priče o jugoslovenskoj košarci 1945-1991

7/25/2019 Prie o Jugoslovenskoj Koarci 1945-1991

1/161


2/161

ARKO DAPEVI - DABA

PRIE O JUGOSLOVENSKOJKOARCI

1945-1991.

Timovi, koarkake legende, koarkake prie

Ovu knjigu posveujem mom velikom prijatelju Zoranu Kovaeviu Koi,strasnom zaljubljeniku u koarku, a pre svega velikom oveku u svakomsmislu tih rei. Privilegija i zadovoljstvo je imati takvog prijatelja.Koo, hvala ti za sve.


3/161


4/161

eleo bih da zahvalim nekim dragim ljudima koji su mi pomogli da ova knjiga

ugleda svetlost dana.Hvala gospodinu Ivanu Cvetkoviu koji mi je kao i do sada nebrojeno puta

pomogao i izaao u susret.Hvala i Aleksandru Miletiu i Ljupetu ugiu na ustupljenim fotografijama, i

svemu ostalom.Hvala i bivim koarkaima koji su svojim iskazima pomogli da se sauvaj

uspomene, kako na njih tako i na period jugoslovenske koarke koji knjigaobrauje.

Takoe se zahvaljujem mojoj supruzi Duici - Duci za sve ove godinerazumevanja i trpljenja, ali i podrke koja mi je i te kako znaila. Priznajem, nije

bilo nimalo lako mene trpeti sve ove godine.

U Beogradu,januara 2015,

Daba

4


5/161

U V O D

etiri imena, etiri linosti, etiri stuba uvek su se spominjala kada se govoriloo poecima i najveim uspesima jugoslovenske, kako reprezentativne tako iklupske koarke. To su: Neboja Popovi, Borislav Stankovi, Aleksandar Nikolii Radomir aper. Sve lepo i inovantno je poticalo od njih etvorice. Njihova

predanost, volja, entuzijazam, ljubav, pregalatvo - ne samo da su podiglijugoslovensku koarku do najveih visina, ve su svoj rad utkali i u evropski, ali iu svetski basket, na ta su im i Evropa i cela planeta veno zahvalni. Bili su ljudiispred svog vremena; veliki vizionari, ljudi sa integritetom, koje su svi potovali,ljudi koji su neponovljivi i naalost, takvih ljudi vie danas nema.

Od 1945. godine pa dalje iz godine u godinu, koarka u Jugoslaviji je u svakompogledu rasla, razvijala se od igralita koja su se nalazila na zemljanim terenimado velelepnih hala. Od timova koji su se tek formirali nakon rata 1945. godine, svedo evropskih klupskih ampiona, od reprezentacije u povoju do olimpijskih,svetskih i evropskih suverenih vladara. E to je sve bila jugoslovenska koarka,zahvaljujui njima. Mnogo asova e iznedriti jugoslovenska koarka koji eobeleiti period od 46 godina, pa i kasnije godine. Mnogo e klubova obeleiti

igrai roeni u Jugoslaviji, izvetavae o njima svetski mediji i pisati svetskatampa.

Koarkaki bum u Jugoslaviji nastaje posle osvojenog zlata 1970. godine nasvetskom prvenstvu u Ljubljani i od tada je sve mnogo lake bilo za koarku i njeneinioce, tada kree prava ekspanzija ovog sporta kod nas.

Neka ovo bude svedoanstvo jednog lepog vremena. Ova knjiga e pokuati dasauva sve te dogaaje i seanja na neke od koarkakih legendi, na timove koji suinili jugoslovensku ligu jednom od najjaih u svetu. Pokuaemo da novim

naratajima, roenim posle 1991. godine pribliimo utakmice ili koarkake prie,a starijima emo pomoi da se ponovo podsete svega toga. Na jednom mestu e senai klubovi, legende, utakmice u kojima su nai klubovi osvajali evropske trofeje,oprotajne utakmice mnogih naih vrhunskih majstora i jo mnogo toga to jezanimljivo. Verovatno je neto i proputeno, svakako ne namerno, ali je gledano dase to vie toga zapie i sauva. Veliki vremenski period je u pitanju, a prolo je imnogo godina i seanja polako blede i iezavaju, pa ih je sa svakom narednimdanom sve tee sauvati od zaborava. Iskreno se nadam da ete makar upola uivati

u svemu ovome koliko sam ja uivao sakupljajui materijal i piui ovu knjigu.Autor

5


6/161

6


7/161

KOARKAKI TIMOVIJUGOSLAVIJE

7


8/161

PODSEANJE

U staroj Jugoslaviji je bilo mnogo koarkakih klubova u svim rangovimatakmienja, ali emo se u ovom poglavlju baviti timovima koji su ostavili traga na

prvoligakoj sceni, a sa dosta njih i na evropskoj. Jugoslovenska liga je bila meunajjaim ligama Evrope.

Nigde na gostovanju kod naih ligaa favoriti nisu mogli sa sigurnou tvrditi dae uzeti bodove. Koarkaki centri poput aka, Karlovca, Zadra Splita, Ljubljane,Zagreba, Sarajeva, Kraljeva, Maribora, Skoplja i Beograda su godinama izbacivalinove i nove koarkae, a mnogi od njih su dobili epitet legendi. Sa nestrpljenjem seekala subota i onaj uveni termin subotom u pet kada bi ulice gradova ostajale

prazne. Svi kojima je narandasta lopta bila pri srcu su bili ispred malih ekranatelevizora; svake sedmice bi prenos dolazio iz nekog drugog koarkakog centra.Gledalo se da svi budu jednaki i dostupni irokom auditorijumu. Kada bi se igralievropski meevi, kao i u fudbalu, bez obzira za koga se navija, svi bi se radovalimeunarodnim uspesima domaih klubova. To su zaista bila zlatna vremenadomae koarke i jugoslovenskih timova.

Pa da krenemo redom.

KK CRVENA ZVEZDA

Koarkaki klub Crvena zvezda osnovan je 4. marta 1945. u Beogradu uDeligradskoj ulici br. 27, kao koarkaka sekcija Sportskog drutva Crvena

zvezda. Osnivaem i ocem Crvene zvezde sa pravom se smatra NebojaPopovi, kome je ona ostala velika i veita ljubav. Pored Neboje Popovia, prvirukovodioci Crvene zvezde su bili jo Mira Petrovi i Mirko Aksentijevi.

Moralo se poeti ni iz ega i prvi koraci su napravljeni na Malom Kalemegdanuu maju 1945. godine. Organizovane su akcije oko sreivanja terena i korak pokorak, Zvezda je dobijala svoju fizionomiju. U jesen 1945. godine ekipa je krenulana svoju prvu turneju po Jugoslaviji, pod imenom Reprezentacija Beograda, iigrala je u sastavu: Popovi, Stojkovi, aper S, aper R, Nikoli, Alagi,

Munan, Stefanovi, Stankovi, Bokovi.Prva utakmica je odigrana u Zadru 30. septembra 1945. godine protiv FD

8


9/161

Zadar. Za ovu utakmicu je vladalo veliko interesovanje, preko 2.000 gledalaca jeprisustvovalo meu na Omladinskom stadionu. Crvena zvezda, tj.Reprezentacija Beograda je pobedila posle odline igre sa 42:36.

1946. godine u septembru je odrano prvo klupsko prvenstvo Jugoslavije

Beogradu, na Malom Kalemegdanu, gde je Crvena zvezda postala prvi klupskiprvak drave. Tako je koarkaki klub prvi doneo titulu svom sportskom drutvu.Ostae zlatnim slovima zabeleen tim koji je to ostvario:

Popovi, Stankovi, Kalember, Gec, Stojkovi, Stefanovi, Jovanovi,Meterovi, Dimi, Balubdi, Banjac. Trener je bio Neboja Popovi.

Crvena zvezda e do 1955. godine biti apsolutni vladar jugoslovenske koarkei deset puta zaredom e osvajati naslov prvaka, da bi nakon toga zbog raznorazniokolnosti na sledeu titulu ekala punih 14 godina, sve do 1969. godine. Svoju 12.titulu, ujedno i poslednju u staroj Jugoslaviji osvojila je 1972. u uvenoj majstoriciu Ljubljani, gde je pobedila ekipu Jugoplastike. Pored 12 titula prvaka osvojilae i tri nacionalna kupa (1971, 1973. i 1975). Na meunarodnoj sceni je osvojilaedan kup pobednika kupova - 1974. godine, u susretu sa ekipom Zbrojovke iz

ehoslovake, pobedom od 86:75. I to je jedini evropski trofej koji je Zvezdaosvojila, iako je igrala jo dva finala Kupa pobednika kupova, kao i jedno finaleKupa Radivoja Koraa. Zauvek e ostati zapamen tim iz Udina koji je Zvezdidoneo jedini evropski trofej:

Kapii, Slavni, Vuini, Lazarevi, Simonovi, Rakoevi, Sarjanovi,ivkovi, ugi, Pajovi, Pei, Jovaevi.

Trener: Aleksandar Nikoli.Crvena zvezda je do raspada

Jugoslavije igrala nekoliko epskih finalaplej-ofa, ali na nesreu, sve ih jeuzgubila jer su tada poinjale ereCibone i Jugoplastike, a igrala je iedno finale sa Partizanom. Ona je

ugoslovenskoj koarci i reprezentacijidala nemerljiv doprinos i kroz njeneredove je prolo mnogoreprezentativaca i legendarnihkoarkaa, a pomenuemo samo neke,er bi trebalo stranice i stranice da se ispiu da bi se uvrstila sva velika imena:

Popovi, Gec, Kalember, Dragojlovi, Cvetkovi, ii, Simonovi, Bjegojevi,Stojkovi, Jovanovi, Slavni, Kapii, Radovi, Ili, Jankovi, Avdija, Demar i

mnogi drugi.

9


10/161

KK ZADAR

Poetkom igranja koarke u Zadrusmatra se 1929. godina, kada je grupastudenata iz Zadra koja je studirala uItaliji za vreme boinih praznikaodigrala prvu javnu koarkakuutakmicu. To je ujedno i prvo igranjekoarke na tlu Hrvatske.

U poetku je sve bilo

neorganizovano, da bi zvaninimdatumom osnivanja Koarkakog kluba Zadar bio proglaen 6. juli 1945. godine.Tada je osnovano Fiskulturno drutvo Zadar i koarka je bila jedna od sekcija pritom drutvu.

Ve u avgustu iste godine Zadar uestvuje na fiskulturnom sletu u Zagrebu iosvaja drugo mesto. 1946. godine, Zadar igra na prvom prvenstvu JugoslavijeBeogradu i u direktnom duelu sa Crvenom zvezdom odluuje o prvom dravnomklupskom prvaku. Pobedila je Crvena zvezda sa 41:9 i Zadru je ostalo mesto

viceprvaka drave. I sledee godine ekipa zauzima drugo mesto, da bi od 1958.godine bila stalni lan Prve lige, sve do raspada Jugoslavije 1991. godine. 31.maja 1952. Zadar e protiv zagrebake Mladosti igrati na novootverenomkoarkakom terenu. Osnivaima KK Zadar smatraju se dvojica ljudi - IzidorMaran i Enco Soviti, ljudi koji su najzasluniji za popularizaciju koarke u Zadru iudaranju temelja ovoj koarkakoj instituciji.

est puta su osvajali naslov prvaka Jugoslavije: 1965, 1967, 1967/68, 1973/74,1974/75. i 1985/86. Osvojili su jedan Kup Jugoslavije 1969/70. U Evropi s

najdalje dogurali do polufinala Kupa prvaka i to tri puta 1967/68, 1974/75. i1986/87, kao i do tri polufinala Kupa Koraa: 1981/82, 1982/83. i 1988/89.Zlatnim slovima e biti upisana generacija koja je donela Zadru prvu titulu prvakaJugoslavije 1965. godine:

ubri, Stipevi, Vali, Ostarevi, Marceli, Kota, era, Ani, Jeli,Marceli, osi, Troskot, Komazec, Brajkovi.

Trener: Enco Soviti.Zadar je bio i ostao koarkaki grad i Zadrani sa ponosom uvek istiu parolu:

Bog je stvorija ovika, a Zadar koarku. Kroz Zadar je prolo i u njemu igralomnogo koarkakih legendi i reprezentativaca, a pobrojaemo neke od njih:Kreimir osi, Josip era, Stojko Vrankovi, Veljko Petranovi, Branko Skroe,

10


11/161

Petar Popovi, Arijan Komazec.

KK CIBONA / LOKOMOTIVA (ZAGREB)

Glavni krivac, u pozitivnom smislu naravno, za osnivanje Lokomotive je drBranimir Volfer koji zajedno sa nekoliko prijatelja sportista (Joso Milo, NikolaDasovi, elimir Matko, Ljubo Prosen) osniva 1947. godine koarkaku sekcij

pod imenom Sloboda, koja e do 1950. godine menjati ime u Polet i Zagreb,da bi 1950. godine konano promenili ime u Sportsko drutvo Lokomotiva. Podtim imenom e ostati sve do sezone 1976/77, kada potpisuju sporazum sasponzorom i menjaju ime u Cibona, koje je i danas aktuelno.

Prvi tim su inili razni sportisti, a gronjih su bili rukometai i igrali su naterenu koji je bio napravljen poredrukometnog, uz sam fudbalski stadionZagreba u Kranjevievoj ulici. Tekkasnije e prei na igralite naTukanjcu.

Prvu utakmicu Sloboda je imala 6.una 1946. godine protiv Slavije i

izgubila rezultatom 20:36. Ostaeupamen tim koji je nastupao usledeem sastavu: Dolenec, Dasovi,Jaklinovi, krgati, Javor, Pajni, Matko, Volfer, Prosen, timac, Sinobad i Belec.

Nedugo zatim, protiv istog protivnika su imali i zvaninu utakmicu, 27. jula1946. godine, i izgubili sa 8:33. 1951. godine Lokomotiva debituje u Prvoj

saveznoj ligi (sa izuzetkom 1959. godine kada je ispala iz Prve lige i ekspresno sevratila 1961.) i nije naputala elitno drutvo. Do 1991. godine Cibona je osvojilatri naslova prvaka drave (1982, 1984. i 1985), osam puta jugoslovenski kup(1969, 1980, 1982, 1983, 1985, 1986 i 1988), jednom Kup Radivoja Koraa(1972), dva puta Kup pobednika kupova (1982. i 1987), i ono najvanije: dva putanaslov prvaka Evrope (1985. i 1986). Cibona je bila i mnogo puta finalistazavrnih takmienja, te tako i finalista Kupa Radivoja Koraa 1979/80. i1986/87, zatim jugoslovenskog kupa 1972. i 1991, kao i finalista plej-ofa 1986.

godine. Prvu titulu Cibona je ekala jako dugo, sve do 1982. godine i prvog plej-ofa u Jugoslaviji, kada su pobedili beogradski Partizan, a tim koji je doneo titul

11


12/161

Ciboni je igrao u sledeem sastavu: Naki, utura, osi, Knego, Petrovi,Bei, Pavlievi, Cetinja, Bevanda, Ui, Savovi, Gospodneti. Trener: Mirko

Novosel.Par godina kasnije, Cibona e se uspinjati na vrh Evrope dve godine zaredom,

ali e ipak zlatnim slovima ostati zapisano kada je osvojen prvi pehar namenjeprvaku Evrope, kada su u finalu tukli kraljevski Real, a Cibona igralasastavu: Naki, A. Petrovi, Bei, utura, D. Petrovi, Knego, Vukievi, Ui, I.

Naki, Arapovi. Trener: Mirko Novosel.To je bilo zlatno doba Cibone i era Draena Petrovia. Nakon njegovog

odlaska iz Cibone, ona se nije mogla vratiti na staze uspeha sve do raspadaJugoslavije. Za Cibonu je igralo pregrt legendarnih koarkaa, od Petrievia,Kovaia, Pleaa, Omaia, osia, do brae Petrovi, Nakia, Knega, uture,Cvjetianina, i mnogih drugih.

KK PARTIZAN (BEOGRAD)

Koarkaki klub Partizan osnovan je 4. oktobra 1945. godine kao koarkakasekcija Sportskog drutva Partizan. Koarkaka sekcija je nastala od koarkakereprezentacije jugoslovenske vojske. Pod imenom Partizan nastupa od prvogdravnog prvenstva 1946. godine, da bi 1953. Partizan zvanino prestao da budeklub Jugoslovenske narodne armije.

U prvim godinama postojanja Partizan je vodio ljutu bitku sa veitim rivalomCrvenom zvezdom, ali je u par navrata zavavao kao drugi. Kasnije e Partiza

pasti u drugi plan, sve do 70 godina prologa veka, kada Borislav orkovi saDuanom Ivkoviem pravi ampionski tim Partizana. Tako e Partizan poetisa osvajanjem trofeja. Do raspada Jugoslavije Partizan e osvojiti etiri naslova

prvaka drave (1976, 1979, 1981. i 1987), dva nacionalna kupa Jugoslavije (1979.i 1989), kao i tri puta Kup Radivoja Koraa (1978, 1979 i 1989). Tri puta su bilii finalisti plej-ofa, i to 1982, 1988. i 1991. godine. Po raspadu JugoslavijePartizan e preuzeti primat u domaoj koarci, ali to je tema za druge knjige i

prie. Za sve vreme od 1946. do 1991. godine Partizan samo 1948. neeuestvovati u trci za naslov prvaka. 1971 je ispao iz Prve lige, ali je u letnjoj pauziekspresno izborio povratak i na startu ampionata nastavio dalje.

Koarkaki klub Partizan je zajedno sa Zvezdom, Cibonom,

Jugoplastikom, Zadrom i Bosnom obeleio jedan uspean periodugoslovenske koarke irom Evrope i sveta, to e nastaviti da ini i nako

12


13/161

raspada Jugoslavije.Partizan je igrao na koarkakim terenima podno kalemegdanskih zidina, pored

Zvezdinih terena, sve do kraja ezdesetih godina kada prelaze prvo na Sajmite,pa zatim u Halu sportova na Novom Beogradu, gde e im dugi niz godina biti

dom, da bi njega zamenili halom Pionir.Prvu titulu Partizan je ekao dugih trideset godina, te e taj tim iz 1976. godineostati upisan zlatnim slovima u klupskoj istoriji. Njega su inili sledei igrai:Kianovi, Dalipagi, Fari, Kerkez, Popovi, Todori, Beravs, Latifi, uki,Viekruna, Pavlovi, Babi, Orlovi, Koprivica, Mari, Milutinovi. Trener:Borislav orkovi.

Nedugo zatim, Partizan e osvojiti isvoj prvi meunarodni trofej, u sezoni1977/78, kada e u finalu KupaRadivoja Koraa dobiti sarajevskuBosnu u Banjaluci, rezultatom117:110.

Tim koji je osvojio prvi evropskitrofej je igrao u sledeem sastavu:Dalipagi, Kianovi, Mari, Todori,Petrovi, Kerkez, Vujai, Beravs, A.Pei, Babi, Rastovi, Boji,Krekovi.

Partizan je u svojoj prebogatoj istoriji dao ogroman broj vrhunskih koarkaa,legendi i reprezentativaca. Ovde emo pobrojati jedan deo, jer kad bi se svinabrajali, trebalo bi stranica i stranica knjige. Tako su najpoznatiji igraiPartizana bili: Loci, Engler, Mirko Marjanovi, Radovi, Munan, uri, aper,ermak, Kianovi, Dalipagi, Savovi, Pei, orevi, Grbovi, Mari,Petrovi, Paspalj, Divac. Niz kvalitetnih igraa se nastavio i raspadom Jugoslavije.

KK BOSNA (SARAJEVO)

Koarkaki klub Bosna osnovan je 1951. godine. Prvi predsednki trener jebio prof. dr Nedad Brki, koji je u ime Univerzitetskog odbora dobio zadatak daoformi koarkaku sekciju. U Sarajevu su ve postojala tri kluba - Mlada Bosna,

Sarajevo i Milicionar - a Bosna je svoj ivotni put zapoela u gradskoj ligi.1955. godine osvojila je Kup Sarajeva i tako se plasirala u vii rang,

13


14/161

Republiku ligu. Tu nastaju velika rivalstva sa Slobodom, Borcem, MladomBosnom (kasnije eljezniar). 1961. godine Bosna je izborila plasmanDrugu saveznu ligu, ali se tamo zadrala samo jednu sezonu. Klub zatim angauje

profesionalnog trenera i kree sa u ozbiljnijim radom.

Sredinom ezdesetih godina XX veka klub se ustalio u Drugoj ligi, a nakon 1970,kada Jugoslavija osvaja zlatnu medalju na Svetskom prvenstvu u Ljubljani, koarkau celoj zemlji doivljava ekspanziju, pa se to reflektuje i na Bosnu. 28. aprila1972. Ona pobeuje svog mesnog rivala eljezniara i po prvi put se plasiraPrvu ligu. Taj istorijski uspeh je ostvario tim koji je igrao u sledeem sastavu:Terzi, Milavi, eur, Pavli, Nadadin, Dumi, Soe, Varaji, Pejovi, Pei,Krvavac, ogi. Trener: Bogdan Tanjevi.

Te 1972. godine u Bosnu dolaziMirza Delibai Kine i ona e zajednosa njim u narednom periodu ispisatizlatnim slovima istoriju i KK Bosna iugoslovenske koarke. U prvoj sezoni,

Bosna ostvaruje skroman rezultatplasmanom na 12. mesto. Od togtrenutka pa do 1991. i raspadaJugoslavije, Bosna je osvojila trinaslova prvaka drave (1978, 1980. i

1983), dva kupa Jugoslavije (1978. i1984), kao i titulu prvaka Evrope 1979. godine u Grenoblu, pobedivi italijanskog

prvaka i aktuelnog prvaka Evrope Injisa sa 96:93. Bosna je bila prvaugoslovenska ekipa kojoj je to polo za rukom. Tim koji je osvojio titulu prvaka

Evrope je igrao u sledeem sastavu: Vuevi, Delibai, Varaji, ogi, Benaek,Bosioi, Pei, Izi, Zrno, Hadi, Radovanovi.

Od poslednjeg kupa 1984. godine, Bosna nije imala veih uspeha do 1991.Koarkaki klub Bosna je u svojim redovima imao pregrt odlinih igraa i

reprezentativaca, kao to su: Mirza Delibai, Ratko Radovanovi, arko Varaji,Hadi, Benaek, Vuevi, Bukva, Mutapi, Mitrovi, Avdi, Radulovi,Alihodi, Alibegovi....

KK JUGOPLASTIKA (SPLIT)

Poeci koarke u Splitu datiraju jo iz 1938. godine, kada su Uro Tomini i

14


15/161

Natko Lahman doneli iz Praga prvu koarkaku loptu. Prvo takmienjeJugoplastika je imala 1946. godine, a nastupala je pod imenom Hajduk sve do1949, kada uzima ime Split, i to e ime nositi sve do 15. januara 1968. kada gamenja u ime Jugoplastika. Sa tim imenom e maltene do raspada Jugoslavije

osvojiti sve mogue trofeje.Prelomni trenutak za klub se desio1960. godine, a do tada je klub moe seslobodno rei - tavorio. Te 1960. izbijadevizna afera, u kojoj jedan od aktera,igra Crvene zvezde Branko Radovi(bivi igra Splita i Partizana),

biva doivotno kanjen zabranomigranja koarke, te se vraa u Split, gdezapoinje prve trenerske korake sanamerom da se slatko osvetiKoarkakom savezu Jugoslavije. Pre povratka je rekao predsedniku saveza DanilKneeviu: Odlazim u Split da napravim dravnog prvaka. Svi su mu se smejalier su znali da je, po do tada vienom, Split bio fudbalski grad i iveo za NK

Hajduk. No, Radovi je verovao u sebe, iako je imao na poetku problema isamom Splitu - obilazio je dvorane, gledao rukometne utakmice i polako skupljaomomke. Tako je Tanjevia jurio po ulicama Splita, uzeo Lovru Tvrdia, za kojim s

doli Rato Tvrdi i Prug. I ve 1963, iako nije niko u njih verovao, plasirali su sePrvu ligu. Kako su godine prolazile, Split je imao sve zapaeniju ulogu: 1965. su

bili esti, 1969. trei, a ve 1971. su osvojili i prvi naslov prvaka drave. Tim kojie osvojio prvu titulu igrao je u sledeem sastavu: Peterka, Grao, Manovi, D.

Tvrdi. L. Tvrdi, R. Tvrdi, Guvo, olman, Radulovi, Prug, Skansi. Trener:Branko Radovi.

Jugoplastika e posle prve titule jo vie rasti, pa e tako taj uspeh ponoviti i1977. Zatim sledi dua pauza, posle koje se stvara tzv. splitsko udo, krajem

osamdesetih godina, kada tim na elu sa Kukoem i Raom za etiri godine (1988,1989, 1990. i 1991.) osvaja sve to se moglo osvojiti. etiri naslova prvaka!Osvojila je Jugoplastika i pet kupova Jugoslavije (1972, 1974, 1977, 1990. i1991), dva Kupa Radivoja Koraa (1976. i 1977). Tri puta zaredom bila je

prvak Evrope (1989, 1990. i 1991). Tim koji je prvi puta postao prvak Evrope jeigrao u sledeem sastavu: Sretenovi, Perasovi, Pavievi, Kuko, Sobin, Tomi,

Naumoski, Tabak, Lovri, Ivanovi, Savi, Nagli, Raa. Trener: BoidarMaljkovi.

Pored svih trofeja Jugoplastika je igrala i nekoliko finala evropskitakmienja. Tako je 1972. igrala finale Kupa ampiona protiv Injisa i nesreno

15


16/161

izgubila sa pola koa, iako je imala napad za pobedu. Takoe je igrala i finaleKupa pobednika kupova protiv ruskog Spartaka, od kojeg je izgubila sa 77:62.

Jugoplastika je iz svojih redova iznedrila mnogo velikih asova i legendi, kaoto su bili: Tvrdi Ratko, Jerkov, olman, Skansi, Kuko, Raa, Savi, i mnogi

drugi. Naalost, raspad Jugoslavije je uticao na sport kao i na sve druge stvari, pae tako prekinuta dominacija Jugoplastike, koja bi, da nije bilo tih nesrenidogaaja, jo dugo potrajala.

KK OLIMPIJA (LJUBLJANA)

KK Olimpija iz Ljubljane osnovana je 1946. godine kao odeljenje Sportskogdrutva Svoboda, da bi godinu dana kasnije promenila ime u Enotnost, podkojim je igrala sve do 1954. godine, kada uzima ime AK Olimpija, koje koristisve do 1977. Jednu sezonu uzima ime sponzora, pa se zove Brest, da bi nakogodinu dana se nazvala Iskra Olimpija i pod tim imenom igrala sve do 1982,godine, da bi potom se zvala Smelt Olimpija".

Glavni osniva, alfa i omegaOlimpije je bio Boris Kristani, kojie jedno vreme i igrao i bio trener, neto

poput onoga to je bio Neboja Popoviu Zvezdi. Svoju prvu utakmicuOlimpija je odigrala 1946. godine

protiv ekipe Udarnika i pobedila sa37:14. Olimpija je bila prvakJugoslavije est puta: 1957, 1959, 1961, 1962, 1966. i u staroj Jugoslaviji

poslednji put 1970. Prvi put je 1958. postala prvak drave i tako ula u istoriju.

Nijednom slovenakom klubu pre Olimpije to nije polo to za rukom; zabeleilae 14 pobeda i samo 4 poraza. Sastav Olimpije koji je osvojio prvu titulu

njenoj istoriji je izgledao ovako: Bajc, Brinik, Daneu, Debevc, Dermastja,Jelnikar, Kandus, Kralj, Kristani, Lampi. Lokar, Pertot, Podboj, Pojak, kijanc.

Olimpija je bila i pet puta finalista Kupa Jugoslavije (1960, 1969, 1971, 1982. i1987), ali je svih pet finala izgubila. Uestvovala je u 42 sezone prvenstvaJugoslavije odigrala 842 mea, 479 puta pobedila, 353 puta izgubila i 10 putaigrala nereeno. Prve utakmice po osnivanju je igrala u sali gimnazije u Taboru, i to

sve do 1951. godine, kada prelazi na otvorene terene sa ljakom pod Cekingradom,koji je 1954. godine asfaltiran. 1965. je sagraena hala Tivoli, gde tim prelazi da

16


17/161

igra. Olimpija je iz svojih redova iznedrila mnogo sjanih igraa, koarkakilegendi i dravnih reprezentativaca, poput: Daneua, Basina, orge, Jelovca, Vilfanai Zdovca.

OKK BEOGRAD / METALAC / BSK

Od marta meseca pa sve do novembra u Beogradu su se osnivala sportskadrutva, pa je meu njima osnovano i Sportsko drutvo Metalac. Ostae zapisanoda je prvi tim Metalca igrao u sledeem sastavu: Sokolovi, Kaanin, Bokovi,Kosti, Vasi, Mii, Toi, Krnji, Raji, Klimpl, Relji.

Ve 1946. Metalac se ukljuuje uzvanina takmienja Jugoslavije i na

prvom prvenstvu zauzima esto mesto.1949. godine menja ime u BSK i

prelazi na nove terene u ulici Zdravkaelara. Dolaskom Borislava Stankoviaza trenera kreu bolji dani za BSK, a1958. tim dobija ime OKK Beograd,

koje je nosio do 1975. i nove promene,ovog puta u OKK Beko, da bi nakonest godina vratio ime, koje je i dodananjih dana nepromenjeno. Kao i kod drugih klubova, tako je i kroz OKKBeograd prodefilovalo mnogo igraa, sve dok se nije iskristalisao tim na elu saKoraem, Gordiem, Nikoliem. Ve 1958. OKK Beograd osvaja svoju prvutitulu prvaka drave, sa skorom od 16 pobeda i samo 2 poraza, gde je rivalima dato1.512 poena a primljeno 1.235. Tako e u analima jugoslovenske koarke ostati

zapisani igrai koji su doneli titulu OKK Beogradu. Tim je igrao u sledeemsastavu: Kora, Gordi, Nikoli, B. Rajkovi, Erki, Lui, Nei, Popovi,Otaevi, Jovanovi, Markovi. Trener: Borislav Stankovi. Posle ovog istorijskoguspeha, OKK Beograd je bio prvak jo tri puta - 1960, 1963. i 1964. godine.

OKK Beograd je i osvaja jugoslovenskog kupa dva puta (1960. i 1962). Bioe i finalist Kupa Radivoja Koraa 1972. godine kada je u finalu poraen od

zagrebake Lokomotive. U Kupu ampiona najvie su dogurali do polufinala1959. godine, kada su ispali od bugarskog Akademika, kao i 1964. godine, kada

su, opet u polufinalu, zaustavljeni od ehoslovakog predstavnika Spartaka izBrna. Odlaskom zlatne generacije OKK Beograda prestale su i ampionske

17


18/161

ambicije, klub naalost vie nije mogao da sastavi tako sjajnu generacijkoarkaa. U Prvoj saveznoj ligi, OKK Beograd je igrao sve do sezone 1979/80,kada ispada iz takmienja i sve do 1991. godine i raspada Jugoslavije nisu uspelida se vrate.

OKK Beograd je dao veliki broj sjajnih igraa, kao to su: Kora, Rajkovi,Gordi, Nikoli, ermak, ii, Radovi, Kneevi, Marojevi, Kotarac, Tanjevi,Jovanovi i mnogi drugi.

KK BORAC (AAK)

Klub je osnovan 25. aprila 1945.godine. Prvi predsednik i osniva klubae bio Milorad Stojanovi Lale, a Borace svoju prvu utakmicu odigrao tri

meseca nakon osnivanja kluba, uKragujevcu protiv Crvene zastave ina svom debiju zabeleio i prvu pobedu16:13. Na toj prvoj zvaninoj utakmici

Borac je nastupao u sledeemsastavu: Kerkovi, Stiovi, Todorovi,. Nikoli, M. Nikoli, Novogradi,

Nenadi, Panteli, D. Nikoli, Azanjac i Stanojevi. Borac je u Prvu saveznligu uao 1954. godine, ali je samo nakon godinu dana i ispao iz lige, da bi se tek1967. vratio i tada kree njegov uspon. 1954. godine je poela izgradnja hale uaku, to je ilo neverovatno sporo, da bi se ubrzalo nakon odluke Koarkakogsaveza Jugoslavije da od sezone 1967/68. koarkaka liga prelazi da se igra u

dvoranama. Te je tako Borac svoju dvoranu dobio 19. januara 1969. godine.Debi kakav se samo poeleti moe, bio je protiv Crvene zvezde. 3000 ljudi je

bilo u hali, a jo toliko sigurno ispred koji nisu mogli u nju da uu. Zvezda jedobila taj me, ali e ostati upamen dan kada je aak dobio sportsku dvoranu.Borac je u Prvoj ligi bio sve do 1988/89. sa izuzetkom kada je ispadao u dvanavrata: 1975/76. i 19791981. Najbolji plasman u istoriji kluba je etvrto mesto1972/73, kada su ispred njega bili tadanji ampion Radniki, Crvena zvezda iPartizan. Sledee sezone je Borac po prvi put igrao evropsku utakmicu u Kup

Radivoja Koraa i tada su ispali u prvom kolu od predstavnika ItalijeInoentija. U aku je bilo 80:79 za goste, a u Italiji 96:76. Ekipa koja je

18


19/161

ostvarila taj istorijski uspeh, 4. mesto i borbu u Kupu Koraa je igralasledeem sastavu: Miovi, Katani, Drobnjak, Kianovi, Radi, Radivojevi,Kaarevi, Koprivica, P. Strugarevi, S. Strugarevi, Drakovi, P. Ivanovi.Borac aak je pored etvrtog mesta osvajao i peto i esto mesto, te su u sezoni

1979/1980. igrali u Kupu Radivoja Koraa i u drugom kolu ispali od ekipeFleurus, koja je bila bolja u u dvomeu 89:84 i 111:85.Borac je vaio za veoma nezgodnu ekipu i aku je za sve bio jedno od

najvrelijih gostovanja, tu su padali gotovo svi favoriti. Ko bi eleo da izvuebodove iz aka morao je da ima stvarno izuzetno jaku ekipu. aani su iveli zasvoj klub i na svakom meu hala je bila dupke puna, to je bio dodatni motivigraima da daju sve od sebe. Borac iz aka je imao nemali broj igraa koji suostavili traga u jugoslovenskoj koarci, a mi emo pobrajati neke od njih: RadmiloMiovi, Dragan Kianovi, eljko Obradovi, Marko Ivanovi: Taj se niznastavlja i nakon raspada Jugoslavije, te e aanska kolakoarke izbaciti jovelikih imena.

KK RADNIKI (BEOGRAD)

7. juna 1945. godine na Crvenomkrstu formirano je Sportsko drutvoRadniki, a u njegovom sklopusekcija koarkakog drutva. Prvi idugogodinji predsednik je bio AnteLambaa koji e kasnije postati jedanod najistaknutijih funkcionera u svetusporta. Za prvog referenta je izabrana

Slavica Damnjanovi. Radniki jepraktino poeo da igra u januaru 1946.godine, kada su u maloj dvorani u uliciarka Zrenjanina 31 trenirali i uili

prve koarkake korake.1954. godine prvi put igraju u Prvoj saveznoj ligi i odmah ispadaju, i tako sve

biva do 1960, od kada se sve do 1982/83. neprestano takmie u Prvoj ligi. Tim kojie te godine premijerno igrao u Prvoj ligi e ostati u seanju: Stojkov, Krstranovi,

Cokovi, Kopali, Markovi, Pei, Miladinov. Od 1960. Radniki je sve do1972/73. ostvarivao solidne rezultate i plasmani su se uglavnom kretali od sedmog

19


20/161

do devetog mesta, izuzev 1962. godine, kada su bili peti.U sezoni 1972/73. Radniki je osvojio naslov prvaka, jedini u dosadanjoj

istoriji. Maltene do zadnjeg kola se vodila mrtva trka sa aktuelnim ampionomCrvenom zvezdom oko prvog mesta. Romantiarisa Crvenog krsta, predvoeni

Dragoslavom Ranatoviem i Milunom Maroviem su prvi proli kroz cilj izaslueno osvojili titulu prvaka Jugoslavije. Tim je igrao u sledeem sastavu:Ranatovi, Jari, Damnjanovi, Ivkovi, Marovi, Zimonji, orevi, Vuini,Tasi, Trivali. Trener: Slobodan Piva Ivkovi. Radniki je bio spoj dvegeneracije - Ranatovi i Marovi su bili ve iskusne vedete, dok su iz juniora

prekomandovani Jari, Ivkovi, orevi, Damnjanovi, i kolektivnom igrom dolisu do prve i jedine ampionske titule. U 26 kola ostvarili su 22 pobede i 4 poraza.Poraze su doiveli u 3. kolu od Zvezde sa 82:78, u 7. kolu od Lokomotive izZagreba sa 87:73, u 14. kolu kui od Rabotnikog sa 91:81 i 15. kolu od OKKBeograda - 109:102. I sve do kraja prvenstva su ostvarili sve pobede, da bi lagna torti stavili u 26. kolu u Splitu protiv Jugoplastike 14. aprila 1973. pobedomod 112:105. Postigli su 2.449 poena, najvie od svih u toj sezoni i samim tim

potvrdili superiornost u domaem ampionatu. Pored titule prvaka drave osvojilisu i domai kup u sezoni 1975/76, pobedivi u finalu ekipu Rabotnikog sa89:75. Ekipa koja je osvojila domai kup je igrala u sledeem sastavu: Vuini,Stankovi, Prelevi, ivanovi, Banjanin, orevi, Marovi, Damnjanovi, Jari,Zupani, Tasi. Trener: Slobodan Piva Ivkovi.

Radniki posle ovih uspeha u prvenstvu i kupu u domaim okvirima nije imaonekog uspeha, igrao je dva puta na meunarodnoj sceni. Prvi put u Evropi jezaigrao u sezoni 1973/74. i stigao do polufinala, gde je koplja ukrstio saitalijanskim ampionom, ekipom Injisa. U prvom meu Radniki je u Italijiizgubio sa 105:78, dok u Beogradu je pobedio sa 83:70, ali nedovoljno zaistorijsko finale. drugi izlazak na scenu je takoe bio vie nego uspean; u sezoni1976/77. igrao je u Kupu pobednika kupova, gde je za razliku od prvog izlaska naevropsku scenu otiao stepenik vie i igrao finale tog takmienja. Takoe je protiv

sebe imao italijansku ekipu, Bira Forst, ali i ovoga puta ostao bez trofejaizgubivi minimalnom razlikom - 87:86.

Radniki je u svojim redovima imao izvanredne koarkae i reprezentativcekoji e zauvek ostati zapisani i upameni kod zaljubljenika igre pod obruima:

Nemanju uria, Dragoslava Ranatovia, Dragutina ermaka, Miluna Marovia,Dragog Ivkovia, Miroljuba Damnjanovia Dugija, Sreka Jaria. Takoe,Radnikom su nastale i neke trenerske legende, poput Ranka eravice,Slobodana Pive Ivkovia, Duana Ivkovia, Boidara Maljkovia, Bratislava Bate

orevia, Borivoja Cenia, Milana Vasojevia, Dragoljuba Pljakia, i mnogidrugih.

20


21/161

KK RABOTNIKI (SKOPLJE)

Osnovan 1946. godine, najbolja jemakedonska ekipa, i do 1990. petnaest

puta je bio republiki prvakMakedonije. U Prvoj saveznoj ligidebitovao je 1965. i od tada pa sve doraspada Jugoslavije je igrao osamnaest

puta u tom takmienju, a prvu utakmicusu odigrali 4. aprila 1965. u Skoplju

protiv viceprvaka drave, ljubljanskeOlimpije, i izgubili sa 63:67. Tim jenastupao u sledeem sastavu:orevski, Knjazev, Savovi, Georgijev, Bocevski, Kaeti, Lukov, Andonovski,Dimiovski, Lazarevski, Tefev, Gumlevski, Gavrovski.

Najbolji period u Prvoj ligi je imao u periodu 1969-1972. godine. Najboljiplasman je 5. mesto koje je tri puta osvajao. Bio je i finalista Kupa Jugoslavije1976. i 1983. godine, kao i polufinalista u Kupu pobednika kupova 1976. U Kup

pobednika kupova se direktno plasirao u etvrtfinalnu grupu sa ekipama Aspotursom, CSKA iz Sofije i Olimpijakosom, gde je zauzeo prvo mesto sa skorom 5-1,a u polufinalu izgubio u dvomeu od Olimpije iz Milana. Ostae zauvek upisatim koji je te godine igrao polufinale Kupa pobednika kupova: orevski,Geovski, Kafedijski, Kovaevi, Bocevski, Georgijevski, Radosavljevi.

Rabotniki je bio u Skoplju izuzetno neugodan domain, i tu su neretko padaliveliki favoriti. Kroz Rabotniki je prolo mnogo velikih igraa i reprezentativaca,kao to su: Georgievski, Bocevski, Radosavljevi, Andonovski, Geovski,

Naumovski, Lukovski.

KK IBENKA

KK ibenka, odnosno ibenik, osnovan je 1973. godine, da bi za est

godina postojanja proao sve tadanje lige i u sezoni 1979/80. uao u Prvu ligu.Prvu zvaninu utakmicu ibenka je odigrala 27. aprila 1974. protiv Alkara na

21


22/161

Baldekinu (deo grada gde se nalazila hala u ibeniku), koje je zavren rezultatom75:73. Klub je 1973. godine osnovao, i ujedno bio njen prvi predsednik, TomislavZori. 9. oktobra. 1976. ibenka iz Tree lige prelazi u Drugu ligu (Zapad). Izgodine u godinu klub je rastao, da bi 1979. uao u Prvu saveznu ligu i te sezone

zauzeo 8. mesto sa skorom 9 pobeda i 13 poraza. Sledee sezone, 1980/81,zauzima odlino 4. mesto sa skorom 12-10, i po prvi put se plasira na nekoevropsko takmienje, tanije Kup Radivoja Koraa.

U premijemom meu u Evropiibenka se sastala sa ekipomHapoela iz Jerusalima. U dvomeu je

bila bolja i plasirala se u sledeu rundu.U etvrtfinalnoj grupi osvojila je prvomesto, ispred Akva Fabie,Valjadolida i Vaaa, sa 5 pobeda iednim porazom. U polufinalu se sastala

sa beogradskom Crvenom zvezdom. Uprvom meu u Beogradu ibenka jeizgubila sa 115:99, da bi u revanu na Baldekinu bila bolja, sa dva osvojena poenavie (101:83) i tako se plasirala u finale Kupa Koraa, to je predstavljaoizvanredan uspeh. U finalu je od ibenke bila bolja francuska ekipa Limoa sa90:84. I naredne sezone, 1981/82. ibenka ponavlja uspeh u prvenstvu, osvojivi

5. mesto i novi plasman u Kup Radivoja Koraa. Kao i prethodne sezone,ibenka je bila prva u etvrtfinalnoj grupi sa 5 pobeda i 1 porazom i opet prekoekipe iz domaeg prvenstva (ovoga puta preko Zadra - prvi me dobio Zadarsa 78:70, drugi ibenka sa 89:69) se plasirala u finale. U finalu, repriza prolegodine, isti rivali i isti ishod: Limo ibenka 94:86. Naredna, 1982/83. je bilai najbolja sezona ibenke u njenoj istoriji. Nakon regularnog toka prvenstvaibenkaje osvojila prvo mesto i u plej-ofu preko Jugoplastike i Crvenezvezde se plasirala u finale, gde se sastala sa Bosnom. To je i dan-danas uveno

finale koje je ibenka izgubila posle dosta previranja, bure i skandala.ibenka se posle ovoga, ali i posle odlaska svog najboljeg igraa DraenaPetrovia, nije oporavila. U narednim sezonama e zauzimati od 4. do 6. mesta da

bi 1988/89. ispala iz lige. Sledee sezone se vratila, pa 1990/91. opet ispala. UEvropi vie nije bila ni blizu rezultata kao to je bila u prve dve sezone igranja.

U ekipi ibenke je igralo dosta poznatih koarkakih imena i dosta koarkakilegendi kao to su: Draen Petrovi, Zoran Slavni, Aleksandar Petrovi, SrekoJari, Sreten uri, Sran Dabi, Predrag ari, Ivica uri, Branko Macura.

22


23/161

KK ELJEZNIAR (KARLOVAC)

Osnovan 1946. pod nazivom Udarnik, godinu dana kasnije menja ime u

Sloboda. 1948. dolazi do spajanja sa sportskim drutvom eljezniar i pod timimenom nastupa sve do 1991, kada menja ime u Karlovac.eljezniar iz Karlovca postaje

lan Prve lige 1952. godine, da bi od1954. godine, pa sve do 1974. bio gradkoarke. Najvei uspeh su ostvarili1959. godine, kada su osvojili treemesto u dravnom prvenstvu

Jugoslavije. Ispred njih su biliOlimpija, koja bila prvak te godine iCrvena zvezda sa jednim bodom vie.Igrala je ekipa eljezniara i unarednim ampionatima gde se kotiralaod 4. pa do 8. mesta, sve do sezone1970/71. kada ispada iz Prve lige, a vraa se u sezoni 1972/73, ali to je bilaujedno i poslednja sezona u elitnom drutvu. Igralite anacje primalo oko 2.000gledalaca i nalazilo se podno zidina koje su podignute za vreme Osmanlijskogcarstva kako bi se stanovnitvo odbranilo od najezde turskog osvajaa. Ispodzidina tvrave su postojali rovovi, anci i u jednom od tih anaca je bio izgraeteren za koarku.

eljezniar iz Karlovca je izrodio iz svojih redova nekoliko sjajnih koarkaai reprezentativaca, a meu njima su bili i ivko Kasun, Slobodan Kolakovi, ZlatkoKiseljak, Boris Krian. Tu je igrao jo i Slavko Cvitkovi, koji je bio poznatiji kaodugogodinji sportski komentator Radio televizije Zagreb, a kasnije TelevizijeHrvatske. Postojalo je i nepisano pravilo: ko je uzeo u Karlovcu bodove taj je

mogao i raunati da e se ukljuiti u borbu za naslov prvaka drave. Mnogi favoritisu padali u ancu, te je tako i Zvezda dva puta se saplela kada je vodila grevit

borbu za naslov prvaka, i oba puta je ostala bez trofeja.

23


24/161

KOARKAKE LEGENDE

24


25/161

ETIRI MUSKETARA

U uvodu ove knjige na samom poetku sam pisao o etvorici ljudi, vizionara,zaljubljenika u koarku i ljudima najzaslunijim za sve to je postojalo uugoslovenskoj koarci. Mnogo toga je u raznim knjigama, asopisima, pa i

njihovim biografskim knjigama nadugako i nairoko pisano, to oni to svakakozasluuju. U naslovu teksta sam stavio etiri musketara jer ih ja jednostavno takodoivljavam, sve su radili skupa, dugo godina su se zajedno borili za najvieinterese jugoslovenske koarke, bili su vitezovi, ba kao i u romanu AleksandraDime i sluili su se onom uvenom izrekom - svi za jednog - jedan za sve. Ovdee biti ukratko rei o te etiri najznaajnije linosti jugoslovenske koarke: NebojiPopoviu, Borislavu Stankoviu, Aleksandru Nikoliu i Radomiru aperu.

Neboja Popovi je roen 8.februara 1928. godine u Irigu. Jedna jeod naih najznaajnijih sportskihlinosti, ako ne i najznaajnija, tvoracugoslovenske koarke i Koarkakog

kluba Crvena zvezda. Bio je ovek

ispred svog vremena, vizionar; sportskukarijeru je zapoeo kao vaterpolista naSuaku u Rijeci. Kasnije se, gledajuiBou Grkinia, legendu naeg vaterpolakako igra koarku, zainteresovao za ovajsport i podario mu ceo ivot. 1945.godine, nakon zavretka rata osniva KKCrvena zvezda, biva ujedno i igra i

trener, kako muke tako i enske sekcijekluba. Pod njegovom palicom Zvezdaosvaja deset titula u mukoj i sedam u enskoj konkurenciji, to do dana dananjegnikome nije polo za rukom. Bio je i reprezentativac Jugoslavije, za koju jenastupao 39 puta postigao 179 poena, a kao i strelac prvog koa za jugoslovenskureprezentaciju na Svetskom prvenstvu 1950. godine u Buenos Ajresu. Bio je itrener reprezentacije Jugoslavije te 1950, kao i 1953. i 1954. godine. Nakozavretka karijere bio je novinar dopisnik Gazeta dela Sporta, predsedni

Koarkakog saveza Jugoslavije, generalni sekretar Jugoslovenskog olimpijskogkomiteta. Zatim, dugo godina obavljao je dunost potpredsednika Meunarodne

25


26/161

komisije Fiba. Bio je i jedan od direktora RTV Beograd zaduenog za sport inajvie zahvaljujui njemu je uveden i ustaljen legendarni termin subotom u pet,kada su prenoene utakmice jugoslovenske lige. Fiba mu je 1997. godine uruilaorden asti, a Meunarodni olimpijski komitet ga je odlikovao prestinom

nagradom Sportska univerzalnost. 1. marta 2007. otvorena je kua slavniMeunarodne koarkake organizacije, gde se zajedno sa ostalima koji su zaduilisvetsku koarku nalazi i ime Neboje Popovia.

Neboja Popovi je pored svoje porodice imao i tri ljubavi: Zvezdu, koarku inovinarstvo, i svima njima je bio veran do kraja svog ivota. Preminuo je 20.oktobra 2001. u Beogradu.

Borislav Stankovi roen je 9. jula1925. godine u Bihau. Jo kao deak se

bavio stonim tenisom. 1941. godinedolazi u Beograd iz Novog Sada. Naosnivakoj skuptini KK Crvenazvezda 4. marta 1945. godine bivaizabran za treeg sekretara. Par godinae igrao i za prvi tim Crvene zvezde,

da bi preao u BSK (kasnije e ovajklub ime promeniti u OKK Beograd),gde e kao trener osvojiti nekoliko titula

prvaka i nacionalnih kupova. Saitalijanskom ekipom Oransoda eosvojiti titulu prvaka Italije i tako

postati prvi inostrani trener kome je topolo za rukom. Sredinom ezdesetihgodina Vilijem Dons ga postavlja zasvog zamenika. Od 1976. godine bio je generalni sekretar FIBE, a kasnije biva

proglaen poasnim predsednikom te organizacije. Od 1988. bio je la

Meunarodnog olimpijskog komiteta, a od 1983. i generalni sekretar ASOIF,organizacije koja objedinjava aktivnost meunarodnih federacija svih sportova kojisu na programu letnjih olimpijskih igara. Za svoj predani rad dobio je najveemeunarodno sportsko odlikovanje - Orden za zasluge MOK-a. Od 1991. bivauvrten u kuu slavnih.

Aleksandar Nikoliroen je 28. oktobra 1924. godine u Sarajevu.Zajedno sa Nebojom Popoviem se sa pravom smatra rodonaelnikom

ugoslovenske koarke. Bio je lan ekipe jugoslovenske vojske koja je na prvom

ampionatu 1946. godine pobedila selekciju Srbije sa 21:18. Nekoliko godina jeigrao za Crvenu zvezdu i sa njom osvojio tri titule prvaka drave. Nastupao je i

26


27/161

za dravni tim u kome je odigrao desetutakmica i postigao 37 poena.Debitovao je na Balkanskomampionatu u Bukuretu 1946. godine

protiv Rumunije, a svoju poslednju 7.anuara 1950. protiv Italije u Nici nakvalifikacionom turniru na odlazak naSvetsko prvenstvo u Argentini istegodine. 1951. godine prestaje da igrakoarku i posveuje se trenerskom poslui reprezentaciji Jugoslavije, sa kojom edoi do najveih visina. Vodio jereprezentaciju punih 14 godina, i sa

njom osvojio zlato na Svetskomprvenstvu u Manili 1978, srebro u Riju1963, takoe na svetskom prvenstvu,edno zlato na Evropskom prvenstvu u

Lijeu 1977, dve srebrne medalje -Beograd 1961. i Moskva 1965. godine, kao i jednu bronzu na Evropskom prvenstvu Vroclavu 1963.

Vodio je i mnoge klubove, kako u Jugoslaviji tako i u inostranstvu, pa je tako sa

Zvezdom osvojio Kup pobednika Kupova 1974. godine, a pre toga je vodio zlatngeneraciju OKK Beograda. U Italiji je ostavio neizbrisiv trag, gde je sa Injisomosvojio sve klupske titule u Evropi i svetu koje su se mogle osvojiti: kup i

prvenstvo Italije, Kup evropskih ampiona i Interkontinentalni kup. Kasnije je bioprofesor na katedri za fiziku kulturu i mentor mnogim trenerima koji e poinjegovim stopama. I dan-danas se pria o njegovoj koli koarke. Dobitnik je FIBA

priznanja Order of Merit i lan asocijacije Hal Of Fejm od 1998. godine. Preminuoe 12. marta 2000. u Beogradu.

Radomir aperroen je 9. decembra 1925. godine u Beogradu.Koarku je igrao pre rata zajedno sa svojim bratom Svetom u BASK-u, da bi

posle rata poeli da treniraju u Zvezdi, a 4. oktobra 1945. godine, kada jeoformljen KK Partizan, kao jo uvek aktuelni vojnici prekomandovani su tamo.Sa Partizanom nije imao nekih uspeha, ali je zato kasnije nakon zavretka igrakekarijere ostavio nemerljiv trag u jugoslovenskoj koarci. Dugo godina je bio prviovek nae koarkake organizacije. Po nastajanju koarkakog saveza vodio jetehniki sekretarijat, buduu takmiarsku komisiju. Osam godina je bio predsednik

Koarkakog saveza Jugoslavije, a isto toliko i generalni sekretar. Dvadeset godinae bio predsednik takmiarske komisije, najvanije u FIBA. Izuzetan inovator i

27


28/161

organizator, bio je i dugo godinakomesar Juba lige. Preminuo je 6.anuara 1998. godine u Beogradu.

ALEKSANDAR GEC

Roen 3. marta 1928. godine u Beogradu, preminuo 12. aprila 2008.Bio je prvi srpski koarka i prva legenda Koarkakog kluba Crvena zvezda.

Aleksandar Gec je poeo da igra koarku za prvi tim od samog njenog osnivanja,1946. godine. Sa Crvenom zvezdom je osvojio osam titula dravnog prvakanizu, od 1945. pa sve do 1953. godine. Njen dres je nosio 98 puta. Zareprezentaciju Jugoslavije je odigrao 66 meeva, uestvovao na prvom Svetskom

prvenstvu u Buenos Ajresu 1950. godine, a od reprezentacije se oprostio 1953.godine na EP u Moskvi. Naalost, u 25. godini ivota je morao da prestane da se

bavi aktivnim igranjem koarke, ali se nije predavao i dalje je celog sebe davao iZvezdi i sportu.

28


29/161

Ostae upamen kao velemajstor uasistencijama, sjajan tehniar saizvrsnim pregledom igre. Posle

prestanka aktivnog igranja koarke, Gec

se oprobao i kao trener, a kasnije je bioi predsednik kluba. Za vreme njegovogmandata Crvena zvezda je osvojilatitule prvaka 1968/69. i 1971/1972, kaoi tri Kupa Jugoslavije: 1971, 1973. i1975.

Kakav je bio koarka i koliko jevoleo Crvenu zvezdu pokazae isledei primeri. Kada su svojevremeno

pitali Velikog Aleksandra da izdvojineku zanimljivu priu iz karijere, on jeizdvojio dva jako interesantna dogaaja.

Prvi se odnosio na utakmicu saZadrom 1946. godine, koja jeodluivala o naslovu prvaka. Utakmicase igrala u osam ujutru, a Gec, koji jetada sa 18 godina i bio maturant, morao

e toga dana da polae pismeni maturski rad, koji je poinjao sat vremena ranijenego utakmica. Zavrim ja taj deo ispita u rekordnom roku od 15 minuta i zbriem

pravo na utakmicu", rei su velikog asa. Crvena zvezda je pobedila rezultatom46:9 i osvojila titulu, a Gec opijen slavljem, sutradan nije ni otiao na usmeni, jerkako je sam priao, znao je da je loe uradio pismeni - ta moe da se uradi za

petnaest minuta - pa je maturski ispit poloio u septembru.Drugi detalj, koji je takoe njemu bio veoma drag i znaajan, zbio se 1952.

godine u Zrenjaninu. Crvena zvezda je tih godina bila neprikosnovena i svi se

edva ekali da je skinu sa trona. Ba na toj utakmici sa Proleterom, sve seokrenulo protiv Zvezde. Na etiri sekunde pred kraj mea, rezultat je nereen,ali je lopta bila kod mene, na naoj polovini. utiram sa pola igralita i postignem

pobedonosni ko, ali nastane guva kod zapisnikog stola i sudije ponite tajpogodak, pa ponovo dosude loptu za nas. utiram gotovo sa istog mesta i opetpostignem ko, velika je radost kad da ko sa pola terena dva puta uzastopce,priseao se Veliki Aleksandar.

Na jednoj od turneja je za 12 dana odigrao 13 utakmica za Zvezdu, deavalo

bi se da jednu utakmicu odigra u prepodnevnim, a drugu u popodnevnim satima.Posle Evropskog prvenstva u Moskvi 1953. godine, Saa je sve napore stoiki

29


30/161

izdravao, ali je tada osetio da se preznojava. I kada bi sedeo, obuzimala ga jeslabost. Nakon pregleda, na rendgenu je otkriveno da ima otvorenu kavemu nalevom plunom krilu. Sa 25 godina je morao da kae zbogom igranju koarke, pase posvetio trenerskom radu, a kasnije je bio i predsednik kluba. Za vreme

njegovog mandata Crvena zvezda je osvojila dve ampionske krune, tri KupaJugoslavije i jedan Kup pobednika kupova.Aleksandar Gec je bio izuzetno astan ovek, dosledan svojim principima i

vaspitavan u sportskom i vitekom maniru, to slikovito pokazuje injenica da je samesta predsednika kluba otiao, jer nije mogao da se pomiri sa nekim stvarimakoje nisu bile u duhu fer-pleja. Igrao se derbi u Hali sportova na NovomBeogradu, pobedio je Partizan, koji je tih godina ee pobeivao. Navijaicrno-belih, pretukli su navijae Crvene zvezde naoigled policajaca, koji su biliu neposrednoj blizini. I sa osmehom na licu sve to posmatrali. Sutradan, Gec jetraio da se uputi pismo predsedniku KK Partizan, koji je u to vreme bio iministar unutranjih poslova vlade Srbije. Saradnici Aleksandra Geca nis

podrali tu inicijativu i hteli su da se sve zataka. Videvi to, Gec, dosledan svojimprincipima, dao je neopozivu ostavku na mesto predsednika kluba i nikada vie nijeotiao ni na jednu koarkaku utakmicu. To je bilo prosto neverovatno, ovek kojie dao nemerljiv doprinos koarci i Zvezdi, okrenuo je lea sportu svog ivota

zbog nepravde. Aleksandar je u tim trenucima pokazao svoju veliinu. Ostaeupamen kao kapiten koji je gledaoce oduevljavao izuzetnim potezima, koji se

nisu mogli esto videti. Bio je romantiar kraljice igara i ceo svoj ivot je posvetiosvom klubu. Aleksandar Veliki e zauvek ostati u naim srcima i seanjima.

SRAN KALEMBER

Roen 5. juna 1928. godine. U koarku je uao sasvim sluajno, prisustvovaviosnivakoj skuptini fudbalskog kluba Crvena zvezda i reen da nastavi saigranjem fudbala. Voleo je fudbal, pre rata se bavio fudbalom i stonim tenisom, aliga je Slobodan osi ubedio da fudbal nije za njega i da okua sreu mekalemegdanskim zidinama, gde je ve skakutala koarkaka lopta. Prvi put se sakoarkom susreo u Treoj beogradskoj gimnaziji, gde su u dvoritu kole, u jednomoku, igrala koarku i braa aper.

Kada je doao u Zvezdu, bio je u 12. timu. Tada je Zvezda formirala 12

mladih timova. Zbog svog talenta, ve 1946. godine debitovao je za prvi tim i igraoza Zvezdu punih devet godina. Osvojio je devet ampionskih titula i do dana

30


31/161

dananjeg dri taj rekord. SraKalember, Neboja Popovi,Aleksandar Gec, Ladislav Demar iTulio Roklicer su predstavljali petorku

snova koja je godinama haralakoarkakim terenima iromJugoslavije. Atraktivnom igrom jemamio gledaoce da dou na MaliKalemegdan. Ostavio je neizbrisiv trag,kako u Crvenoj zvezdi, tako i ureprezentaciji. Igrao je na mestu krila,imao je nepogreivu ruku za ut izkornera, uvek je bio nasmejan i oran za

alu. Otvoreno i fer je ulazio u duele iuvek je gledao da najduhovitiji nainnae reenje za neki ko ili akciju, zbogega je morao da odlazi na klupu, ali je

bio nezamenljiv kada bi Zvezda igralaza publiku. Za Crvenu zvezdu jeodigrao 101 utakmicu; brz, okretan - bioe roen za kontraa, probijao se poput

ila kroz protivnike odbrane, trudei seda svaki njegov ko bude za pamenje. Bio je i reprezentativac Jugoslavije,uestvovao je na dva Evropska prvenstva, 1947. i 1953, i jednom svetskom

prvenstvu, 1950. godine, zabeleivi 47 nastupa. Posle Crvene zvezde odlaziFrancusku 1954. godine, u Nant. Nakon zavrene igrake karijere oprobao se i kaotrener. Bio je trener enskog Koarkakog kluba Jugoplastika, a kasnije i mukogtima. Sa ekipom Jugoplastike osvaja kup. Nakon izleta u Split, vraa seFrancusku i trenersku karijem zavrava u Viiju. Penzionerske dane provodi

Beogradu i jedini je ivi lan one uvene petorke snova Crvene zvezde.

LADISLAV DEMAR

Ladislav Demar, roen 25. januara 1929. u Novom Sadu, preminuo 15. februara

1992. Za prvi tim Crvene zvezde je nastupao 160 puta. 1948. godine kaodevetnaestogodinjak prelazi iz Edjega u Crvenu zvezdu i sa njom osvaja

31


32/161

sedam titula. Dvanaest sezona je igrao za Crvenu zvezdu i nalazi se meu prvih petigraa po broju odigranih sezona. Demi, kako su ga popularno saigrai zvali, bio jeigra koji je imao prefinjenu tehniku, skok i izuzetno precizan ut. Bie upamen pohorog utu, a bio je jedan od retkih centara koji su poentirali sa udaljenosti od pet,

est metara.Bio je reprezentativac Jugoslavije, za nacionalni tim je nastupao 79 puta. Bio jeuesnik Evropskih prvenstava 1947, 1953. i 1955. i Svetskog prvenstva 1950.godine.

Po zavretku igrake karijere baviose i trenerskim poslom: bio je trenerenskog tima novosadske Vojvodine,kao i selektor enske koarkakereprezentacije Jugoslavije, 1963-1970.

Sa ekipom Vojvodine je dva putabio prvak drave, 1969. i 1970. Ni pre,a ni posle toga, Vojvodina nije moglada ostvari takav uspeh. Sareprezentacijom Jugoslavije je osvojiosrebro na Evropskom prvenstvu 1967.godine u Mesini, a dve godine kasnije,1969. u Roterdamu, Demarove

izabranice su osvojile bronzu.Tog dana, kada nas je veliki Demi

napustio, crni flor su nosili svikoarkaki pregaoci, treneri, igrai iigraice. Nama je ostalo da se uvekseamo naeg velikog Demija.

MIODRAG SIJA NIKOLI

Roen je 22. februara 1938. godine u Beogradu.Od oca Boidara i majke Sofije zajedno sa bratom orem iveo je u veoma

skromnim uslovima na Crvenom krstu. etajui Kalemegdanom video je novu igru

pod obruima koja ga je napreac osvojila, iako su njegovi roditelji imali drugeplanove za mladoga Miodraga; upisali su ga u muziku kolu na odsek violine,

32


33/161

mislei da e tako sebi graditi karijeru. Meutim, Miodrag nije tako mislio, ve jeumesto na asove violine u muzikoj koli vreme provodio na koarkakimterenima, i sve je trajalo dok jednog dana njegovi roditelji nisu u kutiji gde bitrebalo da se nosi violina nali ispumpanu koarkaku loptu. Sija je odlazio

komiluk na terene Radnikog, gde je uz budne oi Ranka eravice, BorivojaCenia i Mite Reljina trenirao koarku. U Radnikom ostaje sve do 1957.godine, kada ga na koarkake terene BSK-a dovodi Radomir aper. Zbog

prelaska iz Radnikog u OKK Beograd morao je da pauzira est meseci, pa jetu pauzu iskoristio igrajui odbojku u elezniaru, gde je upravo uz pomo teigre poveao skonost, koja e mu u karijeri biti od velike pomoi i znaaja. T

poinje blistava karijera Sije Nikolia, BSK se te godine vratio iz Srpske lige iodmah to prvenstvo zavrio na 3. mestu. Nikolieve partije iz te godine nisu bileostale nezapaene, te je usledio i poziv u dravnu reprezentaciju, gde sa 19 godina

debituje za nacionalni tim. Za reprezentaciju Jugoslavije je odigrao 126 utakmica,postigao 756 poena. Osvojio je jedno zlato na Mediteranskim igrama, etiri zlatana Balkanskim igrama, jedno srebro na Svetskom prvenstvu, jedno srebro naEvropskom prvenstvu i jedno na Balkanskim igrama, kao i jednu bronzanu medaljna Evropskom prvenstvu. Ostae upamen tandem Nikoli-Daneu, koji seneverovatno razumeo i dopunjavao i bio nereiva enigma za protivnike. Sa ekipomOKK Beograda osvojio je etiri dravna prvenstva (1958, 1960, 1963, 1964.) idva Kupa Jugoslavije (1960. i 1962).

Nikolieva karijera u OKK Beogradu se zavrila prerano 1965. godine kadae na utakmici protiv Olimpije u sklopu zimskog turnira na Sajmitu u Hali 3 tee

povredio nogu. Posle toga odlazi u inostranstvo u Tursku, gde igra sve do 1970.godine, kada prelazi u Nemaku i tamo biva sve do 1975. godine. Nakon zavretkaigrake karijere posvetio se trenerskom poslu i vodio reprezentativne selekcije saArabijskog poluostrva Katar, Bahrein, Kuvajt.

Preminuo je u Kataru u 67. godini. Igrao je na mestu beka. Bio je visok 190 cm iostae upamen kao jedan od pionira jugoslovenske koarke, igra koji je prvi

pravilno izvodio skok-ut, koji je svojom virtuoznou i elegancijom plenio naterenima i ostavio nemerljiv trag u koarci.

JOSIP ERA PINO

Jedan od najboljih jugoslovenskih bekova i sigurno najbolji kojeg je Zadarimao. Roen je 24. septembra 1937. godine u Zadru. Prve koarkake korake je

33


34/161

napravio na betonu zadarskog svetilita na Jazinama. Pino, kako su ga mnogi odmilote zvali, dugo se lomio izmeu fudbala i koarke. Presudilo je to to sekoarkaki klub takmiio u veem rangu od fudbalskog. Pino je u prvi tim Zadrauao zahvaljujui tome to je maltene ceo tim napustio Zadar; Roklicer je otiao

u Zvezdu, Maran prebegao u Australiju, Tiina u ile, a i stariji erin bratPetar u Austriju u Beu. Tako je trener Zadra uro Vujani morao da napravioajniki potez i ubaci golobrade mladie u seniorski tim, a meu njima je bio iera. Prvo su ti klinci napravili senzaciju i 1954. godine osvojili hrvatsko

prvenstvo, a 1957. godine pod dirigentskom palicom Enca Sovitija uli u Prvusaveznu ligu. U Zadru je ostao celu igraku karijeru, sve do 1976. godine. SaZadrom je osvojio pet naslova prvaka drave - 1965, 1967, 1968, 1974. i 1975.godine - kao i jedan nacionalni kup, 1970.

era je bio igra koji je punio prvoterene, a zatim i dvorane iromJugoslavije. Ljudi su dolazili da poredsvojih ljubimaca gledaju i majstorijezadarskog velemajstora. Prosto je bioneuhvatljiv za protivnike, kad je onigrao, igrao je i Zadar. Posedovao jeedinstven akrobatski stil igre sa

lebdeim utem. To je izgradio

zahvaljujui filmu od 8 mm koji jedobio od svoje tetke iz Amerike, nakome je prvi put video Boba Kouzija nadelu. Poto nije imao gde da gleda film,on bi u prepodnevnim satima iao uzadarski bioskop Pobeda kod kino-operatera urkovia. Kada nema guveovaj mu je putao film, te je tako Pino,

pomno, bez daha i treptanja, skidaopokrete i finte koje je kasnije mesecimana terenu vebao, sve dok ih nije doveo do savrenstva, kombinujui ih sa nekimsvojim idejama. Pino je imao sree poto je Aleksandar Nikoli posle kraha naevropskom prvenstvu u Turskoj 1959. godine reio da napravi radikalan rez i

podmladi reprezentaciju, pa su tako istog dana u prvi tim uli era, Gordi,Nikoli, Kora, to e se kasnije ispostaviti kao jedan u nizu genijalnih potezaprofesora Ace Nikolia. Za A reprezentaciju era je odigrao 103 utakmice i

postigao 611 poena. Osvojio je srebrne medalje na Svetskim prvenstvima 1963. i1967, kao i na Evropskom prvenstvu 1965. godine. Zadar mu se zahvaliovelianstvenim oprotajnim meom 1976. godine, ba kako je era i zasluio.

34


35/161

Nakon zavretka igrake karije posvetio se trenerskom poslu. Bio je trenerZadra od 1976. sve do 1983, pa potom i 1986/87. Vodio je i grki Paok inekoliko italijanskih klubova. Bio je selektor jugoslovenske reprezentacije 1983.godine. Proglaen je najboljim sportistom Zadra 1958. godine, najboljim

sportistom Hrvatske 1963. Te iste godine izabran je u najbolju petorku sveta, a1965. u najbolju petorku Evrope.

DRAGUTIN ERMAK

Legendarni koarka, legendaRadnikog sa Crvenog krsta iPartizana, roen je 12. oktobra 1944.u Beogradu.

Jo kao mali se interesovao za sport,poeo je sa boksom i ta avantura jeotprilike trajala mesec dana, da bi gaMilan Ciga Vasojevi, koji mu je bionastavnik u koli Milica Pavlovi,

odveo na koarkake terene Crvenogkrsta, i zauvek ga zarazio najlepomigrom pod obruima. 1954. godine je

poeo sa treninzima u Radnikom iedan je od retkih iz njegove generacije

koji je istrajao i doao do prvog tima1960. godine, kada je debitovao protivkarlovakog eljezniara. U toj

utakmici je svojim slobodnim bacanjimau produetku doneo pobeduRadnikom. Tereni na Crvenom krstusu, kako za njega tako i za sve ostale iz Radnikog, bili centar zbivanja: tu s

provodili najvei deo svog vremena, na tim terenima su nastala i tri reprezentativcaJugoslavije - uri, ermak, Ranatovi.

Nakon devet godina provedenih u seniorima Radnikog prelazi u Partizan.Pre prelaska u Partizan vodio je razgovore i imao elju da pree u Zvezdu,

meutim, posle 5-6 razgovora sa rukovodstvom Zvezde u kojima se nije mnogoodmaklo, ermak je prelomio i preao u Partizan. U Partizanu je igrao do

35


36/161

1973. godine, odigrao je 102 utakmica i postigao 1836 poena. Nakon Partizanaodlazi u Holandiju, a zatim i u Belgiju. U decembru mesecu 1963. godine protivFrancuske u Strazburu debituje za A tim reprezentacije Jugoslavije i sve do1971. godine bio je njen standardni lan. Za reprezentaciju Jugoslavije je odigrao

167 utakmica i postigao 1.446 poena i nalazi se na 15. mestu vene liste strelaca.Bio je kapiten reprezentacije i na Olimpijskim igrama 1968. izabran je za lananajbolje petorke. Sa reprezentacijom Jugoslavije je osvojio zlatnu medalju naSvetskom prvenstvu 1970, a na Balkanskim igrama 1965, 1966, 1968, 1969, 1970.Srebrn je bio na Evropskom prvenstvu 1969. i 1971. godine, a ima i bronzu naMediteranskim igrama 1963. godine. Igrao je na poziciji beka i vaio je za jednogod najboljih odbrambenih bekova. 1980. godine je poeo da se bavi trenerskim

poslom i radio je kao trener u nekoliko zemalja.

NEMANJA NECA URI

Nemanja Neca uri je legendasrpske koarke, bivi igra Crvenezvezde i kasnije njen trener. Roen je

18. juna 1936. godine u Beogradu.Veoma rano je ostao bez oba

roditelja, pa je brigu o njemu preuzelabaka. Jo kao mlad se prvo zanimao zafudbal, zatim za odbojku i rukomet. Kodstarog Zvezdinog stadiona je prvi putugledao ko koji je tamo na zidu biookaen, drveni ko koji je sluio

igraima za vebanje (takozvani utingboks), pa je sa drugovima jedne veeri

preskoio ogradu, ukrali su ko i odneliga u dvorite kod prijatelja, gde su gaokaili na zid i tako su poeli njegovi

prvi koarkaki koraci. Kada jepoetkom decembra 1954. godineZvezda raspisala konkurs da trai

dvometrae koji bi igrali koarku, Necauri (kako ga saigrai i prijatelji zovu) se javio na Mali Kalemegdan. I u

36


37/161

konkurenciji sedamdesetak momaka uao je u najui izbor zajedno sa Vientiem iGlumcem.

Neca uri je bio u drugom timu Zvezde, igrao je prijateljske utakmice i tadae prvi put u ivotu i dobio polovne patike Superge od Neboje Popovia. Jo iz

kolskih dana se druio sa Pivom Ivkoviem, koji ga poziva da pree u Radnikisa Crvenog krsta, poto u Zvezdi nije mogao da dobije pravu ansu. Neca uri1956. prelazi u Radniki gde ostaje sve do odlaska u Italiju 1965. godine.

uri je igrao na poziciji centra, bio je odlian skaka i odlian odbrambeniigra. Te karakteristike su ga i preporuile profesoru Aci Nikoli, koji ga 1958.

poziva u reprezentaciju Jugoslavije. Tada dolazi do smene generacijareprezentaciji i zajedno sa Koraem, Sijom Nikoliem, Gordiem, erom,debituje za reprezentaciju 8. decembra 1958. protiv Italije u Pezaru. Zareprezentaciju Jugoslavije je igrao sve do 1969. godine, kada se oprostio nautakmici Jugoslavija - Evropa, koja se igrala u Hali Sportova na NovomBeogradu. Odigrao je 138 utakmica i dao 1.400 poena, predstavljao je odliatandem sa Radivojem Koraem. Osvojio je srebrnu medalju na svetskim

prvenstvima 1963. i 1967. godine, kao i srebrne medalje na evropskim prvenstvima1961. i 1965, i jednu bronzanu na Evropskom prvenstvu 1963.

Posle Italije, Neca uri je trebalo da zaigra za Jugoplastiku, ali se netoizjalovilo. Stigao je poziv iz Zvezde koji je prihvatio i 1968. godine se vraatamo gde je i zapoeo svoju karijeru. Naalost, u poslednjem kolu mu je izmakla

titula, ali e ostati zapisano da je zajedno sa svojim saigraima odigrao prvzvaninu evropsku kup utakmicu u istoriji Crvene zvezde. Nakon Zvezde i1970. godine odlazi u Oriolik iz Slavonskog Broda, gde je bio i igra i trenertimu koji iz Druge lige zahvaljujui Neci prelazi u vii rang. U Orioliku ostajesve do 1972. godine, kada prelazi u sarajevski eljezniar, gde takoe igra i

biva trener tima, da bi nakon poziva Ace Nikolia 1973. godine ponovo doaoZvezdu, ovoga puta kao njegov pomonik, i sa Zvezdom osvaja do sada jedinievropski trofej - Kup pobednika kupova 1974. godine. Nakon odlaska Ace

Nikolia u Italiju, Neca uri postaje trener Zvezde i 1975. osvaja nacionalnikup. Igra jo jedno finale Kupa pobednika kupova, koje Zvezda gubi odSpartaka iz Lenjingrada 63:62. Iako je ceo me bila bolja, naalost, u samojzavrnici je posustala. Nakon razmimoilaenja sa odreenim politikim strukturamau upravi kluba Neca uri naputa Crvenu zvezdu.

SLOBODAN GORDI

37


38/161

Legenda jugoslovenske koarke iOKK Beograda roen je 28.septembra 1937. godine u aku.

Prve koarkake korake napravio je u

rodnom aku na tek sagraenimterenima u Hadi Popovcu. Trenirao jesa juniorima u Borcu, gde je

proglaen netalentovanim. Sa 14 godinaprelazi sa roditeljima u Beograd i kadasu otvoreni tereni BSK OKKBeograda u Zdravka elara, Gordiodlazi da trenira. Prvi trener mu je bioToa Lazi. Poeo je u juniorima BSK-a 1956, da bi ga na polusezoni BoraStankovi prebacio u prvi tim. OKKBeograd e te godine ispasti iz Prvelige, a Gordi tek odlaskom Radovia uPartizan dobija veu ansu i prostorkoju je oberuke prihvatio. Sa OKK Beograd je osvojio etiri dravna prvenstva1958, 1960, 1963, 1964. i dva nacionalna kupa 1960. i 1962. godine.

Visok, skladnih pokreta, Gordi je plenio koarkakim terenima irom

Jugoslavije, imao je izuzetno precizan ut i to je najbitnije, bio je nereiva enigmaza protivnike. inio je odlian tandem sa ukom Koraem, drugom iz detinjstva,koga je bukvalno hranio loptama, a ovaj nemilosrdno punio koeve protivnika.Odline partije u OKK Beogradu nisu promakle profesoru Aci Nikoliu, koji ga1958. godine ubacuje zajedno sa jo sedam novajlija u reprezentaciju na utakmici

protiv Italije i sve do 1965. Gordi je bio standardni lan reprezentacije. Zareprezentaciju je odigrao 113 meeva i postigao 504 poena. Osvojio je zlatnmedalju na Mediteranskim igrama u Bejrutu 1959. godine, srebrnu medalju na

Svetskom prvenstvu 1963. godine i na Evropskom prvenstvu 1961. i 1965, abronzanu medalju 1963. godine. Sa 30 godina, 1967. godine odlazi u inostranstvo,u francuski Vii, da bi potom preao u Belgiju u Brisel iz Lijea najvie zbogKoraa, ali Kora odlazi u Italiju u tim Padove. Koarkaku karijem je zavrio usvojoj 53. godini, 1990. Posle zavretka igrake karijere nastavio je da iviBelgiji.

PETRIEVI ZVONKO DIMI

38


39/161

Roen 26. jula 1940. u Prizrenu,preminuo 20. januara 2009. uSamoboru.

Koarkaku karijem zapoeo 1959.

godine u Mladosti iz Zagreba, i na sebee skrenuo panju javnosti kada je naednom jakom gradskom zimskom

turniru u dresu Mladosti dao 104poena i bio najbolji strelac. Posle togturnira uskoro se seli u Lokomotivu izZagreba.

Vaio je za pravog fanatika, treniraoe po osam sati dnevno, posrtao, padao,

dizao se ali nije gubio veru u sebe. Bioe visok 210 cm, tada je bio pandan

sovjetskom koarkau Krumiu. Treningnije naputao pre nego to bi 300 putaubacio loptu kroz obru. Te je tako1962. godine bio najbolji izvoaslobodnih bacanja sa 84% uspenosti.Za ekipu Mladosti debitovao je 13.

una 1959. godine protiv kragujevakeZastave, kada je postigao jedan poen.Sa Kovaiem je predstavljaonajdominantniji tandem centara uJugoslaviji, te su njih dvojica zajedno na utakmicama postizali po 50-60, nekada i70 poena. Visok i krupan, odlino je pokrivao reket. Za ekipu Lokomotive jeigrao etiri godine, sve do 1965. Odigrao je 94 utakmice, postigao 2.011 koeva inalazi se na 12. mestu vene liste strelaca u Ciboni.

Te 1965. godine odlazi u Belgiju na postdiplomske studije, a 1968. godine uSAD, gde nastavlja profesionalnu koarkaku karijem. 1960. godine u Briselu jedebitovao za dravnu reprezentaciju Jugoslavije, gde je odigrao 101 utakmicu i

postigao 611 poena. Za reprezentaciju Jugoslavije je igrao sve do 1965. godine i sanjom je osvojio zlatne medalje na Balkanskim igrama 1961, 1962 i 1965, srebro naSvetskom prvenstvu 1963, Evropskom prvenstvu 1961. i 1965. i na Balkanskimigrama 1960, bronzanu medalju na Evropskom prvenstvu 1963, kao i naMediteranskim igrama iste godine. Uestvovao je i na dve Olimpijade - 1960. i

1964 godine. Diplomirao je arhitekturu.

39


40/161

RADIVOJE KORA UKO

Jedan od najboljih jugoslovenskih koarkaa svih vremena i najbolji srpskikoarka, roen je 5. novembra 1938. godine u Somboru.Zbog kolovanja, Radivoje sa porodicom se seli u Beograd. Prvu koarkak

utakmicu odigrao je u srednjoj koli za svoje odeljenje. Prvi trener mu je bioDragan Glii. Kora je bio stidljiv, tih, povuen i nije delovao spretno. Sve doknije uzeo loptu u ruke. Kada je poeo da utira sa razliitih pozicija, bilo je jasnoda je re o buduem koarkau. Dragan ga je samo nauio pravilima i kako se vodilopta, dok je uterske sposobnosti imao uroene. Dok je jo bio u podmlatk

BSK-a, na juniorskom turniru na jednom meu Kora je postigao 33 poena,koliko je njegova ekipa ukupno i postigla na toj utakmici.Za godinu dana je preao put od

uniora do seniorske konkurencije. BoraStankovi je prepoznao u ukunevieni talenat i prebacio ga u prvitim. Sa 19 godina je debitovao u Prvojligi, 1958. godine. Sedam puta je bionajbolji strelac lige. Niko pre njega nijeimao takav uspeh. Igrao je na mestukrilnog centra, koeve je davaouglavnom iz reketa zahvaljujuidriblingu i brzom izbaaju, pa

protivniki igrai nisu tako imali vremena da ga spree. Imao je nezadriv ulaz podko, pri kojem se sluio telom, pa su i protivnici pokuavali da to prikau kao faulu napadu, ali bez uspeha. Bio je nadaleko poznat po svom karakteristinomizvoenju slobodnih bacanja sa obe ruke, drei pri izbaaju loptu na kolenima.

Postoji i anegdota u vezi sa tim njegovim izvoenjem slobodnih bacanja. Naime,prilikom gostovanja na belgijskoj televiziji upitali su Koraa koliko bi mogao putada pogodi bacanja iz sto pokuaja, on je odgovorio: od 70 do 80. Ne znajui tasmeraju Belgijanci, odjednom se u studiju zavesa pomerila, a iza nje je stajao ko.Voditeljka je zamolila Koraa da gledaocima u studiju, a i milionskom auditorijum

pokae to svoje umee. Taj izazov Kora je prihvatio i od 100 pokuaja ubaciosvih 100 bacanja.

Ostae zapameno i je da na meunarodnoj utakmici, koju je OKK Beograd

igrao na Beogradskom sajmitu u Hali 3, u Kupu ampiona protiv vedskogAlvika, Radivoje u pobedi svog tima nad veanima postigao 99 poena. Samo je

40


41/161

Vilt emberlen bio bolji od uka sa postignutih 100 poena na jednoj utakmici. Idomaem prvenstvu je skoro 25 godina drao rekord kada je ekipi Mladosti izZagreba 1962. godine dao 74 poena. Sa svojom ekipom, OKK Beogradom,osvojio je etiri naslova prvaka drave: 1958, 1960, 1963. i 1964, kao i dva

nacionalna kupa - 1960. i 1961. Posle OKK Beograda odlazi u Standard izLijea, sa kojim je bio prvak Belgije, a zatim u Petrarku iz Padove, ali ga jeautomobilska nesrea 2. juna 1969. godine kod Sarajeva u kojoj je tragino izgubioivot spreila da zaokrui svoju fenomenalnu karijeru.

Za reprezentaciju Jugoslavije debitovao je 8. decembra 1958. godine u Parizu iplavom dresu je osvojio dve srebrne medalje na Svetskim prvenstvima 1963. i1967. godine, dva srebra na Evropskim prvenstvima 1961. i 1965. i jedno srebrona Olimpijskim igrama 1968. godine. Tri puta je bio najbolji strelac evropskih

prvenstava i jednom Olimpijskih igara. Odigrao je 157 utakmica i postigao 3.177poena i nalazi se na 5. mestu vene liste strelaca. Poslednju zvaninu utakmicureprezentaciji je odigrao 28. oktobra 1968. u Gvadalahari, a poslednju utakmicuopte dan pre pogibije u Sarajevu, protiv selekcije BiH.

Bio je izuzetno svestrana linost, voleo je muziku, knjige, pozorite, bio jeavangarda u svakom pogledu. Sve prve ploe koje su se pojavljivale on bi donosiou Beograd; on je doneo prvi plou Bitlsa u Jugoslaviju, koja je putana na RadioBeogradu. Prvi demper na V izrez koji se pojavio u Beogradu bio je njegov. Bioe izuzetno skroman, materijalna strana mu nikada nije bila primama, to govori i

sledei podatak. Aleksandar Gec, legenda Crvene zvezde je zvao uka da preeZvezdu, ponudio mu stan i automobil Fiat 1300, meutim, Kora je sa osmehom sveodbio, rekavi da ga to ne interesuje. Koarku je igrao iz iste ljubavi.

Naalost, 2. juna vraajui se iz Sarajeva za Beograd Radivoje uko Kora jepoginuo u saobranoj nesrei. Ta vest je kao bomba odjeknula, ne samoJugoslaviji, ve i u Evropi i celom svetu. Koarkaki savez je doneo odluku da sena taj dan vie nikada ne odigra nijedan me. Bio je prvi sportista koji je sahranjenu aleji velikana. Njegov koveg je bio umesto dravne zastave bio prekrive

olimpijskom zastavom, na lino insistiranje Josipa Broza Tita, koji rekao da jeKora bio vei od zemlje koju je predstavljao, pripadao je celom svetu.Meunarodna koarkaka federacija je na predlog generalnog sekretara, EnglezaVilijema Donsa donela odluku da se osnuje meunarodno takmienje koje binosilo ukovo ime. Trofej ovog takmienja je bila ukova levica, za uspomenu idugo seanje na mladia koji je s ljubavlju prema sportu u najboljem svetl

promovisao koarku, kako u Jugoslaviji, tako i van njenih granica. Kup RadivojaKoraa se odravao sve do 2002. godine. Od te godine nacionalni kup Srbije nosi

njegovo ime.Radivoje uko Kora je bio prvi evropski koarka koji je dobio poziv da

41


42/161

obue dres uvenih Harlemovaca. 1. marta 2007. godine je otvorena Kua slavniu Madridu, gde je Kora dobio svoje zaslueno mesto.

IVO DANEU

Najbolji slovenaki koarka svih vremena i jedan od najboljih jugoslovenskihkoarkaa roen je 6. oktobra 1937. godine u Mariboru.

Jo kao deak se zanimao za sport, pa je u Ljudskom vrtu u njegovom Mariborsakupljao lopte teniserima i tako zaraivao novac. Kao mali ostao je siroe, otacmu je umro, majka ostala sama sa etvoro dece, pa je Ivo pokuavao na sve naineda pomogne svojoj porodici. Poto je mnogo voleo sport, sa teniskih terena prelazina fudbalske i tamo biva sve dok jednog dana ga nije udarila lopta u glavu posleega je izgubio svest. To ga je definitivno odvratilo od fudbala, preao je nakoarkake terene i tu zauvek ostao. Poeo je da igra koarku u Poletu izMaribora 1949. godine i tu ostao sve do 1956. Te prve koarkake korake napravioe pod trenerskom palicom Boka Marinia. 1956. godine je sa svojim Poletom

igrao kvalifikacije za ulazak u Prvu ligu, ali su izgubili od Montae, te je Ivoodluio da te 1956. pree u Olimpiju, gde je ostao do kraja svoje igrake

karijere, 1970. godine. Zvao ga je i Partizan te 1956, nudili su mu zimnicu i ugaljda bi preao kod njih, ali se nekako slobodnije oseao severnije, roditelji su m

bili primorci iz tajerske oblasti, to je na kraju bilo i presudno da se opredeli zaOlimpiju. Sa Olimpijom je osvojio 6 naslova prvaka: 1957, 1959, 1961, 1962,1966. i 1970. Postigao je u prvenstvima 5.188 poena.

U reprezentaciju je doao na prepomku Aleksandra Geca, koji se razboleo iprestao sa aktivnim igranjem koarke, te je Daneu za A tim debitovao 1956.protiv reprezentacije Turske i od tada, pa sve do 1970. bio je neizostavni la

reprezentacije, a dugo godina i njen kapiten. Za reprezentaciju je odigrao 202utakmice, postigao 2.214 koeva i nalazi se na 7. mestu vene liste strelaca. Sareprezentacijom Jugoslavije je osvojio zlatnu medalju na Svetskom prvenstv1970, srebrne medalje na Svetskim prvenstvima 1963. i 1967, Olimpijskim igrama1968, Evropskim prvenstvima 1961, 1965. i 1969. i bronzanu medalju naEvropskom prvenstvu 1963. godine.

Igrao je na mestu plejmejkera, bio pretea dananjih modemih organizatora igre.Kada ne bi ilo igraima koji su obino bili zadueni za realizaciju, Daneu bi

preuzeo odgovornost na sebe i postizao, ispostavie se, kljune poene za tim. 25.aprila 1962. godine Olimpija je tukla Real iz Madrida, a Daneu je postigao 45

42


43/161

poena. Posle te utakmice je dobio pozivda pree u Real, ali poto Jugoslavijatada nije imala diplomatske odnose sapanijom zbog Frankovog reima, taj

transfer je propao, jer da bi preao uReal morao bi da emigrira, a u onovreme bi bio proglaen izdajnikom. Odigrake karijere se oprostio na najlepimogui nain, u hali Tivoli naSvetskom prvenstvu 1970. godine, kaokapiten reprezentacije za zlatnommedaljom na grudima. Nakon zavretkaigrake karijere posvetio se trenerskom

poslu, bio je trener Olimpije a kasnijei Rudara iz Trbovlja.

VLADIMIR CVETKOVI

Vladimir Cvetkovi je roen je 24. maja 1941. u Loznici.Za Koarkaki klub Crvena zvezda je debitovao 1959. i igrao je sve do 1972.

godine.U Crvenu zvezdu je doao 18 godina i to na poziv Aleksandra Geca, koji uvi

da postoji neki mnogo talentovani klinac u Loznici, koji je dao na nekoj utakmicipreko 50 poena, otputuje u Loznicu i dogovor odmah pada. Poto je kao mladpoeo sa fudbalom, gde je tee povredio rame, po dolasku u Zvezdu bivapodvrgnut operaciji koja nije bila nimalo naivna, naprotiv, postojala je opasnost odamputacije ruke; sreom, sve je prolo kako treba, ali su ostali oiljci, i na ramenu,a i na dui.

Ve 1965. godine postaje kapiten Crvene zvezde i po sopstvenom kazivanju,ispunila mu se velika elja. Kako je sam govorio, u Crvenoj zvezdi se ne

postavlja kapiten, ve se kapiten postaje. Veliku zahvalnost za sve to je postigao

koarci Cvele duguje svom treneru Milanu Bjegojeviu. Cvele je uvek isticao da jeprvo bio lan Crvene zvezde, pa tek onda sve drugo, reprezentativac, strelac,

43


44/161

student...Kada je Crvena zvezda postala

prvak 1968/69. godine, tada je vratiodeo tog duga, jo jedan deo e vratiti

1971/72, a u potpunosti e se oduiti1991. godine u Bariju. Imao je 289nastupa za tim Crvene zvezde i nalazise na 12. mestu vene liste. Postigao je5.983 poena i na drugom je mestu listestrelaca. Sa Crvenom zvezdom jeosvojio dve ampionske titule i jedankup. Najbolji strelac Crvene zvezde

bio je devet puta, najbolji strelac ukupu - tri puta.

Za 13 sezona, koliko je nastupao udresu Crvene zvezde, izostao je samona est utakmica. Za reprezentacijuJugoslavije nastupio je 149 puta i sanjom je osvajao medalje na olimpijskimigrama, svetskim i evropskim

prvenstvima. Njegov ko na Olimpijadi

u Meksiku 1968. doneo je pobedu nadfavorizovanim Sovjetskim Savezom.Tada je osvojena srebrna medalja i tog trenutka je postignut najvei uspeh naekoarke.

Koarkaku karijem zavrio je na velianstveni nain, kada se na oprotajnojutakmici u novobeogradskoj Hali sportova okupio celokupan koarkaki svet, nameu izmeu Crvene zvezde i srebrnih momaka, 24. oktobra 1972.

NIKOLA PLEA

Nikola Plea roen je 10. januara 1948. godine u likom selu Duvno.Zbog posla njegovog oca, on se ve sa est godina preselio u Zagreb. Kao mali

poeo je da trenira fudbal, zatim rukomet i gimnastiku. Zahvaljujui drutvu iz

kole sa kojim je otiao u Mladost, poeo je trenira i koarku. Pune etiri godinee bio u Mladosti, gde je koarkako znanje sticao uz trenera Miroslava

44


45/161

Katinelija, da bi se potom preselio kodgradskog rivala Lokomotive.

Ve sa 16 godina biva pozvan uuniorsku reprezentaciju a 1967. godine

potpisao je svoj prvi profesionalniugovor sa Lokomotivom, kojoj jeostao veran sve do 1976. godine, kadaizbija afera aj. Posle te afere, vidno

povreen naputa Lokomotivu iprelazi u Kvarner.

Oko njegovog prelaska uLokomotivu se digla velika praina, tee morao da pauzira devet meseci. U

prvoj utakmici, debiju protiv Zvezde,dao je 26 poena i tada pokazao svojraskoni talenat. Za Lokomotivu jeodigrao 244 utakmice i postigao 6.491

poen. Sa Cibonom je osvojionacionalni kup 1969. godine i to je prvikup koji je jedan hrvatski klub osvojio,kao i kup Radivoja Koraa 1972. pobedivi OKK Beograd u finalu. Sveti

Nikola, kako su ga od milote navijai zvali, imao je jako precizan ut. U njegovovreme nije bilo trojki, a Nikola je davao je etrdesetak poena po utakmici. Krasioga je karakteristian ulaz sa leve strane, kada bi se posle dvokoraka se odrazio i

polagao loptu u ko. Protivnici nisu imali leka za ovaj njegov specijalitet. Svojomigrom je plenio i punio dvorane, ljudi su dolazili da gledaju njegove majstorije.

Za A reprezentaciju je poeo da igra 1967. godine, a ve sledee 1968. jepostao standardni lan, osvojio je zlatnu medalju na Svetskom prvenstvu 1970.godine, kao i na evropskim prvenstvima 1973. i 1975, srebrne medalje na

Olimpijskim igrama 1968. i na Svetskom prvenstvu 1974. godine i na evropskimprvenstvima 1969. i 1971.

Kada je preao u Kvarner (kasnije preimenovano u Industromontau) vie nijebio onaj stari Nikola. Afera je ostavila traga na njemu i od toga se nije mogaooporaviti. Nakon zavretka igrake karijere okuao se i kao trener, bio je selektorreprezentacije Luksemburga, ali zbog preke naravi nije mogao dugo da se odritrenerskim vodama.

45


46/161

KREIMIR OSI

Najbolji koarka Jugoslavije svih vremena, roen je 26. novembra 1948.godine u Zagrebu.

Koarkom je poeo sa se bavi poetkom ezdesetih godina prolog veka, da bive 1964. godine uao u prvi tim Zadra. Prvi treneri su mu bili Enco Soviti i

prof. Leonardo Bajlo. Sa ekipom Zadra je osvojio pet naslova prvaka drave(1965, 1967, 1967/68, 1973/74. i 1974/75), kao i jedan nacionalni kup (1970).

1969. odlazi na studije u Ameriku i tamo ostaje sve do 1973. U Americi je igrao

za Kuguarse, tim sa Brajam Jang univerziteta iz gradia Provo, drava Juta. Iakoe proveo samo tri sezone u tom timu, dospeo je na 6. mesto vene liste po brojdatih koeva, a svoj tim je i dva puta odveo do finala, a igrao je i na Ol starutakmici i bio prvi neamerikanac kome je to polo za rukom.

1976. godine je bio trener Bresta, ali i igra Zadra, tada su praviladozvoljavala tako neto. U Zadru je igrao sve do 1977. godine, kada prelaziOlimpiju i igra jednu sezonu za njih, zatim odlazi u Italiju, u tim SinodineBolonja, sa kojim osvaja dva nacionalna prvenstva. Vraa se u Jugoslaviju inastupa za Cibonu iz Zagreba sa kojom osvaja jedno nacionalno prvenstvo 1982.godine, tri nacionalna kupa 1981, 1982, 1983. i jedan Kup pobednika kupova. ZaA reprezentaciju Jugoslavije debitovao je 10. maja 1967. godine u Skoplju. Sareprezentacijom Jugoslavije je osvojio sve to se moglo osvojiti. Zlatne medalje naSvetskim prvenstvima 1970. u Ljubljani i 1978. u Manili, Olimpijskim igrama1980. u Moskvi, evropskim prvenstvima 1973. u paniji, 1975. u Beogradu, 1977.godine u Lijeu. Srebrne medalje: Svetska prvenstva 1967. i 1974, Olimpijske igre1968. i 1976, Evropska prvenstva 1969, 1971, 1981. Bronzana medalja: naEvropskom prvenstvu 1979.

Proglaavan je najboljim igraem na Evropskim prvenstvima 1971. i 1975. Zareprezentaciju Jugoslavije zabeleio 303 nastupa i postigao 3.180 poena i nalazi sena 3. mestu vene liste po broju datih poena. 1985. godine u Zagrebu mu je

prireena oprotajna utakmica - izmeu osieve selekcije i reprezentacijeJugoslavije. Nakon zavrene igrake karijere poeo je sa trenerskim poslom i1983/84 je trenirao ekipu Jugoplastike, zatim tim Virtusa iz Bolonje 1987/88,grki Aek 1988/89. i 1990-1992, Zadar 1989/90. Bio je i selektorugoslovenske reprezentacije od 1984. pa do 1987. i osvojio sa svojim timom dve

bronzane medalje - na Svetskom prvenstvu 1986. i na Evropskom prvenstvu 1987.godine. osi je bukvalno udario temelje jugoslovenskoj reprezentaciji, koja e

46


47/161

narednih nekoliko godina, sve do 1991. godine harati Evropom i svetom.Kao igra, Kreimir osi je bio

svestran, mogao je da igra na svimpozicijama u timu, imao je izuzetan

oseaj za prostor, znao je da vodi loptuod koa do koa, imao stranazakucavanja i gospodario je skokom

pod oba obrua. Kao trener, bio jeveliki vizionar, voleo je da mladima daansu, da ih gume u vatru, zbog ega jedosta puta bio nepravedno kritikovan.Po osamostaljenju Hrvatske i raspaduJugoslavije, osi odlazi u diplomatekao savetnik ministra u ambasadiHrvatske u SAD. Naalost, preminuo jeako mlad, sa nepunih 47 godina, 25.

maja 1995.Sahranjen je u Aleji velikana na

zagrebakom groblju Mirogoj. 1996.godine primljen je u Kuu slavnih uSpringfildu i to kao trei neamerikanac.

Od 1998. godine Kup Hrvatske nosinjegovo ime. 2006. godine na univerzitetu gde je boravio, dres sa brojem 11

povuen iz upotrebe. Od 2008. godine velelepna dvorana u Zadru nosi ime ovogslavnog koarkaa, posmrtno odlikovanog za ivotno delo 2002. godine. Jednaulica u Zadru nosi njegovo ime, kao i jedan trg u Zagrebu, kod Doma sportova.Kreimir osi je bio i kao ovek veliki, plenio je karakterom i dobrotom, i kaotakav je uvrten u 50 ljudi koji su najvie doprineli evropskoj koarci. Naalost,edan je Kreimir osi i proi e mnogo vremena kada e se pojaviti neka osoba i

igra kao to je bio on.

ZORAN MOKA SLAVNI

Roen je u Zemunu, 26. oktobra 1949. godine.

Za deset sezona, koliko je proveo u Crvenoj zvezdi, odigrao je 303 utakmice,nalazi se na osmom mestu vene liste i postigao 4.054 poena. Uestvovao je

47


48/161

osvajanju dve ampionske titule, 1969. i1972. godine, tri domaa kupa - 1971.1973. i 1975, i jednog Kupa pobednikakupova. Priati o Moki, a ne spomenuti

Zdravka Kubata (koji je otkrio iusmeravao Moku do igraa koji imapoasno mesto u analima srpske isvetske koarke) je greh. Moka se

bukvalno igrao na terenu, bio je veitipobednik i veliki motivator, i kao igra,a i kasnije kao trener. Od Kubata jenasledio i tu trenersku icu za

pronalaenje i usmeravanje velikih talenata kao to su bili Draen Petrovi, Kuko

i drugi.Moka jednostavno nije voleo da gubi, nije se predavao do zadnjeg momenta, to

najbolje oslikava jedan detalj sa Olimpijskih igara 1976. u Montrealu, kada jereprezentacija Jugoslavije gubila na poluvremenu sa 16 razlike. Moka, onako besai ljut, u svlaionici odri lekciju saigraima; motivisao ih do nesluenih granica ikao rezultat svega toga, Moka svojim preciznim utem na dve sekunde pre krajamea postie pobedonosni ko, koji je odveo reprezentaciju Jugoslavije u

polufinale Olimpijskih igara. Kasnije, kada su Moku pitali da prepria svoj govor

on je u svom maniru odgovorio, to to sam tamo rekao, niko od igraa nije kasnijepriao, ni ja sam nisam pomislio da u to rei, a i nema anse da nikada ikome vieto kaem to sam rekao njima". I dan danas se vrti pica, a i pamti se detalj sautakmice u Lijeu, u finalu Evropskog prvenstva 1977. godine protiv uveneZbornaje, kada je igrao odbojku sa saigraem i velikim prijateljem DraganomKianoviem.

Kakav je Moka bio mangup govori i podatak ba sa pomenutog prvenstva.Naime, pred odlazak na Evropsko prvenstvo je bilo mnogo skeptika i kritiara, a

meu njima i novinar Sportskih novosti Kreo peleti, koji je pisao o loojatmosferi u reprezentaciji i apostrofirao Moku kao jednog od glavnih krivaca.Koliko je bio siguran u sve to, kuleti je jo i rekao da ukoliko Jugoslavija osvojimedalju na prvenstvu da e on u Zagreb otii peke. Moka ne bi bio Moka da to svenije zapamtio. I prilikom jednog od poslednjih napada u finalu Moka Slavni seokrenuo ka dotinom novinaru i dobacio mu: Majstore, ne zna koarku, spremajcipele!

Posle Crvene zvezde je igrao jo i u panskom Huventudu, italijanskoj

Kazerti, Partizanu i ibenki. Za reprezentaciju Jugoslavije je odigrao 187meeva, njegovu prebogatu zbirku medalja sainjavaju zlatna i srebrna olimpijska

48


49/161

medalja, zlatna medalja sa Svetskog prvenstva, kao i tri zlatne i jedna bronzanamedalja sa Evropskog prvenstva. Bio je istinski voa, dirigent kakav se do tada, a i

posle, retko viao. Nakon zavrene igrake karijere bio je trener Crvene zvezdeu dva navrata, u periodima od 1988-1991. i 1994-1996. Takoe je bio i selektor

reprezentacije Srbije, koju je predvodio na Evropskom prvenstvu 2007. godine.2013. je ispravljena velika nepravda, te je Zoran Moka Slavni primljen u Kuslavnih, gde mu odavno pripada mesto. Dva puta je proglaavan za sportistu godineSD Crvena zvezda.

Po Mokinom priznanju, Zvezda je za njega znaila vie od ivota, a to se ipotvrdilo roenjem sina

priče o jugoslovenskoj košarci 1945-1991

Documents