga o prebijanju tri{trajka~a u zgradi pozori{ta, u trenutkukad su se spremali na spavanje (glumcisu poslednjih nedelja u smenama boraviliu pozori{tu) jo{ traje, a maskirani bati-na{i - njih desetak - nisu uhap{eni.Pretu~eni {trajka~i su kao organizatorebatinanja naveli biv{eg direktora, ali ilokalne funkcionere, od kojih su jednog, uno}i kad su sevale batine, a nakon {to sudo{li da ceo slu~aj prijave policiji, zateklitamo zajedno sa tada{njim upravnikom.

Biv{i direktor je nakon batina{keno}i saslu{an, dok sa pomenutim funk-cionerima policija jo{ nije razgovarala,mada su, kao {to rekosmo, oni upoliciji vi|eni.

S.Mileti}

IIzzddaavvaa~~:: KKuullttuurrnnii cceennttaarr,, NNii{{,, 22000066..

OBJAVLJENE KNJIGE

”KOMEDIOGRAFSKISMEH U DELIMANA[IH PISACA”

Pod ovim ~udnim naslovom jeu Kolar~evoj zadu`bini u intervaluod 22. januara do 12. februaraodràn ciklus predavanja posve}enfenomenu smeha u delima srpskihpisaca, Jovana Sterije Popovi}a,Branislava Nu{i}a, Radoja Doma-novi}a, Koste Trifkovi}a, Sime Ma-tavulja i Stevana Sremca.

Zna~ajna pa`nja je posve}enaJ.S. Popovi}u i njegovim osobinamakoje su ga u~inile na{im prvimvelikim komediografom i rodona-~elnikom srpskog smeha, kao injegovoj ulozi u razvoju komedio-grafskog ànra u srpskoj knji-èvnosti 19. veka.

Komediografski smeh Sterijerazmotren je kroz analizu "veselihpozorja" (‘Laà i paralaà’, ‘Tvrdi-ca’, ‘Pokondirena tikva’, ‘Zla èna’,‘Dàndrljiv mu`’, ‘@enidba i udad-ba’, ‘Beograd nekad i sad’, ‘Sim-patija i antipatija’, ‘Rodoljupci’) i”malih scena” (‘Pomirenje’, ‘Pre-vara za prevaru’, ‘Vol{ebni maga-rac’, ‘Sudbina jednog razuma’).

‘Komi~ne maske BranislavaNu{i}a’ ~ije delo nesmanjeno pri-vla~i knjièvnu i pozori{nu publikuduè od 120 godina, zatim ‘sme-hotvorne tajne Stevana Sremca’, i‘satiri~ka gozba Radoja Doma-novi}a’ nazivi su predavanja koje jeodrào profesor Univerziteta uNi{u, Goran Maksimovi}.

M.J.

PREDAVANJA

NEMA STRAJKA, BICE BAJKA

18LUDUS 142Lu

Razgovaramo sa Anom Radivojevi},glumicom i rediteljkom, a pri-~a}emo i sa njenim bratom Jugom,

~im on zavr{i telefonski razgovor.LUDUS: Ko je stariji od vas dvoje?ANA: Ja sam starija.LUDUS: Diplomirala si prvo glumu

kod Bore Dra{kovi}a u Novom Sadu?ANA: Da. A kasnije reìju, isto kod

Bore Dra{kovi}a. Jug je reìju zavr{io naFDU u Beogradu. Profesor mu je bio Sve-tozar Rapai}. Dve godine posle mene.Ta~no toliko koliko je mla|i...

LUDUS: Ipak, on vi{e radi?ANA: Da, on radi oko pet premijera

godi{nje, a ja radim, na primer, tri.LUDUS: Te tri koje ti radi{ su i

gluma~ke i rediteljske?ANA: Pa rediteljske tek od nedavno,

glumica sam ve} petnaest godina.LUDUS: Petnaest godina? Pa koliko

ti je ukupno?ANA: Trideset sedam.LUDUS: Neverovatno!- Tako mlada, a ve} devoj~ica!-

ubacuje se @ak Kuki}, koji je upravostigao iz bloka 45, da portretira Radivoje-vi}e. Nastaje ~u|enje od jedno 3 minutakoje je nemogu}e “skinuti” sa trake po{togovore svi u glas. Zaklju~ak je da je AnaRadivojevi} ima neki bonus kod Tvorca,jer izgleda i deluje tako da i u svojim~etrdesetim moè da igra devoj~ice!

LUDUS: A Jug, zna~i, ima tridesetpet godina?

JUG: Prvog marta.LUDUS: Riba?JUG: Ribe. Rak podznak. Ubistvena

kombinacija.LUDUS: Pri~ale smo, Juè (jel ti

takav vokativ?) o tvojih pet premijeragodi{nje...

ANA: I meni je ovo peta predstavaove sezone, popravljam se...

JUG: Od... mislim od 1994. kad samovde radio 'Viktora...' bio sam tada natre}oj godini studija, ali to mi se ra~unakao prva profesionalna premijera, ameni je to bila trinaesta reìja uop{te. Pretoga sam u amaterizmu radio, {to u Vra-nju, {to u Dadovu. Posle sam profesional-no uradio jo{ {ezdeset pet, za dvanaestgodina. Ne. Trinaest godina. Sve ukupnosedamdeset i osam reìja.

LUDUS: Nema mnogo reditelja kojitoliko dugo izdràvaju takav tempo. Ima

ih koji toliko rade pet-{est godina, alitrinaest, to je neverovatan tempo...

JUG: Jeste, ali tu je raspon od malihformi preko velikih...

LUDUS: Obi~no se smatra da sumale forme lak{e, ali neki naprotiv tvrdeda su teè za rad. [ta ti misli{?

JUG: Pa ne znam... Meni sve zavisiod gluma~ke ekipe, koliko su brzi, kolikosu spremni, koliko su talentovani... todiktira sloènost cele stvari Jer, evo misada imamo odli~nu gluma~ku ekipu za'Mirandolinu' (Kr~marica). Svi nas pita-ju kako tako brzo premijera, ve} 25.februara...

LUDUS: Za{to: brzo? Mesec danaredovnih proba, je sasvim dovoljno...

JUG: Jeste, kad ima{ ovakvu profe-sionalnu ekipu i kad su ljudi u kondiciji.Kondicija je jako va`na. Mislim pr-venstveno na gluma~ku, ali i na mental-nu i fizi~ku kondiciju. Oni koji je imaju,se brzo osloba|aju teksta, brzo misle,vrlo su precizni u sprovo|enju zadataka itu se ne ose}a neki napor. Kao {to se po-nekad doga|a sa ljudima koji su manje uformi, ili su manje talentovani ili su pro-sto jako razli~iti pa ih je teè uskladiti.Zna~i, najteè je ako nije harmoni~naekipa, i zapravo nije bitno da li je pro-jekat veliki ili mali, najva`nije je ko jeunutra. Ko radi.

LUDUS: Ana, koji put igra{ u Jugo-voj reìji?

ANA: Dva puta na Terazijama... Vik-tor, Balkan... peti put!

LUDUS: Od tih sedamdeset osam?Reci nam kako je to kad ti mla|i bratreìra?

ANA: Lepo je.LUDUS: Objasni nam kako je uop{te

igrati u “tu|oj” reìji, sada kad si i ti re-ditelj?

ANA: Ja sam nau~ila da to odvojim.Zato {to sam prvo dovoljno dugo bilasamo glumica. Mada mislim da samuvek bila i reditelj. I pre nego {to samdiplomirala reìju. Uvek sam ja to ose-}ala, pa sam na kraju dobila i papir za to,pa sam po~ela i da reìram... Ali ja samuvek znala hijerarhiju neku, pa ako glu-mim, onda glumim, a kad reìram, re-ìram. A naru~ito sad, {to sam starijabolje umem da odvajam. Kad sam bilamla|a nekako mi se ponekad ~inilo daizle}em sa nekim... re{enjima... na redi-

Porodi~ni intervju

teljski na~in, a to moè da napravi pro-bleme svima i mislim da nije dobro. Sdruge strane, jo{ dok sam studirala glu-mu to je bila me{ovita klasa glume i re-ìje.

LUDUS: Na prvim godinama studijaje to uvek malo pome{ano. Rediteljiglume, glumci reìraju...

JUG: Da, i mi smo igrali na prve dvegodine jedni drugima u ve`bama.

ANA: Na{a je klasa ipak bila ne-tipi~na, to je jedina takva klasa. Mi smobili ba{ zajedno sa rediteljima, na istojklasi, zajedni~ka predavanja i ve`be,sve. Imali smo istog profesora koji je naistoj klasi predavao i glumu i reìju, to jejedinstveno u dràvi i mi smo jedina ta-kva klasa...Valjda sam ve} tu dobila teneke rediteljske apetite...

LUDUS: Da li tebi kao glumici trebapomo} reditelja?

ANA: Naravno da mi treba. Zato{to... ja moram da u|em u pri~u koju jetaj ~ovek smislio vezano za komad kojiradimo, a ne da name}em svoju... to bibilo ubita~no.

LUDUS: Vi ste iz potpuno pozori{neporodice. Svi ste teatarski ljudi, i mama itata...

JUG: Ana je imala dve godina, a jadva meseca kad su nas roditelji iz Beo-grada preselili u Vranje. Pri tom, odselilismo u grad u kome do tada ni tata ni ma-ma nisu bili. Oti{li smo zbog tate, a tatazbog pozori{ta. On je ovde na FDU za-vr{io organizaciju i osim toga diplomiraoje ekonomiju. Radio je kao glavni organi-zator na 'Dnevniku' onda{nje Radio tele-vizije Beograd, po~etkom sedamdesetih.Ali ga taj posao nije ispunjavao, jer je onvoleo pozori{te. Na{ao je oglas u 'Politici'gde se traìo direktor Doma kulture uVranju. Dom kulture je imao pozori{te,bioskop i folklorni ansambl. Pozori{te jebilo amatersko, jer je u onom “pogromu”teatara pedeset i neke zatvoren, odnosnoukinut i vranjanski profesionalni teatar.Tata se prijavio na taj konkurs, i po{to jebio ~ovek tako kvalifikovan, sa dve di-plome - dobio je posao. Kod ku}e ni{tanije prijavio dok nije dobio potvrdu da jeprimljen, a onda je rekao mami: “@elimda se preselimo u jedan grad gde je ro|enjedan veliki pisac.” - “U Vranje!” odmahje pogodila mama, mada je u onda{njoj“velikoj” Jugoslaviji bilo mnogo gradovagde su se rodili veliki pisci. Na{i roditeljisu ovo shvatili kao neki “prst sudbine” ipreselili su porodicu u Vranje. Poslali sunam Simpov furgon, popakovali su stvarii stigli u Vranje 1972. godine, tre}eg ma-ja. I evo od tog tre}eg maja '72. godinena{ otac je direktor Doma kulture, 35 go-dina, {to je podatak za Ginisa. U me|u-vremenu je pozori{te ponovo postalo pro-fesionalno...

LUDUS: Prakti~no ga je on ponovonapravio?

JUG: Pa da, jer u trenutku kad je onstigao ve} se bio osuo i amaterski an-sambl, pa je on u po~etku po korzouanimirao mlade ljude da se pozabaveglumom. Bilo mu je potrebno 25 godina,do '97. da bi se stekli uslovi da pozori{teopet postane profesionalno. I evo ove go-dine }e se napuniti decenija ponovnogprofesionalnog rada Pozori{ta 'BoraStankovi}'. Od ukidanja 1954. do po-novnog profesionalizovanja pozori{ta1997. pro{lo je punih 43 godine...

LUDUS: [to vrlo slikovito govori otome da je bar 43 puta lak{e ukinutiteatar nego ga ponovo zasnovati.

JUG: Jeste. Tako da mogu re}i da jetata bukvalno ìvot uloìo u to pozori{te.Mama se svih tih godina amaterski bavi-la glumom, a radila je kao novinarka ulokalnom listu. Kad je pozori{te profe-sionalizovano onda je i ona, kao i dobardeo amatera koji su nosili repertoar,

pre{la u teatar, kao glumica. Danas obojeimaju jo{ koju godinu do penzije. Takosmo i Ana i ja, bez obzira na to {to smoimali i neka druga interesovanja, biliprakti~no “uvu~eni “ u pozori{te.

ANA: Bili smo “inficirani”. Pozori{teje virus...

LUDUS: Va{ otac je poznat kaonajve}i “fan” Bore Stankovi}a, kao je-dan pravi posve}enik delu i uspomeni navelikog pisca.

JUG: Pa jeste...LUDUS: A ti? Najbolji Mitke, koga

sam videla igrao je u tvojoj 'Ko{tani'[aba~kog pozori{ta

JUG: Da, Zoran Karai}.LUDUS: On je bio odli~an kao glu-

mac, naravno, ali mene sada zanimaupravo rediteljska koncepcija lika. Obi-~no se Mitke pravi kao nekakav skoropateti~ni skrhani junak koga je samovreme porazilo, ~ovek fantasti~ne avan-turisti~ke i zavodni~ke mladosti, pa seonda slabo drè njegove bajke o be-govici, golim rukama za sablju itd. Ovajva{ je bio mali kafanski laòv, ~ovek kojinikada nije imao burnu ni bujnu mla-dost, ne junak ve} antijunak, skoro ko-mi~an lik. Pijanac, mala kafanska krpakoja izmi{lja svoju mladost pate}i zanjom, zato {to je nije ni bilo. Bar ne utom obliku za kojim on pati i o kojem jo{uvek sanja. Na neki na~in on je takavjadan i skoro sme{an ispao mnogo tra-gi~niji, ljudskiji i dirljiviji od svakogmo}nog Mitketa kakve sam ranije vi-|ala. Bio je potpuno uverljiv. Zato {to nesamo da je izgubio, nego nikada nije niimao takvu mladost o kojoj pri~a. Da li sii ti tako|e Borin oboàvalac? Koliko siga radio?

JUG: Tata jeste oboàvalac BoreStankovi}a, a s druge strane on je sma-trao da Vranje kao grad Borin mora uvekda ima na repertoaru ne{to iz njegovogbogatog opusa. Dramu, ili adaptacijuromana, ili pripovetke... Uostalom i samopozori{te nosi njegovo ime. Ne znam da lisam ja ba{ oboàvalac, ali se taj stav naneki na~in usadio i u mene. Godinamasam, naravno, jo{ kao de~ak gledao svata izvo|enja, igrao...

LUDUS: Igrao si?JUG: Pa da.ANA: Prvi put smo se pojavili zajed-

no na sceni u predstavi 'Ta{ana' 1974.godine. Jug je imao 2, a ja 4 godine. Igralismo Ta{aninu decu...

JUG: Posle sam igrao ~ak i GazdaMladena. Imao sam u Vranju nekih dva-desetak gluma~kih premijera pre nego{to sam se odlu~io da krenem na reìju,na prijemni. Ali mene nikad nije negdesu{tinski gluma privla~ila, nego je sve tobilo nekako u paketu, po{to smo naravno~e{}e bili u pozori{tu nego kod ku}e, jerje roditeljima bilo lak{e da nas vode sasobom nego da nas ostavljaju same kodku}e. Pa kadgod su bila potrebna nekadeca u predstavi, mi smo bili ta deca... ABoru sam radio do sada ~etiri puta. Dvaputa 'Ko{tanu'. Jednom u Jugosloven-skom dramskom i drugi put u [apcu.'Ta{anu' u Pozori{tu 'Zoran Radmilovi}'u Zaje~aru i 'Gazda Mladena' u Vranju.Mislim da je to, za sada dosta...

LUDUS: A ti, Ana?ANA: Osim {to sam, kao dete i kao

devojka, igrala u Vranju, posle vi{e ni-sam imala priliku. Prvo zato {to se Borau na{im pozori{tima retko radi, ili zato{to ja igram u teatrima koja nemajutakav repertoar, pa tako nisam imalasre}u da igram Borine tekstove, a volelabih, naravno.

LUDUS: Ti si u Teatru T?ANA: U Pozori{tu na Terazijama.

Na{ upravnik Mi{a Vukobratovi} se ljutikad se kaè Teatar T, jer je to ime iz-mi{ljeno dok smo bili u “izbegli{tvu”. On

je vratio staro ime ba{ zato da bismo se imi vratili {to pre na svoje mesto. I eto,uspeli smo. Tamo sam ve} petnaest godi-na.

LUDUS: Koliko si imala premijera umati~noj ku}i?

ANA: Joj, nisam ba{ brojala, ali ni-sam imala mnogo. Za tih deceniju i pomo`da dvanaestak premijera.

LUDUS: To nije malo.ANA: Da, ali po{to sam mnogo vi{e

radila u pozori{tancetu “Pu`”, gde samimala duplo vi{e premijera, onda se meni~ini da nije ba{ mnogo, jer sam ipak naplati u Pozori{tu na Terazijama...

LUDUS: Oboje ste radili za decu i todosta. Jug je radio, koliko znam u skorosvim de~ijim pozori{tima, a ti Ana?

JUG: Nisam radio u 'Radovi}u'.ANA: Ja uglavnom u “Puù”. Ovo je

drugi put da radim u 'Buhi', ali oba putaza ve~ernju scenu. E da. Reìrala sam ude~ijem pozori{tu 'ârapa', na Banovombrdu. To je privatno pozori{te Valentineêr{kov i Novice Pavli~i}a. Radila samtekst Neboj{e Rom~evi}a.

LUDUS: Od pro{log broja bavimo seistraìvanjem ima li nade za mlade darade, pa èlim i vas da pitam. Da limislite da ima nade da uskoro bude vi{eteatara, makar i malih, privatnih u koji-ma bi igrali ti mladi, novi ljudi?

ANA: Pa, ljudi su voljni da rade,naravno. Neko ko upi{e i zavr{i glumu ilireìju sigurno je to èleo. To se ne upisu-je i ne studira slu~ajno i jasno je da ljudièle da se bave tim poslom, a ne nekimtre}im ili petim, ali ja mislim da je prob-lem publika. Ko }e to da gleda? Zato {to jei ovo {to imamo ~ini mi se vi{e nego {to jepotrebno.

LUDUS: Pa jeste, u Velikom bratumoè{ iz svoje ku}e da gleda{ razneljude kako spavaju i hr~u, a u pozori{tumora{ da spava{ sam. Jo{ u sede}empoloàju...

ANA: Da... ali ako bi se malo dru-ga~ije vaspitala na{a nacija i ako bi tea-tri imali malo vi{e mesta u medijima...Ne mislim na pla}enu reklamu, pa ~ak nina kritiku, nego na ozbiljno bavljenjepozori{tem i njegovim rezultatima... Kadbi narod znao vi{e i kad bi mu objasnilida je dobro i lepo i}i u teatar, onda bimo`da bilo {anse i za nova pozori{ta i zanove ljude, a ovako... Ne mislim da jeproblem u tome {to ljudi nemaju para dakupe kartu, naravno da ima i takvih uSrbiji, ali mislim da je mnogo, mnogove}i broj onih koje teatar ne zanima.

LUDUS: Hajde da vidimo za{to ih nezanima. Je li komplikovano do}i s Mi-ljakovca do teatara? Ili smo sami raz-jurili tu publiku? Ili ni mi me|u sobomnemamo dovoljno informacija, a kamolipotencijalni gledaoci?

ANA: Pa, reklama je naravno uvekdobrodo{la, ali je potrebna neka su{tins-ka motivacija. ôveku je potrebna taneka duhovnost koju dobija u pozori{tu...Neki ìve u centru, pored pozori{ta i ba{ih briga, a i ono {to sam nedavno ~ulajednog mladi}a koji kaè da retko ide, asad je bio, pa je bilo bez veze i ne}e gapozori{te skoro videti. To zna~i da ih isami “razjurujemo”...

LUDUS: Zna~i da je lo{a predstavamnogo, mnogo opasnija po teatar nego{to mi obi~no mislimo. Najgore {to mipomislimo je da se neko izbrukao jer jeproma{io, potro{io neke pare, ispao ne-talentovan. Ako nije talentovan to je~ovekova privatna stvar, ali nije privatniproblem kad razo~ara i otera nekupubliku koja ne}e vi{e do}i ~ak ni kadapredstava bude dobra. U tom smislu,pravo na gre{ku je mnogo manje nego{to mi uobraàvamo, zar ne?

ANA: I mene 'razjuri' kad ~ujem daje predstava lo{a... zato se prvo raspitam.

PUBLIKA JE SU[TINA TEATRA

LUDUS 14219

Imaju li mladi {anse

JUG: Jirì Mencl koji radi u Narod-nom 'Vesele ène vindzorske', kaè damu je najva`nije da napravi predstavukoja }e publiku ponovo dovesti u pozo-ri{te i mislim da je to su{tina. Publika jesu{tina teatra. Mi smo se u bran{i malootu|ili i prevashodno je kao va`no kakav}e utisak predstava ostaviti na premijeri,da li }e napraviti neki pomak u nekim~itanjima i tuma~enjima. Kako }e sekomentarisati u tom na{em uskom kru-gu? Kakav }e festivalski uspeh imati itd.Tako da to postaju neka optere}enja iotu|enja, jer mi pomalo zaboravljamo napubliku zbog koje pozori{te postoji. Nanarod koji bi trebao da razume {ta gleda,ili da bude na neki na~in edukovan, ilianimiran, rastere}en ili nasmejan, ili damu se pokrenu osnovne emocije...

LUDUS: Jednom re~ju da iza|e izsale bolji nego {to je u{ao, {to bi reklaSoja Jovanovi}. A kod nas se odoma}ilapotpuno apsurdna dijagnoza da je pred-stava odli~na, samo publika ne valja. Tosu oni ~uveni projekti koji “nisu zasvakoga”...

JUG: Pozori{te je po~elo, ne samo sad,nego godinama unazad, da biva popri{teborbe unutar bran{e, ko }e koliko daodmakne, da bude originalniji ili ve}ne{to...

LUDUS: Kao trka koju niko ne gle-da?

JUG: Pa da, ko }e biti priznatiji... ane da se prave predstave u onom naj-lep{em smislu, za publiku. Da znamo {tapravimo, {ta gledamo, {ta time ho}emo,kome je namenjeno... jedno artikulisanopozori{te koje uti~e pre svega na nekuemociju i koje edukuje...

LUDUS: Toga naravno ima odavno,ali se ~ini da odnedavno ipak dolazi dovrlo dramati~nog i opasnog raslojavanjaunutar pozori{ta na te uslovno re~eno“festivalsko-umetni~ke” projekte kojinisu ba{ razumljivi ili su jako dosadni ina tzv. “za naj{iru publiku” koji opetpostaju do bola prejeftini. A gde je sredi-na? Gde su shvatljive, gledljive predsta-ve sa zanatskom perfekcijom i sa umet-ni~kom pretenzijom? Kao {to smo ista-njili srednju klasu, kao najzdraviji i naj-stabilniji sloj dru{tva, tako se istanjila iova vrsta pozori{ta koje bi se tako|emoglo nazvati stabilnim i zdravim...

ANA: Ja imam sre}u da moja dvapozori{ta gde igram, Terazijsko i 'Pu`'imaju publiku, a verujem da }e tako biti isa ovim {to radimo u 'Buhi'. Ne moè sere}i da su to predstave bez umetni~kihpretenzija, naprotiv, ali uop{te nisu ne-razumljive publici. Mislim da stvarnoimam sre}e jer nama je puno srce kad se

otvori zavesa i osetimo tu pozitivnu ener-giju publike

LUDUS: To je upravo onaj repertoarkoji odràva teatar kao instituciju. Kaomedij, kome konkuri{u sve mo}niji,agrsivniji i pristupa~niji novi mediji. Ane one predstave posle kojih oba gledao-ca ozbiljno izjave da “tu ne{to ima”...(jer ih je sramota da priznaju kako nisurazumeli - po{to nema ni{ta!) Kao nionaj koji podilazi publici do samopo-niènja, jer je neko smislio da }e takolako namlatiti pare...

JUG: Verujem da je, u stvari, najve}iproblem {to se ~esto de{ava da se zavr{i{kola, a da se ne savlada zanat. Dobardeo predstava nemaju one osnovnezanatske elemente... Pri~u, zaplet, ra-splet, sukob, radnju, tempo, ritam, ànr...itd.

ANA: I u gluma~kom smislu, nema-ju likove, odnose, stil igre...

JUG: Da. Neophodno je pre svegazadovoljiti ~isto i profesionalnu zanatskustrukturu, a tek posle toga moè da senadogradi neka estetika. Poetika, koja }eda pravi tu neku neobi~nost, originalnosti koja ~ini razliku izme|u pojedinihkoncepcija i stvaralaca. A vrlo ~esto sede{ava da se nepoznavanje zanataprogla{ava za umetnost. [to je kvazi-umetnost. Ili s druge strane opet ne po-znavanje zanata pravi onu vrstu neuku-snog “bulevara”. Ipak smo svedoci dapredstave koje valjaju i imaju publiku,valjaju pre svega zato {to su u zanat-skom, profesionalnom smislu vrlo ~vrste isigurne. Kada razgovaramo o takvimpredstavama upravo komentari{emo nji-hove osnovne zanatske elemente. [ta jedobro ura|eno, {ta manje dobro, ko jedosledan, ko je dokle dobacio, {ta jemoglo bolje itd.itd. Na taj na~in konstan-tno u~imo i publika i mi. Kad se pak radio predstavama bez osnovnih elemenata,u njima sve moè i ni{ta ne mora...

LUDUS: Upe~atljivo je da publiku~esto imaju pozori{ta koja su netom re-novirana, {to zna~i da su se ljudi uèlelidoga|aja, doìvljaja - da nekuda “iza-|u”, doterani, sve~ano odeveni...

ANA: Da. Ljudi vole da se lepo ose-}aju, ali to ne}e biti dovoljno ako predsta-va ne komunicira sa publikom.

JUG: Mislim da, osim toga, imamojednu hiperprodukciju po pozori{tima.Svi imaju preko 30 predstava (naslova)na repertoaru koje gu{e jedna drugu...Ako predstava ide dva puta mese~no, agledalac je ba{ u ta dva termina spre~en,on ne}e mesecima da juri po novinamaneki od slede}ih termina, nego }e izgubitiinteresovanje. Oti}i }e negde na neko

drugo mesto, jednom kada bude slobo-dan.

ANA: Igraju se i po jednom mese~no,{to je za glumca vrlo naporno i lo{e seodraàva na kvalitet predstave. Predsta-va ne raste sa svakom slede}om repri-zom, kao {to bi trebalo, nego pada ili sejedva odràva na po~etnom nivou.

JUG: Bolje bi bilo da se igraju po blo-kovima, pa kad interesovanje po~ne dajenjava, uradi se nova... Dokaz je, nijeni{ta novo, ali kod nas je ipak retko, kakoje igran ‘Diplomac’. Mesec dana svakidan, kaù mi ljudi, svaka repriza boljaod prethodne. Publika je znala da imasamo mesec dana da to vidi, svake ve~erije, kaù bilo puno... Reklamna kampanjaje tako|e bila koncentrisana, kratka iefikasna. To je dakle jedan model koji bimogao da funkcioni{e. Nije pametnosamo kukati “Zakon, zakon zakon!” kadmnoge stvari mi moèmo sami da re{imoi bez Zakona o pozori{tu...

LUDUS: Kao {to zakon ni{ta ne}ere{iti sam, bez ljudi...

JUG: Sa druge strane postoji ozbiljanproblem da publika vi{e ne zna gde se {taigra i gde {ta mogu da gledaju. Mnogoputa su me ljudi pitali gde mogu dagledaju dobru komediju.

LUDUS: I mene stalno to pitaju.ANA: I mene.JUG: Onda se ja zamislim, pa ne

znam da im odgovorim, jer svi igraju sve.Jedino su pozori{ta za decu donekleprofilisana. Mada ‘Radovi}’ sve vi{e pre-ferira ve~ernju scenu, {to ne mislim da jeu redu. Dobro je da imaju ve~ernju sce-nu, ali da ona ne gu{i de~iju. ‘Buha’poku{ava da odrì taj balans izme|u dvescene, iako je i ovde ve~ernja malo u ek-spanziji. Osim Pozori{ta na Terazijama,za koje se zna da je muzi~ko pozori{te ikomedija, koje dakle jedino ima svojrepertoarski profil...

LUDUS: Kad se tome dodaju dobre,profesionalne predstave i rasko{na novasala, nije ~udo {to imaju publiku.

JUG: Pogotovo {to svi ostali radesve... âk i Zvezdara teatar za koji seznalo da je pozori{te doma}eg pisca i onisad igraju isto {to i JDP, BDP, Atelje,Narodno... Tako da objektivno izme|usvih njih ne postoji vi{e nikakva kon-kretna i publici jasna razlika. Publika jepotpuno zbunjena. Morali bi ljudi, up-ravnici, da se sastave i da se dogovore ko}e {ta da igra, a ne da se samo takmi~eizme|u sebe.

LUDUS: Ranije je postojala koordi-nacija beogradskih upravnika gde su sedogovarali ko }e {ta da radi. Bilo je i

sukoba, ali se nije doga|alo da imamodva ‘Hamleta’, dva ‘Vi{njika’... itd. Nijebilo mogu}e staviti na repertoar tekstkoji ve} neko igra, bar ne dok se neskine sa repertoara.

ANA: Samo sloga Srbina spasava...JUG: U krajnjoj liniji svim tim pozo-

ri{tima, osim Narodnom je isti Osniva~,Grad Beograd. Osniva~ i finansijer trebada napravi kampanju, da zahteva odpozori{ta konkretan dogovor o vrsti re-pertoara koju }e ko igrati. I da se publiciobjasni gde {ta moè da gleda. Jer publi-ka ne zna gde {ta moè da vidi, ne znajuljudi gde da idu... I onda kako se opre-deljuju? Provere ko od popularnih glu-maca igra, pa idu da gledaju glumce, bezobzira {ta i gde igraju.

LUDUS: A isti glumci igraju na svimscenama?

JUG: Da. Publika se opredeljuje poprincipu poznatog glumca.

ANA: A po istom principu se praverepertoari i podele...

LUDUS: Pri tome takozvana {irapublika ne poznaje vi{e od dvadesetakglumaca koji su trenutno u trendu. âk ime|u intelektualcima ima mnogo onihkoji ne znaju gde je JDP, a gde BDP?

JUG: Jeste. A ne znaju zato {to nemarazlike. Nema repertoarske razlike. Menije najupadljivije ovo {to se desilo u Zve-zdari. Njihov repertoar bio je baziran nadoma}em piscu. Bio je profilisan i jasan.Imali su publiku. Za{to su onda dodavaliovo {to igraju i svi ostali? Podr{ka razvo-ju doma}e drame tako|e je bila vrlova`na komponenta njihove kulturnemisije.

LUDUS: [ta mislite o promenama naSterijinom pozorju, koje tako|e umanju-ju podr{ku doma}oj drami?

ANA: To je tu`no.JUG: Pa da, opet se stvar navodi na

neku vodenicu... na Medenicu... Ru{ititradiciju, a mi smo tome o~igledno jakoskloni, ne samo da je ru{imo nego da jese stidimo. Pa sad ne{to {to je 50 godinastaro... ru{iti uz obrazloènje da to sadnije toliko velika dràva i da to vi{e nijetaj kvalitet. Pa kakav je da je, to je na{e ito treba da razvijamo... Nije ni u prethod-nih pola veka bio uvek isti kvalitet, madaje zemja bila ve}a.

ANA: Kad ga mi popljujemo ko }e daga ~uva?

LUDUS: Kao ne svi|a ti se tvojero|eno dete pa ga lepo zaklju~a{ u po-drum kao Kaspara Hauzera, a ondauzme{ finije kom{ijsko ~edo, pa ga pro-ducira{ po parki}u. Moè{ da ga {eta{koliko ho}e{, ali ono opet nije tvoje. Tvo-je trune u podrumu. Jel to normalno?

JUG: Naravno da nije. Na ovaj na~innikada ne}emo mo}i da uspostavimoneki bolji kvalitet iznutra. Svoj kvalitet.Da pronalazimo svoj identitet. Ko }epromovisati srpsku dramu, ako ne mi?

ANA: Miro Gavran ima sam svojfestival. Dovoljan je jedan pisac za festi-val, a ne svi pisci srpski oduvek dodanas! Ko }e da se bavi na{om kulturomako ne}emo mi?

JUG: Ovo je poraàvaju}i, samoubi-la~ki postupak, to sa Sterijinim. A poseb-no {to sada Sterijino radi isto {to i regio-nalni festival u Uìcu!

Dakle, imamo dva identi~na festi-vala. Joakim Fest se tako|e podelio nadva ista ili sli~na, izgleda opet zbog ne-kih, ne~ijih sitnih interesa, privatnih,li~nih, koji nemaju nikakve veze sakulturom uop{te. A kamoli sa nacional-nom kulturom. Niko nije imao ni{ta pro-tiv da se u okviru Sterijinog pozorjadovode predstave iz inostranstva koje sunapravljene po na{em piscu i to jepotpuno u redu.

ANA: To je divno. To je prava razme-na kultura i energija.

LUDUS: [to je bilo u okviru jasnogfestivalskog profila.

JUG: Pa jasno. Za{to je bilo potrebnoporu{iti ne{to {to je imalo ta~nu, origi-nalnu ideju i odrednice, da bi se na ru-{evini toga podiglo ne{to drugo {to ve}imamo? Verujem da je trebalo napravitineke promene. Mo`da pobolj{ati organi-zaciju, sistem funkcionisanja, ali sru{itiosnovnu koncepciju...

LUDUS: Kad adaptira{ ku}u, neru{i{ nose}e zidove i temelje...

JUG: Ili, ako ru{i{, onda to vi{e nijeta ku}a.

ANA: Ja se nadam da }e se to pro-meniti. Da ima pametnih ljudi u ovojzemlji koji }e ipak sa~uvati ono {tovalja...

D. Kosa~evi}DDvvaa rreeddiitteelljjaa ii gglluummiiccaa

Nakon praizvedbe u JDP-u, drama ‘Banat’ bila je premijerno izvedena i uCentru za kulturu Pan~evo, 7. februara, a 22. februara u ovom Centru je izvede-na premijera predstave ‘Osvrni se u gnevu’ Dòna Ozborna. U reìji BorisaLije{evi}a, predstava je nastala u koprodukciji Centra za kulturu Pan~evo iNarodnog pozori{ta. Ovom premijerom je po~eo da se ostvaruje Protokol osaradnji izme|u ove dve ustanove zaklju~en krajem pro{le godine, kada je ipo~elo postavljanje ovog komada. Koprodukcijski projekti bi}e prikazivani uPan~evu i na sceni „Ra{a Plaovi}” u Beogradu. U predstavi uloge tuma~e: Igor\or|evi}, Milena Predi}, Paulina Manov, Nenad Stojmenovi} i Miodrag Krsti}.

M.J.

20

Premijere

LUDUS 142Lu

Pozori{ne novine

YU ISSN 0354-3137COBISS.SR-ID 54398983

Izlazi jednom mese~no(osim u julu i avgustu)Tira`: 1500 primerakaPrvi broj objavljen 5. XI 1992.

IzdajeSavez dramskih umetnika SrbijeBeograd, Studentski trg 13/VITelefoni: 011/2631-522,2631-592 i 2631-464; fax: 2629-873http://www.sdus.org.yue-mail: [email protected] 100040788Teku}i ra~un: 255-0012640101000-92(Privredna banka a.d.)Devizni ra~un: 5401-VA-1111502(Privredna banka a.d.)

PredsednikMilan Gutovi}

Glavna i odgovorna urednicaMirjana Ojdani}

RedakcijaStevan Koprivica, Ivan Bekjarev,Dragana Bo{kovi}, Vladimir Arsi}, Mr Milovan Zdravkovi},Isidora Masnikovi}, Dragan Vuji},Sloboda Mi}alovi}, @ak Kuki}

Lektura i korekturaMirjana Jur~i}

Sekretarica redakcijeAleksandra Jak{i}

Tekstove i informacije slati na:[email protected]

Fotografije, sa potpisom, slati na:[email protected]

Grafi~ki dizajn i priprema za {tampuAXIS studio, Beograde-mail: [email protected]

Dizajn logotipa „LUDUS“\or|e Risti}

Redizajn logotipa „LUDUS“AXIS studio

[tampaPreduze}e za grafi~ko izdava~kudelatnost i usluge d.o.o. BRANMIL,Beograd, Borisa Kidri~a 24

Re{enjem Ministarstva za informacijeRepublike Srbije Ludus je upisan uRegistar sredstava javnoginformisanja pod brojem 1459

Bitef teatar je svoje punoletstvo obeleìo novim premijerama. Krajem januarana sceni Bitef teatra u okviru ciklusa stand - up komedije premijerno je izvedenkomad ‘Kafanske pri~e’ u reìji Gvozdena \uri}a. Komedija ‘Kafanske pri~e’potvr|uje da je kafana mesto gde ljudi nemaju maske, blisko ispovedaonici, bardok deluje alkohol. Igraju Slobodan Pavelki}, Milivoje Obradovi}, AleksandraSirki}, Vileta Mitrovi}.

Ve} 4. februara je bila nova premijera ovog teatra, ‘Gagarinov put’ GregoriBerka, u reìji Maje Milanovi} Ovadia. Berk je za ovu dramu dobio nagradu Cri-tic’s Circle Award i nominovan je za ‘Olivier’ nagradu koja se dodeljuje zanajbolji novi komad. U ànru crne komedije autor se bavi pitanjima egzistencije,revolucije i nasilja. ‘Komedija terorizma’ u kojoj se ‘Godo ~eka sa pu{kom’ imaza temu ostatke ideologija dvadesetog veka. Igraju Milan Lane Gutovi}, MarinkoMad`galj, Branislav Trifunovi}, Miljan Prljeta.

Premijera predstave ‘Zaboravljeni jezik’ Ivane A{kovi} koja je i autor i re-ditelj, izvedena je 15. februara. Koreodrama o de~aku koji je odrastao izvan civi-lizacije, pri~a o civilizaciji koja uni{tava najbolje u ljudima, a ljudi i dalje nemogu bez nje. U koreografiji Ane Dragi}evi}, igraju Ana Bret{najder, JovanaRaki}, Nikola Vujovi}, Jelena Stojiljkovi}, Julia Carolina Gorosito, Pe|a Raki},Mira Radovi}.

M.J.

U PUNOLETNOMBITEF TEATRU

O SPLINU I NAJNI@IMSTRASTIMA

Prva premijera ove godine u Beogradskom dramskom pozori{tu, predstava‘Disharmonija’ nastala je u koprodukciji sa Domom kulture â~ak povodom 125godina od ro|enja Vladislava Petkovi}a Disa. Drama Sanje Domazet u reìjiNeboj{e Bradi}a govori o poslednjoj no}i u ìvotu Disa na brodu "Italija", oljubavi i nemogu}nosti njenog ostvarenja, o splinu i najniìm strastima, ali i oratu kao sudbini srpskog naroda... O svojoj predstavi autorka kaè da je ‘vi{etragedija nego komedija, ”jer je u pitanju srpski narod”. Ne kaè u kojem binarodu poslednja no} jednog pesnika mogla da bude komedija.

U predstavi igraju: Dragan Petrovi}, \ur|ija Cveti}, Ivan Tomi}, ZoranaBe~i}, Danijela [tajnfeld, Miki Damjanovi}, Danijel Si~, Sandra Bugarski, Sonja@ivanovi}, Dragi{a Milojkovi}, Neboj{a \or|evi}, Vladan Mili}, Marko @ivi}.

M.J.

Pozori{te 'Ogledalo' je u galeriji Progres premijerno izvelo predstavu 'Kakavje ovaj narod?' satiri~ni kabare u adaptaciji i reìji Ljubivoja Tadi}a. Od teksto-va Milice Stojadinovi} Srpkinje, Jovana Jovanovi}a Zmaja, Miodraga Stanisav-ljevi}a, Predraga ûdi}a, Danila Ki{a, kao i Bertolda Brehta i drugih autorasa~injena je ova predstava kao srpski politi~ki kabare. U predstavi igraju:Tanasije Uzunovi}, Mile Stankovi}, An|elka Milivojevi}-Tadi}, RadovanMiljani}, Mihailo La|evac i Ljubivoje Tadi}. Dragoljub \uri~i} predvodi bubn-jare, a horom upravlja Vuk Milenkovi}. Ulaz na premijeru je bilo slobodan zagledaoce.

„O plodovima dobra i zla“ je predstava u reìji i dramatizaciji LjubivojaTadi}a koja je premijeru imala u atipi~nom prostoru, u velikoj trpezariji Bo-goslovije „Svetog Save“ u Beogradu. Uz svetlost sve}a i kandila, miris tamjana,okruèni ikonama sv. Save, Bogorodice, Hrista, sv. Jovana Krstitelja, autor je,kroz monolog Dostojevskog i inscenaciju razgovora Stavrogina, oca Tihona i ocaPavela poku{ao da predstavi greh, krivicu, pra{tanje, ljubav, mir... Predstava jera|ena po romanima "Zli dusi", pi{}evim dnevnicima, literarnim i politi~kimnapisima F. M. Dostojevskog. U predstavi nastupaju:

Radovan Miljani}, Igor Ili} i Mile Stankovi}, Bo{ko Do{enovi}, Peva~kodru{tvo Stankovi} pri crkvi Svete Petke pod upravom Neboj{e Cvijanovi}a.

M.J.

”KAKAV JE OVO NAROD”

U OGLEDALU

”OSVRNI SE U GNEVU”U PANÊVU

PREMIJERA PREMIJERE

PREMIJERE

PREMIJERA

Po mnogo rabljenoj Makijavelijevoj erotskoj komediji 'Mandragola' (koja sezove po otrovnoj ~ovekolikoj biljci mandragori, {to je neka vrsta renesansne vija-gre) napravljena je druga premijera u drugom 'Buhinom' ve~ernjem ciklusu RE-NESANSA (prva je bila 'Dekameron' dok je prvi ciklus, pro{le sezone, bio 'PlayShakespeare'). 'Mandragolu' je kao svoj diplomski rad (na FDU), reìraladvadesetdvogodi{nja Sta{a Koprivica, k}erka ~uvenog dramskog pisca i profeso-ra dramaturgije na FDU, Stevana Koprivice, a studentkinja rediteljke i profe-sorke reìje, Ivane Vuji}. Poznatu pri~u o meser Ni~i ~ije starenje spre~avaparenje, odnosno o muù koji nije napravio sina jer je zaboravio proces proizvod-nje, pa stoga upada u spletku dvojice drskih momaka i njihovih pomaga~a - igrapetoro mladih i dvoje duhom mladih glumaca. U pripremi je u~estvovalo jo{ dese-tak umetnika i stru~nih saradnika, te kompletan 'Buhin' tehni~ko-operativni timod tridesetak ljudi, pa ih je nemogu}e sve nabrojati. Zaplet ove komedije sadana{njeg gledi{ta jeste vrlo naivan, ali je nedvosmisleno jasno da je vrtoglavinapredak medicine i porno industrije nepovratno upropastio svaku mogu}nostupotrebe ma{te i inteligencije prilikom - pravljenja nataliteta. Mo`da zato nata-litet opada u savremenom (bogatijem) svetu? Mo`da su stari metodi oplodnjeipak bili delotvorniji, a ne samo prijatniji od ve{ta~ke oplodnje? Tako|e se moèprimetiti da na planu afrodizijaka nije na~injen bogznakakav napredak uposlednjih pola milenijuma, po{to je i vijagra, kao i mandragora sklonausmr}ivanju korisnika. Sre}a {to su korisnici ionako ve} na redu...

D.K.

STARENJE I PARENJEPREMIJERA

OTROVNA ÔVEKOLIKABILJKA U BUHI

TRTICA RAJSKE PTICE

Narodno pozori{te u Uìcu jeposle 10 godina dobilo prvu de~ijupredstavu, ‘Trtica rajske ptice’, zakoju je tekst napisao BrankoDimitrijevi}-Bahus, a reditelj je Ni-kola Zavi~i}. Premijerno izvo|enjeje bilo 9. februara. Predstava seobra}a publici od 5 do 12 godina, aodlikuje je ma{tovita gluma~kaigra, vesela muzika, neobi~ni kosti-mi i scenografija. U burlesknoj pri-~i o neobi~nom gusarskom kape-tanu i njegovoj druìni, publikauìva u njihovoj potrazi za izgub-ljenim brodom i rajskom pticom. Upredstavi igraju glumci uì~kogpozori{ta: Goran [maki} (kapetanCrna Brada), Igor Borojevi} (ga-vran Gavro), Nemanja Jovanovi}(ramaèni Ser`) i Bojana Ze~evi}(Koni Brogonia).

M.J.

DEÎJA SCENA((FFoottoo:: VVuukkiiccaa MM

iikkaa~~aa))

premijere pozori[ne novine broj 142 februar 2007. … · 16. i 20. godine, proveli u zemlji...

Documents